Високи Дечани - монографија 2015

7/21/2019 Високи Дечани - монографија 2015

http://slidepdf.com/reader/full/-2015-56d9f4c56d26f 1/71

ВИСОКИДЕЧАНИ

М А Н А С Т И Р

ИС ТОРИЈА РИЗНИЦА

ЖИВОПИС

МОНАШТВО

АРХИТЕКТУРА

ВИСОКИДЕЧАНИ

© 2015 Visoki Dečani Monastery

ISBN 978-86-905701-2-6



МАНАСТИР

ВИСОКИ ДЕЧАНИПриредили дечански монаси



С благословом Његовог ПреосвештенстваЕпископа рашкопризренског

и косовскометохијског г. Теодосија

Дечани 2015.



садржајИСТОРИЈА МАНАСТИРА 8

Оснивање манастира 10Српско царство и деспотовина 20У турској царевини 22Балкански ратови 24Светски ратови, Југославија 26

МАНАСТИРСКА ЗДАЊА 28

Манастирска порта 30

Трпезарија 32Архимандритија и Милошев конак 34Кула и Леонтијев конак 36Испоснице 38

ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ХРИСТОВОГ 40

Припрата 50

Наос 56Олтар 74

ДЕЧАНСКА РИЗНИЦА 78

Иконе 80Књиге и документа 82

Предмети од метала 84Предмети од дрвета 88

ЖИВОТ МАНАСТИРА 90

Општежиће 92Под војном заштитом 94

Богослужење 96Послушања 102



Ко је кадар да исприча о моћи Божијој?.... Њега заволеше наши очеви и у Његасе уздаше, уздаше и спасли су се, јер одбацивши бригу о свему земаљском и при-хвативши се духовног разума и страха Божјег, заменише земаљско царствонебеским животом и бескрајном славом, оставивши нам на земљи успомене

достојне хвале.Стефан Урош III, по милости Божијој краљ свих србских и поморских земаља.(Одломак из Оснивачке повеље манастира Високи Дечани, 14. век.)



ISTORIJA MANASTIRAУз Бистрицу, под стрмим обронцима Проклетија, у ме-

сту дивном и шумовитом, натопљеном водама, осно-

вао је Свети Краљ Стефан Дечански манастир Христа Спа-

са, највеличанственију задужбину богатог немањићког ду-

ховног и градитељског наслеђа. У његове мермерне зидо-

ве, велелепне фреске и скулптуре дубоко је уткан и занавек

похрањен важан део историјског памћења и духовног иден-

титета српског народа.

O животу Св. Краља, о манастирском властелинству и о

грађењу и устројству дечанског манастира, сазнајемо из

бројних литерарних средњовековних списа. Такође нам је

из мноштва докумената и записа на српском, турском и дру-

гим језицима, позната каснија судбина манастира који је ско-

ро непрестано нападан и пљачкан, па обнављан и дариван,

и који је поред најтежих искушења остао живи сведок крва-ве историје Балкана.



10 11

Оснивач манастира је Св. Стефан

Урош III Дечански, син Св. Краља

Милутина и отац цара Душа-

на. Црква га слави као велико-

мученика 11./24. новембра. Још

као десетогодишњи дечак био је

дат као талац код татарског кана

Ногаја. У младости је, под лаж-

ном оптужбом да хоће оцу да

отме престо, ослепљен и послат

на заточење у Цариградски мана-стир Христа Пантократора. Мо-

литвен, кротак и милосрдан, тамо

је задобио наклонос т и монаштва

и властеле, па и самог византијског

цара Андроника Другог. После

седам година, уз посредовање

српских и грчких епископа, отац се

измирио са њим и дао му на упра-

ву Будимљанску област, а 1322. го-

дине, након смрти Св. Краља Милу-

тина, крунисан је са именом Урош

III. Пре крунисања скинуо је завој

са очију и свима објавио чудесноисцељење које му је даровао Св.

Николај Чудотворац.

На фрескама дечанског храма Свети НиколајЧудотворац је добио веома истакнуто местокао Стефанов исцелитељ и заступник пред Бо-гом. Посвећен му је један од параклиса дечан-ског храма. Иначе, Григорије Цамблак, игумандечански (1402.-1409.) и потоњи кијевски вла-дика, каже да је исти ктитор Светом Николајусаградио и храм недалеко од манастира.

Детаљи житијне иконе: прогонство у Цариград,враћање вида Св. Стефану, измирење са оцем(зограф Лонгин, 16. век)

ISTORIJA MANASTIRA `ITIJE SV. KRAQA DE~ANSKOG

Св. Краљ Стефан Дечански, детаљ из дечанске Лозе Немањића

ISTORIJA MANASTIRA `ITIJE SV KRAQA DE~ANSKOG



12 13


Стефан Урош III је од оца насле-дио велику државу, богату рудни-цима сребра и злата, с развијеномпољопривредом, сточарством итрговином, и владао је њом му-дро и богоугодно, човекољубивои богољубиво. Благочестиви краљ

Крунисање Св. Стефана Дечанског

бавио се делима добротворства иподизањем и украшавањем хра-мова Божјих, како у своме ота-частву тако и ван његових грани-ца; у Јерусалиму и Светој Земљи, уАлександрији, на Синају, у Тесалији,у Цариграду, посебно у Светој ГориАтонској, славној лаври Хиландару.Врхунац Стефановог задужбинар-ства било је подизање Високих Де-

чана, по којима ће он касније битиназван Дечански.

Св. Стефан дели милостињу убогима.

Чувеном светилишту Светог Николаја у

Барију, Краљ је послао оковану икону с ли-ком овог светитеља, на којој му се молитвенообраћају он и његов син, млади краљ Душан.

Битка на Велбужду

Пун благодарности Богу за сва добракоја му је дао, нарочито после великепобеде над Бугарима 1330. године наВелбужду, краљ Стефан Урош III је истегодине издао прву оснивачку повељуманастира Дечани, уз сагласност сабо-ра и уз благослов српског архиеписко-па, и у њој забележио земљишне посе-де и друге поклоне манастиру.

Житије Св. Стефана Дечанског, од игу-мана Григорија Цамблака, око 1430. - 1440.

Св. Краљ Стефан се саветује са игуманомАрсенијем око подизања Дечана.

ISTORIJA MANASTIRA IZBOR MESTA ZA MANASTIR



14 15

Обилазећи многа и различна места

по целој својој области, нађе неко

место у пределима хвостанским

звано Дечане, ... сачишћено сваким

дрвећем, јер је место многограна-

то и многоплодно, а уједно равно

и травно, а одасвуд теку најслађе

воде, а ту извиру велики извори и

напаја га бистра река ... са западне

стране затварају га највише горе и

њихове стрмине, и отуда је тамо

здрав ваздух. Са источне стра-

не овоме се приуподобљава велико

поље, наводњавано истом реком.

Такво је дакле место часно и досто-

хвално за подизање манастира.

Овако Григорије Цамблак описује

избор места за оснивање краљеве

задужбине у подножју Проклетија,

између Пећи, седишта српске

архиепископије и Призрена, једне

од славних престоница Немањића.


Манастир је подигнут на десној обали Дечанске Бистрице, узатрнавској жупи, на месту које је још Свети Сава назначиоза подизање манастира, на ивици плодне метохијске равни-

це обрасле шумарцима питомог кестена и високим боровима.Зараван са југо-западне стране манастира прелази у клисурукоја се уздиже до сурих врхова Проклетија - природне грани-це која раздваја Стару Србију од Албаније.Поглед из манастира на Дечанску Бистрицу и извор минерал-не воде.

Подручје манастирског поседабило је огромно: чинило је гео-графску целину од реке БелогДрима у метохијско-призренскојкотлини до Комова на данашњој

црногорској граници и од Пећидо реке Валбоне у Албанији, саиздвојеним поседима у Полимљу,Дреници, око Призрена и рекеБојане.

ISTORIJA MANASTIRA IZGRADWA MANASTIRA



16 17

цркву Пантократора. Сведоциизградње Дечана усхићено пишу овештини мајстора који су клесалимногоразлични мермер, подижућизидове цркве тако, да је било чуд–но и преславно онима који гледају .То многохваљено дело фра Вита јеоденуо у западњачко романого-тичко рухо. Унутрашњи просторграђевине је, међутим, као и код

ранијих цркава такозваног раш-ког стила, потпуно био прилагођенправославном култу. Овде сепрепознаје утицај Св. Архиеписко-па Данила II, главног краљевог са-ветника и сарадника у овом поду-хвату.Величанствености спољашњег изгле-да храма одговарала је унутрашњакрасота храма: све од тесаног камена,

злата и другог скупоценог материјала.Био је богато снабдевен црквенимбогослужбеним предметима, злат-ним и сребрним сасудима, скупо-ценим одеждама, украшеним бисе-рима и драгим камењем, свиленим

тканинама. Сам ктитор ће у својојповељи рећи: Почех зидати домГосподу Богу своме Сведржитељу, исазидавши украсих га свим лепотама

унутрашњим и спољашњим.

Натпис на старом српском језику, сачуван изнад јужног портала цркве Високих Дечана говори оизградњи овога манастира. Главни градитељ, фра Вита из Котора Града краљевог, како стоји у натпи-су, зидао је храм осам година, до 1335.

Стефан Урош III је, после избораместа за зидање манастира, даода се тај простор огради бедемомојачаним кулама, тзв. манастирскимградом, уз који су биле присло-њене келије за монахе и друге

манастирске грађевине. За ове ра-дове је био задужен искусан зидарЂорђе са браћом Доброславом иНиколом, док је протомајстор фраВита са которским каменоресци-ма градио и рељефима украшавао


Ктиторски натпис о осликавању цркве, у наосу над западним улазом, 1347/8.

Потписи краља Стефана Уроша III и кра-ља Стефана Душана на трећој Дечанскојхрисовуљи.

На основу данашњег изгледа дечанског хра-ма можемо само да наслутимо његов прво-битни сјај.Поглед на средишњи део наоса.

ISTORIJA MANASTIRA SMRT I PROSLAVQEWE SV. KRAQA DE~ANSKOG



18 19

Кончина Светог Краља Дечанскогбила је изненадна и мученичка и

није дочекао да види све лепоте

своје задужбине. Године 1331. до-

шло је до побуне властеле младог

краља Душана, која је са његовим

знањем, изненада напала на двор

у Неродимљу. Св. Стефан је заточен

у тврђаву Звечан, и после два ме-

сеца, 24. новембра, од Душанових

људи уморен. Многострадално чес-но тело светог мученика пренесе-

но је у манастир Дечане и свечано

сахрањено на раније припремљено

место, одмах по завршетку цркве.

Бригу о завршетку очеве задуж-

бине и опремању цркве, као и о

фрескописању, преузео је млади

краљ Душан. Он сам 1343. године

у једној повељи пише о чудесном

пројављивању благодати на мошти-

ма његовог оца. Св. Стефан Дечан-

ски се, наиме, у виђењима јавио

црквењаку и игуману манастира са

заповешћу да му се тело извади из

земље. Архиепископ је са сабором

уз молитве отворио гроб и прона-

шао краљеве мошти целе и миоми-

рисне. Мошти су положене у кивот

испред иконостаса и изложене даих сви виде. Многи људи у нево-

љи, слепи, глувонеми, раслабљени,

нарочито нероткиње и умоболни,прилазили су са вером и молитвом

светитељу и исцељивали се. Како

тада, тако кроз векове све до данас,

свето тело Светога Краља потпу-

но цело почива у кивоту пред ико-

ностасом дечанског храма, и чини

благодатна дела.


