Dr Vojislav [e{eq

PONTIFEKS MAKSIMUS SATANISTI^KE CRKVE JOVAN PAVLE DRUGI

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq PONTIFEKS MAKSIMUS SATANISTI^KE CRKVE JOVAN PAVLE DRUGI Recenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primerakaCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 341.645.5 327.7/.8(497.11) [E[EQ Vojislav Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi / Vojislav [e{eq. Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 (Zrewanin : Dragi}). 1000 str. ; 23 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 67) Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 3.000. - Str 3-4: Predgovor / prof. dr Vojislav [e{eq. ISBN 86-83451-96-8 a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) b) Srpsko pitawe Me|unarodna zajednica a) COBISS.SR-ID

PredgovorKwiga Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi nastala je kao sedamnaesta u nizu sa istom, uslovno re~eno ha{kom tematikom. Wena specifi~nost je u tome {to se na wenim stranicama nalazi osnova moje odbrane u isfabrikovanom ha{kom procesu, na ~iji po~etak ~ekam ve} ~etiri godine. Javnosti sam jo{ pre dve godine nagovestio na ~emu }u zasnivati svoju odbranu. Na statusnoj konferenciji 25. januara 2005. godine, izjavio sam slede}e: Osnovni koncept moje odbrane bazira}e se na ~iwenici da je za sve ratne zlo~ine, koji se meni la`no pripisuju, glavni krivac rimokatoli~ki papa Jovan Pavle Drugi. Ja }u na tome zasnivati svoju odbranu. A vi mo`ete da uradite {ta god ho}ete, samo `elim da {to pre po~ne proces. Pro{irite optu`nicu, dodajte jo{ hiqade strana, hiqade zlo~ina mi pripi{ite ali {to pre da po~nemo, da vidimo koji su to va{i argumenti, koji su va{i dokazi a da vidimo s kakvim ja argumentima raspola`em. To je ono {to je u ovom slu~aju bitno. Tako je nastao elaborat o ulozi Vatikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, koji ~ini sr` i su{tinu ove kwige. Elaborat je nastao zalagawem mog bliskog saradnika Zorana Krasi}a, pravnika koji je na wemu vredno radio u svojstvu ~lana mog stru~nog tima za odbranu. U kwizi je objavqen u formi podneska, onako kako je predat Me|unarodnom sudu, ali po{to je wegov obim prevazi{ao mogu}nosti ovih korica, wegov nastavak je objavqen u slede}oj kwizi, koja nosi naslov Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti. Prema tome, ove dve kwige ~ine nerazdvojnu celinu, ba{ kao {to se papsko zlo~instvo odvija u kontinuitetu. Uz zahvalnost Zoranu Krasi}u, zahvaqujem se i Dejanu Mirovi}u, magistru pravnih nauka ~iji }e elaborat o govoru mr`we tako|e ~initi jedan od stubova moje odbrane. Dakle, ova kwiga je nastala iz dokumenata, putem dugotrajnih i sveobuhvatnih istra`ivawa. Zbog toga je weno svedo~ewe jasno i ~isto, upravo kao {to je istinita nauka. I pre ove kwige obelodawivane su zlo~ina~ke aktivnosti Rimokatoli~ke crkve, ali retki su primeri u kojima su na jednom mestu objediweni i analizirani. Naravno, izuzetak je delo istaknutog srpskog nau~nika i rodoquba Laze Kosti}a, koji se prvi uputio tragovima papskih zlodela.3

Ipak, novo vreme, naro~ito posledwi otaybinski ratovi, doneli su i nove bestijalnosti Vatikana. Zato verujem da se predugo ~ekalo na jedno ovakvo delo jer je brzo zaboravqawe me|u glavnim karakteristikama dobrodu{nog srpskog naroda. To je pravi razlog zbog kojeg se tek u novije vreme vra}amo i analiziramo pona{awe katoli~ke crkve u pro{losti. Sva prethodna stradawa, ba{ kao i pogromi u ratovima od 1991. godine, sa sigurno{}u nas uveravaju da ni{ta nije slu~ajno kada je u pitawu papa i wegova crna internacionala. Upravo obrnuto, Srbi su smi{qeno, planski precizno i satanisti~ki krvo`edno, ~ak tri puta u pro{lom veku, dovedeni na ivicu istrebqewa. O tome da je glavna inspiracija i inicijativa za sprovo|ewe svih zlo~ina nad Srbima uvek dolazila iz Vatikana, brojna su svedo~anstva. Svoje naume sprovodili su otvoreno, u`ivaju}i i hvale}i se wima, tako da je lako prona}i svedoke ~ak i me|u katoli~kim vernicima koji jasno ukazuju na direktnu povezanost papske stolice i ~itavog katoli~kog klera sa izvr{ewem najgnusnijih zlo~ina. Jedan od retkih hrvatskih intelektualaca koji je digao glas protiv usta{kih pokoqa, Pribislav Grizogono je 8. februara 1942. godine poslao pismo zagreba~kom nadbiskupu Alojziju Stepincu: I dok se zemqa jo{ pu{ila od krvi nevinih mu~enika, dok su jecaji jo{ razarali grudi pre`ivelih nesre}nika, sve}enici, fratri i ~asne sestre nosili su u jednoj ruci usta{ki bode`, a u drugoj molitvenik i krunicu. Naravno da ovaj usamqeni istup nije ni{ta promenio, sve to nije smetalo papi Jovanu Pavlu Drugom da nekoliko decenija kasnije beatifikuje Stepinca, nadbiskupa koji je u svemu podr`avao genocidnu tvorevinu poznatu po skra}enici NDH. Kako tada, tako i danas. Promewena su samo oru`ja i poneki metod. Posledwi je ~as da se ovaj zlo~inac privede poznaniju prava, a ako ova kwiga oslobo|ewu civilizacije od rimske po{asti doprinese makar otre`wewem zabludelih pojedinaca iz redova srpskog naroda, smatra}u da sam uradio dobar posao. Prof. dr Vojislav [e{eq

4

Posledwi pozdrav ha{kom saborcuOpro{tajno pismo dr Vojislava [e{eqa pro~itano na komemoraciji Slobodanu Milo{evi}uDragi Slobo, Kao grom iz vedra neba pogodila me je vest da su te ha{ki zlotvori na onako monstruozan na~in ubili. U {oku smo bili svi mi, tvoji ha{ki saborci, ali i svi ~asni qudi u Srbiji i svetu, svi oni koji po{tuju i vole slobodu vi{e od svega. Svi danas znamo ko te je ubio. To su oni koji nisu mogli da podnesu tvoju briqantnu odbranu pred wihovim inkvizitorskim sudom, oni koji su nam zemqu bombardovali i razarali, oni koji i danas ho}e da uni{te Srbiju, a za taj prqavi posao u svoja zlo~ina~ka kola upregli su sluge u Srbiji. Okupator i wegove okupacione sluge u na{oj zemqi delovali su zajedni~ki, sa jednim jedinim ciqem i zadatkom kako da {to br`e i uspe{nije uni{te na{u Srbiju. Zato su morali i tebe da ubiju. Morali su, jer si ponosno, dostojanstveno i hrabro branio na{ narod i na{u zemqu. Morali su, jer im je od optu`nice pred antisrpskim Tribunalom u Hagu protiv tebe ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Morali su i zato {to su sve jasnije na videlo izlazile ~iwenice da su Amerikanci, Englezi i ostali zapadwaci bili ti koji su izazvali krizu u biv{oj Jugoslaviji, a tvoja krivica je bila samo u tome {to si poku{ao da spase{ svoj narod od pogroma. Morali su da te ubiju i da bi zastra{ili sve one u Srbiji koji vole slobodu, sve one koji vole otaybinu, jer misle da }e na taj na~in za najvi{e vrednosti u na{oj Srbiji proglasiti nacionalnu izdaju, kriminal, lopovluk i svekoliki banditizam, ba{ onako kako su Srbijom, preko svojih satrapa, vladali od oktobra 2000. godine. Dragi prijatequ, nisam neko ko ~esto pokazuje emocije, ne spadam u one koji bi pateti~nim izlivom ose}awa pokazivali {ta o nekome misle, ali tvoja smrt me je iskreno i qudski pogodila. Ne samo da }e{ nedostajati Srbiji, svima koji su voleli da gledaju i slu{aju kako pobe|uje{ kriminalce iz Ha{kog tribunala, ve} }e{ nedostajati svima nama, tvojim prijateqima, sa kojima si delio dane, mesece i godine muka i patwi, posebno ovde u ha{kom kazamatu.5

Danas, dragi Slobo, ne postoji niko tu`niji od mene {to nisam u mogu}nosti da budem u Beogradu i Po`arevcu i tebe, veliki prijatequ, ispratim i pozdravim posledwi put. Ostalo mi je da samo ovom porukom, koja nikada ne mo`e do kraja da iska`e qudske emocije, poku{am da ti uka`em onu pa`wu koja se posve}uje dobrim i velikim qudima koji su svoj `ivot dali za svoju otaybinu i narod. I nekada, kao politi~ki neistomi{qenici, ~ak i kada smo razmewivali te{ke re~i i optu`be, po{tovali smo se i uva`avali, jer smo znali da se obojica borimo za Srbiju. Posledwe tri godine, koje smo zajedno proveli u tu|inskom kazamatu, zbli`ile su nas vi{e nego ikada. Neizmernom tolerancijom, smireno{}u i iskrenom srpskom gospodstveno{}u plenio si qude oko sebe. Cenio sam tvoje prijateqstvo vi{e od svega. Voleo sam te i po{tovao i kao saborca i kao dobrog ~oveka. Ti si, Slobodane, bio jedan od onih qudi koji nije mogao da sakrije neizmernu i gotovo nadqudsku qubav prema svojoj porodici. Voleo si svoje najbli`e onako kako to malo koji i otac i suprug mo`e. I to je odlika velikih qudi. Koliko si smetao srpskim neprijateqima pokazuju i wihove nequdske reakcije posle tvoje smrti. Oni koji su `eleli uni{tewe Srbije ne mogu da sakriju svoju radost i gotovo egzaltiranost zbog tvoje pogibije. Ni oni na Zapadu, ni wihovi doma}i satrapi. Naravno, ni wihove la`ovizije i prqave novine. Sve to rade, dragi prijatequ, zato {to se pla{e na{eg naroda, zato {to se pla{e slobodarskog duha koji si {irio oko sebe, zato {to se pla{e da slobodarsku Srbiju nikada ne}e pobediti. Znam da danas za tobom tuguju svi ~asni Srbi, ne samo u Srbiji, ve} i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a kri{om i na{i qudi na teritoriji okupirane Srpske Krajine. U `alosti su, ne samo Srbi, ve} i svi slobodoumni qudi {irom zemqine kugle. Posebnu ~ast treba da ti ~ini ~iwenica da te i u Srbiji i u svetu napada najgori qudski otpad, ~ime tvoju qudsku i politi~ku vrednost uzdi`u do neslu}enih visina. Posle godina satanizacije na{e Srbije, tebe i tvoje politike, kao i svih nas, vaqda ~udom ne mogu da se na~ude kako Srbi posle tvog ubistva ponosno di`u glavu, spremni da se za svoju zemqu i svoj narod bore sna`nije neko ikada. Oteli su nam Srpsku Krajinu, poku{avaju da uni{te Republiku Srpsku, bombardovali su Srbiju da bi danas uz pomo} svojih {ti}enika poku{ali da nam uzmu i Kosovo i Metohiju. Posle svega, ubili su i tebe, dragi prijatequ. Ipak, siguran sam da Srbiju nisu ubili, jer na{a Srbija di}i }e se kao feniks iz pepela, a sloboda }e biti, ba{ kao {to je i kroz istoriju uvek bila, najve}a vrednost na{eg naroda. U ime Srpske radikalne stranke, miliona gra|ana koji je podr`avaju i u li~no ime izra`avam najiskrenije sau~e{}e tvojoj deci, supruzi, celoj tvojoj porodici. Osta}e im zauvek da se ponose tobom i tvojim delom. Izra`avam sau~e{}e i svim gra|anima Srbije i celokupnom srpskom narodu, a tebi, dragi prijatequ, dajem obe}awe da }u se protiv ha{kih kriminalaca boriti sa istom `estinom sa kojom si to ti ~inio brane}i istinu i na{u6

srpsku otaybinu. Tako|e, znam da }e na{ narod umeti da po{tuje tvoju `rtvu i da }e se jedinstvenije nego ikada izboriti za svoju budu}nost. Na nama ostaje da oslobodimo na{u otaybinu Srbiju, a tebi neka Svevi{wi Bog podari rajski blagoslov, neka tvome telu bude laka sveta srpska zemqa. U Hagu, 17. marta 2006. godine Dr Vojislav [e{eq

Kraj jedne ereGovor Sergeja Baburina na ispra}aju Slobodana Milo{evi}aBeograd, 15. mart 2006. godineJelena \or|evi}: Sergej Baburin, ratni drug Srbije, potpredsednik Dr`avne dume Rusije koja je jednoglasno odlu~ila da je Ha{ki tribunal pristrasna i politi~ka institucija, stvorena da ubije istinu o Srbiji i da mora kao takva biti ukinuta. Sergej Baburin, zamenik predsednika Dr`avne dume Ruske Federacije i potpredsednik Parlamentarne skup{tine Saveza Rusije i Belorusije: Dragi prijateqi, bra}o, danas pratimo posledwi put velikog rodoquba, istaknutog dr`avnika, predsednika Srbije, predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a. Iako ovde nema onih po~asti koje dolikuju predsedniku, iako ovde nema predstavnika oru`anih snaga, iako se ne ispaquju po~asni plotuni, du{a Srbije je ovde, a to ste vi. @elim da vam izrazim sau~e{}e, ne samo u ime ruskih poslanika. Uz saglasnost predsednika Milo{evi}a, Skup{tina Jugoslavije je 1999. godine donela odluku o prikqu~ewu Savezu Rusije i Belorusije, tako da vam, kao zamenik predsednika parlamenta Saveza Rusije i Belorusije, izra`avam sau~e{}e u ime obe dr`ave. I u Rusiji i u Belorusiji sve rodoqubive snage tuguju sa vama. Dragi prijateqi, danas se zavr{ava velika epoha. Slobodan Milo{evi} je posledwi predsednik Jugoslavije. Ja to ka`em sa tugom. Tokom ~itavog dvadesetog veka, Jugoslavija je bila pozitivan primer na jugu Evrope. U woj su bili objediweni pravoslavni narodi u ciqu sopstvene za{tite. Jugoslavija je bila na ~elu pokreta nesvrstanih i pomagala je Zapadu i Istoku da prona|u zajedni~ki jezik. Jugoslavija je, kao i predsednik Milo{evi}, ubijena. Ali, `iva je Srbija. Mi `elimo Srbiji da izdr`i, da sa~uva srpskocrnogorsko prijateqstvo i bratstvo. Va{oj visoko duhovnoj i ~vrstoj zemqi `elimo svako dobro i sve najboqe u budu}nosti. Morate da izdr`ite.7

Predsednik Milo{evi} }e u vjeke i vjekova ostati u na{im srcima i bi}e uvek s nama u na{oj borbi. Hajde da u~inimo sve da oni koji su krivi za wegovo ubistvo budu zaslu`eno ka`weni. Zato neka pobedi ideal za koji je on dao svoj `ivot, a to je ideal preporoda Srbije, neka taj ideal pobedi. @iveli srpski junaci i heroji! Sloboda Vojislavu [e{equ i svima ostalima koji su u Hagu! @ivela Srbija!

