ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН “ПАЛАНКА 2010”

GENERALNI

URBANISTI^KI PLAN

“PALANKA 2010”

1

UVODNE NAPOMENE Niz raznovrsnih kartografskih, pisanih ili urbanisti~kih dokumenata, kao i rezultati arheolo{kih istraìvawa, svedo~e o kulturama starim 4500-5000 godina na prostoru naseqa Sm. Palanka. O planskom gra|ewu Sm. Palanke govori danas graditeqsko nasle|e, wena postoje}a saobra}ajna matrica i regulacija, kao i vi{e sa~uvanih zna~ajnih urbanisti~kih planova (detaqnije u dokumentacionoj osnovi ovog GP-a, poglavqe 1.5., od 1.5.1 do 1.5.3., str. 16-18). Posle zadwe generacije Generalnog plana iz 1980.-1986., koji je ura|en u preduze}u "Oblik" u Sm. Palanci, Skup{tina op{tine Sm. Palanka, preko svog Fonda za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, a danas JP za planirawe, ure|ewe prostora i izgradwu "Palanka-Razvoj" poverava 1994.godine izradu novog GP-a Sm. Palanka 2010. JP Direkcija za urbanizam i izgradwu iz Kragujevca. Plan je ura|en u odeqewu za pripremu planova, a rukovodilac stru~nog tima je Qiqana Stamenkovi},dipl.in`.arh. Ovim Generalnim planom obuhva}eno je podru~je od 2500ha. Plan je ura|en u skladu sa Zakonom o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa (Sl. glasnik RSrbije, br.44/95 ~l. 17 ), a treba da bude donet u prvoj polovini 1998.godine. Nacrt ovog GP-a dostavqa se SO Sm. Palanka na javni uvid i stru~nu raspravu, posle ~ega sledi stru~na kontrola na Komisiji republi~kog ministarstva gra|evina. Po dobijawu sugestija sa javnog uvida, stru~ne rasprave i stru~ne kontrole, obra|iva~ }e izvr{iti eventualne korekcije i pripremiti PREDLOG GP SMEDEREVSKA PALANKA 2010., za dono{ewe na SO Sm. Palanka. Ovaj GP uvaìo je, kroz dugi vremenski period stvaranu urbanisti~ku matricu, wene zna~ajne urbanisti~ke celine i graditeqsko nasle|e, i predloìo wihovu daqu nadgradwu. Tako|e je u GP ugra|ena postoje}a urbanisti~ka dokumentacija, koja nije u suprotnosti sa savremenim urbanisti~kim normativima i kriterijumima, a definisana su pravila za izradu nove urbanisti~ke dokumentacije ili dopunu postoje}e. Za obra|iva~a ovog GP-a, posebno zadovoqstvo je bilo saznawe da je Sm. Palanka planski ure|ivana vi{e od jednog veka, a da je u drugoj polovini XX veka, prose~no na svakih 15 godina dono{en novi Generalni plan. To je dokaz da su Palan~ani uvek imali aktuelnu strate{ku urbanisti~ku dokumentaciju, jer su znali da svaku zna~ajnu promenu u ukupnom procesu urbanizacije, treba da prate i promene u na~inu izgradwe i ure|ivawa naseqa. Dobro je {to je to uvek bilo planski i pravovremeno.

2

PRVI DEO I. GRANICE PODRU^JA GENERALNOG PLANA SMEDEREVSKA PALANKA 2010. 1. OPIS GRANICA U PODRU^JU GP-a Podru~je GP-a Sm. Palanka obuhvata dve cele katastarske op{tine naseqa i delove tri katastarske op{tine naseqa, u ukupnoj povr{ini od 2500ha. a) cele KO naseqa su: a1 - KO PALANKA I .................................................................1.114,00 ha a2 - KO PALANKA II ..............................................................1.075,00 ha ------------------------------------------------------ Svega: ..........................................2.189,00 ha ------------------------------------------------------ ______________________ ________________________________________________________ b) delovi KO naseqa su: b1 - GLIBOVAC .............................................................................236,00 ha b2 - GRÂC-PALANKA ..................................................................50,00 ha b3 - STOJAÂK ................................................................................25,00 ha ________________________________ Svega: ...................................311,00 ha ====================================== UKUPNO GP (a+b) ..........................2.500,00 ha ====================================== Granice podru~ja Generalnog plana i granice gra|evinskog zemqi{ta kao i sve ostale relevantne granice, prikazane su na grafi~kom prilogu: GRANICE PODRU^JA PLANA SA OSNOVNOM NAMENOM PROSTORA, u razmeri 1:5000, a opisane su u Republi~kom geodetskom zavodu - Slu`ba za katastar nepokretnosti - Sm. Palanka u saradwi sa JP za Planirawe, ure|ewe prostora i izgradwu "Palanka-razvoj" iz Sm. Palanke, u nadle`nim preduze}ima i organizacijama. 1.1. GRANICE PODRU^JA OBUHVA}ENOG GP-OM Granica GP-a Sm. Palanka po~iwe na trome|i regionalni put Palanka-Mihajlovac, koji nosi broj kp.br. 3867. KO Palanka II i katastarske parcele 1449 i 1448/1, koje se nalaze KO Gra~ac - Palanka, produàva na istok me|om kp.br. 1449 i 1448/1 do trome|e kp.br. 1449, 1448/1 i 1538/1, nastavqa na severoistok me|om kp.br. 1538/1 i 1448/1 do trome|e kp.br. 1448/1, 1538/1 i 1538/2, skre}e na istok me|om kp.br. 1538/1 i 1538/2 do trome|e kp.br. 1538/1, 1538/2 i 1718/1, {to je ujedno i po~etak granice op{tine KO Palanka II i KO Gr~ac-Palanka. Daqe granica produàva na istok i poklapa se sa granicom izme|u KO Palanka II i KO Gr~ac-Palanka, gde su parcele KO Palanka II u granicama GP-a, a parcele u KO Gr~ac-Palanka van granica GP-a.

3 Navedena granica se poklapa sa granicom KO Palanka II i KO Gr~ac-Palanka do trome|e KO Krwevo (Op{tina Velika Plana) i produàva granicom KO Palanka II i KO Krwevo do trome|e sa KO Mala Plana. Granica GP-a daqe ide granicom izme|u KO Palanka II i KO Mala Plana do lokalnog puta Sm. Palanka-Mala Plana, se~e ga i produàva severnom i isto~nom granicom kp.br. 2132/1 ({uma Mikuqa), a koja je i daqe granica izme|u KO Palanka II i KO Mala Plana, do lokalnog puta Palanka - Mala Plana do preseka sa starim koritom reke Jasenice, {to je ujedno i trome|a KO Palanka II Mala Plana i KO Velika Plana, gde su katastarske parcele koje pripadaju KO Palanka II u granicama GUP-a, a katastarske parcele koje pripadaju KO Mala Plana van granica GUP-a. Od ove trome|e granica ide na jugozapad starim koritom reke Jasenice {to je i granica izme|u KO Palanka II i KO Velika Plana do regionalnog puta Sm. Palanka - Velika Plana (Uzun }uprija). Iz ove ta~ke granica GP-a skre}e na sever desnom stranom puta Sm. Palanka-Velika Plana (koji nosi broj kp.br. 3895/2 KO Palanka II) u duìni od 310 m do kamene belege, koja je trome|a izme|u KO Palanka I, KO Palanka II i KO Vodice. Ovde produàva na severozapad granicom KO Palanka I i KO Vodice do belege broj 1, od belege 1 skre}e na jugozapad preko belege broj 2 i 3 do belege broj 4, koje razgrani~avaju KO Palanka I i KO Vodice, gde su parcele iz KO Palanka I u granicama GUP-a, a parcele iz KO Vodice van granica GUP-a. Od belege 4 skre}e na severozapad me|om obodnog kanala do belege broj 11. Ovde granica GP-a skre}e na jug preko belege 12 do belege broj 13, koja se nalazi na levoj obali reke Jasenice, daqe ide na zapad levom obalom reke Jasenice do belege broj 14 gde skre}e na jugozapad se~e reku Jasenicu preko belege broj 15 do belege broj 16, koja se nalazi na levoj strani lokalnog puta Palanka-Vodice. Odavde produàva na sever i ide levom stranom navedenog puta, koji je ujedno i granica izme|u KO Palanka I i KO Vodice, preko belege broj 17 i 18 do trome|e izme|u KO Vodica, KO Palanka I i KO Palanka II. Iz ove ta~ke produàva na zapad granicom KO Vodice i KO Palanka II do belege broj 29, gde skre}e na severozapad do trome|e izme|u KO Palanka II, KO Vodice i KO Pridvorice. Ovde produàva u istom smeru granicom izme|u KO Palanka II i KO Pridvorice preko belega broj 1, 2 , 3 i 4 do trome|e izme|u KO Palanka II, KO Pridvorice i KO Glibovac. Skre}e na severoistok i ide granicom KO Palanka II i KO Glibovac preko belege 1 do belege broj 2, koja se nalazi na desnoj obali reke Kubr{nice, se~e reku Kubr{nicu i èlezni~ku prugu Beograd-Ni{ do belege broj 3, produàva istim smerom preko belega 4/1 i 4/2 do belege 4/3, koja je i trome|a izme|u KO Palanka I, KO Palanka II i KO Glibovac. Od ove trome|e ide na severozapad, me|om k.p. 803/1, 803/8, 803/7, 803/6, 803/5, 803/4, 803/3, 803/2 i 4015, 4014, 4013, 4012, sve u KO Glibovac, gde k.p. od 803/1 do 803/8 pripadaju GP-u a k. p. 4015, 4014, 4013 i 4012 su van granica GP-a. Granica GP-a produàva istim smerom granicama k.p. 799/1, 779/2, 798/2, 798/1, 3079, 3078/1, 3077/1, 3076, 1538/1, 1537 i 4008, gde su k.p. 799/1, 799/2, 798/2, 798/1, 3079, 3078/1, 3077/1, 3076, 1538/1 i 1537 u granicama GP-a a k.p.4008 je van granica GUP-a, produàva izme|u k.p. 3073/3, 4001 i 4000, skre}e na severozapad do ~etvorome|e k.p. 3073/3, 3073/2, 1527/12 i 400 i skre}e na zapad ju`nom me|om k.p. 1527/12, 1527/14, 1527/17, 1527/10 i 3072/4, koje ujedno i pripadaju GP-u. U ~etvorome|i k.p. 3072/4, 3995, 4128 i 3326/2 skre}e na severozapad i ide zapadnom granicom k.p.3072/4, 3072/1, 1513, 1505 i ju`nom granicom k.p 148/9, gde u trome|i skre}e na sever i ide zapadnom granicom k.p. 1480/9, 1480/8, 1480/7, 1480/6, 1480/5 i 1480/4. Navedene parcele pripadaju GP-u. U trome|i k.p. 1480/4, 1480/3 i 3316 (lokalni put) skre}e na zapad u duìni od 60 m, se~e put i produàva na zapad drugom stranom puta u duìni od 600 m do trome|e k.p. 962/2, 3316 i 962/8. Iz ove ta~ke granica GP-a produàva na severoistok zapadnom granicom k.p. 962/2, 961/1, 960/1, 959/3, 959/2, 949/3 i 940, gde navedene parcele pripadaju GP-u.

4 U trome|i k.p.940, 941 i 331/4 granica mewa smer i produàva na istok u duìni od 220 m i to levom stranom regionalnog puta Palanka - Mladenovac, gde kod seoskog puta, koji nosi broj parcele 912 se~e put Palanka - Mladenovac i produàva na severoistok zapadnom me|om k.p. 912 do trome|e parcela 912, 911/1 i 733/2. Ovde granica skre}e na severozapad granicama k p.733/2, 911/1 i 911/2. Produàva istim smerom jugozapadnom granicom k.p. 718/2, 718/1, 639/1 i 639/2 do trome|e k.p. 939/2, 910/2 i 910/4. Iz ove ta~ke granica ide na istok me|om k. p. 939/2, 938/7, do trome|e 938/7, 910/3 i 910/1 gde mewa smer na severoistok zapadnom granicom k.p. 910/1, 625/5 i 636/4 do trome|e 636/4, 626/1 i 636/3. Od ove trome|e skre}e na istok severnom granicom k.p. 636/4, 636/2 i 637/3 do trome|e 637/3, 637/2 i 643/6. Odavde produàva na severozapad me|om k.p. 643/6 i 637/2 do slu`benog privatnog puta i poklapa se sa tim putem do trome|e kat. parcela 632, 634 i 633. Od ove trome|e granica ide me|om k.p. 632 i 633 do trome|e sa k.p. 629, gde skre}e na zapad ju`nom me|om k p. 629/2, do trome|e k.p. 629/2, 628 i 629/1. Ovde se lomi i produàva na sever i severoistok me|om k.p. 630/3, 631/3 i 631/2 do trome|e k.p. 631/2, 620 i 676. Od ove trome|e granica ide na severozapad me|om k.p. 676 do trome|e sa k.p. 620 i 619/2, gde skre}e na severoistok k.p. 691/1 i 619/2, do trome|e k.p. 619/2, 691/1 i 672, produàva istim smerom i se~e k.p. 672 do trome|e k.p. 672, 670/2 i 671, nastavqa istim smerom zapadnom me|om k.p. 671, 669/2, 668/1, 668/2, 667 i 663 do me|nog kamena br.17, {to je i po~etak granice izme|u KO Glibovac i KO Gr~ac - Palanka.Od kamene belege br. 17. preko kamene br. 17 i 19, granica GP-a se poklapa sa granicom KO Glibovac i KO Gr~ac-Palanka, gde su k.p. iz KO Gr~ac-Palanka u granicama GP-a, a k.p. koje pripadaju KO Glibovac van granica GP-a. Kamena belega br.19 nalazi se na seoskom putu koji nosi br. k.p. 1397 KO Gr~ac-Palanka, od ove kamene belege granica GP-a se poklapa sa navedenim putem do puta koji nosi br. 1428 i produàva na istok ovim putem do regionalnog puta Palanka - Mihajlovac (kp.br. 3867), se~e ga i wegovom desnom stranom ide na jug do trome|e k.p. 1448/1, 1449 i 3867 gde je i po~etak opisa granice GP-a. Podru~jem GP-a obuhva}ena je i lokacija nove zajedni~ke deponije op{tina Sm. Palanka i V. Plana, koja se nalazi u KO Stoja~ak, na dodiru granica op{tina Sm. Palanka i V. Plana, ali na teritoriji op{tine Sm. Palanka. Ovom lokacijom obuhva}ena je ukupna povr{ina od 25.00 ha. Granicama lokacije deponije obuhva}ene su k.p. broj 90/1, 90/2, 91/1, 92, 93, 94, 95, 96/1, 86/6, 82/2, 85/2, 78/2, 79, 80, 88/1, 88/2, 89, 86/5, sve u KO Stoja~ak. Ove granice definisane su re{ewem broj 351-56/95-XII/2, od 5.5.1995.godine, kojim je JKP "Mikuqa" odobrena izgradwa sanitarne deponije na navedenim katastarskim parcelama.

5

SME[TAJNE MOGU]NOSTI PO MESNIM ZAJEDNICAMA TABELA 1 MESNE Red. MESNA Povr{. Br.stanovnika Br.doma}inst. Broj stanova Pros.vel.doma}. ZAJEDNICE

K.O. broj ZAJEDNICA MZ (ha) 1995. 2010. 1995. 2010. 1995. 2010 1995. 2010.

1. KOLONIJA 460 8.086 12.360 2.671 3.810 2.780 4.100 302 3,05 CELE KO 2. CENTAR 80 5.300 6.160 1.810 1.775 1.820 2.070 2,9 3,05 MESNE PALANKA I 3. DOWI GRAD 1.224 7.300 9.750 2.410 2.950 2.580 3.260 3,02 3,05 ZAJEDNICE

PALANKA II 4. STARA ÂR[IJA

425 4.400 4.990 1.450 1.390 1.560 1.690 3,03 3,05

SVEGA 1 - 4 SVEGA CELE M.Z. 2.189 25.086 33.260 8.341 9.925 8.740 11.120 3,01 3,05 DELOVI KO GLIBOVAC 5. GLIBOVAC 240 60 240 20 75 70 80 3,0 3,05 MESNIH KO GRÂC-

PALANKA 6. GRÂC-

PALANKA 50 - - - - - - - -

ZAJEDNICA

KO STOJAÂK 7. STOJAÂK 21 - - - - - - - -

SVEGA 5 - 7 SVEGA DELOVI M.Z. 311 60 240 20 75 70 80 3,0 3,05 UKUPNO 1 - 7 UKUPNO GP 2.500 25.146 33.500 8.361 10.000 8.810 11.200 3,01 3,05

6 1.2. GRANICE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU Ukupno gra|evinsko zemqi{te u gra|evinskom podru~ju iznosi 1310 ha, a sastoji se iz: a) JEDINSTVENE CELINE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU, koja uglavnom obuhvata celu KO Palanka I i delove KO Palanka II, a u~estvuje u ukupnom gra|evinskom zemqi{tu sa 1240 ha ili 94,6 % i b) POJEDINA^NIH ENKLAVA na obodu naseqa, razme{tenih uglavnom u zoni produktivnog zemqi{ta. Na podru~ju GP-a ima ukupno 19. enklava, od kojih 17 ~ine zone stanovawa niskih gustina, a dve su odre|ene za novo grobqe i postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda. Pojedina~ne enklave zauzimaju prostor od 70 ha, a sa 5,4 % u~estvuju u ukupnom gra|evinskom zemqi{tu na podru~ju GP-a (stanovawe -25 ha, novo grobqe -40 ha, postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda - 5 ha). I ove granice opisane su od nadle`nih stru~nih slu`bi, kao i granice podru~ja GP-a. a) JEDINSTVENA CELINA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU Granica gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju po~iwe od regionalnog puta Palanka - Mihajlovac, koji nosi br. 3867, tj. od trome|e k.p. 3867, 1450 i 1471, ide na istok severnom me|om k.p. 1471 i 1537 do puta koji nosi br. 3864, se~e ga i dolazi do trome|e k.p. 3864, 1718/11 i 1718/2, skre}e na jug me|om izme|u k.p.1718/2 i 1718/11 do trome|e sa k.p. 1718/2 i 1718/18, u ovoj se ta~ki lomi na severoistok i poklapa se sa severnom granicom k.p. 1718/18, 1718/16 i 1718/17. Od ovih parcela ide na jug u duìni od 165 m isto~nom me|om k.p. 1718/17 i 1718/26 do trome|e sa k.p. 1725/1. Severnom me|om k.p. 1725/1, 1724/1, 1724/2, 1723/1, 1723/2 ide na istok do trome|e k.p. 1717, 1719 i 1723/2, iz ove trome|e ide na jug isto~nom me|om k.p.1723/2 do trome|e sa k.p. 1720 i 1721, skre}e na istok me|om izme|u k.p. 1720 i 1721, a od trome|e k.p. 1720, 1721 i 1722 lomi se na sever i ide zapadnom granicom k.p. 1722 i 1708 do trome|e sa k.p. 1719 i 1709. Produàva severnom me|om k.p. 1708 do trome|e 1708, 1709 i 1703/1 gde skre}e na sever i ide zapadnom me|om k.p. 1703/1, 1702 i 1701, do trome|e sa k.p. 1711 i 1700/1. Od te ta~ke ide na istok severnom me|om k.p. 1701 i 1672 do trome|e k.p. 1672, 1680 i 1679 , gde se lomi i ide na jug isto~nom me|om k.p. 1679 do ~etvorome|e k.p. 1679, 1674, 1668 i 1669/2. Tu se lomi i produàva na istok ju`nom me|om k.p. 1669/2, do slu`benog puta koji nosi br. 1706, i ide na jug wegovom isto~nom stranom do k.p. 1660/1, gde skre}e na istok i ide severnom me|om k.p. 1660/1, 1660/2, 1661 i 1662 do puta, koji nosi br. 3872 i ide putem do trome|e k.p. 3872, 1658/4 i 1654/3. Od ove trome|e kre}e me|om k.p. 1658/4 i 1653/3, prema parceli 1658/3 i 1658/4. Ovde se lomi i ide severnom i isto~nom me|om k.p. 1655 do trome|e k.p. 1654/1, 1636/3 i 1655, opet se lomi i ide severnom me|om k.p. 1636/3 do trome|e k.p.1654/2, 1636/2 i 1636/4, produàva isto~nom me|om k.p. 1636/4 i 1636/3 do trome|e k.p. 1636/3, 1633 i 1632. Iz ove trome|e ide na severoistok i obilazi k.p. 1632 da bi cela u{la u gra|evinsko podru~je. Produàva istim smerom me|om k.p. 1830/3 i 1830/2 do ~etvorome|e k.p.1830/2, 1829/2, 1829/1 i 1830/3, skre}e na severozapad me|om k.p. 1830/3, 1828/3 i 1636/3 do trome|e k.p. 1636/3, 1628/1 i 1655, od ove trome|e ide na jugozapad me|om k.p. 1655, ide istim smerom me|om k.p. 1656 do puta koji nosi br. 1806, tu skre}e na sever i ide me|om navedenog puta do trome|e sa k.p. 1810 i 1807. Odavde ide me|om izme|u ovih parcela do puta koji nosi br. 3872, produàva u istom smeru ovim putem do trome|e sa k.p. 1803/36 i 1803/47, skre}e na jug u duìni od 145 m do trome|e k.p. 1803/61, 1802/22 i 1803/49, ide na istok severnom me|om k.p. 1802/22 i 1802/3 skre}e na jug k.p. 1807/3 do puta koji nosi br. k.p. 1802/21, ide putem celom wegovom duìnom do trome|e k.p. 1802/21, 1832 i 1802/17. Od ove trome|e skre}e na jugoistok me|om k.p. 1802/17, 1802/18, 1802/2 i 1801 do puta koji nosi br. 1737, produàva putem na istok do trome|e sa k.p.1848/2 i 1849.

7 Zatim granica skre}e na jugoistok me|om k.p.1848/2 i 1849 do trome|e sa k.p.1848/1 i 1849. Iz ove trome|e granica gra|evinskog zemqi{ta ide u pravcu jugozapada u duìni od 195 m do trome|e k.p.1856/4, 1855 i 1856/1, gde parcele pored Poto~ke ulice pripadaju gra|evinskom zemqi{tu. Iz ove trome|e granica ide u istom smeru me|om izme|u k.p. 1856/4 i 1856/1 do trome|e sa k.p. 1856/8, daqe produàva na jug zapadnom me|om k.p. 1856/1 do trome|e sa k.p. 1856/11 i 1856/12, skre}e na severoistok k.p. 1856/1, 1855 i 1867/1, u istom smeru produàva me|om k.p.1867/1 do trome|e sa k.p.1877 i 1849 i skre}e na sever me|om k.p.1877 i 1873 do trome|e sa k.p. 1872 i 1849, pa me|om iste parcele dolazi do slu`benog puta za k.p. 1874, ide slu`benim putem do trome|e k.p. 1846/2, 1846/3 i slu`benog puta koji nosi br. 1875/3, skre}e severoisto~nom me|om k.p. 1846/3 do puta, skre}e na jugoistok putem, se~e put koji nosi br. 3871, produàva istim smerom slu`benim putem, se~e k.p. 1892/1, 1892/2 i 1819/15 do puta koji nosi br. 1925, se~e ul. Neznanog junaka (kp.br. 3870), produàva istim smerom osovinom ul. 7. Jula u bloku br. 23. do ta~ke 430 koja ima koordinate kao osovina navedene ulice. Od we skre}e na severoistok do trome|e k.p. 2066/2, 2066/3 i 2140. Iz ove trome|e granica gra|evinskog zemqi{ta ide na sever zapadnom me|om k.p. 2066/3, do trome|e sa k.p. 2063 i 2066/2. Iz ove trome|e produàva istim smerom, se~e k.p. 2063 do trome|e sa k.p. 2060 i 2059/2, daqe ide me|om k.p. 2060 i zaobilazi je da bi ostala u gra|evinskom zemqi{tu, produàva ju`nom me|om k.p. 2059/1, do puta koji nosi br. k.p. 2067. Iz ove ta~ke granica se poklapa sa putem do puta Palanka - Golobok, produàva na sever levom stranom puta Palanka - Golobok u duìni od 110 m, se~e ga i na daqe se poklapa sa ju`nom me|om k.p.2070/3 do trome|e k.p. 2070/3, 2070/10 i 1999/4 (put). Navedenim putem k.p. 2145 ide na severoistok i istok do kamene belege br. 27, {to je grani~ni kamen izme|u KO Palanka II i KO Krwevo (Velika Plana). Od kamene belege br.27 granica gra|evinskog zemqi{ta poklapa se sa granicom KO Palanka II do trome|e k.p. 2113/1, 2112/1 i 3877. Iz ove trome|e granica produàva na jugoistok severnom i isto~nom me|om k.p. 2112/1, u istom smeru produàva granicom k.p. 2209, skre}e na jugoistok do k.p. 2210/2, ide wenom jugozapadnom me|om u duìni od 18 m na istok, skre}e na jugozapad do me|e k.p. 2205/3, produàva wenom me|om na sever tako da k.p. 2205/3 ostaje van gra|evinskog zemqi{ta do trome|e k.p. 2205/3, 2205/4 i 2205/1. Granica produàva istim smerom jugoisto~nom me|om k.p. 2205/1 i 2205/2 do me|nog kamena br. 37, koji je i grani~na belega izme|u KO Palanka I i KO Palanka II. Od me|ne belege br.37 granica gra|evinskog zemqi{ta se poklapa sa granicom izme|u KO Palanka I i KO Palanka II, preko kamenih belega br. 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44 do trome|e k.p. 223, 225 i 2243, skre}e na istok do trome|e k.p.2303, 2304/2 i 2304/1, iz ove trome|e ide me|om k.p.2304/2 tako da ona ostaje u gra|evinskom zemqi{tu do trome|e kp.br. 2304/2, 2301 i 2298. Od ove trome|e granica gra|evinskog zemqi{ta se poklapa sa jugoisto~nom me|om k.p. 2298, 2297, 2276/2, 2276/1, 2276/3, 2296, 2295/1, 2295/2, 2295/3, 2294, 2288/3, 2287/3, 2286, 2284/1, 2283/2, 2283/1, gde navedene parcele pripadaju gra|evinskom zemqi{tu, se~e put Palanka - Krwevo i istim smerom produàva me|om izme|u k.p. 2478/2 i 2418 do trome|e k.p. 2418, 2479/3 i 2478/2, skre}e na jugozapad me|om k.p. 2478/2, 2478/1, 2477, 2476, 2475, 2474, 2473, 2472, KO Palanka I, se~e granicu izme|u KO Palanka II i KO Palanka I i produàva istim smerom granicom k.p.1657/5, 1657/4, 1657/3, 1657/2 i 1657/1 do trome|e 1657/1, 1666/1 i 1664/2, skre}e na severozapad granicom k.p. 1657/1 do puta koji nosi br. 1663/9 KO Palanka I, ide navedenim putem do trome|e k.p. 1663/9, 1669/2 i 1675/2, gde ide me|om k.p. 1675/2 i 1675/1, tako da navedene parcele pripadaju gra|evinskom zemqi{tu. Zatim produàva putem do ~etvorome|e k.p. 1663/9, 1696, 1695 i 1663/1. Iz ove ta~ke produàva na jug me|om izme|u k p.1695 i 1696 do potoka, ide potokom uzvodno do ulice Vase Trifkovi}a , se~e navedenu ulicu, produàva na jug zapadnom me|om k.p. 4367 do trome|e 4367, 4375/1 i 4365, skre}e na istok i ide severnom me|om k.p. br. 4374/8, 4371/1 i 4370/1 do me|nog kamena br.51 (KO Palanka I i KO Palanka II), produàva istim smerom severnom granicom k.p. 3008/1, 3009/1, 3010/1, 3011/1, 3012/10, 3012/40, 3013/25 do trome|e 3013/25, 2471/3 i 3013/26, skre}e na jug isto~nom me|om k.p.3013/25 do trome|e 3013/25, 3013/26 i 3013/29 (put), ide na istok

8putem do trome|e k.p. 3013/29, 3013/27 i 3015/1, produàva istim smerom severnom stranom me|om k.p. 3015/1 i 3015/2 do ~etvorome|e k.p.3015/2, 3013/27, 3019/1 i 3015/8. Iz ove ta~ke skre}e na jug isto~nom stranom me|om k.p. 3015/8 i3015/7 do trome|e 3015/8, 3019/1 i 3015/7. Iz ove trome|e skre}e u pravcu severoistoka do trome|e k.p. 3027/8, 3027/7 i 2418. Produàva istim smerom ju`nom me|om k.p. 3027/9, se~e k.p. 3027/2 do trome|e k.p.2495/6, 3027/2 i 2495/2, gde se lomi prema severozapadu me|om k.p. 2495/2 do trome|e k.p.2495/2, 3027/2 i 2493/2. Iz ove trome|e granica skre}e na severoistok me|om k.p.2495/2 i 2495/4, produàva istim smerom u duìni od 140 m do trome|e k.p. 2499/2, 2499/1 i 2499/10, lomi se i ide jugozapadno i severnom me|om k.p. 2499/1 do op{tinskog puta koji nosi br. k.p.3882. Granica se poklapa sa tim putem do trome|e k.p. 3882, 2541/2 i 2543, odavde skre}e na severoistok me|om k.p. 2541/2 do slu`benog puta k.p. 2550/1, ide granicom k.p. 2544/1 i 2549/1, zaobilazi wih da bi ostale van gra|evinskog zemqi{ta, dolazi do trome|e k.p.2549/1, 2544/2 i 2549/5 skre}e na severoistok severozapadnom me|om k.p. 2549/5, 2548/3, 2547, 2546, 2533/1 i 2533/4 do ulice Vojvo|anske koja nosi br.k.p. 2527. Odavde se granica gra|evinskog zemqi{ta poklapa sa ul. Vojvo|anskom do puta Palanka - Mala Plana, produàva ovim putem do granice KO Palanka II - Mala Plana ide granicom do k.p. 3879 - Zlatiborska ulica, ide na jugozapad Zlatiborskom ulicom do trome|e k.p. 3879, 3132/1 i 2562/8, ide granicom k.p. 2562/8 do k.p. 2563/3 (put). Odavde se granica gra|evinskog zemqi{ta poklapa sa putem do trome|e 2563/3, 2564/1 i 2564/3, skre}e me|om k.p. 2563/3 do puta koji nosi br. 3034, poklapa se putem do trome|e 3034, 2567 i 3036/2, skre}e na jugoistok me|om k.p.3036/2 i 3037. Odavde ide na jugozapad me|om k.p.2569, 2570 do ulice Majora Jovanovi}a koja nosi br. parcele 3054, poklapa se sa navedenom ulicom u duìni od 60 m do trome|e k.p. 3054, 3078/1 i 3083 (put). Iz ove trome|e poklapa se sa putem kp.br. 3083 do k.p. 3085, produàva u istom smeru jugoisto~nom me|om k.p. 3085, 3100/6, 3100/5, 3100/4 i 3100/1 do puta koji nosi br. 3100/10, ovde skre}e na severozapad putem k.p. 3100/10 i 3141 do trome|e k.p. 3141, 3100/12 i 3137, produàva istim smerom me|om k.p. 3137 do trome|e sa k.p.3138, ide me|om k.p. 3138 i 3140/2 do ~etvorome|e k.p.3140/2, 3136/2, 3136/8 i 3139/2. Iz ove ta~ke skre}e na jugozapad me|om k.p. 3136/8 i 3136/9 do trome|e k.p. 3135, 3136/9 i 3134/1, ide me|om k.p.3135 do puta koji nosi br. 3132, skre}e na severoistok navedenim putem do trome|e k.p. 3132, 3128 i 3129, poklapa se sa me|om k.p. 3129 u duìni od 130 m, gde skre}e na jugozapad pravcem do trome|e 3131/5, 3130 i 3131/6, produàva istim smerom me|om k.p. 3131/5 do ul. Mladena Stojanovi}a broj k.p.3504, se~e je i produàva istim smerom slu`benim putem do trome|e k.p. 3160/1, 3157 i 3159/16. Iz ove trome|e skre}e prema severozapadu me|om k.p. 3157 do trome|e k.p.3157, 3158/2 i 3159/14, skre}e me|om k.p.3158 prema ulici Mladena Stojanovi}a, poklapa se sa ulicom Mladena Stojanovi}a do trome|e 3504, 3158/1 i 3155. Iz ove trome|e skre}e me|om k p.3155 do ulice Jovana Du~i}a, se~e je i produàva istim smerom do kamene belege br. 56 (Granica KO Palanka I i KO Palanka II). Od ove kamene belege granica gra|evinskog zemqi{ta se poklapa sa granicom KO Palanka I i KO Palanka II preko kamenih belega br. 57, 58, 59, 60 do me|e k.p. 3475/2 i 3474/6. Odavde se granica poklapa sa me|om k.p. 3475/2 do puta koji nosi broj k.p. 3476, poklapa se sa me|om navedenog puta prema severu i istoku do trome|e k.p. 3476, 3480 i 3477, skre}e na jugoistok me|om k.p. 3480 i 3479 do trome|e 3479, 3508, 3478/4. Iz ove trome|e granica se poklapa sa me|om k.p. 3508 prema severoistoku do ~etvorome|e 3486, 3505/1, 3508 i 3485/2, kre}e na jug me|om k.p. 3505/1 do trome|e k.p. 3505/1, 3507 i 3509. Iz ove trome|e poklapa se sa severnom i isto~nom me|om k.p. 3507, do ul. Mukerove, skre}e na jugozapad Mukerovom ulicom do trome|e 3511/7, 3893/1 i 3511/5, se~e Mukerovu ulicu i produàva prema jugoistoku me|om k.p. 3544/1, do trome|e k.p. 3544/1, 3535 i 3533/3, skre}e na jugozapad me|om k.p. 3535 i 3536 do ~etvorome|e 3536, 3543, 3541 i 3537/1. Iz ove ~etvorome|e produàva na jugozapad me|om k.p.3541 i 3539 do op{tinskog puta koji nosi br. 3521, se~e ga i ide na severozapad do kamene belege 66 koja je granica izme|u KO Palanka I i KO Palanka II.