Параклис Св. Стефану Дечанском, рукописиз 1500.

Служба Св. Стефану Дечанском, рукописиз 1500.

ISTORIJA MANASTIRA SRPSKO CARSTVO I DESPOTOVINA, 14. I 15. VEK



20 21

Четворојеванђеље које је писао иукрасио монах Никандар у дечанскојиспосници Белаји 1494.

Воштане свеће високе преко два метракоје је кнегиња Милица поклонила ма-настиру, са заветом да их упале осло-бодиоци Косова.

Први игуман Високих Дечана, Арсеније, велики подвижник ипустиножитељ равноанђелског живота, помиње се у житију Св.Краља Дечанског, а фреске с његовим ликом налазимо у припратии олтару дечанске цркве. Лик његовог наследника Данила, такође јеизображен у Дечанима, у параклису Св. Николаја. У њихово времеманастир је био на врхунцу своје славе и богатства. Нажалост, нијеостао у свом првобитном сјају ни цело столеће, јер убрзо после Ко-совске битке (1389.), Дечани су страдали у налету турских освајача.

Кнегиња Милица (у монаштву Евгенија) са синовима деспотомСтефаном и Вуком, посетила је манастир и затекла га у жалос-ном стању, па је забележила у својој повељи да је оно због чегасе свети ктитор толико трудио... од злих исмаилских народаспаљено и оборено. Лазаревићи су обновили што је било сруше-но, вратили манастиру отете поседе и даривали нове.

Захваљујући Лазаревићима,а касније и Бранковићима,Високи Дечани ни после тур-ских освајања нису престалида буду духовни и културницентар Метохије и стециштемногобројних образованихмонаха.

Манастир је коначно потпао под турску власт 1455. године ибиће у саставу турске царевине све до почетка XX столећа. Иакому је одузет велики део властелинства, он је сачувао значајнепривилегије и задобио наклоност турских султана, тако да су поцарским ферманима игумани имали статус спахије и царског со-колара. Захваљујући овим титулама манастир је био законом тур-ске царевине заштићен и ослобођен свих пореза на имање, а игу-ман је када путује имао право на оружану пратњу. Одредбе зако-на, међутим, често нису биле препрека локалним турским феудал-цима да чине разна насиља над манастиром, па су дечански мона-си морали да поднесу сваковрсне напоре како би очували мана-стир и његове светиње.

Игуман Арсеније

Почетак повеље кнегиње Милице(монахиње Јевгеније), 1397.

Игуман Данило

Благочастива госпођа Евгенија,медаљон са дечанског хороса, 14. век

Фермани султана Бајазита II из 1506. и Сулејмана Величанственог из 1539. године, о томеда дечански настојатељи нису раја и да не треба да плаћају спахијама никакве даџбине.

ISTORIJA MANASTIRA U TURSKOJ CAREVINI, 16., 17. I 18. VEK



22 23

Почетак МарковогЈеванђеља, 1550. - 1560.

Царске двери,сликао Лонгин,16. век.

О тешкоћама са којима се сукобљавало манастирско братство дознаје сеиз многобројних старих српских записа и сачуваних турских фермана којесу из Цариграда, више пута ради заштите манастира од краја XV па до крајаXIX века, добијали дечански игумани. Извори из турских архива показују дасу насиља и отимања имања учестала у другој половини XVI века, када једошло до смене становништва у селима око Дечана. Поисламљени Срби идосељени Албанци, без поштовања за хришћански српски манастир, неми-лосрдно су се окомили на незаштићене манастирске поседе.

Пример неуморног и пожртвованог дечанскогигумана је хаџи Данило Паштровић-Кажанегра,који је до 1811. године, пуних четрдесет година,прилозима прикупљаним од Бугарске до СветеЗемље и од Русије до Свете Горе, подизао каме-не зидове, обнављао манастирске зграде и укра-шавао цркву.

Десетине и стотине сачуваних наредби, одлука и пресуда, од султанових до кад ијских, многобројнизаписи у књигама и сведочанства посетилаца, показују како су се из године у годину умножаваленевоље дечанских монаха у албанском окружењу.

Истовремено, после обновеПећке Патријаршије (1557.),настаје известан стваралач-ки полет у животу манастира:набављене су штампане бо-гослужбене књиге, израђен

је велики иконостасни крст ицарске двери, а тада настају ипозната дела дечанског мона-

ха Лонгина који је сликао ико-не и писао црквену поезију.

Ратови аустријске војске са Турцима и повремене побуне против Тура-ка на Балкану, редовно су се завршавали ужасним турским одмаздаманад српским становништвом и сеобама Срба са Косова и Метохије на се-вер, преко Саве и Дунава, од којих су највеће биле 1690. и 1739. године. НиВисоки Дечани тада нису били поштеђени од пљачкања и паљења зграда,мучења и убијања монаха. Неустрашиво манастирско братство предвођенодобрим игуманима пуним ревности и љубави за ову Светињу, с друге стра-не се непрекидно старало да сачува оно што је наслеђено од првих ктитора.

Предање о Светом Краљу из Дечана је све време, чак и међу многим ино-верним Албанцима, одржавано снагом разних чуда, о којима постоје и за-писи. Свети Стефан је помагао унесрећенима, штитио народ и своју задуж-бину и кажњавао насилнике.

Хаџи Данилов ученик и наследник ХаџиЗахарија. Поред његове слике је написано: За ову цркву реајем ушу своју!

Јединствена у хришћанском свету, књига за-клетве из XVIII века, којом су се монаси ВисокихДечана у најтежим временима обавезивали данеће ни по коју цену напустити манастир, осиму случају ропства. Ову заклетву је потписаловише генерација дечанских монаха.

Ферман султана Абдула Хамида I којимнаређује пећком кадији да заштити дечанскогигумана Данила од вређања и од наношењаштете манастиру.

Фермани султана Мурата IV из 1640., Абдула Хамида I из 1779. и Абдула Меџида I из 1847. године.




12 13

Стефан Урош III је од оца насле-дио велику државу, богату рудни-цима сребра и злата, с развијеномпољопривредом, сточарством итрговином, и владао је њом му-дро и богоугодно, човекољубивои богољубиво. Благочестиви краљ

Крунисање Св. Стефана Дечанског

бавио се делима добротворства иподизањем и украшавањем хра-мова Божјих, како у своме ота-частву тако и ван његових грани-ца; у Јерусалиму и Светој Земљи, уАлександрији, на Синају, у Тесалији,у Цариграду, посебно у Светој ГориАтонској, славној лаври Хиландару.Врхунац Стефановог задужбинар-ства било је подизање Високих Де-

чана, по којима ће он касније битиназван Дечански.

Св. Стефан дели милостињу убогима.

Чувеном светилишту Светог Николаја уБарију, Краљ је послао оковану икону с ли-ком овог светитеља, на којој му се молитвенообраћају он и његов син, млади краљ Душан.

Битка на Велбужду

Пун благодарности Богу за сва добракоја му је дао, нарочито после великепобеде над Бугарима 1330. године на

Велбужду, краљ Стефан Урош III је истегодине издао прву оснивачку повељуманастира Дечани, уз сагласност сабо-ра и уз благослов српског архиеписко-па, и у њој забележио земљишне посе-де и друге поклоне манастиру.

Житије Св. Стефана Дечанског, од игу-мана Григорија Цамблака, око 1430. - 1440.

Св. Краљ Стефан се саветује са игуманомАрсенијем око подизања Дечана.




14 15

Обилазећи многа и различна места

по целој својој области, нађе неко

место у пределима хвостанским

звано Дечане, ... сачишћено сваким

дрвећем, јер је место многограна-

то и многоплодно, а уједно равно

и травно, а одасвуд теку најслађе

воде, а ту извиру велики извори и

напаја га бистра река ... са западне

стране затварају га највише горе и

њихове стрмине, и отуда је тамо

здрав ваздух. Са источне стра-

не овоме се приуподобљава велико

поље, наводњавано истом реком.

Такво је дакле место часно и досто-

хвално за подизање манастира.

Овако Григорије Цамблак описује

избор места за оснивање краљеве

задужбине у подножју Проклетија,

између Пећи, седишта српске

архиепископије и Призрена, једне

од славних престоница Немањића.

Манастир је подигнут на десној обали Дечанске Бистрице, узатрнавској жупи, на месту које је још Свети Сава назначиоза подизање манастира, на ивици плодне метохијске равни-

це обрасле шумарцима питомог кестена и високим боровима.Зараван са југо-западне стране манастира прелази у клисурукоја се уздиже до сурих врхова Проклетија - природне грани-це која раздваја Стару Србију од Албаније.Поглед из манастира на Дечанску Бистрицу и извор минерал-не воде.

Подручје манастирског поседабило је огромно: чинило је гео-графску целину од реке БелогДрима у метохијско-призренскојкотлини до Комова на данашњој

црногорској граници и од Пећидо реке Валбоне у Албанији, саиздвојеним поседима у Полимљу,Дреници, око Призрена и рекеБојане.




16 17

цркву Пантократора. Сведоциизградње Дечана усхићено пишу овештини мајстора који су клесалимногоразлични мермер, подижућизидове цркве тако, да је било чуд–но и преславно онима који гледају .То многохваљено дело фра Вита јеоденуо у западњачко романого-тичко рухо. Унутрашњи просторграђевине је, међутим, као и код

ранијих цркава такозваног раш-ког стила, потпуно био прилагођенправославном култу. Овде сепрепознаје утицај Св. Архиеписко-па Данила II, главног краљевог са-ветника и сарадника у овом поду-хвату.Величанствености спољашњег изгле-да храма одговарала је унутрашњакрасота храма: све од тесаног камена,

злата и другог скупоценог материјала.Био је богато снабдевен црквенимбогослужбеним предметима, злат-ним и сребрним сасудима, скупо-ценим одеждама, украшеним бисе-рима и драгим камењем, свиленим

тканинама. Сам ктитор ће у својојповељи рећи: Почех зидати домГосподу Богу своме Сведржитељу, исазидавши украсих га свим лепотама

унутрашњим и спољашњим.

Натпис на старом српском језику, сачуван изнад јужног портала цркве Високих Дечана говори оизградњи овога манастира. Главни градитељ, фра Вита из Котора Града краљевог, како стоји у натпи-су, зидао је храм осам година, до 1335.

Стефан Урош III је, после избораместа за зидање манастира, даода се тај простор огради бедемом

ојачаним кулама, тзв. манастирскимградом, уз који су биле присло-њене келије за монахе и друге

манастирске грађевине. За ове ра-дове је био задужен искусан зидарЂорђе са браћом Доброславом и

Николом, док је протомајстор фраВита са которским каменоресци-ма градио и рељефима украшавао

Ктиторски натпис о осликавању цркве, у наосу над западним улазом, 1347/8.