Srpskom narodu juna~ke Crne GorePoruka dr Vojislava [e{eqa uo~i referenduma u Crnoj GoriSrpski neprijateqi ve} decenijama poku{avaju da razore na{e nacionalno bi}e, da nam raskomadaju teritoriju, uni{te veru, jezik i tradiciju. Od predvodnika i ideologa usta{kog pokreta u Crnoj Gori, Savi}a Markovi}a [tedimlije i Sekule Drqevi}a, preko Bakari}a i drugih antisrpskih zlikovaca, pa sve do separatisti~kog re`ima Mila \ukanovi}a, jedina namera neprijateqa na{eg naroda bila je da ukinu srpsko ime i prezime, srpsku crkvu, srpski jezik, srpsku kulturu, da asimiluju i srpski narod pretvore u pripadnike nekih drugih nacija. Stvarnih ili izmi{qenih, svejedno. Sada poku{avaju da nam podele zemqu, da odvoje ono {to je neodvojivo. Separatisti~ki re`im Mila \ukanovi}a time ne poku{ava da uni{ti samo na{u zajedni~ku dr`avu, ve} ho}e da definitivno zabiju glogov kolac u srce Crne Gore. Nemogu}e je i zamisliti Crnu Goru bez Srbije ili Srbiju bez Crne Gore. Kakvu bi razliku neko mogao da vidi izme|u Srbina iz Prijepoqa i Pqevaqa, ili kakva je razlika izme|u muslimana iz Brodareva ili Bijelog Poqa? Za{to to radi Milo \ukanovi}? Za{to `eli da razdvoji qude i narod? Ne radi to Milo \ukanovi} zato {to ozbiqno ili iskreno misli da }e time u~initi bilo kakvo dobro za gra|ane Crne Gore, ne radi on to ni zato {to iskreno veruje u ideju Crvene Hrvatske, ili nezavisne Crne Gore, ili mu to bar nije osnovni razlog, ve} je Milo \ukanovi} celu pri~u pokrenuo zbog zata{kavawa kriminalnih afera i brojnih korupciona{kih poslova. Na osnovu tih poslova Milo \ukanovi} je postao bogatiji za milione evra, kao i wegovi mafija{ki prijateqi, dok je narod postajao sve siroma{niji. \ukanovi}u i wegovom mafija{kom re`imu ni{ta nije sveto. Sprdaju se wego{evskom Crnom Gorom, a najvi{e vrednosti su im izdaja, lopovluk i svakovrsni kriminal. Obaveza svih nas je da im suprotstavimo na{e prave vrednosti, qubav prema otaybini, po{tewe, moralnost i istinoqubqe. Ne smemo im dozvoliti da na teritoriji na{e otaybine prave Veliku Albaniju, ne smemo im dozvoliti da nam otmu na{u juna~ku Crnu Goru Svetog Petra Cetinskog, Vladike Rada i Vasilija Ostro{kog. Zato, apelujem na sve politi~ke snage koje se bore za o~uvawe zajedni~ke otaybine da se u ovom trenutku ujedine, da deluju jedinstveno i suprotstave se uni{tewu Srbije i Crne Gore i zbace sa narodne grba~e Mila \ukanovi}a i wegove re`imlije.8

Pozivam srpski narod i sve gra|ane Crne Gore da iza|u na referendum i glasaju protiv uspostavqawa antisrpske tvorevine Mila \ukanovi}a i onoga {to on naziva nezavisnom Crnom Gorom. Sve za Srpstvo, Srpstvo niza{ta!

Srpske martovske ideMesec mart 2006. godine obele`ilo je nekoliko dramati~nih doga|aja u Ha{kom tribunalu, ta~nije wegovoj pritvorskoj jedinici [eveningen. Prvo, samoubistvo Milana Babi}a, a potom ubistvo Slobodana Milo{evi}a, ovom mesecu zaista daju zna~aj srpskih martovskih ida. Ako se ovim krucijalnim doga|ajima koji potpuno dezavui{u Ha{ki tribunal kao instituciju, doda i su|ewe u kojem BiH poku{ava da optu`i Srbiju za nepostoje}i genocid, vidi se da je koncentracija vesti upravo neverovatna. Zato i ne ~udi obim pisawa {tampe u mesecu martu, a u kojem je predsednik Srpske radikalne stranke dr [e{eq, u centru pa`we. Slede stranice koje su nastale u martu 2006. godine, pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u Republici Srpskoj, kao i u drugim, novonastalim dr`avama u okru`ewu.Aktuelno je naziv rubrike u kojoj Dnevni avaz koji izlazi u muslimanskom delu Sarajeva, 1. marta 2006. godine, objavquje tekst o raspravi na su|ewu po tu`bi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore, sa nadnaslovom Drugi dan su|ewa po tu`bi BiH protiv SCG, naslovom Ko{tunica: Ovo je primjer kako treba da izgleda budu}a granica Srbije i podnaslovom Emitiran snimak posjete aktuelnog premijera polo`ajima bosanskih Srba oko Sarajeva. U sudnici se ~esto mogao ~uti i uzdah. Naslov antrfilea je Brojni argumenti u prilog nadle`nosti Suda: Ovo je primjer kako treba izgledati budu}a granica Srbije. Ohrabren sam moralom i odlu~no{}u na{ih boraca da ne odstupe kazao je 1994. godine Vojislav Ko{tunica tokom obilaska polo`aja vojske bosanskih Srba oko Sarajeva. Ta se izjava ~ula ju~e u Hagu, pred Me|unarodnim sudom pravde drugog dana rasprave po tu`bi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid. Izjava aktuelnog premijera Srbije, tada predsjednika Demokratske stranke, prezentirana je kao snimak, na kome se, potom, pojavquje i lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq. Komentiraju}i snimak, te posebno izjavu Ko{tunice o Srbiji s ove i one strane Drine, koagent u tu`bi Fon van den Bizen kazao je da je i to dokaz plana da se Drina izbri{e kao granica izme|u dviju dr`ava, realizira plan o ~i{}ewu od nesrba pojasa od 50 kilometara zapadno od te rijeke, ~ime bi se stvorila Velika Srbija.9

Van den Bizen i Magda Karaginakis, pravnica iz Australije, detaqno su govorili o pripremama SCG za agresiju na BiH i Hrvatsku, te zlo~inima genocida koji su po~iweni. Uz snimke Ko{tunice i [e{eqa na polo`ajima bosanskih Srba oko Sarajeva, prikazane su i scene masakra u redu za hqeb u Miskinovoj ulici u Sarajevu 1992, na Markalama 1993. godine, djelovawe snajperista po gradu. Nejednom se u velikoj sali suda mogao ~uti uzdah ili muk nakon iskaza neke od pre`ivjelih `rtava ili svjedoka zlo~ina. Tako je prezentiran i snimak svjedo~ewa majke jednog dje~aka iz Srebrenice koji je, u julu 1995. godine, s 14 godina izveden iz kolone civila i likvidiran. Van den Bizen je u svom izlagawu, koje se ticalo opsade Sarajeva, naglasio da je obru~ oko grada postavila JNA i da je on tu ostao naredne ~etiri godine. Naveo je i podatak da je od ratnih posqedica u gradu nastradalo oko 10.000 qudi, od ~ega su vi{e od polovine civili. Govore}i o planu ~i{}ewa Podriwa, on je naveo da su iza wega stajali Slobodan Milo{evi} i vrh SCG, te je posebno naglasio da su u napadu i kasnijem masakru nad bo{wacima Srebrenice bile anga`irane jedinice MUP-a SCG, RS i tada{we Republike Srpske Krajine. To je objasnio ~iwenicom da su na realizaciji plana od 50 kilometara ~istog srpskog prostora zapadno od Drine bili anga`irani svi i da nije ~udo da se u to ukqu~ila i policija tzv. RSK. To je bio zadatak od strate{kog zna~aja ~ija je realizacija planirana jo{ od polovine 1991. godine naveo je Bizen. O tom planu govorila je i Karagianakis. Ona je citirala dokumenta, dijelove presretnutih razgovora izme|u Karayi}a i Milo{evi}a, te drugih zvani~nika, pa ~ak i dnevnike nekih od aktera tih doga|aja. Nadaqe, navela je i dokaze o tome da su MUP i JNA obu~avali i opremali vojsku bosanskih Srba, te citirala Karayi}evu izjavu iz 1991. godine, po kojoj, ako nestane Jugoslavije, Srbi mogu `ivjeti samo u Velikoj Srbiji. Karagianakis je istakla i da su sve aktivnosti na stvarawu nestabilnosti u BiH tijesno koordinirane izme|u Milo{evi}a i Karayi}a. Ju~era{we su|ewe okon~ano je emitirawem cjelovitog snimka zlo~ina koji su pripadnici [korpiona po~inili nad Srebreni~anima u qeto 1995. godine kod Trnova. Jedan od koagenata BH tima, {vicarski advokat Alan Pele optu`io je u prijepodnevnom dijelu su|ewa predstavnike SCG za odugovla~ewe postupka. To je i razlog, kazao je, {to rasprava o tu`bi po~iwe tek nakon 13 godina. Naglasio je da demokratske promjene u Srbiji ne aboliraju tu zemqu od zlo~ina po~iwenih u pro{losti. On je govorio i o najavama da }e tim SCG poku{ati osporiti nadle`nost Suda u ovom slu~aju, naglasiv{i da je Sud do sada donio dvije odluke kojima se progla{ava nadle`nim. Kazao je da je u tom kontekstu posebno va`na odluka donesena na prvu godi{wicu srebreni~kog masakra 1996. godine. Pele je jo{ rekao da BH strana ima ~itav arsenal dokaza koji govore u prilog tvrdwi da je Sud nadle`an za ovakav spor.10

Borba, 1. marta 2006. godine, objavquje deo svedo~ewa biv{eg ministra Republike Srpske Krajine Slobodana Jar~evi}a, na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, sa naslovom Nije bilo etni~kog ~i{}ewa: Svedok odbrane na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u pred Ha{kim tribunalom, biv{i ministar samoprogla{ene Republike Srpske Krajine Slobodan Jar~evi}, izjavio je da u RSK nije sprovo|eno etni~ko ~i{}ewe nesrba. Na pitawe tu`iteqke da li je bio glavna osoba za vezu izme|u RSK i Beograda, svedok je odgovorio: Mnogo ste se prevarili, gospo|o, nije bilo tako. Tu`iteqka je demantovala tvrdwu koju je Jar~evi} izneo kada ga je ispitivao Milo{evi}, da nijedan Hrvat nije ubijen niti proteran iz Srbije, iznev{i podatke iz jednog izve{taja podnetog Generalnoj skup{tini UN u novembru 1992, u kome se u jednom delu govori o doga|ajima u Vojvodini. U tom izve{taju pomiwu se silovawa, pra}ewa, pretwe smr}u, dizawe u vazduh ku}a i crkava, prisilno iseqewe i jedno ubistvo u vojvo|anskom selu Hrtkovci, kao i sli~ni doga|aji u Novom Slankamenu, Somboru i Subotici. Komentari{u}i navode koje je na su|ewu Milo{evi}u izneo za{ti}eni svedok C47, da je kampawa progona u Subotici i Hrtkovcima po~ela nakon {to je Vojislav [e{eq odr`ao mitinge u tim mestima, svedok je rekao da [e{eq nije pozivao na zlo~ine, nego samo na odbranu ugro`enog srpskog naroda. Sa nadnaslovom Nastavak su|ewa pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, naslovom BiH: Beograd kriv za opsadu Sarajeva i podnaslovom Prikazani snimci poseta Ko{tunice i [e{eqa srpskim snagama u okolini Sarajeva, Politika, 1. marta 2006. godine, objavquje Betinu vest iz Haga: Zastupnici BiH tvrdili su ju~e pred Me|unarodnim sudom pravde da su vlasti SRJ odgovorne za opsadu Sarajeva koju su od 1992. do 1995. dr`ale snage bosanskih Srba, kao i da je ciq opsade bilo uni{tewe tamo{wih muslimana. Kozastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen, rekao je da su vlasti u Beogradu u aprilu 1992. naredile da tenkovi i artiqerija JNA budu postavqeni oko Sarajeva i odatle nisu pomerani ~etiri godine. Beograd nikada nije bio odsutan sa opsade Sarajeva 1992. je ostavio tenkove i artiqeriju JNA oko grada, a 1995. je poslao @eqka Ra`natovi}a Arkana i wegovu paravojnu jedinicu u kontraofanzivu u okolini grada, rekao je Bizen. Ciq opsade je bio da se ubijaju i rawavaju bosanski muslimani kao ~lanovi etni~ke grupe i da im se `ivot u gradu u~ini nepodno{qivim, ocenio je on, sugeri{u}i da se i opsada Sarajeva mo`e okarakterisati kao kr{ewe Me|unarodne konvencije o genocidu. Bizen je precizirao da je u gradu ubijeno 10.000 qudi, od kojih 5.000 civila, kao i da je raweno vi{e od 114.000 gra|ana. Kao primer zlo~ina nad gra|anima Sarajeva, on je sudijama prikazao snimke granatirane pijace Markale, u februaru 1994, kada je poginulo 68 qudi. Precizirao je da je utvr|eno da su granate dolazile sa srpske strane, {to je i Ha{ki tribunal potvrdio u presudi generalu VRS Stanislavu Gali}u, osu|uju}i ga na 20 godina zatvora zbog granatirawa Sarajeva.11