9 Od kamene belege br.66 poklapa se sa granicom KO Palanka I i KO Palanka II do kamene belege 67. Od kamene belege br. 67 ide na severozapad me|om k.p.6362 i 6363 do ulice Mukerove (kp.br. 6601), skre}e na severozapad Mukerovom ulicom do trome|e k.p. 6601, 6302 i 6299. Iz ove trome|e ide na jugoistok me|om k.p. 6302 do trome|e 6302, 6299 i 6301, ide severnom me|om k.p.6301 do èlezni~ke pruge. Iz trome|e k.p. 6301, 6298/1 i 6547 (èl. pruga), granica gra|evinskog zemqi{ta se poklapa sa èlezni~kom prugom na severozapad do trome|e k.p.6550, 6547 i 6601, se~e prugu i skre}e na jug me|om k.p. 6279, 6390, 6395 do starog korita reke Jasenice, se~e je i produàva na jugoistok me|om k.p. 6410 do granice KO Palanka I i KO Palanka II, se~e put i granicu i produàva na jug me|om k.p. 3685/3 i 3685/2 do trome|e k.p.3685/2, 3685/1 i 3680/9. Iz ove trome|e skre}e na jugoistok me|om k.p. 3685/1 i 3685/6 do k.p.3684/1. Od ove ta~ke skre}e na jug me|om k.p. 3684/1 i 3684/2 do puta koji nosi br. 3808, skre}e na istok putem u duìni od 160 m, se~e put i produàva prema jugu me|om k.p. 3823/1 i 3824/2 do reke Jasenice, ide uzvodno levom obalom reke Jasenice do puta Palanka - Velika Plana, tu skre}e levom stranom puta Palanka - Velika Plana koja nosi broj 3895/2 do kamene belege br. 74, se~e put i na daqe se poklapa sa granicom GP-a, preko kamenih belega 1, 2 i 3 do me|e k.p. 6516/1 i 6512/1. Odavde nastavqa me|om izme|u navedenih parcela (obodni kanal oko zemqi{ta Instituta za povrtarstvo) do ulice Rudine, produàva na severozapad desnom stranom ulice Rudine do preseka sa trasom dalekovoda. Iz ove ta~ke granica gra|evinskog zemqi{ta se poklapa sa navedenom trasom dalekovoda do ukr{tawa sa slu`benim putem u kompleksu Instituta za povrtarstvo, na daqe se poklapa sa wim do me|e sa k.p. 5903 i ide isto~nom i ju`nom me|om navedene parcele do trome|e k.p.5903, 6506 i 6504, produàva me|om k.p. 6504 koja je put u kompleksu Instituta do trome|e k.p. 6504, 6506 i 6502 i zaobilazi zgrade Instituta za povrtarstvo tako da bi k.p. 6503, 6499 i 6498 KO Palanka I pripale gra|evinskom zemqi{tu do me|nog kamena br.1. (granica izme|u KO Palanka I i KO Palanka II). Od kamene belege br. 1 skre}e na jugozapad novom granicom izme|u KO Palanka I, KO Palanka II, put Palanka-Vodice (leva strana), se~e ga i poklapa se sa me|om KO Palanka II, KO Vodice do k.p. 4152, skre}e na sever zapadnom me|om k.p.4152 i 4151 do starog korita reke Jasenice. Lomi se na zapad i poklapa se sa starim koritom reke Jasenice do trome|e k.p. 4107, 4108/1 i 4116. Iz ove trome|e poklapa se sa me|om k.p. 4108/1, 4122, 4125 i 4127 do trome|e k.p. 4127, 4145 i 4128, skre}e na severozapad me|om k.p. 4127, 4126 i 4124 do puta koji nosi br. 4193, produàva putem 4192 do obodnog kanala br. IV koji nosi br. 4191, obodnim kanalom na zapad do granice izme|u KO Palanka II - Pridvorice, produàva granicom Op{tine, kamena belega br. 1, 2, 3 i 4. Kamena belega br. 4 nalazi se na putu iz ove ta~ke. Granica gra|evinskog zemqi{ta ide na istok desnom stranom puta Palanka-Topola do kamene belege br.5 {to je i grani~ni kamen izme|u Palanke I i Palanke II. Od kamene belege br. 5. produàva na sever u duìni od 150 m, {to je i me|a izme|u k.p.5865 i 5863, skre}e na istok ovom me|om u duìni od 50 m. Iz ove ta~ke ide u pravoj liniji na sever do me|e k.p. 3941, 6541 (leva obala reke Kubr{nice), skre}e nizvodno levom obalom reke Kubr{nice k.p. 6541 do kamene belege br.10. (me|ni kamen KO Palanka I i KO Palanka II), produàva na severoistok do kamene belege br. 11, ide u pravcu severozapada do kamene belege br.12, od kamene belege br. 12 granica gra|evinskog zemqi{ta se poklapa sa granicom KO Palanka II i KO Palanka I preko kamenih belega br. 13 i 14 do kamene belege br.1 koja je grani~ni kamen izme|u KO Palanka I i KO Glibovac. Od kamene belege br. 1 skre}e na jugozapad me|om k.p. 801/1, 800/1, 800/7, 800/8, 800/9, 800/10, 800/2, skre}e i me|om 800/2 prema severozapadu do trome|e k.p. 800/2, 798 i 800/3. Iz ove ta~ke ide na severoistok me|om k.p. 800/2, 800/10, 800/9, 800/7 i 800/1 me|om k.p. 801/2, skre}e prema putu Palanka - Mladenovac, ide levom stranom puta Palanka- Mladenovac u duìni od 150 m, se~e put do trome|e k.p. 794/3 i 793/3, produàva prema severozapadu me|om k.p.794/3 do trome|e 793/3 i 793/1. Iz ove trome|e skre}e prema starom putu Palanka - Glibovac, ide levom stranom puta Palanka - Glibovac (nosi br. 3316) do trome|e k.p. 793/13, 793/1 i 3316. Iz ove trome|e ide isto~nom i ju`nom granicom k.p.793/1 do trome|e 793/1, 793/11 i 1534/1, skre}e na

10jugozapad me|om izme|u k.p.1534 i 793/11 do trome|e 793/11, 1534/1 i put Palanka - Mladenovac. Od ove trome|e zaobilazi k.p. 1534/1, 1533, 1528 i 1526/1 da bi navedene parcele pripale gra|evinskom zemqi{tu i me|om k.p. 1526/1 dolazi do puta Palanka - Glibovac (kp.br. 3316), ide ivicom puta prema Glibovcu do trome|e k.p. 3316, 1511 i 1477, zaobilazi k.p. 1477, 1478/1, 1478/2, 1479, 1480/9, 1480/8, 1480/7, 1480/6, 1480/5 i 1480/4 da bi ostale u gra|evinskom zemqi{tu. Iz trome|e k.p. 1480/4, 1480/3 i puta 3316 se granica gra|evinskog zemqi{ta poklapa sa granicom GP-a do puta Palanka - Azawa. Trome|a k.p. 940, 941 i 3311/4, od ove trome|e granica ide na jugoistok levom stranom puta Palanka - Azawa u duìni od 500 m i se~e put i zaobilazi k.p.920/2 i 920/3 da bi pripale gra|evinskom zemqi{tu. Do puta produàva na jugoistok desnom stranom puta Palanka - Azawa do trome|e k.p. 788/1, 788/2 i puta Palanka - Azawa 3311/5, skre}e na severoistok me|om k.p. 788/2, skre}e na jugoistok me|om k.p.788/2, 787/2, 787/3, 787/4, 786/1, 786/3, 785 i 784/1 do trome|e k.p.786/6, 784/3 i 784/4. Iz ove trome|e skre}e na sever do trome|e k.p. 780/3, 780/1 i 760/4 produàva na severozapad me|om k.p. 780/1, 769/3, 769/4 i 768/1 do trome|e 768/2, 765 i 768/1. Od ove trome|e granica gra|evinskog zemqi{ta se poklapa sa budu}om obilaznicom, ~ija }e se trasa definisati Glavnim projektom. Od obilaznice ide na jugoistok me|om k.p. 677/1, 677/2, 677/11 do puta koji nosi broj 1763, a granica je izme|u KO Palanka II i KO Glibovac. Navedenim putem ide na severoistok u duìni od 70 m do trome|e 687/4, 714/2, i 1763, se~e put i produàva istim smerom me|om k.p. 2639/33 i 2639/32 do ulice Maksima Gorkog, produàva na severoistok ulicom Maksima Gorkog do me|e k.p. 1765, skre}e na severozapad me|om navedene parcele do trome|e k.p.1765, 1766 i 1763 (put), ide putem u duìni od 60 m do k.p. 1763, 1746/2 i 1745/3. Od puta granica skre}e na severozapad me|om k.p. 1746/2 i 1746/1 u duìni od 280 m. Iz ove ta~ke skre}e u pravcu trome|e k.p. 1763, 1753/3 i 1753/5, produàva istim smerom me|om k.p.1753/5 i 1753/4 do puta koji nosi br. 1754. Iz ove trome|e granica se poklapa sa putem i ide na jugoistok do trome|e k.p. 1752, 1750/5 i 1754. Iz ove ta~ke ide na severoistok me|om k.p. 1752, produàva istim smerom kroz k.p. 1762 do me|e sa k.p.1761, me|om k.p. 1761 do puta koji nosi novi br. 1763, se~e ga i produàva na istok me|om k.p. 1727/8 u duìni od 110 m. Iz ove ta~ke skre}e na sever do me|e 1727/10 i wenom me|om ide do ulice Crvene Armije - put Palanka - Mihajlovac, koji nosi br. 3867, ide wegovom levom stranom puta do trome|e k.p. 1727/1, 1727/2 i 3867, se~e put i spaja se sa ta~kom, gde je opis granice gra|evinskog zemqi{ta i po~eo. b) ENKLAVE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU - enklava br. 1 - kp.br. 1639 - enklava br. 2 - kp.br. 1635, 1598/2, 1598/3, 1598/4 i 1599 - enklava br. 3 - kp.br. 1627, 1622, 1623, 1624, 1621, 1620, 1619, 1605, 1606/2, 1606/1, 1591/3, 1617, 1607/2, 1618, 1607/1, 1616, 1611, 1610/1, 1610/2, 1610/3, 1610/4, 1610/5, 1610/6, 1610/7, 1588, 1839/1, 1839/2, 1839/3, 1839/4, 1840/1, 1840/2, 1840/3, 1840/4, 1583/1 i 1582/1 - enklava br. 4 - kp.br. 1820 i 1833 - enklava br. 5 - kp.br. 1578/1, 1578/2, 1578/4 i 1577 - enklava br. 6 - kp.br. 1579/2, 1579/3 i 1579/7 - enklava br. 7 - kp.br. 2045, 2047/1, 2047/2, 2047/3 i 2048 - enklava br. 8 - kp.br. 1999/3, 1999/2 i 1999/11 - enklava br. 9 - kp.br. 1996 - enklava br. 10-kp.br. 2205/5, 2200/1, 2200/2, 2200/6, 2200/17, 2200/18, 2200/19, 2200/3, 2200/8, 2200/9, 2200/10, 2200/11, 2200/12, 2200/13, 2200/14, 2200/15, 2197/2 i 2139 - enklava br. 11-kp.br. 2195/4 - enklava br. 12-kp.br. 2196/2, 2232/1, 2232/2, 2234/1 i 2244 - enklava br. 13-kp.br. 2254/1, 2254/2, 2254/3, 2254/4, 2254/5, 2254/6, 2254/7, 2254/8, 2254/9, 2236/3, 2236/4, 2236/8, 2236/5, 2236/6 i 2236/7

11 - enklava br. 14-kp.br. 2282/3, 2568/1, 2568/2, 2568/3, 2568/4, 2568/5, 2568/6, 2568/7, 2568/8, 2568/9, 2568/10, 2568/11, 2568/12, 2568/13, 2568/14, 2571/7, 2578/1, 2581/10, 2571/9, 2571/11, 2514/2, 2514/3, 2514/4, 2514/5, 2514/6, 2514/7 i 2514/8 - enklava br. 14-kp.br. 2510 - enklava br. 15-kp.br. 3731/1, 3731/2, 3731/3, 3732/1, 3732/2, 3598/1, 3598/2 i 3598/3 (postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda - 5ha). Katastarske parcele koje ~ine enklave od 1 do 16 su u KO Palanka II. - enklava br. 17 - kp.br. 1449, 1517/1, 1517/2, 1517/3, 1518, 1519, 1521, 1529, 1530, 1531/1, 1531/2, 1533/1, 1533/2, 1534/1, 1534/2, 1536/2, 1536/3, 1537/1, 1537/2, 1538/1, 1538/2, 1532/1, 1532/2, 1532/3, 1529/1, 1529/2, 1528, 1527/1, 1527/2, 1527/3, 1527/4, 1527/5, 1527/6, 1527/7, 1526, 1524/1, 1524/2, 1523, 1522, 1520, 1734/1, 1734/2, 1734/3, 1734/4, 1734/5, 1734/6, 1741/1 i delovi katastarskih parcela do budu}e zapadne obilaznice oko Sm. Palanke 1741/2, 1757, 1758/1, 1758/2, 1759/1, 1760/1, 1760/3, 1760/4, 1730. Katastarske parcele u ovoj enklavi su u KO Gra~ac - Palanka (novo grobqe - 40ha). - enklava br. 18 - kp.br. 3736/2, KO Palanka II. - enklava br. 19 - kp.br. 3395, 3994, 3986, 3987, 3988, 3989, 3990, 3991, 3992, 3993, 3980, 3981, 3982, 3983, 3984, 3985, 3997, 3998, 3999, 4000, 4001, 4002, sve u KO Palanka II. Enklave br. 18 i 19 su u KO Palanka II.

1.3. GRANICE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA VAN GRA\EVINSKOG PODRU^JA Granicama gra|evinskog zemqi{ta van gra|evinskog podru~ja, obuhva}eno je gra|evinsko zemqi{te na lokaciji sanitarne deponije "Gubera{", bez za{titnog zelenog pojasa (18,00 ha), sa ukupnom povr{inom od 17,00 ha. Ovom granicom obuhva}en je prostor izme|u regulisanog korita potoka Gubera{, puta Sm. Palanka - V. Plana, puta Sm. Palanka - Ra~a, ju`nih granica kp.br. 96/1 i 80 spojenih na uglovima, zapadnih granica kp.80 i 88/2, i ju`ne granice kp. 89 koja se naslawa upravno na regulisano korito Gubera{a, sve u KO Stoja~ak.

1.4. GRANICE SANITARNIH ZONA ZA[TITE OD ZAGA\EWA IZVORI[TA MINERALNE VODE "PALANA^KI KISEQAK" Na osnovu predloga ODLUKE O SANITARNIM ZONAMA ZA[TITE IZVORI[TA, ZA ZA[TITU OD SLUÂJNIH, INCIDENTALNIH ILI NAMERNIH ZAGA|EWA IZVORI[TA PALANA^KOG KISEQAKA, koji je pripremilo JP "Palanka - Razvoj", sanitarne zone za{tite izvori{ta su: a) zona neposredne za{tite (zona strogog reìma), b) uà zona za{tite (zona ograni~ewa). v) {ira zona za{tite (zona nadzora) i g) pojasevi za{tite.

a) ZONA NEPOSREDNE ZA[TITE (zona strogog reìma) obuhvata kru`nu povr{inu oko svakoga bunara polupre~nika 50,0 m. Iz ekonomskih i prakti~nih razloga ova zona je tehni~ki posmatrano podeqena na dve zone:

12 • zona ogra|ena ì~anom ogradom oko bunara, kru`nog oblika pre~nika 10,0m • zona koja se ne ogra|uje ì~anom ogradom ve} se opkoqava gustim `buwem od

maklure, ligustra i sl. polupre~nika 50,0m oko bunara. b) U@A ZONA ZA[TITE (zona ograni~ewa) obuhvata katastarske parcele: KO PALANKA I - katastarske parcele br. 6416, 6538, 6540, 6418, 6427, 6419, 6420, 6421, 6422, 6423, 6424, 6425, 6426, 6427, 6428, 6429, 6430, 6431, 6432, 6433, 6434, 6435, 6436, 6437, 6738, 6608, 6606, 6440, 6441, 6442, 6443, 6444, 6445, 6446, 6447, 6448, 6449, 6450, 6451, 6452, 6453, 6454, 6455, 6456, 6457, 6458, 6459, 6460, 6461, 6462, 6464, 6465, 6466/1, 6466/2, 6467, 6468, 6469, 6491, 6530, 6463/1, 6463/2, 6470, 6471, 6472, 6473, 6474, 6475, 6476, 6477, 6478, 6479, 6480, 6481, 6482, 6483, 6484, 6485, 6486/1, 6486/2, 6487, 6488, 6489, 6490, 6497/1, 6497/2, 6497/6, 6599, 6529, 5947, 6491/1, 6491/2, 6530, 6536, 6533, 6599, 6516/1, 6497/2, 6518/2. KO PALANKA II - katastarske parcele br. 3817/1, 3817/2, 3816/1, 3816/2, 3816/3, 3810/3, 3812/1, 3812/2, 3811/2, 3811/1, 3813, 3814/2, 3814/1, 3814/3, 3814/4, 3808, 3681, 3682, 3683/1, 3683/2, 3680/3, 3680/5, 3680/4, 3680/12, 3680/13, 3680/9, 3680/2, 3680/10, 3680/8, 3680/7, 3680/1, 3689/1, 3689/2, 3689/3, 3688/1, 3688/2, 3688/3, 3687/1, 3687/2, 3685/2, 3685/3, 3685/4. KO VODICE - katastarske parcele br. 2057/1, 2057/2, 2057/3, 2057/4, 2057/5, 2057/6, 2057/7, 2057/8, 2057/9, 2057/10, 2057/11, 2057/12, 2057/13, 2057/14, 2057/15, 2057/16, 2057/17, 2057/18, 2057/19, 2057/20, 2057/21, 2057/22, 2057/23, 2057/24, 2057/25, 2215, 2198, 2216, 2058, 2059, 2060, 2061, 2062, 2063, 2064, 2065, 2066, 2067, 2068/1, 2068/2, 2068/3, 2069, 2070, 2071, 2072, 2073, 2074, 2075, 2076, 2077, 2078, 2079, 2080, 2081, 2082, 2083, 2084/1, 2084/2, 2197,odnosno povr{inu ograni~enu od u{}a reke Kubr{nice u Jasenicu, odvodnim kanalom du` desne obale Kubr{nice, Go{om 2, Go{om 1, garnizonom VJ, i putem Sm. Palanka Velika Plana do u{}a reke Kubr{nice u Jasenicu. Iz ekonomskih i prakti~nih razloga ova zona je tehni~ki posmatrano podeqena na ~etiri zone: • zona koja obuhvata prostor ogra|ena ogradom oko postrojewa i fabrike za fla{irawe

mineralne vode, • zona koja obuhvata prostor parka, hotela, rehabilitacionog centra bolnice "Stefan

Visoki" koja se ne ogra|uje ogradom, • zona koja obuhvata prostor ogra|enog olimpijskog bazena,nizvodni deo do u{}a izme|u puta i

reke Kubr{nice kao i prostor u{}a reke Kubr{nice u Jasenicu • zona koja obuhvata prostor puta Sm. Palanka-Velika Plana, prilazni put do hotela i

parking, benzinsku pumpu i stambene objekte uz put. v) [IRA ZONA ZA[TITE (zona nadzora) obuhvata reon grada Smederevska Palanka. Pojasevi za{tite van uè zone za{tite iznose 2,5m od osovine cevovoda celom duìnom cevovoda. 1.5. GRANICE ZONA BAWE "PALANA^KI KISEQAK" Shodno Zakonu o bawama (Sl. glasnik RS, br. 80/92, ~l. 1, 2 i 8) i prethodno izra|enoj dokumentaciji od strane Zavoda za za{titu prirode Republike Srbije (BAWA PALANA^KI KISEQAK - STRU^NA OSNOVA ZA UTVR\IVAWE PODRU^JA BAWE, BGD. 1993.), Vlada Republike Srbije donela je 08.05.1996.godine ODLUKU O UTVR\IVAWU PODRU^JA BAWE "PALANA^KI KISEQAK", br. 514-1336/96 (Sl. glasnik RS, br.23/96). ^lan 1. Utvr|uje se bawom podru~je naseqa Palana~ki kiseqak na teritoriji op{tine Smederevska Palanka. ^lan 2. Podru~je bawe Palana~ki kiseqak obuhvata prostor bolni~kog kompelksa, bawskog parka, {ume Mikuqe i Kudre~kog jezera u ukupnoj povr{ini od 183.222ha, ~ije granice ~ine katastarske parcele broj: 252, 257, 1633, 1645/1, 1646/5, 1646/1, 247, 248, 232, 231, 230, 229, 228, 223, 220, 217, 215, 214, 213, 212, 260, 261, 6562, 6528, 4192, 4189, 4187, 6572/1, 6588/1, 4613, 5947/2, 5947/1, 6530, 6489, 6487, 6476/2, 6476/1, 6472, 6538, sve u KO

13Palanka I, 2109/2, 2108, 2107, 3877, 2562/8, 2566/3, 3031/2, 2567, 2568, 2569, 3038/2, 3039/2, 3040/2, 3042, 3043, 3045/1, 3045/2, 3046/1, 3047/8, 3047/1, 3048/1, 3050, 3051, 3052/2, 3052/1, 3053, 3054, 3055, 3056, 3057, 3058, 3069/7, 3059/2, 3059/3, 3061, 3062/3, 3062/1, 3878, 3063, 3065, 3067, 3068, 3071, 3070, 3072, 3074/1, 3074/2, 3075, 3079, 3080, 3103, 3104, 3106/1, 3106/2, 2132/3, 3892, 3893/1, 3633, 3632, 3631, 3630, 3629, 3628, 3627, 3622/1, 3620, 3619, 3879, 3618, 3617, 3616, 3615, 3614, 3613, 3612, 3611, 3610, 3609, 3608, 3607, 3606, 3621, 3622/2, 3623, 3624, 3625, 3626/1, 3626/2 i 3634, sve u KO Palanka II i 1524, 1523, 1517, 1515, 1487, 1486, 2726/1, 1118, 1117, 1116, 1112/15, 1115, 1114, 1113/2, 1113/1, 1110/4, 1110/3, 1110/2, 1110/1, 1109, 1108, 1107, 1106, 1105, 1103, 1102/1, 1102/2, 1101, 1099, 1098, 1097, 1096/1, 1096/2, 1094, 888/1, 888/2, 887/3 i 2739, sve u KO Mala Plana. Prema navedenoj Odluci, bawa "Palana~ki kiseqak" obuhvata ~etiri kompleksa - prostorne celine: a) PARK KISEQAK - koga ~ine kp.br. 6491/1, 6491/2, 6491/3, 6495, 6494, 6493, 6492, 6465, 6468, 6490, 6489, 6487, 6488, 6473, 6474, 6475, 6471, 6470, 6469, 6467, 6466/1, 6466/2 i 6464, sve u KO Palanka I, sa ukupnom povr{inom od 16.36.56 ha. b) BOLNICA "STEFAN VISOKI" - sa slede}im katastarskim parcelama: 4593, 4185, 4186, 4183, 4184, 4182, 4181, 4179, 4180, 4168, 4169, 4167, 4166, 4165, 4170, 4172, 4171, 4173, 4174, 4175, 4176, 4177, 4178, 4595, 4594, 4598, 4599, 4597, 4596, 4602, 4601, 4600, 4603, 4604, 4605, 4606, 4607, 4608, 4609, 4610, 4611, 4612, 4592, sve u KO Palanka I, sa ukupnom povr{inom od 7.75.70 ha. v) [UMA "MIKUQA" - sa kp.br. 2132/1, 2132/4, 2132/5, 2132/6, 3605/1, 3605/2, 3606, 2561/1 i 2561/2, sve u KO Palanka II, sa ukupnom povr{inom od 131.28.57 ha. g) JEZERO "KUDRE^" - sa kp.br. 254, 255, 253, 256, 257, 250, 258, 249, 251/1, 259, 251/2, i 262, sve u KO Palanka I, sa ukupnom povr{inom od 27.81.37 ha. Ovim Generalnim planom, kroz analizu svih raspoloìvih mogu}nosti za daqi funkcionalni i prostorni razvoj bawe, predloèna su pro{irewa sve ~etiri prostorne celine i definisane wihove nove granice: a1) PARK "KISEQAK" - obuhvata prostor ~ije granice ~ine leva obala Kubr{nice od uliva u Jasenicu, ograda industrijskog kompleksa "Go{a", ograda kompleksa VJ, korito povremenog vodotoka, koji se preko poteza "Osredak" uliva u Jasenicu, granica gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju do reke Jasenice (opisana u poglavqu 1.2.-a) i leva obala Jasenice do uliva Kubr{nice u Jasenicu. Ova prostorna celina ima ukupnu povr{inu od oko 50.00 ha, a leì u KO Palanka I i Palanka II. Pro{irewe se u najve}em delu odnosi na prostor u KO Palanka II. b1) BOLNICA "STEFAN VISOKI" - obuhvata postoje}i bolni~ki kompelks, pro{iren do granica postoje}ih parcela uz ulice Kneza Milo{a i Kudre~ku do preseka ulica Kneza Milo{a i Mije Krwevca, sa ukupnom povr{inom od 9,0 ha, od ~ega je pro{irewe 4,0 ha, a postoje}i bolni~ki kompleks 5,0 ha. v1) [UMA "MIKUQA" - obuhvata prostor postoje}e {ume sa ukupnom globalnom povr{inom od 130.0 ha i zonu za{tite od oko 30,0 ha, koja se prostire na jugozapad od postoje}e {ume, pa sve do granice gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju (opisanom u poglavqu 1.2.-a). g1) JEZERO "KUDRE^" - obuhvata prostor ~ije granice ~ine: [uleji}eva ulica (od preseka sa ul. @ivote Stanisavqevi}a) do preseka sa granicom gra|evinskog zemqi{ta u gra|. podru~ju, granica gra|. zemqi{ta u gra|. podru~ju do preseka sa granicom podru~ja GP-a, granica GP-a do preseka sa granicom gra|. zemqi{ta, granica gra|. zemqi{ta do preseka sa granicom KO Palanka I, granica KO Palanka I do preseka sa ulicom Kneza Milo{a, ul. Kneza Milo{a do preseka sa Kudre~kim potokom, granice prvog reda parcela uz ulicu Marsela Mezi}a, granice katastarskih parcela, ~iji }e brojevi biti utvr|eni u skladu sa GP-om prilikom izrade RP, odnosno dokumentacije prema ~lanu 8. Zakona o bawama, do ulice @ivote Stanisavqevi}a i ulica @ivote Stanisavqevi}a do preseka sa ulicom [uleji}evom. Ova prostorna celina ima ukupnu povr{inu od 110.0 ha.

14

1.6. GRANICE PRIRODNIH DOBARA PREDLO@ENIH ZA ZA[TITU Prilikom utvr|ivawa bawskog podru~ja, analizirani su i elementi posebnih prirodnih vrednosti, pa su za tretman prirodnih dobara, koja se stavqaju pod za{titu, po Zakonu o za{titi `ivotne sredine, predlo`ena dva kompleksa: a) POSTOJE]I BAWSKI PARK - sa ukupnom povr{inom od 9.0 ha, koji ~ine katastarske parcele broj 6491/1, 6491/2, 6491/3. b) [UMA "MIKUQA" - sa ukupnom povr{inom od 130.0 ha i zonom za{tite od 30.0 ha (ukupno 160.0 ha), sa opisom granica kao u poglavqu1.5.-v1. Da bi se ovaj predlog realizovao potrebno je: - da donosioci ovog GP-a i zainteresovane istitucije, a pre svega nosioci aktivnosti na podru~ju Bawe, donesu PROGRAM ZA[TITE I RAZVOJA PODRU^JA BAWE; - da se za Bawu (za sve komplekse) kontinualno rade posebni planski dokumenti po ~lanu 8. Zakona o bawama, kojima }e se konkretno definisati veli~ine zahvata i granice za{titnih zona: - da na osnovu ovog predloga i navedene dokumentacije Vlada Republike Srbije utvrdi novo podru~je bawe, koje }e imati status bawe po Zakonu o bawama.

15

DRUGI DEO

II. DUGORO^NA KONCEPCIJA ORGANIZACIJE I URE\EWA PROSTORA I GRA\EWA NASEQA Prema koncepciji Prostornog plana Republike Srbije, u sistemu centara - mreì gradova sredi{we Srbije, Smederevska Palanka treba da ima ulogu SUBREGIONALNOG CENTRA sa razvijenim centralnim funkcijama i gravitacionom zonom, koja obuhvata i susedne op{tine (Velika Plana), u zoni uticaja Beograda kao makroregionalnog centra. U PP Republike Srbije, Sm. Palanka je industrijski centar sa 5-10.000 zaposlenih, a karakteri{u je institut za povrtarstvo, razvoj bawskog turizma, povezivawe sa putem Topola-Rudnik (M22 i M23), pruga velikih brzina i snabdevawe vodom iz Moravskog sistema. PP Republike Srbije pruà niz mogu}nosti za daqe unapre|ivawe naseqa u sistemu odrìvog razvoja, preko specifi~nih ciqeva, kriterijuma i urbanisti~kih normativa za organizaciju funkcija i struktura, do realizacije kroz sistem prostornih i urbanisti~kih planova razli~itog nivoa (detaqnije dato u poglavqu 1.2.1. DOKUMENTACIONE OSNOVE ovog GP-a), ~ime prakti~no zapo~iwe i wegova implementacija. Izrada GENERALNOG PLANA, tako|e je deo primene PP Republike Srbije. DUGORO^NA KONCEPCIJA ORGANIZACIJE URE\EWA PROSTORA I GRA\EWA NASEQA, u nacrtu ovog Generalnog plana, zasnovana je na slede}im op{tim i specifi~nim ciqevima odrìvog razvoja: - razvoj sistema krupne infrastrukture i zajedni~kih funkcija planirati u skladu sa poloàjem i zna~ajem naseqa u okruèwu, tako da zadovoqi potrebe gravitacionog podru~ja i kvalitetno poveè naseqe sa {irim prostorom; - uz ujedna~avawe standarda urbane opreme za podru~je naseqa gradskog karaktera, planirati humanije i ekolo{ki povoqnije ure|ewe prostora; - racionalniju upotrebu i gazdovawe gra|evinskim zemqi{tem, omogu}iti kroz predloèna re{ewa (naro~ito u zonama najve}ih potro{a~a zemqi{ta - stanovawe, privre|ivawe i dr.) kao i kroz mogu}nost stalne kontrole i unapre|ewa ekonomskih parametara; - obezbediti prostore za razvoj privrednih delatnosti i privatne inicijative; - racionalno kori{}ewe vode, energije i prirodnih dobara, za{titu prirodnih i stvorenih vrednosti kao i graditeqskog nasle|a, za{titu od elementarnih nepogoda, tehni~kih katastrofa i ratnih razarawa, omogu}iti definisawem urbanisti~kih mera, pravila i uslova ure|ivawa i gra|ewa naseqa; - unapre|ivawe specifi~nih karakteristika naseqa, i kontinuitet wihovog o~uvawa, definisati obezbe|ewem prostora za daqi razvoj bawe "Palana~ki kiseqak" kroz ~etiri funkcionalne celine, predpostavqaju}i da je ona jedan od zna~ajnih, nedovoqno iskori{}enih resursa. PROSTOR ZA RAZVOJ SMEDEREVSKE PALANKE, kao naseqa gradskog karaktera, planiran je u skladu sa mogu}nostima koje pruàju prirodni i stvoreni ~inioci, potrebama obavqawa wegovih subregionalnih aktivnosti, i potrebama bawskog i prate}ih vidova turizma. U skladu sa Studijom dru{tveno-ekonomskog razvoja i demografije do 2010. (koja je deo dokumentacione osnove ovog GP-a), naseqe je planirano za kapacitet od 30.500 stanovnika 2010. godine. Ovaj kapacitet je pove}an za mogu}nost sme{taja jo{ 3000 turista i posetilaca bawe. Organizacija funkcija i struktura na podru~ju GP-a, predstavqa nadgradwu postoje}e urbanisti~ke matrice, uz uvaàvawe svih wenih bitnih karakteristika.

16 Naseqe }e se ure|ivati u okviru postoje}ih zapo~etih zona (stanovawa, privre|ivawa, javnih funkcija) kroz mogu}nost wihovog zaokruèwa pogu{}avawem ili rekonstrukcijom, kao i na terenima najpovoqnijim za novu izgradwu, u skladu sa normativima i namenom (Ivak, Vlaji}a brdo, Hajdu~ki potok, centralni deo naseqa). Postoje}e i zapo~ete zone privre|ivawa zaokruène su prema potrebama razvoja i mogu}nostima raspoloìvog prostora, a nove su formirane na lokaciji Ivak tako da obezbede potrebe za malu privredu, komunalna preduze}a, proizvodno zanatstvo i veliku trgovinu. Definisana je zona naseqskog centra tako da, uz wegovu permanentnu rekonstrukciju i revitalizaciju, omogu}i sme{taj javnih funkcija naseqskog, op{tinskog i subregionalnog zna~aja. Formiran je sistem centara mesnih zajednica u okviru kojih je planiran prostor za objekte javnih funkcija na nivou mesne zajednice (zdravstvo, kultura, uprava) ali i objekte pojedina~nog interesa (trgovina, zanatstvo, ugostiteqstvo, finansijsko-tehni~ke usluge, turizam, rekreacija). Naseqska oprema od javnog interesa (objekti obrazovawa, de~je za{tite, komunalni objekti) planirana je u skladu sa potrebama o~ekivanog broja stanovnika i gravitacionog podru~ja, u specijalizovanim kompleksima u naseqskom tkivu, a u skladu sa vaè}im normativima za svaku delatnost. Posebna pa`wa je posve}ena obezbe|ewu prostora za zelene i rekreativne povr{ine (parkovi, skverovi, za{titno i specifi~no zelenilo, sportski centri svih nivoa), kao izuzetno nedostaju}oj strukturi. Bawske prostorne i funkcionalne celine (postoje}a lokacija "Kiseqak", {uma "Mikuqa", bolnica "Stefan Visoki" i akumulacija "Kudre~") zaokruène su na prostor, koji omogu}ava wihovo daqe opremawe u skladu sa prirodnim ~iniocima prostora (naro~ito celine "Kiseqak" i "Kudre~"), {to elaboratom o progla{ewu bawe nije u~iweno. Planirano je uskla|ivawe opremawa celog naseqa sa funkcijama bawskog i prate}im vidovima turizma. U najve}em mogu}em obimu, planirano je povezivawe reke Kubr{nice sa sistemom naseqskog zelenila, sportskim centrom, pe{a~kim koridorima i "Kiseqakom", tako da bude sastavni deo naseqskog tkiva. Planirano je opremawe naseqa potrebnom krupnom i komunalnom infrastrukturom i tehni~kim sistemima, u skladu sa o~ekivanim razvojem naseqa i funkcije bawskog turizma, kao i ukupna za{tita, unapre|ivawe i revitalizacija svih trajnih vrednosti ìvotne sredine. Predloèna re{ewa sadrè i omogu}avaju za{titu od elementarnih nepogoda i za{titu u ratnim uslovima. Definisani su uslovi za realizaciju urbanog reda i obezbe|en sistem razrade i sprovo|ewa GP-a, kroz prostorno-plansku-specifi~nu (bawa i prostori sa posebnim ograni~ewima) i urbanisti~ku dokumentaciju, urbanisti~ke uslove i urbanisti~ku dozvolu, kao i uskla|ivawe postoje}e dokumentacije sa novim kriterijumima i uslovima iz GP-a.

2. NAMENA PROSTORA SA BILANSOM POVR[INA 2.1. OSNOVNA NAMENA PROSTORA 2.1.1. GRA\EVINSKO ZEMQI[TE Postoje}a potro{wa gra|evinskog zemqi{ta na podru~ju GP-a iznosi 930ha ili 370m2/stanovniku. U skladu sa o~ekivanim brojem stanovnika i specifi~nim karakteristikama naseqa (prete`no sredwe gustine stanovawa, bawa, uloga naseqa u okruèwu) za opremawe naseqa do 2010. godine primewen je normativ od 390m2/stanovniku, pa ukupno gra|evinsko zemqi{te iznosi 1310ha, ili 52,4% podru~ja GP-a.

17 Ovakve potrebe zahtevaju prestruktuirawe 330ha iz produktivnog zemqi{ta u gra|evinsko, uz optimalno opredeqewe novog zemqi{ta za izuzetno nedostaju}e strukture i funkcije (zelenilo, sport i rekreacija - povr{ine i objekti, privreda, razvoj bawe, krupna infrastruktura - naro~ito saobra}aj). Tako|e je planirano i optimalno mogu}e prestruktuirawe u okviru postoje}ih funkcija (stanovawe, privre|ivawe, produktivno zemqi{te). 2.1.2. PRODUKTIVNO ZEMQI[TE Namenu ne}e promeniti prostor izme|u granice gra|evinskog zemqi{ta i granice podru~ja GP-a. Do kraja planskog perioda kao produktivno zemqi{te treba da se koristi 1190ha ili 47,6% podru~ja GP-a. Pri tome, 931ha bi}e namewen poqoprivrednoj proizvodwi (168ha - ogledna poqa instituta za povrtarstvo, 30ha - zona za{tite "Mikuqe" i 733ha - ostalo poqoprivredno zemqi{te), a 259ha unapre|ewu postoje}ih i podizawu novih {uma u skladu sa prirodnim uslovima i ekolo{kim potrebama (59ha su postoje}e {ume sa prioritetnom funkcijom koje se zadràvaju, 130ha zauzima {uma "Mikuqa" kao jedna od funkcionalnih celina bawe, a 70ha je planirano za novo po{umqavawe). 2.1.3. VODNO ZEMQI[TE Vodno zemqi{te na podru~ju GP-a ~ine delovi vodotokova Jasenice i Kubr{nice, potoci Medvedwak, Ivak, Kudre~, Maskar i Glibovac, kao i postoje}a akumulacija na Kudre~kom potoku. Nove akumulacije nisu planirane. Kanali za odvodwavawe na poqima Instituta za povrtarstvo su deo hidromelioracionog sistema Jasenice, vezanog za komasaciju {ireg podru~ja. U odnosu na postoje}e stawe (98ha), planirano je regulisawe potoka i zacevqewe Kudre~kog potoka od bolni~kog kompelksa do Kubr{nice, pa ukupno vodno zemqi{te na podru~ju GP-a iznosi 100ha ili 7,6% od ukupnog gra|evinskog zemqi{ta (jer najve}im delom leì u gra|evinskom zemqi{tu u okviru gra|evinskog podru~ja). 2.1.4. BAWA "PALANA^KI KISEQAK" Podru~je bawe "Palana~ki Kiseqak" obuhvata ~etiri funkcionalne celine, koje su Odlukom Vlade Republike Srbije (br. 514-1336/96, Sl. glasnik R Srbije br. 23/96) i zvani~no progla{ene za bawu, u ukupnoj povr{ini od 183.22.20ha (bawski park, bolnica, Mikuqa, Kudre~). Ovim GP-om predloèno je pro{irewe navedenih funkcionalnih celina u skladu sa ekolo{kim, prostornim i balnealo{kim mogu}nostima, na ukupnu povr{inu od 329ha, a) PALANA^KI KISEQAK - 50ha (sa obe strane puta Sm. Palanka-V. Plana, izme|u kompleksa VJ, Kubr{nice i Jasenice). Progla{ena povr{ina iznosi 16.36.56ha. Naseqe Sm. Palanka (o ~emu svedo~i zvani~an zahtev br. 807/97 od 04.08.1997.godine iz JP za planirawe, ure|ewe prostora i izgradwu "Palanka-Razvoj") je zainteresovana da se, kada to bude realno, ova funkcionalna celina pro{iri i na sada{wi kompleks VJ, {to se ovim GP-om ostavqa kao mogu}nost. Kompleks "Palana~ki kiseqak" ima}e sloènu funkciju bawskog parka, sa hotelima za sme{taj, objektima fizikalne medicine i rehabilitacije. Kapaciteti i konkretan program za izgradwu i ure|ivawe ovog kompleksa definisa}e se kroz izradu RP i specifi~nu dokumentaciju koja mu prethodi.

18 b) BOLNICA "STEFAN VISOKI" - 9,0ha, od ~ega je postoje}i kompleks 5,0ha, a pro{irewe 4,0ha. Progla{ena povr{ina obuhvata prostor od 7.75.70ha. Kompleks bolnice Stefan Visoki pored sadràja op{te bolnice, obuhvata}e i le~ewe vezano za kori{}ewe termomineralnih voda sa "Palana~kog kiseqaka". Sadràj ovog kompleksa je i park-{uma planirana izme|u bolni~kog parka i naseqa. v) [UMA "MIKUQA" - 160ha, od ~ega je 130ha postoje}a {uma, koja se predlaè za za{titu kao prirodno dobro, a shodno tome, ovim planom se obezbe|uje zona za{tite od 30ha prema gra|evinskom podru~ju. Progla{ena povr{ina iznosi 131.28.57ha. Kompleks park {ume "Mikuqa" sa zonom za{tite tako|e je rekreativni prostor bawe. Pored de~jeg odmarali{ta, doma lova~kog dru{tva, doma izvi|a~a i terena za male sportove sa trim stazama, ovaj kompleks treba dopuniti sadràjima vezanim za bawski i lovni turizam. Konkretan program bi}e definisan RP-om. g) JEZERO "KUDRE^" - 110ha, od ~ega je planirano: 11,0ha postoje}ih {uma, 41ha za formirawe nove park-{ume, 7,0ha je nameweno poqanama i proplancima, 6,0ha sportskom centru, 3,0ha centralnim sadràjima, a 30ha bawskom stanovawu. Ukupna progla{ena povr{ina iznosi 27.81.37ha. Pored park {ume, jezera i sportskog centra sa otvorenim terenima, ovaj kompleks treba da bude opremqen restoranima, rekreativnim zatvorenim objektima i aktivnostima vezanim za vodu. Konkretni kapaciteti ovog sloènog programa, definisa}e se RP-om. Bawske funkcionalne celine zauzimaju zna~ajan prostor u osnovnoj nameni. Bilansi osnovne namene prostora dati su u tabeli 1, a osnovna namena sa granicama podru~ja GP-a prikazana je na karti u razmeri 1:5000. Bilansi iz teksta, kada su u pitawu povr{ine namewene bawi, ne slaù se sa bilansima u tabeli 1, jer su bawski sadràji prikazani u tabeli u okviru zelenila, sporta i rekreacije, specifi~nih namena i produktivnog zemqi{ta, zbog normativnog sagledavawa namene prostora.

19

BILANSI OSNOVNE NAMENE PROSTORA TABELA 2

Postoje}e Norma 390m2/stanovniku

Planirano

UKUPNO 2010.