Потписи краља Стефана Уроша III и кра-ља Стефана Душана на трећој Дечанскојхрисовуљи.

На основу данашњег изгледа дечанског хра-ма можемо само да наслутимо његов прво-битни сјај.Поглед на средишњи део наоса.




18 19

Кончина Светог Краља Дечанскогбила је изненадна и мученичка и

није дочекао да види све лепоте

своје задужбине. Године 1331. до-

шло је до побуне властеле младог

краља Душана, која је са његовим

знањем, изненада напала на двор

у Неродимљу. Св. Стефан је заточен

у тврђаву Звечан, и после два ме-

сеца, 24. новембра, од Душанових

људи уморен. Многострадално чес-но тело светог мученика пренесе-

но је у манастир Дечане и свечано

сахрањено на раније припремљено

место, одмах по завршетку цркве.

Бригу о завршетку очеве задуж-

бине и опремању цркве, као и о

фрескописању, преузео је млади

краљ Душан. Он сам 1343. године

у једној повељи пише о чудесном

пројављивању благодати на мошти-

ма његовог оца. Св. Стефан Дечан-

ски се, наиме, у виђењима јавио

црквењаку и игуману манастира са

заповешћу да му се тело извади из

земље. Архиепископ је са сабором

уз молитве отворио гроб и прона-

шао краљеве мошти целе и миоми-

рисне. Мошти су положене у кивот

испред иконостаса и изложене даих сви виде. Многи људи у нево-

љи, слепи, глувонеми, раслабљени,

нарочито нероткиње и умоболни,прилазили су са вером и молитвом

светитељу и исцељивали се. Како

тада, тако кроз векове све до данас,

свето тело Светога Краља потпу-

но цело почива у кивоту пред ико-

ностасом дечанског храма, и чини

благодатна дела.

Параклис Св. Стефану Дечанском, рукописиз 1500.

Служба Св. Стефану Дечанском, рукописиз 1500.

ISTORIJA MANASTIRA SRPSKO CARSTVO I DESPOTOVINA, 14. I 15. VEK

З ј ћ Л ћ



20 21

Четворојеванђеље које је писао иукрасио монах Никандар у дечанскојиспосници Белаји 1494.

Воштане свеће високе преко два метракоје је кнегиња Милица поклонила ма-настиру, са заветом да их упале осло-бодиоци Косова.

Први игуман Високих Дечана, Арсеније, велики подвижник ипустиножитељ равноанђелског живота, помиње се у житију Св.Краља Дечанског, а фреске с његовим ликом налазимо у припратии олтару дечанске цркве. Лик његовог наследника Данила, такође јеизображен у Дечанима, у параклису Св. Николаја. У њихово времеманастир је био на врхунцу своје славе и богатства. Нажалост, нијеостао у свом првобитном сјају ни цело столеће, јер убрзо после Ко-совске битке (1389.), Дечани су страдали у налету турских освајача.

Кнегиња Милица (у монаштву Евгенија) са синовима деспотомСтефаном и Вуком, посетила је манастир и затекла га у жалос-ном стању, па је забележила у својој повељи да је оно због чегасе свети ктитор толико трудио... од злих исмаилских народа

спаљено и оборено. Лазаревићи су обновили што је било сруше-но, вратили манастиру отете поседе и даривали нове.

Захваљујући Лазаревићима,а касније и Бранковићима,Високи Дечани ни после тур-ских освајања нису престалида буду духовни и културницентар Метохије и стециштемногобројних образованихмонаха.

Манастир је коначно потпао под турску власт 1455. године ибиће у саставу турске царевине све до почетка XX столећа. Иакому је одузет велики део властелинства, он је сачувао значајне

привилегије и задобио наклоност турских султана, тако да су поцарским ферманима игумани имали статус спахије и царског со-колара. Захваљујући овим титулама манастир је био законом тур-ске царевине заштићен и ослобођен свих пореза на имање, а игу-ман је када путује имао право на оружану пратњу. Одредбе зако-на, међутим, често нису биле препрека локалним турским феудал-цима да чине разна насиља над манастиром, па су дечански мона-си морали да поднесу сваковрсне напоре како би очували мана-стир и његове светиње.

Игуман Арсеније

Почетак повеље кнегиње Милице(монахиње Јевгеније), 1397.

Игуман Данило

Благочастива госпођа Евгенија,медаљон са дечанског хороса, 14. век

Фермани султана Бајазита II из 1506. и Сулејмана Величанственог из 1539. године, о томеда дечански настојатељи нису раја и да не треба да плаћају спахијама никакве даџбине.

ISTORIJA MANASTIRA

О тешкоћама са којима се сукобљавало манастирско братство дознаје се Ратови аустријске војске са Турцима и повремене побуне против Тура-

U TURSKOJ CAREVINI, 16., 17. I 18. VEK



22 23

Почетак МарковогЈеванђеља, 1550. - 1560.

Царске двери,сликао Лонгин,16. век.

О тешкоћама са којима се сукобљавало манастирско братство дознаје сеиз многобројних старих српских записа и сачуваних турских фермана којесу из Цариграда, више пута ради заштите манастира од краја XV па до крајаXIX века, добијали дечански игумани. Извори из турских архива показују дасу насиља и отимања имања учестала у другој половини XVI века, када једошло до смене становништва у селима око Дечана. Поисламљени Срби идосељени Албанци, без поштовања за хришћански српски манастир, неми-лосрдно су се окомили на незаштићене манастирске поседе.

Пример неуморног и пожртвованог дечанскогигумана је хаџи Данило Паштровић-Кажанегра,који је до 1811. године, пуних четрдесет година,прилозима прикупљаним од Бугарске до СветеЗемље и од Русије до Свете Горе, подизао каме-не зидове, обнављао манастирске зграде и укра-шавао цркву.

Десетине и стотине сачуваних наредби, одлука и пресуда, од султанових до кад ијских, многобројнизаписи у књигама и сведочанства посетилаца, показују како су се из године у годину умножаваленевоље дечанских монаха у албанском окружењу.

Истовремено, после обновеПећке Патријаршије (1557.),настаје известан стваралач-ки полет у животу манастира:набављене су штампане бо-гослужбене књиге, израђен

је велики иконостасни крст ицарске двери, а тада настају ипозната дела дечанског мона-

ха Лонгина који је сликао ико-не и писао црквену поезију.

Ратови аустријске војске са Турцима и повремене побуне против Турака на Балкану, редовно су се завршавали ужасним турским одмаздаманад српским становништвом и сеобама Срба са Косова и Метохије на се-вер, преко Саве и Дунава, од којих су највеће биле 1690. и 1739. године. НиВисоки Дечани тада нису били поштеђени од пљачкања и паљења зграда,мучења и убијања монаха. Неустрашиво манастирско братство предвођенодобрим игуманима пуним ревности и љубави за ову Светињу, с друге стра-не се непрекидно старало да сачува оно што је наслеђено од првих ктитора.

Предање о Светом Краљу из Дечана је све време, чак и међу многим ино-верним Албанцима, одржавано снагом разних чуда, о којима постоје и за-писи. Свети Стефан је помагао унесрећенима, штитио народ и своју задуж-бину и кажњавао насилнике.

Хаџи Данилов ученик и наследник ХаџиЗахарија. Поред његове слике је написано: За ову цркву реајем ушу своју!

Јединствена у хришћанском свету, књига за-клетве из XVIII века, којом су се монаси ВисокихДечана у најтежим временима обавезивали данеће ни по коју цену напустити манастир, осим

у случају ропства. Ову заклетву је потписаловише генерација дечанских монаха.

Ферман султана Абдула Хамида I којим

наређује пећком кадији да заштити дечанскогигумана Данила од вређања и од наношењаштете манастиру.

Фермани султана Мурата IV из 1640., Абдула Хамида I из 1779. и Абдула Меџида I из 1847. године.

ISTORIJA MANASTIRA 19 . I PO^ETAK 20. VEKA, BALKANSKI RATOVI



24 25

Почетак XIX века су испунили мно-ги ратови и немири на Балкану.Слабљење Отоманске империје ипојачане репресивне мере њенихвласти према хришћанима осети-ле су се и у Дечанима: митрополитЗахарија је затворен, а неколико де-чанских монаха је убијено 1821. го-дине. Од средине XIX века, међутим,

насиља су постала неиздржива. Уписмима српским кнежевима и ру-ским царевима Дечанци очајнички

моле да их узму у заштиту како одАлбанаца тако и од насртаја римока-толичких аустријских агената, којису, користећи нередовно стање, ну-дили манастиру покровитељствои новчану помоћ у замену заприхватање уније. Српско-турскиратови (1876.-1878.) и оснивање ал-банске лиге у Призрену (1878.) до-

нели су нове невоље и страшне зу-луме који су десетковали српскостановништво по селима.

Посетиоци дечанског манастира са турскомнаоружаном пратњом, почетак 20. века.

Због убистава која су се десила у међусобном обрачуну Албанаца - дечанских војвода који суштитили манастир и Малисора који су дошли да га пљачкају, Високи Дечани су се нашли у правојдвогодишњој албанској опсади (1901.-1902.), а у манастиру је била смештена турска посада од два-

десетак војника са задатком да га чува.

Дечански игуманСерафим Ристић језамало Турцима пла-тио главом писање иобјављивање књи-жица Дечански со-меници и Плач Са- ре Србије, 1864. го-дине.

Вукотићем, растерала је одредеАлбанаца и свечано, уз јеку звона,ушла у манастир 20. новембра 1912.и поклонила се моштима Св. Стефа-на Дечанског.

Манастир је више од једног века до почет-ка балканских ратова, за добру надокнаду, стал-но чувао и по један виђен и угледан Албанациз села Дечана. Храбри дечански војвода Билал

Руста је један од оних Албанаца којима је билачаст да чувају Високе Дечане.

Међународна ситуација, обеле-жена ривалством Аустро-Угарскеи Русије око зона утицаја у СтаројСрбији и Македонији, додатно јеоптерећивала положај српскогживља. Ни тако способни игума-ни и архимандрити као СерафимРистић, Сава Дечанац или РафаилоМатинац нису могли много да учи-

не. У Поменику манастира Дечанасе могу прочитати овакве белешке:поред имена јеромонаха Висарио-на - убијен 24./12. 1903. арнаутами,поред јеромонаха Руфима - убијенв Гориочи 8. августа 1907. арнау-тами, поред Милоша - погинуо 10.нов. 1896.г., поред Николе - 1905.погину . Слободу Високим Дечани-ма је донео рат балканских држава

против Турске. Црногорска војска,предвођена генералом Јанком

ISTORIJA MANASTIRA

У Првом светском рату, после сло- у ред, успео да судским парни-

20. VEK, SVETSKI RATOVI, JUGOSLAVIJA



26 27

Године 1933. у Дечанима је почела да ради Мо-нашка школа. На слици са ђацима и наставни-цима је и Св. Владика Николај.