Dokazuju}i ume{anost Beograda u opsadu Sarajeva, Bizen je prikazao snimak posete tada{weg lidera DSS-a Vojislava Ko{tunice polo`ajima VRS iznad grada, u prole}e 1994. Ko{tunica se na snimku vidi kako kroz vojni dvogled posmatra grad, a potom izjavquje da se uverio u odlu~nost i postojanost na{ih boraca da ne odstupe i kako se ovde najboqe vidi kako treba da izgledaju granice i ure|ewe budu}e Srbije, s ove i s one strane Drine. Zastupnik BiH je prikazao i snimak posete Palama Vojislava [e{eqa i wegovu izjavu da }emo uzeti Sarajevo, ako muslimani prekr{e primirje i napadnu sa Zapadom. O posledwoj sednici vanrednog zasedawa Skup{tine Republike Srbije, tekst objavquje Politika 1. marta 2006. godine, sa nadnaslovom Varnice pre skup{tinskog jedinstva, naslovom Ko{tuni~ina zavr{nica i podnaslovom Radikali nisu hteli da dozvole da Tadi}eva re~ bude posledwa, premijer re{io spor: Na{e najja~e upori{te u odbrani, u borbi za Kosovo i Metohiju jeste me|unarodno pravo i na{e jedinstvo, a to jedinstvo se videlo na sednici Skup{tine, rekao je premijer Vojislav Ko{tunica, na kraju vanrednog zasedawa srpskog parlamenta, zahvaliv{i poslanicima. Ovom zahvalnicom premijer je, prakti~no, zakqu~io sednicu, elegantno spre~iv{i sporewe ~ija }e re~ biti posledwa, po{to je predsednik Srbije Boris Tadi} `eleo da se poslanicima obrati na kraju zasedawa, dok su radikali bili odlu~ni da wegova ne bude posledwa. Ko{tuni~ina zavr{nica nikome nije bila sporna, pa je sednica zavr{ena aplauzom, umesto replikama. Uprkos obe}awima da }e se svi truditi da zasedawe protekne u dostojanstvenoj atmosferi, sitne varnice, ipak, nisu izostale. Razlog su neke izjave i doga|aji, koji su prethodili sednici. Osim odluke Borisa Tadi}a da se poslanicima obrati na kraju zasedawa, radikale je naqutio i Milo{ Aligrudi}, {ef poslani~ke grupe DSS, koji je u intervjuu objavqenom ba{ na dan odr`avawa sednice rekao da osim DSS-a, DS-a i SPS-a nijedna stranka nema kadrovske potencijale za obavqawe vlasti. Kad se tome doda da je SPO o{tro osudio miting podr{ke Vojislavu [e{equ, koji je SRS organizovao pre nekoliko dana, onda je jasno da radikali nikako nisu hteli da propuste priliku da napadnu Vuka Dra{kovi}a, lidera SPO-a. Ovi doga|aji su uticali i da se za skup{tinskom govornicom pojavi vi{e radikala nego {to je bilo planirano. Na samom po~etku sednice, Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika SRS, zamerio je predsedniku Tadi}u {to se nije poslanicima obratio na po~etku sednice, kako bi mogao da pohvali ili kritikuje delove wegovog izlagawa. Aleksandar Vu~i} je bio o{triji. On je pozdravio poslanike, predsednika i ~lanove vlade, ali ne i Borisa Tadi}a, jer ne voli da slu{a {ta govore Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}. Nikoli} je od Tadi}a zatra`io, kako je rekao, da prestane sa optu`bama na ra~un radikala na Zapadu i pozvao ga da lepo i otvoreno ka`e u Skup{tini da smo lopovi, kriminalci i izdajnici, a evo, Aligrudi} nam je lepo rekao da nismo ni{ta. Konstatuju}i da }e mo`da predsednik DS-a da zavr{i sednicu, da poklopi sve diskusije, pa da napusti salu, Nikoli} je kazao: Ne bih vam to preporu~io, predsedni~e DS-a.12

Radikali su odlu~ili da re~ Borisa Tadi}a nikako ne bude posledwa na zasedawu. Bilo je planirano da Tadi}u replicira Aleksandar Vu~i}. I te{ko da bi on propustio tu priliku, iako je Tadi} rekao da ne `eli da svoje obra}awe Narodnoj skup{tini pretvori u kona~nu re~, da Ko{tunica nije re{io da poslanicima zahvali na kraju. Premijer je konstatovao da je ohrabren ~iwenicom {to smo se, uz sva lutawa i sporewa, uvek nalazili na onome {to je tema rasprave Kosovo i Metohija. Potom je zahvalio na svim primedbama, koje su u svom zbiru bile konstruktivne i podsticajne za daqi rad pregovara~kog tima i vlade i onda, jo{ jednom, podsetio da je jedinstvo najva`nije. Posle ovako izvaganog govora, vi{e nije bilo mesta ni za jednu jedinu re~, pa je sve zavr{eno na op{te zadovoqstvo. Danas, 1. marta 2006. godine, u tekstu sa nadnaslovom Povodom dana{weg nastavka su|ewa po tu`bi Aleksandra Tijani}a protiv Biqane Kova~evi}-Vu~o i naslovom Spre~iti govor mr`we, objavquje izjave predstavnika pla}eni~kih izdajni~kih nevladinih organizacija. Naslov antrfilea unutar teksta je Vu~o: La`na novinarska solidarnost: U ime vi{e nevladinih organizacija koje se bave qudskim pravima, Miqenko Dereta je pozvao gra|ane Srbije da masovno do|u danas u 11 sati, u Palatu pravde, u sudnicu 48, gde se odr`ava nastavak su|ewa po tu`bi Aleksandra Tijani}a protiv Biqane Kova~evi}-Vu~o, kako bi podr`ali gra|anske vrednosti naspram govora mr`we. Prisustvo javnosti treba da bude poruka da se u ovoj zemqi ne mo`e ~initi {ta se ho}e rekao je Dereta ju~e u Medija centru, na pres konferenciji Gra|anske inicijative i Centra za kulturnu dekontaminaciju. On je napomenuo i da je vreme da pre|emo u samoodbrambenu akciju radi osvajawa prostora slobode i qudskih prava. Publicista Desimir To{i} je rekao da je rodona~elnik prqavog re~nika u javnom `ivotu Srbije, na{ slavni vojvoda Vojislav [e{eq, koji se nalazi trenutno u Hagu na le~ewu, ali da je generalni direktor RTS Aleksandar Tijani}, u tome oti{ao mnogo daqe. Na{ tu`ilac (Tijani}), za razliku od vojvode [e{eqa, koji nije mnogo darovit i imao je ograni~en re~nik, mnogo je darovitiji i upotrebio je niz kleveta. Sem Mire Markovi} i u ne{to mawoj meri Slobodana Milo{evi}a, svakog ~oveka o kome je pisao, klevetao je i blatio smatra To{i}. On jo{ ocewuje da tako prqavog jezika nije bilo u Srbiji u posledwa dva veka, i pita se da li Tijani} ima medicinski problem sa `enama. Leila Ru`di}, predsednica parlamentarnog Odbora za ravnopravnost polova, u ovoj tu`bi vidi vid diskriminacije `ena u javnom `ivotu, ocewuju}i da za to nisu krivi agresivni pojedinci, ve} dr`ava koja to dozvoqava. Ona napomiwe i da se `ene u medijima ~esto predstavqaju na nedopustiv na~in, pomiwu}i i izjavu novinarke Oqe Be}kovi} u jednom dokumentarnom filmu kojom je `ene poslala u kuhiwu. Znala sam Oqu Be}kovi} kao dete i tada nije bila takva, nego je zastranila u mu{kom {ovinisti~kom svetu navodi Ru`di}. Ona je saop{tila i da Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti sadr`i ~lan u kome se od medija tra`i da ne objavquju seksisti~ke tekstove, kao i da rade na promeni13

diskriminatorskih kulturnih obrazaca. Za kr{ewe ovog ~lana predvi|aju se i sankcije, dodaje Ru`di}eva, ocewuju}i da usvajawe ovog zakona ne}e doneti spektakularni obrt, ali }e predstavqati kretawe ka gra|anskim formacijama javnog `ivota. Kwi`evnica Jasmina Te{anovi} ocenila je da je osim mizogenije kao stava da su `ene mawe vredne, na delu i javno silovawe jer je su{tina u javnom poni`avawu. Miqenko Dereta je zakqu~io na kraju da iza agresije koju Tijani} emituje zra~i mr`wa prema politi~koj i etni~koj razli~itosti, kao i da ovaj slu~aj zahvata ozbiqnija politi~ka pitawa od odnosa mu{karaca i `ena u jednom dru{tvu. Kao {to je poznato, generalni direktor RTS je tu`io Biqanu Kova~evi}-Vu~o zbog {tampawa bro{ure u kojoj su skupqeni delovi wegovih tekstova, a koja je, izme|u ostalog, nastala i na osnovu dokumentacije biv{eg {efa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebe Popovi}a. Biqana Kova~evi}-Vu~o, predsednica Jugoslovenskog komiteta za qudska prava, ocenila je da postoji la`na esnafska solidarnost me|u novinarima sa Aleksandrom Tijani}em. Ona je primetila i da se najavqeni u~esnik ju~era{we konferencije, novinar Vremena Milo{ Vasi}, nije pojavio na doga|aju. Uz to, Vu~o je posebno istakla da prijateqski i nezavisni mediji, poput Danasa i RTV B92, nisu u redakcijskim komentarima reagovali i ogradili se od onog {to se ~ulo na nedavnom mitingu SRS u Beogradu, kada su prozvane ~elnice NVO. Ako je ceo problem Srbije sveden na nekoliko `ena koje ja predstavqam na sudu, onda je Srbija stvarno na dnu, rekla je Vu~o. Dnevnik 1. marta 2006. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Da li su radikali ostali usamqeni na politi~koj sceni Srbije i naslovom Vojo i Borise, zaboravite moj broj!. Unutar teksta je jedan antrfile sa naslovom Povika na Vuka: Parlament Srbije je u ponedeqak jednoglasno usvojio izve{taj pregovara~kog tima o naporima da se re{i problem Kosova i Metohije, pri ~emu su zeleno dugme na tasteru pritisnuli svih 226 prisutnih poslanika razli~itih parlamentarnih stranaka. Ovakvom epilogu je prethodilo desetodnevno prepucavawe kqu~nih aktera na politi~koj sceni, zapo~eto Skup{tinom DS, sa koje je Boris Tadi} pozvao na opredeqivawe izme|u radikalske i demokratske Srbije. U tome se prepoznala DSS, poru~uju}i iz usta ministra policije Dragana Jo~i}a da je DOS-ova vlast bila lo{ija od milo{evi}evske. I taman kada je izgledalo da su se DS i DSS nepomirqivo u{an~ili, usledila je, s jedne strane, ocena {efa poslani~kog kluba DSS u Skup{tini Srbije Milo{a Aligrudi}a da su radikali nesposobni da sami vladaju, {to je duboko uvredilo SRS, ~iji je lider Tomislav Nikoli} u nedequ uve~e predsednika Srbije nazvao ni mawe, ni vi{e nego usta{om. Va{a igra na Zapadu protiv SRS mora da prestane poru~io je Nikoli} DS i Tadi}u. To je igra protiv ve}ine gra|ana i zbog toga vas vi{e ne cene ni u jednom selu, niti gradu. Ono {to imate da ka`ete o SRS recite nam otvoreno: da smo lopovi, kriminalci. Evo, Aligrudi} nam je lepo rekao da nismo ni za {ta, to je stav DSS. ^im ih DS pritisne da sara|uju sa14

