СВЕТИГОРА бр.199 - ВАСКРС 2010.Г.Г

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ВАСКРС АПРИЛ 2010. г. БРОЈ 199

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

христос васкрсеваистину васкрсе

Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена! У четири речи сва историја рода људскога! У четири речи твоја историја и моја. У четири речи највећа револуција у свим човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница. Када је воз људскога живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности, све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским?Васкрсењем Својим Господ је из пакла извео род људски и узнео у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у Бесмртност. Господ је из ништавила, из небића, васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је Ускрс! То је Васкрс! Највећа, заиста, револуција у свима световима. Једина савршена и довршена револуција, савршена и довршена, јер њоме – шта се даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који се улази кроз истину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав вечну, кроз Радост Вечну...Овај свет без Господа Христа – шта је? Смртиште! Мртвачница! Огромна гробница! И у њој ставили човека, леш до леша, мртвац до мртваца, смрдљивац до смрдљивца. То је свет без Господа Христа! А са њим, са Спаситељем, овај свет постаје васкрсилиште, постаје расадник бесмртности. Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило васкрсење Господа Христа.

Из беседе на други дан Васкрса коју је авва Јустин изговорио у манастиру Ћелије 1966. г.

Христос воскресе, Ваистину воскресе!

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!аскрсење Христово, браћо, с правом је названо „праз-

ник над празницима“. Празнујући Христово Васкрсење, празнујемо непобједиву Божију силу и Премудрост, пројављењу Христовом побједом над смрћу. Христовим

васкрсењем, Његов гроб и гробна тама, а кроз Њега и сва земља - гробница милиона, као и васиона – воденица

смрти, преображавају се у источник бесмртног и не-трулежног живота и мјесто јављања нестворене и непатворене свјетлости Божије. Христово распеће и смрт, васкрсењем Хри-стовим, постају уништење свепрождируће смрти и даривање вјечног живота свима који су у гробовима. О радосног и свера-

досног чуда: радионица смрти се претвара Христо-вом васкрсном силом у радионицу живота!Сунце које обасјава земљу и које нас грије својом пролазном свјетлошћу – шта је оно? У свјетлости Божанске истине о свијету уписане у дубине свих постојећих свјетова – оно није ништа друго до сим-вол, предобразац, предукус васкрслог Христа, Сун-ца правде, Свјетлости која вјечно сија са Његовог божанског Лица са Лица Вјечног Слова (Логоса) Божијег, као „свјетлост истинита која обасјава сва-ког човјека који долази на свијет“ (Јн 1, 9).Шта је храна и хљеб који једемо и којим нас земља храни? Шта друго него Његов божански дар којим

се рађа, расте и одржава живот? Све у васиони постоји, живи,

храни се и усавршава узајамношћу, општењем и заједничењем са другим бићима и створењима, од ато-ма до сасвежђа. Тако је Бог устројио свијет: све постоји и живи љубављу, узајамним даривањем и прожимањем. Кро-за све, и у свему што постоји, исијава божан-ска доброта и љепота. Што је божанска исти-на, доброта и љепота, тј вјечни божански жи-вот присутнији у тво-ревини – то је твореви-на истинитија, боља и чудеснија, бесмртнија. Пуноћа, пак, Божије присутности у свијету остварује се управо Хри-стовим Богојављењем, јављањем Бога у тијелу, којим створе-на истинитост, добро-та и љепота творе-вине постају вјечне, богочовјечне. Тако нам се својим рођењем, б о г о ч о в ј е ч а н с к и м дјелом и васкрсењем, Христос дарује и јавља као „Хљеб Живота који силази са неба“ (Јн 6.

58), и којим хљеб наш

pou

kaВАСКРШЊА ПОРУКА2010. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

Mит

рополит

АМ

ФИ

ЛО

ХИЈЕ

3

април / 2010 / s

vetigora

свагдашњи који једемо и вода коју пијемо постају храна и пиће бесмртности. Живећи у Цркви Божијој, као богочовјечанској заједници бесмртника, ми се хранимо тим Хљебом живота, растемо њиме и узрастамо у безмјерну мјеру раста висина васкрслога Христа. Примајући Тијело и Крв Његову, примамо квасац и залог бесмртности.Тај Хљеб Живота којим нас Бог храни шта је друго него Божији одговор на свечовјечански вапај за вјечним животом, за превазилажењем и побједом над смрћу и пролазношћу којима су свијет и човјек поробљени.Дубље и свестраније гледано све што је човјек радио и градио кроз историју и што ради и гради, шта је друго до човјеков напор да побиједи смрт, да се спасе од смртности и пролазности. Све је то пројава човјекове неутољиве глади и жеђи за бесмртношћу. Сва људска култура и цивилизација то потврђују. Посебно је хришћанска култура – култура

васкрсења, путоказ вјечном животу. Зато пјевајући ових светих дана васкршњу пјесму: „Христос васкрсе из

мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробо-вима живот дарова“, ми радосно свједочимо

да земља, на којој живимо и која нас хљебом храни, није земља

мртвих већ „земља жи-вих“ (Ис. 53, 8), а свака ис-тинска култура - кул-

тура живота. Без васкр-слога Христа као „Хљеба живота“ (Јн 6, 3),

све земаљске њиве постају њива гла-ди. Човјек је, по при-

роди, гладно и жед-но биће. Ако не споз-на Христа као Хљеб живота, и ако не пије воде са Њега – „Ис-

точника бесмртно-га“, човјек покушава

да засити своју глад „по-хотом плоти, похотом очију и гордошћу живо-та“ (1. Јн 2, 46)

Отуда данас, кад је осла-била вјера у бесмртни и

вјечни живот, људи, човјечанство, поново се враћају „хљебу и играма“, хедонизму и дрогама (то и јесте „по-хота плоти“). А шта је то друго него бјекство у вир-туелну стварност, повратак „њивама глади“, и преко њих повратак управо ономе од чега се бјежи: вјечној смрти и ништавилу. Јер ако нема васкрсења Хри-стовог и општег васкрсења мртвих, онда нема ни човјека, онда је човјек и свијет привид, привид је и сва историја човјека и свијета.Модерно масовно прибјегавање хедонизму и дрога-ма, нарочито код младих, представља бјекство од тог и таквог привида, али и подсвјесни крик за вјечношћу личног и заједничког постојања. Оно је, несумњиво, и неминовна посљедица обезбожења , боље речено расхристовљења, дехристијанизирања европског хуманизма.Када би тај и такав хуманизам био у праву онда би заиста све што постоји, па и само постојање, били дрога и опијати. Привид и опијат је постојање и рађање, привид и опијат је свеукупно човјеково дјело, човјекова култура и цивилизација, хуманизам и антихуманизам, зло и добро, Бог и Сатана. На крају крајева, таквом човјеку, који не вјерује у васкрсење и живот вјечни, свеједно је коју од свих ових и мно-гих других дрога користи и којом виртуелном стварношћу живи. Сваки хљеб за таквог је исто што и мишомор, а свако пиће отровно пиће; за таквог нема разлике између смисла и бесмисла, постојања и непостојања, живота и смрти, љубави и мржње, времена и безвремености.Са ових разлога ми хришћани, обасјани и просвећени вјечном свјетлошћу Христа васкрслога и нахрањени Њиме као Хљебом живота: „Христово васкрсење видјевши, поклонимо се Светоме Исусу, јединоме без-грешноме. Крсту Твоме се поклањамо Христе и Све-то Васкрсење Твоје пјевамо и прослављамо. Јер Ти си Бог наш и осим Тебе другога не знамо, Име Твоје именујемо. Приђите сви вјерни, поклонимо се Свето-ме Христовом Васкрсењу. Јер ево дође преко Крста радост свему свијету, вазда благосиљајући Господа, појмо васкрсењу онога који смрћу смрт уништи!“Све опростимо, браћо, једни другима Васкрсењем Христовим и Божијом вјечном љубављу загрљени, пјевајмо сверадосну пјесму и поздрављајмо се по-

здравом вјечног живота:

Христос васкрсе!Ваистину васкрсе!

С љубављу у Васкрслом Христу,Ваш молитвеник пред Богом

АЕМ Црногорско – приморски АмфилохијеО Васкрсу, Љета Господњег 2010.

4

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

IZ SADRÀJA:

22.

10.

3.

25.

28.

•

•

•

•

•

Књига Јудите 32Мајке хришћанке 34Јубилеј 41Медицина 45Саопштење 52Хронике 56

Патријарх васељенски Г. ВАРТОЛОМЕЈ

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

СЛАВКО Живковић / РАЈО Војиновић

МИЛУТИН Вековић

ЛЕОНИД Успенски

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован

Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, јеромонах Никодим (Богосављевић),

јеромонах Петар (Драгојловић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида

(Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић,

Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, Милана Бабић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић,Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

април 2010 / број 199

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705

e-mail: [email protected]Штампа: д.о.о., Шимановци

ВАСКРШЊА ПОРУКА 2010. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

Патриjарашка и синодска Посланицаповодом Недеље Православља

vaskRsewe hristaДали су нам вишњи ЈерусалимОд повриJеђене кичмеисцJелио га Свети ВасилиJе

Икона преподобног Јустина (Ћелијског) на другој страни корицеје рад иконописне радионице манастира Жупа Никшићка

Хрисос васкрсе! Ваисину васкрсе!аскрсење Христово, браћо, с правом је названо „праз-

ник над празницима“. Празнујући Христово Васкрсење, празнујемо непобједиву Божију силу и Премудрост, пројављењу Христовом побједом над смрћу. Христовим

васкрсењем, Његов гроб и гробна тама, а кроз Њега и сва земља - гробница милиона, као и васиона – воденица

смрти, преображавају се у источник бесмртног и не-трулежног живота и мјесто јављања нестворене и непатворене свјетлости Божије. Христово распеће и смрт, васкрсењем Хри-стовим, постају уништење свепрождируће смрти и даривање вјечног живота свима који су у гробовима. О радосног и свера-

досног чуда: радионица смрти се претвара Христо-вом васкрсном силом у радионицу живота!Сунце које обасјава земљу и које нас грије својом пролазном свјетлошћу – шта је оно? У свјетлости Божанске истине о свијету уписане у дубине свих постојећих свјетова – оно није ништа друго до сим-вол, предобразац, предукус васкрслог Христа, Сун-ца правде, Свјетлости која вјечно сија са Његовог божанског Лица са Лица Вјечног Слова (Логоса) Божијег, као „свјетлост истинита која обасјава сва-ког човјека који долази на свијет“ (Јн 1, 9).Шта је храна и хљеб који једемо и којим нас земља храни? Шта друго него Његов божански дар којим


храни се и усавршава узајамношћу, општењем и заједничењем са другим бићима и створењима, од ато-ма до сасвежђа. Тако је Бог устројио свијет: све постоји и живи љубављу, узајамним даривањем и прожимањем. Кро-за све, и у свему што постоји, исијава божан-ска доброта и љепота. Што је божанска исти-на, доброта и љепота, тј вјечни божански жи-вот присутнији у тво-ревини – то је твореви-на истинитија, боља и чудеснија, бесмртнија. Пуноћа, пак, Божије присутности у свијету остварује се управо Хри-стовим Богојављењем, јављањем Бога у тијелу, којим створе-на истинитост, добро-та и љепота творе-вине постају вјечне, богочовјечне. Тако нам се својим рођењем, б о г о ч о в ј е ч а н с к и м дјелом и васкрсењем, Христос дарује и јавља као „Хљеб Живота који силази са неба“ (Јн 6.


храни? Шта друго него Његов божански дар којим се рађа, расте и одржава живот?

Све у васиони постоји, живи, храни се и усавршава узајамношћу, општењем и заједничењем са другим бићима и створењима, од ато-ма до сасвежђа. Тако је

постоји и живи љубављу,

тијелу, којим створе-на истинитост, добро-та и љепота творе-вине постају вјечне, богочовјечне. Тако нам се својим рођењем, б о г о ч о в ј е ч а н с к и м дјелом и васкрсењем, Христос дарује и јавља као „Хљеб Живота који силази са неба“ (Јн 6.


вјечног живота свима који су у гробовима. О радосног и свера- Шта је храна и хљеб који једемо и којим нас земља храни? Шта друго него Његов божански дар којим храни? Шта друго него Његов божански дар којим


храни се и усавршава

pou

kaВАСКРШЊА ПОРУКА2010. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

Mи

рооли

АМ

ФИ

ЛО

ХИЈЕ

3

април / 2010 / s

vetigora

posl

anic

a

вој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Госпо-да нашега Исуса Христа, а од нас молитва, благослов и опроштај.Најсветија Православна Црква наша празнује данас

Дан Господњи, а мајка Црква Цариградска, из вјековног и мученичког Средишта, Васељенска Патријаршија наша,

шаље благослов, милост и љубав свој својој широм свијета вјерној духовној дјеци, и призива их да духовно славе заједно са њом.Нека је благословено име Господње! Сви они који су покушава-ли кроз вјекове да униште Цркву различитим јавним или тајним гоњењима, који су се трудили да је затрују својим лажним учењима; који су настојали да је ућуткају и да је лише ријечи и свједочења у свијету; сви су они претрпјели пораз. Мношт-во Мученика, сузе Преподобних и молитве Светих покривају је духовно и штите, а Дух Утјешитељ, Дух Истине, уводи је у сваку истину. Са осјећањем обавезе и одговорности, и по-ред препрека и тешкоћа, Васељенска Патријаршија, као Прво-престолна Црква Православна, брине за очување и утврђење јединства Православне Цркве, да би се једним устима и једним

срцем исповиједала Православ-на вјера Отаца наших у сва-ком, па и у нашем времену. Јер Православље није музејска ризница, да би се одржавала,

него је оно дах живота, да се предаје и да оживотвора-

ва људе. Православље је свагда савреме-

но, довољно је само да проповиједамо

с м и р е н о у м -но и да га тума-

чимо, имајући у виду трагања и

егзистенцијалне потребе човјекове

у сваком време-ну и културној средини.Ради тог циља Православље треба да се налази у с т а л н о м дијалогу са

свијетом. П р а в о -

с л а в -н а

Црква се не боји дијалога, јер га се само истина не плаши. Обратно, ако би се Православље затво-рило само у себи и не би водило дијалог са онима изван њега, не само што би претрпјело неуспјех у свом послању, него би се претворило од като-личанске – свесаборне и васељенске Цркве какво јесте, у себезатворену и самодовољну групацију, у „гето“ на маргинама историје. Са овог разлога и велики Оци Цркве наше никад се нијесу плаши-ли дијалога са духовном околином свога време-на, па чак и са паганским философима своје епо-хе, и на тај начин утицали су и обликовали су кул-туру епохе и нама предали једну Цркву истински васељенску.Црква је и данас призвана да води овај дијалог са спољним свијетом, да би опет дала свједочења и животворни дах своје вјере. Овај дијалог, међутим, неће моћи допријети до спољњег свијета, ако прво не прође до оних који носе име хришћанско. Дужни смо прво да разговарамо хришћани међусобно и да ријешимо наше разли-ке, да би спољни свијет стекао повјерење у наше свједочење. Настојање на јединству хришћана жеља је и заповијест Господа, који је прије Својих Страдања молио Оца „да сви (ученици Његови) буду једно, да би свијет повјеровао да си ме ти послао“ (Јн. 17, 21) ... Управо са овог разлога Васељенска Патријаршија уз сагласност и учешће свих помјесних Православних Цркава води већ више деценија свеправославни званични богос-ловски дијалог са највећим хришћанским црква-ма и вјероисповијестима ...Имајте, браћо, пуно повјерење у вашу Мајку Цркву. Она је вјековима очувала и предала и дру-гим народима неискварено чисто Православље. Она се и данас труди под веома тешким услови-ма да очува Православље живим и поштованим у цијелом свијету.Из овог свештеног Средишта Православља, вјековна Васељенска Патријаршија, братски вас грли и очински благосиља, браћо и дјецо у Госпо-ду Христу, молитвено вам желећи да у здрављу и свештеном умиљењу проведете дана врлинског и духовног подвига свете и Велике Четрдесетнице и да се удостојите заједно са свима широм свијета побожним и вјерним православним хришћанима да се поклоните пречистим Страдањима и слав-ном Васкрсењу Христа Спаситеља.

Недеља Православља 2010. . Ваш молитвеник пред Богом, Архиепископ цари-

градски и Васељенски Патријарх Вартоломеј

Извои из ПосланицеПрево: Реакција часоиса

Архиеиско консаниноољски и Паријарх васељенски Г. ВАРТОЛОМЕЈ

вој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Госпо-вој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Госпо- Црква се не боји дијалога, јер га се само истина




шаље благослов, милост и љубав свој својој широм свијета

вој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Госпо-

поводом Недеље Православљаповодом Недеље Православљаповодом Недеље Православљаповодом Недеље Православљаповодом Недеље Православљаповодом Недеље Православљаповодом Недеље Православљавој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Госпо-да нашега Исуса Христа, а од нас молитва, благослов и опроштај.Најсветија Православна Црква наша празнује данас


шаље благослов, милост и љубав свој својој широм свијета

вој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Госпо-

поводом Недеље Православља

јединства Православне Цркве, да би се једним устима и једним хришћанско. Дужни смо прво да разговарамо хришћани међусобно и да ријешимо наше разли-ке, да би спољни свијет стекао повјерење у наше свједочење. Настојање на јединству хришћана жеља је и заповијест Господа, који је прије Својих Страдања молио Оца „да сви (ученици Његови) буду једно, да би свијет повјеровао да си ме ти послао“ (Јн. 17, 21) ... Управо са овог разлога Васељенска Патријаршија уз сагласност и учешће свих помјесних Православних Цркава води већ више деценија свеправославни званични богос-ловски дијалог са највећим хришћанским црква-ма и вјероисповијестима ...Имајте, браћо, пуно повјерење у вашу Мајку Цркву. Она је вјековима очувала и предала и дру-гим народима неискварено чисто Православље. Она се и данас труди под веома тешким услови-ма да очува Православље живим и поштованим у цијелом свијету.Из овог свештеног Средишта Православља, вјековна Васељенска Патријаршија, братски вас грли и очински благосиља, браћо и дјецо у Госпо-ду Христу, молитвено вам желећи да у здрављу и свештеном умиљењу проведете дана врлинског и духовног подвига свете и Велике Четрдесетнице и да се удостојите заједно са свима широм свијета побожним и вјерним православним хришћанима да се поклоните пречистим Страдањима и слав-ном Васкрсењу Христа Спаситеља.

Ваш молитвеник пред Богом, Архиепископ цари-градски и Васељенски Патријарх Вартоломеј










с л а в -н а

хришћани међусобно и да ријешимо наше разли-ке, да би спољни свијет стекао повјерење у наше свједочење. Настојање на јединству хришћана жеља је и заповијест Господа, који је прије Својих Страдања молио Оца „да сви (ученици Његови) буду једно, да би свијет повјеровао да си ме ти послао“ (Јн. 17, 21) ... Управо са овог разлога Васељенска Патријаршија уз сагласност и учешће свих помјесних Православних Цркава води већ више деценија свеправославни званични богос-ловски дијалог са највећим хришћанским црква-ма и вјероисповијестима ...Имајте, браћо, пуно повјерење у вашу Мајку Цркву. Она је вјековима очувала и предала и дру-гим народима неискварено чисто Православље. Она се и данас труди под веома тешким услови-ма да очува Православље живим и поштованим у цијелом свијету.Из овог свештеног Средишта Православља, вјековна Васељенска Патријаршија, братски вас грли и очински благосиља, браћо и дјецо у Госпо-ду Христу, молитвено вам желећи да у здрављу и свештеном умиљењу проведете дана врлинског и духовног подвига свете и Велике Четрдесетнице и да се удостојите заједно са свима широм свијета побожним и вјерним православним хришћанима да се поклоните пречистим Страдањима и слав-ном Васкрсењу Христа Спаситеља.

Ваш молитвеник пред Богом, Архиепископ цари-градски и Васељенски Патријарх Вартоломеј

10

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

povo

do

m p

razn

ika

ЛЕОНИД Усенски

vaskRsewe hristaси нам рајске двери“ (Пасхални канон, глас 6). Као и Рођење Ису-са Христа од Дјеве и Васкрсење Исуса Христа велича се као не-

изрецива Тајна необјашњива питањима. „Не само да ка-мен није одваљен са гро-ба, већ су и печати оста-ли нетакнути док је вас-крсавао Христос и засијао је живо из роба док

враа беху закључана. Васкрсли Христос поди-же се из гроба као што се појављује апостолима кроз закључана враа која он није отворио. Он излази из гроба без спољних зна-кова које би неки сведок приметио.“5 Недокучива природа овог догађаја за људски ум, па сходно томе и немогућност његовог изображавања услови-ли су непостојање ико-не Васкрсење Хриса. Због тога, као што смо рекли, у православном иконопи-су се јављају иконе које се међусобно допуњују и од-носе на овај догађај. Једна је договорно символич-на представа која изобра-

жава догађај који претходи Васкрсењу, односно Силазак

у а, а друга, историјски трену-так који прати Васкрсење Христово, односно Мироносице на ро-бу.

Из књие Леониа Усенско и Влаимира Лоско„Смисао икона“, Јасен, 2008. .

кона Васкрсење Хриса или Васкрс није са-ставни део циклуса дванаест главних праз-ника Цркве. Све-ти Григорије Бо-гослов каже: „За

нас, то је празник праз-ника и слава над сла-вама; он надмашује све празнике као што сун-це надмашује све звез-де; он није само људски и овоземаљски праз-ник већ и празник оних који припадају Христу и славе се по Христу“.1 Васкрс, највећи цркве-ни празник издваја се међу празницима као највише пројављивање Христове свемоћи, пот-врда вере и символ нашег васкрсења. „А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша, још сте у гријесима својијем“ (1. Кор. 15,17), каже апостол Павле. Хришћански иконо-пис познаје више на-чина изображавања Васкрсења Хриса. У раном хришћанству коришћена је праслика догађаја из Старог Завета, која показује излазак пророка Јоне из утробе кита.2 Мада, у тим најранијим временима видимо и приказ историјског сведочанства Васкрсења Христа, засно-ваног на Јеванђељу, када се анђео јавља мироноси-цама на гробу. По некима, овај приказ постоји већ у 3. веку (црква у Дура Еуроос, 232).3 Историјски гледано, следеће изображавање које се односи на Васкрсење Христа је Силазак у а. Најраније изображавање овог догађаја потиче из 6. века и налази се на једном стубу циборијума цркве Свео Марка у Венецији. Ова два последња изображења користе се у Православној Цркви као иконе Васкрсења Хриса. По предању православног иконописа сам чин Васкрса није ни-када изображаван. Насупрот њиховом односу пре-ма подизању Лазара, Јеванђеља и црквено предање не описују тај тренутак нити објашњавају како је Хри-стос васкрсао. Сходно томе не постоје ни иконе.4 Ово ћутање јасно објашњава разлику која постоји између два догађаја. Док је подизање Лазара чудо које сва-ко може видети, Васкрсење Христа је немогуће за било какво виђење. Црква јасно пореди Васкрсење Христа и Његово рођење: „Када си васкрсао из гро-ба сачувао си знаке целе, Христе, и својим рођењем ниси повредио закључано девичанство, и отворио

изрецива Тајна необјашњива питањима. „Не само да ка-питањима. „Не само да ка-

је живо из роба враа беху закључана.