р р у,ма србијанске и црногорске од-бране у јесен 1915, и повлачењасрпских трупа преко Албаније,Дечани су, као и други српскиманастири у Старој Србији иМакедонији, били препуштенина милост и немилост бугарској

војсци. Бугарски војници су нато-варили пуна кола дечанских дра-гоцености а у друга кола ставилимошти Светог Стефана Дечанскоги покушали да их однесу из ма-настира за Бугарску. Остало је за-писано да кола са моштима нисухтела да се помере изван дечан-ског имања, тако да су мошти мо-рале да буду враћене у цркву. Наместо Бугара долазе Аустријанции интернирају руске монахе, којису се овде налазили од 1903. у ло-гор у Мађарску, а манастир кори-сте као војни магацин.Нову слободу Дечанима донео јесрпски војвода Коста Пећанац сасвојим добровољцима 12. окто-бра 1918. године. При преузимањууправе над манастиром, нови игу-ман Леонтије Нинковић пише:

Дечан и су били празн и у свем у.Ћелије до голих зидова и кроваопљачкане и забатаљене: подовипроломљени, врата поцијепана,прозори изломљени, башче

разгр ађене , воће оштећен о... Игу-ман је довео манастирске зграде

Владика Серафим испред дечанског манастира. Владика је током другог светског рата депортовану Албанију, где је мученички умро 1945. године.

у р д, у д уд рцама поврати део манастирскогимања и да 1924. године, прили-ком посете краља АлександраКарађорђевића добије његовопокровитељство над манасти-ром. У деценији пред Други свет-ски рат, извршени су опсежни

конзерваторски радови на ма-настиру, а у манастиру су врше-на истраживања и писали су оњему многи научници, као Ла-зар Мирковић, Ђурђе Бошковић иВладимир Петковић.

Архимандрит Леонтије Нинковић

На први дан Ускрса, 20. апри-

ла 1941, у Дечане је ушла немач-ка војска. Немце су истог месецасменили италијански карабињерии чували га од балиста сво времерата. По окончању рата, у новојЈугославији антицрквена кому-нистичка власт је одузела мана-стиру око 800 хектара плоднеземље и шуме. Ипак се и у овом

периоду, захваљујући упорности

и предузимљивости дечанскихигумана, архимандрита МакаријаПоповића и његовог наследни-ка архимандрита Јустина Тасићаодржао црквени живот, а уз помоћслужбе за заштиту споменика кул-туре из Београда, урађено је мно-го на конзервацији и обнови ма-настирских старина.

Архимандрит Макарије Архимандрит Јустин



MANASTIRSKAZDAWA

За разлику од цркве, готово све остале манастирске грађевинесу током историје промениле свој првобитни изглед. Очеви-ци тих најранијих манастирских здања помињу велики и до-

стохвални пирг са доброгласним звонима и трпезарију толи-ко складну и лепу, да је било дивно онима који гледају и друге ве-

лике палате постављене у један ред. Манастир је имао бол-ницу, међу првима такве врсте у средњовековној Србији. Од

јаког и високог обимног зида, којим је манастир био ограђенвећ на самом почетку, остали су само делови уклопљени упозније монашке зграде или остаци искоришћени за темељеобновљених зидова. Преостали делови великих манастир-ских целина сачуваних до наших дана ипак помажу да се за-мисли велелепност и упечатљивост дечанског манастира увреме његовог оснивача краља Стефана Уроша Трећег.

ARHITEKTURA MANASTIRA MANASTIRSKA PORTA



30 31

Улаз у манастир се налази на југозападној страни, на тлу уздигну-

том изнад платоа на којем је већинаманастирских здања, омогућујућида се у првом сусрету са Дечани-ма обухвати погледом готово цео

комплекс манастира. У средишту јехрам Вазнесења Христовог, од којег

се на приближно истом растојањупружају у неправилном кружномраспореду монашки конаци и дру-ге зграде.

Трпезарија

Архимандритија

Милошев конак

Звоник

Леонтијев конак

Улазна кула

ARHITEKTURA MANASTIRA TRPEZARIJA



32 33

Најважнија грађевина у манасти-ру, после саборног храма, јестетрпезарија. Она се издваја од оста-лих монашких зграда и својом де-лимичном култном наменом про-писаном типицима. У њој се преи после обеда читају молитве, аза време обеда житија светитеља

по календарском реду њиховогпрослављања. Подигнута каочврста, добро сазидана грађевина,дечанска трпезарија је одоле-ла првим рушилачким налети-ма Турака на манастир, и осталанеизмењена до почетка 15. века.

Тада о њој Григорије Цамблакпише да је то здање највеће и да

је уметнички уобличено. Зидана је ломљеним каменом и опекама,тако да је сваки камени блок уокви-рен редовима опеке.Изнутра је дечанска трпезарија,како се закључује на основу оста-

така и писаних извора, била вели-ка раскошна дворана, украшеназидним сликама, са плочником ододабраних лепо сложених каменихплоча и са столовима израђенимод мермерне брече. Правоугао-на просторија дужине 32,5 м, и

Од првобитног намештаја сачуван је јединоигуманов сто са каменим престолом у средиш-ту простране апсиде велике дворане.

ширине 10,5 м, на источној странисе завршавала полукружном апси-дом. С обзиром да је у њу стајалоод 14 до 17 столова, одједном јемогло обедовати преко сто педе-сет чланова братства. Реконстру-исана после пожара у прошломвеку, трпезарија је подељена на

три одаје. У источном делу је већасвечана дворана, а у западноммања монашка трпезарија.

ARHITEKTURA MANASTIRA ARHIMANDRITIJA I MILO[EV KONAK



34 35

Највеће градитељско дело 19. века у мана-стиру, у низу тадашњих подухвата је обно-ва велике зграде уз архимандритију у прав-цу истока, познате као краљевска палата.Обновио је игуман Теофил, а кнез МилошОбреновић је новчано помогао обнову, те јеотуда ова зграда добила назив Милошев ко-нак. Просторно уређење приземља и спра-та Милошевог конака је у основи исто. Наоба места отворен је дубок трем према ма-

настирском дворишту, а уза спољни зидпостоји низ монашких келија. Уз источни зидконака постављено је отворено степеништекоје води на спрат. Украс на јастуку стуба.

Тераса Милошевог конака.

Зграда архимандритије, изграђена

између 1786. и 1789. године, спојена је са западне стране са трпезаријом,а улаз у њу је наспрам северног улазау цркву. Други спрат архимандритија

је добила за време игумана Анти-ма 1851. године. Овај спрат урађен

је на исти начин као нижи старији,са келијама окренутим према мана-стирском дворишту и са ходникомуза спољни зид.

Библиотека на спрату архимандритије.

ARHITEKTURA MANASTIRA KULA I LEONTIJEV KONAK



36 37

Од вишеспратне одбрамбе-не улазне куле сачувано је

једино приземље. Године 1926.постављена је нова кровнаконструкција као и нова гвоз-дена врата, уместо старе дрве-не капије. Укупна висина кула и

унутрашња подела познатих мана-стирских пиргова, упућују на ми-сао да је дечанска улазна кула, надприземљем високим око 9 метара,имала још најмање три спрата. Из

писаних извора сазнајемо да је уовој најдоминантнијој грађевини усклопу манастирског утврђења биопараклис Светог Георгија и да је наврху имала доброгласна звона. Наоснову кула-звоника других мана-стира, могло би се закључити да су

остали спратови били коришћениза библиотеку, склониште свеш-тених ствари у случају опасностиили пак као келије за тиховањенајугледнијих монаха.

Конак за госте са јужне стра-

не цркве, од улазне куле пре-ма истоку, обновио је 1924. годи-не предузимљиви дечански ста-решина архимандрит ЛеонтијеНинковић, уз покровитељствокраља Александра Карађорђевића.За просторно решење тог кона-ка преузет је од старијег Милоше-вог конака необично дубок трем уприземљу и на спрату. Окренут јепрема манастирском дворишту, сакелијама уза старе оградне зидо-ве, који су се на том месту одржалиу знатној висини. Леонтијев конак јереконструисан 2005. године.

ARHITEKTURA MANASTIRA ISPOSNICE

Исосница Свео Краља Де-чанско се налази високо у сте-ни изнад леве обале реке Би-

Пећина у стени на левој оба-ли Бистрице, уз мању доградњуприлагођена животним потреба-



38 39

Готово једине монашке грађевинекоје су сачуване изван мана-

стирских зидина су испоснице ипећинске црквице у клисури рекеБистрице. Остаци средњовековнихграђевина у којима су монасиусамљенички живели и вршили

службу Божију налазе се у стрмоми стеновитом пределу надомак ма-

настира. У дечанским испосницамаобитавало је, молило се и стваралоелитно монаштво, изузетно образо-вано и достојно највећих подвига.Писани извори саопштавају да већ

ни изнад леве обале реке Бистрице. Имала је некада висо-ко приземље и четири спрата.Улазу, који се налазио на првомспрату, прилазило се покрет-ним лествицама које су се услучају потребе могле увући. То је била нека врс та мале тврђавепогодне за склониште у случају

напада.

Најпознатија је испосница Пресвете Богородице у Белаји,која се налази на два сата хода од Дечана, високо у стењу налевој обали Бистрице. Веома је тешко приступачна. Клесањему стени, пећина је преиначена у цркву на чијим зидовима имаостатака уметнички вредних фресака. У келијама око цркве

преписиване су и украшаване књиге, од којих се неке чувају удечанској ризници.

средином XIV века тамо бораве ве-лики старац и подвижник Авраам,искусни и образовани велики отацСпиридон, духовник племићког по-рекла, и његов послушник Јаков.Њима ће се придружити чувени

пустиножитељ Јефрем, потоњипатријарх српски. Основано сепретпоставља да је и поменути отацСпиридон постао патријарх, који сена челу српске цркве налазио у вре-ме Косовске битке.

прилагођена животним потребама анахорета. По свему судећи,припадала је широј целини стам-бених и богослужбених објеката,познатој под називом ИсосницаСвее Јелене.



CRKVAVAZNESEwA HRISTOVOG

(архитектура, скулптура, живопис)Посетилац Дечана, чим ступи у ову грађевину има пред

собом сложено уметничко дело, које чине његова архи-

тектура, скулптура, његово зидно сликарство и иконо-

пис. Обједињавањем романичких, готичких и византијских

градитељских искустава, вешти которски мајстори створили

су оригинално остварење, како у плану, тако и у конструкцији

и декорацији. Дечански саборни храм садржи најраскошнији

и најбогатији клесани украс српске средњовековне уметно-

сти, али и највећу средњовековну галерију фресака.

Дечанска црква је дуга преко 36метара широка 24 метра а висина

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG ARHITEKTURA



42 43

метара, широка 24 метра, а висинањене куполе досеже до 29 метара.У литургијском смислу, црква јеподељена на олтарски простор,наос, и припрату храма. Наос зау-зима три средња брода подужногдела цркве. Параклиси су од нао-

са одвојени високим парапетнимплочама. Јужни је посвећен Све-том Николају, а северни СветомДимитрију.