radikalima, ka`u: Kakvi sa wima, oni su najgori!. Dobro, mo`e i tako. Samo, kao {to sam rekao kabinetu predsednika Srbije da zaborave moj telefonski broj, po{to je slagao o ~emu smo jednom razgovarali, tako }u da ka`em i kabinetu predsednika vlade Vojislava Ko{tunice da zaborave moj broj. Nau~i}e ga posle izbora, kada im ne{to bude potrebno poru~io je Nikoli} sa skup{tinske govornice. [ta je u ponedeqak toliko naqutilo Nikoli}a? Da li to {to su, iako su do{li odvojeno u zdawe srpskog parlamenta u razmaku od petnaestak minuta, Boris Tadi} i Vojislav Ko{tunica, zajedno sa Miroqubom Labusom, si{li u skup{tinsku salu? Tome je prethodni zajedni~ki kra}i sastanak u kabinetu predsednika parlamenta Predraga Markovi}a, koji se pridru`io predsedniku, premijeru i vicepremijeru, otvoriv{i i zakqu~iv{i sednicu, i pored svoje odluke da ne u~estvuje u javnom `ivotu. Ko{tunica nije replicirao ni na jedno izlagawe, niti qutwu radikala. U raspravi je bilo lutawa, ali ohrabren sam ~iwenicom da smo se uz sva lutawa i sporewe me|u sobom uvek nalazili na ne~emu {to je tema dana{we rasprave, a to je Kosovo i Metohija smirenim glasom je zakqu~io Ko{tunica. Slagali se ili ne, zahvaqujem se na svim primedbama koje su u svom zbiru bile konstruktivne i podsticajne za daqi rad pregovara~kog tima i Vlade. Na{e najja~e upori{te u borbi Srbije u odbrani Kosova i Metohije i jeste me|unarodno pravo i na{e jedinstvo, koje se videlo i na ovoj sednici. Nekoliko minuta pre premijere Boris Tadi} je poru~io da sve parlamentarne stranke imaju pun legitimitet, jer su im svoj glas dali gra|ani. Ponovi}u jednom za svagda da niko dr`avu Srbiju niti mo`e, niti ho}e da podeli, a ponajmawe ja. Gra|ani }e odlu~iti u kom pravcu }e Srbija i}i. Ako gra|ani Srbije odlu~e da je vode srpski radikali, bi}u deo te dr`ave, kao {to sam to bio i u vreme kada je vodio Slobodan Milo{evi}. Niko iz ove zemqe nema nameru da ide, svi imamo pravo da zastupamo na{e legitimne politi~ke stavove. U Srbiji va`i borba ideja, a ne borba qudi. Ukoliko u Srbiji po~ne borba qudi, ponovo imamo gra|anski rat. Ovako imamo demokratsko dru{tvo zakqu~io je Tadi}. Po starom obi~aju, poslanici SRS su poku{ali da zakuvaju atmosferu na samoj sesiji, a meta im je na startu bio ministar inostranih poslova Vuk Dra{kovi}, koji se tog dana nalazio u Briselu. Nikoli} je predo~io da Dra{kovi} ima anatemu ha{ke optu`nice, pa da mu samim tim potezi ograni~eni, vo|eni strahom od dokumentacije koju ima Karla del Ponte. Napomiwu}i da je Dra{kovi} kadar Vojislava Ko{tunice, Nikoli} je poru~io poslaniku Liste za Sanyak Bajramu Omeragi}u da bi danas dolazio u Skup{tinu bez ruke da je Vuk Dra{kovi} odlu~ivao kako }e oni da `ive i da se bave politikom. Mi nismo kadrovi ni DSS, ni Vojislava Ko{tunice, mi smo koalicioni partneri, stranka koja ima identitet bio je odgovor potpredsednice SPO Sawe ^ekovi}, poru~uju}i radikalima da Dra{kovi} sedi trenutno sa ministrima EU, a prvi ~ovek SRS Vojislav [e{eq je u Hagu.15

Tekst biv{eg ~lana mafija{kog dosmanlijskog re`ima @arka Kora}a, dobija mesto na stranicama Danasa 1. marta 2006. godine, a objavqen je prethodno u bawalu~kim Nezavisnim novinama. Naslov je Miting radikala. U cinizam kojim je pro`et tekst ne treba sumwati. Obele`avaju}i trogodi{wicu odlaska Vojislava [e{eqa u Hag, Srpska radikalna stranka je organizovala miting na Trgu Republike u Beogradu. Skupiv{i najvi{e deset hiqada qudi, od kojih su mnogi dovezeni autobusima iz unutra{wosti, ovaj miting trebao je da poka`e snagu i novo lice ove stranke. Iako je jedna grupa nacionalnih intelektualaca, na ~elu s neizbe`nim akademikom ^avo{kim, re{ila da pomogne radikalima, poruke ove {arene skupine nisu bile nimalo nove ili demokratske. Na gotovo tradicionalan na~in za novokomponovane {oviniste, obru{ili su se na nevladine organizacije za za{titu qudskih prava i wima bliske politi~are. Ovi, uglavnom drugorazredni propagandisti Milo{evi}evog re`ima, kao iza{li iz nekog muzeja vo{tanih figura, podsetili su nas na na~in kako je Milo{evi} pripremao ratove. Wihove kletve upu}ene me|unarodnoj zajednici, ipak su bile bez mnogo snage. Nije bilo sile u pozadini da ih podr`i, a i Evropa se u me|uvremenu promenila. Ono {to je bilo zastra{uju}e je potpuno odsustvo novoga u toj retorici. To je najjasnije pokazao biv{i gradona~elnik Novog Sada, Mir~i}. Na duboko uvredqiv i u su{tini nequdski na~in, vre|ao je pokojnog dr Zorana \in|i}a, otkrivaju}i wegove kriminalne veze. Ve} i sama potreba da se vre|a mu~ki ubijeni ~ovek, koji ne mo`e vi{e da se brani, zaslu`uje ne politi~ku, ve} antropolo{ku analizu. Ali, ne{to drugo je ovde va`no. Kao predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije, Mir~i} je blizak direktoru BIA, odnosno Dr`avnoj bezbednosti. Tako su se radikali jo{ jednom pokazali kao najboqe sluge re`ima i, kao za vreme Milo{evi}a, uvek spremni da obavqaju najprqavije poslove za wih. I onda se nu`no postavqa su{tinsko pitawe u ~emu je miting pokazao promene u Radikalnoj stranci? [ta su oni rekli, da bismo poverovali da se pred nama ra|a nova srpska desnica? Da li je retorika mitinga bila druga~ija? Da li se promenila ikonografija, pa je bilo mawe zastava sa mrtva~kim glavama?! Odgovor na ova pitawa je sasvim jasan ni{ta nije bilo druga~ije nego prethodnih godina. Svaki drugi odgovor bi bio opasno samozavaravawe. A ve}inski deo na{e javnosti izabrao je upravo takav odgovor. Bez ozbiqnih reakcija, javnost je }utke ispratila poruke mitinga. Posebno vlast. Sem jednog kratkog saop{tewa Dra{kovi}eve stranke, svi su nastavili put u Evropu. Jedino je ^edomir Jovanovi} jasno rekao da radikale treba po~istiti gvozdenom metlom sa politi~ke scene Srbije. Nedovoqno za zemqu koja misli da je 5. oktobra 2000. godine, zauvek odbacila politiku nasiqa i zlo~ina. I jedno, na`alost, sasvim retori~ko pitawe. Otprilike u vreme odr`avawa mitinga Radikalne stranke, bila je i trinaesta godi{wica otmice u [trpcima. Tada je iz voza na pruzi Beograd Bar oteta grupa putnika bo{wa~ke nacionalnosti i zverski ubijena. Da li bi bilo preterano o~ekivati da govornici na mitingu pomenu taj doga|aj i osude ga? I da li bi to bio pravi kriterijum wihove promene?16

Betinu vest iz Haga Vijesti 1. marta 2006. godine, objavquju sa nadnaslovom Zastupnici BiH na su|ewu u Hagu kao dokaz genocida koriste snimak ubistva u Trnovu i tvrde: i naslovom Beograd odgovoran za opsadu Sarajeva. Tekst sadr`i jedan antrfile pod naslovom Snimci Ko{tunice i [e{eqa na Palama: Zastupnici BiH tvrdili su ju~e pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu da su vlasti SR Jugoslavije odgovorne za opsadu Sarajeva koju su od 1992. do 1995. dr`ale snage bosanskih Srba, kao i da je ciq opsade bilo uni{tewe tamo{wih muslimana. Beograd nikada nije bio odsutan s opsade Sarajeva 1992. je ostavio tenkove i artiqeriju JNA oko grada, a 1995. je poslao @eqka Ra`natovi}a Arkana i wegovu paravojnu jedinicu u kontraofanzivu u okolini grada, rekao je kozastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen. On je citirao izvje{taje UN da je na grad prosje~no padalo 300 granata dnevno i da je jednog dana Sarajevo ga|ano sa 3.000 projektila ispaqenih sa polo`aja Vojske Republike Srpske. On je sugerisao da se i opsada Sarajeva mo`e okarakterisati kao kr{ewe Me|unarodne konvencije o genocidu. Bizen je precizirao da je u gradu ubijeno 10.000 qudi, od kojih 5.000 civila, kao i da je raweno vi{e od 114.000 gra|ana. Kao primjer zlo~ina nad gra|anima Sarajeva, on je sudijama prikazao snimke garantirane pijace Markale, u februaru 1994, kada je poginulo 68 qudi. Precizirao je da je utvr|eno da su granate dolazile sa srpske strane. Bizen je govorio o umije{anosti SRJ u etni~kom ~i{}ewu muslimana u isto~noj Bosni i masovna ubistva muslimanskih civila u Srebrenici 1995. Zastupnici BiH prikazali su sino} sudijama {okantni snimak ubistva {est muslimana iz Srebrenice koje je u julu 1995. po~inila paravojna jedinica [korpioni, dokazuju}i da je SRJ bila odgovorna za genocid u Srebrenici. To je okrutno, smi{qeno, hladnokrvno, kukavi~ko ubistvo dje~aka koji nijesu ni{ta skrivili osim {to su bili bosanski muslimani, rekao je Bizen. On je tvrdio je da su [korpioni u to vrijeme bili jedinica MUP-a Srbije, a kao dokaz za to citirao je nare|ewe tada{weg ministra unutra{wih poslova RS Tomislava Kova~a da se, uo~i napada na Srebrenicu, u okolinu prebace i jedinice MUP Srbije i Republike Srpske Krajine. Pozivaju}i se na priznawe tada{weg zvani~nika Srpske demokratske stranke Miroslava Derowi}a pred Tribunalom, Bizen je dokazivao da je masakr u Srebrenici posqedica plana vlasti u Beogradu da se, u okviru stvarawa Velike Srbije, etni~ki o~isti pojas od 50 kilometara od Drine u dubinu teritorije BiH koji je postojao jo{ krajem 1991. Bizen je sudijama prikazao i snimak izjave komandanta VRS Ratka Mladi}a, 12. jula 1995. u Srebrenici, da je trenutak da se, poslije bune na dahije, napokon osvetimo Turcima. Dokazuju}i umije{anost Beograda u opsadu Sarajeva, advokat Fon van den Bizen je prikazao snimak posjete tada{weg lidera DSS-a Vojislava17

Ko{tunice polo`ajima VRS iznad grada, u proqe}e 1994. Ko{tunica se na snimku vidi kako kroz vojni dvogled posmatra grad, a potom izjavquje da se uvjerio u odlu~nost i postojanost na{ih boraca da ne odstupe i kako se ovdje najboqe vidi kako treba da izgledaju granice i ure|ewe budu}e Srbije, s ove i one strane Drine. Prikazan je i snimak posjete Palama Vojislava [e{eqa i wegova izjava da }emo uzeti Sarajevo, ako muslimani prekr{e primirje i napadnu sa Zapadom. Vreme 2. marta 2006. godine, objavquje uvrnuti tekst Teofila Pan~i}a, sa nadnaslovom Nuspojave, naslovom Kroz klisurine i podnaslovom Od Pirota do ^oke, i daqe, ni`u se bizarni detaqi koji sa~iwavaju sliku jedne namerne civilizacijske degradacije: Ima na ovogodi{wem Festu jedan dokumentarac, ka`u odli~an, koji se zove Put za Karabah. Pogleda}u ga, ba{ me zanima kako li taj put izgleda da li je mogu}e da je gori od provla~ewa kroz Si}eva~ku klisuru?! Bez sve {ale, pro{le sam nedeqe putovao izvesnim poslom u Pirot: sve je lepo i lako dok ne do|e{ do ulaza u nare~enu klisuru prelepu koliko i zastra{uju}u sa wenih famoznih trinaest tunela koje su tada{wi neimari probili ne bi li i ovaj na{ Duboki Balkan video asfalta... Elem, tu po~iwe ne{to kao agonija: od asfalta su ostale jo{ samo rupe, ne{to se radi na putu ama se ne zna ta~no {ta, tek, policija vozila pripu{ta u klisuru naizmeni~no, redovi su ogromni, iz pravca Bugarske ogromni {leperi i hladwa~e tutwe u beskrajnoj koloni, a ti ~eka{ i vene{, kasni{ i nervira{ se. Kad smo, Bogu hvala i Alahu Akbar, ipak sre}no stigli na ciq, prijateq nam ka`e: tih sedam kilometara su ubedqivo najgora deonica na vasceloj trasi od Londona do Bombaja. Ba{ se ~udim {to se ta i takva deonica ba{ kod nas zapatila... Ako ste mislili da sam re{io da pi{em putopis, pa... niste u pravu, na `alost. Prise}am se te klisure iz drugog razloga: kroz wu je morao pro}i i onaj ve} famozni turisti~ki autobus koji je Vlada Holandije poklonila op{tini Pirot, a lokalni radikali srpski kao deo vladaju}e op{tinske koalicije se popi{manili da Danajski dar tih odvratnih, hripavih, crvenkasto-bleduwavih severnomorskih protestanata nipo{to ne treba slobodarskom i pravoslavnom Pirotu, kao ni vaskolikom srpskom narodu od Caribroda do Karlobaga, {tavi{e, daleko mu lepa ku}a! To jest, gara`a. Neko je, naime, neoprezno obavestio pomesni [e{eqev fan-klub da se glavni grad Kraqevine Holandije vika ba{ den Hag, a ovo im se ime u~inilo odnekud poznatim; najpronicqiviji me|u wima u momentu se nadahwuju}eg prosvetqewa (ili je ipak bilo prosvetquju}e nadahnu}e?) dosetio da je to ba{ ona mnogo daleka ~ar{ija u kojoj je zasu`wen wihov Vo|a, i to je za tu`ni autobus bilo ne{to poput simboli~ke smrtne presude. Ili, boqe, poput odbijenice za nevestu: hvala lepo, nesu|ena rodbino, vra}amo vam je ku}i, i to neraspakovanu! Dodu{e, kad bi autobus po~em bio svesno bi}e, zbog tog se bizarnog zapleta sigurno ne bi potresao, naprotiv: prolaze}i kroz The Klisuru ionako bi zapaweno pomislio jebote, gde me ovo vode!? Ho}u ku}i!, pa mu ne bi bilo mrsko da pro|e kroz klisuru jo{ jednom, ~im prije, i da se tamo vi{e nikada ne vrati.18