же се из гроба као што се појављује апостолима

он није отворио. Он излази

људски ум, па сходно томе људски ум, па сходно томе

изображавања услови-ли су непостојање ико-не тога, као што смо рекли, у

су се јављају иконе које се

жава догађај који претходи Васкрсењу, односно

изрецива Тајна необјашњива ника Цркве. Све-ти Григорије Бо-гослов каже: „За

нас, то је празник праз-ника и слава над сла-ника и слава над сла-вама; он надмашује све вама; он надмашује све празнике као што сун-це надмашује све звез-де; он није само људски и овоземаљски праз-ник већ и празник оних ник већ и празник оних који припадају Христу и славе се по Христу“.1

највећи цркве-највећи цркве-највећи цркве-ни празник издваја се међу празницима као највише пројављивање Христове свемоћи, пот-Христове свемоћи, пот-

у а, у а, так који прати Васкрсење Христово, односно так који прати Васкрсење Христово, односно

врда вере и символ нашег васкрсења. „А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша, још сте у гријесима још сте у гријесима својијем“ (1. Кор. 15,17), каже апостол Павле. Хришћански иконо-пис познаје више на-чина изображавања

У раном хришћанству раном хришћанству коришћена је праслика догађаја из Старог Завета, која показује излазак пророка Јоне из утробе кита.која показује излазак пророка Јоне из утробе кита.2

изрецива Тајна необјашњива изрецива Тајна необјашњива

ли су непостојање ико-

тога, као што смо рекли, у

жава догађај који претходи Васкрсењу, односно

у а, у а, догађаја из Старог Завета,

povo

do

m p

razn

ika

povo

do

m p

razn

ika vaskRsewe hristavaskRsewe hristavaskRsewe hristaкона

vaskRsewe hristavaskRsewe hristaкона

vaskRsewe hristaставни део циклуса дванаест главних праз-ставни део циклуса дванаест главних праз-ника Цркве. Све-ти Григорије Бо-гослов каже: „За гослов каже: „За

питањима. „Не само да ка-мен није одваљен са гро-ба, већ су и печати оста-ли нетакнути док је вас-

враа беху закључана. Васкрсли Христос поди-

из гроба без спољних зна-

и немогућност његовог изображавања услови-изображавања услови-ли су непостојање ико-

Због

православном иконопи-

међусобно допуњују и од-

је договорно символич-је договорно символич-на представа која изобра-

а друга, историјски трену-Мироносице на ро-

„Смисао икона“, Јасен, 2008. .

1. Свети Григорије Богослов, Васкршња проповед 45; П. Г. 36, ред. 624.2. Представу видимо у римским катакомбама Присцила и Каликтус, почетак 2.

века.3. К. Вајцман, Византијска уметност и школовање у Америци (К. Weitzmann,

Вугапtiпе Аrt апd Sсholarshiр in Атеriса), Амерички археолошки преглед (Аmerican Јоurnal of Агсhеology), том 51, број 4, 1947.

4. Иако је тема Васкрсење Христа по пореклу византијска, налазимо је у пра-вославном иконопису само као илустрацију, па и тада врло ретко, као што је то у Хлудов псалтир из 9. века који су илустровали грчки иконописци. То је илустрација речи псалма 10, 12: „Устани Господе! Дигни руку своју, не забора-ви невољнијех“. У руском иконопису појављује се са продором декаденције, односно крајем 16. века, под утицајем западне религијске уметности у којој је ова тема широко распрострањена, већ од ренесансе. Морамо назначити да сличности које постоје између слика из Хлудовог псалтира и приказа за-падног сликарства су само по идеји, али не и по начину изображавања. Што се тиче руских иконописаца очигледно је да они нису могли лако направити такав искорак који је у супротности са Јеванђељем. Осим неколико изузета-ка, изображења су скромнија у односу на оне са Запада. Спаситељ је изобра-жен у истим хаљинама као и на приказу Силазак у ад. Стражари се приказују у сну или их нема. Најчешће овај приказ видимо на иконама Васкрсење Хри-ста са више слика које се односе на Васкрсење или се појављује на истој пло-чи са Силаском у ад, али по страни као допунска слика.

5. Сергеј, московски патријарх, Васкрсење Христа насупрот васкрсењу Лазара, Москва, 1933 - на руском.

22

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

~udo


Од повриJеђене кичмеисцJелио га Свети ВасилиJе ана 12. јуна 2004. г. био

сам на хиротонији др Максима Васиљевића

у саборној цркви у Сарајеву. Лич-

но пријатељство са његовим честитим оцем протојерејем Ла-заром, за вријеме мога тр и д е се то год и ш њ е г живљења у Сарајеву, до-вело ме на ову духовну

свечаност.Пошао сам одатле у Стару цркву на Башчаршији, да се поклоним моштима Свете првомученице Текле. Прођох капију и нађох се пред најстаријим хра-мом Сарајева, који надживљује вијекове. И ту су ме чекале успомене, али и сазнање једног новог и неочекиваног чуда. Код улазних врата сретох човјека, ту око пе-десет година старости, поред њега двије жене. Закорачих да прођем поред њих и он ми се љубазно обрати: „Пријатељу, овдје сам по први пут, знате ли ми што рећи о овој светињи?“ „Ја сам, можда и хиљадити пут овдје за ове про-шле тридесет и три године“, рекох.

„У овоме древноме граду провео сам најљепше годи-не живота, тако све до 1992. г, када је братство-јединство, пре-шло у братство-убиство. Видите ону разгранату винову лозу између храма и црквеног музеја, она је ту донешена и посађена испред моје куће, сада се протеже на двадесетак метара дужине. Ово је велика светиња. Ту су мошти Светитеља и једног Светог дјетета. Ову велику православну светињу и муслимани поштују и за вријеме рата је нијесу дирали, него је оста-ла нетакнута. Хиљаде душа кроз вјекове долазило је овде да тра-жи и добијало је помоћ Божију и Његових Светих. Испричах му и нека чуда, овдје што су била. Овај човјек ми пријатељски пружи руку, захвали се на ријечима и представи се: „Ја сам Горан Новаковић, родом из Босан-ског Шамца, село Црквине, ово ми је супруга и наша пријатељица“. Под-стакнут мојом причом он ми је ис-причао чудо доживљено од Светог Василија: „У тешком саобраћајном удесу озбиљно сам повриједио кичму. Било је то 12. 2. 1995. г,

једне за мене тужне ноћи. Послије тога у сну ми се јави анђео Божији и рече ми да ће ми помоћи у овој несрећи. Оперисао сам кичму 8. маја 1996. г. Операција није била успјешна. Тешко сам могао да се крећем и то само уз помоћ своје супруге. Био сам на граници инвалидности – доживотне. Наступи неко самогледање и рекох себи - вријеме је да надвладам своју тјелесну кратко-видост. Можда ћу ово зло, ову болест излијечити и побједити, борећи се за духовне вриједности. Окренух се посту и молитви. Послије неког времена, а на препоруку стручњака пођох у Ига-ло, на лијечење, на терапију. Терет болова је надрастао моје снаге. Ни љекови ни љекари нису помогли. На Преображење Господње причестих се у Херцег Новом. Болови опет, али неугасла нада и вјера тињају у срцу. Ови незаустављиви болови имали су своју нијему поруку и ја сконтах: неистраживи су путеви Господњи, али

ово што се са мном дешава можда је цијена неког сагрешења сакривеног завјесом прошлих година и позив Господњи

на пут спасења. И ја одлучих - само у Острог, само у Острог у исповједаоницу читавог српског рода. Тамо на исповјест и молитву за спас душе и исцељење тијела. Из Игала право у Острог одох. Исповједих се и помолих пред моштима Светог Василија. Из срца,

из душе, са сузама, са уздахом да се чује до неба – О, ти свеопшти српски родитељу, о боголики светитељу;

који си многе тужне учинио радосним, многе болес-не здравим, многе осатањене богоносним, чуј ме,

исцијели ме! Ти то мо-жеш. Помози моме

маловјерју. И очи! И душа! И срце! Све се пре-творило у сузу у вапај. И

ту оздравих. И ево ме сада пред то-бом здрава захваљујући Богу и Све-

том Василију!“ То рече и прекрсти се. И у мојим очима родише се сузе захвалнице пре-ма Острошком чудотворцу, који је духовни будил-ник свога рода, који многе поклонике и покајнике овјенчује здрављем и обесмрћује.

„Нови живот ево, већ шеснаест година живим у Швајцарској, настави он. У своме стану имам ико-не: Христа Спаситеља, Пресвете Богородице, Све-тог Симеона Богопримца, крсне славе моје - Све-те Петке и Светог Николе. Из доње половине ико-не Светог Николе почело је да точи миро. И сада је то видљиво на зиду испод иконе. То нијесам хтио да кречим. То мироточење је трајало само једну ноћ јула 2001. г. Од тога чудесног мироточења из иконе ми сада славимо и Светог Николу као другу крсну

славу.Имамо двоје дјеце, женско и мушко. И они су имали проблема са здрављем,

али, Богу хвала, сада су сви добро. Сви држимо Божије заповјести; пост и

молитву“, заврши Горан своју при-чу о преживјелим болестима и чу-дима. Причу са срећним завршетком; у којој је са оздрављењем тијела добио и оздрављење душе. Ту у

Острогу. На духовном врелу чуда...

ана 12. јуна 2004. г. био сам на хиротонији др Максима Васиљевића


но пријатељство са




Острогу. На духовном врелу чуда...



молитву“, заврши Горан своју при-чу о преживјелим болестима и чу-

Острогу. На духовном врелу чуда...28

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ВАСКРС АПРИЛ 2010. г. БРОЈ 199

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

христос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсехристос васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсеваистину васкрсе

Светом Архијерејском Литургијом коју је у Са-борном храму Христо-

вог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са осам Епископа Српске Православне Цркве, празничном литијом и Духов-ном академијом на остацима Немањиног града, у Подгорици је 27. фебруара торжествено прослављен празник Светог Симеона Миро-точивог.Митрополиту Амфилохију саслуживали су Господа Еписко-пи: зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, славонски Сава, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки

Григорије, полошко-кумановски Јоаким, липљански Теодосије и диоклијски Јован, као и бројно свештенство и свештеномонаштво. У литургијској бесједи коју је изго-ворио по благослову митрополита Амфилохија, владика Григорије је, након повратка са Косова и Метохије, светосимеонов-ском сабору пренио из Гра-чанице благослове еписко-па Атанасија и Артемија. „Овај град има лијепо име, али је он град Светог Си-меона Мироточивог. И да-нас ћемо ићи на остат-

repo

rta

à

Светосимеоновска светковина у Подгорици

Светом Архијерејском ветом Архијерејском ветом Архијерејском

вог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски вог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски вог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски вог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски

repo

rta

à

repo

rta

à

ке онога града који је још из времена кад је он овдје рођен. За нас је данас најважније да се подсјетимо шта нам је то дао Свети Симе-он и шта нам је дао његов син, наш Свети отац Сава. Они су нам дали град који на гори стоји, вишњи Јерусалим. Дали су нам Цркву Христо-ву. Зато је, браћо и сестре, славити наше духов-не родитеље увијек слава и част. А посебна сла-ва и част је славити Светог Симеона Мироточи-вог у његовом граду, његовој Подгорици“, рекао је владика Григорије.Током Литургије у чин протојереја-ставрофора рукопроизведен је отац Драган Митровић, а у чин ђакона рукоположен је Миомир Вулевић, свршени студент Богословског факултета у Фочи.

СЛ

АВКО

Живковић / РА

ЈО Војиновић

Дали су нам вишњи Јерусалим

25

април / 2010 / s

vetigora

besj

eda

митрополит АМФИЛОХИЈЕ

аскршњи пост у који улазимо и уопште пост Црква назива „свијетлим постом“. Он нам се даје „на просвећење душе и

тијела“; свјетлошћу богопознања, Личношћу Господа нашега Исуса Христа. Црква је по својој природи посна Црква. Пост

Цркве није и не садржи се просто у уздржању од тјелесне хране, то је само један детаљ поста на који нас Црква при-

зива. Пост је нешто што је уграђено у саму природу Цркве, што је уграђено у саму људску природу. Од поста зависи наш од-нос према Богу, наш однос према ближњима, наш однос према творевини Божијој, наш однос према нама самима. Од њега за-виси смисао нашег људског живота. Зато није случајно да Свети Оци неједење са дрвета познања добра и зла, заповијест Божију о неједењу, тумаче као позив на пост, на уздржање. Позив на здрави однос према творевини Божијој. Позив да не злоупотребљавамо сами себе и дарове које имамо од Бога, да не злоупотребљавамо творевину којом нас је Бог обдарио, храну којом се хранимо, воду коју пијемо, топлоту која нас грије, хљеб који једемо. Дакле, заповијест, она прва заповијест Божја, је у ствари призив нама да

сачувамо истински и прави однос према Хљебу живота и да никад не за-

боравимо да не живи човјек само о хљебу, него да живи

од сваке ријечи која из-лази из уста Божијих.

Што значи: „да живи од ријечи Божије“. Да живи вјечном Ријечју Божијом, вјечним Логосом Божијим, Сином Божијим Ј е д и н о р о д н и м , уграђеним у све-укупну твореви-ну, Који дарује унутарњу сло-весност творе-вини, како каже наш отац Јустин

- даје твореви-ни логосност. На том унутарњем устројству, почива њен унутарњи по-редак; њиме стиче хармонију, њену цјелесообразност али и њен смисао

утемељен на тој унутарњој хармонији и у н у т а р њ е м поредку.Дакле пост је прва заповијест

Божија. Пост је у исто вријеме у својој свеукуп-ности оно у чему је смисао свеукупног Божијег откровења до доласка Христовог. Ако кажемо, и то учимо, и то тумачимо читајући Свето Писмо Старог Завјета, старог савеза са Богом, - да је Стари Завјет

„васпитач за Христа“ понављамо тиме ријечи Св. Апостола Павла који тако тумачи свеукупни Ста-ри Завјет. Такође, онда можемо мирне душе да кажемо да је пост управо најсавршенији васпи-тач, најсавршенија школа у којој се човјек учи, у којој се човјек васпитава. Како је то пост васпитач? Прије свега кад пратимо пост, нарочито овај Ве-лики четрдесетодневни пост, све оно што у њему читамо, што пјевамо, видјећемо да је пост управо наш призив: Призив нама од Господа да се непре-кидно мијењамо. То јесте смисао ријечи „метанија“, коју смо ми превели са ријечју „покајање“. Није потпун тај превод на словенски језик. Јер ријеч

„покајање“ има само морално својство а ријеч библијска, новозавјетна „метанија“ не само што има тај етички, морални смисао, него има и дубљи

- како би данас рекли неки од наших теолога - он-толошки смисао, битијни смисао, или како кажу философи - егзистенцијални смисао. Метанија је промјена, мијењање ума, позив на непрекид-но мијењање срца и ума што значи мијењање ка бољем. Значи остваривање онога што је Бог уса-дио у нашу људску природу. А Бог је управо уса-дио тај дар, ту способност да се мијењамо. Не да се мијењамо према горем, унаказујући, губећи оно што имамо по својој природи, него да то што има-мо по својој природи, да то усавршавајући дајемо му нови квалитет. Прије свега пост нас подстиче на све дубље и дубље боготражење. На искање исти-не, на познање истине. Та истина је једина која ће нас ослободити, по ријечима Господњим. Дакле вријеме поста нарочито нас подстиче на то трагање за Господом. На вапијање за Њим. На трагање за Њим као вјечном истином. На проучавање оне истине коју нам је Бог открио, коју нам је Бог јавио о Себи, о свијету и о нама, коју нам је открио преко Пророка, коју нам је от-крио преко Апостола, нарочито коју нам је от-крио Собом, Својим уласком у овај живот, у ма-тицу живота. Трагање за том истином, познавање те истине, познање те истине, проучавање те ис-тине, тумачење те истине, живљење том истином управо јесте оно на шта нас упућује пост. А то је оно на шта нас упућује и Стари Завјет, на шта нас упућује и Нови Завјет и свеукупно учење Цркве и Откривење Божије. И не само што нас пост под-стиче на трагање истине, што нас подстиче на боготражење, него нам указује и начин на који се може спознати истина. Јер не може се било како истина открити. Слично се сличном радује. Само

post - najsavr[eniji vaspita~Бесједа Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско - приморског Г. Амфилохија са вечерње службе коју је у понедјељак 15. фебруара са свештенством служио у Цетињском ма-настиру.

6

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

оним што је у нама боголико, што је слично Богу у нама: било да се ради о нашем уму, о нашем осећању, о нашој вољи, било да се ради о нашем тијелу створеном руком Божијом, само тиме и пре-ко тога Богу сличнога можемо ми познати и дотаћи се Бога. Ако наш ум није богоусмјерен, онда он на нешто мора бити усмјерен. Он не може ићи на празно. Ако су наш ум и наше срце, наше осјећање и посебно наша воља, ако су усмјерени на нешто дру-го што није Бог и вјечна истина; ако је то усмјерено на овај свијет или на нас саме на начин који није начин који нас узводи, који нас приводи Богу, онда наш ум и наша савјест, и наша свијест иде путем који води у празнину, у земљу недођију. Не храни се, наша душа се не храни на прави начин храном духовном. Онда ми, како би рекао наш владика Николај, лутамо по њивама глади. Мислимо да ћемо се нахранити тамо гдје истинске хране нема. А човјек је биће које је гладно. Фојербах је рекао да је човјек „оно што поједе“. Мисле да је то мјера његовог безбожништва, ате-изма. Међутим, када је рекао да је човјек оно што једе, он није знао да је тиме открио велику истину. Он није био свјестан те ис-тине. Човјек јесте заиста оно што једе и што поједе. Ако човјек само једе оно што једу и остале животиње, дакле, биље и хра-ну у овоме свијету и ако се само тиме храни човјек, онда је он на нивоу животињском. По храни он се препознаје, ко је и шта је. Зато није чудо да људи који одричу пост, који се одричу поста, да они сматрају једноставно да је човјек животињског поријекла, да је човјек животиња по својој природи, да је животињско мјера људскога достојанства и да је једина храна којом се човјек хра-ни ова храна коју једемо свакодневно и да не треба друге хра-не човјеку сем те хране. Сигурно, ово јесте храна, али храна за наше тијело. Међутим, човјек није само тјелесно биће, него је човјек и биће духовно. Унутарњи дамар његовог бића, срце његовог срца јесте управо оно што се језиком библијским нази-ва „образ и подобије Божије“, лик и прилика Божија, дакле оно чиме смо по Богу створени и оно ради чега смо створени. И ако човјек то заборави, ту своју сличност са својим Творцем и само налази своју сличност и своје поријекло са оним бићима која су око њега, онда како каже наш владика Раде који је овдје сто-ловао, овдје служио Богу гдје се и ми данас налазимо, онда он је у праву кад каже да „гледа мајмун себе у зрцало“. Погледа се у огледалу - у огледалу: мајмун.... Човјек мајмун, мајмунскоме сличан. Тачно, јесте сличан човјек са мајмуном у то нема никак-ве сумње, само да ли је то једина сличност и једино својство човјеково: његова сличност са мајмуном и са осталим живим бићима, са осталим бићима видљивим и невидљивим. Ако је то његова једина сличност, онда у реду. Али управо нам пост откри-ва ту дубљу димензију нашега бића и открива нам дубљу глад и буди у нама ту глад; утишавајући глад за тјелесном храном, буди у нама глад, ону праву изворну глад за оним што је најважније за

нас људе. То је добро говорио, то често понављам, наш прота Милутин Радисављевић, Бог да га про-сти, нама студентима је говорио: „Дјецо, не забора-вите, пост ће вам промијенити философију живота“. И тачно, како вријеме пролази све сам свјеснији те велике истине коју је сазнао тај наш дивни свеште-ник родом тамо негдје од Опленца, који се недав-но упокојио. Он је преводио Светог Јована Крон-штадског, „Мој живот у Христу“. Па негдје нађите и читајте Јована Кронштадског и сјетите се и про-те Милутина који нас је учио како ће нам пост промијенити философију живота. Тачно. Управо нам мијења философију живота: тиме што нам от-крива пост и чиме нас васпитава дубљим истинама живота. Омогућује нам да познамо дубље истине живота. Мој професор на класичној филологији, чу-вени Милош Ђурић, велики хелениста, преводилац дјела хеленских философа, писац чувене „Хеленске етике“, говорио је нама студентима, он је волио да говори кроз шалу на лијеп начин... Па нам каже: „Еј будалчине“, каже он нама, „ништа ви не знате. Ниш-та ви не знате. Ја кад хоћу негдје да идем, да обавим неки важан посао, да се сретнем са неким важним људима. Да нешто што тражим, да то и остварим, ја прво постим. Постим тога јутра, и ништа не једем. Онда ми је бистрија памет, чистија ми је савјест.“ Мудар. „Понајвише волим“, каже, „да постим пред Преображење. Ону недјељицу дана попостим, па онда идем у манастир Љубостињу, тамо се приче-стим Тијела и Крви Христове. Па онда се нахраним лијепога грожђа тамошњега и окупам се. Тамо има поред Љубостиње ријека“... Дакле, пост који мијења философију живота, који буди савјест и открива нам дубљу истину живота и јавља нам који је хљеб онај једини на потребу: открива нам „Хљеб живота који силази с неба“. Да, без те духовне хране, без тог васпитања за вјечно људско достојанство, свако васпитање је равно дресирању, дресури. Јер као што се пси дресирају тако се онда и људи дресирају ту на земљи да обављају своје послове. Али онда немају осјећање за оно што је једино важно (задато), што је једино непролазно. Ево ми смо почели овај пост са Каноном Светог Андрије Критскога. Човјек Божији, човјек молитве очевидно - то се види по његовом Канону. Човјек, изузетан зналац Откривења Божијег и Старог и Но-вог Завјета - то се такође види по садржају његовог Канона. И са тог разлога није чудо што Св. Андреј Критски тако добро познаје збивања и догађаје Старога Завјета и што он даје такво тумачење тим збивањима, што на такав начин приступа личности-ма који су актери тих старозавјетних збивања. Он с једне стране потврђује у свом Канону да су ствар-ни догађаји, стварне личности оне који су описа-не у Старом Завјету, да су стварни догађаји било да се ради о њима било да се ради о људима који су били вјерни Закону Божијем, или о људима који су негирали и одрицали се Закона Божијег. Све он то види, све он то признаје. Али он свему томе, тим историјским догађањима и историјским личности-

Тачно, јесте сличан човјек са мајмуном - нема никак-ве сумње, само да ли је то једина сличност и једино својство човјеково његова сличност са мајмуном и са осталим живим бићима, са осталим бићима видљивим и невидљивим. Ако је то његова једина сличност, онда у реду. Али управо нам пост открива ту дубљу димензију нашега бића и открива нам дубљу глад: буди у нама, утишавајући глад за тјелесном храном, буди у нама глад, ону праву изворну глад за оним што је најважније за нас људе. То је добро говорио, то често понављам, наш про-та Милутин Радисављевић, Бог да га прости, нама сту-дентима је говорио: „Дјецо, не заборавите, пост ће вам промијенити философију живота“.