Поглед на цркву са југоистока

Код сваког посматрача, без изу-зетка, Дечанска црква изази-ва дивљење снагом и висиномграђевине и лепотом фасаде иукраса. Отуд је настао епитет «Ви-соки», како се Дечани популарноназивају. Задивљује најпре, особенархитектонски склоп цркве, која јеизнутра изведена као петоброднакуполна базилика. Крајњи бродовису краћи, а на источној страни свисе завршавају апсидама неједнаких

распона. Утиску свечане архитекту-ре у великој мери доприноси и ску-поцено градиво - двобојни каменбрушен до сјаја, у којем је црква из-ведена беспрекорно. Племенитавишебојност фасаде остварена јесмењивањем редова две врсте мер-мерног камена: светложутог пећкогоникса и црвенкастољубичасте де-чанске брече.

П А Р А

К Л И С С В . Н И К О Л А Ј А

П А Р А К Л И С С В . Д И М И Т Р И Ј А

П Р И П Р А Т А

Н А О С

О Л Т А Р

Простор главног дела храма - наоса - најшири је иима највећу висину; у односу на њега нижи су олтар-

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG SPOQA[WE OBLIKOVAWE



44 45

Вајарски украс дечанскецркве бројан је и разно-врстан - поред обиљаплитких рељефа има икомпозиција у дубокомрељефу и скулптура.Маштовит, али са много

мере клесан, скулптурал-ни украс у виду необич-

них људских и животињскихфигура, чудовишних ликова или

биљних мотива, сусреће се на стотинак конзола укровном аркадном венцу.

ски простор и припрата. Најнижи су простори па-раклиса и они су уобличени као посебни волуме-ни. Тако је хармонија успостављена степенастиммоделовањем маса и постепеним уздизањем крово-ва ка средишњем делу грађевине који је крунисан ви-соком куполом.

Декоративном пластиком поткровних венацаобогаћене су све фасаде саборног храма. Кров је одсамог почетка покривен оловним плочама. Средњи

бродови цркве имају двосливни кров, а бочне бродо-ве прекривају кровови на једну воду.

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG PROZORI



46 47

Западна фасада цркве.

На великим затвореним фасаднимповршинама нагласак је стављенна архитектонику портала и про-

зора који су уједно стециште скул-птуралних украса. У обиљу рељефакоји украшавају дечанску цркву по-себно се истичу два троделна про-зора - трифоре - онај на западнојфасади и други на олтарској апси-ди. На оба су скулптурално укра-шени потпрозорник, унутрашњиоквир прозора и тимпанон, алипостоје и пунопластичне скулпту-

ре у висини капитела на спољномоквиру.

У тимпанону олтарске трифоре јеразлистана врежа у којој су фи-гуре василиска са леве, и змаја

који гута човека са десне стра-не, а у тимпанону западне трифо-ре је представа Св. Георгија којиубија аждају. Декорација у каме-ну, како у унутрашњости, тако и наспољашњим деловима раскошнедечанске грађевине, нема само ар-хитектонску функцију, или функцијуукрашавања, него она истовременосимболички увек изражава и основ-

ну мисао градитеља: величање сла-ве Божије.

На двадесетак дводелних прозорафлоралним и фигуралним мотиви-

ма су украшени тимпанони и капи-тели.

Детаљ западне трифоре.

Источна трифора.

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG PORTALI

Портали на цркви имајунајбогатији украс. У тим-



48 49

најбогатији украс. У тимпанону јужног порталаисклесано је КрштењеХристово. Иза Христа иСветог Јована укомпо-нован је са сваке стра-не по један троделан ви-

шелатичан лист мекихврхова, а у подножју јеусталасана река Јордан.

Главна сцена истакнута је над запад-ним улазом. Ту је приказан Христосна престолу између два анђела, а уподножју престола су фигуре два

лава. Са обе стране тимпанона суистурене плоче на којима су фигу-ре лава и грифона.

Данас се најчешће ула-зи у цркву кроз север-ни портал. Овај улазима богатију скулпту-ралну обраду на до-

вратницима, горњојгреди и луковима, алинема фигуралну пред-ставу у тимпанону негопроцветали крст.

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG PRIPRATA

Сликари, чија су нам имена осталанепозната, одлично су владали тех-ником свога заната. Њихове фре-



50 51

Улазећи у пространу и високу при-прату, на једна од троја врата, посе-тилац ступа тек у предворје дечан-ске цркве. Оно је подељено на триброда, међусобно одвојена мер-мерним стубовима високим прекошест метара. Чим уђемо у овај про-стор остајемо затечени мноштвомфресака које нас окружују. Сли-кане површине дечанске црквеготово су непрегледне. Све оношто се деценијама, у српским ивизантијским храмовима посте-пено стварало и увећавало, раз-

вило се у Дечанима до невиђенихразмера - ни у једном храму, било

Капители и базе слободних стубова припрате и наоса украшени су разно-

врсним флоралним и зооморфним мотивима. На капителу северозападногстуба у припрати извајана су четири апостола у целој фигури, између чети-ри велике птице.

српском или византијском, није

се појавило толико фресака и ни-где историја спасења није показа-на на једном месту тако подроб-но као овде. У преко хиљаду сценаразврстаних у више од 20 циклусаи неколико хиљада појединачнихфигура, уткано је искуство читавекасновизантијске уметности.На осликавању цркве је десетак го-дина (1338.-1348.), истовремено или

једни за другима, радило више сли-кара, што се одразило на разноли-кост, како у стилу, тако и у уметнич-ком квалитету извођења фресака.Нема међутим никакве сумње да јена самом почетку рада на живопи-су дечанске цркве, састављен под-робан распоред тема у целини и попојединим просторима, и од његасе ретко одступало. Само се тимеможе објаснити изузетна тематска

усклађеност и целовитост сликаногпрограма.

ске су добро везане за подлогу, боја је постојана и сачувала је свој ин-тензитет и свежину упркос векови-ма који су прошли. Декоративно-сти унутрашњег простора цркве,која је била раскошна, допринело је

коришћење скупоценог сликарскогматеријала; на многим фрескама

још се виде остаци злата на орео-лима и одећи, а користио се и врлоскуп азурни камен.


Припрата има изузетно богат ико-нографски програм. Поред лико-ва светитеља и значајних личности



52 53

ва светитеља и значајних личностииз историје српског народа, у овомпростору илустрован је црквени ка-лендар, Седам васељенских сабораи циклус Св. Георгија.

На источној страни припрате, мало јужни-

је од портала што води у наос, ликовно јепредстављена лоза Немањића, композиција не-гована у српском сликарству почев од манасти-ра Грачанице.

Корен лозе у рукама држи Свети Симеон

Немања, а десно и лево су његови синови Све-ти Сава и Свети Стефан Првовенчани, оснива-чи аутокефалне цркве и краљевине у Србији.Изнад њих су други Немањини потомци, упле-тени у лозу, у њене гранчице и цветове, некиу читавој фигури, други само у попрсју. Ниш-та на слици није случајно, као и у другим де-чанским композицијама, све је пажљивосмишљено и изведено. Намера слике је да ис-такне дуговечност и светородност владарскепородице, чији су крајњи изданци били ктито-ри дечанске цркве, и да покаже како је њиховавласт, као и власт њихових предака, добијенапо породичном праву и Божијем благослову.Испред фреске постављен је суд за освећенубогојављенску воду, исклесан од мермернебрече.

Успомена насве свете и на најзначајније

догађаје из хришћанске историјеукључена у црквени годишњикруг, забележена је сликом, данпо дан, у дечанској припрати. Ме-нолог или календар започињеуобичајено првим септембром,

и то на источном зиду припра-те, испод Васељенских сабо-ра који су насликани у сводови-ма. Упечатљиве сцене из житијасветих, пуне драматике и покре-та, простиру се редом по зидови-ма у кружним појасевима одозгонадоле.


Светом Георгију посвећен је параклис усеверном делу припрате. Сликар се при-том потрудио да најважније догађаје, из

ј



54

житија овог прослављеног великомучени-ка, постави на источни зид параклиса, а тозначи на његову најпрегледнију површи-ну: мучење на точку, победу над аждајом,

осуду и усековање СветогГеоргија.

Свечаном дејству унутрашњег простора хра-

ма, у великој мери доприноси разноврсност

орнаменталних украса на улазу у наос. Укра-

шени су капители, унутрашњи и спољни лукпортала. Тимпанон овог портала не садржи

вајану декорацију. У њему је насликан

лик Христа Емануила.

У накнаду за то у пуној пластици изра-

ђена су изнад портала и у његовом

подножју два пара животиња која с тража-

ре на улазу у храм, чувајући границу између светог и про-

фаног. На зиду изнад портала су ктиторски ликови Светог

Стефана Дечанског и краља Душана приказани како се молит-

вено обраћају Христу Сведржитељу, од којег преко херувима

примају свитке - благослов Божији.

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG NAOS

Саркофаг Стефана Дечанског нала-зи се у западном делу јужног бро-да уз параклис Светог Николаја,над гробницом у којој су почива

Краљевог је уобличен по угледуна Краљев, само је нижи и мањи. Уњему по предању почива Св. ЈеленаСрпска сестра Св Краља Стефа



56 57

Кад се из припрате крочи у цен-трални део храма, најпре пада уочи величина и свечани изглед тепросторије. Сви зидови и сводо-

ви су прекривени фрескама. У нао-су има шеснаест великих циклуса,

и велики број ликова светитеља

приказаних у виду стојећих фи-

гура. На чеоним странама широ-ких стубова са десне и леве стра-

не видимо Христа и Богородицу.

Христос је, што је необично рет-

ко, приказан са мачем у руци, ма-

чем који је сасецатељ грехова, а

Богородица је још једном наслика-

на као заступница пред Христом, у

првом реду заступница дечанског

ктитора чији се гроб налази у бли-

зини, али и сваког поклоника којиулази у храм.

над гробницом у којој су почива-ли Краљеви земни остаци све допочетка објављивања 1343. годи-не. Мермерни саркофаг лево од

Српска, сестра Св. Краља Стефа-на Дечанског, бугарска царица, икасније монахиња.

Наспрам саркофага, на западном зиду наоса, насликана је

огромна Лоза Јесејева, сложена представа прожимањаСтарог и Новог Завета. Полазиште за ову представу је

познато место у пророчанству Исаијином о Хрисукао изанку из корена Јесејево , оца пророка Дави-

да, чији ће потомак бити Пресвета Богородица. Де-чанска Лоза Јесејева је најопширнија и најпотпунија

у византијском сликарству, сачињена од ликова вели-ког броја Христових предака по телу, затим од староза-

ветних али и новозаветних догађаја и пророка који суте догађаје најавили.

У истом делу храма, само у његовим вишим делови-

ма, налази се још неколико старозаветних представа,чије је значење такође објава будућих догађаја и доласка

Спаситеља: Соломонова прича о Премудрости и призори изкњиге пророка Данила.

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG PARAKLIS SVETOG NIKOLAJA



58 59

У источном делу параклисаСветог Николаја, насликан је оп-ширан циклус из светитељевогжитија и чуда, чија је прва сце-на у сводовима, а последња уапсиди.

У јужном параклису посвећеномСветом Николају иконостас је

Богородичин акатист, чу-вена химна у част Богоро-дице, скоро је у целостиликовно представљенау Дечанима. Започиње усводу јужне певнице у нао-су, одакле прелази у вишеделове параклиса СветогНиколаја.