[alu na stranu, u nedeqi u kojoj smo saznali da je Zoran \in|i} bio mafija{ a da je Boris Tadi} istaknuti pripadnik (takore}i aktivista) elitne banditske formacije NDH zvane usta{e a i jedno i drugo doviknuto nam je iz istog, radikalskog legla meni je ova uvrnuto-idiotska pri~a o holandsko-pirotskom autobusu najindikativnija slatka, si}ana prate}a nuspojavica nedeqe u kojoj su radikali dokazali nepopravqivim optimistima i naivcima (kao i politanaliti~arskim la`nim naivcima, na srpskom: politi~kim pokvarewacima) da nisu nikakav legitiman demokratski subjekt koji se ubrzano transformi{e ve} su i daqe bespogovorno verni svojoj prirodi, mentalnom sklopu i kulturalnom okviru, da su, dakle, samo najobi~niji moralno-civilizacijski dezorijentisani {e{eqoidi. Obrni-okreni, ono {to je na nivou visoke politike izre~eno na jedan na~in, kroz pirotsku megabudala{tinu izre~eno je su{tinski jo{ upe~atqivije. I otuda nam ova nadrealna epizoda iz ~udesne istorije mozga savr{eno portretira taj svet, ne ostavqaju}i nikakvog prostora za trule i {tetne iluzije. A {ta se iz tog portreta da videti? Kad dobro pogleda{, fakat je da ti qudi u istinu jo{ nisu ni primili hri{}anstvo. O prosvetiteqstvu je besmisleno nagva`dati: do toga }e im trebati oko 1500 godina nakon hristijanizacije, i to samo ako budu pazili na ~asovima. Put do wihove depaganizacije i detribalizacije bi}e vrlo dug i posut trwem; u pore|ewu s tim, taqigawe kroz Si}eva~ku klisuru izgleda lako kao {etwa po vlastitom balkonu. Da ipak ne bismo zavr{ili u ovako turobnom tonu, teleportova}emo se daleko na sever, ~ak u ^oku, da vidimo kako to zapravo izgleda Srbija iz radikalskih vizija, ona koja }e odva`no i dosledno raskrstiti sa svim tim suvi{nim artefaktima mrske zapadne civilizacije koje nam imperijalisti ionako (pro)daju samo zato da nas omek{aju wenim la`nim i povr{nim udobnostima, ne bi li nas onda lak{e porobili (kao {to su Indijance uni{tili pomo}u Vatrene Vode). U nare~enom banatskom gradi}u, naime, ne postoje lokalne novine, radio ili TV stanica. Jedino {to postoji je ne{to propalih firmi i gomila qute srpske i ma|arske sirotiwe, koja se ~erez svog socijalnog o~aja te{i doma}im vinom i lepo zaobqenim visuqcima {unke sa tavana (sve dok joj ne dojadi te se ne obesi me| iste). Ipak, ovo ne zna~i da u ^oki nema javnih medija, taman posla: postoji dobo{ar. [tavi{e, dvojica! Nemojte misliti da zbijam {ale: dva ne{to vreme{nija veseqaka zaista rade na poslovima & radnim zadacima javnog slu`benika dobo{ara: idu od {ora do {ora (ta-ta-ra-ta-ta-raam!) i obznawuju lokalne i svetske vesti i druge neophodne informacije: daje se na znawe, daje se na znawe... I to je zapravo to, pravi zvuk i slika jedne izgubqenosti u kosmosu, bilo u Pirotu, ^oki, ili kojekuda po ovoj nesre}noj zemqi: uska je, a golema i duga~ka Klisurina kroz koju nam vaqa pro}i, sve sa ovim tipovima koji }e sve vreme merkati najpogodnije mesto da nas pobacaju u kawon. Ispod uli~arskog naslova @uraja do jaja, sledi tekst novinara Dragana Todorovi}a, koji objavquje Vreme 2. marta 2006. godine, u kome je autor poku{ao da ismeje jedan veoma zna~ajan doga|aj. Nadnaslov teksta je Radikalski miting, a podnaslov je Radikali se, kako znaju i ve}inski,19

skupili sa sve svoji najboqi, i sa najboqi kwi`evnik, najboqi akademik, najboqi glumac, najboqi }irilista i najboqi general, najboqe poru~ili, nema predaje, mi smo Srbija. Me|unaslovi u tekstu su Planetarna istina, Najve}i }irilista, Ko ne skida ga}e i Toma i razlaz: Pripreme za petak, kada je na Trgu Republike zakazan miting podr{ke Vojislavu [e{equ, radikali su zavr{ili pre petka. Svemu, kao najve}a partija, pri{li najja~e {to se moglo, podeqeni zadaci i uputstva, odakle se kre}e, kako se kre}e, s kim se kre}e, {ta obu}i, {ta poneti, kako sti}i, kako se pona{ati, kako se vratiti. Reporter Vremena se prijavio u Vaqevu, i bio na~isto odgovaraju}i, previ{e odgovaraju}i, jaka brada a zubi nikakvi, jedina mu mana bila, {to je primetio pred put, {to nije imao podgajen mali nokat. Tako odgovaraju}i sede u odgovaraju}i autobus slobodne vo`we, kome napred slobodno staja{e plakat [e{eq srpski junak, dok je zadwe staklo ispuwavala plava radikalska zastava. Put do Beograda be{e ugodan, i bez mnogo pri~e, svi behu koncentrisani na neposrednu budu}nost. Muzika jeste bila narodna, a mogla je biti i neka druga, svaka muzika je odgovarala trenutku, svi su bili koncentrisani na zadatak, name{tawe beya na staja}em odelu, provera da li je ~e{aq u zadwem yepu, da li je uz iglu spremqen i konac... Planetarna istina: Stigo{e pravo pred Sava centar, gde ve} be{e mnogo i na stotine autobusa. Kad se parkira{e, iza|o{e, sve me|u svoje, ukqu~i{e se u postoje}u kolonu, vazdan partijskih zastava, gde koja crna, poneki transparent sa velike [e{eqeve misli, svi u civilu, gde koja {ajka~a i taj pribor. I|a{e tako, pre|o{e Stari savski most preko koga je duvao vetar, izbi{e na glavnu autobusku stanicu, ne odo{e uzbrdo, Balkanskom, savi{e levo, na Brankov most, izbi{e pred Albaniju, ~u se muzika sa razglasa, tu su, kad se primako{e, kad u|o{e na Trg Republike, sve puno, sve pod plavim zastavama, sve ne mo` biti boqe, sa razglasa bije To je Voja, to je [e{eq, odasvud `amor, prava gu`va, i svi brate znaju da se pona{aju, jednom rukom pu{i{, drugom dr`i{ zastavu, onom {to pu{e pokaziva{e napred. Napred bina, ko {to treba, ni mala ni velika, monta`na brate, napred pi{e {ta treba da pi{e, Srpska radikalna stranka. Nasta `amor, nasta ushi}ewe, digo{e se zastave, na binu se pope{e svi koji treba da se popnu, preko razglasa udari Spremte se spremte ~etnici, Aleksandar Vu~i} raskop~a odgovaraju}i kaput, razveza pripadaju}i {al, pozdravi dame i gospodu, drage prijateqe, bra}u i sestre, Srbiju, Beograd, zahvali {to su svi, i u tolikom broju, do{li da pru`e podr{ku na{em predsedniku dr Vojislavu [e{equ, za slobodu Srbije i slobodu na{eg naroda, re~e da je u toku direktan satelitski prenos, mogu da ih vide i u Hagu, zamoli da spuste zastave, aplauzom poka`u koliko ih ima. Bi aplauza, Vu~i} nastavi, da je na trgu vi{e qudi nego ikada, nikad nije bilo vi{e radikala i svih slobodoqubivih qudi, koji vide {ta [e{eq radi, i kako se danas Srbija ~uva i brani, jer predsednik je oti{ao u Hag pre tri godine, oti{ao je da odbrani srpske nacionalne interese i ~ast srpske dr`ave. Protiv na{eg predsednika, i protiv srpskog generala Mladi}a, kampawu vode najgori okupacioni lakeji, ipak, u Srbiji je uvek vi{e bilo onih koji su slobodarskog duha i koji se iskreno bore za svoj narod i svoju dr`avu...20

Najve}i }irilista: Vu~i} najavi jednog od najve}ih srpskih }irilista, najve}eg srpskog }irilistu, prof. dr Olivera Anti}a. Ovaj sve pozdravi }irilisti~kim pozdravom, bra}o i sestre, }irilisti~ki objasni da bra}a i sestre nisu iskqu~ivo i samo Srbi, ve} da su to svi rodoqubi, bra}a i sestre su ~estiti Ma|ari, ~estiti Slovaci, ~estiti Bugari, na{i muslimani, wegov brat je ~estiti Hamdija Jusufspahi}, i wegova ~estita hanum gospo|a Nevila, ali mu nisu sestre ni Biqana Kova~evi}-Vu~o, ni Sowa Biserko, niti mu mogu biti bra}a razne ~ede i bebe. I {ta jo{ re~e, Samo SRS mo`e da povrati ~ast i dostojanstvo srpskog naroda... Onda se opet javi voditeq Vu~i}, voditeqski, u paketu, pomenu Tadi}a, Dra{kovi}a i Ko{tunicu, prisutni u paketu odgovori{e sa: usta{e, usta{e, re~ dobi poslanik SRS iz Loznice, bra}o i sestre musliman Sulejman Spaho; u ovom trenutku re}i Srbija isto je kao kad se ka`e dr Vojislav [e{eq, dr [e{eq plus SRS jeste formula za Veliku Srbiju, `ivela Velika Srbija, `iveo dr [e{eq. Iz stroja iza|e Mirko Blagojevi} iz Republike Srpske, bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, `iveo dr [e{eq; Du{ko Sekuli} iz Crne Gore, ~asni narode Srbije ja sam gra|anin Srbije; pravni ekspert skroz u beloj rolci Marina Ragu{, Karlovac, Ogulin, Virovitica, to su temeqi Velike Srbije, mada ne sada, ali bra}o i sestre, kad vam je najte`e, kada deca nemaju {ta da vam jedu, pogledajte u Hag, u dr [e{eqa, to je mapa Srbije, to je Velika Srbija u koju treba da gledate... Vu~i} najavi najistaknutijeg kwi`evnika, ~oveka pred kojim se skrivaju mrziteqi Srbije, Branu Crn~evi}a, ovaj bi na~isto kratak, kra}i od toga. Ako u Hagu nemaju {ta da rade sa [e{eqem, neka ga vrate, ovde on ima mnogo posla. Javi se jo{ jedan poslanik koji se bori za Srpstvo i Srbiju, Vu~i} najavi kwi`evnika Momira Lazi}a, skide kapu, nazva Boga, pa kad se ispovedi, Ha{ki tribunal je vatikansko-masonska zavera, [e{eq brani obraz, istinu, ~ast, po{tewe Srbije i Kosova, i svako dijete u na{oj zemqi, [e{eq ne brani samo na{u, srpsku istinu, nego planetarnu istinu. Bi jo{ jedan poslanik koji se isti~e na poslovima odbrane Srpstva, Nemawa [arovi}, te{ko je zamisliti lep{u sliku koja bi iz Beograda mogla biti poslata u svet, od ove slike uspravne i ponosne Srbije. Prisutni behu na~isto koncentrisani, na komandu su spu{tali zastave, aplaudirali, do|e red i na poslanicu koja se najupornije bori, Nata{u Jovanovi}, tri godine od odlaska na{eg predsednika, na{eg vojvode, profesora, doktora Vojislava [e{eqa, pozva onog Tadi}a, onog Ko{tunicu, onu Nata{u Kandi}, da vide da je Beograd danas slobodan, da su na najve}em Trgu sve {e{eqevci, ne moraju da tra`e {e{eqevce, jer to smo svi mi, i ne moraju da tra`e Mladi}a, evo ga ovde, svuda je me|u nama, ne mo`ete mu ni{ta, ne mo`ete Srbiji ni{ta... Ko ne skida ga}e: Bi i Mir~i} Milorad, jedan od najve}ih boraca, poslanik sa velikom i naranyastom {al portiklom; Vjerica Radeta, dana{wi miting je poraz Ha{kog tribunala; poslanik koji uvek sve i na vreme prozre Joji}, optu`nica je najve}i falsifikat i najve}i pravni proma{aj, po wegovom sopstvenom uverewu i mi{qewu mo`e da proceni da je u podr{ku najve}em srpskom junaku i ikoni srpskoj [e{equ do{lo preko 100.000 qudi... Javi se21