OSNOVNA NAMENA PROSTORA ha % % ha ha ha %

��1. GRA\EVINSKO ZEMQI[TE 930

100,0 (38,0)

91-109

1186-1420 380 1310 100,0 (52,4)

1.1. STANOVAWE 475 51,1 38-42 496-548 25 500 38,2 1.2. PRIVRE\IVAWE (ZONE RADA) 95 10,1 10-13 130-169 50 145 11,1 1.3. CENTRALNI SADR@AJI I JAVNE FUNKCIJE 95 10,3 9-13 117-169 43 138 10,5 1.4. ZELENILO,SPORT I REKREACIJA 30 3,2 20-21 261-274 202 232 17,7 1.5. SPECIFI^NE I POSEBNE NAMENE (BAWA, VJ) 25 2,7 45 70 5,3 1.6. VODNO ZEMQI[TE I KRUPNA INFRASTRUKTURA 200 21.5 12-17 156-222 25 225 17.2 1.7. OSTALO 10 1.1 2-3 26-38 -10 - -

��2. PRODUKTIVNO ZEMQI[TE 1520 62.0 - - -330 1190 47.6

2.1. POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE 1320 53.8 - - -389 931 37.2 2.2 [UME 200 8.2 - - +59 259 9.4

��2 UKUPNO GP 2450 100.0 - - +50 2500 100.0

20

2.2. NAMENA PROSTORA ZA POTREBE KOJE NISU OD JAVNOG INTERESA 2.2.1. STANOVAWE U strukturi gra|evinskog zemqi{ta, u skladu sa normama za ovu veli~inu naseqa, stanovawe kao najve}i potro{a~ zauzima 38-42% od ukupnog gra|evinksog zemqi{ta. Postoje}a potro{wa zemqi{ta za stanovawe iznosila je 475ha, odnosno 51,1%, {to dokazuje nedovoqan stepen racionalnosti. Zbog toga je dugoro~ni koncept organizacije zona stanovawa u ovom GP-u, uslovqen postoje}im specifi~nostima (postoje}e gustine stanovawa i naseqenosti, koeficijent izgra|enosti 0,4-0,6), valorizacijom prostora za stambenu izgradwu (kvalitet gra|evinksog fonda, zna~aj i polo`aj zone, prirodni uslovi), o~ekivanim brojem stanovnika i doma}instava (od 25146-1991. na 30500-2010.) i potrebom da kapaciteti stanovawa prate razvoj funkcija bawe. Zasnovan je na urbanisti~ki definisanim zonama sa razli~itim gustinama naseqenosti i stanovawa, kroz koncentrisaniju izgradwu u obliku pogu{}avawa, zaokru`ewa postoje}ih zona (permanentna rekonstrukcija u zonama sredwih gustina), rekonstrukciju u centralnoj zoni naseqa i plansku izgradwu u zonama niskih gustina po obodima gra|evinskog podru~ja, {to omogu}ava racionalnije gazdovawe i upotrebu gra|evinskog zemqi{ta za ovu funkciju. Prostorni razme{taj zona stanovawa organizovan je u okviru postoje}ih mesnih zajednica, a zone sa najve}im gustinama koncentrisane su na spoju MZ Centar, Dowi grad i Stara ~ar{ija (rekonstrukcija), u MZ Kolonija (postoje}e i nova zona - Ivak) i Dowi grad (nova lokacija Vlaji}a brdo). Od centralnog dela gustine opadaju prema obodu naseqa. A - VISOKE GUSTINE NASEQENOSTI --------------------------------------------------------- 80ha A1 - Gn 151-300 stanovnika/ha -Gst 51-100 stanova/ha A2 - Gn 201-350 stanovnika/ha -Gst 66-115 stanova/ha A3 - Gn 151-200 stanovnika/ha -Gst 51-65 stanova/ha B - SREDWE GUSTINE NASEQENOSTI ------------------------------------------------------- 240ha B1 - Gn 61-150 stanovnika/ha -Gst 31-51 stanova/ha B2 - Gn 31- 60 stanovnika/ha -Gst 10-30 stanova/ha V - MALE GUSTINE NASEQENOSTI ----------------------------------------------------------- 150ha V1 - Gn do 30 stanovnika/ha -Gst do 10 stanova/ha G - MALE GUSTINE NASEQENOSTI (bawsko stanovawe) ------------------------------- 30ha D1 - Gn do 30 stanovnika/ha -Gst 51-100 stanova/ha Ovakav koncept obezbe|uje: - optimalno iskori{}ewe prostora u okviru postoje}ih zona stanovawa u smislu pove}awa gustina kroz oblike pogu{}avawa i rekonstrukcije, a minimalno zauzimawe novih terena (25ha); - da svako doma}instvo (10.000 - 2010.god.) ima stan, uz pove}awe sme{tajnih mogu}nosti za 8-10% zbog potreba bawe i uloge Sm. Palanke kao op{tinskog i subregionalnog centra; - ukupnu stambenu povr{inu od 813.250m2, uz prose~nu veli~inu stana od 72,6m2, prose~nu stambenu povr{inu po stanovniku od oko 25m2 po stanovniku i prose~nu veli~inu doma}instva od 3,05 ~lana; - prose~nu gustinu naseqenosti od 65 stanovnika/ha i prose~nu gustinu stanovawa od 22 stana/ha;

21 - ukupno planirano zemqi{te za zone stanovawa od oko 500ha ili 38,2% od gra|evinskog zemqi{ta na podru~ju GP-a, pri ~emu 475ha zauzimaju postoje}e, a 25ha nove zone stanovawa. U tabeli br.3. prikazane su sme{tajne mogu}nosti sa konceptom zona stanovawa prema gustinama naseqenosti i parametrima stambene izgradwe. Na karti STANOVAWE, u razmeri 1:10.000, prikazan je planiran koncept grafi~ki.

22

SME[TAJNE MOGU]NOSTI U ZONAMA STANOVAWA TABELA 3 STANOVAWE GUSTINE NASEQENOSTI

[IFRA

Povr{. zone ha

Broj stanova

Broj stanovn.

Prose~na gustina naseq.

Prose~na gustina stanovawa

Povr{ina stambenog prost. m2

Prose~na veli~ina stana m2

Prose~na veli~ina doma}.br.~l.

Prose~na vel. gra|. parc. ari

A 151-300 A1 20 1300 4000 200 66 84500 65,0 3,02 - VISOKE 201-350 A2 25 1950 6000 240 80 117000 60.0 3.03 - GUSTINE

151-200 A3 35 1850 5600 160 53 129500 70.0 3.03 -

SVEGA VIS. GUSTINE

��A 80 5100 15200 190 65 331000 65.0 3.02 -

B SREDWE 61-150 B1 110 3250 9800 89 30 243750 75.0 3.03 3.30 GUSTINE

31-60 B2 130 1950 5750 44 15 156000 80.0 3.04 7.50

SVEGA SRED. GUST. ��B 240 5200 15550 65 22 399750 76.8 3.04 4.50

V MALE do 30 V1 150 750 2250 15 5 67500 90.0 3.05 20.0 GUSTINE

SVEGA MALE GUST. ��V 150 750 2250 15 5 67500 90.0 3.05 20.0

UKUPNO A,B,V ��A-V 470 11050 33000 70 23 798250 72.2 3.05 -

G MALE do 30 ��G 150 500 17 6 15000 100 3.05 3,05 20,0 GUSTINE

UKUPNO A,B,V,G ��A-G 500 11200 33500 65 22 813250 72.6 3.05 -

23 A. VISOKE GUSTINE NASEQENOSTI A1. Gustine naseqenosti 151-300 stanovnika/ha U Mesnoj zajednici Kolonija, a delimi~no i u MZ Centar i Dowi grad (lokacija kod bolnice i Vlaji}a brdo), zadràne su ve} formirane zone visokih gustina. Blokovi su gra|eni stambenim objektima spratnosti od P+2 do P+4, a kod pojedina~nih objekata do P+8 sa poslovnim prostorom u prizemqu. U ovim zonama ne}e se mewati postoje}a regulacija: Wihova realizacija odvija}e se prema vaè}oj urbanisti~koj dokumentaciji. Pove}awe gustina mogu}e je do zadatih parametara, sa mogu}no{}u adaptacije krovova u potkrovqa sa kosim krovovima i prizemqa u poslovni prostor. A2. Gustine naseqenosti 201-350 stanovnika/ha U MZ Kolonija i Stara ~ar{ija - na lokaciji Ivak i u MZ Dowi grad na lokaciji Vlaji}a brdo, planirane su dve nove zone stanovawa visokih gustina sa centralnim sadràjima i poslovnim prostorom u prizemqu, kroz izgradwu vi{espratnh stambenih objekata, spratnosti do P+6. Pre ulaska u ove lokacije potrebno je izvr{iti obavezna ispitivawa terena i pripremiti osnove mere ekolo{ke za{tite. Osnovni parametri dati su u tabeli 3. A3. Gustine naseqenosti 151-200 stanovnika/ha Prete`no u naseqskom centru i po wegovom obodu (graf. prilog: STANOVAWE 1:10.000 i NAMENA PROSTORA 1:5.000) planirane su zone sa permanentnom rekonstrukcijom. One obuhvatajuu postoje}e zone ~ija je rekonstrukcija zapo~eta ili planirana, kao i zonu rekonstrukcije i revitalizacije graditeqskog nasle|a i rekonstrukciju novih blokova. Nastavi}e se zapo~eta vi{espratna izgradwa prema programu za gradski centar (stambeni objekti spratnosti do P+6 sa centralnim sadràjima i poslovnim prostorom u prizemqu) uz prilago|avawe postoje}e dokumentacije parametrima iz GP-a i uslovima nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Smedereva. Za gradski centar poèqna je izrada konkursa, zbog svih wegovih specifi~nosti i sloènosti (rekonstrukcija i revitalizacija). B. SREDWE GUSTINE NASEQENOSTI B1. Gustine naseqenosti 61-150 stanovnika/ha Ove zone zauzimaju prostor od 110 ha prete`no u MZ Kolonija, Centar i Dowi grad. I pored uo~avawa urbanisti~ke regulacije, gra|evinski fond zehteva odre|eni stepen rekonstrukcije. Zbog toga je u ovim zonama planirano pogu{}avawe na postoje}im parcelama sa mogu}no{}u dogradwe, formirawa poslovnog prostora ili nadgradwe, kao i zamena postoje}eg stambenog fonda novim objektima do spratnosti P+2 (tri etaè u mogu}im kombinacijama). Na parcelama, koje do sada nisu izgra|ene, planirana je stambena izgradwa pod istim uslovima. B2. Gustine naseqenosti 31-60 stanovnika/ha U svim mesnim zajednicama, ali bliè obodima gra|evinskog podru~ja, postoje zone koje su izgra|ivane uglavnom planski, u skladu sa urbanisti~kom dokumentacijom. U wima je planiran odre|en stepen pogu{}avawa, kroz zaokruèwe zapo~etih zona sa mogu}no{}u pove}awa spratnosti do P+2 (u mogu}im kombinacijama), dogradwe i formirawa poslovnog prostora, ali bez bitnih promena regulacije. Ure|ivawe ovih zona prema parametrima iz ovog GP-a, zna~ajno }e uticati na racionalnije kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, jer su opremqene komunalnom infrastrukturom (uglavnom). Obuhvataju prostor od 130ha, a wihovi delovi mogu se realizovati direktno na osnovu uslova iz ovog GP-a.

24 V. MALE GUSTINE NASEQENOSTI V1. Gustine naseqenosti do 30 stanovnika/ha Obuhvataju zapo~ete zone na obodu naseqa u KO Palanka II i Glibovac, a znatno mawe u KO Palanka I. Delimi~no predstavqaju kompaktne celine (du` puteva koji Sm. Palanku povezuju sa op{tinom), ali su i razme{tene u poqoprivrednom zemqi{tu kao pojedina~ne enklave. Prete`no imaju karakter ruralnog na~ina stanovawa, a izgra|ivane su bez urbanisti~ke regulacije. Na ovim prostorima planirano je zaokruèwe zapo~etih zona bez formirawa novih parcela (osim gde je za to ve} doneta dokumentacija ili se planira izrada Plana parcelacije ovim GP-om), sa mogu}no{}u bavqewa poqoprivrednom proizvodwom. Ovaj oblik stambene izgradwe zaista treba zaustaviti na planiranih 150ha, jer }e daqi na~in ovakve izgradwe uticati na smawewe produktivnog zemqi{ta i smawewe racionalnosti kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta. G. ZONE MALIH GUSTINA - BAWSKO STANOVAWE G1. Gustine naseqenosti do 30 stanovnika/ha U okviru funkcionalne celine bawe "Kudre~", na prostoru izme|u akumulacije i [uleji}eve ulice, planirano je pogu{}avawe postoje}ih vikend-zona sa obezbe|ewem uslova za bawski sme{taj, bez nove parcelacije, u okviru formiranih postoje}ih parcela. Ove zone zauzima}e oko 30ha, a ure|iva}e se prema RP i specifi~noj dokumentaciji za bawski kompleks "Kudre~". 2.2.2. PRIVRE\IVAWE - ZONE RADA Prema Studiji dru{tveno-ekonomskog razvoja Sm. Palanke, da bi se ostvarila puta zaposlenost, ukupan broj zaposlenih treba da poraste sa 9566 u 1991. godini na 14640 u 2010.godini ili 450-480 zaposlenih na 1000 stanovnika, mada se realno o~ekuje da stvarno zaposlenih bude oko 13.000 sa dnevnim migrantima, odnosno oko 10% niè od broja aktivnih stanovnika. No po{to i bawa spada na odre|en na~in u zone rada, u skladu sa uslovima trì{nog privre|ivawa, dugoro~no treba razvijati privredne i neprivredne delatnosti, sa te`wom da se ostvari puna zaposlenost uz slede}u strukturu zaposlenih po delatnostima: - radna mesta u sektoru primarnih delatnosti - 10% od ukupnog broja ili 1464; - u sektoru sekundarnih delatnosti - 52% ili 7613; - u sektoru tercijarnih delatnosti - 30% ili 4392 i - u sektoru kvartarnih delatnosti - 8% ili 1171. Postoje}e zone privre|ivawa razme{tene su na vi{e pojedina~nih lokacija, koje nisu me|usobno povezane (videti grafi~ki prilog: NAMENA PROSTORA u razmeri 1:5000), ali su obezbe|ene potrebnim pristupnim saobra}ajnicama i komunalnom infrastrukturom. Planski dugoro~ni koncept razvoja proizvodnih zona obuhvata zaokruèwe, nadgradwu i rekonstrukciju postoje}ih zona i formirawe novih zona za sve vrste novih proizvodnih kapaciteta i izme{tawe mawih radnih kompleksa i komunalnih objekata iz naseqskog jezgra. Prostornim razme{tajem sagledavaju se dve ve}e zone rada, kojima je obuhva}en niz proizvodnih kompleksa. RADNA ZONA I - obuhvata komplekse postoje}ih preduze}a u severnom delu naseqa (u {irokom pojasu iznad postoje}eg grobqa i bolnice), sa povr{inom od 30ha i 1365 zaposlenih. Planirano je zaokruèwe radnih kompleksa na zapadnom obodu ove zone ("Vo}ar", "Jedinstvo"), i definisawe postoje}ih kompleksa "Opeke", "Eldona", "Etplasa", "Hartije", "Jubandaga" i radnih kompleksa male privrede. Sa lokacije ispod akumulacije "Kudre~", planirano je izme{tawe postoje}eg radnog kompleksa mehanizacije vodoprivrednog preduze}a, na novu lokaciju u radnoj zoni II. Ukupna povr{ina ove zone iznosi 40ha, sa 1628 radnih mesta (40 radnika/ha) i postoje}om iskori{}eno{}u zemqi{ta sa oko 50%.

25 RADNA ZONA II - obuhvata niz proizvodnih kompleksa u ju`nom delu naseqa (ju`no od grobqa i bolnice), sa ukupnom povr{inom od 65ha, i najve}im radnim kompleksom "Go{a" (36ha). Ova radna zona pove}a}e se za jo{ 40ha od ~ega je oko 22ha planirano za pro{irewe "Go{e", a na 18ha formira}e se novi kompleksi male privrede, skladi{ta, proizvodnih zanata. Na ovu lokaciju treba preseliti mehanizaciju vodoprivrednog preduze}a sa lokacije "Kudre~", radni kompelks vodoprivrednog preduze}a (zbog formirawa sportskog centra na desnoj obali Kubr{nice) i trikotaù "Olga Milo{evi}" iz gradskog jezgra. U okviru radne zone II nalazi se i kompleks komunalnih preduze}a i objekata (pored puta za Mladenovac), gde su sme{teni rasadnik, autopijaca, sto~na pijaca i dr. U okvire ovog kompleksa, bi}e preseqena kvanta{ka pijaca i veterinarska stanica na lokaciju sto~ne pijace sa kojom }e funkcionisati kao celina. Ova radna zona ima ukupnu povr{inu od 105ha, pruà mogu}nosti za 5985 radnih mesta sa 57 radnika/ha. Prostorna iskori{}enost planirane zone sada iznosi 35-40%. U obadve radne zone mogu}e je obezbediti ukupno 7613 radnih mesta iz sekundarnih i oko 1000 radnih mesta iz sektora tercijarnih delatnosti, na ukupnoj povr{ini od 145ha, uz prose~nu gustinu zaposlenosti od oko 60 radnika/ha. Jo{ oko 3400 radnih mesta iz tercijarnog sektora bi}e obezbe|eno u centrima mesnih zajednica, kao i u zonama stanovawa u skladu sa zadatim koeficijentom izgra|enosti gra|evinskih parcela. Kapaciteti za oko 1200 radnih mesta iz kvartarnog sektora bi}e tako|e obezbe|eni u centrima svih nivoa, kao i u kompleksima i objektima od javnog interesa za oblasti obrazovawa, zdravstva, kulture, nauke, sporta, administracije i uprave. 2.2.3. USLUGE Za potrebe od javnog interesa, objekti iz oblasti trgovine, ugostiteqstva, zanatstva i ostalih usluga, bi}e sme{teni prevashodno u CENTRIMA SVIH NIVOA (gradski centar i centar mesne zajednice). Ostale potrebe iz oblasti usluga od individualnog interesa, bi}e tako|e razme{tene u centrima svih nivoa, ali i u naseqskom tkivu, u zonama stanovawa na gra|evinskim parcelama, koje za to ispuwavaju uslove definisane ovim GP-om. Ovakve sadràje poèqno je najgu{}e razme{tati du` va`nijih saobra}ajnica od centra ka obodima naseqa, kao i u zonama sa visokim gustinama stanovawa. Za objekte od javnog i ostalog interesa iz oblasti usluga, vaì}e mere, normativi, pravila i uslovi definisani poglavqima 2.3.1., 3 i 4 ovog GP-a. 2.2.4. ALTERNATIVNI SADR@AJI U skladu sa trì{nim na~inom privre|ivawa i specifi~nostima naseqa, mogu se pojaviti potrebe za izgradwom alternativnih sadràja centralnim funkcijama, naro~ito iz oblasti kvartarnih delatnosti. Da bi se omogu}ila privatna inicijativa za potrebe de~je za{tite, zdravstva, rekreacije, verskih objekata, ali i porodi~nih pansiona,malih hotela, soba za iznajmqivaqe i sli~nih aktivnosti, ovim GP-om odre|eno je nekoliko lokacija za wihovo formirawe. Sme{tene su u MZ Kolonija na ukupnoj povr{ini od oko 5ha, a ure|iva}e se na osnovu urbanisti~kih projekata i uslova definisanih u poglavqu 4.2.1.6. ovog GP-a. Pored ovoga,planiran je razme{taj objekata navedenih alternativnih funkcija u okviru zona stanovawa, u skladu sa multifunkcionalnom strukturom naseqa, prema uslovima iz poglavqa 4. ovog GP-a, po zonama.

26

2.3. NAMENA PROSTORA ZA POTREBE OD JAVNOG INTERESA 2.3.1. SISTEM CENTARA Formirawem naseqskog sistema centralnih funkcija, Sm. Palanka treba da ostvari ulogu op{tinskog i subregionalnog centra u mreì centara Srbije. U skladu sa veli~inom, specifi~nostima naseqa i potrebama wegovog gravitacionog podru~ja, sistem centralnih funkcija formiran je u dva nivoa: - GRADSKI - NASEQSKI CENTAR - CENTAR MESNE ZAJEDNICE U centrima oba nivoa, kao i u okviru posebnih kompleksa u naseqskom tkivu (obrazovawe, de~ja za{tita, kultura i dr.) pored postoje}ih objekata iz kvartarnih i tercijarnih delatnosti, ovim GP-om obezbe|ene su povr{ine za potrebe subregionalnog centra sa karakteristikama bawskog naseqa, prema preporukama za organizaciju javnih slu`bi u skladu sa hijerarhijskim nivoom naseqa iz PP Republike Srbije (prilog: tabela III-9 iz PP Srbije). GRADSKI - NASEQSKI CENTAR - danas obuhvata prostor od 21ha. Do 2010.godine, kroz wegovo uobli~avawe permanentnom rekonstrukcijom, revitalizacijom, re{ewem saobra}aja i infrastrukture, treba da se zaokruì na povr{inu od oko 35ha koja }e novim mostom spojiti staru i novu ~ar{iju. Prostor naseqskog centra ome|en je ulicama Kraqa Petra I, Radmile [i{kovi}, [uleji}evom, Vuka Karaxi}a, Dr. Rajsa, Wego{evom, 10. oktobra, Olge Milo{evi}, ulicom, koja prolazi pored sredwo{kolskog kompleksa "Go{a", levom obalom Kubr{nice, Kara|or|evom, Bra}e Marjanovi}a, Dragovana \uki}a, Glava{evom, Pionirskom, granicom kompleksa de~je ustanove "Na{a radost", granicom doma VJ i ul. Mike tolubovi}a do ul. Kraqa Petra I. U okviru naseqskog centra bi}e sme{tene, pored zona stanovawa visokih gustina, i postoje}ih objekata iz oblasti tercijarnih i kvartarnih delatnosti i nove galerije, amatersko pozori{te, hotel, finansijsko-tehni~ke i administrativne funkcije, u skladu sa potrebama subregionalnog centra. Gravitaciono podru~je naseqskog centra ve}e je od potreba samog naseqa, a ukupni planirani kapaciteti prema normi od 0,7m2/stanovniku orijentaciono iznose: - gravitaciono podru~je - 45.000 stanovnika - povr{ina centra - 35ha - gra|evinska povr{ina centralnih sadràja - 31.500m2. U~e{}e pojedinih delatnosti i wihova struktura u naseqskom centru, planira}e se orijentaciono u slede}im okvirima: - trgovina - 40% - 12600m2 - ugostiteqstvo - 10% - 3150m2 - zanatstvo i usluge - 5% - 1575m2 - kultura, nauka, zdravstvo - 25% - 7875m2 - finansijsko-tehni~ke usluge - 5% - 1575m2 - administracija i uprava - 15% - 4725m2 CENTRI MESNIH ZAJEDNICA - podru~je GP-a organizovano je u ~etiri cele mesne zajednice i 3 dela mesnih zajednica (tabela 1.). Po{to se postoje}a organizacija MZ ne mewa, a centri mesnih zajednica kao ure|eni kompleksi prakti~no ne postoje, ovim GP-om planirana su 4 nova CMZ na 6 lokacija. U CMZ bi}e izgra|ivani objekti tercijarnih i kvartarnih delatnosti, ali bez funkcije stanovawa, za gravitaciono podru~je svake MZ - odnosno lokacije, prema normativu od 0,5m2/stanovniku, a prema slede}oj strukturi za sve mesne zajednice. Orijentacione povr{ine iznose: - trgovina - 55% - 9210m2 - ugostiteqstvo - 15% - 2515m2 - zanatstvo - 10% - 1675m2 - finansijsko-tehni~ke usluge - 3% - 505m2 - kultura i zdravstvo - 12% - 2010m2 - administracija i uprava - 5% - 835m2

27 Gravitaciono podru~je svih mesnih zajednica iznosi 33500 stanovnika, a ukupna gra|evinska povr{ina na svim lokacijama 16.750m2. a) MESNA ZAJEDNICA "KOLONIJA" - razvija}e se na dve lokacije (postoje}a i nova na lokaciji Ivak). a1) Lokacija "Kolonija"- je postoje}a sa povr{inom od 0,5ha. Neophodno je weno daqe ure|ivawe prema mogu}nostima lokacije. Gravitaciono podru~je je 4200 stanovnika. Ova lokacija opsluìva}e isto~ni deo MZ Kolonija. U tabeli br.4, date su maksimalne potrebe za opremawem ove lokacije, ali ih treba realizovati u skladu sa veli~inom raspoloìve lokacije. Nedostatak }e biti dopuwen sadràjima na lokaciji "Kamenac". a2)Lokacija "Kamenac" - planirana je uz ulicu Majora Gavrilovi}a, u neposrednoj blizini nove zone stanovawa visokih gustina IVAK. Ovoj lokaciji gravitira}e zapadni deo MZ "Kolonija" i deo MZ Glibovac. - povr{ina kompleksa MZ - 1,5ha - gravitaciono podru~je - 8400 stanovnika - ukupna gra|evinska povr{ina - 4200m2 U~e{}e i struktura delatnosti u okviru svakog kompleksa MZ, obra~unava}e se prema procentima, definisanim u pasusu CENTRI MZ. b) MESNA ZAJEDNICA "CENTAR" - je nova lokacija naslowena na planiran gradski park i gradski centar. Gravitaciono podru~je ove lokacije je MZ "CENTAR". - povr{ina kompleksa - 1,5ha - gravitaciono podru~je - 6160 stanovnika - ukupna gra|evinska povr{ina - 3080m2 v) MESNA ZAJEDNICA "DOWI GRAD" - razvja}e se na dve nove lokacije: "MALI KQU^" i "VLAJI]A BRDO" . Ova mesna zajednica ima najve}u i razu|enu teritoriju, {to je uslovilo ovakvu organizaciju wenog CMZ. v1) Lokacija "Mali kqu~"- planirana je na neizgra|enom zemqi{tu izme|u zone stanovawe u kompelksu bawe "Kudre~" i zone postoje}eg individualnog stanovawa. Gravitaciono podru~je ove lokacije je severni deo teritorije MZ "DOWI GRAD" . - povr{ina kompleksa - 1,5ha - gravitaciono podru~je - 4750 stanovnika - ukupna gra|evinska povr{ina - 2375m2 v2) Lokacija "Vlaji}a brdo"- planirana je tako|e na neizgra|enom zemqi{tu, neposredno uz novu zonu stanovawa visokih gustina "Vlaji}a brdo". Gravitaciono podru~je ovog CMZ je ju`ni deo MZ "DOWI GRAD". - povr{ina kompleksa - 2,0ha - gravitaciono podru~je - 5000 stanovnika - ukupna gra|evinska povr{ina - 2500m2 g) MESNA ZAJEDNICA "STARA ÂR[IJA" - planirana je na novoj lokaciji naslowenoj na potok Ivak, blizu wegovog uliva u Kubr{nicu. Gravitaciono podru~je ovog CMZ je cela MZ "Stara âr{ija" . - povr{ina kompleksa - 1,0ha - gravitaciono podru~je - 4990 stanovnika - ukupna gra|evinska povr{ina - 2495m2 U tabeli br.4. dat je prikaz organizacije MZ sa gravitacionim podru~jima i potrebnim povr{inama.

28

PLANIRANI KAPACITETI CENTRALNIH SADR@AJA TABELA 4 Red. broj

NIVO CENTARA

GRAVITACIONO PODRU^JE-br.stanovnika

POVR[INA ZEMQI[TA ha

GRA\EVINSKA POVR[INA ha

1. GRADSKI CENTAR 45.000 35,0 31.500

2.1. KOLONIJA 12.600 2,0 6.300 LOKACIJA KAMENAC

(sa delom MZ Glivobac) 8.400

1,5

4.200

2. LOKACIJA KOLONIJA 4.200 0,5 2.100 C 2.2. CENTAR 6.160 1,5 3.080 M 2.3.. DOWI GRAD 9.750 3,5 4.875 Z LOKACIJA MALI KQU^ 4.750 1,5 2.375 LOKACIJA VLAJI]A

BRDO 5.000 2,0 2.500

2.4. STARA ÂR[IJA 4.990 1,0 2495 ��2 SVEGA MESNE

ZAJEDNICE 33.500 8,0 16.750

��1-2

UKUPNO CENTRI 33.500 43,00 48.250

2.3.2. OBRAZOVAWE a) OSNOVNO OBRAZOVAWE Osnovno obrazovawe u Smederevskoj Palanci obuhvata ~etiri mati~ne osnovne {kole i specijalnu osnovnu muzi~ku {kolu, sa ukupno 3357 u~enika, i dostignutom normom od 7,4m2/{kolskog prostora po u~eniku, ali sa radom u dve smene. Iz o~ekivanog broja stanovnika od 30.500, uzrasta od 7-14 godina, 2010. godine ima}e oko 3420 stanovnika (11,2% od ukupnog stanovni{tva). Uz potpun obuhvat uzrasta, za rad u jednoj smeni, potrebno je ukupno 7 osnovnih {kola, odnosno 3 nove {kole. Nove lokacije planirane su u ukviru novih zona stanovawa visokih gustina "Ivak" (0,8ha), "Vlaji}a brdo" (0,7ha) kao i u MZ "Kolonija" (0,5ha). Pored izgradwe novih {kola, potrebno je izvr{iti rastere}ewe, odnosno pove}awe kapaciteta postoje}ih {kola, da bi prose~na veli~ina {kole iznosila 16 u~ionica. Osnovne {kole planirane su prema normativima za objekte osnovnog obrazovawa: - gravitaciono podru~je - 5-8000 stanovnika - radijus opsluìvawa - 1000 - 1800m - prose~na povr{ina {kole - 3500m2 - prose~an kapacitet {kole (jedna smena) - 480 u~enika - prose~an broj u~ionica u {koli - 16 Normativi za nove osnovne {kole su: - u~ioni~ki prostor - 2,0m2/u~eniku - {kolski prostor - 6-8m2/u~eniku - {kolsko dvori{te - 20-25m2/u~eniku Ukupno zemqi{te angaòvano za postoje}e i izgradwu novih osnovnih {kola iznosi 6,0ha.

29 b) SREDWE OBRAZOVAWE Danas u Smederevskoj Palanci rade tri sredwe {kole sa 2072 u~enika, u dve smene, na zemqi{tu od 3,0ha. Prema o~ekivanom stanovni{tvu uzrasta od 15-19 godina sa podru~ja GP-a i gravitacionog podru~ja op{tinskog centra od oko 3000 u~enika, potrebno je izgraditi jo{ jednu sredwu {kolu. Nova sredwa {kola planirana je u MZ "Kolonija" pored nove osnovne {kole. Planiran je daqi rad sredwih {kola u dve smene, uz wihovu rekonstrukciju, dogradwu ili rastere}ewe, prema mogu}nostima svake lokacije. - radijus opsluìvawa - podru~je op{tine - kapacitet {kole (u dve smene) - 750 - 1000 u~enika - veli~ina {kole - 5500 - 6500m2 - prose~an broj u~ionica - 16 - 20 u~ionica - {kolsko dvori{te - 1,5 - 2,0ha Za izgradwu nove {kole primeniti standarde: - u~ioni~ki prostor - 2 - 4m2/u~eniku - {kolski prostor - 8m2/u~eniku - {kolsko dvori{te - 25-30m2/u~eniku Ukupna planirana povr{ina za objekte sredweg obrazovawa iznosi 4,5ha. [kole vi{eg i visokog obrazovawa nisu planirane. Ove potrebe koristi}e se u univerzitetskim centrima. 2.3.3. ZDRAVSTVO Postoje}i objekti osnovne za{tite (zdravstvene stanice, apoteke, dispanzeri, hitna pomo}), izgra|eni su u posebnim kompleksima u naseqskom tkivu, a stacionarna za{tita re{ena je u bolni~kom kompleksu, koji tako|e ~ini jednu od funkcionalnih celina bawe, sa 335 posteqa i kompleksom od 5,0ha. Ukupna povr{ina zemqi{ta koje angaùju objekti zdravstva iznosi 7,5ha sa 17.828m2. Do 2010. godine potrebno je obezbediti ukupno 22.100m2 objekata, odnosno oko 4300m2 novih povr{ina. Planirana je izgradwa zdravstvenih stanica sa ambulantama i apotekama u CMZ, prema o~ekivanom gavitacionom podru~ju i slede}im normativima: - gravitaciono podru~je MZ - povr{ina objekta - 0,03 - 0,05m2/stanovniku - povr{ina zemqi{ta - 0,01 - 0,02m2/stanovniku - svi sadràji u jednom objektu. U MZ Kolonija, na lokaciji MZ "Ivak" planirana je izgardwa jo{ jednog doma zdravqa sa prate}im slu`bama, u skladu sa novom zonom stanovawa visokih gustina. Zavod za medicinu rada i Zavod za za{titu zdravqa ostaju na svojim sada{wim lokacijama, uz pro{irewa koja omogu}avaju wihove lokacije. Hitna pomo} organizovana je u postoje}em Domu zdravqa, neposredno uz bolni~ki kompleks. U slede}oj tabeli date su planirane potrebe objekata zdravstva.

30

KAPACITETI OBJEKATA ZDRAVSTVA 2010. TABELA 5 Red. Gra|evinska povr{ina (m2) Zemqi{te (ha) broj OBJEKTI ZDRAVSTVA 1995. 2010. 1995. 2010.

1. APOTEKE 285 0,50 2. ZDRAVSTV. STANICE 1225 1.800 O,50 0,8 3. DOM ZDRAVQA SA

ZAVODOM ZA ZA[TITU ZDRAVQA

1350

2.050

1.00

2.2

4. DISPANZERI 773 1.000 5. HITNA POMO] U okviru Doma zdravqa 6. MEDICINA RADA 495 650 0,50 0,50 7. BOLNICA 13.000 15.200 5,00 5,00 8. FIZIKALNA MED. I OST.

OBJ. ZDRAVST. U BAWI 700

1.400

u bawi

u bawi

� 1-8 UKUPNO 17.828 22.100 7,50 8,5

2.3.4. DE^JA I SOCIJALNA ZA[TITA Na podru~ju naseqa danas ima ~etiri objekta de~jih ustanova sa ukupnom povr{inom od 5407m2 na zemqi{tu od 2,5ha i 873 korisnika. Prema demografskoj projekciji, na podru~ju GP-a }e do 2010. godine `iveti oko 2540 dece uzrasta od 0-6 godina. Za obuhvat dece, koji je u ovom nasequ znatno ve}i od uobi~ajenog, potrebno je do kraja planskog perioda izgraditi jo{ dva nova objekta, na lokacijama "Ivak" (zone stanovawa visokih gustina) i "Vlaji}a brdo". Kapaciteti novih de~jih ustanova, planira}e se prema slede}im normama: - obuhvat dece - 30 - 40% od uzrasta do 6 godina - povr{ina de~je ustanove - 8m2/korisniku - povr{ina zemqi{ta - 30 - 35m2/korisniku

DE^JA ZA[TITA TABELA 6 Redni broj

KRITERIJUMI - NORMA

1995.

2010.

1. BROJ KORISNIKA 873 1.020 2. BROJ OBJEKATA 4 6 3. KAPACITET PO OBJEKTU 218 korisnika max 180 4. POVR[INA OBJEKATA 5.407 8.160 5. m2 OBJEKATA PO KORISNIKU 6,2 8,0 6. m2 ZEMQI[TA PO KORISNIKU 28,6 30-35m2 7. UKUPNO ZEMQI[TE 2,50ha 3,70

Pored navedenih sadr`aja, planiran je u osnovnim {kolama dnevni boravak dece za pred{kolski uzrast u saradwi sa de~jom za{titom, a u okviru zona stanovawa planirano je ure|ivawe prostora za rekreaciju dece (de~ja igrali{ta). Od objekata socijalne za{tite, na podru~ju GP-a postoji centar za dru{tvenu brigu o deci sa 1200 korisnika, povr{inom kompleksa od 0,5ha i povr{inom objekta od 400m2. Ovaj objekat ure|iva}e se prema Republi~kom programu u okviru postoje}e lokacije.

31 Zbog uloge Sm. Palanke kao subregionalnog centra, za u~enike sredwih {kola sa gravitacionog podru~ja, planirana je izgradwa u~eni~kog doma, kapaciteta 150-250 korisnika, sa ukupnom povr{inom objekta od 2000-2500m2, na lokaciji "Hajdu~ki potok", neposredno uz novi sportski centar, zonski park i sredwu {kolu, sa povr{inom kompleksa od 1,0ha. 2.3.5. KULTURA, NAUKA, INFORMISAWE KULTURA - obuhvata niz delatnosti, preko kojih Palanka ostvaruje ulogu subregionalnog centra., (detaqnije u dokumentacionoj osnovi ovog GP-a). Ve}ina ovih objekata sme{tena je u naseqskom centru, a istorijski arhiv na novoj lokaciji u MZ Kolonija. Postoje}i gra|evinski fond objekata kulture ima ukupnu povr{inu od 2037m2 i raspoloìvi prostor od 8,0ha. U skladu sa potrebama subregionalnog centra, pored postoje}ih objekata, u centrima MZ potrebno je izgraditi mawe domove kulture prema normativu od 0,15m2/stanovniku sa ukupno 4500m2, a u sastavu gradskog centra, kroz wegovu rekonstrukciju obezbediti prostor za amatersko pozori{te i muzi~ko-scenske manifestacije, sa ukupnom povr{inom od 800-1000m2. Do kraja planskog perioda treba izgraditi jo{ oko 5000m2 prostora na ukupnoj povr{ini od 3,0ha. Ukupna planirana povr{ina objekata kulture iznosi 7300-7500m2, a potrebno zemqi{te 11,0ha. NAUKA - se u Smederevskoj Palanci razvijala sa tradicijom od preko 50 godina, kontinualno. Zna~ajne nau~ne institucije su Institut za povrtarstvo i institut "Go{a" sa posebnom jedinicom za bioinèwering. Ove institucije razvija}e se i daqe u okviru raspoloìvih lokacija na povr{ini od 6,0ha. INFORMISAWE - Javno informisawe se odvija preko radio stanice "Jasenica", lista "Jasenica", TV Go{a i lokalnih listova privrede. Prema preporuci iz PP R Srbije (tabela III/9),a u skladu sa normama za opremawe subregionalnih centara, u okviru naseqskog centra ili CMZ "Centar", planirana je izgradwa TV stanice od javnog interesa, prema specifi~nom programu. Ukupno potrebno zemqi{te za objekte javnog informisawa iznosi 8,0ha. 2.3.6. UPRAVA I ADMINISTRACIJA Kao subregionalni centar, Smederevska Palanka }e imati zna~ajniju ulogu, naro~ito u upravi, sudstvu i privrednoj administraciji. Raspoloìvi prostor objekata uprave i administracije iznosi 16380m2 {to je znatno iznad norme od 6-8m2 /zaposlenom. Ukupni potrebni kapaciteti za ovu vrstu objekata iznose oko 20.000m2 . Nedostatak ovih objekata planiran je u okviru centara oba nivoa, prema utvr|enim normativima. Vrste objekata zavisi}e od prioriteta realizacije centara i potreba naseqa. 2.3.7. SPORT I REKREACIJA Povr{ine i objekti za sport i rekreaciju, kao nedostaju}e funkcije, ovim GP-om su planirani kao sistem, kroz mreù povr{ina i objekata razli~itih kategorija, na ukupnoj povr{ini od 42,0ha. A. Gradski sportski centar 30,0ha (9,84m2/stanovniku) B. Zonski sportski centar 6,50ha (2,13m2/stanovniku) V. Reonski sportski centar 1,50ha (0,50m2/stanovniku) G. Lokalni sportski centar 4,00ha (1,31m2/stanovniku). Postoje}i sportski tereni su zadràni i ukqu~eni u planirani sistem sportskih centara. Specifi~nost prostora uslovila je i organizaciju kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta pa su formirani gradski (razme{ten funkcionalno na vi{e lokacija), zonski, reonski i lokalni sportski centri i dostignuta norma od 13,78m2/stanovniku.