7

април / 2010 / s

vetigora

ма, даје дубљи смисао и дубља значења. Зато је ве-ома добро да у току овог поста узмемо да читамо Стари Завјет. Онако, како видите, како пише, како га читамо. Почели смо вечерас са Књигом Постања. И тако ћемо читати Стари Завјет до краја поста. Читав Стари Завјет ћемо читати, и Петокињижје Мојсијево и Књиге Царева ћемо читати, оне основне одјељке из Књиге Царева и Петокњижја Мојсијевог, Ису-са Навина, Књиге о Јову. Псалме, поготово ћемо да читамо, а онда ћемо читати и Пророштва старозавјетна. Дакле, све је то Свети Андреј Крит-ски читао стекавши трезвен ум, целомудрен ум, и схватио да сва та збивања и ти догађаји немају само тек неки историјски смисао који је био у њиховом времену, него да се све то односи и на нас. Свака она личност старозавјетна која је одступала од Бога и догађај, то је уствари предуказање наших страсти и нашега отуђења, од нас самих, од Бога, од Закона Божијег. И с друге стране, све оне личности које су у Старом Завјету остале вјерне Закону, оне су призив нама да себе васпитавамо по примјеру њиховом, да испуњујемо оне врлине које су они испуњавали. Личности су обрасци врлина или страсти. Тако на примјер, двије жене имао је Јаков у Старом Завјету: Лију и Рахиљу. Лија многородна - десеторо дјеце родила, а Рахиља је имала два сина, Венијамина и Јосифа. И сад Лија је символ наше дјелатности, на-шег труда, нашег подвига, нашег поста, наше мо-литве и свега тога. А Рахиља, она је символ нашег дубљег трагања за Богом, „сазерцања“ како каже у преводу наш владика Артемије. Сазерцања исти-не, трагања за истином. Другим ријечима, те двије личности из Старог Завјета су по много чему слич-не оним двијема сестрама у Новом Завјету: Марти и Марији. „Марта, Марта о многоме се бринеш и тру-диш, а једно је на потребу“. Не пориче Господ нити Лију и њену многодјетност, њен труд, њен подвиг. И не пориче ни Марту и њен труд, али само хоће да каже степеновање у том труду: није то оно што је најважније, није оно што је најбитније, али ни без тога се не може. Оно што је најбитније јесте упра-во стојање код ногу Господњих, то служење Го-споду. Та вјерност Богу и вјерност закону Божијем, испуњавање тог најдубљег у људској приро-ди, на начин Светих Божијих људи. Трагање за Бо-гом и трагање за сретењем са Господом. Као што је Марија то чинила, као што је то Рахиља чинила, као што су то синови Рахиљини, што се показује из њиховог житија - трагали и чинили.Дакле, пост као промјена философије живо-та и кроз пост најдубље тумачење свих истина Божијих. И све оно што чинимо, што радимо, о чему размишљамо, што се трудимо уздржавајући се не само од тјелесне хране, него одсцијецајући од себе онај коров који ниче у нашој души који је демонска сила посијала, демон страсти кроз које се рађају мрак и помрачење у човјеку. Све то одсијећајући у себи ми дајемо могућност да у нама расте оно што је боголико, оно што је Богу мило. Дајемо могућност, узоравши њиву наше душе, сијемо сјеме Божије и омогућујемо том сјемену да га коров не загуши, да

га не уништи, не придави. И да то сјеме расте у нама, сјеме ријечи Божије и сјеме истине Божије, на начин како је оно расло код Пророка, код Апостола, код Светих Божијих људи. Дакле пост и Црква која је посна Црква, Црква уздржања, Црква подвига. Не Црква само карневала. Ви видите сад на коју мјеру смо спали ми савремени људи. На мјеру карневала. Шта зна-чи карневал? Питајте оне које сад овдје пропагирају карневал и који се укључују у те карневалске игре по Приморју и широм Ев-ропе и свијета. Шта то значи карневал? Бојим се, веома мали ће број људи бити који знају шта то значи карневал. Карне вале је уствари месопусна недеља. Одбацивање меса. Дакле, покладе, везано за почетак поста, и на Истоку и на Западу. Међутим, шта се догађа? Пост укинут, поготово на Западу. Пост укинут али није укинуто то што претходи посту, тиме је пост потпуно промијенио свој смисао и своје значење. Намјесто одбацивања меса, одно-сно тог следовања црквеном поретку и њеном властитом про-граму, испоставља се да је пост вријеме призива на ждерање, на играње, на лумповање. Шта су друго те машкаре, него управо то? Оно што треба да буде почетак за нови живот и нови начин жи-вота, оно постаје повратак у паганство, у многобоштво. Нажалост, још се то хвали, то се велича, за то се даје новац, и држава за то сад даје новац, за све те карневале који су потпуно антихришћански. Намјесто да се прихвати ритам, нови ритам живота на који при-зива Бог и Црква и дубља људска савјест и свијест, намјесто да ис-користимо ово вријеме које нам је Бог дао на промјену ума, срца, душе, на промјену понашања, на ослобађање од гријеха, од зло-чина, од убијања људи, од отимања, од пљачке, од среброљубља. А то управо и јесте призив поста. Намјесто, дакле, да то користи-мо, ми се враћамо баханалијама, бесловесности, гријеху и самим

тим шта бива са човјеком, шта бива са људима, шта бива са наро-дима? Па и сами видимо шта бива и како бива. Кад би знали шта је пост и шта је суштина поста они који данас уништавају Авгани-стан не би то радили. Ти су у Ираку, побили милион људи наводно ради, они то кажу, људских права, а у суштини ради нафте, ради среброљубља, ради отимачине туђега. То је суштина ових рато-ва који се сада воде. Као што је суштина била и свих ратова кроз историју. Као што је суштина и отимања нама Косова и Метохије и бомбардовања, наводно опет за људска права. Која људска пра-ва, кад ти тамо убијаш невине људе, и хиљаде и хиљаде квадрат-них хектара земље туђе узимаш да би ту правио „Бонстил“, војну базу преко које ћеш да господариш и сјевером Европе и Азијом. А да је било мало више поста и молитве, онда би се схватило да је то уствари среброљубље, похлепа, гријех вапијући. То је управо оно што унижава људско достојанство и укида људска права. И

Дакле пост као начин живота. Пост као најдубље васпит-но средство, као најсавршенија школа за васпитање људи и народа земаљских. Пост којим се стиче знање и стиче се начин на који треба да користимо то знање и дарове којим нас је Бог обдарио. Зато је наша Црква посна Црква, што значи подвижничка Црква. Зато је и Мојсије постио прије него што је добио Божије заповијести. Није Бог мо-гао да се усели у његово срце, његов ум, да он није очи-стио и припремио ум и срце за Божије дјејство и Божије присуство. Чак и Господ, Који је безгрешан, да би пока-зао нама како да живимо, и Он је четрдесет дана постио и тиме се суочио са демонском силом и са она три основна искушења којим демонска сила искушава човјека од ис-кони до данас.

8

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

редом све друго што је везано за среброљубље. А да не гово-римо о гордости, отровној и опакој која је и изагнала Адама, која изгони човјека из раја, из нормалног начина постојања. Дакле, оног тренутка када је Европа, када су народи ев-ропски, који су некада били просвијећени свјетлошћу богопознања, па и данас има још тога код њих, тог тренут-ка кад су престали да посте, задржавајући од поста само карневал - тог тренутка креће човјечанство потпуно другим путевима. Не иде више оним путем којим је једанпут крену-ло, на који га је призвао Бог, на који их призива Јеванђеље.Дакле пост као начин живота. Пост као најдубље васпитно средство, као најсавршенија школа за васпитање људи и на-рода земаљских. Пост којим се стиче знање и стиче се начин на који треба да користимо то знање и дарове којим нас је Бог обдарио. Зато је наша Црква посна Црква, што значи подвижничка Црква. Зато је и Мојсије постио прије него што је добио Божије заповијести. Није Бог могао да се усели у његово срце, његов ум, да он није очистио и припремио ум и срце за Божије дјејство и Божије присуство. Чак и Господ, Који је безгрешан, да би пока-зао нама како да живимо, и Он је четрдесет дана постио и тиме се суочио са демонском силом и са она три основна искушења којим демонска сила искушава човјека од искони до данас. Зна-мо која су то три искушења: прво, претвори камење у хљебове, то је то чиме куша демонска сила и савремено човјечанство и све нас, сваког човјека појединачно. Друго, дакле: даћу ти сва богат-ства овога свијета, само ми се поклони. Такође искушење Христо-во и искушење свих људи и народа до данас. Као што је такође и треће искушење: потрага за лажним чудом. Извео Га је демон на храм и рекао му: скочи, јер је речено, анђели твоји ће те прид-ржати. Дакле чудеса. Лажна моћ, лажна сила, лажна чудеса којима човјек покушава да испуни свој живот. Три страшна искушења о којима нарочито говори велики Достојевски. Три искушења: по-хот плоти, похот очију и гордост живота. Тако та искушења нази-ва Св. Јован Богослов. А то су иста она искушења Евина у рају, та искушења Христова у пустињи. То су искушења сваког људског бића и сваког земаљског народа. А пост је онај дар управо који нам даје снаге и моћи да побиједимо та искушења и да оствари-мо прави смисао свога људскога живота. Зато постимо тјелесно, постимо и духовно, као што нас призива овај пост Велике Четрде-сетнице, да би нас кроз овај пост обасјала свјетлост богопознања, свјетлост Христовог лика, која је свјетлост Христовог Васкрсења.Овдје у Цетињском манастиру постио је Петар II Петровић

Његош, то ви који овдје учите школу не треба да за-боравите, и за вријеме једног Великог поста, тамо негдје око 1840. године, он се затворио овдје у своју келију четрдесет дана и ни са ким није хтио да кон-тактира, да општи. И за тих четрдесет дана је напи-сао Лучу микрокозму, најсавршеније своје дјело. А управо та Луча микрокозма није ништа друго него је његово његошевско тумачење Великог поста. Па зато ових дана немојте да пропустите да прочита-те Лучу Микрокозма. „Човјек изгнат за врата чуде-ствах, он сам собом чудо сочињава“ - почиње тако

„Луча“ са изгнањем из раја и онда иде даље, тумачећи на свој начин пјеснички, философски људску судби-ну и људску историју и љуски пад и завршавајући, као што је познато, са Васкрсењем: „О, преблаги, тихи Учитељу! Слатка ли је света бистра вода, с источни-ка Твога бесмртнога!... Воскрсењем смрт си поразио... Земља слави свога Спаситеља!“ Дакле, веома је бит-но да ових дана прочитамо Лучу микрокозму. Лучу микрокозму обавезно да прочитамо и да је читамо у светлости Канона Андреја Критског; да читамо такође Стари Завјет ових дана, мало више. Молитвама Светих Отаца наших Господе Исусе Хри-сте, Боже наш, помилуј и спаси нас! Амин! 9

април / 2010 / s

vetigora

posl

anic

a



шаље благослов, милост и љубав свој својој широм свијета вјерној духовној дјеци, и призива их да духовно славе заједно са њом.Нека је благословено име Господње! Сви они који су покушава-ли кроз вјекове да униште Цркву различитим јавним или тајним гоњењима, који су се трудили да је затрују својим лажним учењима; који су настојали да је ућуткају и да је лише ријечи и свједочења у свијету; сви су они претрпјели пораз. Мношт-во Мученика, сузе Преподобних и молитве Светих покривају је духовно и штите, а Дух Утјешитељ, Дух Истине, уводи је у сваку истину. Са осјећањем обавезе и одговорности, и по-ред препрека и тешкоћа, Васељенска Патријаршија, као Прво-престолна Црква Православна, брине за очување и утврђење јединства Православне Цркве, да би се једним устима и једним










с л а в -н а

Црква се не боји дијалога, јер га се само истина не плаши. Обратно, ако би се Православље затво-рило само у себи и не би водило дијалог са онима изван њега, не само што би претрпјело неуспјех у свом послању, него би се претворило од като-личанске – свесаборне и васељенске Цркве какво јесте, у себезатворену и самодовољну групацију, у „гето“ на маргинама историје. Са овог разлога и велики Оци Цркве наше никад се нијесу плаши-ли дијалога са духовном околином свога време-на, па чак и са паганским философима своје епо-хе, и на тај начин утицали су и обликовали су кул-туру епохе и нама предали једну Цркву истински васељенску.Црква је и данас призвана да води овај дијалог са спољним свијетом, да би опет дала свједочења и животворни дах своје вјере. Овај дијалог, међутим, неће моћи допријети до спољњег свијета, ако прво не прође до оних који носе име хришћанско. Дужни смо прво да разговарамо хришћани међусобно и да ријешимо наше разли-ке, да би спољни свијет стекао повјерење у наше свједочење. Настојање на јединству хришћана жеља је и заповијест Господа, који је прије Својих Страдања молио Оца „да сви (ученици Његови) буду једно, да би свијет повјеровао да си ме ти послао“ (Јн. 17, 21) ... Управо са овог разлога Васељенска Патријаршија уз сагласност и учешће свих помјесних Православних Цркава води већ више деценија свеправославни званични богос-ловски дијалог са највећим хришћанским црква-ма и вјероисповијестима ...Имајте, браћо, пуно повјерење у вашу Мајку Цркву. Она је вјековима очувала и предала и дру-гим народима неискварено чисто Православље. Она се и данас труди под веома тешким услови-ма да очува Православље живим и поштованим у цијелом свијету.Из овог свештеног Средишта Православља, вјековна Васељенска Патријаршија, братски вас грли и очински благосиља, браћо и дјецо у Госпо-ду Христу, молитвено вам желећи да у здрављу и свештеном умиљењу проведете дана врлинског и духовног подвига свете и Велике Четрдесетнице и да се удостојите заједно са свима широм свијета побожним и вјерним православним хришћанима да се поклоните пречистим Страдањима и слав-ном Васкрсењу Христа Спаситеља.

Недеља Православља 2010. г. Ваш молитвеник пред Богом, Архиепископ цари-

градски и Васељенски Патријарх Вартоломеј

Изводи из ПосланицеПревод: Редакција часописа

Архиепископ константинопољски и Патријарх васељенски Г. ВАРТОЛОМЕЈ


10

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

besjeda

Патријарх московски и све Русије Г. КИРИЛ

име Оца и Сина и Светога Духа.Прва недјеља Великога поста је посебан дан, јер тога

дана празнујемо Недјељу православља.Обичај да се првог недјељног дана Великог поста обиљежи побједа Православља потиче из прве половине 9. вијека, када је био састављен посебан чин Недјеље православља и био установљен тај празник – у спомен на побједу над иконоборством на Седмом васељенском сабору, који је

одржан 787. године и истовремено у знак сјећања на побједу Цркве над многим другим јересима, које су представљале огромну опасност за унутрашњи живот Цркве и за њену мисију у првом миленијуму. Од тада се сваке прве недјеље Великог поста подсјећамо тих знаменитих догађаја и свака од тих недјеља даје нам повод да поразмислимо о томе шта је црквено јединство и заједно са тим, опет и опет, да поразмислимо на ту тему, шта је јерес.Црква је заједница једномишљеника, који вјерују у Све-ту Тројицу, у Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Вјеру, која сједињује чланове Цркве у једну заједницу, Сам Господ је пре-дао Апостолима – у почетку Дванаесторици, о чијем призвању смо слушали из Јеванђеља, а затим и другим апо-столима, проповједницима, јеванђелистима, благовјесницима, учитељима – онима који су по свој васељени проносили вијест о Христу Васкр-сломе. Апостоли су у свакој од заједница коју су основали, поставили људе, које су се касније по-чели звати епископима, и на њих ставили посеб-ну одговорност – да чувају Христову вјеру.Али човјек има слободу, и на основу те Богом да-роване слободе често чини не само добре по-ступке, него и лоше. Сасвим је очигледно да сло-бодни људи могу имати различите погледе на једне те исте ствари и да постоји такав појам као разномислије (различитост мишљења). У Цркви је разномислије допустиво. О томе говори Све-ти апостол Павле: јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама (1 Кор. 11, 19). Јер када се сукобљавају различите тачке гледишта, често се кроз те сукобе и откри-ва драгоцјена ризница истине Божје - управо је тако јачала вјера Христова. На Васељенским саборима није било једномислија: људи су се придржавали разних гледишта, али увијек су до-лазили до заједничког схватања вјере.Али код разномислија у Цркви постоје границе. Ако разномислије у вјеру уноси таква изопачења, која руше саму суштину те вјере, значи, лишава људе спасења, такво разномислије се именује као јерес; њега је Црква увијек осуђивала и да-нас га осуђује.Ако се погледа у историју рађања јереси, види се да су оне увијек ницале под привлачним предло-зима и да су јересијарси, оснивачи јереси, били

мотивисани добрим побудама. Њима се чинило да вјеру треба учинити разумљивијом, логичнијом, убједљивијом, прикладнијом Слову Божјем, и удубљујући се у своје сопствено схватање вјере, игноришући општецрквенo саборно поимање вјере, они су долазили до закључака који су били крајње опасни за само постојање Цркве.Лично говорећи, пред Црквом стално стоји зада-так – чинити вјеру јаснију људима, чинити Хри-стово послање увијек актуелним, како би се по-стигли циљеви, који данас стоје пред Црквом, као што су увијек стајали – да би Христова свјетлост просвијетлила васељену, да би људи примали хришћанску вјеру свјесно и разумно, дајући јој свој разум и своје срце. Али у тим тражењима му-дрог и актуелног тумачења вјере, никада не треба прекорачити црту, иза које већ није тумачење, него деструкција.Зашто Црква тако брижно чува праву вјеру? Чува је и убједљивом ријечју, и љубављу, и канонском

СЛОВО НА НЕДЈЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА21. фебруара, прве недјеље Великога поста, када Црква празнује Недјељу православља, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил, служио је Божанствену Литургију Светог Василија Великог у Са-борном храму Христа Спаса у Москви. Након читања Јеванђеља, Свјатјејши Патријарх се обратио вјерницима бесједом.

11

април / 2010 / s

vetigora

строгошћу, јер су сви јеретици увијек били одлучи-вани од Цркве према Божјој Ријечи: Извадите злога између себе (1 Кор. 5,13), јер је очување истинске вјере животно неопходно не само за Цркву, него и за читав људски род – чак за оне, који не припадају Цркви, и чак за оне који припадају другим религијама. Неко ће можда рећи: а шта ће онда невјерујући људи, шта ће онда друге религије, шта ће онда савремени, разнов-рсни, или како сада говоре, плуралистички свијет? И многи хоће да нас увјере, да је вјера, која нам је по-слата од Господа, кроз Свете Апостоле – само једна варијанта људске мисли, једно од многобројних убјеђења, које се ничим не разликује од других, а да људи - будући да су слободни, који своју слободу поткрепљују законодавством и појмом људских пра-ва, могу са лакоћом да изаберу било које убјеђење, било који поглед на живот, на историју. Данас госпо-дари такво мишљење о људским убјеђењима.Али у хришћанској вјери постоји нешто посеб-но. Та вјера се тиче не само апстрактних истина у богословљу – та вјера се тиче нашег живота, људског постојања, у тој вјери је садржана истина која пома-же човјеку да не скрене са животнога курса. Један од појмова, који се садржи у грчкој ријечи која од-говара руској ријечи „гријех“ је промашај. Гријех као промашај: човјек који гријеши, силази са правога кур-са, промашује најважнији циљ – циљ свог постојања. Очување тог курса обезбјеђује вјера апостолска, која нам је дошла од оваплоћеног Сина Божјег. Господ нас спасава Својом благодаћу и Својом истином. Он спа-сава људски род обнављањем оног завјета, који су у дубокој старини људи закључили са Богом. Господ нас спасава, давајући нам јасно тумачење добра и зла, и док вјера Цркве чува ту норму људскога живота, док вјера Цркве свједочи о томе шта је истина, а шта лаж; шта је гријех, а шта светост, заједно са Црквом читав људски род чува способност и могућност да се у усло-вима разноликости мишљења, у условима мношт-ва погледа и убјеђења, очува нека заједничка основа људског битисања.Ако било када та општа морална основа постојања буде разрушена (а данас се веома многе силе труде да је разруше, како би сваки човјек имао своју основу постојања и ослањајући се на свој разум и своју сло-

боду, могао поступити тако како он хоће), тада ће људски род по-гинути. Тада свијет неће моћи постојати, тада неће бити никак-вих општих закона и правила, зато што сви закони и правила црпе своју садржину из моралне природе човјека – исте те при-роде, која је кроз истинску вјеру дата људима зато, да би они мог-ли примати не само срцем и осјећањима, него и разумом, шта је Божја истина, шта је добро и шта је зло.Ето зашто је Црква тако упорно, понекад чак и тако жестоко, чу-вала и чува правовјерје, чувала и чува истинску вјеру. Вјерујем, да ће се та велика мисија Цркве за спасење читавог човјечанства, за очување моралне основе људског општежитија наставити до краја вијека. Ако се некада из есхатолошке перспективе, догоди крај људске историје и зло побиједи добро, то ће се десити само онда, када човјечанство сасвим отпадне од моралне основе свог постојања и када се глас Цркве учини нечујан, када људи буду не-способни да прихвате Божанствену истину.Црква на земљи се назива Црква војинствујућа – Црква, која се налази у борби. Наша борба није борба са људским погледима и убјеђењима, нити са тијелом и крвљу, наша борба је против сила таме, за истинску вјеру, кроз коју је само и могуће сачувати моралну природу рода људскога, без обзира на то колико људи познају или не познају истинску вјеру, да ли је прихватају или не. Али као елемент врења, као закваса, као квасац, вјера Христова је способна да преображава читав свијет, сву творевину.Данас празнујемо велики дан, који нам помаже да схватимо сав значај нашег сопственог судјеловања у дјелу Божјем, наше одго-ворности да живимо по Божјем закону. Зато, ако се одрекнемо вјере апостолске, вјере Христове, ако будемо неспособни да жи-вимо по моралном закону, који је Бог дао људима, шта онда рећи о разноврсном свијету, шта рећи за оне који не познају Христо-ву вјеру?Због тога, кад славимо Недјељу православља, треба да искуси-мо посебан осјећај одговорности за судбину Цркве, за своју соп-ствену судбину, за судбину људског рода. Нека Господ буде ми-лостив цијелој Васељенској Цркви, свим архипастирима, пасти-рима и вјерном народу, који у разним крајевима свијета чува вјеру православну. Нека Господ буде милостив и прама нашој историјској отаџбини – према јединственој Светој Русији, да би народи Свете Русије тврдо чували вјеру православну, никада је не подвргавајући подјелама и слабљењу. И вјерујем да ће Господ приклонити милост свима нама и да ће Недјеља православља бити не само литургијски празник, него и велики спасилачки фак-тор људског битисања. Амин!

Преузето са: Патријархија.Ру Са руског: Марија Живковић

12

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

reporta`

aРајо Војиновић

празник иконе бож еветом Архијерејском Литургијом у Цетињском мана-

стиру, традиционалном литијом градским улицама и свечаном празничном академијом у „Зетском дому“ на Цетињу је 21. фебруара прослављена Недјеља православља. Светом Литургијом началствовао је

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, који је у архипастирској

бесједи казао да човјек не би могао ни вјеровати да у њему није Онога у Кога вјерује, „и не би вјера његова мог-

ла да се претвори у знање и у виђење“. „Као и у обичном животу - тек знамо о нечему када се до-такнемо тога нечега. Бескрајан је простор у коме се ми људи рађамо и у коме живимо. И ми га не можемо сагле-дати својим тјелесним очима, али на основу онога што смо искусили, што смо доживјели својим чулима, својим умом, ми закључујемо о тим бескрајним просторима који тутње око нас у бесконачном васионском броду у коме живимо и у коме се крећемо. Исто тако се и вјера заснива на тој основи на којој се гради и преко које ми из дубина сво-га бића додирујемо Онога Који је Својом Божанском ру-ком саградио нас и уградио силу Своју и удахнуо дах Свој у нас. Дакле, управо зато што је наше биће утемељено на Божанском стваралачком чину, што је тај чин уграђен у темеље васионе, у темеље нашег људског бића, на осно-ву тог чина, те силе која је у нама и коју носимо у себи, ми сазнајемо да је основа коју додирујемо својом вјером управо Он и Његов лик, Његово лице. Открива нам се кроз вјеру Његов лик неизрециви и неописиви и кроз вјеру и преко ње провјеравамо невидљиве ствари“, рекао је вла-дика Амфилохије.

Након Литургије градским улицама је прошла празнич-на литија с иконама, а онда је пред Цетињским манасти-ром прочитан Синодик православља. Честитајући праз-ник пред манастиром, митрополит Амфилохије је рекао да је Недјеља православља празник иконе Божје преко које Бога познајемо и ка Њему гредимо. „Нека Господ бла-гослови вас, овај град, Црну Гору, све људе и земаљске на-роде и нека свима открије тајну лика Свога, лика Христа Бога нашега, из које извиру све тајне“, пожелио је владика.На свечаној Духовној академији у „Зетском дому“ уприличеној и поводом 520 година од упокојења Ива-на Црнојевића и 180 година од престављења Светог Пе-тра Цетињског, митрополита Амфилохија и госте, међу којима су били амбасадор Русије Јаков Герасимов и његов замјеник Александар Капуста, амбасадор Украјине Ок-сана Сљусаренко и градоначелник Цетиња Милован Јанковић, поздравио је ректор Богословије Светог Пе-тра Цетињског протојереј Гојко Перовић. Он је ученици-ма Богословије подијелио награде за светосавске тема-те. Празничну бесједу на тему „Побједа Цркве над бого-борцима – случај цара Јулијана Отпадника“ изговорио је професор Богословије Благоје Рајковић. У умјетничком дијелу програма учествовали су хор Богословије под управом ђакона Михаила Лазаревића, дјеца полазни-ци вјеронауке из Доње Горице са вјероучитељем Тањом Божовић, дјеца полазници вјеронауке са Цетиња са вјероучитељем Вером Вукић, Ана Михаљевић и дјечји хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора под управом Иване Кривокапић. Програм академије припре-мио је режисер Зоран Ристовић.

13

април / 2010 / s

vetigora

озната је чињеница да многе религије немају никаквих икона. Тај свој

негативан став према иконописању, а посебно према поштовању икона, оне заснивају на другој заповести Божјој која гласи: „Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се

клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој“ (2. Мојс.