i Kajgani} iz Bijeqine, Danas kao nikada pre narod RS je uz Ratka i Radovana, uz Slobodana Milo{evi}a i svoga Voju [e{eqa, srpski narod nema boqih sinova od Radovana, Ratka, Mom~ila Kraji{nika, Slobodana Milo{evi}a i [e{eqa. A onda, Vu~i} najavi najuspe{nijeg generala, penzionisanog sa 48 godina, Bo`idara Deli}a. Krupni general krupno re~e, ne da mu je milo {to su svi do{li da daju podr{ku na{im junacima koji se nalaze u Hagu, ovo je opomena svima da se dozovu pameti, pa iznese svoju doktrinu, Mi `ivimo u Srbiji, Srbija je na{a ku}a, od 2000. u na{ dom su se uselili nezvani gosti, vreme je da mi u svojoj ku}i budemo gazde... Nastupi jo{ jedan poslanik sa najve}im doprinosom, pa sami predsednik Izvr{nog odbora SRS Todorovi}; najistaknutiji i najomiqeniji glumac koji se bori za slobodu, krstonosni i pobedonosni Danilo Lazovi}; na red do|e najistaknutija `ena radikal Pop-Lazi}, ima{e poruku za Mladi}a, generale, ne sme{ da se preda{, tvoja predaja ne ti~e se samo tebe, mora{ da misli{ na svu Srbad, i onu koja nije ro|ena. Mi smo deo ve}inskog srpskog naroda vo|enog Vojislavom [e{eqem, koji ne}e da pogne glavu, koji ne}e da skida ga}e... Vu~i} napravi kop~u, takore}i vez, najavi ~oveka koji je neprevazi|en, ~oveka koji se uvek bori za slobodnu Srbiju, profesora, doktora, akademika Kostu ^avo{kog. Iza|e neprevazi|eni akademik Kosta, Okupili smo se da podr`imo dr [e{eqa, ali i Radovana Karayi}a i generala Ratka Mladi}a, di~ne Srbe koji su ~uvali na{ obraz i ~uvaju na{u ~ast i na{u slobodu, moramo re}i ne Ha{kom tribunalu i lovu na qude Toma i razlaz: Opet Vu~i}, predstavi narodnog peva~a, `enu koja je uvek sa nama, otpeva}e Kosovski zavet, da zakune sve koji vode Srbiju. Pojavi se Svetlana Stevi}, u sitnoj narodnoj no{wi krupno zapeva; Ne dam Skopqe, srpske dvore, gde car Du{an zakon stvore, ne dam Prizren, \akovicu, Pe}, De~ane, Mitrovicu.... Bi totalno razgaqewe, i na bini i u publici, bi, Srbija, Srbija, bi sve, bi finale, bi voditeq Vu~i}, Beograde, gra|ani Srbije, jedan veliki aplauz ~oveku koji predstavqa najve}u nadu, zajedno sa [e{eqem, pozdravite Srbiju, pozdravite Tomislava Nikoli}a, podignite zastave. Stade Tomislav Nikoli}, dr`avni~ki visok, u pripadaju}e duga~kom kaputu, bra}o i sestre, dame i gospodo, desnom je prebirao prste leve ruke, i govorio, kako je govorio, kako ume, ve}inski, i o svemu, o Tadi}u i Ko{tunici, da ne mo`emo bez Kosova i Metohije, o okupaciji, [e{equ, da smo zemqa najzdravijih i najpametnijih qudi, da nas ne}e ni pti~ji grip, da mo`emo da gladujemo, ali }emo da se skupimo i ujedinimo, i da }emo najboqe da se ujedinimo pod SRS-om. I jo{, opet mirno i ve}inski, rekao {ta je [e{eq poru~io Karayi}u i Mladi}u, da nikad ne budu u Hagu, da dok Srbija postoji ne smeju da budu u Tribunalu. A Ko{tunici Tomislav Nikoli} li~no poru~io, li~no reko, ko hapsi Radovana i Ratka navla~i na sebe te{ko prokletstvo, i da ne hapsi one koji su vozili i ~uvali Mladi}a. Ako je Mladi} tada bio u Beogradu, ti si tada bio predsednik dr`ave, predaj se, idi u Hag, jer ti si znao da je Mladi} u Beogradu. I bi kraj, Vu~i} pozva sve u {etwu, opet bi, To je Voja, to je [e{eq, masa krenu na sve strane, sastavi{e se kod Albanije, pred vo|ama transparent Sloboda [e{equ, krenu{e ulicom i trotoarima, izvi`da{e se,22

pa i izvika{e, pored beogradskog odbora DS-a, da pitamo jednog koji to gleda{e, {ta da ka`e, nema {ta da se ka`e. Dosta mitinga{a si{lo do @elezni~ke stanice, ulaze u zakupqene autobuse, nema komentara, samo se upada, kako krenu autobus horski zahtev, Poja~aj majstore, popustila disciplina, preko radija trese Cele no}i na splavu sam bio, jedva ku}u jutros da sam pogodio, voditeq ve`e numere, @uraja do jaja, iz {araga tra`e Poja~aj majstore Glas javnosti 2. marta 2006. godine, objavquje saop{tewe Liberala Srbije (biv{e crne ovce) sa naslovom Necivilizovani radikali: Liberali Srbije najo{trije osu|uju primitivno i necivilizacijsko delovawe [e{eqevih radikala pod Tominim starateqstvom. To je izraz wihove slabosti i gubqewe tla pod nogama, posle fijaska mitinga za podr{ku voqenom vo|i. Kad Toma Nikoli} vre|a Borisa Tadi}a, to su li~na frustracija i gnev {to ga je Tadi} ubedqivo pobedio na izborima. Mir~i}evo obra~unavawe sa mrtvim ~ovekom u domenu je nekih drugih struka, ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu Liberala Srbije. U rubrici Istra`ivawa NIN-a, NIN 2. marta 2006. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Primena zakona o slobodnom pristupu informacijama, naslovom Trenirawe legalizma i podnaslovom Od 18 kontaktiranih organa vlasti ~etiri ignori{u zakon, ali im kazna za to ne sledi. Tekst sadr`i jedan antrfile, sa nadnaslovom Druga istra`ivawa i naslovom Ignorancije Vrhovnog suda: Vlast je kao pe~urka: najboqe raste u mraku i odvaja se od korena, i poznato je, da samo informacija mo`e deo wene otu|ene mo}i vratiti u ruke gra|ana. Kada je {ezdesetih godina pravo na slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja prvi put u svetu priznato gra|anima SAD, razumevaju}i wegovu su{tinu kontrolu vlasti Amerikanci su ga nazvali sunshine government. ^etrdeset godina kasnije Srbija je jedna od posledwih evropskih zemaqa koja je usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Ali ni dve godine od usvajawa weni gra|ani, kao ni organi vlasti, ~ini se, nisu razumeli da ovaj zakon slu`i obostranoj potvrdi poverewa. Dono{ewe zakona bio je formalni uslov za prijem u Savet Evrope, ali je wegova primena od izuzetnog zna~aja za demokratizaciju dru{tva, ka`e poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi}. Interes javnosti da sazna informaciju je pretpostavka i ona se samo mo`e pobijati. Tako je va`no shvatiti da, recimo, poreski obveznik ne mora dokazivati niti navoditi za{to `eli da zna kako se tro{e wegove pare. S druge strane, organ vlasti, ukoliko odbije da da neku informaciju, mora da dokazuje za{to je ta informacija u koliziji sa bezbedno{}u zemqe, narodnom odbranom ili navede neki drugi razlog zbog kojeg ona mora ostati u tajnosti. U svakom konkretnom slu~aju organ mora da postupa bilo tako {to }e dati informaciju, bilo tako {to }e obrazlo`iti za{to je uskra}uje. Istra`ivawa pokazuju da samo trideset odsto Srba zna da uop{te postoji zakon koji im omogu}uje da u~estvuju u vlasti kontroli{u}i je, a tek deset odsto zna i kako da ga koristi.23

[abi} ka`e da je upravo stepen neznawa najve}i problem u primeni. Ali ne samo neznawa gra|ana, nego i onih koji se bave zakonom. Jer do danas, retki su organi koji su prema zakonu imenovali osobu koja bi se bavila samo odgovorima na pitawa gra|ana. Zakon je u suprotnosti sa na{im mentalitetom niti je poreski obveznik navikao da pita kuda su oti{le wegove pare, niti ~inovnik ima naviku da na to odgovara. To potvr|uje ~iwenica da ve}ina organa koji odbiju da daju informaciju na zahtev gra|anina, istu informaciju da odmah posle moje intervencije. A da nisu bespotrebno odugovla~ili, imali bi zadovoqne gra|ane i vi{e wihovog poverewa, pri~a [abi}. Koliko su efikasni i koliko postupaju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, NIN je poku{ao da proveri poslav{i zahteve u 18 organa svih nivoa vlasti. U zakonskom roku odgovor je dobio na 14, dok su ~etiri zahteva ignorisana. Brzina: Ministarstvo finansija je za samo nekoliko sati odgovorilo na pitawa: ko je obezbedio sredstva za obnovu zgrade Ministarstva u ulici Kneza Milo{a i koliko je sve to ko{talo. Rekli su da su sredstva predvi|ena buyetom za 2003. godinu, da je tada{wi ministar Bo`idar \eli} za obnovu zgrade namenio 400 miliona dinara, da je potro{eno 344 miliona, a da je ostatak vra}en u buyet. Brzinom u ispuwavawu zakonskih obaveza mo`e se pohvaliti i Skup{tina Srbije. NIN je dobio, samo nekoliko minuta nakon {to je tra`io, uvid u izve{taje o imovini politi~kih stranaka, te zavr{ne ra~une podvrgnute reviziji i spisak svih strana~kih priloga preko {est hiqada dinara. Skup{tina je, za razliku od izve{taja iz 2004. godine, pro{logodi{wi izve{taj ve} postavila na sajt, a taj sistem Internet prezentacije svih relevantnih podataka, poverenik [abi} smatra i najboqim jer olak{ava komunikaciju gra|ana i institucija. Veliki napredak je {to su posle informatora poverenika i Skup{tina Srbije i Vrhovni sud u~inili javnim svoja dokumenta. E, kad to mogu da urade najvi{i organi zakonodavne i sudske vlasti, onda mogu svi. Kohabitacija: I najvi{i organi izvr{ne vlasti: predsednik Republike i vlada veoma brzo, dan po prijemu zahteva, odgovorili su na NIN-ova pitawa. Borisa Tadi}a pitali smo za{to, kad je bio na mestu predsednika Upravnog odbora JP PTT Srbija i ministra telekomunikacija, nije reagovao na odliv novca iz Mobtela u povezane firme Bogoquba Kari}a, kao i na osnovu kojih zakonskih ovla{}ewa je osnovao Narodnu kancelariju. Predsednik nas je obavestio da su za vreme wegovog mandata na mestu predsednika UO Po{te uvedene privremene mere u Mobtel i dostavio nam je dokument od 28. 2. 2002, kojim je ba{ on to i predlo`io. Tako|e, obavestio nas je da kao ministar telekomunikacija nije imao nikakva ovla{}ewa kad je kompanija Mobtel u pitawu. Mobtel je bio jedna od tema i dopisa Vladi Srbije, i to na osnovu kojeg zakona su oduzeli licencu ovoj telefonskoj kompaniji. Odgovor je glasio da su postupili po ~lanu 43, stav 2 Zakona o vladi, a u vezi sa ~lanom 106, stav 1 Zakona o telekomunikacijama.24

Predsednik Srbije nam je odgovorio da je Narodna kancelarija osnovana na osnovu ~lana 83, ta~ka 11 Ustava Srbije, u kome se ka`e da predsednik obrazuje stru~ne i druge slu`be iz oblasti svoje nadle`nosti. Za razliku od vlade, predsednik Srbije je uz odgovore dostavio i sve zakonske i ustavne odredbe na koje se pozvao. Vlada je odgovorila i da niko od ministara ne obavqa funkciju ~lana upravnog odbora bilo kojeg javnog preduze}a za ~ije je imenovawe vlada nadle`na, osim ministra policije Dragana Jo~i}a, koji je po prirodi funkcije ~lan UO SJP SDPR Jugoimport. Bahatost: NIN je, 6. februara, od Ministarstva za kapitalne investicije tra`io informacije u vezi sa novom ~etvorosednom `i~arom koju je ministar Ili} sve~ano pustio u rad na Kopaoniku. I podatke o izvo|a~u radova, o samom konkursu uz konkursnu dokumentaciju. Tako|e, tra`ili smo informacije o firmi (konzorcijum) koja }e graditi most kod Be{ke, odnosno sanirati postoje}i. Iako smo se po isteku zakonskog roka za odgovor od 15 dana ponovo javili da podsetimo Ministarstvo na zakonsku obavezu, nikakav odgovor nismo dobili! Ignorisawem zahteva, podsetimo, ~ini se prekr{aj za koji je propisana kazna. E, sad ne bi bilo stra{no to {to su kazne male (od pet do pedeset hiqada dinara), da je i tako male bar neko do sada platio. Naime, ukoliko wegovom zahtevu nije udovoqeno, gra|anin mo`e da se `ali povereniku za informacije od javnog zna~aja, pa da poverenik nalo`i instituciji da gra|aninu da informaciju ili bar objasni zbog ~ega je ne mo`e dati. Ako, me|utim, ni to ne poma`e, poverenik se obra}a vladi, odnosno Ministarstvu za kulturu i medije koje je odre|eno da vr{i nadzor nad primenom zakona. Ali, Ministarstvo za kulturu to ne radi. Tako je bitka za informaciju unapred izgubqena. Oni nemaju ni mogu}nosti da to rade, ne postoji vaqda nijedan ~ovek u Ministarstvu zadu`en za to. I postupci se ne pokre}u. Pa, od 250 slu~ajeva evidentnog kr{ewa zakona o slobodnom pristupu informacijama jo{ nijedan nije procesuiran. To nije ni{ta drugo do otvoreno pozivawe na kr{ewe zakona, ka`e Rodoqub [abi}. Po wegovom mi{qewu, nadzor nad primenom zakona trebalo bi poveriti nekom drugom ministarstvu, koje ima upravnu inspekciju, kao {to je Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. NIN je zbog }utawa Ministarstva za kapitalne investicije podneo `albu povereniku. A ako reakcija bude ista i posle poverenikovog re{ewa, koje su po zakonu obavezni da po{tuju, slu~aj }e, kao i drugi, zavr{iti u nekoj od fioka Ministarstva kulture. Jer, one ministre koji odlu~e da ne po{tuju zakon ni{ta, u krajwoj liniji, ne spre~ava u tome. Uostalom, poverenik [abi} je zatra`io na kraju pro{le godine izve{taje o primeni zakona od svih 17 ministarstava, pa i Ili}evog, koje jedino nije na{lo za shodno da ga napi{e. I ni{ta. Pored Ministarstva za kapitalne investicije, na zahtev NIN-a nije odgovorila ni Bezbednosno-informativna agencija. Na pitawa: koliko je gra|ana u skladu sa zakonskim odredbama bilo pod nadzorom u 2005. godini25