32A) GRADSKI SPORTSKI CENTAR - ukupne povr{ine 30,0ha, a ~ine ga ~etiri funkcionalno povezane lokacije: a1 - "IVAK" - 18,0ha a2 - "RUDINE" - 5,0ha a3 - "GO[A" - 1,0ha D - BAWSKI SPORTSKI CENTAR "KUDRE^" - 6,0ha a1 -Lokacija "Ivak"- je novoplanirana u zapadnom delu naseqa, na povr{ini od 18,0ha. a2 - Lokacija "Rudine"- je postoje}a lokacija na desnoj obali Kubr{nice, povr{ine 5,0ha. Na ovoj lokaciji izgra|en je gradski stadion sa prate}im sadràjima. U okviru ovog kompleksa postoje i bazeni koje treba rekonstruisati. a3 - Lokacija "Go{a"- je postoje}a lokacija povr{ine 1,0ha na kojoj je predvi|ena sportska hala koja je u fazi izgradwe. Ure|ewe lokacije izvr{iti uz striktno po{tovawe uslova za{tite ìvotne sredine. D - Lokacija Bawski sportski centar "Kudre~"- je nova lokacija u okviru kompleksa park-{ume "Kudre~". Planirana je na povr{ini od 6,0ha. Sadràji ovog centra su komplementarni sadràjim ostalih lokacija gradskog sportskog centra. Na planiranim lokacijama graditi sadràje koji pripadaju nivou gradskog sportskog centra pod uslovom da su komplementarni sadràjima na izgra|enim lokacijama (sportske dvorane, kuglana, bazeni (otvoreni-zatvoreni), otvoreni sportski tereni za takmi~ewa i rekreaciju) i da kompleks moè biti izgra|en max 25%. Gradski sportski centar, koga ~ine ~etiri lokacije, opsluìva}e podru~je GP-a svim potrebnim aktivnostima sporta i rekreacije prilago|ene i specifi~nim bawskim potrebama. B. ZONSKI SPORTSKI CENTAR " HAJDU^KI POTOK" - je planirana lokacija na povr{ini od 6,50ha u severoisto~nom delu naseqa. Naslawa se severoisto~nim delom na zonski park i predstavqa zonu zelenila i rekreacije za neposredno okruèwe. Od sadràja ovaj sportski centar moè imati vi{enamensku sportsku dvoranu (ko{arka{ka dvorana sa prate}im sadràjima i prostorom za komercijalne delatnosti), otvorene terene za male sportove, terene za rekreaciju za razli~ite kategorije stanovni{tva. Izgra|enost ovog kompleksa moè biti 25%. V. REONSKI SPORTSKI CENTAR "IVAK" - je nova lokacija u zapadnom delu naseqa, u zoni gradskog sportskog centra (lokacija "Ivak") i reonskog parka "Ivak", povr{ine 1,5ha. Obzirom na lokaciju ovaj sportski centar moè imati otvorene terene za male sportove i terene za rekreaciju sa prate}im sadràjima G. LOKALNI SPORTSKI CENTRI - ukupne povr{ine 4,0ha, planirani su za dnevnu rekreaciju stanovni{tva. g1 - "Kolonija"- postoje}i lokalni sportski centar povr{ine 0,6ha, g2 -"Rudine"- planirana lokacija na desnoj obali Kubr{nice, povr{ine 1,4ha, g3 -"Vlaji}a brdo"- planirana lokacija uz granicu za{titne zone "Mikuqe", na povr{ini 2,0ha. Lokalni sportski centri sadrè otvorene terene sa neophodnim prate}im sadràjima. Za svakodnevnu rekreaciju planiran je niz blokovskih igrali{ta u zonama stanovawa visokih gustina, radnim zonama, centrima svih nivoa i objektima od op{teg interesa (gde lokacijski uslovi dozvoqavaju) {to }e se definisati regulacionim planovima. E. POSTOJE]I OBJEKTI I TERENI ZA SPORT I REKREACIJU U BAWSKOM KOMPLEKSU - OLIMPIJSKI BAZEN - (50x25x3m) nalazi se u kompleksu Palana~kog kiseqaka na cca 300m od le~ili{ta. Prostor oko bazena ure|en je i opremqen da primi

33preko 1.000 posetilaca. Oko bazena podignuta je nova parkovska povr{ina sa stazom zdravqa i igrali{ta za male sportove. - SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR OTVORENOG TIPA "GO[A" je u kompleksu Palana~kog kiseqaka sa terenima za tenis, ko{arku i rukomet. - TERENI ZA MALE SPORTOVE I TRIM - STAZA U KOMPLEKSU "MIKUQA" nameweni su rekreaciji. Obavezna je wihova rekonstrukcija. SPORTSKI CENTRI TABELA 7

SPORTSKI CENTRI Postoje}e ha

Planirano ha

Ukupno ha

Norma m2/st.

��A. GRADSKI CENTAR 5,5 18,5 24,0 7,8

a1. LOKACIJA "IVAK" 1,0 17,0 18,00 5,9 a2. LOKACIJA "RUDINE" 3,5 1,5 5,00 1,6 a3. LOKACIJA "GO[A" 1,0 1,00 0,3

B. ZONSKI SPORTSKI CENTAR LOKAC. "HAJDU^KI POTOK"

6,5

6,50

2,1

V. REONSKI SC - "IVAK" 1,5 1,50 0,5

��G. LOKALNI S.C. 2,0 2,0 4,0 1,3

g1. LOKACIJA KOLONIJA 0,6 0,60 0,2 g2. LOKACIJA "RUDINE" 1,4 1,40 0,5 g3. LOKACIJA "VLAJI]A BRDO" 2,0 2,00 0,6

D. BAWSKI S.C. "KUDRE^" 6,0 6,00 1,9

��A-D UKUPNO U GP-U 7,50 34,5 42,00 13,6 2.3.8. ZELENILO Organizacija zelenih povr{ina predstavqa celovit sistem sa izrazitom funkcijom oplemewivawa prostora i obezbe|ivawa vi{eg stepena za{tite `ivotne sredine.Osnovni koncept u ozelewavawu je povezivawe zelenih povr{ina bawskog kompleksa sa ostalim zelenilom i drugim funkcijama, pove}awe zelenih povr{ina u ukupnom u~e{}u u prostoru i maksimalna integracija vodenih povr{ina kao zna~ajnog elementa u prostoru. Prema funkciji, na~inu i stepenu ure|ivawa, zelenilo na podru~ju GP-a planirano je kao: A - ZELENILO U GRA\EVINSKOM PODRU^JU i B - ZELENILO VAN GRA\EVINSKOG PODRU^JA. A. ZELENILO U GRA\EVINSKOM PODRU^JU Na planiranim i postoje}im lokacijama, u ukupnoj strukturi 2010.godine planirano je da zelenilo razli~itih kategorija dostigne normu od 32,79m2/stanovniku. Prema funkciji i zna~aju planirano je kao: A1 Parkovsko zelenilo ...... .............................41,50ha A2 Za{titno zelenilo................ .....................35,50ha A3 Bawsko zelenilo ................................. ......113,00ha __________________________________________ Svega .................................................................190,00ha __________________________________________

34 A1 - PARKOVSKO ZELENILO a1 - Gradski park- planiran je na novoj lokaciji, u centralnom delu naseqa, na povr{ini od 8,00ha {to }e obezbediti 2,62m2/stanovniku zelenila. Poloàj gradskog parka omogu}ava pravilno povezivawe ove povr{ine uli~nim zelenilom sa ostalim zelenilom naseqa, {to u funkcionalnom smislu predstavqa vaàn elemenat. a2 - Zonski parkovi- planirani su na novim lokacijama, ukupne povr{ine 16,50ha i obezbedi}e 5,41m2/stanovniku zelenila. - Zonski park "Hajdu~ki potok"- je nova lokacija, planirana na povr{ini od 9,50ha u severnom delu naseqa. Povezan je sa zonskim sportskim centrom i okruèn stanovawem. Parkovsku povr{inu i sportski centar funkcionalno povezati sadràjima za rekreaciju. - Zonski park "Stanica"- je nova lokacija na povr{ini 7,00ha, u zoni razdvajawa koridora pruge velikih brzina i ostalih funkcija. Pri ure|ivawu ovog parka izbor vrsta sadnog materijala i wihov prostorni razme{taj mora zadovoqavati uslov da su visokodekorativne parkovske vrste sa funkcijom za{tite.Zonski parkovi, prema svojim osnovnim karakteristikama (poloàj u prostoru i povr{ine) pored svoje osnovne ima}e i funkciju reonskih parkova. a3 - Reonski parkovi- planirani su na dve nove lokacije sa ukupnom povr{inom 9,50ha, {to }e obezbediti 3,11m2/stanovniku zelenila. -Reonski park "Ivak"- planiran je na novoj lokaciji u zapadnom delu naseqa na povr{ini od 5,50ha. Prostorno i funkcionalno povezan je sa gradskim i reonskim sportskim centrom. - Reonski park "Vlaji}a brdo"- planiran je na novoj lokaciji, na povr{ini od 4,00ha. Teren na kome je planiran reonski park zahteva posebne mere pri ure|ivawu i ozelewavawu a daje mogu}nost i za ukqu~ivawe elemenata rekreacije.Postoje}e kvalitetno rastiwe zadràti i uklopiti u prostorni koncept ove zelene povr{ine. a4 - Skverovi- Postoje}e povr{ine skverova ~ine 1,5ha. Planirane su nove povr{ine skverova razli~itih tipova (otvoren, zatvoren, poluzatvoren) prema lokacijskim uslovima u okviru urbanisti~kih celina na povr{ini 4,5ha.Ukupna povr{ina pod skverovima je 6,0ha. a5 - Arboretum- zahvata povr{inu od 1,50ha. Ure|ewe ove povr{ine vr{i}e se prema specifi~nim i posebnim uslovima ozelewavawa. a6 - Linearno zelenilo- zastupqeno je kao uli~no drvoredno zelenilo. Planirano je podizawe ovog tipa zelenila, preko jednostranih ili obostranih drvoreda, du` saobra}ajnica na pravcima povezivawa zelenih povr{ina naseqa kao i du` ostalih gradskih saobra}ajnica, u ciqu poboq{awa makro i mikro-ekolo{kih uslova. A2 - ZA[TITNO ZELENILO Za{titno zelenilo u nasequ ima veoma zna~ajnu funkciju. Planom je predvi|eno vi{e tipova ovog zelenila. Za podizawe za{titnog zelenila planirana je povr{ina od 35,50ha. a2.1. - Zelenilo u zonama razdvajawa grobqa od drugih funkcija- Za{titno zelenilo u ovim zonama ima pre svega sanitarno-higijensku funkciju kao i funkciju vizuelne za{tite. Strukturu zelenila ~ine autohtone vrste li{}ara sa obaveznim u~e{}em ~etinara. Ukupna povr{ina je 12,00ha. a2.2. - Zelenilo u zonama za{tite od izvora zagz|ewa- ovaj tip zelenila podiè se u obliku kompleksa ili pojaseva kombinacijom drve}a i `buwa. Ima funkciju bara`nog zelenila. Prema lokacijskim uslovima podiù se kombinacije li{}ara i ~etinara, ~iste sastojine zimzelenih vrsta ili ~iste sastojine li{}ara.Tako|e, kod podizawa

35ovih zona i pojaseva koristiti metod podizawa spratnog zelenila.Ukupna povr{ina zelenila ovog tipa je 19,00ha. a2.3. - Zelenilo u koridorima krupne infrastrukture-zelenilo za ovu namenu je vrlo heterogeno. Od travnih povr{ina, preko niskog rastiwa do bara`nog zelenila razli~itog tipa, u zavisnosti od vrste infrastrukture.Planirana je povr{ina od 1,5ha za ozelewavawe na ovaj na~in. a2.4. - Zelenilo uz vodotokove- uz vodotokove podizati drvoredno zelenilo vi{eredno, prema vodoprivrednim uslovima, u kombinaciji sa travnim povr{inama. Povr{ina pod ovim zelenilom je 3,00ha.Za{titno zelenilo }e obezbe|ivati 11,64m2/stanovniku zelenila. A3 - BAWSKO ZELENILO Bawsko zelenilo u gra|evinskom podru~ju ~ine: a3.1. - BAWSKI PARK "KISEQAK" .................50,0ha a3.2. - PARK "STEFAN VISOKI" ......................4,0ha a3.3. - PARK-[UMA "KUDRE~" ..........................59,0ha ------------------------------------------------------------------------ Svega ...................................................................113,0ha --------------------------------------------------------------------- a3.1. -Bawski park "Kiseqak"- kao kompleks, prostire se na povr{ini od 50,00ha. Postoje}a parkovska povr{ina (9,00ha) sa elementima posebnih prirodnih vrednosti, ima posebnu prirodnu i kulturolo{ku vrednost pa se prema Zakonu o za{titi ìvotne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91) predlaè za za{titu kao prirodno dobro. Osnova za za{titu je Stru~na osnova za utvr|ivawe podru~ja bawe (Zavod za za{titu prirode Srbije, 1993.). Kompleks se zapadnim obodom naslawa na reku Kubr{nicu a ju`nim na Jasenicu. Pri ure|ewu ove povr{ine, vodene tokove integrisati maksimalno po{tuju}i wihove prirodne forlande.Koncepcija prostornog re{ewa postoje}eg parka podse}a na francuske geometrizovane forme, ali drugi vrtlarski i cvetni elementi nisu primeweni. Neophodno ga je rekonstruisati i pro{iriti. Od prisutnih vrsta posebno treba ista}i: Quercus pedunculata, Fraxinus excelsior, Platanus acerifolia, Tilia arqentea, Betula verrucosa, Sophora japonica pendula, Acer platanoides, Acer pseudoplatanus, Ulmus glabra. i dr. a3.2. - Park "Stefan Visoki"- predstavqa ure|enu parkovsku povr{inu, sa karakteristi~nim i retkim flornim elementima, u okviru bolni~kog kompleksa. Postoje}a povr{ina parka od 5,0ha sastoji se iz dva dela: parkovski deo, bogat alohtonim biqnim materijalom i brojnim predstavnicima autohtone vegetacije i drugi deo tipa park-{ume sa mawe travnatih povr{ina i parkovskih elemenata, bogat dendrolo{kim materijalom, predloèn za formirawe arboretuma. Tre}i deo parka, postoje}e rastiwe u severoisto~nom delu ovog kompleksa sa ure|ewem tipa park-{ume, predstavqa}e funkcionalnu celinu. Povr{ina predvi|ena za podizawe park {ume je 4,00ha i predstavqa specifi~nu zelenu povr{inu ovog naseqa. a3.3. - Park-{uma "Kudre~"- planirana je na povr{ini od 59ha. Strukturu park-{ume ~ine: - postoje}e {ume - specifi~no po{umqavawe - slobodne travne povr{ine (livade i progale) - jezero "Kudre~". Blago nagnute, zatravqene obale jezera i postoje}e {umske sastojine su elementi planirane park-{ume. Pri formirawu park-{ume u prvom redu, nastojati da se stvori {to prirodniji ambijent sa svim onim {to prirodu odlikuje: smena pejzaà, smena {umskih kompleksa livadama, proplancima, prosekama i koridorima kroz {umu, grupe drve}a razli~itih dimenzija, oblika i boja.

36 Na prostoru planirane park-{ume nalazi se i jezero "Kudre~" kao vodena vi{enamenska povr{ina i izuzetno zna~ajan element i sadràj.U okviru park-{ume planirane su ve}e i mawe travne povr{ine, livade, progale i proplanci kao mogu}nost za nesmetan odmor posetilaca. Progale, livade i proplanci predstavqaju obavezne elemente park-{ume "Kudre~".U komunikacionom pogledu park-{uma je dobro povezana sa naseqem. U okviru park-{ume sistem saobra}ajnica (glavnih, sporednih i pe{a~kih staza) treba projektovati tako da posetioci mogu lako da stignu do najzanimqivijih mesta. - Postoje}e {ume, na povr{ini od 11,0ha zadràvaju se uz neophodno ure|ewe i obaveznu primenu mera nege i za{tite. - Specifi~no po{umqavawe, u ciqu formirawa park-{ume, planirano je na povr{ini od 41,0ha. Od biqnih elemenata koristiti drve}e, `buwe i trave a u~e{}e kultivisanog cve}a i lijana ograni~iti i koristiti van zona po{umqavawa. - Slobodne povr{ine (livade i progale), su povr{ine odgovaraju}eg travnog sastava, koje }e omogu}iti kori{}ewe park-{ume sa aspekta odmora i rekreacije. Na ivicama progala i livada stvoriti bara` od gustih grupa i nizova `bunastih vrsta i niskog drve}a. Povr{ina ove strukture u park-{umi iznosi 7,ooha. - Jezero "Kudre~", zauzima povr{inu od 12,0ha i predstavqa izuzetnu povr{inu u kompleksu park-{ume za rekreaciju i sportove na vodi, kupawe i ribolov. B. ZELENILO VAN GRA\EVINSKOG PODRU^JA Zelenilo van gra|evinskog podru~ja ~ine: B1 - [UME - {uma "Mikuqa" (bawa)....................................130ha - postoje}e {ume koje se zadràvaju (sa prioritetnom funkcijom) ..........................59ha - planirano za po{umqavawe .............................70ha Svega ......................................................................259ha B2 - POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE - za{titna zona "Mikuqe" (bawa) ....................30ha - ogledna poqa instituta za povrtarstvo - ....168ha - ostalo poqoprivredno zemqi{te ................733ha Svega ......................................................................931ha B1- [UME b1.1. - Park-{uma "Mikuqa"- sa kompleksom od 130ha predstavqa najve}i kompaktni ure|eni {umski kompleks. Po sastavu je li{}arska zajednica hrastova sa mestimi~no introdukovanim ~etinarima. "Mikuqa" se nalazi na nadmorskoj visini od 170-200m i ima nadvisuju}i poloàj u odnosu na naseqe. Zbog takvog poloàja i veli~ine {umskog kompleksa, "Mikuqa" ima rekreativno-stimulativan lokalni klimat, koji ima i zna~aj prirodnog lekovitog faktora. Saobra}ajno je dobro povezana sa naseqem. U {umi je izgra|en lova~ki dom, de~je odmarali{te i izvor sa ure|enom ~esmom. Ova povr{ina obezbe|uje 42,62m2/stanovniku zelenila. b1.2. - Postoje}e {ume sa prioritetnom funkcijom za{tite- povr{ine 59,0ha se zadràvaju jer imaju prioritetnu funkciju za{tite naseqa i produktivnog zemqi{ta. Za ove povr{ine potrebno je sprovoditi mere nege i za{tite. b1.3. - Planirane povr{ine za po{umqavawe- na 70,0ha su raznorodne, kako po funkciji tako i po lokacijskim uslovima. Povr{ine za po{umqavawe oko objekata izvora zaga|ewa imaju prete`nu funkciju za{tite okolnog prostora i ìvotne sredine.

37 Tereni za po{umqavawe u funkciji ukrupwavawa i povezivawa mawih fragmenata {uma imaju ulogu za{tite zemqi{ta od erozije, {uma od daqe se~e i formirawa za{titnog pojasa visokog zelenila oko naseqa. b 2 - POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE b2.1. - Za{titna zona "Mikuqe"- povr{ine 30,0ha, predstavqa zonu za{tite predloènog prirodnog dobra. Funkcija i status ove zone regulisan je Zakonom o za{titi ìvotne sredine (Sl. gl. RS br.66/91), a koristi}e se kao poqoprivredno zemqi{te sa posebnim reìmom. b2.2. -Ogledna poqa instituta za povrtarstvo - sa ukupnom povr{inom od 168ha na dve lokacije (Rudine) imaju status nau~ne institucije. Planira se wihovo daqe unapre|ivawe prema specifi~nim programima. b2.3. - Ostalo poqoprivredno zemqi{te- zauzima prostor izme|u granice gra|evinskog zemqi{ta i granice GP-a, u ukupnoj povr{ini od 733,0ha. Poqoprivredno i {umsko zemqi{te ~ine zelenilo van gra|evinskog podru~ja. Wegova ukupna povr{ina iznosi 1190ha. U slede}oj tabeli dat je prikaz svih zelenih povr{ina na podru~ju GP-a.

38

ZELENILO TABELA 8 Z E L E N I L O

Postoj. ha Planir. ha Ukupno ha

Norma m2/st.

A.ZELENILO U GRA\EVINSKOM PODRU^JU

10,5 179,5 190,0 62,2

GRADSKI PARK Bol.park 8,0 8,0 2,6 A1. ZONSKI PARKOVI u zdravs. 16,5 16,5 5,4 PARKOVS.

REONSKI PARKOVI Baw.park 9,5 9,5 3,1

POVR[. SKVEROVI 1,5 4,5 6,0 2,0

ARBORETUM u krugu bolnice

1,5

1,5

0,5

��A.1. UKUPNO PARK. POVR[. 1.5 40.0 41.5 13.6

U zonama razdvajawa funkc. grobqa od drugih funkc.

- 12,0

12,0

3,9

A2. ZA[TIT.

U zonama za{tite od izvora zaga|ewa

- 19,0

19,0

6,2

ZELENIL.

U zonama koridora krupne infrastrukture

- 1,5

1,50

0,5

Uz vodotokove - 3,0 3,0 1,0

��A.2. UKUPNO ZA[TITNO ZELENILO - 35,5 35,5 11,6

A3. Bawski park "KISEQAK" 9,0 41,0 50,0 16,4 BAWSKO

Park "STEFAN VISOKI"

prikazanu zdr. (5ha)

4,0

4,0

1,3

ZELENIL.

Park-{uma "KUDRE^" - 59,0 59,0 19,3

��A.3. UKUPNO BAWSKO ZELENILO 9,0 104,0 113,0 37,0

B. ZELENILO VAN GRA\EVIN. PODRU^JA (ukupno produktivno zemqi{te)

1.520,0

-330

1.190,0

-

[UMA "MIKUQA" - BAWA 130,0 - 130,0 - B.1. [UME

POST. [UME SA PRIORITET. FUNKC. KOJE SE ZADR@AVAJU

70,0

-11

59,0

-

PLANIRANO ZA PO[UMQAV.

- 70,0 70,0 -

��B.1. [UME UKUPNO 200,0 +59,0 259,0 -

B.2. ZA[TIT. ZONA MIKUQE(bawa)

30,0 - 30,0 -

POQOPR.

OGLEDNA POQA INSTITUTA 168,0 - 168,0 -

ZEMQI[.

OSTALO POQOPR.ZELENILO 1.122,0 -389 733,0 -

��B.1-2. UKUPNO POQOPRIVR. ZEMQI[TE

1.320 -389 931 -

39 2.3.9. KOMUNALNI OBJEKTI Komunalna opremqenost naseqa obuhvata vi{e vrsta objekata i povr{ina: a) grobqa ....................................................................... 45,0ha b) pijace .......................................................................... 8,0ha v) postrojewe za pre~i{}. otp. voda ......................... 5,0ha g) deponja sme}a ........................................................... 18,0ha d) ostalo .......................................................................... 7,0ha Ukupan prostor namewen potrebama komunalnih objekata iznosi 83,0ha. a) GROBQA a1- Postoje}e gradsko grobqe - se zadràva u postoje}im granicama bez mogu}nosti za pro{irewe, sa trajnim kori{}ewem za ovu namenu. Povr{ina postoje}eg gradskog grobqa je 5,0ha. Upotreba postoje}eg za{titnog pojasa oko grobqa, za sahrawivawe, na delu ka Prvomajskoj ulici, moè trajati samo do po~etka upotrebe nove lokacije gradskog grobqa. a2- Novo gradsko grobqe "Kamenac" - planirana nova lokacija na povr{ini od 40,0ha. Nalazi se u granicama GP-a u severnom delu naseqa. Obezbe|en je dovoqan prostor za ure|ewe povr{ine za sahrawivawe sa prate}im sadràjima i za{titni pojas. Lokacija je saobra}ajno dobro povezana sa gravitacionim podru~jem. b) PIJACE b1- Zelene pijace - postoje}e zelene pijace povr{ine 0,75ha u centru i na "Koloniji" se zadràvaju kao pijace MZ. Planirana je nova gradska zelena pijaca na prostoru izme|u ulica Bra}e Marjanovi}a, Kara|or|eve, Kubr{ni~ke i Kubr{nice (na sada{woj lokaciji veterinarske stanice i {tamparije, koje se izme{taju: veterinarska stanica na sto~nu pijacu, a {tamparija "10 Oktobar" na novu lokaciju u Radnoj zoni II), na prostoru od 2,75ha. Tako|e, u novim CMZ planirano je ure|ivawe malih pijaca. Nova gradska pijaca sadrì objekat pija~ne tr`nice sa komercijalnim prostorom i otvorene povr{ine. b2- Kvanta{ka pijaca - povr{ine 1,50ha zadràva se na postoje}oj lokaciji. Ure|ewe i opremawe ove lokacije usaglasiti sa sanitarno-higijenskim uslovima. b3 - Sto~na pijaca - povr{ine 2,50ha zadràva se na postoje}oj lokaciji koja je ure|ena za ovu namenu. Kapacitet i poloàj lokacije zadovoqavaju potrebe. Sto~nu pijacu je potrebno opremiti nedostaju}im prate}im sadràjima. Na ovoj lokaicji funkcionisa}e odre|enim danima i {arena pijaca. b4- Autopijaca - zadràva se na postoje}oj lokaciji, na povr{ini od 0,80ha. Lokaciju opremiti potrebnim prate}im sadràjima. v) POSTROJEWE ZA PREÎ[]AVAWE OTPADNIH VODA - planirano je u ju`nom delu naseqa, neposredno uz tok Jasenice na povr{ini od 5,00ha, sa definisanim pojasom za{titnog zelenila. Ure|iva}e se prema specifi~nom programu. g) SANITARNA DEPONIJA KOMUNALNOG OTPADA "GUBERA[" - ve} se koristi i ure|uje na lokaciji ju`no od naseqa, u zahvatu GP-a, ali van gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju, u KO Stoja~ak. Re{ewem br. 351-56/95-XII/2 (05.05.1995.) odobrena je JKP "MIKUQA" izgradwa sanitarne deponije komunalnog otpada prema Aktu o uslovima za ure|ewe prostora br. 353-4/94-XIII/1 (31.01.1994.) i projektnoj dokumentaciji (Institut "Kirilo Savi}" - Beograd). U pripremi za dobijawe Re{ewa o izgradwi deponije "Gubera{" ura|ena je urbanisti~ka i tehni~ka dokumentacija u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91), Pravilnikom o kriterijumima za odre|ivawe lokacije i ure|ivawe deponija otpadnih materija (Sl. gl. RS br. 54/92), Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na ìvotnu sredinu (Sl. gl. RS br. 61/92).

40 Povr{ina kompleksa "Gubera{" iznosi 25,0ha od ~ega je 7,9ha za{titna zona a 18,0ha prostor za deponovawe. D OSTALI KOMUNALNI OBJEKTI d1 - Vatrogasni dom - zauzima povr{inu 0,07ha. Lokacija ispuwava uslove i kriterijume sa aspekta efikasnosti protivpoàrne za{tite. d2- Veterinarska stanica- se sa postoje}e lokacije dislocira u kompleks sto~ne pijace kao obaqvezan prate}i sadràj. Objekat veterinarske stanice opremiti prema posebnom programu i zahtevima. d3- Grobqe za uginule ìvotiwe - se ne planira u zahvatu GP-a zbog specifi~nosti naseqa u funkciji bawe. Za uklawawe uginulih ìvotiwa planira se kori{}ewe usluga kafilerije na regionalnom nivou. Za uklawawe konfiskata postoji lokacija, ure|ena za tu namenu, u kompleksu PK "[umadija". d4- Rezervoari i crpne stanice - planirani su kroz definisawe sistema vodosnobdevawa. Wihove lokacije ure|iva}e se prema posebnim programima, a za wih je rezervisana ukupna povr{ina od 2,75ha. d5- TS 110 i 35 KV - definisane su sistemom snabdevawa naseqa elektri~nom energijom. Za wih je rezervisan prostor od 3,0ha. U slede}oj tabeli dat je prikaz planiranih povr{ina za objekte od javnog interesa. U istoj tabeli prikazane su i povr{ine naseqskih centara oba nivoa, iako }e se u wima graditi objekti i od javnog i od komercijalnog interesa.

41

NASEQSKA OPREMA - OBJEKTI OD JAVNOG INTERESA TABELA 9 [IFRA N A M E N A Postoje}e

ha Planirano ha

Ukupno ha

SISTEM GRADSKI CENTAR 21,0 14,0 35,00 CENTARA CENTRI MES.ZAJED. 1,0 7,0 8,00

SVEGA SISTEM CENTARA 22,0 21,0 43,00 OSNOVNO 4,0 2,0 6,0 OBRAZOVAWE SREDWE 3,0 1,5 4,5

SVEGA OBRAZOVAWE 7,0 3,5 10,5

OSNOVNA ZA[TITA 2,5 1,0 3,5 ZDRAVSTVO STACIONARNA ZA[TITA 5,0 - 5,0 SVEGA ZDRAVSTVO 7,5 1,0 8,5 DE^JA I DE^JE USTANOVE 2,5 1,0 3,50 SOC. ZA[T. SOCIJALNA ZA[TITA 0,5 - 0,5 SVEGA DE^JA I SOCIJALNA ZA[TITA 3,0 1,0 4,0 KULTURA,NAUKA, KULTURA 8,0 3,0 11,0 ADMINISTRACIJA

NAUKA I INFORMATIKA 6,0 2,0 8,0

I UPRAVA ADMINISTR. I UPRAVA 3,5 1,5 5,0 SVEGA KULTURA,ADMINISTRACIJA I UPRAVA 17,5 6,5 24,0 GRADSKI SPORTSKI

CENTAR 5,5 18,5 24,0

SPORT I ZONSKI SPORTSKI CENTAR

- 6,5 6,50

REKREACIJA REONSKI SPORTSKI CENTAR

- 1,5 1,50

LOKALNI SPORTSKI CENTAR

2,0 2,0 4,00

BAWSKI SC. KUDRE^ - 6,0 6,00 SVEGA SPORTSKI CENTRI 7,5 34,5 42,00 PARKOVI 1,5 40,0 41,50 ZELENILO ZA[TITNO ZELENILO - 35,5 35,50 BAWSKO ZELENILO 9,0 104,0 113,00 SVEGA ZELENILO U GRADSKOM PODRU^JU 10,5 179,5 190,00 GROBQA 5,0 40,0 45,0 PIJACE 5,55 2,45 8,0 KOMUNALNI POSTR. ZA PRE^.OTP. VODA - 50,0 8,0 OBJEKTI DEPONIJA 18,0 - 18,0 OSTALO 3,45 3,55 7,0 SVEGA KOMUNALNI OBJEKTI 32,0 51,0 83,0

U K U P N O 107,0 298,0 405,0

2.3.10. SAOBRA}AJNI OBJEKTI Autobuska stanica - autobuska stanica u Sm.Palanci zadr`ava postoje}u lokaciju i namenu (putni~ki terminal za prigradski i me|ugradski saobra}aj). @elezni~ka stanica - na pruzi za velike brzine planirana je ju`no od reke Jasenice u koridoru pruge za velike brzine.Veza sa "Go{om" bi}e ostvarena na poziciji

42prema V.Plani odgovaraju}im industrijskim kolosekom. @elezni~ka stanica }e zauzimati povr{inu od oko 9.0 ha. Terminal teretnih vozila- za terminal tranzitnih i lokalnih teretnih vozila, odnosno autoteretnu stanicu, planirana je lokacija uz Glava{evu ulicu u {iroj zoni ukr{tawa obilaznice i regionalnih puteva prema Mladenovcu i Smederevu, raspoloìve povr{ine oko 2,0 ha. Javna parking garaà - radi prevazilaèwa problema parkirawa u gradskom centru, planirana je izgradwa javne parking garaè kapaciteta 200-300 parking mesta. Lokacija za planiranu parking garaù nalazi se u bloku izme|u ul. Vojvode Stepe, Jefti}eve, I srpskog ustanka i Wego{eve. Javna parking garaà, pored osnovne namene, moè se planirati i kao komercijalni objekat sa prate}im sadràjima: trgovina, usluge, autoservisi, vulkanizeri i sl. Stanice za snabdevawe gorivom - stanica u Ul. Vojske Jugoslavije predvi|ena je za izme{tawe (zbog pro{irewa bawskog kompleksa) na lokaciju u produèwu Mukerove ulice, odnosno na poziciju uz planiranu saobra}ajnicu prema Velikoj Plani. Nove stanice za snabdevawe gorivom planirane su i u Glava{evoj ulici (u sastavu terminala za teretna vozila), zatim u Kara|or|evoj ulici (ju`no od Radni~ke ulice) i obostrano uz obilaznicu, odnosno u zoni postoje}eg regionalnog puta R 107 prema Velikoj Plani (ju`no od reke Jasenice). Stanice za snabdevawe gorivom moraju se graditi u skladu sa vaè}im propisima i standardima iz ove oblasti. Prema mogu}nostima lokacije, svaka stanica moè pored osnovne namene sadràti i prate}e komercijalne i uslu`ne delatnosti, uz uslov da ne ugroàvaju osnovnu funkciju i saobra}ajne tokove. Nove stanice za snabdevawe gorivom mogu se graditi na osnovu GP-a, uz obaveznu izradu urbanisti~kog projekta i analize uticaja na ìvotnu sredinu, a u skladu sa Pravilnikom o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladi{tavawu i pretakawu goriva ("Sl. list SFRJ" br. 27/71). 2.3.11. POSEBNE NAMENE OD OP[TEG INTERESA Posebne namene od op{teg interesa obuhvataju: - Postoje}i kompleks Vojske Jugoslavije (u gra|evinskom podru~ju) - 20,0ha. Ovaj kompleks ure|uje se prema posebnom programu, a ukoliko se, u toku realizacije GP-a ukaè mogu}nost, na ovaj prostor bio bi upu}en daqi razvoj kompleksa"Palana~ki kiseqak" sa funkcijama bawe; - Ogledna poqa Instituta za povrtarstvo (van gra|evinskog podru~ja - 168,0ha. Ogledna poqa koristi}e se i daqe kao poqoprivredno zemqi{te, ali sa zna~ajem od nau~nog interesa. 2.3.12. MRE@E I OBJEKTI SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE SA PRIKQU^CIMA NA OKRU@EWE 2.3.12.1. Drumski saobra}aj Saobra}ajne veze za okruèwem - Smederevska Palanka je mreòm regionalnih puteva i planiranim saobra}ajnicama (prvenstveno novim pravcem prema Velikoj Plani i obilaznicom) dobro povezana sa okruèwem. Veza sa {irim okruèwem ostvaruje se autoputem M-1 Beograd-Ni{. Nova saobra}ajnica prema V. Plani omogu}ava kvalitetniju vezu sa petqom u V. Plani. Tako|e, izgradwom petqe kod Lozovika, veza Sm. Palanke sa autoputem bi}e znatno poboq{ana.