20, 4-5). Кад се ове речи схвате буквално, без икакве везе са осталим текстом Светог писма, излази да је свако сликање икона забрањено директном Божијом заповешћу. По таквом схватању не постоји разлика између иконе и идола.Ширење иконопоштовања није ишло сасвим глатко. У осмом веку појавио се, као вулкан силан покрет против поштовања икона и њене употребе. Зачетници тога покрета били су византијски цареви. Жестоке борбе трајале су више од сто година. Противници икона наводили су и друге разлоге осим наведеног цитата из Светог писма. Тврдили су да је Христа немогуће описати јер је он Богочовек, а не обичан човек. Што се тиче светитеља, они јесу људи, а не нека божанства. Могу се приказати њихова трулежна тела што нема никаквог смисла. Неверници су говорили да је Бог невидљив, па се не може сликати (Јн. 5, 37). Треба живети вером, а не гледањем (2. Кор. 5, 7). Треба проповедати речју, а не сликама (Рим. 10, 17). Што се тиче поштовања Светих, треба држати у успомени њихов духовни лик и угледати се на њих, а не сликати иконе.Православни у доба иконоборства, па и касније, нису остајали без одговора на иконоборачке приговоре. Православно учење о иконама нарочито је обрађено у списима цариградског патријарха Германа, Св. Андреја Критског, Св. Јована Дамаскина, цариградског патријарха Никифора и Теодора Студита. Дискусије о иконама нашле су свој одраз у 82. канону Сабора у Трулу. Важност овог канонског текста лежи у чињеници да се проблем религијског представљања посматра у христолошком контексту. Одлучује се да Христос, наш Господ, треба да буде представљан у људском облику, а не као некад, у облику јагњета. За Оце Трулског сабора слика Христова представља исповедање вере у историјско оваплоћење. Пре него што ће Лав III из-дати декрете против икона, Герман I, патријарх ца-риградски (715-730), служи се христолошким ар-гументима против дворског иконоборства: „У веч-ном сећању на живот у телу Господа Исуса Хри-ста, на Његово страдање, Његову спасоносну смрт и искупљење света, које је резултат свега тога,

примили смо традицију да Га представљамо у Његовом људском облику, тј. у Његовом видљивом богојављењу (теофанији) - и свесни смо да на тај начин прослављамо понизност Бога Речи.“ Овим је Герман у Византији постао први сведок православља против иконоборства. Царском принудом је морао напустити трон. Одбрана икона имала је и глас Јована Дамаскина. Из манастира Св. Саве у Палестини Јован је успео да са своје три расправе у одбрану икона уједини мишљење православаца у византијском свету. „Ја представљам Бога, невидљивог Бога, не као невидљивог него у тој мери видљивог, уколико Он то постаје за нас, када учествујемо у (Његовом) телу и крви.“ Он подвлачи промену која се десила у односу између Бога и видљивог света, онда када је Бог постао човек.Слика, или икона, пошто је јасно одвојена од божанског модела, може да буде предмет само реалног поштовања или одавања части а не обожавања, које је резервисано једино за Бога. „А шта кажеш за кивот, сасуд (стамну), Ковчег измирења? Зар и они нису руком рађени? Нису ли дела руку човечијих?... Шта је цела Скинија? Зар и она није икона (слика)?“По Св. Теодору Студиту слика може бити једино слика ипостаси, а слика природе је незамислива. Икона Христа није за Теодора слика „човека Исуса“, већ слика оваплоћеног Логоса. Логос је узео

Bogoslovqe

протојереј ЂОРЂЕ и БИЉАНА Кнежевић

иконама

Кад су стари сликари – симболисти хтели да на слици представе хришћанску веру, они су је сликали као буктињу око које бесни олуја и чији пламен бура повија, али не успева да га угаси.

14

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

све особине човека, укључујући ту и могућност да буде насликан, а његова икона је вечити сведок те чињенице. Никифор, патријарх цариградски (806-815) је због одбране икона био свргнут од стране цара Лава V. Умро је 828. године пошто је саставио спис „Побијање“ који се односи на иконоборачки сабор из 815. године, једну „Дугу апологију“ и трактат „Против Јевсевија и Епифанија“- главне изворе иконобораца. Свој став према иконографији Црква је формулисала на Седмом васељенском сабору осудивши иконоборство као јерес: списи против икона треба да се предају Цариградској патријаршији, да би се ставили заједно са осталим јеретичким књигама; клирик који их крије, нека се свргне, а верник или монах одлучи.Око 730. год. настаје страшно и систематско уништавање икона. Скидане су са важнијих места, разбијане, спаљиване, а на њихово место стављане царске слике. Збацивши патријарха цар је на-метнуо свој утицај, али далеки Рим и папа су били изван његовог домашаја. Иконоборство је било осуђено на сабору у Риму 730. године, нови папа, Григорије III оштро је осудио став Лава III. Каз-нивши Григорија III (731-741), Лав III је 732. год. одузео Јужну Италију и Источни Илирик. Лава III наслеђује син Константин V Копроним (741-775) који је по питању икона задржао став свога оца. Он сазива сабор 754. године на коме је скупио 338 епископа. Одлуке су се могле знати већ унапред, јер је већина епископа била на царевој страни. Прогласили су поштовање икона за идололатрију, те бацили анатему на бранитеље икона. На сабору није било ни патријарха ни папе. Константин V Копроним умире 775. а наслеђује га син Лав IV (775-780). Овај се цар држао ико-ноборачке науке, али није ништа одређено предузимао про-тив икона и иконофила. После пет година нашао је под јастуком своје жене икону. Царица Ирина је била ватрени присталица кул-та икона. Иконофили су у њој нашли ослонац. Отпочиње сабор са заседањем 31. јула 786. године у цркви Светих Апостола у Цари-граду. Убрзо је прекинут са радом од стране иконобораца. Ири-на је била упорна. На вешт начин иконоборне војнике је посла-ла у Малу Азију где су били распуштени и разоружани. Нови је сабор сазван 787. године у Никеји. Од 24. септембра до 13. окто-бра одржано је 7 седмица на којима је присуствовало 350 епи-скопа. Осуђен је сабор из 754. године и формулисано је учење о иконама. Папа Адријан I је свечано признао одлуке овог сабо-ра. Патријарх Методије је 842. године, уз помоћ царице Теодоре, жене цара Теофила, свечано прокламовао да закључци Седмог васељенског сабора имају важност „и да прве недеље Ускршњега поста 842. год. иконе са тријумфом опет уносе у цркве, славећи тако победу над непријатељима икона“. У XVII в. у својој Ерминији јеромонахДионисије износи став Цркве према сликању и поштовању икона: „Сликање светих икона узе-ли смо не само од Светих Отаца него и од Светих Апостола па чак и од самог Христа. Ми сликамо Христа на икони као човека, јер се он јавио на земљи и живео са људима, поставши правим чо-веком као и ми, осим греха. Сликамо и беспочетног Оца као „Вет-хаго денми“ (Старог данима), сагласно виђењу пророка Данила. А сликамо и Духа Светога у виду голуба како се јавио на Јордану. Сликамо и Богородицу и све Свете... Ми се не клањамо бојама и уметничком извођењу... већ Господу нашем Исусу Христу Који је на небесима... Тако ми с правом сликамо свете иконе и штујемо их. А противницима и хулитељима оваквог учења АНАТЕМА.“У наше време о икони је на следећи начин говорио епископ Да-нило Крстић: „Бог је по Својој суштини неописив, непојмив - веч-но тајанство. Свака теолошка беседа о Њему, као и слика, непри-мерна је Његовом достојанству. Исус Христос није обичан чо-век, нити Јеврејин, него Божанска Личност у човечанском телу.

Прво Његово одело црвене боје означава Његову Божанску природу (боју Огња Љубави Тројичне), а друга плава хаљина указује на Његову човечанску природу (боју наше планете - њеног неба и океана). Док златни ореол опева тајну Преображења, када је Његова вечна Божанска Светлост (до тада сакри-вена под кожом Његовог Тела) избила кроз Његово Лице и одело, па је Његов лик блистао јаче од кос-мичког сунца...“Ако су већ у Старом Завету сликани ангели, онда утолико пре мора бити сликан Творац Ангела који је постао човек, загрлио на Крсту читаво човечан-ство као Цркву- Невесту.

„Сваки човек је иконописац, јер душу своју иконо-пише“, каже архимандрит Јустин Поповић. Сваки православни иконописац је слуга лепоте Божије, који проповеда о Богу помоћу својих боја и црте-жа. Часни крст православних иконографа је скован од две заповести: „Не смеш бити лењи кописта!“ и

„Не смеш измишљати непостојеће утварe!“ Жан-Пол Сартр је рекао: „Свет је овај неправедан. Ако се с њим сагласаваш - постаћеш саучесник у злу. Ако га мењаш - постајеш џелат.“ Уметник православни се саглашава само са лепотом преображенога света - откривеног само у Христу Богу. Највећи Уметник (Бог) даје му храброст да мења најпре себе, па и свет око себе - умножавањем хлебова Лепоте Божије.Икона представља свет у заједници са Богом, али пошто та заједница још није у потпуности остварена сад и овде, она је још увек само икона те истине. Иконом се представљају свет и човек у Цркви онаквим каквим ће се они јавити у последњем догађају остварења Царства Божијег на земљи. Бог се открио свету и открио је оно што Он жели да свет постане. Ту реалност света ми видимо у икони. Она нам реалност преноси скицама и бојама. Православна икона представља људе и места који учествују на Светој Литургији, али преображене. То преображење се тиче укидања смрти и јединства света. Једина најпотпунија икона те реалности, каже владика Игњатије Мидић, је Света Литургија Педесетнице, силаска Светог Духа у свет. Све остале иконе су део ове једне, јединствене иконе, Свете Педесетнице.

Сваки православни иконописац је слуга лепоте Божије, који проповеда о Богу помоћу својих боја и цртежа. Часни крст православних иконографа је скован од две заповести: „Не смеш бити лењи кописта!“ и „Не смеш измишљати непостојеће утварe!“ Жан-Пол Сартр је рекао: „Свет је овај неправедан. Ако се с њим сагласаваш - постаћеш саучесник у злу. Ако га мењаш - постајеш џелат.“ Уметник православни се саглашава само са лепотом преображенога света - откривеног само у Христу Богу. Највећи Уметник (Бог) даје му храброст да мења најпре себе, па и свет око себе - умножавањем хлебова Лепоте Божије

15

април / 2010 / s

vetigora

У Хришћанству је све јасно, у њему нема проблема. Али, то зна само онај коме Васкрсли Христос није проблем. Христос васкрсе! Бог постоји!

Христос васкрсе! Бог се јави на земљи! Христос васкрсе! Бог дарова човеку живот вечни! Без Христовог васкрсења чо-век је бедни црв беспомоћно прикован за земљу. С Христо-вим Васкрсењем човек је син Божји уздигнут до највиших ви-сина неба. Без Христовог Васкрсења човек би остао у мраку незнања. Христово Васкрсење обасјало је све путање којима је човек лутао. До Христовог Васкрсења човек је плакао на сви-ма својим стазама. Од Христовог Васкрсења човек се радује на свима својим путевима радошћу великом, безмерном, небес-ком. Највећа тајна свих векова: „Има ли Бога?“, расветљена је: „Има Бога!“ Најболнији вапај човеков: „Боже, Боже, зашто си ме оставио?“ отпао је: „Бог објави Своје неизмерно човекољубље!“ Радујмо се, браћо! Ми смо тражили мало. Дато нам је много. Мо-лили смо одговор само на једно питање. Дат нам је одговор на сва питања. Желели смо да постанемо само људи. А постали смо богови.

Извод из писма Свештеномученика Варнаве, Епископа хвостан-ског које је упутио свом пријатељу, теологу Лазару Бабићу.

УСТАНИ ЛАЗАРЕ, БРАТЕ

16

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Трнов Венац„А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на гла-ву, и обукоше му пурпурну хаљину, и говораху: Здраво царе јудејски! И удараху га по образима“ (Јн. 19, 2-3). Тако

приповеда јеванђелиста Јован Богослов о срамоћењу и бијењу Спаситеља пред Распеће. Историја је за нас сачувала место, где се то догодило - тзв. Литостротон, поплочани трг испред тврђаве у којој је био смештен римски гарнизон у Јерусалиму.Литостротон, који су открили археолози, не само да потврђује историјску тачност јеванђелске приче, већ и даје кључ за објашњење једне од епизода „судског процеса“ за који познава-оци римског права кажу да је неистинит. Реч је о горепоменутој причи јеванђелисте о исмевању које је Пилат допустио војницима у вези са Исусом, кога је и сам Пилат до тада сматрао невиним.Када је Пилат наредио да бичују Исуса, војници су радо изврши-ли његову наредбу, решивши „међу собом“, ради забаве, да се са Исусом поиграју „кобајаги цара“. Зато су, обукавши га у лажну порфиру и ставивши му на главу венац од трња, који су очиглед-но направили од сасушених трновитих грана (сасушене гране бодљикавог жбуна и дан-данас житељи Палестине користе као потпалу за паљење стрњишта у пролеће), и давши му штап у руке,

„падали пред њим на колена, подсмевајући се, говорили: Радуј се царе јудејски“.Тако је ушао у хришћанску историју Трнов Венац, непознат у описима мучења или кажњавања ни у каквим другим римским историјским изворима.Његово коришћење при изругивању Спаситеља, потврђује се другим веома важним и археолошки веома тачним сведо-чанством – познатом Торинском Плаштаницом. Положај рана, крварења и својства крвавих мрља на Плаштаници у потпуно-сти одговарају јеванђељској повести. И још више од тога, узор-ци Плаштанице су показали, да Венац није изгледао као „венац“ налик на ловорове венце римских тријумфалиста, већ је био прави-правцати шлем, сплетен од трновог грања, са 62 трна, који је обухватао целу главу на којој се налазио, изазивајући болове и крварење.

Каква је његова наредна судбина?Свестрани централизам, рачунајући ту и онај у духовној области, који је господарио у Византијском царству, довео је до сабирања већине светиња у престоници. Тако у једном од цариградских храмо-ва – унутрашњој цркви царског двора – срећемо и светиње Страдања Христових: Трнов венац, Копље Лонгина Сотника, велике делове Животоворног Крста, и тзв. Мандалион у коме савремени истори-чари виде онај погребни покров Спаситељев, који се сада зове Торинска Плаштаница. После зазузећа и пљачке Цариграда од стране витезова - крсташа 1204. г, све те светиње овим или оним путем су се нашле на католичком Западу. Већи део тих „прено-са“, уствари пљачки, светиња још није познат. Али како се Трнов Венац нашао на Западу, у Паризу, зна-мо тачно.Године 1239. Лудовик, прослављени краљ-крсташ, човек побожан и богомољац, добио је ту драгоцјену светињу од константинопољског „цара“ Бодуена II (да напоменемо, да је после заузећа Цариграда, у њему створено крсташко Латинско царство, које је постојало од 1204. до 1261. године).Следеће године краљева брига је била подизање величанственог храма, у коме би се достојно чу-вале добијене светиње. Тако се родила мисао о Светој Капели као великом архитектонском ков-чегу – реликвијару. Трнов Венац и друге светиње биле су смештене у сребрно-позлаћеном ковчегу, тзв. „Великом реликвијару“ дугом 2, 5 метара.У годинама велике Француске револуције ковчег и драгоцени украси су били претопљени. Трнов Ве-нац, који су јакобинци предали кабинету за стари-не Националне библиотеке, Наполеон је вратио па-риском архиепископу 1804. г. Али он није враћен у Свету Капелу, већ се отада чува у ризници цркве Бо-городице Паришке (Нотр-Дам). Сам Венац представља свежањ сплетених трнових прутова, без бодљи, које су још од најранијег доба хришћанства раздељене по црквама и манасти-рима, са неколико додатих гранчица миришљавог чичка (оно се и зове Христово трње), који је смеш-тен у кристалном прстену са златним оквиром. Чува се обично у сефу и не износи се. Износе га на поклоњење вернима витезови Гроба Господњег сваког петка током Великог поста и на Велики Пе-так.

Извор: Православие и мирСа руског братија Цетињског манастира

„Огањ светог надахнућаСветлуцао је на цртама Његовог Лица,И Он је, са осмехом сажаљења,Подносио последња мучењаИ бол Трновог Венца.“

17

април / 2010 / s

vetigora

Клинови са Распећа, који су по предању пронађени заједно са Часним Крстом, постали су једно

од највећих сведочанстава страдања Господњих. Те светиње су се широко рас-прострле по хришћанском свету. Позна-те су у збиркама светиња, како на Западу, тако и на Истоку. У Миланској катедрали, нпр. Клин чувају под сводом (куполом), и спуштају на поклоњење само једном годишње (за шта је још Леонардо да Вин-чи направио специјалну машину – nigola, која се сада чува на галерији хора). У Ца-риграду, где су се реликвије Страдања чу-вале у цркви Свете Софије, такође су из-ношене вернима само једном годишње, у Свету (Страсну) недељу, а Клин Господњи је заузимао посебно место. Месно предање у вези с њим је везивало поче-так и крај Новог Рима. О Клиновима са Распећа са крвљу на њима, напомињао је и Антоније Новгордски, а од западних поклоника – Перо Тафур, који је 30-тих година XV в. видео „један од клинова са Распећа“ у цркви Св. Софије, заједно са другим сведочанствима Страдања, обич-

18

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Клин Господњино изношених на поклоњење у Страсну недељу. После IV Крсташког похода реликвија нестаје из Цариграда.Московљани су добили један од Клинова Господњих тек крајем XVIII века. Сагласно предању, Клин је још Констан-тин послао грузијском цару Миријану, који је примио хришћанство, и чувао се у царском роду Грузије. Године 1688. цар Арчил Вахтанговић, преселивши се у Москву, узео га је са собом. Епидемија која је захватила Грузију, по-ставила је питање повратка светиње, али код Казана по-сланика цара Арчила, који је узео Клин, задржао је губер-натор. По указу Петра I светињу су вратили назад у Мо-скву, где су је заједно са златним ковчежићем предали у Успенску цркву. У дан установљеног празновања (10. јула, заједно са Ризом Господњом), Клин су украшавали све-жим цвећем на налоњу и верни су се удостојавали да га целивају. То је један од четири клина, којима је на Вели-ки Петак био распет на Крсту Господ наш Исус Христос. По облику то је ковани, без трагова рђе, старински клин црне боје са ретким златним уметцима (украсима). Дужина Кли-на Господњег је 14,5 cm, а тежина око 84 gr.Светиња се чува у Успењском храму московског Кремља у сребрном позлаћеном ковчежићу, направљеном 1878.

г. од стране чувеног златара А. Вемана. Дискос, на који је по-лаган клин и изношен на поклоњење вернима, урађен је по замисли мајстора И. Шћукина. Само у ретким празничним случајевима, уз благослов Патријарха, Клин Господњи су изно-сили на поклоњење православном народу: једанпут годишње

- 10. јула на дан празновања Полагања часне ризе Господа на-шег Исуса Христа (1625). Непосредни приступ светињи имали су само представници виших духовних власти и чланови цар-ске породице.Судбина осталих Клинова Господњих, који су се раније чува-ли у Цариграду заједно са другим свједочанствима Страдања Господњих је непозната. Клин Господњи (један од четири Клина са Распећа), чија се суд-бина прати у историји од 4. века, када је био пронађен заједно са светим Крстом Господњим од стране Свете равноапостол-не царице Јелене, и до наших дана је бесцено, веома важно и неоспорно сведочаство земаљског живота Исуса Христа и Његових крсних искупитељских страдања.

извор: Православие и мирСа руског братија Цетињског манастира

19

април / 2010 / s

vetigora

„ ека заћути свака твар и нека стоји са страхом и трепетом, и ништа земаљско нека не помишља у себи јер Цар Царева и Господ Господара дола-зи да буде за клан и да даде Себе за храну вер-

ним, а пред Њим иду хорови Анђела са сваким Началством и Влашћу. Много оки Херувими и шестокрили Серафими заклањају лица и кличући певају песму Алилуја, Алилуја, Алилуја!“ Ево дана, драга браћо и сестре, дана спасења, ево благо-словене и преблагословене Суботе, ево Велике Су боте. И заиста, нека све земаљско ућути, јер Онај Који је Творац света и векова, кроз људску природу узима све наше слабо-сти и умире на Крсту и погребава се као један од нас. Благо-словена је и преблагословена Велика Субота - дан спасења нашег. Дан је то када Црква оглашава истину да смрт није нешто нормално у овом свету за православне хришћане. За разлику од оних који се мире са смрћу и кажу да нема вечног жи вота, ми, православни хришћани, кажемо – Не! Смрт је катастрофа! Најужаснији непријатељ човеков! И заиста је тако. Бог је човека створио за бесмртност, за вечност. А човек својим грехом изгнан би из раја и заради смрт. И то смрт као благослов, да му се не би продужило у овом свету то тешко и трагично стање у ком живи. Сва-ки човек носи у себи те људске димен зије - од пакла до раја. Зато Бог постаје један од нас, постаје човек. Не постаје анђео, него узима људску природу да Својом смрћу смрт уништи. Да својим по гребењем, уласком у ад, тамо где нема виђења лица Божијег, донесе победу над смрћу. Ад није само мучење душа људских, то је место рашчовечења, ме-сто где се човек распада. Господ је постао човек - не само душа, не само тело и не само дух, него и једно и друго и треће. Постао је човек. Један од нас. Зато је Пилат рекао:

„Ево човека“. Исповедио га је Римљанин, незнабожац, да је Он заиста био Човек. Али Он није обичан човек, Он је Син Човечији, Син Божји Који постаје Син Чове чији узимајући нашу природу да би нас исцелио. Зато је данас велика радост, драга браћо и сестре. Велика је радост јер смо одслужили и Службу Божју. Шта је то Служба Божја? Па управо Служба Божја је лек бесмртности. Наше заједништво, наше сусретање коме је гарант Бог, Богочо-век који лежи данас у живоно сном гробу, проповедајући Јеванђеље онима који су очекивали Њега Распетог и Васкр-слог. Данас је радост велика зато што смо у Светој Служби чули радосну вест да ће Христос васкрснути! Данас нам еванђелист пре даје следеће речи Христове: „Радујте се јер је смрт по беђена“. Данас Господ улази у ад да нас спа-се. Велика је данас радост јер смо добили нову браћу и се-стре који су се обукли у Христа. Данас су примили Свету Тајну Крштења и Миропомазања. Шта је то Тајна Крштења и Миропомазања, ако не свлачење старог човека и облаче-ње у новог човека? Шта је то, ако не силазак у гроб, у не-виделицу, у свој греховни лавиринт и васкрсавање заједно са Њим, Који је наша једина нада? Гроб Господ њи је извор наде и бесмртности, а Тело и Крв Гоподња су лек бесмртности, лек против смрти са којом се бори мо. То је оно што је Бог обећао, то су вечна и непрола зна добра. Зато већ у овом свету, драга браћо и сестре, треба да се тру-димо да задобијемо вечност и васкрсење. Кажу Свето Писмо и Свети Оци да ће бити свеопште васкрсење, али ће једнима бити на радост, а другима на осу-ду. Једнима на живот вечни а другима на вечну патњу. Сви

Илија Лакушић је предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Објавио је петнаестак књига поезије, прозе, сатире и литературе за дјецу. Био је предсједник Одбора за обнову цркве Светог Архангела Михалила на Ножици, у народу познатије као Васова црква. Сада пише, живи и моли се Богу у Подгорици.

ОСТРОШКА ЛОЗА

Дај, Боже, да је из земље,но земље није, па у

љутом камену моли сеи подвизава,

лоза што је светац међу лозама.

Поворке уздаха и уздаха,колоне добрих душа

пролазе свакога данапа се дешава:

по вијек-два - заборави на себе.Толико се може отети

од вјечности. Ах, краја немањеној уснулој реченици.

Она не пије него памти воду,сјећајући се њене дубине.

О, водо, каже та пјесма,мајко међу мајкама,

Гркињо међу женама,подој лозу - младунче,

што је виноград у небесима.