из 1818. године. Као и неку го-дину старији иконостас у пара-клису Светог Димитрија, израз

је закас нело г балк анско г баро-ка, стила који је спољним сјајеми наметљивом декоративношћупреовлађивао у дуборезу и сли-карству на просторима средиш-

њег Балкана од средине 18. досредине 19. века.




60 61

Прелазећи из јужног у севернипараклис кроз западни део нао-са видимо у своду, на зиду и сту-бовима сцене другог доласка Хри-стовог. След догађаја започиње у

највишој тачки свода Његовим си-ласком с неба, на престолу којег

спуштају два анђела. Уместо Страш-ног Судије у Дечанима је насликанХристос Сведржитељ скоро благо-

га лица, који се речима c отворе-ног Јеванђеља на колену и покре-том руке обраћа благословенимада приме Царство Небеско. Осиманђела, у дванаест издвојених гру-па насликани су зборови правед-ника, заступника људи пред Хри-стом, c молбено подигнутим рука-ма: апостоли, мученици, преподоб-ни, архијереји, монаси, пророци,старозаветни праведници.

Слике раја - Богородица на пре-столу, покајани разбојник сакрстом, праведници у наручју Авра-

мовом као и друге, насликане су настубовима наспрам западног зида.Испод рајских призора на стубови-ма, представљена је судбина онихкоји су у пакленим мукама.

Неуспављиви црви

Крајња тама




62 63

Композиција Успења Пресвете Богородице, које сеиначе убраја међу велике празнике, овде је одвојенаи проширена, па чини засебан циклус од пет сцена на-сликан на западном зиду наоса, изнад портала.

Обраћење Светог Апостола Павлана путу за Дамаск.

Циклус слика о Христовим учени-

цима, смештен је у Дечанима у се-

верозападни део наоса, до север-

ног параклиса. Овај циклус је при-

лично редак и у византијским и

у западним црквама, и по много

чему је јединствена појава у умет-

ности свог времена. У двадесе-

так сцена, поређаних

оним редом како су

догађаји изложе-

ни у Делима

апостолским, почев од свода, по-

степено се спуштајући на околне

зидове и ступце, испричана је по-

вест о чудима, мисионарској де-

латности и страдањима апостола

Петра и Јована, Филипа, Павла и

прво-мученика Стефана.

Избављење Апостола Петра и Јована из тамнице. Проповед и страдање Св. Стефана.

Путовање Апостола Филипа са евнухомцарице етиопске.

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG PARAKLIS SVETOG DIMITRIJA



64 65

Праведни Ноје обрезује виноград.

Садашњи иконостас у северном па-раклису је шири и садржи већи бројикона од оног у јужном. Мајстори субили исти: дуборезом га је украсиоТрајко Рекалија, син Доча Скопљанца,а осликали бјелопољски зографи Си-

меон и Алексије Лазовић.

У параклису је насликан веомазанимљив старозаветни циклуспредстава стварања света и чове-

ка и одступања људи од Божијихзаповести: сцене повести о Ада-му и Еви, Каину и Авељу, Правед-ном Ноју, зидању вавилонске куле.Безмало 50 сцена, којима је при-додато још шест појединачних ли-кова старозаветних праведника,распоређено је у сводовима, а за-тим се у два појаса спуштају нани-же, на зидове параклиса.

Испод призора из Књиге постања,дуж зидова параклиса нижу се сце-не из живота Светог Димитрија,

коме је параклис посвећен. Ту сенашло чак дванаест представа изњеговог житија. Неке од тих сценанасликане су први или једини пут увизантијској уметности.




66 67

Наос је у овом делу највиши и најпространији , надви-шен куполом која се ослања на четири масивна ступца.Сведржитељ је у дечанској куполи замишљен и изведен ве-

ома свечано: позадина иза њега била је златна, и њоме седочаравала небеска светлост која га окружује, а златнимлистићима су били покривени његов ореол и одећа.

Лепотом и геометријским распоредом под-них мермерних плоча, издваја се простор усредишњем делу наоса, под куполом. Ту је уквадратном пољу, од углачаног оникса и бре-че изведена амвонска розета. Дијагоналнораспоређене шаре су удубљене и испуњенеоловом, преко кога су биле постављенезлатне плочице.

На дугачким ланцима, окаченим у подножју куполе, спуштасе до око три метра од пода велики бронзани хорос - висећисвећњак са много свећа (раније и икона и кандила). Састављенод осам широких трака, украшен је декоративним грифонимауплетеним у лозицу и натписима са именима ктитора. Покло-нио га је Дечанима краљ Душан, а обновила га 1397. годинекнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком, додајући муделове који су недостајали. Постоји предање да су они билиизливени од оружја погинулих косовских витезова.




68 69

Јеванђелисти су, према уобичајеном програму осликавања цркава, смештени у п андатифима, исподпророка, као непосредни сведоци Онога кога су пророци најавили. Јеванђелист Јован је насликанса учеником Прохором.

Св. Пророк Јеремија

Св. Пророк Исаија

Испод Пантократора, око кога је на-

сликана Небеска Литургија, у купо-ли су распоређене монументалнефигуре пророка, изразито каракте-ристичних, снажних физиономија.

У поткуполним зонама се одвијајувеличанствене композиције Хри-стових и Богородичиних празни-ка скоро савршено очуване. Ве-лики празници су, по редоследузбивања, распоређивани по зи-довима испод куполе и на лучнимповршинама испод њих.

БлаговестиБогојављење

Преображење Господње




70 71

Петрово одрицање

Исцељење гадаринских бесомучника.

Исцељење десеторице губаваца

Скидање са крста

Архитектура цркве наметала јетворцима и извођачима слика-ног програма немале тешкоће.Тамо где су простори јасно билиомеђени зидовима (припрата и

олтарски простор), сликани про-грам је био изложен прегледно и јасно; у наосу, међутим, зидови суодстрањени, заправо сведени настубове, што је било веома непри-кладно за развијање опширних ци-клуса. Мора се признати, међутим,

Циклус Христових страдања је оп-ширно приказан у вишим дело-вима наоса. Почиње на луку у за-падном делу храма Тајном вече-ром, простире се по стубовима којипридржавају куполу, а завршава насводу олтарског простора.

Исус изгони трговце из храма

Исус у кући фарисејевој

да је та тешкоћа превазиђена врлоумесно. У средишњим појасевима

овог простора су слике из Христо-вог земаљског живота - чуда и по-уке, које бројем сцена убедљивонадмашују све друге у црквамавизантијског света. Излагање овихсцена није захтевало строг хроно-лошки редослед, јер се не покла-па ни поредак њиховог излагањау свим Јеванђељима. Ови циклу-си нису изузетак ни по томе што се

не држе увек граница наоса, негослободно прелазе у друге просто-ре, апсиду и параклисе. То показујеопет, да је читав храм био схваћен,па и осликан, као јединствена це-лина.


благосиљају или поучавају речимаисписаним на свицима које држе урукама.



72 73

Од наоса је олтар одвојен каменомпреградом. Иконостас је из 14. векаи у потпуности је сачуван.

Са десне и леве стране поткуполногдела наоса су певнице, које пара-петни зидови одвајају од просторапараклиса и западног дела наоса. Удесној се налази раскошан каменивладарски престо, сличан западно-европским краљевским тронови-ма, са уздигнутом полеђином и боч-ним странама у благом луку, које сезавршавају рукохватима украше-ним розетама.

Капител стуба са иконостаса.

Слика Цркве, заједнице Бога и људи,

свих светих - од оних најстаријихдо новопројављених - и живих,најпотпуније је и најпрегледнијепоказана у најнижем сликаномпојасу дечанског храма. Скороизједначени висином и величиномс људима у храму, ови појединачнии чеоно окренути ликови светихнасликани су врло пажљиво и собиљем злата. Највише је светихратника, али ту су и пустињаци, бес-

ребрени лекари, свети Срби; многи

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG OLTAR



74 75

Горње место - камени архијерејски трон у те-

мену апсиде, око кога су постављене каменеклупе за свештенике.

Олтарски простор је подељен на

три дела: средишњи простор сачасном трпезом, проскомидију(жртвеник) са северне и ђакониконса јужне стране. Висока олтарскаапсида - полукружни простор укоме се налази велика фреска Бого-родице Шире од Небеса, са источ-не стране затвара на упечатљив на-чин, не само простор олтара, већ инаоса.

CRKVA VAZNESEWA HRISTOVOG OLTAR



76 77

У најнижем појасу је прика-зано служење литургије Све-тих Архијереја. У средишту ове

композиције је насликана Часнатрпеза на којој лежи мали Христос- Агнец, који приноси и који се при-носи, који прима и који се раздаје.А свети архијереји, предвођениЈованом Златоустим и ВасилијемВеликим, један за другим прилазес обе стране Агнецу са развијенимсвицима у рукама. На свицима суисписани почеци молитава и воз-гласа из литургија. Избор епископа

у композицији није историјски негосимболички, подсећа на јединствои неизмењивост вере, на то да свецркве православне васељене усвим временима служе једну исту

Литургију.

Причешће апостола с Христом Првосвештени-ком или Великим Архијерејем је насликано у

врху апсиде.

Богородичин живот, према тексту ЈаковљевогПротојеванђеља, илустрован је са шеснаестсцена на зидовима проскомидије.

Св. Атанасије



DE~ANSKA

RIZNICAПошто је постала место ходочашћа, дечанска црква је скоро

седам векова даривана без прекида, што је временом ство-

рило изузетно драгоцену ризницу која сија лепотом ста-

рих икона, интарзираног намештаја, скупоцено украшених

богослужбених предмета, рукописних и штампаних књига.

Уметничким и културно-историјским вредностима својих

предмета, она надмашује, изузев Хиландарске, све остале у

српском културном наслеђу.

IKONEDE~ANSKA RIZNICA

Међу збиркама дечанскеризнице највећу вред-ност има колекција ико-на. Она је вишестру-ко значајна: пре свега



80 81

Иконе на иконостасима, око 1340. године. Од првобит-них олтарских икона сачувано је пет: Христос, Богороди-ца, Св. Арханђел Гаврило, Св. Јован Крститељ и Св. Никола.Представљају велику реткост, јер су српске иконе 14. века једва још где и очуване, а поготову што се и данас налазе наиконостасу - месту коме су намењене.

Св. Павле, 15. век Пелагонитиса, 14. век

Св. Теодосије Св. Јован Лествичник Св. Антоније Велики

Васкрсење Христос са апостолима Вазнесење Христово

Иконе познатог сликара и писца монаха Лонгина. У Дечанима је боравио у три наврата 1572, 1577.и 1596, насликао велики број икона и написао а катист Св. Краљу.

Св. Претеча, зографи Георгије иКозма, 1619. године.

Житијна икона Св. Николе, насликана за игу-мана Диомидија, око 1620. године.