43 Sa daqim i bliìm okruèwem, Sm.Palanka je regionalnim putem R 109a prema Topoli odli~no povezana i na tzv. "{umadijsku magistralu", koja predstavqa vezu magistralnih puteva M-23 i M-22 (Topola-Rudnik) u koridoru postoje}eg regionalnog puta R 126. "[umadijskom magistralom" ostvarena je i najkra}a veza Sm. Palanke i autoputa Beograd-Ju`ni Jadran (evropska oznaka E-763), koji predstavqa jedan od najva`nijih autoputskih koridora u Srbiji, svrstan u sistem takozvanih TEM puteva (transevropskih puteva). Uli~na mreà - Uli~nu mreù Sm. Palanke ~ine slede}e kategorije saobra}ajnica: - gradska magistrala - obilaznica, - gradske magistrale, - gradske saobra}ajnice, - saobra}ajnice i - ostale saobra}ajnice. Kategorija uli~ne mreè izvr{ena je funkcionalno, pri ~emu je za svaki rang predvi|en odgovaraju}i tehno-eksploatacioni standard. Osnovna uli~na mreà je dominantno radijalnog karaktera, pri ~emu osnovne radijalne poravce ~ine ulazno-izlazni pravci prema Topoli, Mladenovcu, Smederevu, Poàrevcu, Krwevu i Velikoj Plani. Saobra}ajnica najvi{eg funkcionalnog ranga, odnosno obilaznica, pruà se od regionalnog puta R109b sa severa, zatim preko zapadne strane levom obalom Iva~kog potoka do raskrsnice sa putevima prema Mladenovcu i Smederevu i daqe na jug preko reke Kubr{nice i Rudina do postoje}eg mosta prema Vodicama na reci Jasenici. Ju`nom stranom, paralelno reci Jasenici, obilaznica se pruà do postoje}eg regionalnog puta R107 prema V. Plani, ~iju deonicu koristi do regionalnog puta R109, odakle ide na sever, ukr{taju}i se sa prugom za velike brzine i planiranom saobra}ajnicom ka V. Plani i daqe preko reke Jasenice isto~nom stranom Mikuqe i severozapadno do regionalnog puta R109a prema Krwevu. Kategoriju gradskih magistrala ~ine: - pravac,koji pokrivaju ulazno-izlazne saobra}ajnice prema Mladenovcu i Smederevu (R107 i R109) i Glava{eva ulica do Iva~kog potoka, zatim desnom stranom Iva~kog potoka do trase postoje}e pruge i daqe jugozapadno planiranom saobra}ajnicom prema V. Plani; - pravac ul. Kneza Milo{a, 20. jula i Vojske Jugoslavije; - pravac ulica Kara|or|eve, Kraqa Petra I i Crvene Armije. Kategoriju gradskih saobra}ajnica ~ine: - pravac ulice Majora Gavrilovi}a do regionalnog puta R 109; - pravac ulica Bregalni~ke, Drugog {umadijskog odreda i Omladinske; - pravac ulica Dimitrija Tucovi}a i Cerske; - pravac ulica Vuka Karaxi}a, Mike Golubovi}a, Vase Pelagi}a i nova deonica od ul. Mojora Gabrilovi}a do ul. Crvene Armije i daqe novom deonicom do [uleji}eve ulice; - pravac ulice [uleji}eve; - pravac ulica Francuske i Glava{eve; - ulazno-izlazni pravci prema Maloj Plani i Velikom Ora{ju, odnosno pravci ul. Zlatiborske i Mukerove; - pravac ulica Vojvode Stepe, deonica [umadijske ulice, deonica sa novim mostom preko Kubr{nice i ul. Rudina; - ulica Industrijska; - uli~ni pravac do Kiseqaka. Kategoriju saobra}ajnica ~ine: - uli~ni pravac prema Glibovcu; - pravac ulice Prvomajske sa novom deonicom do ul. Mojora Gavrilovi}a;

44 - pravac ul. Narodnog fronta sa novom deonicom do ul. Majora Gavrilovi}a; - pravac ul. Petra Muwasa sa novom deonicom do saobra}ajnice u produètku ul. Narodnog fronta; - pravac ul. @. Simi}a sa novom deonicom do ul. Vase Pelagi}a; - ul. Jelisav~i}eva; - pravac ul. Zmaj Jovine sa novom deonicom do ul. Drugog {umadijskog odreda; - pravac ul. Dositeja Obradovi}a sa deonicom ul. Radomira Jeleki}a i novim deonicama do ul. Neznanog junaka i daqe do Cerske ulice; - pravac ul. \ure Salaja, Lole Ribara sa novom deonicom do planirane saobra}ajnice na severu; - ul. Neznanog junaka od Omladinske ulice do produètka [uleji}eve ulice; - pravac ulica Palana~ke ~ete i Veqka Vlahovi}a sa novom deonicom do ul. Radmile [i{kovi} i ul. R.[i{kovi}; - pravac ul. Radnih brigada; - pravac ul. Jezerske, @ivote Stanisavqevi}a, Cara Lazara i Qube Risti}a; - uli~ni pravac od ul. Kneza Milo{a do brane Kudre~kog jezera; - ulica Vojvode Stepe od ul. Bregalni~ke do ul. Vuka Karaxi}a; - ulica Cviji}eva; - pravac ul. Marsela Mezi}a, Mije Krwevca, Milana Mialkovi}a, Danetove, Vojvode Putnika i novoplanirani poluprsten od ul. Vojvode Putnika do Zlatiborske ulice sa vezom do Mukerove ulice; - ulica na poziciji severno od ul. Mije Krwevca izme|u ul. Zlatiborske i Kneza Milo{a; - veza od Mukerove ulice do sistema za pre~i{}avawe vode; - ulica Prvog srpskog ustanka od ul. Vuka Karaxi}a do ul. 10. oktobra; - ul. 10. oktobra od ul. Vuka Karaxi}a do ul. Prvog srpskog ustanka; - pravac ul. Olge Milo{evi} do Francuske ulice; - ulazno-izlazni pravac prema Vodicama; Sva ukr{tawa gradskih saobra}ajnica sa èlezni~kom prugom planirana su kao denivelisana, s tim {to su u zoni ukr{tawa obilaznice, nove saobra}ajnice u produètku Mukerove ulice i pruge, planirani objekti koji treba da omogu}e denivelisano ukr{tawe sa prugom i razmenu tokova izme|u drumskih saobra}ajnica. Javni gradski prevoz - treba tehnolo{ki i organizaciono odvojiti od prigradskog, pove}ati broj linija i unaprediti sve parametre kvaliteta. Razvoj sistema javnog gradskog prevoza bazira}e se na autobuskom sistemu, a u toku planskog perioda mogu}e je na odre|enim koridorima (na pr. Kolonija - Kiseqak - V. Plana) uvo|ewe trolejbuskog podsistema. Za opravdanost uvo|ewa trolejbuskog podsistema potrebno je sprovesti posebna studijska istraìvawa. Stacionalni saobra}aj - ukupni potrebni kapaciteti parkirawa u centralnoj zoni proceweni su na 800-1200 parking mesta.Problem parkirawa moè se re{iti pravilnom politikom i organizacijom, kao i obezbe|ewem potrebnih kapaciteta. Neophodne mere za re{avawe problema stacionarnog saobra}aja obuhvataju: - organizaciju otvorenih uli~nih i vanuli~nih parkirali{ta sa razvijenim sistemom tarifa i kontrole wihovog kori{}ewa, - organizaciju centra kao "plave zone" sa limitiranim trajawem parkirawa, - izgradwu javne parking garaè, - postojawe kvalitetnog javnog i gradskog prevoza, - stimulisawe biciklisti~kog i pre svega pe{a~kog saobra}aja. Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj - kao najzastupqeniji vid kretawa u Smederevskoj Palanci, favorizuje se kroz intenzivniju izgradwu i rekonstrukciju pe{a~ke infrastrukture (trotoari, pe{a~ke staze, pe{a~ke ulice). Sve trotoare uz izgra|ene savremene kolovoze treba izgraditi (rekonstruisati) sa maksimalnom {irinom 1,60m.

45 Pored postoje}ih pe{a~kih ulica, planirana je kao pe{a~ka ulica i ulica Svetog Save (od ul. Vuka Karaxi}a do Francuske ulice). Biciklisti~ki saobra}aj, kao vid nemotorizovanog kretawa, tako|e se favorizuje izgradwom biciklisti~kih staza du` najzna~ajnijih uli~nih koridora. Potencijalni biciklisti~ki koridori mogu biti pravci prema Pridvorici i jezeru Kudre~. Stanice za snabdevawe gorivom - postoje}a stanica na Kiseqaku izme{ta se zbog pro{irewa bawskog kompleksa. Mre`a postoje}ih stanica pro{iruje se za 4 nova punkta. 2.3.12.2.@elezni~ki saobra}aj Prostornim planom Republike Srbije predvi|ena je izgradwa pruga za velike brzine, a koje se u osnovi vode po koridorima postoje}ih pruga. Pruga za velike brzine zajedno sa stanicom planirana je ju`no od reke Jasenice. Prikqu~ak "Go{e" i ostalih korisnika na stanicu Sm. Palanka planiran je sa strane stanice prema Velikoj Plani. Izgradwom pruge za velike brzine napu{ta se trasa postoje}e pruge Beograd-Ni{ na podru~ju Sm. Palanke. Ju`no od postoje}e pruge, u zoni Rudina, izme|u "Go{e I" i "Go{e II" nalazi se alternativni koridor pruge za velike brzine (po predlogu CIP Beograd). 2.3.13. MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE 2.3.13.1.Vodosnabdevawe Potrebne koli~ine vode odre|ene su na osnovu analize sada{we strukture potro{we, planiranog broja stanovnika ( 30.500 ) i procewene specifi~ne potro{we vode (580 l/st/dan ). Na kraju planskog perioda potrebna koli~ina vode je Qsrdn = 205 l/s, od ~ega za stanovni{tvo 80 l/s a za industriju, javnu potro{wu i gubitke 125 l/s. U danu maksimalne potro{we treba obezbediti koli~inu vode od Qmaxdn = 287 l/s. Ove koli~ine vode }e biti obezbe|ene iz postoje}ih lokalnih izvori{ta i iz sistema "Morava 68 ", kod koga je realizovana I faza. Izvori{te ovog sistema je u aluvionu Velike Morave, u reonu sela Trnov~e, i wegova izda{nost je oko 250 l/s. U ciqu za{tite od namernog ili slu~ajnog zaga|ewa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno delovati na izda{nost i kvalitet vode postoje}eg izvori{ta (Buline vode, Singer i Rudine ), neophodno je sprovesti sve potrebne istra`ne radove i izraditi projektnu dokumentaciju na nivou glavnog projekta, kojom bi se uspostavile zone sanitarne za{tite i precizno definisale mere i uslovi sanitarne za{tite postoje}eg izvori{ta, vode}i ra~una o daqoj koegzistenciji izvori{ta i postoje}ih objekata ( Institut, "Go{a"), kao i planiranih objekata ( "Go{a" 2, pruge velikih brzina ). Realizacija sistema " Morava 68 " predstavqa deo trajnog re{ewa vodosnabdevawa, tj. deo mlavsko-moravskog regionalnog vodovodnog sistema, koji }e obezbediti dugoro~no re{ewe pitawa vodosnabdevawa Smederevske Palanke. Distributivni sistem - postoje}i distributivni sistem je podeqen na dve visinske zone vodosnabdevawa. Zbog ve} postoje}ih zona stanovawa potrebno je uvesti i tre}u visinsku zonu vodosnabdevawa. U prvoj visinskoj zoni, do 135,0 mnm, koja obuhvata najve}i deo potro{we, funkcioni{e postoje}i rezervoar R1,2 ukupne zapremine 2.450 m3. Pored ovog rezervoara, potrebno je u ovoj zoni izgraditi jo{ rezervoarskog prostora, minimalne zapremine 4.000 m3. Jedan rezervoar, R0 , }e se izgraditi uz fabriku vode, zapremine 1.500 m3, i zbog toga je potrebno pro{iriti postoje}i kompleks fabrike vode. Drugi, R4, izgradi}e se na Vlaji}a brdu, zapremine 2.500 m3 sa kotama preliva i dna 166,0/161,0 mnm. Izgradwom ovih rezervoara, ukupan rezervoarski prostor u ovoj zoni bi iznosio 6.450 m3.

46 Druga visinska zona obuhvata potro{a~e izme|u 135,0 i 180,0 mnm. U ovoj visinskoj zoni predvi|ena je izgradwa rezervoara R5, zapremine 1000 m3 i kote preliva i dna 210,0/205,0 mnm. Izgradwom ovog rezervoara, ukupan rezervoarski prostor u ovoj zoni bi iznosio 2.250 m3. Postoje}a crpna stanica, koja }e pumpati vodu u planirani rezervoar R5 }e se vezati na planirani rezervoar R4. Potro{a~i tre}e visinske zone, preko 180,0 mnm, gde je i potro{wa najmawa, snabdevali bi se preko hidrofora. Kompleks deponije }e se snabdevati vodom prikqu~kom na gradsku vodovodnu mreù. Da bi funkcionisao planirani distributivni sistem potrebno je izgraditi oko 10,0 km primarnih cevovoda. Pored toga neophodno je rekonstruisati oko 49,0 km postoje}e razvodne mreè nedovoqnog pre~nika. 2.3.13.2. Odvo|ewe i pe~i{}avawe otpadnih voda Da bi se prikupile sanitarne otpadne vode sa teritorije obuhva}ene GP-om predvi|eno je pro{irewe mreè sekundarnih kolektora u duìni od oko 5,0 km. U okviru ovoga predvi|ena je izgradwa kolektora kroz novu industrijsku zonu, rekonstrukcija dela starog kolektora, kao i prevezivawa postoje}ih sekundarnih kolektora, radi rastere}ewa starog kolektora. Sakupqene otpadne vode odve{}e se do planiranog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, koje }e se locirati na levoj obali Jasenice. Predvi|ena povr{ina za lokaciju postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda je oko 5,0 ha. Stepen pre~i{}avawa otpadnih voda bi}e uslovqen kategorizacijom kvaliteta vode Jasenice. Otpadne vode ma{inske industrije "Go{a" se primarno pre~i{}avaju u postrojewu za predtretman, pre upu{tawa u Kubr{nicu. Ispitivawe kvaliteta ovih otpadnih voda posle predtretmana pokazalo je da odgovaraju kvalitetu kanalskog sadràja, pa ove vode treba uvesti u gradski kolektor. Kod svih planiranih industrijskih objekata, koji }e produkovati industrijske otpadne vode, neophodno je izgraditi postrojewa za predtretmane, i posle primarnog pre~i{}avawa, otpadne vode uvesti u sistem fekalne kanalizacije. Otpadne vode iz kompleksa deponije pre~i{}ava}e se na lokalnom postrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda. Pre~i{}ene vode ispu{ta}e se u potok Maskar. Atmosferske vode }e se mreòm postoje}ih i planiranih ki{nih kolektora odvesti do najbliìh recipijenata. 2.3.13.3. Regulacija vodotokova U ciqu za{tite od poplava, za{tite podzemqa od zaga|ewa i ambijentalnog ure|ewa prostora predvi|eni su slede}i radovi: - Izgradwa levoobalnog nasipa reke Jasenice, na deonici od Uzun }uprije do èlezni~kog mosta, u duìni od oko 1,2 km. - Oblagawe minor korita Jasenice u duìni od oko 2,5 km. - Oblagawe minor korita reke Kubr{nice u duìni od oko 3,9 km. - Regulacija Iva~kog potoka u duìni od oko 2,4 km. - Regulacija potoka Medvedwak u duìni od oko 2,0 km. -Regulacija Kudre~kog potoka u duìni od oko 1,1 km, od brane do zacevqenog dela. - Regulacija potoka Lipovac u duìni od oko 0,55 km. 2.3.13.4. Snabdevawe elektri~nom energijom Prognoza potrebne elektri~ne energije i snage.

47 Za planirawe razvoja elektri~ne mreè usvojene su tri osnovne kategorije potro{a~a: 1. - kategorija - doma}instva 2. - kategorija - industrija 3. - kategorija - ostali potro{a~i ({kolstvo, zdravstvo, kultura, uprava i administracija, komunalna delatnost, centralni sadràji itd.). Analiza vr{nog optere}ewa postoje}ih i planiranih potro{a~a na podru~ju GP-a vr{ena je na bazi specifi~nog parametra 40W/m2 za socijalne ustanove, komunalnu delatnost, upravu i administraciju, de~ju za{titu i kulturu; 80-100W/m2 za uslu`ne delatnosti, zdravstvo, {kolstvo; 100W/m2 za industriju; 4KW po doma}instvu. Na osnovu ovih specifi~nih parametara, ukupna vr{na snaga za sve kategorije potro{a~a na podru~ju GP-a S. Palanka iznosi 103MVA (44800KVA doma}instva, 48000KVA industrija, 10045KVA ostala potro{wa). Postoje}i elektroenergetski kapaciteti ne mogu zadovoqiti potrebe S. Palanke do kraja planskog perioda. Zbog toga se planira izgradwa trafostanice 110/10KV, 2x31,5MVA S.Palanka 2 pored postoje}e trafostanice 35/10KV Palanka 3, kao i izgradwa dalekovoda 110KV od TS 110/35KV S.Palanka 1 do TS 110/10KV S.Palanka 2 i dalekovoda 110KV od TS 110/10KV S. Palanka 2 do TS (400)/220/110KV Smederevo 3. Pored izgradwe nove trafostanice 110/10KV S.Palanka 2, planira se i pro{irewe postoje}ih trafostanica 35/10KV. Trafostanice 35/10KV Palanka 1 i Palanka 3 se pro{iruju sa 2x8MVA na 4x8MVA dok se TS 35/10KV Palanka 2 pro{iruje sa 2x8MVA na 6x8MVA. Na osnovu procewene jednovremene snage na podru~ju GP-a bi trebalo pored postoje}ih 89 trafostanica 10/0,4KV izgraditi jo{ oko 75 trafostanica 10/0,4KV kapaciteta 1x630KVA. Mikrolokacije planiranih trafostanica 10/0,4KV odredi}e se u daqoj razradi kroz urbanisti~ke projekte, a u saradwi sa JP za distribuciju elektri~ne energije. U zavisnosti od mesnih uslova planirane trafostanice izgradi}e se ili u sklopu planiranih objekata ili kao slobodnostoje}i objekti. Niskonaponsku mreù 1KV u delu kolektivnog stanovawa graditi podzemnim elektroenergetskim vodovima, a u delu individualnog stanovawa nadzemnim elektroenergetskim vodovima. Sve saobra}ajnice na podru~ju GP-a opremiti instalacijom javnog osvetqewa sa zadovoqavaju}im nivoom fotometrijskih veli~ina. Parkove i trgove osvetliti dekorativnim javnim osvetqewem. Nove trafostanice 10/0,4KV u novim delovima naseqa postaviti tako da mreà 0,4KV po stanici bude {to kra}a. Kod postavqawa novih trafostanica 10/0,4KV u postoje}u mreù 0,4KV, lokaciju odabrati po mogu}stvu {to bliè teì{tu optere}ewa u odnosu na susedne TS 10/0,4KV koje bi mogle da budu rastere}ene izgradwom novih trafostanica. Visokonaponsku mreù 10KV graditi podzemnim elektroenergetskim vodovima. Na grafi~kom prilogu iscrtani su planirani za{titni koridori za dalekovode 110KV i 35KV ispod kojih je zabrawena gradwa svih objekata osim elektroenergetskih. 2.3.13.5. PTT veze i objekti Smederevska Palanka je u PTT sistem ukqu~ena preko ÂTC (~vorna automatska telefonska centrala). Sm.Palanka kapaciteta 1440 pretplatnika i RATC (reonska automatska telefonska centrala) kapaciteta 6000 pretplatnika. Obe ove centrale su sme{tene u glavnoj po{ti u Sm.Palanci. ÂTC Sm.Palanka je opti~kim kablovima vezana sa nadre|enom GATC (glavna automatska telefonska centrala) Smederevo. Podzemnim tt kablovima ova centrala je povezana sa ÂTC Mladenovac, ÂTC Velika Plana i KATC (krajwe automatske telefonske centrale) Pridvorice, Kusadak, Ratari, Cerovac, Bani~ina, Golobok,

48Azawa, Selevac, Gr~ac, Vodice, M.Plana i Glibovac. Planira se pro{irewe postoje}ih centrala sa 7440 brojeva na 15.500 pretplatnika. Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka kori{}eni su slede}i normativi: - stambeni objekti - svaki stan jedan telefonski prikqu~ak - centralne delatnosti - svaki lokal odnosno na 25m2 korisne povr{ine jedan telefonski prikqu~ak, - komunalne delatnosti i op{ta uprava - na svakih 30-50m2 korisne povr{ine jedan telefonski prikqu~ak, - ostali sadràji - na 50-100 m2 korisne povr{ine jedan telefonski prikqu~ak, - industrija - na 4-8 radnih mesta jedan telefonski prikqu~ak. Novi telefonski prikqu~ci obezbedi}e se pro{irewem kapaciteta komutacione opreme u ATC Sm.Palanka, rekonstrukcijom postoje}e mesne tt mreè, formirawem novih kablovskih podru~ja i polagawem novih glavnih tt kablova. Nove kablove uvoditi sukcesivno, a prema potrebama korisnika i planovima nadle`nog javnog preduze}a za tt zaobra}aj. Distributivnu tt mreù graditi uvla~nim odnosno armiranim tt kablovima. Uvla~ne kablove postavqati kroz tt kanalizaciju, a armirane tt kablove poloìti slobodno u zemqu u rov dubine 0,8m i {irine 0,4m. U planiranim objektima za kolektivno stanovawe i poslovawe predvideti unutra{we izvode sa dowom vrstom telefonske koncentracije. U blokovima gde se planiraju objekti za individualno stanovawe predvideti spoqne izvode. Za izgradwu kablovske TV potrebno je uraditi studiju i idejna re{ewa, a na osnovu posebnih uslova nadle`nih distributivnih organizacija. Vodove kablovske TV polagati pored tt kablova ili pored gasovoda. U okviru po{tanskog saobra}aja, prema usvojenom kriterijumu da jedan {alter opsluùje u proseku 2500 stanovnika, na teritoriji GP-a bi se moralo, pored postoje}ih 6 {altera (5 u glavnoj po{ti i 1 u po{ti u Koloniji) izgraditi jo{ 8 novih {altera u okviru novih po{tanskih objekata koji }e se graditi u okviru centara mesnih zajednica. 2.3.13.6. Snabdevawe toplotnom energijom Energenti za proizvodwu toplotne energije, potrebne za zagrevawe proizvodnog, poslovnog i stambenog prostora bi}e prvenstveno prirodni gas, pa ugaq, posle wih te~na goriva, a sasvim na kraju elektri~na energija. Predvi|a se da ovaj planski period bude karakteristi~an po veoma intenzivnom razvoju gasifikacionog sistema, skoro do potpunog pokrivawa celog gradskog reona. Toplifikacija - donekle izgra|en sistem toplifikacije, koji se sastoji od par toplovoda od "Go{e" do nekoliko objekata u gradu bi}e do kraja optimiziran. Optimizacija }e se sastojati u maksimalnom optere}ewu tih toplovoda, kako bi se {to ve}i broj objekata prikqu~io na wih. Pojedina~na izvori{ta /kotlarnice po objektima/, uglavnom van pogona, treba da budu kompletirana, sanirana, a po mogu}stvu i po podobnosti lokacije, treba da budu konverzovana za potro{wu prirodnog gasa. U budu}im zonama sa ve}om koncentracijom novih objekata, predvideti reonske kotlarnice na prirodni gas, ili pojedina~nu potro{wu gasa po doma}instvima. Gasifikacija - Primarni energent }e biti gas. Razlozi isticawa ovog goriva u prvi plan su vi{estruki: treba se {to pre ukqu~iti u wegovu potro{wu i tako u~estvovati u kori{}ewu zajedni~kog svetskog dobra, transport gasa je relativno najekonomi~niji a time i najpogodniji za snabdevawe, ekolo{ki osnov kori{}ewa je vi{e nego o~igledan, itd. Iz istih razloga gas treba koristiti u industriji, {to je skoro u celosti predvi|eno ovim dokumentom.

49 Sagledsavawe potrebnih kapaciteta - struktura i veli~ina prostora koja je osnov za aproksimativno odre|ewe potrebnih kapaciteta objekata za transport gasa unutar naseqa je: Stanovawe 11.050 stanova

− visoke gustinae 5.100 − sredwa 5.200 − niska 1.250

Ostali prostor za boravak − gradska uprava 20.000 m2

− turizam 10.000 − osnovne {kole 24.500 − sredwe {kole 24.000 − zdravstvo 22.100 − de~ja za{tita 8.160 − socijalna za{tita 400 − nuaka 3.000 − kultura 7.500 − komunalni objekti 1.000

Industrija ukupno 14.640 zaposlenih Potrebne maksimalne ~asovne koli~ine gasa m3/hmax = 11.050 * 1,2 + 120.660 * 0.014 + 10.000 = 25.000 Planska re{ewa - program gasifikacije sadrà}e tri nivoa. -Izgradwa /zatvarawe/ ~eli~nog gasovodnog prstena, {to }e se ostvariti nastavqawem postoje}eg gasovoda MRS "Go{a" - Ciglana. Novi, isto~ni deo prstena i}i }e od "Go{e" prema Kiseqaku, preko kasarne, ulicama 20. juli, kneza Milo{a, preko lokaliteta "Mali kqu~", Teslinom i Drugog [umadijskog odreda do Ciglane, gde }e se sastaviti sa pomenutim gasovodom. Ovaj segment gasne infrastrukture predstavqa}e nivo sredweg pritiska maksimum 12 bara, a obuhvata i gradwu merno-regulacionih stanica, koje sniàvaju pritisak sa 12 na 4 bara. -Izgradwa distributivne mreè {iroke potro{we pritiska 4 bara, kao i prikqu~ivawe mawih potro{a~a direktno na mreù sredweg pritiska od 12 bara. Ova grupa aktivnosti predstavqa uvo|ewe gasa u potro{wu. -Pove}awe kapaciteta centralnog postrojewa - glavne merno-regulacione stanice na Rudinama sa 5000 na 25000 m3/h. 2.4. GENERALNA REGULACIONA, NIVELACIONA I TEHNI^KA RE[EWA 2.4.1. GENERALNO REGULACIONO RE[EWE U dugoro~noj koncepciji razvoja sistema saobra}aja izvr{ena je nadgradwa postoje}e saobra}ajne matrice na podru~ju GP-a Smederevska Palanka 2010.god. U skladu sa takvim re{ewima u prostoru, ne}e do}i do bitnih promena u generalnom sistemu regulacije naseqa. Izuzetak ~ine zone kroz koje prolaze trase planiranih saobra}ajnica i to: Gradska magistrala - obilaznica- izgradwa obilaznice u obliku poluprstena od R109b do R109a podrazumeva rekonstrukciju raskrsnice puteva R107, R109 i puta za Glibovac, izgradwu mostova na Kubr{nici i Jasenici i dogradwu postoje}eg mosta na Jasenici (prema Vodicama), izgradwu objekta u zoni ukr{tawa sa prugom za velike brzine i novom saobra}ajnicom prema Velikoj Plani i izgradwu objekta u zoni ukr{tawa sa prugom na strani èlezni~ke stanice prema Mladenovcu. Gradska magistrala - izgradwa saobra}ajnice na deonici izme{tene pruge od ul. 20. jula do Iva~kog potoka i daqe do Glava{eve ulice,

50 - izgradwa saobra}ajnice u produètku Mukerove ulice, rekonstrukcija raskrsnice ulica Mukerove i 20. jula i izgradwa objekta u zoni ukr{tawa sa prugom za velike brzine, - izgradwa objekta u zoni ukr{tawa ulice Vojske Jugoslavije i pruge za velike brzine. Gradske saobra}ajnice - izgradwa saobra}ajnice u produètku ul. Vojvode Stepe sa izgradwom mosta preko reke Kubr{nice, - izgradwa saobra}ajnice u nastavku Omladinske ulice do Glava{eve ulice i u nastavku ul. Drugog {umadijskog odreda do [uleji}eve ulice, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ulice Vase Pelagi{a do R109b i daqe do [uleji}eve ulice, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ul. Majora Gavrilovi}a do R109, - izgradwa saobra}ajnice u nastavku ul. D.Tucovi}a do Cerske ulice, - izgradwa saobra}ajnice u nastavku obilaznice od R109b do produètka ulica Neznanog junaka i [uleji}eve, - izgradwa saobra}ajnice u produètku Wego{eve ulice do ul. 20. jula. Saobra}ajnice- izgradwa saobra}ajnice od Mukerove ulice do Sistema za pre~i{}avawe vode, - izgradwa saobra}ajnice u nastavku ulice Mije Krwevca i u nastavku ulice Vojvode Putnika u obliku poluprstena, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ulice Olge Milo{evi} do ul. Vojvode Stepe, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ulice Zmaj Jovine do ul. Drugog [umadijskog odreda, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ulice Veqka Vlahovi}a do ul. Radmile [i{kovi}, - izgradwa saobra}ajnice u nastavku ul. Narodnog fronta do ul. Majora Gavrilovi}a, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ulice Petra Muwasa do produètka ulice Narodnog fronta, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ulice @. Simi}a do ul. Vase Pelagi}a, - izgradwa saobra}ajnice u produètku Lole Ribara do planirane saobra}ajnice u produètku ulice Vase Pelagi}a, - izgradwa saobra}ajnice u produètku ulica Dositeja Obradovi}a i R.Jeleni}a do ul. Cerske. Promene postoje}ih regulacija zna~ajnije }e se desiti i u zonama denivelisanog ukr{tawa puteva /gradska obilaznica sa drugim saobra}ajnicama i èlezni~kom prugom.Generalnim regulacionim re{ewem definisane su regulacione {irine za: - gradska magistrala - obilaznica ............................................................................................. 21m - gradska magistrala ................................................................................................................ 22-30m - gradska saobra}ajnica .......................................................................................................... 15-25m - saobra}ajnica ......................................................................................................................... 13-18m - ostale saobra}ajnice .......................................................................................................... min. 8m - trotoari i pe{a~ke staze ............................................................................................... min. 1,6m - razne trake ............................................................................................................................ 1,5-4,5m - svetli profil (pruga-put) ............................................................................................. min. 6,5m - svetli profil (put-put) ................................................................................................. min. 4,5m Regulacija unutar blokovskih povr{ina GP-a data je na grafi~kom prilogu; NAMENA PROSTORA I RAZRADA GP-a u razmeri 1:5000 i SAOBRA]AJ u razmeri 1:10.000.Generalna regulacija vodotokova na podru~ju GP-a data je na grafi~kom prilogu: VODOREGULACIJA I ODVO\EWE OTPADNIH VODA u razmeri 1:10.000. Podzemne trase glavnih vodova komunalne infrastrukture sme{tene su u regulacionim profilima saobra}ajnica (vodosnabdevawe, ki{na i fekalna kanalizacija, kablovski vodovi elektroenergije, tt instalacije, toplovodi, gas).

51Nadzemna krupna infrastruktura (pre svega elektroenergetski dalekovodi visokog napona) i wene trase definisane su odgovaraju}im studijama. Objekti komunalne infrastrukture (TS, MRS, CS i druge ) planirani su u sastavu centara ili na pojedinim lokacijama u nameni prostora a kroz regulacione planove }e biti definisani wihovi prostorno-lokacijski elementi. 2.4.2. GENERALNO NIVELACIONO RE[EWE Zahvat GP-a leì na terenu koji generalno pada prema rekama Kubr{nica i Jasenica. Zapadni deo ima prose~ni pad od 0-5%, a severoisto~ni deo od 5-15%. Takav reqef obezbe|uje odvo|ewe povr{inskih voda prema vodotokovima i saobra}ajnicama, sa kojih se one odvode sistemom ki{ne kanalizacije. Nivelete postoje}ih saobra}ajnica se zadràvaju. Delovi planiranih saobra}ajnica, koji se nadovezuju na postoje}e deonice, nivelaciono se moraju prilagoditi postoje}im niveletama izvedenih saobra}ajnica. Nivelete saobra}ajnica koje prolaze ispod novoprojektovane èlezni~ke pruge, u zavisnosti od svetlog profila, pretrpe}e neke promene (spu{tawe nivelete). U generalnom nivelacionom re{ewu dati su osnovni nivelacioni elementi, koje treba po{tovati u razradi GP-a, kao {to je maksimalni podu`ni nagib: - gradska magistrala - obilaznica ....................................................................................5% (6%) - gradska magistrala ............................................................................................................ 5%(6%) - gradska saobra}ajnica ....................................................................................................... 6%(7%) - saobra}ajnica ............................................................................................................................... 7% - ostale saobra}ajnice ....................................................................................................... max. 12% 2.4.3. GENERALNA TEHNI^KA RE[EWA Generalna re{ewa tehni~kih sistema (vodosnabdevawe, vodoregulacija, kanalizacija, elektroenergetski i tt sistemi, sistemi snabdevawa toplotnom energijom) data su u poglavqu 2.3.1.3. ovog GP-a i na odgovaraju}im grafi~kim prikazima u razmeri 1:10.000.

52

TRE]I DEO

III. PRAVILA I MERE ZA URE\IVAWE PROSTORA

3. OP[TA PRAVILA I MERE 3.1. ZA RAZRADU GENERALNOG PLANA GENERALNI URBANISTI^KI PLAN (GP) se, prema Zakonu o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 44/95, ~lan 20.) razra|uje REGULACIONIM URBANISTI^KIM PLANOVIMA (RP). Zato je GP pravni i stru~ni osnov za izradu RP. Radi omogu}avawa kontinualne realizacije GP-a, do dono{ewa RP, prema ~lanu 23 i 71-t1 navedenog Zakona, URBANISTI^KA DOZVOLA (UD) se moè izdavati na osnovu URBANISTI^KOG PROJEKTA (UP) i na osnovu GP-a, ali u skladu sa URBANISTI^KO-TEHNI^KIM USLOVIMA, definisanim kroz POSEBNE ZONE SA STANOVI[TA PLANIRANOG URE\EWA PROSTORA (poglavqe 2.4. od 2.4.1.-2.4.5. i poglavqe 4. od 4.1.-4.6. ovog GP-a), a naro~ito kroz ZONE U KOJIMA SE NE]E BITNO MEWATI POSTOJE]A REGULACIJA. Prema ~lanu 41, u ovim zonama, mogu}a je razrada a preko PLANA PARCELACIJE (PP) , kao posebnog urbanisti~kog dokumenta, ukoliko se intervencije odnose na kvalitativno sre|ivawe postoje}eg stawa i sanaciju, ali bez promene namene, i ukoliko je takav na~in razrade odre|en ovim GP-om. Do dono{ewa PODZAKONSKIH AKATA, definisanih ~lanom 72 Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa, primewiva}e se pravila i uslovi iz ovog GP-a, a za izradu RP-ova, koristi}e se UPUTSTVO MINISTARSTVA GRA\EVINA ZA IZRADU RP, iz jula 1997.godine. OP[TA PRAVILA i MERE, utvr|ena ovim GP-om, sluè za sprovo|ewe i realizaciju GP-a, definisana su Zakonom i moraju se po{tovati, jer wihova primena ne zavisi od trenutne situacije.Prema OP[TIM PRAVILIMA I MERAMA, SISTEM RAZRADE I SPROVO\EWA PLANIRANE NAMENE PROSTORA U OVOM GP-u, je slede}i: A. NA OSNOVU GENERALNOG PLANA - urbanisti~ki uslovi (UU) i urbanisti~ka dozvola (UD) se mogu izdavati u slede}im zonama: A.1. U ZONAMA PRODUKTIVNOG ZEMQI[TA, izuzetno za objekte, koji dopuwavaju poqoprivrednu proizvodwu, u skladu sa ~l. 71. stav 3 i 4. Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa i na oglednim poqima instituta za povrtarstvo, prema specifi~nom programu i nau~nim potrebama instituta. Za zone produktivnog zemqi{ta, moè se raditi i druga specifi~na dokumentacija (rejonizacija poqoprivrednog zemqi{ta), kojom }e se u skladu sa prirodnim uslovima definisati na~in kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta i povr{ine za po{umqavawe. To su povr{ine izme|u granice gra|evinskog zemqi{ta i granice GP-a, organizovane u {est zona, prikazanih na grafi~kom prilogu: SISTEM RAZRADE GP-a u razmeri 1:5000: - GLIBOVAC ....................................................... ................1 145ha - HAJDU^KI POTOK ......................................................... .230ha - RAVWAK .............................................................................. .180ha - BRESJE-OSREDAK ........................................................... .300ha - INSTITUT ......................................................................... .175ha - BULINA VODA-RUDINE .............................................. .160ha _________________________________________ Svega ......................................................... .1190ha _________________________________________ Mogu}a izgradwa u zonama produktivnog zemqi{ta obuhvata generalno prostor oa 1190 ha, ali samo mestimi~no, na pojedinim parcelama i to iskqu~ivo prema uslovima definisanim u poglavqu 4.1.1. Zbog toga }e, u odnosu na ukupno produktivno zemqi{te, izgra|ena povr{ina biti zanemarqivo mala.

53 A.2. U ZONAMA BEZ PROMENE POSTOJE]E REGULACIJE, kojima su obuhva}ene: - zone stanovawa niskih gustina (B1-Gn do 30 stanovnika /ha), u enklavama gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju, na povr{ini od 25ha. UU i UD izdava}e se u okviru postoje}ih gra|evinskih parcela, bez nove parcelacije. Za funkciju stanovawa uz bavqewe poqoprivrednom proizvodwom, ili vikend-stanovawe, UU i UD izdava}e se prema elementima iz poglavqa 4.-4.1.2.1. ovog GP-a; - zone stanovawa niskih gustina (V1-Gn do 30 stanovnika/ha) na obodima jedinstvene celine gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju, UU i UD priprema}e se na osnovu PLANA PARCELACIJE ILI VA@E]EG DUP-a, koji zadovoqava uslove zadate ovim GP-om. Definisano je pet ovakvih zona: - ÛBURA ................................................................20ha - VLAJI]A BRDO ..................................................25ha - BRESJE ................................................................. 10ha - RUDINE ............................................................... 15ha - BULINA VODA .................................................. 40ha ----------------------------------------------- Svega ----------------------- 11o ha ----------------------------------------------- - zone sa razli~itim reìmima izgradwe: -zone stanovawa visokih gustina (A1-Gn - 151-300 stanovnika/ha), postoje}e zone; -zone stanovawa sredwih gustina (B1-Gn 61-150 stanovnika/ha), zone pogu{}avawa na postoje}im parcelama, u delovima sa definisanom regulacijom; -zone stanovawa sredwih gustina (B2-Gn -31-60 stanovnika/ha), zaokruèwe zapo~etih zona, u delovima sa definisanom regulacijom;

-postoje}e radne zone izgra|ene preko 80%; -postoje}i kompleksi javnih funckija, realizovani sa >85%, a sve na osnovu vaè}ih DUP-ova, koji nisu u suprotnosti sa GP-om, ili direktno na osnovu GP-a, prema poglavqu 4.1.2.3. od 4.1.2.3.1. do 4.1.2.3.5. Ukupna povr{ina ovih zona iznosi oko 160 ha. A3. U ZONAMA OBNOVE I REVITALIZACIJE, kojima su obuhva}eni: -revitalizacija i obnova celina kulturno-istorijskog nasle|a; -pojedina~ni objekti graditeqskog nasle|a prema spisku nepokretnih kulturnih dobara; -arheolo{ki lokaliteti, ali samo kada su u pitawu radovi na odràvawu ili obnavqawu objekata, prijavqivawe radova na arheolo{kim lokalitetima, a na osnovu postoje}e vaè}e dokumentacije nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture, ili uz wihove uslove i saglasnost (poglavqe 4.1.3. od 4.1.3.1. do 4.1.3.3.). Povr{ina na kojoj se mogu, na osnovu GP-a, do dono{ewa RP, izra|ivati ovakvi uslovi iznosi oko 15,0ha. Ukupna povr{ina zona koje }e se realizovati na osnovu uslova iz GP-a, zauzima prostor od oko 310 ha ili 23,6% od ukupnog gra|evinskog zemqi{ta. No, po{to su zone bez promene regulacije najve}im delom izgra|ene, mogu}e intervencije na osnovu GP-a odnose se samo na neizgra|ene parcele ili dopunu izgra|enih, pa je realni prostor za realizaciju na osnovu GP-a znatno mawi od navedenih 310 ha. B. NA OSNOVU RP I UP kao razrade GP-a - urbanisti~ki uslovi i urbanisti~ka dozvola }e se pripremati u slede}im zonama: B1. U ZONAMA SA RAZLIÎTIM RE@IMIMA IZGRADWE: -stanovawe visokih gustina (A2-Gn 201-350 stanovnika/ha) nove zone; -stanovawe sredwih gustina (B1-Gn 61-150 stanovnika/ha) pogu{}avawe na postoje}im parcelama uz mogu}nost dogradwe, izgradwe novih objekata kroz zamenu gra|evinskog fonda - delovi sa nedefinisanom regulacijom;

54 -stanovawe sredwih gustina (B2-Gn 31-60 stanovnika/ha) zaokruèwe zapo~etih zona sa nedefinisanom regulacijom; -sve postoje}e zone rada izgra|ene < 80%; -sve nove zone rada; -sve nove zone objekata javnih funkcija; -sve postoje}e zone javnih funkcija izgra|ene < 85%; -sve nove zone komunalnih objekata, infrastrukture, zelenila, sporta i rekreacije. Ukupna povr{ina zona sa razli~itim reìmima izgradwe iznosi oko 710ha. Osnovni parametri za izradu RP i UP dati su u poglavqu 4.2.1. od 4.2.1.1. do 4.2.1.9. B2. U ZONAMA ZA REKONSTRUKCIJU - UU i UD }e se pripremati u naseqskom centru i zonama, koje se naslawaju neposredno na wega, prevashodno sa namenom stanovawa i centralnih funkcija u kojima se planskom intervencijom moè posti}i racionalnije kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta kroz razli~ite stepene rekonstrukcije po blokovima. Takve zone su: - stanovawe visokihgustina (A3-Gn 151-200 stanovnika/ha) sa centralnim sadràjima, kroz permanentnu rekonstrukciju, na ukupnoj povr{ini od oko 55ha, ali samo na osnovu UP definisanih kao razrada RP, ili na osnovu uslova iz RP, ako je to wime dozvoqeno (poglavqe 4.2.2. od 4.2.2.1. do 4.2.2.2.