У небесима, у небесима...гдје зрију слатки плодови,

гдје свеци беру грожђе,помињу Светога Оца Василију

и хвале Бога у Њему.

poez

ija

ИЛ

ИЈА

Лак

ушић

20

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Владика ЈОВАН диоклијски

ћемо ми по природи васкрснути, и сви ми чекамо васкрсење мртвих, то је наша нада. Али, да ли ћемо бити причасници те вечне преображењске ва скршње светлости која извире из Гроба Господњег? Све ће зависити од тога колико смо себе у животу очи стили, колико смо били људи, колико смо истин-ски били човечни, колико смо били добри, колико смо би ли милосрдни и милостиви према свима и према сва коме. Дакле, од наше чистоте, од нашег живота зависи да ли ћемо се при-честити Васкрсењем, односно са Хри стом, и да ли ћемо моћи гледати у лице Његово. Зато, преиспитајмо се данас, на дан Велике Суботе. Заћути мо као што су заћутала Небеса и земља, као што су се Анђели на Небесима чудили великој тајни, која се збивала. Данас се догађа велика победа над смрћу. Би ти са Христом и бити са другим људима у заједници љубави значи бити бесмртан. Бити сам са собом, као индивидуалиста, бити себичан и само мислити на себе и на сопствене жеље значи бити нечовек и бити мртав за Бога. Мртав духом. Није све што гледамо живо. На жалост људи мисле да је овај привремени свет све - па ако има богатство, и ако има ужива, он мисли да је жив. Ниси жив човече, него си духовно мртав. Ако немаш Бога у себи, и ако немаш људскости у себи, мртав си. Замислите, Бог

данас ради нас, ради мене и ради тебе, силази у гроб. Онај Који силази у гроб. О страш-не и тајанствене тајне! Нека ућути све земаљско и све грешно. Човече који си се успавао у греху - вас крсни из привременог живота! Пробу-ди се човече из своје заспа-лости и успаваности грехом. Пробуди се за живот веч-ни. Јер данас тебе ради Хри-стос лежи у гро бу. Бог Који је Творац самога живота. Зато се не поставља питање оно које обично постављају људи: па како то да Бог Који је извор живота узима да смрћу по-беди смрт? У томе је истина - да није Бог дошао у овај свет да у смртном стању објави живот, него су протно, да смрћу објави уништење смрти. Живот не само за да-нас и не само за сутра, него за сву вечност. Зато дра-га браћо и сестре, покренимо се покретом Духа Све-тога и покренимо се људскошћу. Јер као што је Го-спод нестатично, и не на магијски начин ушао у гроб и извео све нас и Адама и Еву, као што су Адам и Ева непослушношћу погрешили, ти човече послушношћу и смиреношћу задобиј тај венац славе и светлост не-беску. Онда ће твоје лице засијати светлошћу. Онда неће бити мрачних лица. Онда ћемо као хришћани препознати да смо синови Божји. Да смо синови дана и светлости. Да смо синови преблагословене Суботе. Да суботом јеврејском није све завршено. Јесте то дан по-чинка и одмора, али ми идемо у осми и невечерњи дан. У дан вечности, који почиње већ сада. Ми га оче кујемо и то ће бити страшни дан када ће се Син Божји појавити други пут у слави. Часни и Животворни Крст сијаће по целој васељени. Заплакаће сви народи земаљски и заридати који Га нису препознали као Сина Божјег и Сина Човјечјег. За оне који не живе у Христу и са Хри-стом биће то страшни час. Имајмо страх драга браћо и сестре од тог страшног и ужасног дана. Наступиће васкрсење мртвих и живот вечни. Учинимо све да нашу Тајну Крштења не упрљамо гре хом. Боримо се са ста-рим човеком и тако ћемо васкрсавати. Шта је уствари Васкрсење за нас, ако не борба са страстима, са гре-хом, са слабостима својим? То је истинско васкрсавање човечанског лика који је данас тако погажен и тако поруган да се са човеком манипу лише, иако је човек највећа светиња. Бог је постао чо век и клањајући се Његовом човечанском лику, и клањајући се Његовом погребењу, клањамо се и Њего вом Васкрсавању чове-чанскога лика. Нек’ је на здра вље и спасење Света Служба, а ви дра-га браћо и сестре сада са страхом Божијим приступи-те, прво новокрште ни па онда и сви они православни, који су постили, молили се и исповедали се. Распетом, погребеном и Васкрслом Господу Исусу Хри-сту нека је слава у векове векове. Амин.

Бесједа изговорена у манастиру Острог 2002. године.

besjeda

Велика Субота

21

април / 2010 / s

vetigora

povo

do

m p

razn

ika

ЛЕОНИД Успенски

vaskRsewe hristaси нам рајске двери“ (Пасхални канон, глас 6). Као и Рођење Ису-са Христа од Дјеве и Васкрсење Исуса Христа велича се као не-

изрецива Тајна необјашњива питањима. „Не само да ка-мен није одваљен са гро-ба, већ су и печати оста-ли нетакнути док је вас-крсавао Христос и засијао је живот из гроба док

врата беху закључана. Васкрсли Христос поди-же се из гроба као што се појављује апостолима кроз закључана врата која он није отворио. Он излази из гроба без спољних зна-кова које би неки сведок приметио.“5 Недокучива природа овог догађаја за људски ум, па сходно томе и немогућност његовог изображавања услови-ли су непостојање ико-не Васкрсење Христа. Због тога, као што смо рекли, у православном иконопи-су се јављају иконе које се међусобно допуњују и од-носе на овај догађај. Једна је договорно символич-на представа која изобра-

жава догађај који претходи Васкрсењу, односно Силазак

у ад, а друга, историјски трену-так који прати Васкрсење Христово, односно Мироносице на гро-бу.

Из књиге Леонида Успенског и Владимира Лоског„Смисао икона“, Јасен, 2008. г.

кона Васкрсење Христа или Васкрс није са-ставни део циклуса дванаест главних праз-ника Цркве. Све-ти Григорије Бо-гослов каже: „За

нас, то је празник праз-ника и слава над сла-вама; он надмашује све празнике као што сун-це надмашује све звез-де; он није само људски и овоземаљски праз-ник већ и празник оних који припадају Христу и славе се по Христу“.1 Васкрс, највећи цркве-ни празник издваја се међу празницима као највише пројављивање Христове свемоћи, пот-врда вере и символ нашег васкрсења. „А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша, још сте у гријесима својијем“ (1. Кор. 15,17), каже апостол Павле. Хришћански иконо-пис познаје више на-чина изображавања Васкрсења Христа. У раном хришћанству коришћена је праслика догађаја из Старог Завета, која показује излазак пророка Јоне из утробе кита.2 Мада, у тим најранијим временима видимо и приказ историјског сведочанства Васкрсења Христа, засно-ваног на Јеванђељу, када се анђео јавља мироноси-цама на гробу. По некима, овај приказ постоји већ у 3. веку (црква у Дура Еуропос, 232).3 Историјски гледано, следеће изображавање које се односи на Васкрсење Христа је Силазак у ад. Најраније изображавање овог догађаја потиче из 6. века и налази се на једном стубу циборијума цркве Светог Марка у Венецији. Ова два последња изображења користе се у Православној Цркви као иконе Васкрсења Христа. По предању православног иконописа сам чин Васкрса није ни-када изображаван. Насупрот њиховом односу пре-ма подизању Лазара, Јеванђеља и црквено предање не описују тај тренутак нити објашњавају како је Хри-стос васкрсао. Сходно томе не постоје ни иконе.4 Ово ћутање јасно објашњава разлику која постоји између два догађаја. Док је подизање Лазара чудо које сва-ко може видети, Васкрсење Христа је немогуће за било какво виђење. Црква јасно пореди Васкрсење Христа и Његово рођење: „Када си васкрсао из гро-ба сачувао си знаке целе, Христе, и својим рођењем ниси повредио закључано девичанство, и отворио

1. Свети Григорије Богослов, Васкршња проповед 45; П. Г. 36, ред. 624.2. Представу видимо у римским катакомбама Присцила и Каликтус, почетак 2.

века.3. К. Вајцман, Византијска уметност и школовање у Америци (К. Weitzmann,

Вугапtiпе Аrt апd Sсholarshiр in Атеriса), Амерички археолошки преглед (Аmerican Јоurnal of Агсhеology), том 51, број 4, 1947.

4. Иако је тема Васкрсење Христа по пореклу византијска, налазимо је у пра-вославном иконопису само као илустрацију, па и тада врло ретко, као што је то у Хлудов псалтир из 9. века који су илустровали грчки иконописци. То је илустрација речи псалма 10, 12: „Устани Господе! Дигни руку своју, не забора-ви невољнијех“. У руском иконопису појављује се са продором декаденције, односно крајем 16. века, под утицајем западне религијске уметности у којој је ова тема широко распрострањена, већ од ренесансе. Морамо назначити да сличности које постоје између слика из Хлудовог псалтира и приказа за-падног сликарства су само по идеји, али не и по начину изображавања. Што се тиче руских иконописаца очигледно је да они нису могли лако направити такав искорак који је у супротности са Јеванђељем. Осим неколико изузета-ка, изображења су скромнија у односу на оне са Запада. Спаситељ је изобра-жен у истим хаљинама као и на приказу Силазак у ад. Стражари се приказују у сну или их нема. Најчешће овај приказ видимо на иконама Васкрсење Хри-ста са више слика које се односе на Васкрсење или се појављује на истој пло-чи са Силаском у ад, али по страни као допунска слика.

5. Сергеј, московски патријарх, Васкрсење Христа насупрот васкрсењу Лазара, Москва, 1933 - на руском.

22

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

васкршње ЈЕВАНЂЕЉЕ СВЈЕТЛОСТИ

а богослужењима Страсне седмице прочитали смо сва чети-ри Јеванђеља, а на Велику Суботу, на Литургији, Јеванђеље по Матеју, зач. 115. (28,1-20) - о Васкрсењу. Претходне сед-мице, проживјели смо са Господом сва Његова страдања,

били смо испод Крста са Њиме, видјели смо и Његово Васкрсење. Опходећи око храма у ноћи Васкрсења, стојећи испред затворе-них врата цркве у ноћи, осјетили смо неизвесност и тешку таму наших грехова, властиту недостојност, да би заједно са свеште-ником ушли кроз црквена врата, из ноћи на свијетло пјевајући

„Христос Воскресе”, васкрсли и ми заједно са Христом, и дотак-ли се оне вјечности која је наша стварност. Зато се на сам дан Васкрсења Христовог и чита прво зачало Јеванђеља Јовановог које говори о дубоком и светом, тајном промислу Христовог оваплоћења, Његовог обитавања међу људима, погребења и Васкрсења, о тајни спасења људског. Стога и пишемо ово не као тумачење Јеванђеља, о коме су писали Свети Оци од давних вре-мена до данас, до нашег Светог аве Јустина, већ да би као сас-вим недостојни поделили с вама радост због велике Тајне Божјег промишљања о нама, које сагледавамо највише у ове васкршње дане.Свети Боговидац Јован још на самом почетку проговара из вјечности: „У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.” (Јн. 1, 1) Тајновидац каже – „у почет-ку”, јер наше људско поимање и ријеч не могу да обухвате вјечност. Што не значи да је за Божанство било икаквог по-четка, јер на почетку постојања бића, свијета, живота, стоји Бог. Док ми људи схватамо само протицање времена, Бо-жанство је бесконачно и тешко сагледиво, нема по-четка, јер је Беспочетно и нема краја, јер је Бес-мртно. „Јер вечност (век) није време нити неки део времена, пошто није ни мерљив; јер оно што је нама време, мерено кретањем сун-ца, то је за вечне ствари вјечност: оно што се сапротеже бићима, као неко временско кретање и растојање.” (Свети Григорије Богослов)

„Он бјеше у почетку у Бога” (1, 2) - у вјечности је Логос и Логос бјеше у Бога, Његов је почетак у Бога, сав је у Богу, али ипак „ипостасно само-сталан” (пр. Јустин Поповић), по-себна Личност у Богу, друго Лице Свете Тројице. Пошто је Логос од почетка, ни по чему није мањи, него је једнак Богу Оцу. Све другачије звучи у овој васкршњој ноћи, када чујемо нешто што знамо и у што вјерујемо: „Све кроз Њега постаде, и без Њега ниш-та не постаде што постаде”(1, 3). Да је све створено Његовом вољом, на небе-сима и земљи, све видљиво и невидљиво, Престоли, Господства, Начала, Власти, Хе-рувими, Серафими; на земљи од најмањег до

највећег, од планине и мора до зрна прашине и капљице воде. Свим тим мртвим стварима и свему дишућем на земљи дао је постојање, и на крају, сем живота, човjеку је дао и властито достојанство си-нова Божјих. И све је то сат-ворио да би сада цијелу творе-вину и све живо обасјао, облагодатио и облагоро-дио Својим Васкрсењем. Зато сва творевина самим постојањем објављује Христа Бога.

„У Њему бјеше живот и живот бјеше свјетлост људима” (1, 4) – само стварање свијета почиње од свјетлости („И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост“, Постање, књ.1), сам почетак живота људског из мајчине утробе је излазак на свјетлост. Сам живот је рађање повезано са блистањем сла-

ве Божије у свакоме човјеку. Зато је свјетлост и просвећење човјека божанским знањем, док је супротно тама, незнање и заблуда. Као што је свјетлост коју Бог створи неограничена, тако је и свјетлост у свакој души јача од таме, само

ако једно прихватимо а друго одбацимо, јер свјетлост и тама не могу живети заједно, како у

физичком тако и у духовном свету. Пре доласка Господњег и почетка

Његове проповједи, људи су били у тами незнања, зато је послан

Јован Претеча да наговјести до-лазак свјетлости спасења сви-

ма људима.„Би човјек послан од Бога по

имену Јован. Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега. Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости. Бјеше свјетлост истини-та која обасјава сва-кога човјека који дола-зи на свијет. У свијету бјеше, и свијет кроз

њега постаде, и свијет га не позна. Својима

дође и своји га не при-мише.” (1, 11) Будући

прво ученик Светог Јована Крститеља, Свети Јован Бо-

гослов нам свједочи о мисији Претечиној. То је пророк дошао да

монахиња АМФИЛОХИЈА(Драгојевић)

jevan\elsko slovo

Свети Јован Богослов, на молбу ефеских хришћана написа Јеванђеље да допуни прет–ходна три, ријечима које је чуо од Самога Господа. Потврдивши и допунивши претход–на Јеванђеља, писао је највише о Божанству Господа Исуса Христа и домостроју спасења. Тако и започиње прво зачало које се чита на васкршњој Литургији (Јн.1, 1-17).

23

април / 2010 / s

vetigora

наговјести неког „већег од свих пророка”, неког ко је сама свјетлост. И како вели богопросвећени о. Јустин, да ма колико светитељи својим врлинама блиста-ли у тами, „њихова је свјетлост позајмљена од Бога свјетлости, они су само преноситељи божанске Ло-госове свјетлости”.И била би нама људима та свјетлост непозната и не-откривена да сваки човек као боголико биће не поседује тај дар Божији са којим се рађа на свијет. Зато није тешко препознати то блистање славе Божије у другим људима које срећемо, и на крају у свом властитом бићу, као огањ који спаљује наше грехе и наше страсти, који чисти све у нама што не волимо и волимо, али што нас ставља у ропски положај. Како нам је дао Бог слободу, надомак, бли-зу, да будемо ослобођени од сваке привезаности, а ми то често нећемо. Зато нас и не чуди како је дошао међу своје, „а своји га не примише”. Кад човјек изгуби благодат или је никада није ни осетио, његове су очи уперене стално у земљу. Не видјевши узвишеност људског бића које је само у Богу, они се јесу родили од крви и и жеље тјелесне, али то је све. Али постоји једно друго рађање, за вјечност, рађање као синова Божјих. – „А онима који га примише даде власт да буду чеда Божја, онима који вјерују у име Његово. Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.” (1, 12)Вјера отвара очи човјеку да види Бога. Али она се прима слободно. Зато је и наша слобода, слобо-да сваког човјека да постане истинско чедо Божије.

„Вјером човек познаје све невидљиво и духовно. Вјера је добровољни пристанак душе.” (Св. Антоније Велики)Да би могли да видимо и опипамо Божанство, јер је вјера човечија слаба, Бог се оваплоти да би постао још ближи нама, примивши на себе људску приро-ду. „Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца пун благодати и истине.” (1, 14) То је вели-ко чудо Божијег оваплоћења – „Он постаде тијело да би показао да је тијело ради Бога и за Бога... Ма-лецно тијело да смести Несместивог!” (пр. Јустин) Та величина Божанства у ограниченом људском

тијелу и јесте чудесно промишљање домостроја спасења људског. И

то је пре-познао и

благовјестио Свети Јован Претеча – „Јован свједочи о Њему говорећи: Ово је онај за кога рекох: „који је за мном долази исл-ред мене је, јер је прије мене бјеше.” (1, 15) „И од пуноће Његове ми све примисмо, и благодат на благодат.” – ово преизобиље љубави Божије, ничим заслужене, да примимо што Он има, а то је

- све. О превеликој љубави Божијој говори Свети Антоније Вели-ки, који је био за људска мерила необразован, али је био научен Духом Светим. То је једна од најлепших химни љубави Божије:

„Бог само човека слуша. Бог се само човеку јавља. Ма где био, Бог је увек Човекољубац и Бог. Једино је човек достојан поклоник Божији. Бог се ради човека преображава.” Добивши све то од Бога како то да ми људи не схватамо да нам ниш-та друго не треба?! Да нам је Он дао све. И да по узору на Њега ми треба свецијело да се дајемо Њему и људима, не као узвраћање, не као обавезу, већ као једино могуће наше живовање на земљи. Имајући Његов Лик у себи, дишући Његовим дахом, ми не може-мо бити ништа друго. Не можемо ни бити људи без испуњења Њиме и примања Његовог спасења. Не можемо живјети без бла-годати. Сваки је дан без благодати умирање за човјека. Није жи-вот у Христу принуда - или оно шта морамо да испунимо да би не-што добили, већ је живот у Христу оно што треба да желимо, јер без њега не можемо. И заиста Јеванђелист завршава: „Јер се закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.”(1, 17) Благо-дат је навећи покретач нашег бића, хлеб насушни за душу. Благо-дат је сусрет са Оним Који је од рођења живео у нашој души, Кога смо чекали. То је оно Благо ископано, за којим смо давно трагали, Извор који се изненада појавио, за који смо мислили да је пресу-шио. Зато се ове јеванђелске речи тичу свих нас, јер њима треба да живимо, њих нам Сам Господ приноси: „оне које исписује Дух Свети и уписује у плоче камене, тј. телесне, (речи) које нису испи-сане на површини, нити се лако бришу него су ознаменоване на дубини, не мастилом него благодаћу.” (Свети Григорије Богослов)Празновање Васкрса није обележавање обичног празника, као било која свечаност, већ сусрет са Живим Богом, Оним Кога смо давно исчекивали и за Кимe чезне душа сваког човјека. Зато и у васкршњој ноћи читање овог Јеванђеља свјетлости засија у срцима вјерних, већ загрејаним радошћу овог највећег праз-

ника. Васкрс даје смисао доласку Богочовјека на земљу, Његовој проповједи и страдању. Васкрс осмишљава цио

наш живот, па и сама смрт добија нови смисао. Смрт више није крај, него почетак, смрт постаје нови живот. Ова свјетлост Васкрсења обасјава читав живот људски, свјетлост створена за све народе који вјерују у Христа,

и који ће тек повјеровати, за свакога човјека који живи на овоме свијету. То је благодат чију потврду можемо сва-

ки дан осјетити, ишчитавати и животно опитовати кроз свјетлост Божанских Јеванђеља.

И заиста Јеванђелист завршава: „Јер се закон даде пре-ко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Хри-ста.”(1, 17) Благодат је навећи покретач нашег бића, хлеб насушни за душу. Благодат је сусрет са Оним Који је од рођења живео у нашој души, Кога смо чекали. То је оно Благо ископано, за којим смо давно трагали, Извор који се изненада појавио, за који смо мислили да је пресушио. Зато се ове јеванђелске речи тичу свих нас, јер њима тре-ба да живимо, њих нам Сам Господ приноси: „оне које исписује Дух Свети и уписује у плоче камене, тј. телесне, (речи) које нису исписане на површини, нити се лако бри-шу него су ознаменоване на дубини, не мастилом него благодаћу.” (Свети Григорије Богослов)

24

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Светом Архијерејском Литургијом коју је у Са-борном храму Христо-

вог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са осам Епископа Српске Православне Цркве, празничном литијом и Духов-ном академијом на остацима Немањиног града, у Подгорици је 27. фебруара торжествено прослављен празник Светог Симеона Миро-точивог.Митрополиту Амфилохију саслуживали су Господа Еписко-пи: зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, славонски Сава, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки

Григорије, полошко-кумановски Јоаким, липљански Теодосије и диоклијски Јован, као и бројно свештенство и свештеномонаштво. У литургијској бесједи коју је изго-ворио по благослову митрополита Амфилохија, владика Григорије је, након повратка са Косова и Метохије, светосимеонов-ском сабору пренио из Гра-чанице благослове еписко-па Атанасија и Артемија. „Овај град има лијепо име, али је он град Светог Си-меона Мироточивог. И да-нас ћемо ићи на остат-

repo

rta

`a

Светосимеоновска светковина у Подгорици

ке онога града који је још из времена кад је он овдје рођен. За нас је данас најважније да се подсјетимо шта нам је то дао Свети Симе-он и шта нам је дао његов син, наш Свети отац Сава. Они су нам дали град који на гори стоји, вишњи Јерусалим. Дали су нам Цркву Христо-ву. Зато је, браћо и сестре, славити наше духов-не родитеље увијек слава и част. А посебна сла-ва и част је славити Светог Симеона Мироточи-вог у његовом граду, његовој Подгорици“, рекао је владика Григорије.Током Литургије у чин протојереја-ставрофора рукопроизведен је отац Драган Митровић, а у чин ђакона рукоположен је Миомир Вулевић, свршени студент Богословског факултета у Фочи.

СЛ

АВКО

Живковић / РА

ЈО Војиновић

Дали су нам вишњи Јерусалим

25

април / 2010 / s

vetigora

У живописном спјеву „Пјесник и вила“ написаном 1892. го-дине краљ Никола велича државотворне домете Стефана Немање, о коме поред осталог каже:

Сабиратељ српске земље бесмртност је задобио; колико је задужбина и цркава саградио!

Краљ-пјесник велича Немању као ујединитеља српског етничког просто ра и узима га као свој узор и потстрек за националну акцију у будућности. Управо зато ће у „Пјеснику и вили“ надахнуто записати:

На Рибнице самом ушћу Немања је двор дизао, и отолен земљу Рашку и све Српство сабирао.

Краљ и господар Црне Горе полазио је од увјерења да је патријархална Црна Гора утемељена и обликова-на на немањићкој државотворној традицији и да је њен државно-правни насљедник. Баш зато ће у „Пјесми Све-том Сави“ на писаној уочи Савин-дана 1912. године са одушевљењем ускликнути:

А да нам је она љепша, слобода је ресит' мора; слободи је колијевка Немањина Црна Гора.

Епски народни бард Радован Бећировић-Требјешки помиње Немању у пјесми „Посјета краља Александра Црној Гори“ написаној поводом доласка краља Алексан-дра на Ловћен 1925. У надахнутој пјесничкој имагинацији вила са Ловћена поручује краљу Александру:

Кад у стару дођеш Подгорицу, казаће ти римску престоницу и зидине на Рибници води, ђе се силни цар Немања роди.

У пјесми посвећеној Марку Миљанову коју је написао 1928. године, пјесник и романсијер Трифун Ђукић Подго-рицу с правом именује као Немањину постојбину;

И одјезди... Брда стоји јека, Муња с Кома Јусу срце пара... Турци стрепе... Ал' на Марка чека Немањина постојбина стара.

Занимљиво је да су мјесни комунисти још у вријеме Краљевине Југосла вије радо пјевали револуционарну

Након Литургије подгоричким улицама је до Немањиног гра-да, предвођена архијерејима, прошла светосимеоновска литија. Потом је одржана празнична академија на којој је све-тосимеоновску бесједу изговорио пјесник Рајко Петров Ного.„Власт је отела и посвојила државу, украла и преименовала језик, а ваше, наше и њихове претке, који су вјековима под-вижнички државу стварали, – и палу подизали, – назвала посрбицама. И није се ознојила. И није поцрвењела“. „Погледајте шта је од Немањиног града остануло. Зар сви заједно помало на ове рушевине не личимо? Јесу ли преименовањем Немањине обале у Булевар Светог Пе-тра Цетињског намјерили били да у нама два наша свеца посвађају, и то Светога Оца са њему завјетованим Сином“, за-питао се познати српски пјесник.Поздрављајући сабор, митрополит Амфилохије је забла-

годарио Господу и Светом Симеону на овом дану, као и архијерејима, свештенству, Рајку Петровом Ногу и свима који су се сабрали на овај празник.У програму Академије учествовао је и хор Светог новомуче-ника Станка из Никшића.