ј рпо бројности примера-ка (укупно 90), а затим постарости - ретко су гдесачуване толико бројне

старе иконе - од оних изпериода оснивања мана-стира до икона из касногсредњег века тј. до краја17. столећа. Трећа одли-ка лежи у чињеници да суто највећим делом ико-не које су сликане за Де-чане, било за иконоста-се, било за хорос, било

као целивајуће. И најзад, једна од највећих вред-ности дечанске збирке

је уметнички квалитетикона - већина приме-рака насталих пре 18.века има изражене умет-ничке квалитете, у не-ким случајевима чакврхунске у српском, па

и византијском сликар-ству.

Дечани поседују богату збирку одоко 160 рукописних и 17 старихштампаних књига. Већина има бо-гослужбену садржину и намену -четворојеванђеља, апостоли, слу-

б ј

DE~ANSKA RIZNICA KWIGE I DOKUMENTA



82 83

жабници, минеји и часослови, алиту су и дела светоотачке литерату-ре, стиховани пролози или руко-писи везани за живот манастира.

Почетак Оснивачке дечанске хрисовуље,1330.

Заставица у Апостолу бр.25, 1350.-1360.

Почетак Лукиног Јеванђеља уЧетворојеванђељу бр. 6, око 1400.

Највише је књига из времена оснивања и

првих година манастира, а затим из последњедеценије 14. века. Рукописи су настајали иу дечанским испосницама и метосима, мадасу чешће наручивани у другим манастири-ма, пре свега у Хиландару, или код преписи-вача у широј манастирској околини. Из вре-мена деспотовине, у Дечанима се нашло не-колико фино украшених рукописа, највишечетворојеванђеља.

Паренезис Св. Јефрема Сирина, са записом одечанском игуману Арсенију, из 1337.

Зборник поука Св. Исака Сирина 1360.-1370.

Штампани празнични минеј БожидараВуковића 1536.-1538.

Дечански поменик, писао и украсиоДимитрије Даскал, 1595.

У Високим Дечанима је благонаклоно до-чекана појава првих штампаних књига -оне су не само набављане, чуване и по-

везиване, већ су и неки дечански мона-си непосредно учествовали у њиховомштампању. Најстарије штампане књиге уДечанима потичу из штампарије ЂурђаЦрнојевића на Цетињу.

Невелика збирка писаних докумената на српском,састоји се махом из приватно-правних аката, испра-ва за сакупљање милостиње, епископских грамата,калиграфски писаних, а Парусија је уз то још и бога-то украшена минијатурама изузетне вредности.Парусија, исписао и сликао Алексије Лазовићоко 1818.

Октоих Петогласник изштампарије Црнојевића, 1494.

Ферман султана Мустафе Четвртог 1808.Међу најбројније фондове ризнице спа-да збирка аката на турском језику, ферма-на, бујрулдија, хуџета, мурасела, фетви, изуна,и др. Чувана је у манастиру током целе тур-ске владавине, кад је представљала докумен-та неопходна за опстанак манастира, његовихимања и доказивање економских права и с та-

туса манастира.

Једну од највећихи најдрагоценијихзбирки дечанске риз-нице чине предмети одплеменитих и других метала.Артосна панагија од инорога

DE~ANSKA RIZNICA PREDMETI OD METALA

Стојећи чирак за свеће,ливен и резан у бронзи, са

ногама у облику лавовских фигура икоцкастим украсом са изрезаним птица-

ма и хералдичким криновима, представљајединствен примерак стојећих бронзаних



84 85

Артосна панагија од инорога окована у сребро припадала јебез сумње првобитној ризници.Исти је случај и са ампулама од

олова које су нађене у кивотуСв. Стефана Дечанског. Великибронзани хорос и стојећи чи-рак за свеће су такође из вре-мена оснивања манастира.Од великог броја других ску-поцених предмета, побројаних уктиторским повељама није сачу-ван ни један, па најзначајнији деозбирке датира из периода од 16.до 19. века.

јединствен примерак стојећих бронзанихсредњовековних свећњака, 14. век.

Артосна панагија,између 12. и 14. века.

Мастреленино звоно из1458. године, с натписом

на грчком језику.

Гргурово звоно(поклон слепогсина Деспота ЂурђаБранковића) изчетрдесетих година15. века.

Из времена деспотовине је и масив-на сребрна кадионица кована и проре-зивана у сребру, у готичком стилу, са фи-лигранским тракама и ливеним фризо-вима и розетама.

Један од најлепших судова дечанске ризнице, предмет ви-соког златарства је суд за топлоту у облику бокалчића са по-клопцем, украшеног цветном и биљном орнаментиком, сазмијастом дршком и три животиње на поклопцу (пас који јуривука и пантера) - вероватно из царске радионице у Цариграду

са почетка 16. века.

Радивојев путир из1568. године.

Мала колекција окова заиконе обухвата широк вре-менски распон од 14. до 19.века, и може се рећи да чак

представља одређени пре-сек кроз стилове окивањаикона код нас.

Тамјаница, 16. - 17. век.

Чаша Игњатија Дечанца 1840. Чаша са сценама лова.16. век

У Дечанима има 13 чаша,већина од сребра илисребрне легуре са дели-

мичном позлатом, украше-них техником искуцавањаи гравирања, са мотивимаживотиња и птица, цвето-ва и стилизованих листова.

Неколико сребрних и позлаћених окова за књиге значајан су део дечанске ризнице.Најпознатији је оков монаха Кентириона из 1644. године.

Чувенемеђу дечанским

старинама рипиде,које је израдио златар

Кондо Вук по наруџбини спахијеРадивоја. Исковане у позлаћеном сребру са

приказом доста сложене композицијеНебеске Литургије, представљају

ремекдело нашег златарства, које је извеоизузетно даровити мајстор, сјајан цртач и

вешт гравер.



Захваљујући околности да Високи Дечани нису никада напуштани, да де-чанска црква није горела нити остајала без крова, какав је случај са безма-ло свим већим српским манастирима, овде је сачувана најзначајнија збир-ка дрвених предмета, почев од 14. па све до 17. века - дуборезбарених, ин-тарзираних или једноставно изрезаних у дрвету.

DE~ANSKA RIZNICA PREDMETI OD DRVETA

Мали дрвени кивотза мошти украшен

седефом, крај 17. века.



88 89

Први кивот Светог Стефана Дечанског из 1343. године, је најчувенији у колекцији дрвених предметау Дечанима. Слободно се може рећи да представља и најдрагоценије дело српског средњовековногдубореза. У Дечанима се чувају још два дуборезана и позлаћена кивота из п рве половине 19. века.

Крст старца Нестора настао је 1565.године. Овај крст, јединствен у својојврсти у српском културном наслеђу,представља и веома осмишљено ли-ковно дело, чији је скоро искључивиукрас, изузетно вешто изрезан и ис-писан старословенски текст, обојен увише боја. Текст изрезбарен на њему је похвала Часном крсту и призивањењегове силе у заштиту манастира.

Дрвени игумански пре-сто потиче из времена око1330. године.

У манастиру се чува још16 стасидија из 17. века,појединачних, или бочновезаних. Њихови леђни на-слони завршавају се лучнои некада су имали зракасто

поређане токарене укра-се, док су им бочне странеравне, са токареним завр-шецима у облику јабуке, лу-ковице или стубића.

Детаљи иконостаса из

друге половине 16 века.

Збирка панагија и панагијара са-

држи данас десет примерака. Ско-ро све су светогорског порекла, са

дуборезбареним језгром, оковане усребрне и позлаћене окове са укра-

сима рађеним у филиграну и дру-гим златарским техникама, а понека

је укра шена д рагуљима или емај лом.

У дечанској ризници постоје трилитургијска налоња, која се рачунајумеђу најбоље очуване, а без сумње инајуспелије примерке у својој врсти.Рађени су у тамнијем и светлијем ора-ховом дрвету, са интарзијом од ко-сти, токарењем и мушарабијом, пошеми карактеристичној за херцего-

вачке мајсторе са краја 16. и почетка17. века.

Седмоугаони сточић, израђен крајем14. или почетком 15. века. Његове из-дужене пропорције, сигурност којом је компонован и прецизност изра-де одговарају општим тенденцијамауметности моравског периода.



`IVOTMANASTIRA

Високи Дечани су општежитељни мушки манастир са не-прекинутом монашком традицијом од 14. века. У њима да-нас живи 25 монаха и искушеника. Игуман је АрхимандритСава (Јањић) који руководи братством од 2011. године. По-ред своје духовне улоге, богослужења и одржања обитељиСветог Краља, манастир је живи организам са бројним ак-тивностима које, од дубореза до интернет презентације,чине јединствену целину и пуноћу манастирског живота.Као жива ризница српске православне културе и народногидентитета, и данас је веома значајан у животу Срба на Ко-

сову и Метохији.

@IVOT MANASTIRA OP[TE@I]E



92 93

Седам младих монаха на челу са

игуманом Теодосијем, садашњим

Епископом рашко-призренским,

прешли су 1992. из манастира

Црна Река у Високе Дечане и за-

менили овдашњу старију монаш-

ку заједницу. Од тада се број мла-

дих људи, жељних врлинског жи-

вота по Богу, увећавао из годи-

не у годину, побољшавале су се

материјалне прилике и обнављао

утицај царске лавре. Таква осна-

жена заједница дочекала је тешке

оружане сукобе 1998. и 1999. го-

дине, када монаси помажу знат-

ном броју становника општине

Дечани не гледајући на њихову

националну или верску припад-

ност. Помоћ је највећим делом

достављана у сарадњи са Право-

славном хуманитарном организа-

цијом IOCC из Америке.

@IVOT MANASTIRA POD VOJNOM ZA[TITOM



94 95

Одмах по доласку војних снага

КФОР-а на Косово и Метохију ма-настир је стављен под заштитуиталијанских војника који га и да-нас обезбеђују. Војници КФОР-аданоноћно одржавају контролнепунктове, стражарска места и ре-довно обезбеђују пратње за путо-вање монаха који не могу слобод-но да се крећу. И поред живота уизолацији манастир се труди да

очува традиционално гостоприм-ство, тако да Дечани постају једно

од најомиљенијих места за посе-

ту бројних гостију, међународнихцивилних и војних представни-ка. Овде, такође, редовно дола-зе, под војном или полицијскомпратњом, и православни Срби, по-клоници са Косова и Метохије идругих крајева Србије, Црне Горе,Македоније, Босне и Херцегови-не. Манастир активно помажесрпским повратницима и најугро-

женијим породицама, највише наподручју Метохије.

@IVOT MANASTIRA BOGOSLU`EWE



96 97

Монашки живот значи пре све-

га богослужење, а редовна бого-

служења су примарна у живо-

ту дечанских монаха. Типик обу-

хвата комплетан циклус дневних

богослужења која почињу у 6.00

ујутру полуноћницом, јутрењем, ча-

совима и Литургијом, а завршавају

се увече вечерњом и повечерјем.

Посебно су свечана бдења уочи

недеље и великих празника. Бдења

трају по неколико сати док црква

бива осветљена десетинама свећа

на чувеном дечанском полијелеју.

Најсвечаније су празничне и

недељне Литургије када служи игу-

ман манастира Архимандрит Сава уз

саслужење свештеномонаха. Појање

монаха и црквено благољепије тада

посебно долази до изражаја.