B.3. U ZONAMA SA POSEBNIM RE@IMIMA I OGRANIÊWIMA, kojima su obuhva}ene ~etiri lokacije: - NOVO NASEQSKO GROBQE ...........................40ha - NOVO POSTROJEWE ZA PREÎ[]AVAWE OTPADNIH VODA (sa zonom za{tite) .........10ha - POSTOJE]A DEPONIJA SME]A NA LOKACIJI "GUBERA[" .................................. 25ha - KOMPLEKS VJ (povr{ina sadràna u okviru RP) .............................. ha _______________________________ Svega .................................................. 75ha _______________________________ U ovim zonama, UU i UD }e se pripremati na osnovu UP, uz obavezne uslove i saglasnosti nadle`nih preduze}a, organa i institucija za svaku namenu, i uz izradu odgovaraju}e analize uticaja na ìvotnu sredinu prema Zakonu o za{titi ìvotne sredine i Pravilniku o izradi ove analize (poglavqe 4.2.3.). Ukupna povr{ina zona koje }e se realizovati na osnovu uslova iz urbanisti~ke dokumentacije, kojom se GP razra|uje, iznosi oko 840 ha, ili 64,2% od ukupnog gra|evinskog zemqi{ta u podru~ju GP-a. V. NA OSNOVU RP, UP I SPECIFI^NE DOKUMENTACIJE, KOJA IM PRETHODI - urbanisti~ki uslovi i urbanisti~ka dozvola priprema}e se: V1 - U ZONAMA OD POSEBNOG INTERESA ZA NASEQE, koje obuhvataju - sve ~etiri bawske funkcionalne celine ("Palana~ki kiseqak", bolnicu "Stefan Visoki", "Kudre~" i "Mikuqu" sa zonom za{tite), sa ukupnom povr{inom od 329ha (od ~ega je "Mikuqa" sa zonom za{tite van gra|evinskog zemqi{ta sa 160ha). Pri tome se kompleksi bolnice i "Palana~kog kiseqaka" mogu razra|ivati u sastavu zadatih RP, ili posebno, kao faze tih RP (poglavqe 4.3.1. - 4.3.1.1.). Svim RP bawskih kompleksa prethodi specifi~na dokumentacija, koja }e doprineti kvalitetu re{ewa u odgovaraju}im RP. To su: elaborati za progla{ewe pro{irewa postoje}ih kompleksa, zdravstveno-le~ili{na osnova, turisti~ka osnova sa komercijalnim efektima, {umsko-privredna i lovna osnova, planovi pejza`nog ure|ewa, efekti od uticaja bawe na poboq{awe kvaliteta ìvotne sredine i dr. - u koridorima pruge velikih brazina- ne mogu se izdavati nikakvi uslovi niti UD, osim za prugu velikih brazina, ali tek po izradi odgovaraju}e dokumentacije: Studija

55poloàja trase, Studija opravdanosti, idejni i glavni projekti, analiza uticaja na ìvotnu sredinu i dr., i kona~nog studioznog definisawa poloàja wene trase (4.3.1.2.); - u zonama izvori{ta vodosnabdevawa Rudine i Bulina voda, ne mogu se izdavati ni UU, ni UD za izgradwu bilo kakvih objekata, dok se ne defini{u granice zona za{tite, na osnovu neophodnih istraìvawa, analize uticaja okruèwa na izvori{ta i projekata sanitarne za{tite (4.3.1.3.); - u zoni izvori{ta mineralne vode "Palana~ki kiseqak", tako|e se ne moè vr{iti nikakva izgradwa, do dono{ewa RP i obezbe|ewa svih potrebnih istraìvawa, analize uticaja, kao i ostvarewa funkcionalne veze sa lokacijom "Vodice" (4.3.1.4.). Ukupne povr{ine zona, koje }e se razra|ivati prema pravilima iz poglavqa 3.1. iznose: A - NA OSNOVU GP-a A1 - U zonama produktivnog zemqi{ta ........................................................................................ 1190ha A2 - U zonama bez promena postoje}e regulacije .......................................................................... 295ha A3 - U zonama obnove i revitalizacije ............................................................................................ 15ha SVEGA NA OSNOVU GP-a .................................................................................................................. 310 ha

B - NA OSNOVU RP I UP KAO RAZRADE GP-a B1- U zonama sa razli~itim reìmima izgradwe ........................................................................ 710ha B2 - U zonama za rekonstrukciju ......................................................................................................... 55ha B3 - U zonama sa posebnim reìmima i ograni~ewima ................................................................. 75ha SVEGA NA OSNOVU RP i UP KAO RAZRADE GP-a ................................................................. 840 ha

V. NA OSNOVU RP, UP I SPECIFI^NE DOKUMENTACIJE KOJA IM PRETHODI V1 - U zonama od posebnog interesa za naseqe ............................................................................... 160ha SVEGA NA OSNOVU RP, UP I SPECIFI^NE DOKUMENTACIJE ................................ 160 ha ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- SVEGA SPROVO\EWE U OKVIRU PRODUKTIVNOG ZEMQI[TA(A1)........ 1190ha SVEGA SPROVO\EWE I RAZRADA U OKVIRU GRA\. ZEMQI[TA ............. 1310ha ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- UKUPNO GP ........................................................................................................................................... 2500ha ------------------------------------------------------------------------------------------------------- Pored navedenih reìma i zona razrade, GP se obavezno razra|uje kroz 11 regulacionih planova, prikazanih na grafi~kom prilogu: SISTEM RAZRADE GENERALNOG PLANA, U RAZMERI 1:5000. Regulacioni planovi su: - KAMENAC .........................................................100ha - CENTAR.................................................................95ha - IVAK .................................................................... 95ha - KOLONIJA ........................................................ 90ha - DOWI GRAD - KOLONIJA ........................ 135ha - KUDRE^ ..............................................................110ha - VLAJI]A BRDO ................................................95ha - MIKUQA .......................................................... 160ha - PALANA^KI KISEQAK ............................ 80ha - GO[A ................................................................... 70ha - STARA ÂR[IJA ............................................ 80ha _______________________________ Svega RP ........................................ 1100ha _______________________________ Op{ta pravila za izradu RP su: - RP ne sme i ne moè da zameni GP; - svi RP obezbe|uju kontinuitet i nadgradwu naseqa kao celine io~uvawe wegovih specifi~nih vrednih karakteristika, obele`ja urbanisti~kih celina i repernih objekata; - RP obuhvata urbanisti~ku celinu, koja ima definisan karakter; - veli~ina zahvata RP uslovqena je celovito{}u karaktera urbanisti~ke celine; - RP mora da obezbedi uravnoteèn odnos funkcija urbanisti~ke celine; - RP sadrì grafi~ke priloge i tekstualni deo, koji moraju biti usagla{eni; - deo RP moè se razraditi konkursom (urbanisti~kim i arhitektonskim); - RP-om se moè utvrditi etapnost wegove realizacije.

56 U realizaciji GP-a, neophodno je po{tovati i slede}a op{ta pravila i mere: - izrada RP i ostale navedene dokumentacije u ovom poglavqu, izgradwa i ure|ewe prostora u granicama GP-a, moè se vr{iti samo na osnovu i u saglasnosti sa dugoro~nom koncepcijom ure|ewa i organizacije prostora i gra|ewa naseqa (poglavqe II ovog GP-a) i prema normativima i uslovima iz poglavqa 2,3 i 4 ovog GP; - na osnovu sredworo~nih i godi{wih programa ure|ewa prostora i zemqi{ta, utvr|uje se dinamika razvoja naseqa u prostoru i dinamika i prioriteti izrade RP-ova i druge urbanisti~ke ili specifi~ne dokumentacije definisane ovim GP-om. Na taj na~in utvr|uju se i prioriteti u realizaciji pojedina~nih urbanisti~kih celina; - sve postoje}e urbanisti~ke planove i op{tinske Odluke, treba usaglasiti sa ovim GP-om, ili uraditi nove, prema uslovima, pravilima i merama iz ovog GP-a. Na grafi~kom prilogu, u razmeri 1:5000, prikazan je naveden sistem razrade ovog Generalnog plana. 3.2. IMPLEMENTACIJA Primena, odnosno sprovo|ewe Generalnog plana ima, najglobalnije posmatrano, tri bitne dimenzije: prostorno-fizi~ku, upravno-razvojnu i finansijsku, iz kojih proisti~e niz mera. Ovim merama obavezuju se nadle`ni organi, stru~ne slu`be, pa i korisnici prostora, da bi plan mogao kontinualno da se sprovodi. To su: -PLANSKE MERE - koje podrazumevaju obezbe|ewe izrade nove urbanisti~ke i druge planske dokumentacije, definisane sistemom razrade ovog GP-a, u skladu sa Zakonom, kao i inovirawe postoje}e dokumentacije prema pravilima i merama iz GP-a. Planskom i kontinualnom izrade navedene dokumentacije, obezbe|uju se i prioriteti za realizaciju planirane namene prostora po urbanisti~kim celinama; -TEHNI^KE MERE - kojima se pripremaju konkretni uslovi za izradu urbanisti~ke dokumentacije kroz monitoring ìvotne sredine, izradu potrebnih studija, i defini{u elementi za realizaciju pojedina~nih sistema i funkcija; -EKONOMSKE MERE - kojima se, pre svega obezbe|uju izvori sredstava i konkretna sredstva za definisawe prioriteta programa razvoja i realizaciju pojedina~nih programa; -PRAVNE MERE - koje podrazumevaju dono{ewe Odluka po utvr|enim prioritetima, za postplanski period, u skladu sa relevantnim Zakonima, a pre svega za izradu GP-om definisane dokumentacije i pripremu gra|evinskog zemqi{ta za kontinualnu realizaciju; -ORGANIZACIONE MERE - koje podrazumevaju konstituisawe i organizovawe svih stru~nih slu`bi i preduze}a, opet u skladu sa Zakonom, od urbanisti~kih do komunalnih, koja }e raditi na realizaciji konkretnih, utvr|enih programa. Navedeni niz samo najzna~ajnijih mera pokazuje da je primena i sprovo|ewe Generalnog plana odgovoran i trajan posao. 3.3. ZA RACIONALNO KORI[]EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U prvom poglavqu GP-a dat je opis granica podru~ja obuhva}enog GP-om, dok je kroz drugo poglavqe data koncepcija namene prostora sa bilansom povr{ina. Ve} u po~etnoj fazi stvarawa koncepta namena i bilansirawa potrebnih povr{ina za konkretne namene, osim normativno definisanih potreba za zemqi{tem, maksimalno su uvaàvani principi racionalne upotrebe i organizacije kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta u granicama GP-a. U tom smislu brojne prirodne karakteristike zemqi{ta koje zahtevaju relativno visoka ulagawa za pretvarawe istog u gra|evinsko, uslovile su koncept da se takvo zemqi{te nameni za parkovske i druge zelene, slobodne i javne povr{ine. Ovako formirane planske koncepcije namene gra|evinskog zemqi{ta pruàju mogu}nosti za stvarawe politike i mera za racionalno upravqawe i gazdovawe gra|evinskim zemqi{tem.

57 Primenom savremenih nau~nih saznawa u ovoj oblasti, uz uvaàvawe i promene postoje}eg stawa, kroz razradu i sprovo|ewe GP-a potrebno je ispo{tovati slede}e planske koncepcije: - podru~je GP-a Smederevska Palanka 2010.godine obuhvata povr{inu od 2500ha; gra|evinsko zemqi{te u gra|evinskom podru~ju 1310ha; ukupna potro{wa gra|evinskog zemqi{ta 390m2/stanovniku; planirani broj stanovnika 30.500; - prilikom planirawa namene povr{ina izvr{eno je optimalno uravnoteèwe i organizacija funkcija u skladu sa normativima za gradove sredwe veli~ine, dato u tabeli broj 2. ovog GP-a, i specifi~nostima bawskog naseqa; - primewen je planski princip izgradwe grada iznutra radi racionalnijeg kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta u zonama rekonstrukcije (stanovawe i postoje}e zone rada) pogu{}avawa (poglavqa 2.2.1. i 2.2.2.) i izgradwe infrastrukturnih sistema; - prose~na gustina naseqenosti iznosi 65 stanovnika/ha, a stanovawa 22 stana/ha, dok su pojedina~ne gustine stanovawa i naseqenosti date u poglavqu 2.2.1 i tabeli broj 3.; - prose~na gustina zaposlenosti u zonama rada iznosi 60 radnih mesta/ha (poglavqe 2.2.2.) a oko 5600 radnih mesta od ukupno 14640 na podru~ju GP-a integrisano je kroz delatnosti tercijarnog sektora, male privrede u zone centralnih sadràja i funkcija, ili utkano u zone stanovawa; - gra|evinsko zemqi{te za objekte javnih funkcija planirano je prema o~ekivanom broju stanovnika u nasequ i podru~ju koje gravitira nasequ, ~ime je, uz postoje}e objekte, obezbe|eno gra|evinsko zemqi{te za dugoro~ni razvoj sada nedostaju}ih sadràja i formirawe humanih i ekolo{kih uslova ìvota i rada; - pri formirawu koncepta mreè saobra}ajnica optimizirani su uslovi koje pruà postoje}a mreà saobra}ajnica, koje uslovqava namena i organizacija gra|evinskog zemqi{ta i u skladu sa tim i procenama saobra}ajnog optere}ewa (i stepena motorizacije) planirane su trase, rang i zna~aj novih saobra}ajnica. Na odre|en na~in i u odre|enoj meri, na ukupan koncept organizacije planiranih naseqskih sadràja uticala je planirana trasa - koridor, rezervisan za realizaciju programa pruga velikih brzina u Srbiji i - kroz za{titu prirodnih dobara, graditeqskog nasle|a i obezbe|ewe kvalitetnih prirodnih uslova kroz ekolo{ke norme i bawsko zelenilo, planirano je 63,2m2/stanovniku zelenih povr{ina, ~ime je obezbe|en prostor za razvoj bawe, humano ìvqewe - rad i stanovawe, {to se ne moè, sve, kvantifikovati kroz ekonomske parametre. Nagla{ava se da planski koncept namene zemqi{ta, organizacije, upotrebe i kori{}ewa istog, polazi od odrìvog razvoja, jer zbog okolnosti u kojima se ìvi i privre|uje u prvim godinama planskog horizonta, logi~no je skromnim sredstvima finansirati prvenstveno odr`vawe naseqskih funkcija, a u kasnijim godinama, sa porastom ekonomske snage ulaziti u realizaciju datih planskih koncepcija. Zbog svega {to je re~eno, potrebno je na nivou op{tine formirati zemqi{nu politiku i delom je realizovati kroz op{tinske Odluke o naknadama za ure|ivawe i kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Odluke preba da budu stimulativne za postoje}e i potencijalne investitore i da se godi{we, kroz visine naknada, uskla|uju sa aktuelnim zahtevima za gra|evinskim zemqi{tem. U savremenim uslovima neophodno je razvijati marketin{ke aktivnosti i menaxment, kao i privredni ambijent za dono{ewe investicionih odluka i privla~ewe kapitala u Smederevsku Palanku. 3.4. ZA RACIONALNU POTRO[WU VODE Sa ovog nivoa planirawa - izrade Generalnog plana, preambiciozno je davati uputstva za racionalnu potro{wu vode. U svakom slu~aju upotrebqiva voda za pi}e, potrebe doma}instava i tehnolo{ke potrebe, postaje ograni~en resurs, koji se sporo i te{ko obnavqa pa ga samim tim treba racionalno koristiti. Sa gledi{ta racionalne potro{we vode postoji ve}i broj fizi~kih parametara koji determini{u i uslovqavaju visinu potro{we vode, kao {to su: povr{ina naseqa –

58 uslovqava duìnu mreè i eventualne gubitke u mreì, koeficijent i gustina izgra|enosti zemqi{ta, veli~ina slobodnih povr{ina, broj stanovnika - doma}instava, karakteristike tehnolo{kih procesa, sportsko-rekreativne i druge funkcije u nasequ. Me|utim, postoje sa druge strane brojni zahtevi optimalne koncentracije izgra|enosti naseqa, koji su ispo{tovani kroz dat planski koncept. Smederevska Palanka se snabdeva vodom iz bunara a perspektivno je planirano, delom i izvedeno, snabdevawe pitkom vodom iz priobaqa reke Velike Morave u selu Trnov~e, op{tina Velika Plana. Dovr{avawem ovog sistema obezbedile bi se dovoqne koli~ine vode za doma}instva, privredu, sport i rekreaciju i komunalnu higijenu naseqa u planskom periodu. Kroz namenu gra|evinskog zemqi{ta, postoje}u i planiranu organizaciju svih sadràja naseqa planski je racionalizovana mreà vodosnabdevawa, sa mogu}no{}u odràvawa komunalne higijene naseqa i nege zelenih povr{ina. Me|utim, racionalna potro{wa vode prevashodno zavisi od ekonomske cene te vode, po m3 potro{we. To zna~i, da onaj ko gazduje vodom, treba da propi{e cenu potro{we vode, koja stimuli{e racionalnu upotrebu iste. Na taj na~in bi se racionisala potro{wa vode za upotrebu i destimulisali gubici vode u mreì, ali i zalivawe ba{ta i vrtova. 3.5. ZA RACIONALNU POTRO[WU ENERGIJE Sa gledi{ta prostornog i urbanisti~kog planirawa prvi uslov koji treba ispuniti, da bi se moglo govoriti o racionalnoj potro{wi energije, predstavqa razme{taj i organizacija funkcija u konkretnom nasequ. Time se postiè racionalnost mreè i eventualnih gubitaka energije u mreì. Drugi uslov ~ine ve}i broj urbanisti~kih i projektantskih zahteva, uslova i kriterija za racionalnu potro{wu energije u stanovawu, privre|ivawu, razvoju ostalih funkcija, kao {to su: kvalitet izgradwe objekata - upotrebqeni materijali, urbanisti~ki i projektantski zahtevi, visina, poloàj, insolacija, krovni pokriva~ i stolarija objekata, organizacija povr{ina enterijera i drugo. U krajwem svi ovi faktori uti~u, neki mawe - neki vi{e, na ve}u ili mawu potro{wu energije. Osim potro{we energije u doma}instvima i objektima supra strukture, velike koli~ine energenata, odnosno energije, koriste se u tehnolo{kim procesima, direktno ili za porizvodwu fluida, bez kojih ne bi mogli procesi da se odvijaju (topli vazduh, vrela voda, para i dr.). Zavisno od kvalitativnih svojstava, kalori~ne vrednosti svakog od energenata, sa proizvodno-potro{nog aspekta prave se optimalne, ekonomski racionalne kombinacije potro{we elektri~ne energije, plina, ~vrstih goriva, te~nih goriva, eventualno solarne energije, prirodno tople vode, energije vetra i dr. Su{tinski, prvenstveno se racionalno koriste postoje}i kapaciteti, a zatim stvaraju novi zavisno od razvoja potreba potro{a~a za energijom i racionalne potro{we energije i energenata, po jedinici izgra|ene povr{ine koja se koristi. Na izbor energije koja se tro{i u svrhe stanovawa i privre|ivawa, osim stvorene mreè, kapaciteta i izvori{ta, na koli~inu potro{we odlu~uju}e uti~e visina cene po jedinici potro{we. Drugim re~ima tarifni sistem opredequje potro{a~e koju }e vrstu energije da tro{e, ukoliko postoji mogu}nost izbora, ali i koli~inu potro{we. Na taj na~in se preko cene energije uti~e na wenu racionalnu potro{wu. Me|utim, zavisno od vrste energije i drugih faktora, cene energije su propisane od strane javnih preduze}a koja gazduju energijom, uz saglasnost Vlade Srbije (elektri~na energija, plin i ugaq) dok se kod proizvodwe tople vode i vodene pare, cene propisuju na lokalnom nivou, a za kori{}ewe drva trì{ne cene po m3. Rezimiraju}i plansko urbanisti~ki koncept racionalne potro{we energije moè se zakqu~iti da je kroz organizaciju naseqskih sadràja i funkcija i planirane namene gra|evinskog zemqi{ta za stanovawe, privre|ivawe i druge funkcije, ugra|en i ovaj aspekt analize. U realizaciji planskog koncepta zadatak je da se kroz razradu maksimalno ispo{tuju planirane namene i fizi~ka organizacija naseqa; da se kroz

59projektovawe i izgradwu objekata (izbor materijala) ugrade principi racionalne potro{we energije i da se kroz tarifni sistem usmeri racionalna potro{wa energije. O~igledno ovo je trajan proces koji prevazilazi planski horizont. 3.6. ZA URE\IVAWE PROSTORA U SKLADU SA EKOLO[KIM PRINCIPIMA U skladu sa ekolo{kim principima, na podru~ju GP-a, utvr|ene su zone, koje se moraju ure|ivati prema posebnim uslovima: A - zone sa posebnim reìmima za{tite i kori{}ewa B - zone sa merama za{tite ìvotne sredine prema kojima }e se prostor ure|ivati i koristiti.

A. ZONE SA POSEBNIM RE@IMIMA ZA[TITE I KORI[]EWA

A1 IZVORI[TA VODOSNABDEVAWA I MINERALNIH VODA: - "BULINE VODE" - "SINTER" - "RUDINE" - "MORAVA" - "KISEQAK" - obavezno je utvr|ivawe i odràvawe zona za{tite prema Zakonu o vodama (Sl. gl. RS br. 46/91) i Pravilniku o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevawe vodom za pi}e (Sl. gl. SRS br. 33/78); obavezna je izrada projekta sanitarne za{tite sa utvr|enim granicama, zone neposredne za{tite (zona strogog nadzora), uè zone za{tite (zona ograni~ewa) i {ire zone za{tite (zona nadzora): - obavezna je izrada Analize uticaja na ìvotnu sredinu (Pravilnik, Sl. gl. RS br.61/92) za sve intervencije u prostoru zahvata izvori{ta vodosnabdevawa i izvori{ta mineralnihvoda.

A2 BAWSKO PODRU^JE "PALANA^KI KISEQAK"

a1 Bawski park "Kiseqak" a2Bolni~ki kompleks "Stefan Visoki" a3Park-{uma "Kudre~" a4Park-{uma "Mikuqa" Ure|ivawe celina: park "Kiseqak", park-{ume "Kudre~" i park-{ume "Mikuqa" vr{iti: - u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine (Sl. gl. RS br.66/91), - prema uslovima Zavoda za za{titu prirode R. Srbije, - prema uslovima Analize uticaja objekata ili radova na ìvotnu sredinu (Sl. gl. RS br. 61/92). a1 -Bawski park "Kiseqak- ure|ivawe parka na planiranoj povr{ini uskladiti sa postoje}im parkom koji je predloèn za za{titukao prirodno dobro, - pri ure|ivawu ovog kompelksa maksimalno integrisati vodotokove Kubr{nice i Jasenice funkcionalno i estetski po{tuju}i prirodni forland. a2 - Bolni~ki kimpleks "Stefan Visoki"-planiranu park {umu u okviru ovog kompelksa podi}i od autohtonihvrsta drve}a i `buwa, sa elementima rekreacije (trim staze i {etne staze). a3 - Park-{uma "Kudre~"-uslovi za realizaciju park-{ume "Kudre~" propisani su u poglavqu 4.3.1.1. Uslovi za za{titu jezera Kudre~ dati su u istom poglavqu ovog GP-a. B. ZONE SA MERAMA ZA[TITE @IVOTNE SREDINE PREMA KOJIMA ]E SE PROSTOR URE\IVATI b1 Sanitarna deponija komunalnog otpada "Gubera{" - ure|ivawe i eksploatacija deponije "Gubera{" sprovodi}e se prema: - usvojenoj tehnologiji (datoj kroz tehni~ko-tehnolo{ku dokumentaciju),

60 - merama za{tite koje su propisane analizom uticaja, - merama za{tite datim kroz ovaj GP, podizawem za{titnog pojasa, - uspostavqenom monitoringu ìvotne sredine na lokaciji "Gubera{" za sve elemente ìvotne sredine (a prema Analizi uticaja). b2 Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda -realizacija ovog kompleksa vr{i}e se na osnovu: - utvr|ene tehnologije tretmana otpadnihvoda sa sistemom predtretmana, - izabrana tehnologija uslovqava tip za{titne zone i izbor vrsta sadnog materijala. b3 Ogledna poqa Instituta za povrtarstvo -ogledna poqa Institutta su u zoni za{tite izvori{ta vodosnabdevawa i mineralnih voda i zato je potrebno: - uspostaviti monitoring stawa kompleksa Instituta, - izvr{iti kontrolu stawa zemqi{ta na oglednim poqima, -po obodu kompleksa u pravcu dominantnih vetrova podi}i bara`no zelenilo ili ìvu ogradu. b4 Lokalitet "Go{a" - ovaj lokalitet, kao deo radne zone II, obzirom na faktore ograni~ewa (izvori{te vodosnabdevawa i mineralnih voda) ure|iva}e se prema slede}im uslovima: - sve otpadne vode moraju biti sakupqane i tretirane pre upu{tawa u kolektor, - sve otpadne materije potencijalni izvori zaga|ewa moraju biti deponovane i ~uvane na Zakonom propisan na~in, - za sve intervencije u kompleksu, rekonstrukcija, dogradwa i izgradwa objekata, obavezna je izrada Analize uticaja (Pravilnik, Sl. gl. RS br. 61/92). b5 Lokacije ugroène ìvotne sredine sa utvr|enim merama za{tite -pojedina~ne lokacije u podru~ju GP-a u okviru radnih zona i izvan wih: "Vo}ar", opekarska proizvodwa, Prevoz-transport, Betowerka, Drvna industrija, stanovawe sa leve i desne obale reke Kubr{nice u zoni za{tite mineralne vode, ure|iva}e se prema slede}im uslovima: - za sve intervencije na ovim lokacijama (izgradwa, rekonstrukcija, dogradwa) obavezna je izrada Analize uticaja (Pravilnik, Sl. gl. RS br. 61/92) i primena predvi|enih mera; - sve otpadne vode sakupqati i posle potrebnog predtretmana upu{tati u kolektor; - rekultivaciju i revitalizaciju degradiranih povr{ina izvr{iti prema projektu rekultivacije; - u okviru svake lokacije prema prostornim mogu}nostima i nameni objekta obavezno je podizawe i odràvawe za{titnog zelenila. b6 Koridor pruge velikih brzina -za realizaciju pruge velikih brzina obavezna je izrada Analize uticaja na ìvotnu sredinu (Pravilnik, Sl. gl. RS br. 61/92) i primena tehni~kih i biolo{kih mera za{tite ìvotne sredine.

61

ÊTVRTI DEO IV. USLOVI GRA\EWA I OBNOVE DELOVA NASEQA PO ZONAMA 4. USLOVI GRA\EWA, OBNOVE I ZA[TITE 4.1. NA OSNOVU GENRALNOG PLANA 4.1.1. U ZONAMA PRODUKTIVNOG ZEMQI[TA

Izme|u granice gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju i granice Generalnog plana, definisano je (u poglavqu 3.1. - A1) {est zona, ~ija je namena poqoprivredno zemqi{te i {ume, kojima su obuhva}ena i ogledna poqa instituta za povrtarstvo. Za ove zone nije potrebna izrada urbanisti~ke dokumentacije, i one nisu obuhva}ene regulacionim planovima. Naravno, ostavqena je mogu}nost izrade ostale specifi~ne dokumentacije (navedene u poglavqu 3.1.-A1). Izuzetno, u skladu sa ~l.71. stav 3. Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa, na poqoprivrednom zemqi{tu mogu se graditi objekti, koji dopuwavaju poqoprivrednu proizvodwu (staklenici, tople leje, rasadnici, otkupne stanice i sli~no). Iskqu~ivo za ovakvu namenu objekata, urbanisti~ki uslovi i urbanisti~ka dozvola, izdava}e se na osnovu GP-a prema slede}im uslovima ili na osnovu urbanisti~kog projekta u skladu sa ovim uslovima: - objekti se mogu postavqati samo u okviru postoje}ih parcela, bez deobe katastarske parcele radi pretvarawa poqoprivrednog u gra|evinsko zemqi{te; - parcela treba da bude udaqena najmawe 25,0m od javnog puta; - parcela na kojoj se gradi objekat treba da bude najmawe 50 puta ve}a od ukupne korisne povr{ine svih objekata koji postoje ili se planiraju na parceli; - planirani objekti moraju ispuniti tehnolo{ke zahteve i obezbediti uslove za{tite ìvotne sredine; - dozvoqena spratnost je prizemqe, sa visinom objekta prema tehnolo{kim potrebama, ali ne vi{om od 5,0m.

4.1.2. U ZONAMA BEZ PROMENA POSTOJE]E REGULACIJE

4.1.2.1. U ENKLAVAMA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA STANOVAWE NISKIH GUSTINA - V1-Gst do 10 stanova/ha;- Gn DO 30 STANOVNIKA/ha Ove zone obuhvataju pojedina~ne ili grupe parcela razme{tenih po zonama poqoprivrednog zemqi{ta u KO Palanka II i Glibovac i Gr~ac-Palanka. Planirano je wihovo zadràvawe ili zaokruèwe zbog daqe degradacije i pretvarawa poqoprivrednog u gra|evinsko zemqi{te. Koncept enklava proistekao je iz ozbiqne analize potreba naseqa za ukupnim gra|evinskim zemqi{tem na podru~ju GP-a i wegovoj racionalnoj upotrebi (poglavqe 1.5.4. iz dokumentacione osnove ovog GP-a i 2.1.. iz Nacrta ovog GP-a). Pripajawe svih postoje}ih enklava jedinstvenoj teritoriji gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju, zahtevalo bi i pretvarawe poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko, koje se nalazi izme|u enklava i jedinstvenog gra|evinskog podru~ja, sa povr{inom od oko 200 ha. Ovo bi pove}alo planiranu potro{wu gra|evinskog zemqi{ta sa 390 m2/stanovniku na 450 m2/stanovniku, {to je uz uvaàvawe svih specifi~nosti naseqa, u suprotnosti sa racionalnom upotrebom gra|evinskog zemqi{ta za ovu veli~inu naseqa. Zbog toga je zadràn koncept enklava gra|evinskog zemqi{ta, sa kori{}ewem postoje}ih saobra}ajnih pristupa svakoj enkalvi, uz aktivno angaòvawe odgovaraju}ih

62inspekcijskih slu`bi i organa SO Smed. Palanka, da izgradwa ne iza|e van katastarski definisanih granica svake enklave, poglavqem 1.2.- b) ovog GP-a. U enklavama gra|evinskog zemqi{ta, realizova}e se izgradwa na osnovu GP-a prema slede}im uslovima:

- na ve} formiranim parcelama, bez nove preparcelacije mogu se izdavati UU i UD za stambene i prate}e objekte sa mogu}no{}u bavqewa poqoprivrednom proizvodwom u okviru parcela ili na okolnom poqoprivrednom zemqi{tu, kao i za vikend-stanovawe. Za objekte poqoprivredne proizvodwe van gra|evinskih parcela, vaè uslovi iz poglavqa 4.1.1., a za izgradwu objekata u okviru gra|evinskih parcela uslovi su slede}i: - prose~na gustina stanovawa je 5stanova/ha, a naseqenosti 15 stanovnika/ha; - kod ure|ivawa parcela za stanovawe, u dnu parcele mogu}a je izgradwa pomo}nih objekata (garaà, ostava za ogrev, letwa kuhiwa). U prizemqima stambenih objekata mogu}e je formirawe poslovnog prostora, ali iskqu~ivo za snabdevawe dnevnim potrebama; - dozvoqena spratnost svih stambenih objekata u ovim zonama je dve etaè, a pomo}nih i poqoprivrednih prizemqe; - kod me{ovitih i poqoprivrednih doma}instava, parcela treba da ima izdvojen stambeni deo i ba{tu; - stambeni deo sadrì: stambenu zgradu do max. gabarita 12 x 12m sa mogu}no{}u odstupawa +-1,0m, spratnosti do dve etaè, letwu kuhiwu sa tremom i ~esmu ili bunar. Udaqewe stambenog objekta od suseda je min. 2,0m, a od regulacione linije 3-6m; - ekonomski deo - ba{ta, moè se ure|ivati prema vrsti proizvodwe (vo}wak, povr}e, vinograd i dr.). U ovom delu dozvoqena je izgradwa objekata koji prate poqoprivrednu proizvodwu: ko{, ambar, trem za poqoprivredne ma{ine ili priru~na radionica. Gabarit ovih objekata max. 10 x 15m; - izgradwa objekata vezana je za postojawe kolskog prilaza svakoj parceli; - zbog sastava terena potrebna je kontrola gra|ewa, da ne bi do{lo do pojave klizi{ta; - u enklavama treba postepeno iskqu~iti mogu}nost gajewa stoke, jer su u podru~ju GP-a. 4.1.2.2. U ZONAMA STANOVAWA NISKIH GUSTINA NA OBODIMA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA V1 - Gst do 10 stanova/ha; GN do 30 stanovnika/ha Ove zone stanovawa, nalaze se na obodima jedinstvene gra|evinske celine gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju. Wihovo ure|ivawe zapo~eto je na osnovu urbanisti~ke dokumentacije. Zbog promewenih uslova u Zakonu o gra|evinskom zemqi{tu, za ove zone (definisane u poglavqu 3.1.-A1, stav 2) je neophodno uraditi planove parcelacije, kojima }e se evidentirati vlasni{tvo, postoje}a parcelacija i eventualna nova parcelacija. UU i UD izdava}e se na osnovu postoje}e dokumentacije dopuwene planom parcelacije i uli~nom mreòm, prema slede}em: - iskqu~uje se mogu}nost gajewa stoke i bavqewa poqoprivrednom proizvodwom; - mogu}a je izgradwa stambenog objekta max. gabarita 10 x 12m i max. spratnosti od dve etaè; - u dnu parcele mogu}a je izgradwa pomo}nih objekata, ali samo za potrebe stanovawa (garaà, letwa kuhiwa, ostava za ogrev) sa max. gabaritom od 6 x 10m i spratno{}u prizemqe; - u prizemqima stambenih objekata, mogu}e je formirati poslovni prostor, ali samo za snabdevawe dnevnim potrebama ili sa namenom koja ne ugroàva funkciju stanovawa; - min. udaqenost objekata od suseda je 2m, a od regulacione linije ulice 5m.