тефан Немања, у црквеном календару уписан као Св. Си-меон Мироточиви, родоначелник је средњовјековне српске државности. Рођен је 1114. у Рибни ци, будућој Подгорици. На чело Рашке у звању великог жупана сту-

пио је 1158. У истрајном сукобљавању са Византијом из-борио се за самосталност Рашке. У раздобљу између 1183. и

1186. освојио је Зету и ујединио је са Рашком. На државном са-бору у Расу 1196. одступио је са трона и уступио га средњем сину

Стефану Немањићу, будућем краљу уједињене Србије. Потом се замонашио и са најмлађим сином Савом приступио обнови ма-настира Хиландара на Светој Гори, посвећеног Светом Ваведењу. Као монах Симеон упокојио се у Хиландару 13/26. фебруара 1200. године у 86-ој години живота. Мошти свога оца пренио је Свети Сава у манастир Студеницу 1208. У истом манастиру мошти Светог Симеона почивају и данас. Да је Стефан Немања рођен у Рибници (Подгорици) ван сваке је сумње. У житију свог оца Свети Сава дословно је записао: „Рођење му је било у Зети на Рибници“. А средњи син Стефан Првовјенчани, који је као и Свети Сава напи сао још исцрпније житије Стефана Немање поред осталог ће записати: „И ако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био ве-лики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу, а он изиде из буна њихових у мјесто рођења својега, по имену Диоклитија. И во љом Божјом и Пречисте њихове Матере роди и ово свето дијете, које ће Бо жјим промислом бити сакупи-лац пропалих земаља отачаства његова, пастир и учитељ, па шта више, и обновилац онога што је било пропало, у мјесту по имену Рибница.“ Према томе, вјеродостојни историјски извори јасно и недвосмислено именују Немањино родно мјесто. Култ Св. Симеона почео се изграђивати већ у средњовјековној Зети. У До њем Загарчу код Даниловграда још је у вријеме краља Милутина Немањића, по свему судећи почетком 14. вијека, поди-гнута саборна црква посвећена Светом Симеону Мироточивом. Храм је 1886. темељно обнављен и проширен, да би на редне 1887. добио нови иконостас. Митрополит цетињски Василије Петровић написао је средином 18. вијека пјесму у молитвеном духу Светом Симеону која је сачу-вана у рукописној књизи „Цетињски љетопис“ у ризници манасти-ра Цетињског. Пјесма почиње покликом:

Симеоне свети Немања оче многи свога имена изабране насљеднике си оставио краљевство у Србији прославио многе цркве саградили домовину своју просвијетлили ...

26

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Проф. ПРЕДРАГВукић

istorija

пјесму која Зету именује као Немањину зе мљу. У истој се пјесми вели-ча знамење црвеног барјака као симбол социјали стичке револуције:

На сред Зете Немањине црвени се барјак вије. Па нека га, нек се вије, дошао је из Русије. Послала га Црној Гори да се она под њим бори.

Просвјетни систем у Књажевини и Краљевини Црној Гори афирматив-но је уздизао државотворно и духовно насљеђа Немањића. У читан-ци за четврти разред основне школе, који је приредио главни школ-ски надзорник Ђуро Поповић (1845-1902), у поглављу „Три српска вла-даоца“ о Стефану Немањи досло вно се каже: „Стеван Немања био је први, који је својом мудрошћу саставио и скопчао раскомадане обла-сти свога народа; њима су управљали дотле многи жупани, а Немања је то прекратио и створио једну српску државу.“ У инспиративној историјској студији „Подгорица и њена околина од најстаријих времена“ коју је публиковао 1930. године, угледни научни стваралац Никола Шкеровић поред осталог каже:

„Подгорица је и у погледу јачања и ширења српске средњовјековне државе имала значајан удио. Њој је пала у дио част да се у њој роди личност која је у историји српског народа повукла једну снажну црту, која наш средњи вијек од-лучно дијели на двије епо-хе: Зетско-приморску и Зетско-рашку, или про-сто: Зетску и Рашку. Епоху Зетско-рашку почиње Сте-ван Немања, оснива лац династије Немањића.“ Култ Немањића стољећима се одржавао на простори-ма Црне Горе и прено сио на нова покољења. Али вре-мена се мијењају, и људи у њима. Послије свршетка социјалистичке револуције, одлуком нових државних власти, Подгорица је јула 1946. преименована у Тито-град, док је Немањина оба-ла, централна ули ца у глав-ном граду Црне Горе, у току 1976. преименована у Бу-левар Блажа Јо вановића. Након унутарпартијског преврата у државном и партијском врху СР Црне Горе почетком 1989. године, одлуком локалних општин-ских власти од 12. јуна 1990.

истом булевару враћено је старо име, Немањина обала. Али са успо ном ан-тисрпске хистерије коју је каналисала и усмјеравала централна државна власт у Подгорици, Немањино име и дјело као симбол српског националног ин-тегрализма на овим про-сторима опет се нашло на удару несавјесних и неодго ворних индивидуа. Од-луком градоначелника Подгорице од 6. фебруара 2004. године централном булевару у главном граду Црне Горе поново је одузето Нема њино име, и на-зив булевара је преименован. Ипак, Цетињска митрополија као заточник немањићке духовне и државотворне завјетне мис-ли наставила је да одржава култ Св. Симеона (Сте-

фана Немање). На иницијативу митрополита Ам филохија, у раздобљу од почетка 90-их го-дина па до наших дана, на праз-ник Св. Симеона Мироточивог 13/26. фебруара сваке године одржава се у Подгорици свеча-на литија. Учесници литије од-лазе на Немањин град, на чијим се остацима потом одржава ду-ховна академија. И на крају, не заборавимо: Под-горица је родни град Стефана Немање. А Св. Симеон је једини светитељ уписан у православ-ном црквеном календару, који је рођен у Подгорици. Стога би било сасвим природно да праз-ник Светог Симеона Немање

- 26. фебруар - буде проглашен за Дан Општине Подгорица. С обзиром на нездраву друштве-ну и политичку климу у Црној Гори, у овом тренутку нема до-бре воље за усвајање једне так-ве одлуке. Али, како смо већ ис-такли, времена се мијењају. И људи у њима. У повољнијим друштвеним и духовним окол-ностима у будућности за оче-кивати је да ће управо такво рјешење постати оживотво-рена стварност. Јер, с правом каже Свети Петар Цетињски: У имену Божијем јесу суд и прав-да.

КУЛТ СВ. СИМЕОНА(СТЕФАНА НЕМАЊЕ) У ЦРНОЈ ГОРИ

Црква Светог Симеона МироточивогДоњи Загарац - Даниловград

27

април / 2010 / s

vetigora

~udo


Од повриJеђене кичмеисцJелио га Свети ВасилиJе ана 12. јуна 2004. г. био

сам на хиротонији др Максима Васиљевића


но пријатељство са његовим честитим оцем протојерејем Ла-заром, за вријеме мога тр и д е се то год и ш њ е г живљења у Сарајеву, до-вело ме на ову духовну

свечаност.Пошао сам одатле у Стару цркву на Башчаршији, да се поклоним моштима Свете првомученице Текле. Прођох капију и нађох се пред најстаријим хра-мом Сарајева, који надживљује вијекове. И ту су ме чекале успомене, али и сазнање једног новог и неочекиваног чуда. Код улазних врата сретох човјека, ту око пе-десет година старости, поред њега двије жене. Закорачих да прођем поред њих и он ми се љубазно обрати: „Пријатељу, овдје сам по први пут, знате ли ми што рећи о овој светињи?“ „Ја сам, можда и хиљадити пут овдје за ове про-шле тридесет и три године“, рекох.

„У овоме древноме граду провео сам најљепше годи-не живота, тако све до 1992. г, када је братство-јединство, пре-шло у братство-убиство. Видите ону разгранату винову лозу између храма и црквеног музеја, она је ту донешена и посађена испред моје куће, сада се протеже на двадесетак метара дужине. Ово је велика светиња. Ту су мошти Светитеља и једног Светог дјетета. Ову велику православну светињу и муслимани поштују и за вријеме рата је нијесу дирали, него је оста-ла нетакнута. Хиљаде душа кроз вјекове долазило је овде да тра-жи и добијало је помоћ Божију и Његових Светих. Испричах му и нека чуда, овдје што су била. Овај човјек ми пријатељски пружи руку, захвали се на ријечима и представи се: „Ја сам Горан Новаковић, родом из Босан-ског Шамца, село Црквине, ово ми је супруга и наша пријатељица“. Под-стакнут мојом причом он ми је ис-причао чудо доживљено од Светог Василија: „У тешком саобраћајном удесу озбиљно сам повриједио кичму. Било је то 12. 2. 1995. г,

једне за мене тужне ноћи. Послије тога у сну ми се јави анђео Божији и рече ми да ће ми помоћи у овој несрећи. Оперисао сам кичму 8. маја 1996. г. Операција није била успјешна. Тешко сам могао да се крећем и то само уз помоћ своје супруге. Био сам на граници инвалидности – доживотне. Наступи неко самогледање и рекох себи - вријеме је да надвладам своју тјелесну кратко-видост. Можда ћу ово зло, ову болест излијечити и побједити, борећи се за духовне вриједности. Окренух се посту и молитви. Послије неког времена, а на препоруку стручњака пођох у Ига-ло, на лијечење, на терапију. Терет болова је надрастао моје снаге. Ни љекови ни љекари нису помогли. На Преображење Господње причестих се у Херцег Новом. Болови опет, али неугасла нада и вјера тињају у срцу. Ови незаустављиви болови имали су своју нијему поруку и ја сконтах: неистраживи су путеви Господњи, али

ово што се са мном дешава можда је цијена неког сагрешења сакривеног завјесом прошлих година и позив Господњи

на пут спасења. И ја одлучих - само у Острог, само у Острог у исповједаоницу читавог српског рода. Тамо на исповјест и молитву за спас душе и исцељење тијела. Из Игала право у Острог одох. Исповједих се и помолих пред моштима Светог Василија. Из срца,

из душе, са сузама, са уздахом да се чује до неба – О, ти свеопшти српски родитељу, о боголики светитељу;

који си многе тужне учинио радосним, многе болес-не здравим, многе осатањене богоносним, чуј ме,

исцијели ме! Ти то мо-жеш. Помози моме

маловјерју. И очи! И душа! И срце! Све се пре-творило у сузу у вапај. И

ту оздравих. И ево ме сада пред то-бом здрава захваљујући Богу и Све-

том Василију!“ То рече и прекрсти се. И у мојим очима родише се сузе захвалнице пре-ма Острошком чудотворцу, који је духовни будил-

ник свога рода, који многе поклонике и покајнике овјенчује здрављем и обесмрћује.

„Нови живот ево, већ шеснаест година живим у Швајцарској, настави он. У своме стану имам ико-не: Христа Спаситеља, Пресвете Богородице, Све-тог Симеона Богопримца, крсне славе моје - Све-те Петке и Светог Николе. Из доње половине ико-не Светог Николе почело је да точи миро. И сада је то видљиво на зиду испод иконе. То нијесам хтио да кречим. То мироточење је трајало само једну ноћ јула 2001. г. Од тога чудесног мироточења из иконе ми сада славимо и Светог Николу као другу крсну




Острогу. На духовном врелу чуда...28

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

дугој ноћи страдања Све-тог новомученика Гаврила,

на дан празновања Благове-сти Пресвете Богомајке, а уочи Сабора Светог архангела Гав-рила, овај Свети Мученик по-

шао је стазом уском, за својим Го-сподом. Окружен непријатељима, сам без ичије помоћи понео је свој крст и испио чашу страдања за Хри-ста. Будући да је пострадао невин, без властите кривице, бачен у јаму Драговољића плоча, са мноштво народа убијеног на правди Бога, о Светом Гаврилу се нерадо говори у Жупи као и о другим таквим жртва-ма у Црној Гори. Саставивши повест о овом мученику, ми је износимо, са намером да прославимо његов спомен, а не да би некога оптужи-ли. У временима нашег свенародног страдања, тешко је разлучити жртве и кривце. А над свима нама суди Бог.Гаврило Дабић је рођен у селу Пу-тинци у близини Сремских Карло-ваца, 1904. године, од побожних и благочестивих сремских ратара, оца Димитрија и мајке Пелагије. Крстио се у храму Светог Ар-хангела Гаврила и добио је име Георгије, по своме куму Георгију Радуловићу. Данас у Путинцима нема више ни једне куће Дабића и уопште има мало православног живља – већину становништ-ва чине Немци и Мађари. О детињству Георгија не знамо готово ништа, само су остали подаци да је изучио основну школу и два разреда гимназије и Богословију у Сремским Карловцима са од-личним успехом, а затим и Монашку школу у Раковици.Монашки постриг је примио 27. 09. (9.10) 1927. године на Све-тог Великомученика Нестора, у двадесет трећој години жи-вота, добивши име Гаврило, по Архистратигу Божијем, што је тајанствено и наговестило дан његовог мученичког страдања на Сабор Светог Архангела Гаврила. Те исте године примио је ђаконски чин, од стране преосвећеног бококоторског епископа Кирила у Саборној цркви Светог Николе у Котору и постао за-писничар у Епархијској Конзисторији. Следеће године је рукопо-ложен за јеромонаха добивши парохију будванску, затим и пе-тровачку и постао вјероучитељ у тамошњој основној школи. Уб-рзо је и настојатељ манастира Режевића, налазимо запис: „Како манастир Режевићи није имао дуже времена настојатеља, ма-настирске зграде су оронуле и садашњи настојатељ Гаврило их оправља и настоји да манастир што више утврди.”1

Јеромонаха Гаврила налазимо у манастиру Добриловина 1936. године. Колико је био тамо, не знамо, само постоји запис да је у месецу јануару те године пребачен у манастир Морачу, јер је

дотадашњи игуман манастира Морача Данило, прешао у Острог.У најтежим данима за наш народ постављен у ову велику светињу, труди се колико може да јој послу-жи. Помаже изгладнелом наро-ду, прима избеглице и сиротињу, храни ниште. Као вјерни свједок тадашњих догађаја, пише извјештај митрополиту Јоаникију:

„Гледао сам позване резерви-сте, све старије људе, како крећу са својих огњишта, остављајући своје фамилије, многи без зрна жита. Препоручују ми и моле, да им фамилије не пуштам и да им помажем у невољи. Обећавам да ћу учинити све што могу.” Људи који су га познaвали свједоче да је био свуда радо приман, веселе нарави, али и

„озбиљан као анђео, какав свеш-теник треба да буде.” Живећи са својим народом, он је гладнима помагао, тужне тјешио, са весели-ма се радовао.Народ креће у рат и пева – како

Свети пише у писму и додаје: „народне пјесме које ничу из дубине душе сваког Србина - Црногорца, разлежу се долином Мораче... Ваше Високопреос-вештенство, овим изражавам не само моју мисао, но и мисао народа овога краја, и у свих Вас име мо-лим, да примите изразе дубоког поштовања и за-хвалности и да будете израз народа овог краја, код Његове Светости Патријарха.В. Д. настојатељ Гаврило Дабић“2

На почетку Другог светског рата за Црну Гору наступају тешка времена. Многа омладина и инте-лектуалци, затровани атеистичком идејом, ширили су је по градовима и селима. Прво су се обрачуна-ли са Црквом, свештенством и народом који је хтео да сачува вјеру. Када је рат почео, закони су преста-ли да постоје, а многи су заборавили и онај Божји закон којим су одгајани од малена. Идеологија је оправдавала њихове поступке и средства.Јеромонах Гаврило је као вриједан и поштен до-био послушање да среди манастирску економију у манастиру Морачи, да сачува манастирску имо-вину. Тада и почиње његово страдање. Првих дана маја 1941. године наоружани мјештани су упали у манастир Морачу и под претњом смрти натерали јеромонаха Гаврила да својом руком напише пис-

`it

ijeм

онахиња А

МФ

ИЛ

ОХИ

ЈА

Дуга ноћ страдања Светогновомученика ГаврилаУ порти манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој налази се гроб Светог новомученика Гаврила Жупског. Од када је почела обнова овог манастира, марта 1998. године, сестре су се, првих дана по свом доласку, упозна-ле са животом и страдањем некадашњег игумана. Од тада почиње и њихово молитвено сећање и обраћање овом светитељу, који је постао, поред Светог апостола Луке и Преподобног Стефана Пиперског, заштитник ове обитељи.

29

април / 2010 / s

vetigora

мо митрополиту Јоаникију, како је напустио манастир у при-суству учитеља, председника општине и управника поште и све запечатио, а кључеве дао манастирском ђаку Радоса-ву Обреновићу. Натерали су га да напише и следеће редо-ве: „Према досадашњем настојатељу, г. Дабићу Гаврилу, народ овога краја, је сасвим нерасположен, с обзиром на поступке именованог, те би било у интересу општем и овог манастира да се постави неко друго лице за настојатеља, макар и неко од мјесних пароха за извесно вријеме.”3 Иако је ово писмо било написано под претњом смрти и није било званично, митрополит Јоаникије је упутио за управ-ника манастира пароха, свештеника Душана Јанковића, а јеромонах Гаврило је био позван на одговорност, да се јави на Црквени суд што је напустио манастир без благослова. У својом муци, упућује писмо владици:

„Ваше Високопреосвештенство,у највећој скромности и оданости, узимам слободу извјестити Ваше Високопреосвештенство о сљедећем:Као што је познато, већ неколико година по решењу за-коните духовне власти, водим управу манастира Мо-раче. Морача је увјек била видно српско-православно свјетилиште. Увјек је узимала, а и сада узима учешће у помагању сиротих и невољних. Доказ је све то, да на манастирском земљишту живи око двеста право-славних породица. Данашње несређено стање ис-користили су несавјесни појединци, заборављајући на светињу манастира и на добра која манастир чини народу и почели су да стварају неред. Дана 2. 5. 1941, једна руља од 15 до 20 друга, до-шла је у манастир Морачу, и мене, као настојатеља, силом оружја и на груб начин истјерала из манасти-ра, наређујући ми да се у манастир не смјем повратити. Пријетили су ми убиством. Пошто су мене силом отјерали из манастира, заузели су манастирске зграде и сву покрет-ну манастирску имовину. Ову руљу су предводили: Радо-мир Бијелић, учитељ, Димитрије Марковић, кафеџија и предсједник општине Милосав Бакић.”Jеромонах Гаврило је премјештен у манастир Ждребаоник. Ту је остао само петнаест дана, а онда је због потребе Цркве по-слан у манастир Дугу са о. Платоном. Тамо затиче стање мана-стира такво, да је ту немогуће живјети и опет нерасположене мјештане. Одатле пише митрополиту Јоаникију:

„Прегледао сам манастир и сву његову покретну и непокретну имовину. Цјелокупна непокретна имовина је издата у закуп... Покретна имовина састоји се из неколико тањира и двије пињете, као и архива за неколико година. Од живога, мана-стир нема ни мачке. Готовине по дневнику касе нема. Све што је приходовано, то је и расходовано. Хране нема. У кући, кров и плафони толико су оронули, да без генералног реновирања, зграда је неупотребљива. Црква са црквеним утварима и бо-гослужбеним књигама буквално су иструлели од влаге, од првога додира комади отпадају.Високопреосвећени, да ми је икако било могуће примити управу манастира Дуге, Ви знате да бих то учинио ради ва-ших родитељских савјета и пријатељских осјећања према мени, а нарочито у овим данима страдања наших светиња и свештенства. Да сам имао бар толико гдје да главу склоним, да се са чим покријем и комад хлеба, задовољио бих се и не би вам досађивао. Молио сам околне сељане да ми бар за једно мјесец дана дају једну сламарицу и један покривач и бар један комад хљеба, па ћу платити. Ни то нијесам могао наћи.

Љуби Вам десницу Ваше одано чедо јеромонах Гаврило Дабић; 28.

5. 1941.“4

После још једног оваквог писма јеромонах Гаврило добија благослов да иде

у манастир Градиште, на приморје, а да сам плати путне трошкове јер је прешао у други манастир „по властитом захтјеву”.

У манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој У манастир Светог Луке дошао је 16. августа 1941. годи-не, гдје је постављен да води све намјесничке дужности, економију и књиге. Маја мјесеца исте године, убијен је ар-химандрит Никодим Јањушевић, који је обновио Жупски манастир и то од сопствене уштеђевине коју је зарадио, дуго радећи у Америци. Пљачкаши, будући у свези са ма-настирском послугом, ушли су са лакоћом и убили архи-мандрита Никодима и опљачкали манастирску касу. Још се чува у манастиру преписка архимандрита Никодима, тј. тужба упућена жандармерији да се ухапсе послужитељи, написана два дана пре убиства.У то време је у манастиру био и јеромонах Саво Шалетић, који и даље наставља да живи у Жупи по доласку јеромонаха Гаврила.Архимандрита Никодима су убили, а остали су исти послужитељи – мајка и син, који су примљени у мана-стир да преживе, али су се полакомили на манастирско имање. Крајем марта и почетком априла 1942. године биле су најжешће борбе између четника и партизана на потезу Острошка греда – Међеђе (висораван која се на-лази између Манастира Острог и Жупског Манастира). У то вријеме су партизани од Жупе направили тзв. „слобод-ну територију”, свуда су по селу патролирале партизанске 30

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

јединице. Јеромонах Гаврило је окружен са свих страна недобронамер-ним људима. Тако је започело страдање новомученика Гаврила. Жалио се малобројним пријатељима да добија претње, те је тражио од комшија да му позајме пушку и бомбу. Тадашњи „манастирски шумар” Симо Вулић је поткрадао шуму, а манастирски послужитељи су планирали да преузму све што је у манастиру остало. Пошто им је настојатељ отац Гаврило био препрека морали су да га се ослободе. Тада су партизани имали своју станицу милиције на Мачку, те га они пријављују да сарађује са четници-ма. Воде га на саслушање, али му не налазе кривице.Из Митрополије стижу прогласи, да свештеници у овим тешким време-нима сачувају достојанство служитеља Божјег олтара. 6. априла стиже писмо где се захтева од Светог Гаврила да напише извештај о владању свештенства и братије обитељи. Поред њега је ту живео само јеромонах Саво. Не знамо да ли је написао и послао извештај. Сутрадан је одведен из манастира.Да би га оптужили, послужитељи одлазе у станицу милиције, и дово-де партизане у манастир. За то вријеме, Симо Вулић одлази у шуму из-над манастира, лупа и сече. Зову о. Гаврила да иде и ухвати лопове. Он се пење на брдо изнад манастира. За то време долазе партизани који га траже. Чују вику на брду, и у том им манастирски радници говоре: „Ено га горе, чујете му глас, отишао је Гаврило код Баја Станишића.” Сљедећег дана, на празник Благовијести, што је те године био и трећи дан Васкрса, долази партизанска тројка, одмах после Свете Литургије да га воде у станицу. О. Гаврило је миран, хоће да спакује парче хљеба. Послуга се чудно понаша, његов сабрат Саво Шалетић, још горе, вели:

„Тамо гдје ти идеш, хљеб ти неће требати.” Кад падне мрак, одводе га у Драговољиће, гдје је јама, звана Плоча, дубока десетак метара. Већ је напуњена жртвама. Не знамо да ли су га дуго тукли или мучили. Али је народ причао, да је три дана још био жив у јами, међу лешевима који су се распадали. Многи су чули како зове у помоћ.У мају мјесецу, власт се мења у Жупи, долазе четници, а тек у августу специјалне санитетске јединице се спуштају у јаму, и ваде тела из јаме. Благословом митрополита Јоаникија, 16. августа 1942. године, тјело Све-тог Гаврила сахрањено је на манастирском гробљу, гдје и сада почива. По сведочанству јединог преживелог очевица, тело је било доста очува-но, само је постојала једна рана на челу, од ударца или од пада у јаму. Са Светим је пронађено и једно дјете, такође убијено.Опијeло је извршио парох жупски Стојан Костић. А бесједио је на сахра-ни прота Мирко Кнежевић, о томе, како је јеромонах Гаврило страдао ради свог поштења, за крст чaсни и вјеру православну.У данашње време у манастир Светог Луке долазе на гроб Светог Гав-рила многобројни поклоници. Забиљежена су и неколика исцељења. Сваке године на Благовјести и Сабор Архангела Гаврила своје молитве упућујемо новомученику. Свештеномученик Гаврило је канонизован заједно са осталим ново-мученицима Српске Православне Цркве, који су пострадали у вријеме гоњења од стране богоборних комунистичких власти. Свештеномученик Гаврило Жупски налази се на заједничкој икони Све-тих новомученика из Митрополије црногорско-приморске, у центру које је насликан свештеномученик Јоаникије, Митрополит црногорско-приморски.По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија сестринство манастира сакупља податке о животу новомученика Гаврила, а монахиња Стефанија је изра-дила и његову посебну икону.Свештеномучениче Гаврило моли Бога за нас.