@IVOT MANASTIRA BOGOSLU`EWE



98 99



@IVOT MANASTIRA MANASTIRSKA POSLU[AWA



102 103

Уз богослужење и молитву мона-си највише времена проводе напослушањима - пословима којеим је одредио игуман манасти-

ра и који служе целој заједницина унапређењу живота. Поред ре-довних послова спремања хране иодржавања објеката, монаси кори-сте и најсавременију технологију,воде администрацију и припремајупубликације за штампу. Братија себави и превођењем светоотачкихтекстова, а уређује се и манастирскиинтернет сајт. Ту се, на енглеском исрпском језику, могу прочитати ве-сти и информације о животу Црквеи косовско метохијских Срба, а упротеклом периоду сајт је био једанод најпоузданијих извора вести саовог ратом захваћеног подручја.

@IVOT MANASTIRA SEZONSKI POSLOVI



104 105

Ако се изузму богослужења, повре-мени послови окупе на једном ме-

сту највећи број монаха. Таквихпослова је највише у току лета и

јесени, када се ради у башти или сеприпрема зимница. На сакупљањесена, брање кукуруза или чишћењеснега дођу иконописци, дуборесци,кувари, винари, пчелари... У сезон-ским пословима монасима се обич-но придруже посетиоци и поклони-ци манастира. Тада се посебно може

осетити радост заједничког живо-та јер свако доприноси заједницисвојим радом и способностима.

@IVOT MANASTIRA MANASTIRSKA EKONOMIJA



106 107

Вођење манастирске економије

је сло жен и зах тева н поса о који

подразумева старање и надзор

над пословима неопходним за

живот заједнице. Зато се братија

која ради на економији труди да,с обзиром на постојеће тешкоће,

са манастирског поседа обезбе-

ди што више производа потреб-

них за живот братства. У пољо-

привредним пословима користи

се најсавременија технологија.

Посебно је развијена прерадамлека и производња сира.

Плодна земља око манастираомогућава сејање житарица, кром-

пира, а уз већ постојеће, подижу сенови засади воћа, гаји се сезонскоповрће за свакодневну употребу иприпрему зимнице.

@IVOT MANASTIRA VINOGRADARSTVO I P~ELARSTVO



108 109

Предање каже да је у ВеликојХочи код Ораховца, где се на-

лазе дечански виногради, самСв. Краљ Стефан засадио ви-нову лозу. Узгајање грожђа ипроизводња надалеко позна-те лозоваче и дечанског вина

је послушање које се и данасодвија на манастирском мето-ху у Великој Хочи, селу са два-наест цркава, где, уз помоћмештана, винарију воде де-чански монаси.

Оснивачка повеља, а и каснији записи говоре да је манастир вековимаокружен старом кестеновом шумом, што је погодовало развоју пчеларства.

Кестенов мед из овог краја је врло цењен, па га, користећи незагађену при-роду и њене дарове, монаси и данас производе.

@IVOT MANASTIRA IKONOPIS



110 111

У манастиру постоји ви-шевековна иконописачка

традиција. Овде су у про-шлости, привучени лепо-том и значајем светиње, ра-дили и стварали најбољибогонадахнути мајстори.

Савремена манастирска иконописачка радионица развијена је одмах по

доласку младог братства и данас у њој раде четворица монаха. Поредвеликих икона за иконостасе и тронове у храмовима, сликају се по по-треби и мање кућне иконе. Дечански иконописци раде по византијскимузорима, користећи традиционалну технику сликања ј ајчаном темпероми полирану позлату.

@IVOT MANASTIRA DUBOREZ



112 113

Бавећи се дуборезом више од једне деценије, дечански монасису опремили више православниххрамова иконостасима, тронови-ма за иконе, налоњима и другимцрквеним намештајем. Сазревањеи сигурност у раду, промене у ор-наментици и композицијама могусе пратити од иконостаса, наста-

лог средином деведесетих година,

за малу, пећинску цркву манасти-ра Дајбабе код Подгорице, прекоПартеша код Гњилана, капеле Св.Максима у Грачаници, храмова уШтутгарту и Гепингену у Немачкој,храма Св. Василија Острошког у

Лепосавићу, па до најновијег радау новоизграђеном храму СветогДимитрија у Косовској Митрови-ци. Орнаменти из средњовековнесрпске уметности, припремљени упројектима на рачунару, преносе сенајвећим делом ручним алатом на

иконостасе чинећи складне и умет-нички успеле целине.

@IVOT MANASTIRA IZGRADWA MANASTIRA



114 115

Доласком младог и број-ног братства повећана је

потреба да се старе ма-настирске зграде обно-ве, као и да се нове поди-гну. Пројекте и радове наградилишту надгледајупо једини монаси који ак-тивно учествују у посло-вима везаним за градњунових објеката.

Братство манастира Високи Деча-

ни осећа посебну одговорност да

сачува и унапреди ову светињу у

неизвесном и тешком послерат-

ном времену. Братство је свесно

и тога да сваки сегмент манастир-

ског живота, свако послушање и

рад има, благословом Св. Краља,

своју особеност и значај, не само

за људе који овде живе. Значај и

лепота светиње, опште прилике,

активности монаха и уписивање

на УНЕСКО листу Светске култур-

не баштине учинили су да мана-

стир стекне велики углед широм

света, па га често посећују бројни

високи међународни званични-

ци. Ипак, у хронично нестабилној

политичкој и безбедносној си-

туaци ји Високи Дечани морају и

даље да остану под јаком зашти-

том међународних мировних сна-

га све док се не успоставе услови

за нормалан живот.



Дакле, богољубива чеда, да ово видевши схватимо милосрђе Божје према нама.Потрудите се не само да се не разори или не одузме што од мога прилога и

дара овоме храму, него шта више да надопуните оно што недостаје.

Стефан Урош III, по милости Божијој краљ свих србских и поморских земаља.(Одломак из Оснивачке повеље манастира Високи Дечани, 14. век.)

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи , књ. I-VI, Београд-Сремски Карловци 1902-1926.

Љ. Сто јанов ић, Српски родослови и летописи, Сремски Карловци 1927.

СТРУЧНИ САВЕТНИЦИ

др Драган Војводић

др Даница Поповић

ЛЕКТОР

Живојин Ракочевић



В. Р. Петковић, Ђ. Бошковић, Манастир Дечани, књ. I-II, Београд 1941.

П. Ивић – М. Грковић, Дечан ске х рисов уље, Нови Сад 1976.

Архимандрит Јустин Поповић, Житиј а Свети х за нове мбар , МанастирЋелије – Београд 1977, стр. 266-288.

Група аутора, Задуж бин е Косо ва, Призрен – Београд 1984.

М. Шакота, Деча нска ризн ица , Београд 1984.

М. Шакота, Манастир Високи Дечани, Београд 1987.

Архимандрит Леонтије Нинковић, Братство лавре Високих Дечана,Приштина 1988.

Деча ни и виза нтиј ска уметн ост с редин ом Х IV ве ка, Београд 1988.

Григорије Цамблак, Књижевни рад у Србији, Београд 1989.

Група аутора, Зидн о сли карс тво мана стир а Дечан а. Грађа и студ ије, Београд 1995.

Б. Тодић, М. Чанак Медић, Манастир Дечани, Београд 2005.

ФОТОГРАФИЈЕ

Фотоархива манастира Високи Дечани;Бранислав Стругар

Бранко Јовановић

Фонд Благо

Драган Танасијевић

ЦРТЕЖИ

Душан Цревар

КАЛИГРАФИЈА

Светозар Пајић Дијак

ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ

Владимир Стакић

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

271.222(497.11)-523.6(497.115)

726.7(497.115)

МАНАСТИР Високи Дечани / приредили дечански монаси ; [фотографије

Бранислав Стругар ... [и др.] ; цртежи Душан Цревар ; калиграфија Светозар

Пајић Дијак]. - 2. изд. - Дечани : Манастир Високи Дечани, 2015 (Београд :

Књига комерц). - 115 стр. : илустр. ; 22 cm

Тираж 1.000. - Библиографија: стр. [118].

ISBN 978-86-905701-2-6

a) Манастир Дечани

COBISS.SR-ID 215225868



С Р Б И Ј АНовиПазар Лепосавић

16



1750

2656

1479

1723

А Л БА Н И

ЈА

Ц Р Н А

Г О Р А

МАКЕДОНИ ЈА

Приштина

Ђаковица

Ораховац

Рожаје

Пећ

Урошевац

Гњилане

Подујево

Скопље

Косово Поље

Дечане

Косовска МитровицаВучитрн

Призрен

Велика Хоча

Клина

ЗвечанЗубин Поток

СрбицаЂураковац

Исток

Штрпце

1

2

3 4

5

6

7

8

9

1011

12

13

1415

1.

2.

1

Грачаница

А Л Б А Н

И Ј А

Непознати путописац из 15. века:Стефан, кога и Дечански именујемо,

Трећи Урош, сазида цркву прекрасну

Светог Вазнесенија на реци

Бистрици на Дечанима... Сваку мисао

превазилази лепотом црква његова,



р в цр в в ,

која за шеснаест година сазида се

мраморјем и величином и извајањима различних ликова, за шта није

довољна година за причање.

Италијански мисионар,Фра Бонавентура да Палацуоло, 1637:Прелеп манастир са прелепом црквом,

као најлепше у Италији, сва од разнобојног

камена, са куполом, са многим капелама, сва

прекривена оловом, од клесаног мермера,

пуна прелепих фресака из живота Исуса

Христа, Марије, Апостола, Патријара ха,

Пророка и других Светих.

Руски научник, АлександарФјодорович Гиљфердинг, 1859:

Најзначајнији споменик старе

српске славе и побожности...

једна од најсавршенијих

творевина византијске сакралне

архитектуре... У непрестаној је

опасности више од 450 година, и

нико не може а да не каже, заједно

са српским живљем, да га је самБог чудесно сачувао.

Енглески путописац,Мери Едит Дарам, 1904:Манастир лежи несигурно на крвавој ивици

стварности, и само прекрасна црква од белог

мермера говори о његовој претходној слави.

Дечани потичу из славних дана Српскога

царства, и представљају његов најлепши

споменик.

Цела унутрашњост цркве је раскошно украшена

фрескама...Врата и прозори су раскошно ивеличанствено изрезбарени, а целина је сачувана

у тако чудесно добром стању, да и није необично

што народ има дубоку веру у заштитничку моћ

Светога Краља и што верује да на целом свету

нема грађевине баш тако лепе.

Свети Владика НиколајОхридски и Жички, 1924:

Свети Краљ Стефан жив је

и моћан и свагда присутан

у Својој светој обитељи,

дајући свима верним

поклоницима исцељење

душе и тела. Слава Му,

чест и милост во вјеки.

ИздавачМАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ

+381 64 800 3014+386 49 776 254

f/decani.manastirwww.decani.оrg www.kosovo.net

Дизајн и припрема за штампуbeogradskaposlovnamreža

Ненад ДодићТомица ТомашевићВладимир Стакић

Штампа

КЊИГА КОМЕРЦ ДОО, Београд

Тираж: 1000

Листа светске баштине724 2004

Високи Дечани - монографија 2015

Documents