63

4.1.2.3. U ZONAMA SA RAZLIÎTIM RE@IMIMA IZGRADWE

4.1.2.3.1. A1 - STANOVAWE VISOKIH GUSTINA - POSTOJE}E ZONE Gst 31-50 stanova/ha; GN 151-300 stanovnika/ha Ove zone obuhvataju vi{e lokacija postoje}ih izgra|enih kompleksa stanovawa visokih gustina, na slobodnim povr{inama (Kolonija, Vlaji}a brdo), u okviru rekonstrukcije pojedinih blokova kao pojedina~ni objekti, ili uz glavne saobra}ajnice, spratnosti od P+2 do P+4, sa koeficijentom izgra|enosti 0,4 - 0,6. Povr{ina ovih zona iznosi 20ha. Postoje}a regulacija ne}e se mewati. U ovim zonama (Kolonija, Vlaji}a brdo), mogu}a je nadgradwa u okviru rekonstrukcije krovova, ili formirawe poslovnog prostora u prizemqima, ukoliko je to mogu}e, do prose~ne gustine naseqenosti od 200 stanovnika/ha i gustine stanovawa od 66 stanova/ha, odnosno do realizacije zone planirane postoje}om urbanisti~kom dokumentacijom, uz korekcije spratnosti do P+4+Pt. Kod pojedina~nih objekata i u zoni naseqskog centra, nisu dozvoqene ovakve korekcije, osim u okviru planirane rekonstrukcije ili pogu{}avawa, kroz RP, prema uslovima da gustine stanovawa, naseqenosti i koeficijenti izgra|enosti ne iska~u iz prose~no zadatih za zonu u kojoj se objekat nalazi. 4.1.2.3.2. B1 -STANOVAWE SREDWIH GUSTINA-DELOVI SA DEFINISANOM REGULACIJOM

Gst 31-50 stanova/ha; GN 61-150 stanovnika/ha

Delovi zona B1 - na lokacijama Ivak, Mali kqu~, Vlaji}a brdo i u MZ Centar - blok naslowen na ulicu Kraqa Petra I, izgra|eni su objektima individualnog stanovawa, preko 80% sa definisanom regulacijom, na osnovu urbanisti~ke dokumentacije. Prema grafi~kom prilogu: SISTEM RAZRADE GP-a, u razmeri 1:5000, u ovim zonama, UU i UD izdava}e se na osnovu vaè}e urbanisti~ke dokumentacije i slede}ih uslova iz GP-a: -u okviru definisane parcelacije, mogu}e je: popuwavawe neizgra|enih parcela novim stambenim i stambeno-poslovnim objektima, dogradwa postoje}ih objekata, kao i zamena postoje}eg dotrajalog gra|evinskog fonda novim objektima. Tako|e je mogu}e spajawe objekata u dvojne objekte ili formirawe nizova na regulaciji, ukoliko postoji vi{e slobodnih parcela, i ako za to postoji interes, kao i pove}awe spratnosti postoje}ih objekata; -prose~na gustina naseqenosti je 89 stanovnika/ha, prose~na gustina stanovawa 30 stanova/ha; -max. izgra|enost parcele je 50%, a koeficijent izgra|enosti 1; -prose~na veli~ina parcele je 3,3 ara; -min. povr{ina parcele: za samostalni objekat 2,5 ara, za dvojni objekat 3,5 ara, za niz 2,0 ara, max. povr{ina parcele 5 ari; - min. {irina parcele: za samostalni objekat 10m, za dvojni paralelan sa regulacijom 16,0m, za niz 7m; - kod slobodno stoje}ih objekata, min. udaqenost od podu`ne granice parcele 1,0m, izuzetno 0,5m prema susedu, uz izgradwu pomo}nih prostorija sa parapetom od 1,5m; - max. spratnost objekata P+2, odnosno tri etaè u mogu}im kombinacijama, uskla|enim sa uslovima terena i odnosom parcele prema saobra}ajnici na koju se naslawa (podrum, prizemqe, sprat; prizemqe, sprat, potkrovqe; prizemqe i dva sprata; suteren, prizemqe, sprat itd.); - mogu}e je povezivawe slobodno-stoje}ih objekata, izgradwom poslovnog prostora;

64 - dogradwa postoje}ih objekata za poslovni prostor mogu}a je od 30-40m2 prema regulacionoj liniji, a za stambeni prostor prema dnu parcele, prema mogu}nostima parcele do koeficijenta izgra|enosti 1; - svi pomo}ni i prate}i sadràji moraju biti izgra|eni u sastavu osnovnog objekta ili wegoe dogradwe, odnosno nadgradwe; - ukoliko postoje parcele ve}e od 5 ari, na wima je mogu}a izgradwa objekta prema zadatim uslovima, namewenog i samo poslovnom prostoru, uz obezbe|ewe uslova za{tite ìvotne sredine, za delatnosti koje ne ometaju funkciju stanovawa; max. spratnost ovih objekata je tako|e 2-3 etaè; - parkirawe u okviru parcela ili u garaàma, koje ~ine celinu sa stambenim objektom; - gustine stanovawa i naseqenosti, mogu po pojedina~nim blokovima, biti ve}e ili mawe od prose~nih, ali pod uslovom da ne remete prose~nu gustinu cele zone. 4.1.2.3.3. B2 -STANOVAWE SREDWIH GUSTINA,DELOVI SA DEFINISANOM REGULACIJOM Gst 10-30 stanova/ha; GN 31-60 stanovnika/ha U svim mesnim zajednicama, na {irem prostoru naseqa (prema grafi~kom prilogu: STANOVAWE u razmeri 1:10.000 i SISTEM RAZRADE GP-a u razmeri 1:5.000), planirano je zaokruèwe zapo~etih zona individualnog stanovawa, sa mogu}no{}u dogradwe poslovnog prostora, dogradwe prostora za stanovawe ili pove}awe spratnosti do dve etaè u okviru postoje}ih parcela, bez formirawa novih parcela ili nove preparcelacije, u skladu sa vaè}om urbanisti~kom dokumentacijom, dopuwenom slede}im uslovima, bez promene formirane regulacije: - prose~na gustina naseqenosti je 44 stanovnika/ha, prose~na gustina stanovawa 15 stanova/ha, prose~na veli~ina parcele 6,0 ari; - prose~na povr{ina parcele za slobodno stoje}i objekat 4 ara, za dvojni 5,0 ari; - max. povr{ina parcele 8,0 ari; - na parcelama od 5-8 ari, mogu}e je, prema ulici organizovati poslovni prostor iz tercijarnog sektora, ali pod uslovom da ne ometa funkciju stanovawa i ne ugroàva ìvotnu sredinu; - max. spratnost objekata P+1, odnosno dve etaè do P+2,odnosno tri etaè u mogu}im kombinacijama; - pomo}ni prostor organizovati u sastavu stambenog objekta (garaà i sl.), a samo izuzetno, kao poseban objekat u dnu parcele, sa max. povr{inom gabarita do 30 m2; - tip stambenog, stambeno-poslovnog ili poslovnog obejkta, mora biti prilago|en {irini parcele; - max. izgra|enost parcele do 50%, koeficijent izgra|enosti 1; - prose~na gustina naseqenosti po blokovima moè biti ve}a ili mawa od prose~ne zadate gustine za zonu, pod uslovom da ne prelazi 60 stanovnika/ha; - teìti da sve zone postepeno dostignu stepen ure|ewa i karakteristike zona individualnog stanovawa naseqa gradskog karaktera. 4.1.2.3.4. POSTOJE]E ZONE RADA IZGRA\ENE > 80% U postoje}im zonama rada, izgra|enim > 80% (GO[A I, RASADNIK, TS 110KV, ILI MAWIM KOMPLEKSIMA U RZ II), bez zahteva i mogu}nosti za promenom postoje}e regulacije, do dono{ewa RP, mogu}a je dogradwa postoje}ih objekata radi promene ili usagla{avawa proizvodwe sa tehnolo{kim zahtevima ili izgradwa i ure|ewe novih otvorenih tehnolo{kih povr{ina, na osnovu GP-a, prema slede}im uslovima: - novi objekti moraju biti dogradwa ili nadgradwa postoje}ih do pove}awa kapaciteta od max 20%; - pored proizvodnih, pod istim uslovima mogu se dograditi ili izgraditi objekti za poboq{awe uslova rada, bezbednosti, radni~kog standarda, objekti

65nedostaju}e infrastruktrue, ure|ivati slobodne zelene povr{ine i podizati za{titeno zelenilo; - za svaku vrstu izgradwe, mora biti definisan program, ura|ena projektna dokumentacija i analiza uticaja prema Pravilniku, uz proverene kapacitete postoje}e infrastrukture i bez promene postoje}e regulacije. Gde je neophodno (kod formirawa novih tehnolo{kih povr{ina i novih objekata), potrebna je izrada UP. 4.1.2.3.5. POSTOJE]I KOMPLEKSI JAVNIH FUNKCIJA, IZGRA\ENI > 85% U postoje}im, ve} formiranim kompleksima funkcija od javnog interesa (obrazovawe, de~ja za{tita, socijalna za{tita, kultura, zdravstvo: zdravstvene stanice i domovi zdravqa, uprava, javne zelene povr{ine), izgra|enim, ili ure|enim > 85%, kada je potrebna dopuna sadràja, dogradwa postoje}ih objekata ili wihova adaptacija, ure|ewe dela partera, regulisawe saobra}aja ili rekonstrukcija infrastrukture, urbanisti~ka dozvola se moè izdati na osnovu urbanisti~kog projekta sa jasno definisanim programom, pod uslovom da se ne prekora~i koeficijent izgra|enosti 0,6-1,0 u zavisnosti od namene i funkcije kompleksa. Tako|e treba voditi ra~una da dogra|eni delovi budu u skladu sa neposrednim okruèwem, a naro~ito, ako su na susednim parcelama objekti ili celine graditeqskog nasle|a, posebno kad je u pitawu spratnost objekata i wihova arhitektura. Ovi uslovi odnose se tako|e na postoje}e komplekse MZ, ali ne i na delove naseqskog centra. U postoje}im CMZ treba vr{iti samo minimalne intervencije u smislu odràvawa objekata, jer su GP-om planirani novi kompleksi CMZ, koji }e se ure|ivati prema standardima iz poglavqa 2.3.1. i 4.2.1.6. ovog GP-a. 4.1.3. U ZONAMA OBNOVE I REVITALIZACIJE

4.1.3.1. CELINE KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLE\A

Za{tita nepokretnih kulturnih dobara u urbanoj strukturi Smederevske Palanke, proisti~e iz wihove vrednosti, o~uvanosti i wihovog dru{tvenog zna~aja, te ih treba na odgovaraju}i na~in ukqu~iti u savremeni razvoj naseqa. PLANOM ZA[TITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA, ura|enim u Zavodu za za{titu spomenika kulture u Smederevu, 1966.god. kao prate}om studijom ovog GP-a, definisane su ~etiri celine, kroz KULTURNO-ISTORIJSKE ZONE ZA[TITE. To su: - Istorijsko jezgro naseqa, - Jugoisto~ni potez ulice Prvog srpskog ustanka, - Kompleks grobqa, - Kompleks vojske Jugoslavije Istorijsko jezgro naseqa - zahteva za{titu koja se zasniva na o~uvawu urbanisti~kih i ambijentalnih vrednosti: - izgradwu novih objekata mogu}e je planirati pod uslovom da dopuwuju ili zaokruùju istorijsku celinu; - kod sanacije postoje}ih objekata voditi ra~una o izvornim karakteristikama i o~uvawu sistema gradwe; - u funkcionalnom smislu mogu}e je uvo|ewe novih delatnosti, primerrenih sklopu i zna~aju objekata; - neophodno je uobli~avawe kontaktnih zona istorijske celine sa ostalim delovima naseqa; - istorijsko jezgro naseqa obuhvata pravce stare i nove ~ar{ije, odnosno pravce ulica Kara|or|eve i Prvog srpskog ustanka sa neposrednim okruèwem, koje ima o~uvanu matricu: Trg narodnih heroja, Francusku ulicu, ulicu Olge Milo{evi} i Vuka Karaxi}a, a prema istoku se prostire do ulice Dr. Rajsa; - obnova i revitalizacija ove celine, definisa}e se RP CENTAR. Po{to se u principu postoje}a regulacija ne mewa, u okviru ove celine, urbanisti~ka dozvola se moè izdavati samo za sanaciju i revitalizaciju pojedina~nih objekata na osnovu UP ili uslova nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture.

66 Jugoisto~ni potez ulice Prvog srpskog ustanka - je nastavak parne strane poteza ulice Prvog srpskog ustanka na jugoistoku od ulice Dr. Rajsa. Potez je prekinut iza popre~ne ulice Vojvode Stepe i nastavqa se od popre~ne ul. Dr.Rajsa, pa je tako izdvojen iz celine istorijskog jezgra naseqa. Za ovu celinu vaè isti uslovi, kao i za prethodnu. Kompleks grobqa - je odvojen od drugih spomeni~kih celina, sa starom crkvom brvnarom, koja je progla{ena za nepokretno kulturno dobro. Ova celina sadrì i spomeni~ka obele`ja istorijskog, likovnog, epigrafskog i memorijalnog karaktera. Kulturno-istorijski i likovni karakter celine, diktiraju i poseban tretman parkovskog ure|ewa grobqa. U neposrednom okruèwu crkve brvnare nije dozvoqeno postavqawe nikakvih objekata, pa ni nadgrobnih spomenika. U kompleksu postoje}eg grobqa urbanisti~ka dozvola za sve vrste radova, izdava}e se na osnovu UP i uslova nadle`nog Zavoda, uz obavezu da se postoje}i za{titni pojas oko brobqa maksimalno sa~uva i uredi. Kompleks vojske Jugoslavije - se nalazi izvan sadràja istorijskog jezgra, u jugoisto~nom delu naseqa.U skladu sa namenom i o~uvano{}u, potrebno je UP kroz specifi~an program, regulisati daqi razvoj i sa~uvati spomeni~ka svojstva, kao kulturnog dobra vojnog graditeqstva. 4.1.3.2. POJEDINA^NI OBJEKTI KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLE\A Pojedina~ni objekti graditeqskog nasle|a navedeni su u dokumentacionoj osnovi ovog GP-a (poglavqe 1.4.2.3. i 3.3.2.) sa prikazanim stepenom za{tite prema Zakonu o kulturnim dobrima. - na za{ti}enim i progla{enim pojedina~nim objektima, planirani radovi, koji se odnose iskqu~ivo na fizi~ku za{titu, obnavqawe instalacija i prilago|avawe savremenim potrebama korisnika, mogu se vr{iti samo na osnovu uslova nadle`nog Zavoda, i u skladu sa uslovima definisanim ovim GP-om za zone u kojima se ti objekti nalaze; - na evidentirana kulturna dobra, u svim fazama realizacije GP-a, primewiva}e se ~l.29. Zakona o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS,br.71/94), a posebno stav 4. ovog ~lana. 4.2.2.3. ARHEOLO[KI LOKALITETI Arheolo{ki lokaliteti istraìva}e se na osnovu programa nadle`nog Zavoda za za{titu spoemnika kulture pod uslovom da je svako izvo|ewe za{titnih ili sistematskih istraìvawa obavezno pre po~etka bilo kakve izgradwe. 4.2. NA OSNOVU RP I UP KAO RAZRADE GENERALNOG PLANA U svim zonama koje }e se ure|ivati na osnovu RP i UP, nabrojanim u poglavqu 3.1. – B1, B2 i B3 ovog GP-a, urbanisti~ki uslovi }e biti definisani izradom RP i UP. Svi RP i UP izra|iva}e se u skladu sa op{tim pravilima i merama (poglavqe 3.1.) za razradu GP-a, a ovde se daju samo osnovni parametri, koje u toku izrade RP i UP treba primewivati. 4.2.1. U ZONAMA SA RAZLIÎTIM RE@IMIMA IZGRADWE 4.2.1.1. - A2 - STANOVAWE VISOKIH GUSTINA - NOVE ZONE

Gst 66-115 stanova/ha; GN 201-350 stanovnika/ha Nove zone stanovawa visokih gustina planirane su na lokacijama Ivak i Vlaji}a brdo, na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu: - planirana gustina naseqenosti 201-350stanovnika/ha - planirana gustina stanovawa 66-115 stanova/ha;

67 - planirane gustine u pojedinim delovima zone mogu biti ve}e ili mawe od zadatih, ali se za celu zonu ne sme prekora~iti prose~na gustina (tabela 3.); - max. spratnost objekata P+6, sa mogu}no{}u izgradwe podruma i suterena, min. tri etaè u svim kombinacijama; - suterenske i podrumske prostorije planirati za dvonamenska skloni{ta, garaè, pomo}ne podrumske prostorije ili poslovni prostor; - obezbediti prilaze za invalidna lica; -procenat izgra|enosti zone je 35-40% pod objektima, 15-20% pod saobra}ajnicama i parking prostorima sa max. 1-1,2 parking mesta po stanu, 50-40% pod slobodnim javnim povr{inama (trgovi, te{a~ke staze, de~ja igrali{ta, otvoreni tereni, zelenilo); - max. gustina izgra|enosti 5500 m2/ha, koeficijent izgra|enosti 0,6-0,9; - kroz izradu RP, od programskog sagledavawa cele zone do obima pojedina~nih operacija, istraìti sve mogu}nosti za najprimerniji pristup organizacije blokova u ovim zonama, uz uslov da se prose~ne zadate gustine stanovawa i naseqenosti ne prekora~e. To zna~i da GP omogu}ava vi{e kombinacija, od slobodnostoje}ih objekata do nizova razli~itih spratnosti (prelazni tipovi kolektivno-individualno), organizovanih na pojedina~nnim ili zajedni~kim gra|evinskim parcelama, sa prate}im javnim objektima i povr{inama; - po dono{ewu RP, za najboqe re{ewe koristiti institut konkursa. 4.2.1.2. B1 - STANOVAWE SREDWIH GUSTINA - DELOVI SA NEDEFINISANOM REGULACIJOM

Gst 31-50 stanova/ha; GN 61-150 stanovnika/ha Kroz RP treba definisati sistem regulacije. Svi ostali uslovi isti su kao za delove ove zone, a dati su u poglavqu 4.1.2.3.2. ovog GP-a. 4.2.1.3. B2 - STANOVAWE SREDWIH GUSTINA-DELOVI SA NEDEFINISANOM REGULACIJOM

Gst 10-30 stanova/ha; GN 31-60 stanovnika/ha Sistem regulacije definisati RP, za izgradwu i ure|ewe delova ove zone, primewivati uslove iz poglavqa 4.1.2.3.3. ovog GP-a.

4.2.1.4. SVE POSTOJE]E ZONE RADA IZGRA\ENE < 80%

Za postoje}e zone rada,mogu se raditi UP na osnovu GP-a za mawe komplekse, a ve}i kompleksi su obuhva}eni RP datim u poglavqu 3.1. Osnovni parametri za izradu navedene dokumentacije su: - za svaki kompleks moa biti definisan program potreba za objektima i wihovim kapacitetima; - dopuna sadràja u kompleksu treba da bude usagla{ena sa postoje}im sistemom regulacije; - povr{ine pod novim izgra|enim kapacitetima mogu iznositi max. 20% u odnosu na postoje}e. 4.2.1.5. SVE NOVE ZONE RADA Nove zone rada ne mogu se realizovati bez RP, obzirom da }e biti neophodna promena parcelacije da bi se formirali novi proizvodni kompleksi (spajawe parcela ili podela na mawe parcele): - etapna realizacija moè se odvijati samo po dono{ewu RP i sagledanih programa za celu zonu rada, na osnovu UP, koji }e sadràti odgovaraju}u analizu uticaja na ìvotnu sredinu, kao i rezultate geolo{kih ispitivawa terena; - gustine zaposlenosti, moraju biti usagla{ene sa normativima za svaku vrstu privre|ivawa;

68 - izgra|enost i odnos slobodnih i izgra|enih povr{ina tako|e mora biti usagla{ena sa vrstom proizvodwe, a globalno se moè kretati do slede}ih okvira: pod objektima max. 40%, otvorene tehnolo{ke povr{ine max. 20%, zelenilo 15-20%, saobra}ajne povr{ine 10-15%, za{titno zelenilo min. 15%. 4.2.1.6. SVE NOVE ZONE CENTARA I OBJEKATA JAVNIH FUNKCIJA Zone centara ~ine sintezu javnog i pojedina~nog interesa. Osnovni parametri odnosa sadràja u centrima oba nivoa dati su u poglavqu 2.3.1. Izgradwu centara oba nivoa, a naro~ito naseqskog centra, treba usagla{avati sa preporukama organizacije javnih slu`bi iz PP Srbije (tabela III-9.). Osnovni kriterijumi za izradu UP i RP su: NC CMZ - koeficijent izgra|enosti ........................................................ 1 .................................. 0,5 - odnos funkcija: trgovina .................................................................................. 40% .............................. 55% ugostiteqstvo i turizam ....................................................... 10% .............................. 15% zanatstvo i usluge .................................................................... 5% .............................. 10% finansijsko-tehn. usluge ....................................................... 5% ................................ 3% kultura i zdravstvo ............................................................... 25% .............................. 12% administracija i uprava ...................................................... 15% ................................ 5% - odnos izgra|enih saobra}ajnih i zelenih povr{ina .......................................................... 60:20:20 ........................ 50:15:35 - u naseqskom centru mogu}e je planirati stanovawe na vi{im etaàma, naro~ito u zonama rekonstrukcije; - u CMZ planirati samo centralne sadràje bez stanovawa, da zadovoqe ekolo{ke kriterijume; - komunalna oprema mora da prati potrebe navedenih sadràja. U novim zonama ostalih objekata javnih funkcija, planiranih u poglavqima 2.3.2. - 2.3.6. (obrazovawe, zdravstvo, de~ja i socijalna za{tita, kultura i nauka, administracija i uprava), gradi}e se objekti u pojedina~nim kompleksima prema normativima za svaku delatnost. Funkcije iz ovih delatnosti, sme{tene u objektima graditeqskog nasle|a, moraju zadovoqiti uslove nadle`nog Zavoda. Na novim lokacijama, planiranim za ALTERNATIVNE FUNKCIJE, kao i u okviru zona stanovawa, ukoliko parcela ispuwava potrebne zahteve, mogu se izgra|ivati i pojedina~ni objekti (de~ja obdani{ta, ordinacije, apoteke, porodi~ni pansioni, mali hoteli i sl.), pod uslovom da ne ugroàvaju neposredno okruèwe. Za sve nove lokacije, na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu, moraju se izvr{iti neophodna ispitivawa terena i izrada UP prema posebnom programu i mogu}nostima lokacije.

4.2.1.7. SVE POSTOJE}E ZONE JAVNIH FUNKCIJA IZGRA|ENE < 85%

Ove zone obuhva}ene su izradom RP, ali se mogu dogra|ivati i izradom UP pod uslovom da imaju jasno definisan program i da se ne remeti postoje}i sistem regulacije, prema uslovima datim u poglavqu 4.1.2.3.5. 4.2.1.8. SVE NOVE ZONE KOMUNALNIH OBJEKATA, INFRASTRUKTURE, ZELENILA, SPORTA I REKREACIJE Komunalni objekti - definisani u poglavqu 2.3.9. u skladu sa svojom namenom, ima}e razli~it sistem i stepen realizacije. Wihova razrada obuhva}ena je RP ili UP prema sistemu razrade GP-a. Sistemi infrastrukture - su sastavni deo izrade i UP i RP. Moraju se planirati tako da zadovoqe potrebe svih funkcija u nasequ. Potrebno je pratiti godi{wu potro{wu svih energenata na nivoima ve}ih pojedina~nih potro{a~a, zatim ukupnu potro{wu privrede, neprivrede, i {iroke

69potro{we. Na osnovu tih analiza, a sagledavaju}i aktuelne prilike, uvesti praksu stalnog godi{weg planirawa potro{we po svim nivoima. U svrhu zasnivawa informacione osnove, treba uraditi program gazdovawa energijom, kojim se defini{u svi tehni~ki, ekolo{ki, ekonomski i statisti~ki faktori oko kori{}ewa, a posebno u{tede toplotne i ostalih energija. Napraviti predlog i doneti motivaciono-tehni~ke mere za racionalno kori{}ewe energije /kontrola termi~ke za{tite novoizgra|enih zgrada, tarifni sistem u toplifikaciji koji stimuli{e u{tedu, itd/. Bez obzira na nosioca celokupnog programa, obavezno raditi ekonomsku analizu svakog realizovanog segmenta programa. Prakti~no, posle pu{tawa gasa u pogon u neku od "mikro-tehnolo{kih celina" utvr|ivati i navoditi ukupne tro{kove programa sa jedne, i izvora finansijskih sredstava sa druge strane. Zelenilo - zbog specifi~nosti naseqa koje sadrì i bawske celine, pa samim tim i ono dobija bawski karakter, zelenilu je posve}ena posebna pa`wa. Planiran je niz novih prostora sa razli~itim na~inom i stepenom ure|ivawa (poglavqe 2.3.8.). Realizacija svih navedenih vrsta ure|enih zelenih povr{ina, obuhva}ena je izradom RP i UP. Kod planirawa svih vrsta zelenih povr{ina u gra|evinskom podru~ju, osnov zelenila predstavqa}e autohtona visokorastu}a vegetacija sa dekorativnim karakteristikama, kao i `bunaste i niske forme dendroflore, prilago|ene lokacijskim uslovima i stani{tu. Kod ure|ivawa arboretuma vaì}e specifi~an program po kome se mogu primeniti i dekorativne egzote. Poseban zna~aj imaju bawski park "Palana~ki kiseqak" i planirana park-{uma "Kudre~". Oni }e se ure|ivati prema uslovima iz poglavqa 4.3.1.1. Van gra|evinskog podru~ja, poqoprivredno zemqi{te se moè ure|ivati prema slede}im osnovnim kriterijumima: -tereni nagiba do 5% mogu se koristiti bez ograni~ewa u poqoprivredne svrhe (povrtarske i ratarske kulture), -tereni nagiba 0-10% mogu se koristiti za ratarstvo, -tereni nagiba 10-15% prisojnih ekspozicija preporu~uju se za gajewe vo}arskih kultura i vinogradarskih kultura, -ostali tereni ve}ih nagiba osojnih ekspozicija mogu se koristiti za pojedine vo}arske kulture ili za trajne zasade medonosnih kultura. Sport i rekreacija - obuhva}eni su razradom kroz RP i UP. Ure|ewe i izgradwu planirati u skladu sa stepenom centra, prema poglavqu 2.3.7. Kod organizacije gradskog sportskog centra voditi ra~una o razme{taju sadàja, naro~ito zatvorenih objekata, obzirom da je planiran na vi{e lokacija. Izbor vrsta zelenila za sve sportske centre, isti je kao za parkove, ali prilago|en svakoj lokaciji.

4.2.2. U ZONAMA ZA REKONSTRUKCIJU

4.2.2.1. A3 - STANOVAWE VISOKIH GUSTINA SA CENTRALNIM SADR@AJIMA Gst 51-65 stanova/ha; GN 151-200 stanovnika/ha

Za sve vrste rekonstrukcije, moraju u okviru RP biti izvr{ene nove analize, radi usagla{avawa sa novom zakonskom regulativom (naro~ito kad je u pitawu spratnost objekata). -planirana gustina naseqenosti je 151-200 stanovnika/ha; planirana gustina stanovawa 50-66 stanova/ha; -min. spratnost P+2 do P+4 bez lifta, a izuzetno P+6 sa liftom (hotel, poslovni objekat – banka, uprava i sl); -min. izgra|enost na parcelama je 30%, max. 50%, izuzetno 60%; -broj parking mesta - 0,7 mesta/stanu -preteàn tip izgradwe je blokovski sa vi{espratnim objektima postavqenim na regulaciju, kroz nadgradwu postoje}ih kvalitetnih objekata i wihovo povezivawe sa novim u jedinstvenu celinu; -pomo}ni prostor iskqu~ivo u okviru osnovnih objekata. Uslovi za ure|ewe zelenih povr{ina i odnos ostalih povr{ina isti su kao za A1;

70 -na pravcima koji se sti~u u naseqski centar obavezna je izgradwa poslovnog prostora u prizemqima stambenih objekata, bez mogu}nosti izgradwe privremenih objekata; -za delove sa javnim funkcijama (naro~ito u sastavu naseqskog centra) vaè uslovi iz poglavqa 4.2.1.6. na osnovu kojih }e se definisati program za izradu RP; -izuzetno, u zoni naseqskog centra, u izgra|enim delovima preko 85%, bez promene postoje}e regulacije, kada je potrebna dopuna zna~ajnih javnih sadràja kroz dogradwu ili adaptaciju postoje}ih objekata, ure|ewe partera ili regulisawe saobra}aja, UD se moè izdati na osnovu UP u skladu sa uslovima iz poglavqa 4.2.1.6. 4.2.2.2. STANOVAWE OSTALIH GUSTINA I JAVNE FUNKCIJE U ZAHVATU RP CENTAR I STARA ÂR[IJA Zahvatima RP Centar i Stara âr{ija obuhva|en je prostor planiran za razli~ite vidove rekonstrukcije (delimi~na rekonstrukcija ili, totalna rekonstrukcija blokova sa dotrajalim gra|evinskim fondom), pri ~emu }e pojedini blokovi, delimi~no ili u potpunosti, promeniti postoje}u osnovnu namenu, a u najve}em delu i postoje}e gustine stanovawa, kao i strukturu centralnih sadràja. Navedeni RP pokrivaju ceo zahvat naseqenog centra. Po{to naseqe Smed. Palanka (sa izrazito multifunkcionalnom strukturom naseqa: Bawa, nau~ne institucije, zna~ajna privredna preduze}a - "Go{a", niz namena od javnog i komercijalnog interesa, zone revitalizacije graditeqskog naslle|a, mogu}e postavqawe va`ne gradske saobra|ajnice na trasu postoje}e èlezni~ke pruge, priga velikih brzina, izvori{te vodosnabdevawa, pa zbog toga i mogu}i konfliktnim situacijama) realizacijom ovog GP-a treba postupno da ostvari funkcionalnu ulogu subregionalnog centra za svoje okruèwe, posebna pa`wa se mora posvetiti izradi ovih regulacionih planova. Regulacioni planovi Centar i Staraâr{ija mogu se izra|ivati za ceo zahvat definisan GP-om, ili etapno kroz dve do tri faze. Zbog sloènosti sadràja, formirawa konkretnih programa, razli~itog stepena rekonstrukcije u pojedina~nim blokovima i zna~aja naseqenog centra, preporu~uju se kori{}ewe instituta konkursa za izradu programa, RP i UP, kao i za arhitektonska re{ewa u okviru UP ili pojedina~nih karakteristi~nih celina i objekata. Kod izrade RP-a primewivati osnovne elemente i uslove za gustinu stanovawa A3 i centralne sadràje, iz poglavqa 4.2.2.1. Treba nastaviti zapo~etu vi{espratnu izgradwu prema programu za naseqski centar (stambeni objekti spratnosti od P+2 do P+6 sa centralnim sadràjima i poslovnim prostorom), uz prilago|avawe postoje}e urbanisti~ke dokumentacije parametrima iz ovog GP-a i uslovima nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Smedereva kao i izradu potrebne, GP-om definisane, nove dokumentacija. 4.2.3. U ZONAMA SA POSEBNIM RE@IMIMA I OGRANIÊWIMA Zone sa posebnim reìmima i ograni~ewima obuhvataju specifi~ne namene: novo grobqe, postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, postoje}u deponiju sme}a i kompleks VJ. Svi ovi kompleksi ure|iva}e se na osnovu urbanisti~kih projekata prema specifi~nim programima za svaku namenu, u skladu sa uslovima iz poglavqa 2.3.9., 2.3.11., 3.5.-B-b1, 4.6.-a-d i 4.10. kao i merama za{tite ìvotne sredine (poglavqe 4.7.).

71

4.3. NA OSNOVU RP, UP I SPECIFI^NE DOKUMENTACIJE, KOJA IM PRETHODI 4.3.1. U ZONAMA OD POSEBNOG INTERESA ZA NASEQE 4.3.1.1. U SVIM KOMPLEKSIMA BAWE :PALANA^KI KISEQAK" Svi bawski kompleksi ure|iva}e se na osnovu RP i UP kao wihove razrade. Ali, zbog toga, {to svaki kompelks zahteva specifi~an na~in ure|ivawa, potrebno je uraditi i specifi~nu dokumentaciju, koja prethodi izradi RP. Najpre treba pripremiti elaborat za progla{ewe planiranih pro{irewa ve} progla{enih bawskih celina, kojim }e se precizno definisati wihove granice, mogu}nosti i op{ti uslovi ure|ivawa. Zatim je potrebno uraditi studiju ukupnog dugoro~nog razvoja bawe, koja }e obuhvatiti zdravstveno-le~ili{nu, turisti~ku, ekonomsku, {umsko-privrednu, lovnu, ekolo{ku i komercijalnu osnovu, kao i uticaj bawe na daqi razvoj naseqa. Posle ovoga mogu se sa~initi konkretni programi sa sadràjima za svaku bawsku celinu. Na nivou GP-a, u ovom trenutku, samo se globalno mogu odrediti neki od parametara, koji }e se uvaàvati kod izrade RP i UP. Bawski park "Palana~ki kiseqak" - obuhvata prostor od 50,0ha. - funkcionalno, ova celina treba da ima karakteristike bawskog parka sa zdravsteno-le~ili{nim, rekreacionim i turisti~kim kapacitetima; - kapacitete vezane za preradu vode, povezati ili preseliti na lokaciju Cerovac-Vodice, {to se mora ispitati i definisati navedenom studijom; - organizaciju parka prilagoditi wegovoj funkciji sa aktivnom i pasivnom rekreacijom; - o~uvati maksimalno koncepciju ure|ewa, prostornog re{ewa i pejza`nog ure|ewa postoje}eg parka, a nove povr{ine ure|ivati u skladu sa potrebama bawe, uz maksimalno integrisawe Jasenice i Kubr{nice u funkciju parka; - visok stepen oblikovawa sadràja i vegetacije, uz izbor vrsta sadnog materijala zasnovanog na autohtonoj vegetaciji oplemewenoj dekorativnim vrstama, osnovni su kriterijumi pri ure|ewu ove celine; - urbanisti~kim re{ewem omogu}iti pe{a~ke i kolske veze sa naseqskim jezgrom, ostalim bawskim celinama i {irim okruèwem; - odnos izgra|enih, saobra}ajnih i parkovskih povr{ina je 20:15:65; - RP-om obezbediti za{titu izvori{ta mineralne vode, jer se ono dobrim delom nalazi na istom prostoru, odnosno ispod ove bawske celine. Bolnica "Stefan Visoki"- ima funkciju op{te bolnice, a obuhvata i le~ewe vezano za kori{}ewe termo-mineralnih voda. - dogradwa postoje}ih objekata ili izgradwa novih kapaciteta za potrebe bawskog le~ewa, mogu}a je samo na osnovu RP i UP kao wegove razrade, uz jasno definisane programe razvoja cele bolnice i wene sloène zdravstvene uloge; - u RP o~uvati karakteristike postoje}eg bolni~kog parka sa arboretumom; - pro{ireni deo bolni~kog parka ure|ivati kao park-{umu sa rekreativnim sadràjima, vezanim za funkciju bawskog le~ewa; - odnos izgra|enih, saobra}ajnih i zelenih povr{ina orijentaciono iznosi 15:10:75; - saobra}ajno kompleks povezati sa naseqem, ostalim bawskim celinama i okruèwem. Park-[uma "Kudre~" - je po sadràjima i funkciji kompleks sa sloènom strukturom: postoje}e {ume koje se zadràvaju, povr{ine za specifi~no po{umqavawe (podizawe park {ume), livade i progale, sportski centar sa otvorenim (a prema potrebama bawe i nekim zatvorenim objektima), jezero-akumulacija "Kudre~", sadràji centralnih funkcija (iz oblasti kulture, trgovine, ugostiteqstva, agencije i dr.) i stanovawe.