1. Бошко Стрика, Далматински манастири, Загреб, 1930. Стр. 271.2. O. Велибор Џомић, Јеромонах Гаврило Дабић, Страдање Српске Цркве од ко-

муниста, Светигора, Цетиње, 1997.3. Архив Митрополије црногорско-приморске.4. Исто, бр. 3

...КОЈИ СЕ ИГРАШЕ У ПИЈЕСКУНекада давно,

када су живјеле бајке,спреми се Свети Петар

да сиђе на Језеро.

Светац ко светац,одгурну четири стране свијета

и посвети се беспућу.

Сасвим усамљен... брижан,изненада се затече у богатству:

Под кућом - вода, у води - риба,

над кућом - небо, у небу - звијезда.

Остаци старог потопа бијаху се одавно стишали међу брдима.

Само је дивља пчелапонад земаљског мира

зујала тајну далеког меда.

Кад видје Светац да је светињапружила руку, обузе га милина

и радост подневног сунцаобасја домовину. Па

кад се осмјехну Бог, Светац познаде знак и погледа

на малог Рада који се играше у пијеску:

Види синовац, рече,ево ти овај Горски вијенац,

а ти мени - капелу на Ловћену.

poezija ИЛИЈА Лакушић

31

април / 2010 / s

vetigora

kwig

a JU

DIT

eПревод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

1. Јудита пак паде на лице и посу прах на главу своју, и скиде хаљину од костријети у коју се била обукла. И приношаше се од недавно у дому Господњем кâд оне вечери; и завапи гласом великим Јудита ка Господу и рече:

2. Господе Боже оца мога Симеона, коме си дао у руку мач на освету инородним, који разријешише матери-цу дјевствену на оскрнављење и обнажише њедра на срамоту и упрљаше материцу на поругу. Пост. 34, 25 Јер си рекао: Да не буде тако, а они учинише.

3. Ради тога предао си кнезове њихове на погибију, и постељу њихову, која је познала превару њихову, пре-варену крвљу, и поразио си робове с господарима, и господаре на престолима њиховим,

4. И дао си жене њихове на разграбљење и кћери њихове у ропство и сва добра њихова на диобу сино-ва миљеника Твојих који ревноваше ревношћу Твојом, и претрпјеше мрзост скрнављења крви своје и призва-ше Те у помоћ; Боже, Боже мој, услиши и мене удовицу!

5. Јер Ти си учинио она прије ових и ова, и она послије и садашња и оно што ће доћи предвидио си, и догодише се она која си замислио,

6. И оприсутнише се ствари што си захтио и рекоше: Ево, ту смо! Јер сви путеви Твоји су готови, и суд Твој у предзнању.

7. Јер, ево, Асирци се умножише у сили својој, узнијеше се на коњу и коњанику, погордише се у мишици

пјешачкој, поуздаше се у штит и копље и лук и праћку, и не познаше да си Ти Господ који мрзиш ратове.

8. Господ је Име Твоје: Ти сакруши њихову снагу си-лом Твојом и порази моћ њихову јарошћу Својом; јер смишљаху да оскрнаве светињу Твоју, да загаде обита-лиште покоја Имена славе Твоје, да оборе гвожђем рог жртвеника Твога.

9. Погледај на гордост њихову, пошаљи гњев Твој на гла-ве њихове, дај у руку моју удовичку, у ономе што на-мислих – крјепост.

10. Удари роба уснама лукавства мога, по кнезу и од кне-за по слуги његовом, порази њихову надменост руком женском.

11. Јер није у мноштву крјепост Твоја, нити владање Твоје у моћнима, него си Бог смирених, малих си Помоћник, Заступник немоћних, очајника Покровитељ, безна-дежних Спаситељ.

12. Да, да, Боже оца мога и Боже наслеђа Израиљева, Вла-дару небесâ и земље, Творче водâ, Царе све творевине Твоје, Ти услиши молитву моју

13. И дај ми ријеч и лукавост да их раним и смождим, оне који против Завјета Твога и Дома освећења Тво-га и врха Сионског и дома опстанка синова Твојих смишљаху суровости.

14. И учини у свему народу своме и сваком племену познање да знају да си Ти Бог, Бог сваке силе и моћи, и да нема другог заштитника рода Израиљева осим Тебе.

1. И догоди се када престаде да вапије к Богу Израиљеву и кад оконча све ријечи ове,

2. И устаде од тада (ничице), и позва слушкињу своју и сиђе у дом у коме је боравила у дане суботње у дане празничне своје,

3. И скиде хаљину од костријети у коју се била обук-ла, и свуче хаљине удовиштва свога; и уми тијело во-дом и помаза миром јаким и рашчешља власи главе своје, и положи круну на њу, и обуче хаљине радости своје, којима се украшавала у дане живота мужа њеног Манасије,

4. И обу сандале на ноге своје, и стави огрлице и нарук-вице и прстење и наушнице и све украсе своје, тако се украсила веома на прелест очију мушких, који је буду видјели.

5. И даде слушкињи својој мјешину вина и сасуд уља, и врећу напуњену брашна и смокве и хљебове чисте, и обави све посуде своје и стави на њу.

6. И изађоше на врата града Ветилуја и нађоше како стоји на њима Озија и старешине града Хаврина и Хармина.

7. А кад је видјеше, и бјеше измјењено лице њено као и хаљина у коју се била обукла, задивише се љепоти њеној изузетној и рекоше јој:

8. Бог отаца наших нека ти даде благодати и нека сврши подухвате твоје на славу синова Израиљевих и узвишење Јерусалима.

9. И поклони се Богу и рече им: Заповиједите да ми отво-ре врата града и изаћи ћу на извршење ријечи, које сте говорили са мном; и наредише младићима да јој отво-

ре као што рече.10. И учинише тако. И изађе Јудита, она и слушкиња њена

са њом; и надгледаху је људи из града докле не сиђе с горе и док не прође долину, и више је не виђаху.

11. И иђаху долином право и сусрете је предстража Асир-ска.

12. И ухватише је и запиташе: Чија си и откуд долазиш и куд идеш? И рече: Кћи сам Јеврејска и бјежим од лица њиховог, јер ће бити предани вама на уништење;

13. И ја долазим пред лице Олоферна војеначелника силе ваше да му јавим ријечи истине и показаћу пред ли-цем његовим пут којим ће ићи и загосподарити свим горњим (крајем) и неће погинути од људи његових ни једно тијело, ни дух живота.

14. Када људи чуше ријечи њене, и видјеше лице њено – бјеше пред њима дивно красотом веома – па јој реко-ше:

15. Спасила си душу своју похитавши да сиђеш пред лице господара нашег; и сада приђи до шатора његовог, и од нас ће те провести, док те не предају у руке његове.

16. А ако станеш пред њега, немој се уплашити срцем својим, него му јави по ријечима твојим, и добро ће ти учинити.

17. И изабраше између себе мужева сто и припојише њој и слушкињи њеној, и доведоше их на шатор Олоферна.

18. И би сабрање у цијелом логору, јер се разгласи по ша-торима о присуству њеном; и дошавши, опколише је, пошто је стојала изван шатора Олофернова док му не најавише о њој.

ГЛАВА ДЕВЕТА

ГЛАВА ДЕСЕТА

32

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

1. И рече јој Олоферн: Буди смјела, жено, не бој се срцем својим, јер ја не учиних зла човјеку који изволи служити цару Навуходоносору све земље.

2. А сада народ твој, који живи у горњем (крају), да ме нису понизили, не бих подигао копље своје на њих; него они сами себи учинише ово.

3. И сада реци ми ради чега си отишла од њих и дошла к нама, јер дошла си к спасењу: буди смјела, ове ноћи ћеш живјети, па и даље.

4. Јер нема тога ко ће ти учинити неправду, него ће ти до-бро чинити, као што бива слушкињама цара мога Навухо-доносора.

5. И рече му Јудита: Прими ријечи слушкиње своје, да проговори слушкиња твоја пред лицем твојим, и нећу објавити лаж господину моме у ноћ ову.

6. И ако будеш слиједио ријечима слушкиње твоје, саврше-но дјело ће учинити Бог с тобом, и неће промашити го-сподин мој у својим подухватима.

7. Јер живи цар Навуходоносор све земље и живи држава његова, који те посла на поправку сваке душе, зато што ће не само људи ради тебе служити њему, него и звијери пољске и животиње и птице небеске снагом твојом живјеће за Навуходоносора и за сав дом његов.

8. Јер чусмо за мудрост твоју и вјештине душе твоје, и би знано свој земљи да си једино ти добар у свој царевини и моћан разумом и чудесан у вођењу ратова.

9. И сада слово, које је казао Ахиор на сабрању твоме, чусмо ријечи његове, јер га прихватише људи Ветилуја, и јави им све, што је изговорио код тебе.

10. Зато, владико господине, не превиди ријеч његову, него је задржи у срцу своме, јер је истинита; јер се не свиђа роду нашем, да надвладава мач над њим, ако не сагријеше Богу своме.

11. И сада да господин мој не буде одвраћен и неуспјешан и да смрт дође на лице њихово, и да их обузме гријех, којим ће прогњевити Бога свога, кад учине оно што је непри-лично.

12. Пошто нестаде код њих храна, и умањи се потпуно вода, наумили су да се устреме на стоку своју и све што им опредијели Бог законима да не једу, намислише да употријебе.

13. И првине пшенице, и десетак вина и уља, што сачуваше осветивши свештеницима који предстоје у Јерусалиму пред лицем Бога нашега, ријешише да поједу све оно што ни рукама не приличи да се дотакне било ко од народа.

14. И послаше у Јерусалим, пошто они који ондје живе учини-ше то исто, преносиоце опроштаја од стране старјешина.

15. И биће, кад им се јави и то учине, да ти се даду на погубљење у дан онај.

16. Стога је слушкиња твоја, сазнавши све ово побјегла од лица њиховог, и посла ме Бог да учиним с тобом дјела због којих ће бити ван себе сва земља, сви они који чују ово.

17. Јер слушкиња твоја је богобојажљива и служи дан и ноћ Бога небескога; и сада, остаћу код тебе, господине мој, и излазиће слушкиња твоја ноћу у удолину, и молићу се Богу, и рећи ће ми кад су учинили гријехове своје.

18. И вративши се јавићу ти, и изаћи ћеш са свом силом својом, и неће бити никога од њих ко ће се супротстави-ти сили твојој.

19. И повешћу те кроз Јудеју док се не дође наспрам Јерусалима, и поставићу престо твој посред њега, и водићеш њих као овце, које немају пастира, и неће залајати ни пас језиком својим против тебе. Јер ово ми би речено по предзнању моме и би ми откривено и бих по-слана да ти јавим.

20. И допадоше се ријечи њене Олоферну и свима служитељима његовим, и задивише се мудрости њеној и рекоше: Нема овакве жене од краја до краја земље по љепоти лица и разборитости ријечи.

21. И рече њој Олоферн: Добро је учинио Бог пославши те пред народом да буду у рукама наше власти, на пропаст оних који су понизили господина мога.

22. И сада, ти си красна по лику своме и добра по ријечима својим; отуда, ако учиниш као што си рекла, Бог твој биће мој Бог, и ти ћеш у дому цара Навуходо-носора сједјети, и бићеш славна по свој земљи.

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА

- наставиће се -

19. И дивљаху се љепоти њеној, и дивљаху се синовима Израиљевим због ње, и рече сваки ближњем своме: Ко ће презрети народ овај, који има у себи жене овакве? Зато није добро оставити од њих ниједног човјека, јер ако би били остављени биће у стању да надмудре сву земљу.

20. И изађоше они који спавају са Олоферном и сви служитељи његови, и уведоше њу у шатор.

21. И Олоферн се одмараше на одру своме под завјесом, која

бјеше од порфире и злата и смарагда и драгог камења из-аткана

22. И јавише му за њу и изађе у предњи дио шатора, и свјетиљке сребрне ношаху се испред њега.

23. Када пак дође Јудита пред лице његово и служитеља његових, сви се дивљаху љепоти лица њеног; и павши на лице поклони му се, и подигоше је робови његови.

33

април / 2010 / s

vetigora

една стара јеврејска народ-на пословица каже: „Бог није могао бити на сваком месту, па је зато створио мајке.“

Наш народ је у лик мајке уплео сва своја племенита осећања, али и своју тугу, стрепњу и бескрајно надање. Мајка је из-вор љубави и вечити састрадал-ник своје деце, а живот једног хришћанина није ништа дру-го до жртва и страдање, кроз љубав и у љубави, стога је мајка, као тихи носилац бремена своје деце, прва клица хришћанске

љубави.Преподобна мати Ангелина, дар

Божије љубави човеку, пред престолом Најсветијег и Најдивнијег Сина, већ вековима моли за сву своју децу. Децу која јој се у невољи и немоћи својој молитвом обраћају, тражећи њено заступништво пред Творцем.Рођена је у Елбасану, око 1440. године. Њен отац, кнез Ђорђе Аријанит Комнин и мајка Марија Мусакија, имали су једанаесторо деце, осам кћери и три сина. Ангелина је рођена као пета, по реду рађања. Гледајући своју мајку, рано је спознала пуно значење речи љубав. Научила је да то није пука романса, већ жртва, страдање, трепет и страх. Спознала је чекање, а са чекањем и стрпљење. Наслеђем је задобила понос, а васпитањем смерност.Била је веома образована, мудрости се учила из Светог Писма и књига Светих Отаца.Удала се када јој је било двадесет година. Од тога дана у њеном животу преплићу се срећа и туга, радост и мука, неуморно се надмећући за место у њеном срцу и њено вечно одређење.Њен муж био је Стефан Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића и Ирине, у народу опеване као Јерине. Био је потомак Светих Немањића и славног цара Лазара. Родом и духом господин, а иметком, сиромах. Њега и његовог рођеног брата Гргура ослепи цар Мурат II. Иако је теле-сним видом живот проводио у тами, душа му је светлела Христовом вером, па је тако био светионик многима око себе.Венчали су се 1460. године. Стефан је тада имао око 40. го-дина. Непуних годину дана живели су у кући Ангелини-них родитеља, након тога одлазе путeвима своје среће и несреће. Живели су на туђем и од туђег, једино су они међу собом били своји и Божији. У немаштини и оскудици изродили су троје деце: Ђорђа, Јована и Марију.Ангелина се трудила да својој деци пренесе све оно што је од своје мајке научила. Волела их је несебично и јако. Љубав је била једино за шта је била сигурна да им може дати и сутра када осване нови дан. Све друго је било магловито и неизвесно. Учили су их својој светој вери, причали им о њиховом пореклу, вежбали са њима племићко држање и опхођење. Иако често гладни, нису заборављали светлост свог крста и порекла.Михољско лето 1476. године није им донело још мало сун-ца, како су се макар надали. Донело им је још бола и суза. Деветог октобра Стефан умире. Није дочекао да испраћа синове у бој, и да им се радује по повратку, није поживео

ОЛИВЕРА Балабан

majkeHRI{]anke

до Мариног и Јовановог венчања, није видео Ђорђа као митрополита Максима. Када је Стефан умро Ђорђе је имао 15, Јован 13 а Мара 9 година.У књизи „Запис душе“ Љиљана Хабјановић – Ђуровић опи-сала је Стефанов растанак са децом: „Дођите да вас благо-словим, синови моји. Деспоти Бранковићи. Не оставаљам вам ништа осим имена. А сам Бог зна шта ће вам оно до-нети. И хоће ли вам бити на корист, или на штету. Чувајте мајку и Марију. Чувајте један другога. И никада не забора-вите да сте православни Срби. Тако вам Бог помогао! А ти, кћери моја лепа, ти си ми брига највећа. Али даће Бог па ће се наћи племић коме је милија чиста душа и добро име него дукати и имања. Да не останеш седа међу браћом. А ако, по доброти Пресвете Мајке, доспеш у нови дом и испу-ниш га децом која ће туђе име носити, никада не заборави име свога рода и свога народа. Док их је љубио последњи пут, деца су плакала.“Након Стефанове смрти, остадоше им бол и празнина, као најбољи пријатељи. Није их напуштала ни нада у Милост Божију.Ангелина је била храбра и мудра жена, спремна да носи бреме које јој је Господ наменио. Непоколебљива у очувању своје вере и истрајна у молитви Мајци Божијој- да својим заступништвом код Сина свога оснажи младе и крхке Бранковиће на путевима који им предстоје. Чекало их је још искушења. Од дана када је оставила свог Стефана под хумком туђе земље, њена највећа жеља је била да се врати у Србију. До доласка у Срем, прошло је пуних десет година. Свашта су проживели, много тога истрпели. Једно време били су под

Преподобна мати Ангелина

34

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

окриљем цара Фридриха III Хабзбуршког. Цар их је узео под своју заштиту и дао им је замак Вајтерсфелд. Из овог замка, Ангелина је први пут своје синове испратила у бој. Баш онако како су то чиниле мајка девет Југовића, мајка Јевросима, царица Милица, са молитвом на уснама и стрепњом у срцу. Са грчем у утроби својој, јер су из те утробе изашли и угле-дали светлост Господњег дана. И шта може друго мајка, него да чека, да се моли и да се нада. Боравак у Аустрији обележила је и Маријина удаја. По наговору цара, Марију су дали монтефарском кнезу Бонифацију Палеологу. Још једна рана на срцу мајке.Када су Турци почели надирати ка Угарској, а Угари ка Аустрији, Вук Гргуревић, Стефанов синовац и дотадашњи деспот српском народу у Срему , умире. Краљ угарски Матија Корвин, преко свога гласника позива Ангелину да са синовима дође у Срем, тадашњу Расциу ( земља Срба ). Био му је потребан деспот за српски народ у Срему, а народ је одавно прижељкивао да то буде један од Сте-фанових синова.1486. године, вођена љубављу према српском народу и светлој дужности својих синова деспота Бранковића, Ангелина са де-цом и моштима свога мужа Стефана преко Беча и Будима, долази у Срем. Настанили су се у Купинику. Од краља Матије добили су део земље Лазаревића и Бранковића: Купиник, Сланкамен и Бер-касово са околним селима.Ђорђе и Јован су били на челу српског народа, а мати Ангелина је чинила све да буде од користи. У свој дом је доводила младе девојке да би их поучавала ручном раду, вођењу домаћинства, складном одевању. Учила их је молитви и читала им житија Све-тих. Њена брига више нису били само њени синови, већ кћери и синови целог народа. Волела је српски народ Стефановим срцем, и српски народ је волео њу. Јован се оженио Јеленом, ћерком војводе Стевана Јакшића из Јагодине. Јелена је била лепа и стасита, из добре куће девојка. Имали су две кћери и жељно ишчекивали наследника, али на-следник се није рађао.Ђорђе свој пут виде у монаштву. Монашким постригом доби име Максим. Јован је преузео место првога међу Србима. Био је ве-лики ратник, великих планова, младалачког заноса, храбар и не-устрашив. Желео је да поврати Србију, да оживи деспотовину. Бранковићима се чинило да су невоље мало посустале, да су ко-начно предахнули.1495. године Ангелини стиже тужна вест. Умрла је њена кћер

Марија. Имала је само 27 година. Срце мајке се кида-ло, није је видела од оног дана када су је испратили у њен нови дом. Није видела ни њену децу. Није била са њом да је утеши, да је охрабри, да јој ублажи муке. Пу-сто материнско срце, велико за љубав, али премале-но да у њега стане сва бол због изгубљеног чеда. Нису се довољно нагледале ни поразговарале. Остала јој је само молитва. Тек што њена бол мало утихну, 1502. године изгуби и Јована. Мајка Ангелина, друго дете пред собом испра-ти. Бол јој је разапињао душу, утроба која их је носи-ла се кидала, све је у њој умирало а она је и даље мо-рала да живи. За седам година двоје деце је сахрани-ла. Није их још стигла ни оплакати, а већ је дошао тре-нутак када је опет, по ко зна који пут морала спакова-ти своје невоље и потражити ново уточиште. Пошто Бранковићи више нису имали наследника, а Максим се није хтео одрећи својих завета Господу датих, краљ Владислав на место деспота постави грофа Иваниша Бериславића. То не беше све, него и Јелену Јованову удовицу , краљ и краљица удадоше за Иваниша. Мак-симу и Ангелини гроф Бериславић јасно даде до знања да их не жели на свом поседу.1505. године, Ангелина и Максим, носећи свете мош-ти Стефана и Јована, одлазе у Влашку, код војводе Ра-дула Великог, у Трговиште. Његова жена, војвоткиња Катарина, била је ћерка Ивана Црнојевића господара са Цетиња, и Гоиславе, Ангелинине сестре. Тих годи-на Ангелина се замонашила. У миру су провели свега три године. Максим се много бавио црквеним и дипло-матским пословима. Био је од велике помоћи војводи Радулу, који га је изузетно поштовао. Када је Влашка Црква канонски уређена, Максим је рукоположен за епископа.У Трговишту су остали до смрти војводе Радула, 1508. године. На његово место долази злогласни војвода Михља, и од тога тренутка Бранковићи влашкој земљи више нису добродошли. Војвода је био наклоњен ри-мокатолицима, а Бранковићи су били утврђени пра-вославци, од њега им је претила опасност. Потра-жише уточиште код Јеленине браће, Стевана и Мар-

35

април / 2010 / s

vetigora

ка Јакшића. Они им обезбедише имање на Фрушкој Гори где Бранковићи, милошћу Божијом и уз ве-лику помоћ руског кнеза Василија Ивановича, са-градише манастир Крушедол. У цркви посвећеној Благовештењу, мати Ангелина и епископ Максим Бранковић сместише свете мошти Стефана и Јована.На Фрушкој Гори, мати Ангелина потражи мир својој пострадалој души. Предаде се молитви и труду око манастира. Помагала је и светогорски манастир Све-ти Пантелејмон. 1513. године епископ Максим Бранковић долази на трон Београдске митрополије. Корача путевима својих светих предака. За мајку је ово био чудесан догађај. Стефанов и њен првенац Ђорђе, сада митро-полит београдски. Иако су је већ притисле године и свој данак однели немили догађаји, она и даље гради. Подиже Сретењску цркву у близини манастира Кру-шедол и ту се настањује. Молитва јој је била разговор, помен и радост. У молитви је била ближа Стефану, Јовану и Марији. Троје најмилијих је сахранила, али и даље стоји. Људска душа је као пешчани сат, како год да га окренеш, зрнца песка клизе; губи своју улогу само када се поломи, а људска душа када се удаљи од Бога. 18. јануара 1516. године, одлази последње што је имала на овом свету. Умире митрополит Максим, њена утеха и понос. Љиљана Хабјановић-Ђуровић овако описује исповест мати Ангелине над мошти-ма Светог Стефана: „У часу када сам спустила свој мо-дри и дрхтави пољубац на мртво чело свога чеда, се-тила сам се оне вечери када ми се Света Петка откри-ла Својим живим присуством. Сине мој! Сине, јекнула сам. Мајка која се молила Светитељки за српски на-род и веру православну. За спас душе своје. Мајка која се није сетила да каже, нека ме надживи син мој!Ти си, Стефане, упркос свему, отишао из ове наше постојбине јада као срећан човек. Отишао си, и ис-пратила су те сва наша деца. А ја сам децу испраћала. Веруј ми, нема већег бола. Нема страшнијег губит-ка. То ти кажем ја, која сам толико губила и боловала. Сада сте сви ви, моји мили, тамо. Заједно. Ја сам овде. У сузној долини. Чувам ваше књиге. Оно мало ствари које су остале иза вас. Успомене.“Остаде мати Ангелина да живи, у својим молитвама, да се моли над три кивота још пуне четири године.Умрла је 30. јула 1520. године. Сахрањена је у при-прати Сретењске цркве. Касније су њене мошти пре-несене у манастир Крушедол, и ту почиваху сви Све-ти Бранковићи, све до 1716. године. Њихове мошти биле су утеха многима. И баш због тога, и мртви, Тур-цима су сметали. Из њихових непомичних тела, свет-лела је православна вера и крепила верујући народ. Турци спалише манастир Крушедол заједно са мош-тима Светих Бранковића 1716. године. Али, душа је вечна и неуништива. Три века након те 1716. године бранковића Фрушка Гора и даље светли. Светли ду-шама Стефана, Ангелине, Максима, Јована. Сија мана-стир Крушедол и жезал митрополита Максима, сада у руци патријарха српског.Нека нас молитвама Преподобне мати Ангелине и свих Светих Бранковића Господ утврди на путу пра-вославне вере!

stare~nikСтарац Серафим

Други послушник старца Онуфрија Кипранина је био ста-рац Серафим из Димитријаде. Да би достигао висину врлине свог старца, имао је савршено послушање пре-ма оцима из целог скита, чинио је све што би му рекли.