i koliko je vremenski najdu`e neki gra|anin bio pod nadzorom tajne policije, nije bilo odgovora. Poverenik [abi} ka`e da je zahtev, gotovo identi~an na{em, pre nekoliko meseci bio upu}en u BIA, te da je i odgovor bio isti }utawe. Poverenik je u tom slu~aju nalo`io BIA da odgovor dostavi, a BIA se, paradoksalno zakonskim odredbama, `alila Vrhovnom sudu na poverenika! ^eka se odluka suda. Tajne: Do 6. februara poverenik je doneo 140 re{ewa, od kojih je u 127 slu~ajeva organu vlasti nalo`eno da dostavi tra`enu informaciju, a u samo 13 slu~ajeva `alba je bila neosnovana, i to naj~e{}e zbog povrede ne~ije privatnosti. Zakon o za{titi privatnosti donet je 1998, ali je bajat i tu nastaju problemi. I najpre dilema da li na isti na~in po pitawu privatnosti treba da tretiramo nosioce javne vlasti i obi~ne gra|ane ka`e [abi}. Informacije o imovini, o naglom uve}awu imovine morale bi biti dostupne zato nam treba zakon koji afirmi{e te principe. Vi{e od za{tite privatnosti, pa i od navike ovda{weg stanovni{tva da {to mawe zapitkuje, me|utim, primenu ovog zakona ko~i nasle|eni komunisti~ki obi~aj pre~estog progla{avawa dr`avne, slu`bene, vojne tajne za svaku sitnicu. Osim {to je tajna pre{iroko definisana u svim odredbama koje je se ti~u, i procedurom i razlozima progla{avawa tajne, srpski zakoni se tek uzgred bave. Ameri~ki, najstariji na svetu, zakon o slobodnom pristupu informacijama, iako sadr`i {okiraju}u stavku tajna su i podaci o naftnim poqima bar jasno defini{e pet razloga zbog kojih se podatak sklawa sa spiska dostupnih. Stru~waci veruju da je institut tajne ukoliko se otkrivawem podatka ugro`ava, na primer, nacionalna bezbednost, neophodan, ali tek tamo gde postoji civilna kontrola vojske, policije, dr`avne bezbednosti. Ukoliko te kontrole nema, tajnom mo`e postati sve zbog ~ega dostupnost informacija ima smisla. Tako je ve}ina evropskih zemaqa, pa i susedna Hrvatska, formirala telo za razmatrawe osnovanosti tajni u ~ijem radu u~estvuju ~ak i predstavnici medija. Od sedam ~lanova takvog ve}a po Zakonu o za{titi tajni (donetom jo{ 1996) hrvatski Sabor izglasava i tri novinara koji raspravqaju o progla{avawu tajne. Ali, osim na papiru, ni Hrvatska se nije proslavila raskrinkavawem tajni, jer pomenuto ve}e do danas nije formirano. Tajna nije ne{to na {ta je neko lupio pe~at. MUP, BIA, sudovi imaju problem tretirawa tajne, jer bi tajnom trebalo ne{to da se progla{ava zbog svoje su{tine, a ne zato {to je neko tako odlu~io. Na primer, BIA je odbila da odgovori na zahtev ~lana porodice da dobije informaciju iz dosijea ~oveka koji je ubijen 1941. Ja tu ne vidim razloge tajnosti. Samo 12 `albi povereniku su podneli predstavnici medija, sve su bile osnovane i nakon intervencije poverenika informacije su im dostavqene. Kurir ili Pres, koji se danima bave imovinom pojedinih politi~ara nisu izgleda zvani~no potra`ili te informacije ili se bar nisu `alili {to ih nisu ni dobili, ba{ kao ni TV B92, koja se u emisiji Insajder26

redovno `ali na }utawe pojedinih dr`avnih organa, ali `albu povereniku nikada nisu podneli. ]utawe novinara je pora`avaju}e i tu`no. Organi vlasti s tim ra~unaju. A ta logika je potpuno jasna i sve dok se taj odnos ne promeni, komunikacija izme|u medija i institucija bi}e lo{a, ka`e [abi}. Crne brojke: MUP je detaqno i blagovremeno dostavio NIN-u statistiku u vezi sa zloupotrebama polo`aja, korupcijom, krivi~nim prestupima me|u policajcima. Tako smo saznali da su u 2005. godini policajci, jedan protiv drugog, podneli 276 krivi~nih prijava koje su se odnosile na 323 policijska slu`benika, 84 radnika su udaqena iz MUP-a, 36 su li{eni slobode, a 20 je zavr{ilo u pritvoru. Me|u policajcima je otkriveno 595 krivi~nih dela, a pokrenut je disciplinski postupak protiv 3.193 policijska slu`benika. Poreska uprava je, tako|e blagovremeno, odgovorila da je najve}i porez na imovinu koji je fizi~ko lice platilo u 2005. godini 5,5 miliona dinara, a da jenajve}i porez na dohodak na godi{wem nivou iznosio 17 miliona i da su od po~etka godine do polovine februara zbog neizdavawa fiskalnih ra~una privremeno zatvorena 403 ugostiteqska objekta, 252 pekare, 307 kineskih lokala, 395 trgovina na malo, i jo{ 132 razna objekta. Na pitawe koje se odnosilo na poreske obaveze Bogoquba Kari}a, kao i pitawe u vezi sa obavezama javnih preduze}a pozivaju}i se na Zakon o poreskom postupku i na~elo ~uvawa slu`bene tajne, uprava nije odgovorila. Naseqa: NIN je primewivost zakona poku{ao da proveri i kod lokalnih samouprava. Od tri nasumi~no izabrane op{tine u Srbiji (Temerin, Kragujevac i Surdulica) zahtevani su samo izve{taji o buyetu grada, odnosno op{tina za 2005. godinu. Grad Kragujevac blagovremeno je i sasvim detaqno dostavio izve{taj, dok Temerin i Surdulica uop{te nisu reagovali. Za razliku od op{tina u unutra{wosti, od Skup{tine grada Beograda smo tra`ili i dobili informacije da su tokom 2005. godine u Beogradu poplo~ani trotoari devet ulica, da je na to potro{eno 68,73 miliona dinara i da je sve radove izvodilo javno komunalno preduze}e Beograd put a da su kori{}ene i usluge firmi MN Loznica i Invest gradwa Beograd. Beograd putu, po zakonu o javnim nabavkama direktno su povereni radovi a prilikom anga`ovawa podizvo|a~a i dobavqa~a ova firma je sprovela tendersku proceduru. Od grada ~iji je prvi ~ovek Nenad Bogdanovi} nedavno dobio Orden Svetog Save, dobili smo i informacije koliko je Beograd u posledwe tri godine ulo`io novca u izgradwu Hrama Svetog Save: ukupno ne{to vi{e od 200 miliona dinara, od ~ega ~ak 125 miliona u 2003. godini i nepuna tri miliona u 2005. Pomo}nik gradona~elnika Radmila Hrustanovi} odgovorila je i da se u nasequ Dr Ivan Ribar ne}e graditi bungalovi za stanovnike bilo kog nehigijenskog naseqa, ve} na drugih 15 lokacija u gradu, a da }e se ispod Gazele graditi poslovni centar. Literatura: Organi dr`avne zajednice ne podle`u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Ipak, poverenik [abi} ka`e da je pisao ministru27

odbrane i generalnom sekretaru Saveta ministara navode}i da wihov legitimitet tra`i da postupaju po ovom zakonu iako mu formalno nisu podre|eni. I bar prema na{em iskustvu, postupaju. Ministarstvo odbrane nam je tako dostavilo tra`ene biografije pomo}nika i savetnika ministra. Svakako, najzanimqiviji odgovor stigao nam je iz Ministarstva inostranih poslova i to iz pera ministra Vuka Dra{kovi}a. NIN je od Ministarstva inostranih poslova tra`io odgovore na pitawa koje telo i po kom postupku bira zaposlene u diplomatskim predstavni{tvima SCG, koji su kriterijumi po kojima se biraju ambasadori i wihovi pomo}nici i {ta ih kvalifikuje za ta mesta, a zatra`ili smo i spisak svih ambasadora i wihovih pomo}nika sa kra}im biografijama. Stilom nekada naj~itanijeg srpskog pisca, sada{wi {ef diplomatije odgovorio je na 18 kucanih strana. Na konkretna pitawa Dra{kovi} je ispisao sagu o vremenu u kojem `ivimo, o Milo{evi}u i [e{equ, o Jovanu Mari}u i Qiqani Smajlovi}, o ubistvu \in|i}a i odgovornima za to, o tome {ta bi bilo da je bilo pravde, {ta prezire a za {ta se zala`e. Ali, ~itaoci NIN-a ne}e videti ovaj Dra{kovi}ev zapis, ne zbog odbijawa NIN-a da ga integralno objavi ({to je ministar prvobitno tra`io) ve} zato {to je sam ministar odlu~io da ga povu~e. Uve~e je poslao tekst u redakciju da bi slede}eg jutra poslao kurira da bi ga dopunio. Dopunu nikada nismo dobili, kao ni pravo da objavimo prvobitnu verziju. Ovakvu mogu}nost zakon ne predvi|a. Vaqda zato {to pretpostavqa odgovornu vlast. Posledwa istra`ivawa Jukoma, u kojima su zahtevi kategorizovani po slo`enosti i po tome ko ih {aqe gra|ani, novinari, NVO i drugi pokazala su da je Ustavni sud na ubedqivom prvom mestu po ignorisawu pitawa koja dobija, jer ni na jedno nije odgovorio. Vlada se koristila metodom falsifikovawa datuma dospe}a zahteva, kao i datuma slawa odgovora tako da dobije na vremenu, ali je dugo po isteku roka ipak odgovorila na sva pitawa. Predsednik Srbije bio je naja`urniji, a za Narodnu skup{tinu prime}eno je da reaguje samo na zahteve novinara. Na ostale tek pod pritiskom javnosti. Po spretnosti da izbegne konkretan odgovor pokazao se i gradona~elnik Beograda. Me|u ministarstvima dobri primeri postupawa u skladu sa Zakonom bili su ministarstva zdravqa, finansija, nauke i za{tite `ivotne sredine, trgovine, turizma i usluga, a lo{i primeri ministarstva odbrane, unutra{wih poslova, privrede i pravde. U protekloj godini je na osnovu vi{e od pet stotina poslatih zahteva istra`ivawe Inicijative mladih pokazalo da 76 odsto testiranih dr`avnih organa ne po{tuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Samo 50 dr`avnih organa od testiranih 212 odgovorilo je na sve zahteve. Prema ovom istra`ivawu, dakle, 76 odsto dr`avnih organa ne po{tuje zakon. Ni na jedan poslati zahtev nije odgovorio 61 dr`avni organ. Kvalitativna analiza odgovora pokazala je veliku neodgovornost prema po{tovawu propisanih rokova i nestru~nost slu`benika koji rade na primeni zakona. Ni u28

jednom slu~aju kada je organ bio spre~en da odgovori, Inicijativa mladih nije dobila obave{tewe o tome. Zakon je dosledno primenilo samo 20 odsto op{tina u Srbiji, a organi dr`avne zajednice su se u ovom istra`ivawu pokazali boqim od organa na svim drugim nivoima vlasti vi{e od polovine organa dr`avne zajednice uredno je odgovorilo na zahteve iako se zakon na wih eksplicitno ne odnosi. Sa nadnaslovom In vivo i naslovom Demokrate i radikali proizvodwa podeqenog dru{tva, Evropa 2. marta 2006. godine, objavquje tekst glavnog urednika @eqka Cvijanovi}a, biv{eg prvog ~oveka Srne. Mo`da je sam Svevi{wi ukqu~io svoje prste u najnoviji rat izme|u demokrata i radikala, budu}i da qudskom poimawu smisla, sveta i politike te stvari izmi~u. Mo`ete li da zamislite ~oveka koji je pretpro{le godine na izborima zaokru`io Tomu Nikoli}a kako sada merka mudre re~i Borisa Tadi}a, ~ije ime }e sutra da zaokru`i jednakim `arom kojim je ju~e zaokru`ivao Tomu? Mo`ete li da zamislite da se dogodi obratno: kako Borisovi razo~arani bira~i postaju deo radikalskog korpusa znaju}i koliko su pokradeni, ali veruju}i onako radikalski kako im je to u~inio onaj na koga im prvog poka`u prstom. Naravno, nema takvog, a da se svet ne okrene naopako, toliko naopako da vi{e nije ni va`no ko {ta zaokru`uje. I eto nas u pri~i o dve Srbije. Ako }emo svoja politi~ka uverewa kao bednici da nosimo kao deo na{e ontolo{ke datosti, eto nas sa pitawem kolika je cena te pri~e o dve Srbije ukoliko }emo o Srbiji da govorimo zakleti na istinu. [ta je, dakle, smisao toga da Boris Tadi} potro{i bezmalo ceo predsedni~ki govor na skup{tini svoje partije govore}i o dve Srbije demokratskoj i radikalskoj {ta je smisao ideje da predsednik Srbije propusti da poentira situaciju u kojoj kao dr`avnik, ~ovek koji okupqa, silazi u stranku i ne odr`i dr`avni~ki govor, ve} ispri~a pri~u o radikalima kao svetu iza koga iz Gondora juri{aju mase orki no{ene rukom zla. [ta je smisao toga da radikal Milorad Mir~i}, ~ovek koji sedi na ~elu parlamentarnog Odbora za bezbednost i nije bez prili~ne odgovornosti, {ta je, dakle, smisao da taj ~ovek ispri~a odvratnu pri~u o Zoranu \in|i}u kao kriminalcu jednakom ^umetu. Ho}e li Tadi}, govore}i o radikalima i legitimi{u}i tako jedinu svoju politi~ku poruku ubediti nekog radikala da glasa za demokrate? Ho}e li Mir~i} u svom zaumnom nastupu ubediti nekog tadi}evca da po~ne da se kune u Tomu? Naravno, toga ne}e biti, i sve bi to trebalo da izgleda kao nepristojno strana~ko nadgorwavawe kad ta pri~a u trenutku u kome dolazi ne bi bila veoma opasna. O ceni je, dakle, re~. Elem, gledali smo radikalski miting, sav taj siroti i opusto{eni svet iz unutra{wosti Srbije, koji se Beogradu pokazao na opako zgra`avawe neizbe`nog kruga dvojke, koji se drsko pokazao uprkos pozivu militantnog dela dvojka{a da bi ih vaqalo o~istiti gvozdenom metlom. Srbija bi bila sasvim pristojno mesto za `ivot bez svih tih ro|aka iz unutra{wosti kojih se ovda{wi evropejci pred svetom stide i ne pokazuju ih kad god je to mogu}e. Da li je to bila ona gora od dve Srbije, bez koje bi boqe pro{la japijevska Srbija, koja nema problema s Evropom jer novac dr`i u wenim bankama; da li je to svet koji bi trebalo po~istiti zato {to jo{ uvek `ivi iako svi29