72 - sa~uvati maksimalno prirodne odlike ambijenta; - izbor vrsta prete`no zasnovati na autohtonoj vegetaciji a u~e{}e egzota redukovati; - od drve}a koristiti u prvom redu vrste velikih kruna, koje mawim brojem stabala stvaraju utisak {ume (Quercus sp., Ulmus sp. Tilia sp.). Pored ~istih sastojina (Betula sp.) stvarati i me{ovite sastojine vrsta, koje imaju kontrastne morfolo{ke osobine (Quercus pedunculata x Fraxinus oxycarpa x Caprinus betulus) i to kako stablimi~no tako i grupimi~no izme{ane. Naro~ito povoqni efekti postiù se vrstama rodova Acer, Salix, Sorbus; - posebnu vrednost predstavqaju usamqena stabla (soliteri) grmolikih vrsta (hrastovi, borovi, smr~e, divqi kesten, lipe, brestovi na travnim povr{inama (livadama i progalama); - od `bunastih vrsta koristiti samonikle: Cornus sp., Corylus sp, Evonimus sp., Rhus sp., Daphne sp.; - za podizawe ove park-{ume se ne preporu~uju predstavnici dendroflore, koji imaju bilo kakve izra{taje u obliku bodqi; - posebnu pa`wu posvetiti prostornom rasporedu predstavnika dendroflore, koji imaju nejednake boje cveta, ploda ili lista, naro~ito u fenofazi opadawa lista, zbog postizawa prijatnih pejza`nih efekata, koje mora imati ova park-{uma; - sportski centar ure|ivati u skladu sa potrebama naseqa i bawe, komplementarno sa sadràjima ostalih naseqskih sportskih centara; - obale jezera oblikovati tako da budu dostupne posetiocima bawe i turistima; - na obalama, u delovima definisanim za centralne sadràje, planirati odgovaraju}e kapacitete ugostiteqskih objekata sa terasama, mawi hotel, turisti~ke agencije, dvorane za manifestacije kulture i sl. Program i kapacitete definisati RP-om; - na zapadnom obodu, uz [uleji}evu ulicu, zadràti postoje}e stambene objekte, zaokruìti ovu zonu stanovawa i kroz uslove u RP omogu}iti dogradwu, ure|ewe postoje}ih i izgradwu novih objekata namewenih stanovawu, odnosno formirati stambene kapacitete za izdavawe bawskim gostima i turistima; - obezbediti svu potrebnu komunalnu infrastrukturu; - opremiti saobra}ajnice za povezivawe kompleksa sa naseqem i ostalim bawskim celinama. [uma "Mikuqa" - po strukturi je pawa~a, ali prete`no dobro negovana sa brojnim primercima vrednih stabala i delom ure|ena kao park-{uma. Enklave introdukovane monokulture crnog bora treba prorediti i obogatiti novim autohtonim vrstama, u skladu sa principima ure|ivawa park-{ume. - ovaj kompleks ima}e funkciju aktivne i pasivne rekreacije, rekreativnog oporavka, izletni~ke i turisti~ke posete, lovnog turizma i edukacije; - vi{e funkcionalni zna~aj ovog komplkesa zahteva i odgovaraju}e ure|ewe i opremawe kako bi postao atraktivni prostor za bawsku i turisti~ku rekreaciju; - vrednovawem ovog prostorra, zbog svoje prirodne i kulturolo{ke vrednosti, dat je predlog za za{titu kao prirodno dobro (Zakon o za{titi ìvotne sredine, Sl. gl. RS br. 66/91); - pored postoje}ih objekata na severnom obodu {ume,novi objekti za potrebe bawe, u svrhu rekreacije ili komercijalni objekti za potrebe ostalih vidova turizma, mogu se izgra|ivati iskqu~ivo na osnovu programa iz RP, ali samo na koncentrisanim lokacijama, a ne razbacano po {umi; - postoje}e saobra}ajne veze sa naseqem i okruèwem treba boqe opremiti. 4.3.1.2. U KORIDORIMA PRUGE VELIKIH BRZINA Po{to se, u vreme izrade GP-a zna da je kroz podru~je op{tine Sm. Palanka, planirana pruga velikih brzina, a wena trasa jo{ uvek nije utvr|ena zvani~nom dokumentacijom, ovim GP-om predloèna su dva koridora:

73 - koridor kroz naseqe, odnosno preko naseqa (predlog CIP-a, odnosno @TP-a Beograd) i koridor van podru~ja GP-a ju`no od naseqa (predlog obra|iva~a GP-a); - do izrade odgovaraju}e, relevantnim zakonima propisane dokumentacije, kao {to su: prethodna studija i studija opravdanosti, idejni i glavni projekti trase i prate}ih objekata, analiza uticaja na ìvotnu sredinu, u prostoru oba koridora ne moè se vr{iti nikakva izgradwa; - prema sugestiji Komisije ministarstva gra|evina Republike Srbije (NALAZ ZA NACRT GP-a SMED. PALANKA 2010. (br.350-01-01023/98-3, od 16.12.1998.)) do privo|ewa nameni pruge velikih brzina sa novom èlezni~kom stanicom, preporu~uje se, da se trasa postoje}e èlezni~ke pruge, po mogu}stvu u regulacionoj {irini od oko 60 m, drì slobodnom od izgradwe objekata i da se tek po kona~nom utvr|ivawu re{ewa èlezni~kog ~vora, na trasi postoje|e pruge gradi gradska magistrala. - po{to se u koridoru postoje}e pruge, u {irini od 60 m, danas ve} nalaze izgra|eni objekti razli~itih namena (stambeni, industrijski, saobra}ajni - autobuska stanica, èlezni~ka stanica, naseqske ulice), do realizacije kona~nog re{ewa pruge velikih brzina, ovim objektima treba omogu}iti normalno funkcionisawe, a onemogu}iti izgradwu bilo kakvih novih objekata. 4.3.1.3. U ZONAMA IZVORI[TA VODOSNABDEVAWA U ciqu za{tite od namernog ili slu~ajnog zaga|ewa i drugih uticaja, koji mogu nepovoqno delovati na izda{nost i kvalitet vode postoje}eg izvori{ta (Buline vode, Singer i Rudine ), neophodno je sprovesti sve potrebne istra`ne radove i izraditi projektnu dokumentaciju na nivou glavnog projekta, kojom bi se uspostavile zone sanitarne za{tite i precizno definisale mere i uslovi sanitarne za{tite postoje}eg izvori{ta, vode}i ra~una o daqoj koegzistenciji izvori{ta i postoje}ih objekata ( Institut, "Go{a"), kao i planiranih objekata ("Go{a" 2, pruge velikh brzina ). 4.3.1.4. U ZONAMA IZVORI[TA MINERALNE VODE "PALANA^KI KISEQAK" Mere za{tite ovog izvori{ta preuzete su iz PREDLOGA ODLUKE O SANITARNIM ZONAMA ZA[TITE IZVORI[TA ZA ZA[TITU OD SLUÂJNIH, INCIDENTALNIH ILI NAMERNIH ZAGA\EWA IZVORI[TA PALANA^KOG KISEQAKA, koji je pripremila SO Sm. Palanka u JP "Palanka-razvoj" u Sm. Palanci, septembra 1996. Dono{ewe ove Odluke je u proceduri. MERE U ZONI NEPOSREDNE ZA[TITE (ZONA STROGOG RE@IMA) SU SLEDE}E: Zabrawuje se: - uno{ewe i rasipawe opasnih i {tetnih materija, pesticida, hemijskih sredstava za za{titu biqa, mineralnih i stajskih |ubriva, i drugih zaga|iva~a koji mogu ugroziti izvori{te, - svaka investiciona aktivnost, odnosno izgradwa ma kakvih objekata, osim izrade i rekonstrukcije bunara, wihovih ku}ica, ograda i pristupnih puteva, - sa|ewe drve}a sa dubokim korewem, - poqoprivredna delatnost osim senokosa, - pristup lica u zonu, osim ovla{}enih radnika na odràvawu i kontroli rada izvori{ta. Nalaè se: - otkup zemqi{ta unutar zone i wegovo kwièwe u katastar kao svojina DP "Palana~ki kiseqak", - redovno fizi~ko-hemijsko i mikrobakteriolo{ko ispitivawe karakteristika sirove mineralne vode po Pravilniku, - izrada za{titnih bunarskih ku}ica i za{titnih ograda oko bunara pre~nika 10,0 metara, - blindirawe dotrajalog kapta`nog sistema prof. M.Pe}inara na slede}i na~in: bunarsku konstrukciju, na svakom bunaru, blindirati na ustima bunara, za{titne

74betonske {ahte razru{iti, teren o~istiti, a {ut i ostali materijal odvesti na deponiju. Mesto tamponirati laporovitom ispitanom glinom, - geodetski iskontrolisati sve bunare i cevovode i sva odstupawa ucrtati u katastarske planove, - izvr{iti kvalitetnu konzervaciju (cementirawe sa tamponirawem atestiranom glinom) bu{otine Bd-1, koja je uz samu {ahtu magistralnog cevovoda, - kopani bunar DP "Palana~kog kiseqaka" zatrpati i sanirati, - doma}instvo porodice Ili}, sa svojim objektima i infrastrukturom, iseliti, a po izvr{enom iseqewu, sva kriti~na mesta o~istiti, izvr{iti {iroki otkop i odvoz otkopanog materijala na deponiju, teren dezinfikovati i tamponirati nepropusnom glinom. Dozvoqava se: - kori{}ewe ukwiènog zemqi{ta samo za senokos, bez upotrebe pesticida i |ubriva, - pristup u ogra|eni i neogra|eni prostor zone samo ovla{}enim licima (radnicima na odràvawu i kontroli rada izvori{ta),

MERE U ZONI ZA[TITE (ZONA OGRANIÊWA) SU:

Zabrawuje se: - izgradwa investicionih objekata, osim: objekata za eksploataciju mineralne vode, zdravstveno bawskih objekata i rekreativno-sportskih objekata a u skladu sa posebnim prostornim planom i urbanisti~kim planom ove zone, - privremeno ili trajno uno{ewe, rasipawe i skladi{tewe na bilo koji na~in komunalnog i industrijskog otpada, ugqa, opasnih i {tetnih materija, pesticida, hemijskih sredstava za za{titu biqa, mineralnih i stajskih |ubriva, i drugih zaga|iva~a koji mogu ugroziti izvori{te, - ispu{tawe ili prosipawe {tetnih te~nih materija, nezavisno od koncentracije, goriva i maziva, tehnolo{kih i fekalnih voda, i sli~no, - izgradwa porodi~nih stambenih objekata, vikendica, stovari{ta i sli~no, - formirawe grobqa i sahrawivawe qudi i ìvotiwa. Nalaè se: - redovno fizi~ko-hemijsko i mikrobakteriolo{ko ispitivawe i kontrola karakteristika vode u reci Kubr{nici i Kudre~kom potoku u zoni, po Pravilniku, - katastarska evidencija svih parcela zone kao zemqi{te pod posebnim tretmanom, - staro korito Kudre~kog potoka koje je ostalo propusno za migrirawe zaga|iva~a kao i povremena deponija, kao i staro drve}e ra{~istiti od {uta i paweva skidawem terena do dubine od 30 cm, a ovaj materijal transportovati do najbliè gradske deponije, pa nastale depresije i rupe tamponirati laporovitom ispitanom (atestiranom) glinom, - separator otpadnih voda olimpijskog bazena za kupawe, is~istiti cisternom, a nakon toga separator demontirati i ukloniti, a bazen prikqu~iti na gradski fekalni kolektor, - prostor izme|u "Palana~kog kiseqaka" i naseqa pored puta za V. Planu ograditi u sklopu fabrike DP "Palana~ki kiseqak", a pre ogra|ivawa, eliminisati mesta zaga|ewa, - u nasequ pored puta Smederevska Palanka-Velika Plana, sve bunare, septi~ke jame, poqske klozete, sviwce i stajska |ubri{ta eliminisati i sanirati teren, izgraditi fekalni kolektor i objekte prikqu~iti na wega, - izvor "Marko Leko", rekonstruisati u zajednici sa Zavodom za za{titu spomenika kulture tako da se ukopani deo ispuni do dubine koja dozvoqava prikqu~ak na gradsku kanalizaciju, sa izradom odgovaraju}e drenaè, to~e}ih mesta i odvoda otpadnih voda, - sanirati i likvidirati mo~varne delove terena, deponije otpada, uklawawem povr{inskog sloja, sa zatrpavawem odgovaraju}im (glinovitim) zemqi{tem,

75 - plato iza magacina i mehani~arske radionice DP "Palana~ki kiseqak" sanitarno urediti i ukloniti sav otpad bilo koje vrste, sabirni {aht sa iskori{}enim naftnim derivatima eliminisati, a {ahtove upotrebqenih voda oko pogona u~initi vodonepropusnim. Dozvoqava se: - kori{}ewe zemqi{ta u poqoprivredne svrhe bez upotrebe |ubriva i pesticida, - izgradwa objekata za eksploataciju mineralne vode, zdravstveno bawskih objekata i rekreativno-sportskih objekata a u skladu sa posebnim prostornim planom i urbanisti~kim planom ove zone, - ure|ewe parkovskih povr{ina, sadwa drve}a, izrada pe{a~kih i rekreacionih staza, sportskih terena i ostalih rekreativnih objekata, ~ijom izgradwom ne}e biti ugro`eno izvori{te mineralne vode, - transport {tetnih i opasnih materija samo atestiranim prevoznim sredstvima, samo za potrebe DP "Palana~ki kiseqak", hotela i zdravstveno rehabilitacionog centra.

MERE U [IROJ ZONI ZA[TITE (ZONA NADZORA) SU:

Zabrawuje se: - izgradwa investicionih objekata, ~ije otpadne vode mogu ugroziti vodotoke u zoni, - izgradwa investicionih objekata, koji emituju {tetne materije, ~ije otpadne vode mogu ugroziti vodotoke u zoni, - privremeno ili trajno skladi{tewe industrijskog otpada, ugqa, opasnih i {tetnih materija, pesticida, hemijskih sredstava za za{titu biqa, mineralnih i stajskih |ubriva i drugih zaga|iva~a bez posebnih mera za{tite, - izgradwa deponija za odlagawe komunalnog i industrijskog otpada, farmi za stoku, grobqa, industrijskih objekata, bez posebnih mera za{tite povr{inskih i podzemnih voda. Nala`e se: - izrada registra potencijalnih i budu}ih zaga|iva~a, pra}ewe i kontrola wihovih aktivnosti, kao i primene preventivnih aktivnosti, - sanacija sifona fekalnog kolektora ispod Kudre~kog potoka od strane JKP "Vodovod", tako da fekalne vode ne mogu kontaminirati vode Kudre~kog potoka i te}i kroz betonski cevovod do Kiseqaka, - sanacija fekalnog kolektora u ul. Kraqa Petra I od strane JKP "Vodovod" i dovo|ewe u funkcionalno stawe, tako da se on preliva u ki{ni kolektor, koji se izliva u Iva~ki potok a ovaj u reku Kubr{nicu, - ispu{tawe ili prosipawe {tetnih te~nih materija goriva i maziva, tehnolo{kih i fekalnih voda, i sli~no u reke Jasenicu i Kubr{nicu, Kudre~ki i Iva~ki potok, kao i u wihove pritoke, - prevesti u gradsku kanalizaciju otpadne pre~i{}ene vode "Go{e", koje se sada izlivaju u reku Kubr{nicu. Prikqu~ewe izvesti potisnim cevovodom premo{}avawem reke a ne pokopavawem reke.

Dozvoqava se: - kori{}ewe zemqi{ta u poqoprivredne svrhe uz upotrebu |ubriva i pesticida, a uz kontrolu i stru~ni nadzor, - izgradwa objekata industrijskih, stambenih i drugih objekata, uz posebne mere za{tite povr{inskih i podzemnih voda, u skladu sa ovim GP-om, postoje}om urbanisti~kom dokumentacijom,koja nije u suprotnosti sa GP-om i UP, koji }e se raditi na osnovu ovog GP-a, - transport {tetnih i opasnih materija samo atestiranim prevoznim sredstvima, pod kontrolom saobra}ajnih i bezbednosnih organa.

76

MERE U POJASEVIMA ZA[TITE SU:

U ovoj zoni nije dozvoqena izgradwa objekata, postavqawe ure|aja i vr{ewe radwi koje na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu i ugroziti funkcionalnost i stabilnost cevovoda. Za potrebe definisawa razvoja predmetnog prostora uraditi: - Prostorni plan podru~ja posebne namene, odnosno Generalni plan predela, kojim bi se definisale dru{tvene aktivnosti u posmatranom podru~ju (prostoru) i - urbanisti~ki projekat datog podru~ja, a u ciqu prevencije, kontrole i redukcije negativnih efekata zaga|ewa izvori{ta i vodotokova, sa osnovnim ciqem ekolo{kog, razumnog i racionalnog upravqawa vodnim resursima, wihove konzervacije i za{tite ìvotne sredine u {irem smislu. 4.4. USKLA\IVAWE URE\EWA NASEQA PREMA BAWSKIM POTREBAMA Prirodne i stvorene specifi~ne karakteristike, uslovile su i razvoj naseqa sa specifi~nim funkcijama, sadràjima i ure|ewem. Postojawe i daqi razvoj bawske funkcije sa razli~itim sadràjima razme{tenim u ~etiri celine, na razli~itim lokacijama, zahtevalo je i poseban pristup organizaciji i opremawu ~itavog naseqa. Zbog toga je posebna pa`wa u ovom GP-u posve}ena uobli~avawu sistema saobra}aja, opremawu nedostaju}im sadràjima, obezbe|ewu sme{tajnih kapaciteta i opremawu sistemima i objektima komunalne infrastrukture, prema potrebama naseqa, bawe i uloge Sm. Palanke kao op{tinskog i subregionalnog centra. Planirani centralni sadràji, zone rada, mogu}nost pogu{}avawa, rekonstrukcije i izgradwe novih zona stanovawa, a posebno organizacija zelenih, sportskih i rekreacionih povr{ina, treba da budu preduslov za ure|ewe ~itavog naseqa,kao zna~ajnog bawskog centra. Naravno, predloèni kapaciteti i organizacija bawe, moraju biti provereni potrebnom studijskom dokumentacijom, razra|eni odgovaraju}om urbanisti~kom dokumentacijom u skladu sa Zakonom o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa (Generalni plan predela, Regulacioni plan, Urbanisti~ki projekat) i Zakonom o bawama, kroz institut konkursa razli~itog nivoa, ali do izrade i dono{ewa navedene dokumentacije, ove prostore treba ozbiqno ~uvati od neplanske izgradwe i degradacije. 4.5. USLOVI KOMUNALNOG I URBANOG REDA Dono{ewem Generalnog plana, stvoreni su uslovi za ostvarivawe komunalnog i urbanog reda. Planirawem daqe izgradwe i ure|ivawa naseqa kroz zone sa razli~itim reìmima, formirawem sistema razrade GP-a, definisawem uslova za direktnu realizaciju, kao i op{tih pravila i mera za izradu urbanisti~ke i druge specifi~ne dokumentacije, stvoreni su uslovi za izradu sredworo~nih i godi{wih planova i programa i utvr|ivawe prioriteta prema potrebama i raspoloìvim sredstvima. U skladu sa poglavqem 3.2. predstoji dono{ewe niza Odluka, ili dopuna postoje}ih, koje }e (jedna ili vi{e wih) definisati pravila urbanog reda sa utvr|enim obavezama vlasnika i korisnika zemqi{ta i objekata, da o svom tro{ku i prema utvr|enoj nameni, uslovima ure|ewa i gra|ewa, odràvaju, ure|uju pojedina~nu gra|evinu, pripadaju}i prostor i javnu povr{inu tako da sluì svrsi, a izgledom doprinosi urednom izgledu naseqa. U ovako specifi~nom nasequ, ostvarivawe komunalnog i urbanog reda, zna~i zdraviju ìvotnu sredinu, {to podrazumeva humanije uslove ìvota i rada.

77Obezbe|ewem komunalnog reda, ostvaruje se i urbani red. Za naseqe sa karakteristikama, kakve ima Sm. Palanka, to je zna~ajni element. 4.6. USLOVI ZA UKLAWAWE KOMUNALNOG I INDUSTRIJSKOG OTPADA I RAZME[TAJ DEPONIJA a) KOMUNALNI OTPAD Uklawawe komunalnog i inertnog industrijskog otpada, koji nema karakteristike sekundarnih sirovina, vr{i}e se organizovano na sanitarnoj deponiji "Gubera{". Za lokaciju "Gubera{" ura|ena je Zakonom predvi|ena dokumentacija. Deponiju koriste op{tine Sm. Palanka i Velika Plana.O odràvawu i kori{}ewu deponije op{tine se me|usobno dogovaraju. b) INDUSTRIJSKI OTPAD Industrijski otpad ovog naseqa je vrlo raznorodan: inertni industrijski otpad, otpad karakteristika sekundarnih sirovina kao i otpad sa karakteristikama opasnih i {tetnih materija. b1) Inertni industrijski otpad, koji nema karakteristike sekundarnih sirovina deponovati na lokaciji sanitarne deponije "Gubera{". b2) Industrijski otpad sa karakteristikama opasnih i {tetnih materija, trajno }e se re{avati u skladu sa Republi~kim programom. Postupawe, gazdovawe i kontrolu otpadaka, koji imaju svojstva opasnih materija, regulisano je Pravilnikom o na~inu postupawa sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. gl. RS br. 12/95). Time je ure|en na~in postupawa sa otpacima, koji imaju svojstva opasnih materija (na~in vo|ewa evidencija o vrstama i koli~inama opasnih materija u proizvodwi, upotrebi, prevozu, prometu, skladi{tewu i odlagawu. b3) Otpad sa karakteristikama sekundarnih sirovina, prema strukturi industrije u Sm. Palanci prisutni su otpadni materijali, koji imaju karakteristike sekundarnih sirovina tj. otpadi, koji se mogu koristiti neposredno ili doradom, odnosno preradom (reciklaòm). Postupawe sa ovim tipom otpada propisano je Zakonom o postupawu sa otpadnim materijama (Sl. gl. RS br.25/96). v) OTPACI UGINULIH @IVOTIWA Obzirom da je iskqu~ena mogu}nost deponovawa ove vrste otpada na lokaciji sanitarne deponije, a zbog specifi~nosti naseqa na teritoriji GP-a se ne planira grobqe za uginule ìvotiwe. Definitivno re{avawe predstavqa kori{}ewe kafilerije na regionalnom nivou. Za izgradwu i kori{}ewe ovog objekta obavezna je izrada Analize uticaja i primena mera za{tite predvi|ena u analizi (Pravilnik SL. gl. RS br. 61/92). g) UKLAWAWE KONFISKATA Uklawawe konfiskata vr{i se na postoje}oj lokaciji u kompleksu PK"[umadija". Koristi se iskqu~ivo za deponovawe konfiskata i le{eva.Ure|ena je prema vaè}im Zakonskim propisima. d) SANITARNA DEPONIJA KOMUNALNOG OTPADA "GUBERA[" Re{ewem br. 351-56/95-XIII/2 (05.05.1995.) odobrena je izgradwa sanitarne deponije komunalnog otpada "Gubera{". Ovom re{ewu predhodila je dokumentacija i istraìvawa prema Zakonu o za{titi ìvotne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91),

78Pravilnika o kriterijumima za odre|ivawe lokacije i ure|ewe deponija otpadnih materija (Sl. gl. RS br. 54/92) i Pravilnika o analizi uticaja objekata odnosno radova na ìvotnu sredinu (Sl.. gl. RS br. 61/92). 4.7. USLOVI ZA[TITE I UNAPRE\IVAWA @IVOTNE SREDINE Prema ekolo{koj valorizaciji prostora predloèna je organizacija, namena i na~in kori{}ewa povr{ina na podru~ju Generalnog plana.U organizaciji prostora postoje i zone sa posebnim reìmima za{tite i kori{}ewa, kao i zone i podru~ja ugroène i naru{ene ìvotne sredine sa utvr|enim merama i uslovima za{tite. Zone sa posebnim reìmima za{tite i kori{}ewa su bawski kompleks, izvori{ta vodosnabdevawa i mineralnih voda sa merama zabrane i ograni~ewa, vodotokovi Jasenica i Kubr{nica. Zone i podru~ja ugroène ìvotne sredine sa utvr|enim merama i uslovima za{tite su deponija "Gubera{ ", koridori pruge velikih brzina i podru~ja i lokacije sa utvr|enim ili potencijalnim izvorima zaga|ewa - lokacije viskokog rizika. Izvori zaga|ewa na podru~ju GP-a su: otpadne vode, otpad iz tehnolo{kih procesa specifi~nih i ostalih tehnologija, otpad kategorije sekundarnih sirovina i drugi ~vrst otpad, ~a|, talo`ne materije i jediwewa kao i specifi~ne zaga|uju}e materije. 4.7.1 VAZDUH A) KONTROLA Kontrolu kvaliteta vazduha vr{iti radi utvr|ivawa nivoa zaga|enosti vazduha i ocene uticaja na ìvotnu sredinu, zdravqe qudi i klimu, sa predlogom mera u ciqu za{tite ìvotne sredine. Prema Programu kontrole kvaliteta vazduha, Sm. Palanka je u osonovnoj mreì stanica za merewe imisije (koordinata 44 22 N do 57E, 121mnv) po utvr|enoj metodologiji sa datim parametrima kontrole (CO2, NO2, padavine). Na osnovu dosada{wih pokazateqa kvaliteta vazduha za Smederevsku Palanku potrebno je: - u okviru lokalne mreè urbanih stanica za merewe imisije osnovnih zaga|uju}ih materija, sistematski meriti ~a|, CO2, NO2, CO sa utvr|enim brojem mernih mesta, - ova merewa vr{iti prema Pravilniku o grani~nim vrednostima, metodama merewa imisije, kriterijumima za uspostavqawe mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. gl. RS, br. 54/92), - utvrditi mreù mernih mesta za merewe nivoa koli~ina i koncentraciju {tetnih i opasnih materija na mestu izvora zaga|ivawa, - ova merewa vr{iti prema Pravilniku o grani~nim vrednostima emisije, na~inu i rokovima merewa i evidentirawa podataka (Sl. gl. RS, br.30/97). B. MERE - tehni~kim merama unaprediti tehnologiju toplane "Go{a", - uvesti maksimalno gas kao gorivo, {to }e usloviti ga{ewe individualnih i drugih loì{ta i kotlarnica, - biolo{ke mere za{tite primeniti podizawem planiranih za{titnih zona i pojaseva. V) OP[TI USLOVI - Uraditi katastar izvora zaga|iva~a vazduha za naseqe, - pri rekonstrukciji postoje}ih i izgradwi novih objekata, kao i pri izvo|ewu radova koji mogu ugroziti kvalitet vazduha, obavezna je izrada Analize uticaja (Pravilnik, Sl. gl. RS. br.61/92) i primena mera za{tite, koje su Analizom propisane.

79 4.7.2. VODA Za{tita voda od zna~aja za ovo podru~je obuhvata: - za{titu izvori{ta vodosnabdevawa, - za{titu izvori{ta mineralne vode, - za{titu reka Jasenice i Kubr{nice i ostalih vodotokova na podru~ju GP-a, - za{titu jezera "Kudre~" - za{titu podzemnih voda od zaga|ivawa, - izgradwu sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda sa sistemom predtretmana.

A. VODOSNABDEVAWE

Za{titu izvori{ta vodosnabdevawa "Buline vode", "Singer", "Rudine" i "Morava 68" od zaga|ivawa i spre~avawa mogu}eg delovawa spoqnih faktora, sprovesti kroz precizno definisawe zona sanitarne za{tite. Za to je potrebno: -izvr{iti sve potrebne istra`ne radove, -uraditi projektnu dokumentaciju (nivo glavnog projekta i projekat sanitarne za{tite), -utvrditi zone sanitarne za{tite i sprovesti mere za{tite, -vr{iti stalnu kontrolu kvaliteta vode za pi}e (shodno zakonskim propisima). Za intervencije, u zonama izvori{ta vodosnabdevawa, koje mogu na bilo koji na~in ugroziti taj prostor, obavezna je izrada Analize uticaja (Pravilnik, Sl. gl. RS. br.61/92) i primena propisanih mera.

B. IZVORI[TE MINERALNE VODE "PALANA^KI KISEQAK"

Za{tita izvori{ta mineralne vode Palana~ki kiseqak sprovodi}e se prema Projektu sanitarne za{tite. Odlukom o sanitarnim zonama za{tite izvori{ta za za{titu od slu~ajnih, incidentnih ili namernih zaga|ewa izvori{ta Palana~kog kiseqaka (postupak dono{ewa u toku) date su zone za{tite (opisane u poglavqu 1.4.). Mere za{tite u sanitarnim zonama za{tite propisane su za svaku zonu posebno shodno zakonskim propisima. V. ZA[TITA REKA JASENICE I KUBR[NICE I OSTALIH VODOTOKOVA NA PODRU^JU GP Za{tita vodotokova na podru~ju GP-a obuhvata: -zabranu ispu{tawa otpadnih voda u reke, potoke i priobaqe; -zabranu sprovo|ewa zaga|enih voda u vodotokove kao recipijente, -primenu obaveznih mera za{tite ìvotne sredine pri realizaciji novih i rekonstrukciji postoje}ih funkcija i sadràja, -realizaciju planiranih ragulacija tz. maksimalno o~uvawe prirodnog forlanda vodotokova, - obavezu izrade Analize uticaja (Pravilnik, Sl. gl. RS br. 31/92), za sve intervencije u priobaqu kao i primenu mera i uslova za{tite iz Analize. G. ZA[TITA JEZERA "KUDRE^" Za{tita jezera "Kudre~" kao dela bawskog kompleksa sprovodi}e se: -realizacijom plnirane namene za lokaciju "Kudre~" sa pripadaju}im kompleksom od 25,0ha, -revitalizacijom jezerske povr{ine, uspostavqawem ekolo{ke ravnoteè i spre~avawem eutrofizacije, -stalnom kontrolom kvaliteta vode i stawa jezerskog ekosistema, -zabranom upu{tawa svih otpadnih voda, -stalnom kontrolom ekolo{kog kapaciteta jezera i celog kompleksa "Kudre~".

80 D. PODZEMNE VODE Za{titu podzemnih voda od zaga|ivawa sprovoditi: -realizacijom planirane izgradwe i rekonstrukcije kanalizacione mreè i fekalnih kolektora, -izgradwom propisanih septi~kih jama za dispoziciju otpadnih voda u delovima naseqa gde nema kanalizacione mreè, do wene izgradwe, -zabranom upu{tawa u podzemqe svih otpadnh voda, -obaveznim predtretmanom otpadnih voda, koje su potencijalni izvor zaga|ewa, -izradom Analize uticaja (Pravilnik, Sl. gl. RS, br.61/92) za sve objekte i radove, koji su potencijalni zaga|iva~ podzemnih voda, uz obavezno pribavqawe vodoprivrednih uslova i saglasnosti (Zakon o vodama, Sl. gl. RS br.46/91). \) CENTRALNO POSTROJEWE ZA PREÎ[]AVAWE OTPADNIH VODA SA SISTEMOM ZA PREDTRETMANE -realizovati planirano centralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda na levoj obali Jasenice, prema merama Analize uticaja (Pravilnik, SL. gl. RS br. 61/92), -realizovati izgradwu sistema za predtretmane u okviru preduze}a i proizvodnih pogona prema specifi~nim otpadnim vodama i tehnologijama, -realizovati izgradwu lokalnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda iz kompelksa deponije "Gubera{". 4.7.3. ZEMQI[TE Za{titu zemqi{ta od degradacije i zaga|ivawa sprovoditi prema slede}im merama i uslovima: -izvr{iti po{umqavawe i specifi~no ozelewavawe na planiranim povr{inama, -kori{}ewe preparata za za{titu i drugih hemijskih preparata u poqoprivredi staviti pod kontrolu i strogi nadzor, -pri izgradwi objekata i izvo|ewu radova, koji mogu ugroziti zemqi{te, obavezna je izrada Analize uticaja (Pravilnik, Sl. gl. RS. br.61/92), primena mera propisanih Analizom i kontrola sprovo|ewa. 4.7.4. [UME

Na podru~ju plana zastupqeni su {umski kompleksi razli~itih namena i funkcija. a) ZA[TITA [UMSKOG KOMPLEKSA "MIKUQA" -ure|ivawe Mikuqe, kao dela bawskog kompleksa, sprovoditi na osnovu posebnog programa ure|ewa i razvoja bawe, -opremawe i ure|ivawe ovog prostora usaglasiti sa ekolo{kim kapacitetom sredine, -ocenom prirodnih vrednosti (elaborat, Zavod za za{titu prirode Srbije) utvr|eno je da "Mikuqa" ima posebnu prirodnu i kulturolo{ku vrednost pa se predlaè za za{titu kao prirodno dobro (prema Zakonu o za{titi ìvotne sredine, Sl. gl. RS br. 66/91).

81 4.7.5. PRIRODNA DOBRA Na osnovu Stru~ne osnove za utvr|ivawe bawe Palana~ki kiseqak (Zavod za za{titu prirode Srbije 1993.) gde je izvr{ena analiza podru~ja sa aspekta za{tite prirode i ocena posebnih prirodnih vrednosti, konstatuje se: Postoje}i bawski park "Kiseqak" na povr{ini od 9,0ha, ima prisutne retke autohtone i alohtone vrste drve}a, stogodi{we starosti je i ima posebnu prirodnu i kulturolo{ku vrednost. Granice su opisane u poglavqu 1.6. (a) ovog GP-a. [uma "Mikuqa" na povr{ini od 130,0ha predstavqa li{}arsku zajednicu hrastova karakteristi~nu za [umadiju. Ima posebnu prirodnu i kulturolo{ku vrednost . Za za{titu je predloèna i zona za{tite Mikuqe povr{ine 30,0ha. Granice ovog kompleksa opisane su u poglavqu 1.6. (v) ovog GP-a. Polaze}i od ovih konstatacija i ocena, predlaè se da prema Zakonu o za{titi ìvotne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91) ova dva lokaliteta mogu imati tretman prirodnih dobara koja se stavqaju pod za{titu. 4.7.6. BUKA

Za{tita stanovni{tva od buke predvi|ena je kroz mere planirawa i organizacije prostora: -razme{tajem stambenih zona optimalne gustine naseqenosti, -planiranim sistemom saobra}aja, kanalisawem saobra}aja prema kapacitetu saobra}ajnica, razdvajawem lokalnog i magistralnog saobra}aja, -razvojem sistema javnog gradskog prevoza i favorizovawem pe{a~kog i biciklisti~kog saobra}aja, -ozelewavawem slobodnog prostora u blokovima, parking prostora, podizawem drvoreda i uvo|ewem pe{a~kih zona i koridora, -obaveznom izradom Analize uticaja za sve objekte i radove potencijalne izvore buke (Pravilnik, Sl. gl. RS br. 61/92) i primenom mera za{tite iz Analize. Dozvoqeni nivo buke u ìvotnoj sredini i metode merewa buke dati su u Pravilniku o dozvoqenom nivou buke u ìvotnoj sredini (Pravilnik, Sl. gl. RS br. 54/92). 4.7.7. JONIZUJU]E ZRAÊWE

Za{tita od jonizuju}ih zra~ewa sprovodi}e se kroz: -obavezu stalnog pra}ewa kretawa radioaktivnosti u ìvotnoj sredini, -obavezu izrade katastra izvora jonizuju}ih zra~ewa na podru~ju naseqa (Ra-gromobrana, jonizuju}ih javqa~a poàra, rendgen aparata i drugih izvora zra~ewa). 4.7.8. AKCIDENTALNA ZAGA\EWA

Mere za{tite od potencijalnih udesnih i havarijskih zaga|ewa sprovodi}e se na slede}i na~in: -kod postoje}ih objekata i tehnologija od procesa proizvodwe, skladi{tewa, utovara, transporta, pretovara {tetnih i opasnih materija, kroz preventivne mere i mere stalnog nadzora, -za nove objekte, tehnologije i radove kao i pri rekonstrukciji postoje}ih, obavezna je izrada Analiza uticaja na ìvotnu sredinu i primena mera predvi|enih Analizom, -izradom mape hazarda i pravaca transporta opasnih i {tetnih materija i stalnim pra}ewem stawa (uspostavqawe monitoringa i procene opasnosti od udesa (Pravilnik, Sl. gl. RS br.60/94).

82 4.8. USLOVI ZA[TITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA Uslovi za{tite nepokretnih kulturnih dobara, ambijentalnih celina i pojedina~nih objekata graditeqskog nasle|a, dati su u poglavqu 4.1.3. - 4.1.3.1, 4.1.3.3. i na grafi~kom prilogu NEPOKRETNA KULTURNA I PRIRODNA DOBRA, u razmeri 1:10.000. Prilog Generalnom planu ~ini i posebna studija ura|ena u Zavodu za za{titu spomenika kulture u Smederevu: PLAN ZA[TITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA U GENERALNOM PLANU SMEDEREVSKA PALANKA 2010., sa spiskom nepokretnih kulturnih dobara i detaqnijim obrazloèwem. 4.9. USLOVI ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VE]IH NEPOGODA 4.9.1. ZEMQOTRESI

U dokumentacionoj osnovi ovog GP-a, u poglavqu 2.1.1. i 2.1.1.1. date su inèwersko-tehni~ke, geolo{ke i seizmolo{ke karakteristike terena u zahvatu plana, na osnovu raspoloìve postoje}e literature i istraìvawa. Zakqu~eno je da se podru~je GP-a nalazi u zoni 8oMCS, i da su za ra~unsku korekciju osnovnog stepena, neophodna daqa geolo{ka istraìvawa. Ovo obavezuje, da se u toku sprovo|ewa GP-a, za svaku lokaciju moraju vr{iti ispitivawa terena, da bi se kroz projekte obezbedila sigurnost objekata u odnosu na o~ekivanu ja~inu zemqotresa. U istom poglavqu dokumentacione osnove, analizirana je povoqnost, odnosno nepovoqnost terena za daqu izgradwu. Prilikom planirawa organizacije naseqa u prostoru, po{tovani su navedeni rezultati i uputstva, pa je i to jedan od preduslova za deo za{tite od zemqotresa. Kod daqih istraìvawa iz ove oblasti, a naro~ito kod ugovarawa izgradwe, u program istraìvawa obavezno treba ukqu~iti i dejstvo {tetnih materija koje se osloba|aju kod zemqotresa i naru{avawa tehnolo{kih procesa u zonama rada, na ìvotnu sredinu. 4.9.2. POPLAVE U ciqu za{tite od poplava, planirana je regulacija svih vodotokova na podru~ju GP-a. Jasenica i Kubr{nica su ve} regulisane. Na Kudre~kom potoku izgra|ena je akumulacija, kao jedan od vidova za{tite i zaustavqawa poplavnog talasa. Od bolni~kog kompleksa do uliva u Jasenicu, Kudre~ki potok planiran je kao zacevqen. Kompletan program za{tite naseqa od poplava, izra|uju nadle`ni organi i institucije u Sm. Palanci. Re{ewa iz GP-a osnovni su preduslov da se ovakvi programi kvalitetno urade i sprovedu. 4.9.2. PO@ARI Osnovnu meru za{tite od poàra na podru~ju GP-a predstavqa dobro opremqena i organizovana slu`ba protivpoàrne za{tite. U nasequ postoji vatrogasni dom sa organizovanom vatrogasnom slu`bom. Za efikasno delovawe potrebno je osavremewavati postoje}u strukturu i organizaciju. Sistemi vodovodne i hidrantske mreè predstavqaju komplementarnu funkciju za efikasnu za{titu. U strukturi naseqa zelene povr{ine i vodotokovi, koji dele i tangiraju naseqe, imaju zna~ajnu ulogu zadràvawa pojavnih poàra.

83 Kroz izradu: RP-a, UP-a i projektne dokumentacije, primewivati Zakonom propisane mere za projektovawe za{titnih instalacija i ure|aja. 4.9.4. VETAR Ruà vetrova, za podru~je Smederevske Palanke, pokazuje da je preovla|uju}i pravac u ve}em delu godine iz pravca ESE i slapovitog je karaktera. Drugi po ~estini je iz pravca WNW. Maksimalne brzine vetra u m/sec iznose: N (24,4), NE (20,7), E(13,8), SE (17,3), S (27,1), SW (30,5), W (24,2), NW (24,4). Najve}e sredwe brzine od 3,4 m/sec ima vetar iz pravca WNW a iz pravaca ESE i NW je 3,0 m/sec. Za{titu od mogu}ih olujnih vetrova sprovesti: - realizacijom planirane namene prostora GP-a, - realizacijom za{titnog zelenila u funkciji vetroza{titnih pojaseva, - kroz projektnu dokumentaciju primeniti mere za{tite od ovih uticaja. Op{tu vetroza{titnu funkciju imaju postoje}e i planirane povr{ine gradskog i vangradskog zelenila. 4.10. USLOVI ZA[TITE OD OPASNOSTI U RATU Postavqeni zahtevi i uslovi od Saveznog ministarstva za odbranu - Sektor za gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost (broj 382-4, od 2.8.1996.godine Beograd) za prilago|avawe plana potrebama odbrane zemqe, ispo{tovani su i ispuweni kroz planska re{ewa organizacije, gra|ewa i ure|ivawa naseqa. Kompleks specijalne namene za{ti}en je (i kao kulturno istorijska celina sa zna~ajnim objektima vojnog graditeqstva) i obezbe|en komunalnom, energetskom i saobra}ajnom infrastrukturom. Za za{titu qudi i materijalnih dobara, u uslovima za izgradwu i ure|ivawe svih zona (stanovawe, zone rada, centralni sadràji i javne funkcije), planirana je izgradwa skloni{ta prema Zakonu o odbrani. Formiran je sistem saobra}aja, koji svojom organizacijom i profilima obezbe|uje povezanost svih zona u nasequ i naseqe sa okruèwem. Kapaciteti ukupne infrastrukture (voda, struja, gas, odvo|ewe otpadnih voda i dr.) planirani su za naseqe kapaciteta 33.500 stanovnika. Planirane su po obimu i vrstama zna~ajne zelene povr{ine (parkovi, skverovi, bawsko zelenilo, za{titno zelenilo, zadràne postoje}e i planirane nove povr{ine za po{umqavawe) i sportski centri, koji zajedno sa bawskim kompelksima imaju zna~ajnu ulogu u svim uslovima ìvota. Konkretni planovi za{tite i odbrane su poverqivog karaktera, i wih rade nadle`ne slu`be Ministarstva odbrane. Zato su uslovi i planska re{ewa iz ovog GP-a osnov za prilago|avawe i izradu konkretnih programa, a obezbe|ewe wihove realizacije i specifi~nih zahteva, odvija}e se preko nadle`nih organa i institucija.

ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН “ПАЛАНКА 2010”

Documents