ekonomski pokazateqi govore da ne mo`e da `ivi; da li ga treba streqati zato {to veruje u idole i kumire poput Ratka Mladi}a ili Voje [e{eqa jer na ovom svetu nema nijednu realnu stvar za koju bi se uhvatio i po~eo da u wu veruje? Onaj ko bi poku{ao ne da ih razume, ve} da razume za{to oni glasaju za radikale, u~inio bi i za sebe i za Srbiju mnogo. Onaj ko ih prezre pro}i }e jednako kao i onaj ko ih je toliko puta do sada obmanuo, a da se ne la`emo, u toj pri~i nevinih jedva da ima. Zlo je, dakle, {to je Srbija suo~ena sa Mladi}em, Kosovom i opstankom zajedni~ke dr`ave; zlo je {to pred tim stvarima ovda{wi kreatori javnog mwewa nemaju problema sa svojim stavovima, ~ak i kad wihovi stavovi imaju problem sa ~iwenicama; zlo je, na kraju, {to Srbija, vo|ena svojim problemima i svojom nedoraslom politi~kom i medijskom elitom, ponovo ulazi u onu zonu kada joj je ozbiqno zapre}eno podelom dru{tva i kada se pokazuje da su me|u wima u zamahu svi oni koji na toj zloj stvari prolaze i opstaju. Nema vi{e nikakve sumwe da su celu onu pri~u o Mladi}evom hap{ewu pre desetak dana plasirale one snage koje veruju da bi za wih bilo pogubno kada bi Ko{tuni~ina vlada izru~ila tog generala. Nema nikakve sumwe da bi ga neki od wih, koliko god ga smatrali zlo~incem, krili do sudweg dana ili makar do onog trenutka kada bi se pokazalo kako je vlada izgubila i posledwe zrno svog me|unarodnog kredibiliteta. Nije tu, dakle, re~ o opstanku vlade, ve} o ceni da bi se ona sru{ila Mladi}em, Kosovom, pti~jim gripom, kugom, svejedno. Ta cena, kako su je posebno postavili takozvani radikalni reformisti, jeste podeqeno srpsko dru{tvo. Naravno, jedna od tih stranaka koje u podeli dru{tva u~estvuju, bilo sa sve{}u o tome, bilo sa sve{}u da tako osvajaju vlast, bilo da imaju dobre namere prema Srbiji, re}i }e kako je Ratko Mladi} posledwe uto~i{te srpskog juna~kog mita (ali ne mo`e se sa Srebrenicom na le|ima `iveti u toj pri~i). Drugi }e insistirati da je re~ o preispoqnom zlo~incu na ~ijim tragovima sem zlo~ina nema ni~ega, ali }e jednako i jedni i drugi, defiluju}i ovih dana po televizijama kao manekeni dve zava|ene Srbije, obesmi{qavati svaki ozbiqan razgovor na tu temu. Sutra }e opet u}i u pri~u o tome ko je izdao Kosovo, ko nije do{ao na kne`evu ve~eru, prekosutra }e ve} na}i ne{to tre}e. Kada se sve te stvari stave na jednu stranu, ispada da nisu vi{e najva`nija pitawa {ta }e se na kraju dogoditi sa Mladi}em, ko }e biti zadovoqniji kosovskim re{ewima, gde }e za dva meseca biti Crna Gora, ve} je najva`nije kakva }e Srbija iza}i iz svega toga. Ako iza|e. Pod nadnaslovom Me|unarodni sud pravde, naslovom Velika Srbija u Hagu i podnaslovom Zastupnici Bosne i Hercegovine ocewuju da Beograd ne treba posmatrati kao pomaga~a bosanskih Srba ve} kao starijeg partnera u zajedni~kom zlo~inu, NIN, 2. marta 2006. godine, objavquje Specijalno za NIN tekst novinarke B92, Qubice Gojgi}. U tekstu se napomiwe da }e advokati BiH citirati izjave dr [e{eqa, date u toku ratnih operacija: Prolaze}i pored nekoliko desetina gra|ana, uglavnom izbeglica, okupqenih ispred Me|unarodnog suda pravde u Hagu, koji su do{li da podr`e tu`bu BiH protiv SCG za genocid, pravni timovi dve biv{e jugoslovenske30

republike u{li su, u ponedeqak, u zgradu tog suda na zavr{no suo~avawe u sporu koji je pokrenut pre 13 godina. Kako prenose izve{ta~i sa lica mesta, u holu Palate mira, kako se ina~e jo{ zove velelepna zadu`bina ameri~kog milionera Endrjua Karnegija, dva ekspertska tima qubazno su se pozdravila. Potom je u sudnici po~ela uvodna re~ zastupnika BiH i podse}awe na najva`nije dokaze koji }e, kako se nadaju, ubediti {esnaesto~lano sudsko ve}e (predsedava Engleskiwa Rozalin Higins) da je biv{a SRJ, dana{wa SCG, u~estvovala u ratu u Bosni i da je odgovorna za genocid koji je izvr{en nad muslimanskim narodom. Rat u Bosni glavni pravni zastupnik BiH Sakib Softi} uporedio je sa cunamijem rekav{i da je bosansku katastrofu izazvao ~ovek, ta~nije bosanski Srbi i vlast u Beogradu. U dvadesetominutnom obra}awu sudu, Softi} je rekao da tu`ba protiv SCG nije osveta ve} `eqa da se utvrdi odgovornost za rat odnosno za pakao u koji su povedeni nesrbi u Bosni. U prvim minutima argumentacije bosanskog tima (traja}e sedam dana) moglo se ~uti da tu`bu ne treba posmatrati kao spor sa pojedincima u Republici Srpskoj jer u Sarajevu shvataju da su oni bili instrument Beograda. Me|utim za razliku od Softi}a, koji odgovornost tra`i u vrhu dr`ave, drugi ~lan advokatskog tima Bosne, Amerikanac Tomas Frenk u pri~u uvodi kolektivnu odgovornost ocenom da su i narodi a ne samo wihovi lideri du`ni da spre~e ~iwewe genocida! Zlo~ini koji su se dogodili nisu bili nasumi~ni niti dela pojedinaca, ocewuje ovaj ameri~ki profesor i dodaje: Tvrdimo da se odgovornost za genocid ne mo`e pripisati bezdr`avnoj gomili ve} dr`avi Srbiji i Crnoj Gori. Advokati Bosne ocewuju da Beograd ne treba posmatrati kao pomaga~a bosanskih Srba ve} kao starijeg partnera u zajedni~kom zlo~inu. Govore}i o odgovornosti Beograda za genocid u Bosni, ameri~ki profesor je izjavio da }e pred save{}u ~ove~anstva biti dokazano da optu`eni ne mo`e sprati miris prolivene krvi time {to }e promeniti ime dr`avi. Po wegovoj oceni, tragovi ume{anosti Beograda u zlo~ine u Bosni su evidentni a odaje ih identitet po~inilaca, wihove uniforme, nare|ewa i novac i svi oni, veruje Frenk, vode do Beograda. Drugi zastupnik Bosne, Holan|anin Fon van den Bizen, podsetio je da Bosna nije izolovan doga|aj i da, cene}i odgovornost Beograda, sudsko ve}e ne treba da zaboravi ni ono {to se doga|alo u Hrvatskoj kao ni doga|aje na Kosovu. Uvodna re~ zastupnika BiH ponovo je, u Hagu, o`ivela tezu o `eqi za stvarawem Velike Srbije koja je, po oceni bosanskih eksperata, su{tina politike Beograda s po~etka devedesetih godina. Iako je od tako formulisane teze odustalo tu`ila{tvo Ha{kog tribunala na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a to je proces na koji se ~esto pozivaju, bosanski tim vra}a je pred me|unarodne sudije a weno tuma~ewe {iri i na genocid. Prema tuma~ewu Van den Bizena, Srebrenica je bila posledica plana Beograda da radi stvarawa Velike Srbije o~isti 50 kilometara dubok pojas uz Drinu, unutar BiH. Za Van den Bizena, ideja o Velikoj Srbiji je su{tina Milo{evi}evog obe}awa da }e svi Srbi `iveti u jednoj dr`avi a ta31

parola, tvrdi Holan|anin, pretvorena je, po~etkom devedesetih, u plan akcije koja je podrazumevala potpuno ili delimi~no uni{tewe nesrba u Bosni. Van den Bizen je ube|ivao sudsko ve}e da glavnokomanduju}i VRS Ratko Mladi} mo`da i jeste izvodio neke akcije ne konsultuju}i nikoga ali da nikada nije ostao bez podr{ke Beograda. U sudnici je citirana wegova zloslutna re~enica, izgovorena posle zauzimawa Srebrenice u julu 1995. godine, da je do{lo vreme za osvetu Turcima. Potom je sudijama predo~eno da je samo nekoliko nedeqa kasnije Mladi} bio na razgovorima u Beogradu. Zastupnici Bosne prikazali su u velikoj sudnici Me|unarodnog suda video-snimak ubistva {estorice muslimana iz Srebrenice, koje su izvr{ili pripadnici paravojne formacije [korpioni. Advokati tvrde da su [korpioni zapravo bili policajci iz Srbije a kao potvrdu citiraju ocenu Wujork tajmsa iz juna 2005. godine, da je taj snimak, emitovan na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, dokaz ume{anosti Beograda u srebreni~ki genocid. Podsetimo, sudsko ve}e Ha{kog tribunala koje sudi Milo{evi}u, odbacilo je zahtev Tu`ila{tva da se izvode dokazi i svedoci o pomenutom video-zapisu. Sudije Tribunala ocenile su da, iako ima vrednost, taj snimak, pa i svedo~ewa o wemu ne doprinose su{tinski utvr|ivawu krivice biv{eg predsednika Srbije i Jugoslavije. U isto vreme, srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine podiglo je optu`nicu protiv [korpiona u kojoj ih identifikuje kao paravojsku koja je bila pod kontrolom vlasti u RS. No to je argumentacija na koju bi mogao da se poziva pravni tim SCG kada od 8. marta preuzme govornicu u Me|unarodnom sudu. Bosanski tim tvrdi}e pred Me|unarodnim sudom da genocid ne treba vezivati samo za Srebrenicu. I opsada Sarajeva, ubijawe iz snajpera i vi{egodi{we granatirawe grada, mogli bi da se tuma~e u skladu sa odredbama Konvencije o genocidu, ~ulo se u uvodnoj re~i. I za opsadu Sarajeva mo`e se okriviti Jugoslavija jer je u Beogradu odlu~eno da tenkovi biv{e JNA zauzmu polo`aje oko grada u aprilu 1992. i da ih ne napuste naredne ~etiri godine, tvrdi BiH. Dok su tenkovi ga|ali sa brda, paravojska @eqka Ra`natovi}a Arkana operisala je u okolini grada, ~ulo se u sudnici u kojoj je prikazan i snimak sa pijace Markale, posle prvog granatirawa u februaru 1994. godine. Advokati BiH citira}e obilato izjave Vojislava [e{eqa a prva, u kojoj pripadnicima VRS poru~uje kako }e zajedno uzeti Sarajevo ve} je iskori{}ena. Jedan snimak iz rata bosanski advokati iskoristili su da u sudnici plasiraju ne{to {to li~i na po~etak teze da su{tinske razlike izme|u Milo{evi}eve i dana{we Srbije nema ({to je sastavni deo odbrane SCG). Sudijama je prikazan video-zapis na kome je zabele`ena poseta dana{weg predsednika Vlade Srbije Vojislava Ko{tunice, tada lidera DSS-a, polo`ajima bosanskih Srba u okolini Sarajeva. Na snimku se vidi Ko{tunica kako dvogledom posmatra grad a kamera bele`i i wegovu izjavu da se uverio u odlu~nost i postojanost na{ih boraca da ne odstupe, kao i navodna konstatacija da se i sa tog mesta vidi kako treba da izgledaju granice i ure|ewe budu}e Srbije, s ove i one strane Drine.32

Po oceni advokatskog tima Bosne, i u dana{wem pona{awu vlasti u Beogradu mogli bi se na}i dokazi krivice za zlo~ine u Bosni. Poku{aj da se su|ewe spre~i tako {to bi se ustanovilo da Me|unarodni sud nije nadle`an, ocewen je u uvodnoj re~i kao poku{aj odbijawa odgovornosti i pravne manipulacije. A zastupnik Tomas Frenk dodao je da odgovornost Beograda pove}ava i ~iwenica da bosanskoj strani u sporu, kao i Ha{kom tribunalu, odbija da preda va`ne dokaze, procewuju}i da bi mogli naneti {tetu SCG. Finale istorijskog procesa u Hagu je tek po~elo, ipak brojni mediji ve} se bave mogu}im posledicama. Ukoliko bude presu|eno u korist Bosne, Srbija i Crna Gora bi}e suo~ena ne samo sa ogromnim ratnim reparacijama, ve} i sa ~iwenicom da }e niz wenih generacija biti prokazan, pi{e britanski Dejli telegraf, a sarajevski Dnevni avaz citira jednog od pisaca bosanske tu`be, Frensisa Bojla, profesora prava iz ^ikaga, odnosno wegov predlog vlastima u BiH da pobedu u Hagu odmah iskoriste da u Ujediwenim nacijama pokrenu postupak za ukidawe Republike Srpske. Tabloid 2. marta 2006. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Kragujevac: Advokat Tatomir Lekovi