Једног дана старац Мина му рече: „Брате, молим те, иди до ар-сане да купиш рибу, нужда је.“ Старац Серафим је одмах послу-шао и сишао до мора, међутим, рибари нису имали рибу. Уме-сто рибе, у његову торбу су ставили облутке из мора. Старац је узео торбу, и попео се назад до колибе. Рекао је старцу Мини да донесе велику тепсију да стави рибу, пошто је торба била врло тешка. Изручио је торбу у тепсију. Чим је старац Мина угледао облутке, рече му: „Видиш ли ти ово, непослушни? Твоја непослушност је рибу претворила у ово велико камење које си довукао овамо.“ Овај, пошто поверова у то, расплака се и за-тражи опроштај за своје непослушање. Старац Серафим је био неписмен, али касније се посве-тио калиграфији, тако да је до данас сачувана једна његова стихологија. Скончао је свој живот светитељски.

Старац Дамаскин Био је послушник истог старца. Тиховао је у једној пећини између колибе Преображења и Сретења. Ту је у савршеном тиховању очистио ум од свега земаљског и постао учитељ срдачне молитве. Потом је горећи огњем божанске љубави тражио дозволу од старца Мине, који је тада био старац њихове колибе, да му до-зволи да оде на мирније место, да би кроз тиховање још више заволео крај свих жеља, Троипостасног Бога. Старац Мина је пао пред његове ноге рекавши: „Дозволићу ти да одеш на мирније место, али унутар нашег скита. Изнад колибе Свете Тројице, у правцу стена, има једна мала, полусрушена колиба. Тамо да одеш да тихујеш, да и мени будеш утеха у овом свету, јер смо чеда истог духовног оца.“ Сав радостан старац Дамаскин је одмах отишао, видео како је мирно то место и, пошто му је старац Мина дозволио, по-чео да руши ксерокаливију (колиба која нема сопствени из-вор воде, већ уместо тога користи кишницу). Око заласка сун-ца нађе целе и нетакнуте мошти три светитеља, од којих се ши-рио неизрециви мио мирис. Он поче да плаче од радости и среће. Спустила се ноћ. Седео је на стени, која је до данас са-чувана, и размишљо о томе да обавести заједницу скита и ма-настир Велику Лавру. Око један по поноћи, према светогор-ском рачунању времена, док се молио, имајући чист ум, угле-дао је испред себе, гле чуда, три небеска човека, који га стро-го погледаше говорећи: „Старче Дамаскине, да смо хтели сла-ву и похвале од људи, не би се пели на ово стење овде, где смо се лишавали и ове воде, не би ли нашли одмора у Царству Не-беском. Узећеш наше мошти и отићи да их бациш на неко скри-вено место, да би остале тамо до општег Васкрсења, а ми до-били плату на дан Суда од Дародавца Бога, који нас је својом љубављу удостојио да обитавамо на овом месту.“ Старац Дамаскин одмах узе свете мошти и пренесе до једног неприступачног места за које је само он знао, али не и оци из скита. Када је завршио своју колибу, ту су долазили многи оци, а пре свих ондашња омладина да би се учила од њега срдачој мо-литви. Међу њима је био и старац Матеј из колибе Свих Све-тих, послушник старца Нектарија. Он је по благослову свог ду-ховника, старца Дамаскина, изашао са Свете Горе да би пропо-ведо покајање и исповест, поучавајући у исто време срдачној 36

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

poro

di~n

i `ibo

tО

. ТЕОД

ОР П

етридес

Светогорски пустињакстарац Мина

из Црне Горе4.молитви, која беше заборављена у богоспасаваном грчком народу. Док је проповедао у Патри, старцу је пришла једна жена са дететом у наручју, коме су очи биле ван очне дупље. Упита је за узрок томе, а она му одговори да је проклела дете. Тада старац Матеј поу-чи народ о томе како је клетва страшна ствар, затим узе детиње очи и врати их на место. На повратку за Свету Гору учио је младе о томе да се монах, уколико не одсече сопствену вољу и умовање, неће удостојити небеских дарова. Многи млади људи су трчали њему као жедни јелени да би чули поуке о монашком животу. Након тога је поново изашаоу свет да би проширио храм Вазнесења на Пагратију у Атини, а затим и саградио велики општежитељни ма-настир у околини Атике. Многобројне су поуке старца Дамаскина о тиховању, али на жалост, ништа није сачувано од онога што је беседио, јер се није нашао човек да то запише. Свој земаљски живот старац је скончао овако: Била је Света Четрдесетница, шести март, када по древним обичајима нико није излазио из колибе. Старцу Дамаскину беше од Бога јављено да је до-шао последњи дан његовог земаљског живота, зато посла једног свог посетиоца да позове послушника старца Мине, старца Онуфрија. Када је овај стигао, за-тече старца Дамаскина како плаче и упита га: „Зашто плачеш, старче Дамаскине?“

„Старче Онуфрије, молим те, узми ову књигу о Светом Јефрему и чувај је, јер ћу данас умрети непокајан.“ Старац Онуфрије се нађе у недоумици: „Старче Дама-скине, толико година си у тиховању, толико људи се спасило твојим поукама, и достигло светост, а ти ка-жеш да се ниси покајао?!“

„Да, старче Онуфрије, нисам се покајао, јер је треба-ло да умрем као послушник старца Мине и да будем скривен у нашој колиби и људима непознат, јер по-хвале спречавају спасење истинских монаха“, одго-вори он док су му сузе у потоцима текле. Старац Онуфрије сиђе до свог духовника, старца Мине, и пренесе му све. Обојица се одмах попеше до ксерокаливије (безводна колиба), где нађоше стар-ца Дамаскина који већ беше блажено упокојен. Сах-ранили су га и вратили се у своју колибу, где тек што стигоше, старац Мина рече: „Имам грозницу и темпе-ратуру“. Деветог марта, на празник Светих четрдесет мученика, отишао је и старац Мина из овог пролаз-ног у вечни живот, скончавши светитељски.

- крај -

Са грчког Валентина АврамовићТекст добијем добротом јеромонаха Евстатија,

сабрата Цетињског манастира

Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи. (1. Пет. 3,17)

занимљивом разговору за православни амерички „Радио древне вере“ (Ancient Faith Radio) снимљеном 21. јануара 2009. године - дан после инаугурације америчког председника Барака Обаме и дан пре 36. годишњице пресуде у парници Ро против Вејда1

(Roe vs. Wade), о. Томас Хопко је испричао анегдоту о дечаку који је увек постављао изазовна питања у школи.Једног дана, када је наставник у његовом разреду говорио о томе како се рађају бебе, дечак је подигао руку и рекао:

„Када је беба – беба?“Наставник је помислио да се дечаково питање односи на то када научници сматрају да је фетус који расте у утроби жене живо људско биће па је тако и одговорио. Међутим, дечак је узвратио: „Не. Не говорим о томе. Када је беба – беба? Ко одлучује о томе када она постаје беба?“Збуњени наставник је ћутао, а дечак је наставио. „Када је девојка трудна и не жели да роди бебу, она оде код доктора и тражи да се изврши абортус. Доктор и мецинске сестре га не називају бебом већ га ваде из девојке која га не сматра бебом. Али када је девојка трудна и жели да роди бебу, она иде код лекара и потом свима објављује да очекује прино-ву, а доктор и медицинске сестре га називају бебом. Дакле, моје питање је: када је беба – беба? Чини ми се да је она беба само када је мајка жели, али - како је то могуће?“Заиста, веома збуњује начин на који се бавимо темом абор-туса у нашем друштву. Аргументи којима се брани право жене да изврши абортус су готово увек засновани на томе шта би се могло догодити жени која се одлучила за абортус, а нема могућност да га изврши на безбедан и легалан на-чин. Са каквим опасностима и проблемима би се она суочи-ла када би то учинила на своју руку или пак када би родила дете, а није у положају да му пружи негу или љубав. Такође, поборници таквих уверења постављају питање какав би жи-вот имала беба која би највероватније одрастала у свету без родитељске љубави и бриге.Аргументи тврде да је абортус заправо чин милосрђа јер ће тиме беба и њени биолошки родитељи бити поштеђени од патње проузроковане њеним рођењем. Чињенице показују управо супротно. Жене које су извршиле намеран побачај и даље годинама емотивно, телесно и духовно пате од по-стабортивног синдрома све док се не исцеле кроз покајање. А нежељене бебе и саме страдају и беспомоћно се боре да остану у животу током самог абортуса. Међутим, ми смо, као држава, одлучили да њихов живот није вредан живота; тренутна патња мајке и детета се сма-тра мањим од два зла.

Kad je beba - beba?

37

април / 2010 / s

vetigora

Да ли је то милосрдно или праведно?Св. Силуан Атонски нас учи: „Волети значи страдати; што је већа љубав, то је веће страдање.“ Можда бис-мо сви имали користи од страдања када би се та деца родила, обавезујући се да им подаримо своју самож-ртвену љубав. Ако бисмо родитељима ускратили право да изврше легални абортус, онда би њихова патња због тога у ствари била искупитељна.Они који се залажу „за право избора“ такође кажу да бране права трудница које су силоване или чијим бе-бама је дијагностикован пренатални дефект - да би и оне имале право на абортус. Тврде да би „квалитет живота“ такве деце био крајње нарушен.Ипак, само један проценат од преко 50 милиона абортуса извршених од пресуде у парници Ро против Вејда је био због силовања. Само шест процената је имало медицински или терапијски разлог. Деведесет три посто свих утробних чедоморстава је извршено једноставно због личне или друштвене удобности. Труднице, њихови родитељи, мужеви или младићи нису желели одговорност коју изискује старање о детету.

Мајка Тереза Калкутска је једном рекла: „Можеш да судиш о друштву на основу тога како се односи пре-ма својој деци, бебама, и према онима који нису спо-собни да се старају сами о себи.“Када је дошла у Америку пре 16 година, рекла је следеће о нашој невољности да прихватимо одго-ворност и да се старамо о животима ове „нежељене“ деце: „Америци нису потребне моје речи како би уви-дела да је пресуда у парници Ро против Вејда униш-тила велику нацију. Такозвано право на абортус је мајку окренуло против своје деце, а жену против мушкарца. Посејало је насиље и раздор у самој сржи најинтимнијег људског односа. Погоршало је омало-важену улогу оца у друштву у коме се све више одра-ста без оца. Поистоветило је највећи дар – дете – са ривалом, уљезом, неудобношћу.

Мајци је номинално дато право да неприкосновено влада неза-висним животом физички зависног сина или кћери. И, дајући јој ту бесловесну власт, оно је изложило многе жене неправедним и себичним захтевима њихових мужева или полних партнера.Људска права нису привилегија коју додељује влада. Она припадају сваком човеку по врлини његове човечанске приро-де. Право на живот не зависи, и не сме бити декларисано да зави-си од нечијег задовољства или ма чега другог, па чак ни од самих родитеља или владара.Ако прихватимо да чак и мајка може да убије сопствено чедо, како онда да кажемо неком човеку да не убије другог?Како да убедимо жену да не изврши абортус? Као и увек, морамо је убедити љубављу, и подсећати се да волети значи бити спре-ман да дајеш до бола. Исус је чак дао свој живот из љубави према нама. Мајци која размишља о абортусу, треба помоћи да воли, то јест, да даје себе - иако ће нарушити своје планове, своје слобод-но време - поштујући живот свога чеда. Отац тог детета, ма ко да је, мора такође давати себе до бола.Чедоморством мајка се не учи да воли, већ убија сопствено дете да би решила своје проблеме. Чедоморством - отац уопште не мора да преузме одговорност за дете које је требало донети на свет. Такав отац ће вероватно довести и друге жене у исти про-

блем. Абортус доводи до још више аборту-са.Свака земља која прихвати абортус не учи људе да воле, већ да користе насиље како би добили оно што хоће. Зато је абортус највећи уништитељ љубави и мира.“Када је трагедија прошле седмице погоди-ла Хаити и када је на десетине хиљада људи погинуло због последица земљотреса, а на стотине хиљада пало у непојмљиву патњу, владе света и агенције за помоћ су пожу-риле да спасу животе и да ублаже људску патњу.Међутим, већа трагедија од прошлонедељне се дешава сваке седмице у читавом свету. На десетине хиљада уми-ре од ње и на стотине хиљада страда од земљотреса који она проузоркује, па ипак

- нико не жури да заустави убијање или да спречи патњу.Зашто? Зато што смо ми, као друштво које је изгубило савест, одлучили да се у ства-ри ништа не дешава. Нема слике ни тона

који се емитију свакодневно у нашим домовима електронским путем објављујући ванредно стање, показујући крвопролиће и оглашавајући позив за акцију.

„Која беба?“ – питамо се. „Никог не видимо.“Како је то могуће?

О. Теодор Петридес је свештеник ГрчкеПравославне Цркве Часног Крста, Страдсбург, америчка држ. Пенсилванија.

Текст преузет са сајта: www. poconorecord.comСа енглеског: Милена Тејлор

1 Врховни суд С.А.Д. је 1973. у парници Ро против Вејда донео пре-суду да жена има уставно право да прекине трудноћу из било ког разло-га, све до тренутка када фетус постаје „одржив“, односно све док није спо-собан да сам преживи ван мајчине утробе иако уз вештачку помоћ (што се процењује на око седам месеци трудноће - 28 седмица), али се може десити и раније - чак и са 24 седмице. Суд је рекао да и поред тога, абортус мора бити на располагању мајци када је то потребно да би се заштитило њено здравље. (прим. прев.)

38

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

mo

na[

ki `ivo

tмонахиња СТЕФАНИДА

manastir je mesto duhovne radosti

вети Макарије Велики каже: „Ко жели да приђе Господу, удостоји се вечног живота, присаједини се Христовој обитељи, испуни се Духом Светим, да би могао да прино-си плодове Духа, да чисто и беспрекорно испуњава Хри-стове заповести, тај треба, пре свега, да силно верује у Го-спода и цело своје биће да преда испуњавању Његових

заповести, у свему да се одрекне од света, да би читав ум био слободан од било чега житејског. Он треба непрекидно

да има Јединога Бога пред собом и Њему Једином да угађа и да стално пребива у молитви са вером, чекајући Господа, увек се надајући Његовој посети и помоћи - све ово да буде циљ његовог ума у сваком тренутку. Затим, због греха који у њему живи, треба да приморава себе на свако добро дело, тежећи испуњењу свих заповести Господњих. Пре свега, као узор, треба у незаборавном памћењу да има пред собом смирено држање Господа и Његов живот и кротост и обраћање људима, да пребива у молитвама, увек верујући и молећи се да Господ дође и усели се у њега, да би га усавршио и укрепио у извршавању свих заповести Својих.“ Манастир је место духовне радости, васкрсења, али и покајања, смирења, безроптне послушности. Манастир има своју духовну атмосферу, која увек треба да буде на том нивоу, духовном, да не силази на душевни или телесни.У манастиру увек човек треба да буде као у војсци, као на стра-жи, спреман да одбије нападе непријатеља (демона). Треба да пази на свој поглед, на држање, на говор, на облачење, на мис-ли, на вољу. Стално уздржање у свему и обуздавање своје воље и омонашење свога ума. Ум треба да је предат Богу, и да стално пребива у молитви.Сва чула: вид, слух, укус, мирис, додир - су обухваћена Духом Светим, и пребивају у чистоти, у послушности.Чулом вида око гледа на споља, али је оно благодаћу сабрано, па, у ствари, гледа унутра, у срце. Чуло слуха од споља прати шта се говори, због тога да монах буде послушан, али је оно дубље сконцентрисано унутра, да пази на покрете Духа Светог, и духом да пази на сваку помисао, да слу-ша унутрашње, и да стражи да му се не приближи никаква нега-тивна помисао.Чуло укуса осећа каква су храна и пиће, али ум не придаје значај томе, чисто посматра то као информацију, док душа пребива у бестрасном стању, невезана за то.Чуло мириса се наслађује тамјаном, мирисом моштију... Тражи Божији мирис, који је духован.Чуло додира је под заштитом благодати, и човек ради рукама у овом свету, али умом, душом, вољом обитава са Богом, као да и није у овом свету.Ум монаха сабран је у духовно, у умну молитву.Воља је потчињена вољи Духа Светог, преко послушности вла-дици, духовном оцу, старешини, и другој братији.Срце садејствује молитви, и монах настоји да молитвом одагна из срца све што није по Богу. Он вапије Богу да га Он очисти.Монах, са примањем мале схиме, даје завет да ће живети у ис-посништву до краја живота, у послушности владици, игуману, и свој у Христу братији, као и канонима Цркве и монашким уста-вима и прописима, да ће живети у девичанству (ума, срца, воље, чула, тела), у такозваном стању целомудрености, када су све силе

човековог бића сабране у Богу, у дубоком трезвењу.Пред само монашење духовник исповеда цео жи-вот дотичне особе која се монаши, од крштења па до тог трена, и чин монашења се сматра као неко ново крштење. Владика или духовник одреди ново име монаху.Првих пар дана монах пребива стално у цркви, или, ако није згодно због посетилаца, онда у келији, у ћутању и молитви.Монах добије своје келејно правило. Келејна пра-вила су различита, а састоје се из јутарњих и вечерњих молитава, Канона Анђелу чувару, Ака-тиста Господу и Богородици, читања Светог Писма, прављења појасних поклона са молитвом Господу, Пресветој Богородици, Светим Архангелима, Сви-ма Светима, свом имендану, крсној слави, поклона са помињањем имена живих и мртвих, као и зем-них поклона - метанија уз Исусову молитву.Монах добија и бројанице на монашењу, као мач духовни, да би стално подсећао себе да треба не-престано да се моли, и да би био сконцентрисан да се бори против сваког напада демонског духовним оружјем, молитвом.Након јутарњег правила у келији, сви се сабирају у цркву, на богослужење. Певница је место где се највише виде сва искушења (као и кухиња), ту где су сви на окупу. То је место где је најважније смирење, чак важније од дара за појање, јер ако смо несмире-ни, ни појање не бива благодатно, а и односи међу братијом за певницом зависе од тога.Јер, где је дух једноумља и једнодушности сви певају као један човек. Духу Светом је мило да оби-тава у таквој заједници, и сви онда звуче као један човек, и додаје им се дар Духа. Треба монах да забо-рави на себе кад је за певницом, да га просто неста-не, да постане део једне заједнице, која као један човек слави Бога. И читање треба да је у једном тону, равно, бестрас-но, тако да свако ко слуша молитву може на свој начин да доживи, и да има свој однос са Богом, да може у себи да се сконцентрише на заједницу са Богом. Јер, ако је читање рецитаторско, као у позо-ришту, онда ће човек ту да преноси своја осећања, свој начин доживљаја, и биће као у позоришту, да онај који слуша престане да има своју заједницу са Богом, већ почиње да обраћа пажњу на оног који тако чита, и слуша његов доживљај, а изађе на споља из своје сабраности. Са равним читањем оставља се сваком његов однос са Богом, и његов начин доживљаја, и његово стање душе се чува, без преношења стања оног који чита. Зато је добро да читање и певање буду одмерени, са уздржањем, благодатни.При заједничкој трпези и раду у кухињи такође могу да се испоље многа искушења, и човек мора 39

април / 2010 / s

vetigora

увек ту да буде обазрив и да стражи. Демон гледа да поткраде човека ако је до тада био у миру, у тиховању, у својој келији. Постоји опасност од много при-че, и од празних разговора, или да човек упије туђа искушења слушајући, итд... Све то ће предупредити ћутањем, настављањем да се моли у себи, љубазним кратким одговарањем на питања. Јако је битно и у кухињи док братија ради да буде тиховање, молитва, док се припрема јело. И тај који кува ће се сачувати од разних искушења, и боље ће радити, благодатније, и имаће више снаге, а и само јело ће бити духовно живо и благодатно јер је спремано са молитвом, са присуством силе Божије, а самим тим и они који једу осећаће то и биће радоснији и задовољнији, тако да се са тиме привлачи Божији покров и благослов.Увек млађи треба да слуша старије. Тако се ствара ред, поредак, и дубљи мир, а такође и задобија стање смирења и безазлености. Такође се не треба везати за послушање у смислу да се изгуби мир ако ти ста-решина да неко друго. Треба у моменту послушати, и трчати са радошћу и на то друго, не размишљајући.Велики Варсануфије, када му је један од братије прочитао у Отачнику да онај који жели истинско спасење, најпре треба да буде у братству и да прет-рпи, угледајући се на Господа, и досаде и увреде и срамоћења и остало, и тек затим да оде на саврше-но безмолвије, које је успињање на крст, тј. умирање за све земаљско и световно, као одговор на то је рекао: „Истину су рекли Оци; другачије и не може бити.“ А другоме је рекао: „Пре него што човек про-никне у себе самог и овлада собом, безмолвије рађа високоумље; а собом влада онај који има савршено смирење.“ Такође је рекао и ово: „Ако се усудиш да тражиш макар и један део онога што сматраш да ти припада, знај да ћеш изгубити и оно што си имао. Већ, држи се средине, водећи рачуна о вољи Божијој; јер ко покуша да се осигура пре времена - а скине са себе сваку спољашњу бригу и рад - њему ће непријатељ свих припремити далеко више невоља него спокоја и довести га дотле да ће бити приморан да каже: боље да се нисам ни родио.“ Светитељ је тако рекао јер се таквима дешава да буду заведени на разне начине, како каже Григорије Сина-ит: „Многи неискусни у безмолвију падали су у пре-лести раније, а и сада: почетници и самовољни, и

после многих напора, због овог неразумног безмолвствовања, били су и бивају предмет смеха и поруге... Јер сећање на Бога, тј. умна молитва, је дело над делима и глава добродетељи, исто так-во каква је и љубав Божија. И онај ко се бесрамно и дрско усуђује да приђе Богу, да би несметано разговарао са Њим и уселио Га у себе принудом, тај ће се, кажем, лако ухватити у смртну клоп-ку, ако то буде допуштено; јер се гордо и дрско и пре времена, и, будући недостојан, устремљује ка тој висини. Само истински јаки и савршени знају да користе право оружје у двобоју са демони-ма, које је реч Божија; док немоћни и почетници, не усуђујући се да ступе у борбу пре времена, одричу се ње и скривају у сигур-ну тврђаву општежића, опасану бедемима љубави и на тај начин измичу смрти...“ Знајући то, будимо обазриви и пре времена не тражимо пут ви-соког подвижништва, да не бисмо претрпели пораз и погубили душу. Пазећи на време и меру, треба да идемо безопасним пу-тем добре наде: средњи пут је неповодљив и ко иде њиме неће се спотаћи. Погодно време за молитвено тиховање може бити оно којем предходи навикавање у општежићу, а средња мера и средњи пут је пребивање са једним или двојицом браће, како је написао Све-ти Јован Лествичник: „Ко жели да живи Христу, нека одреди за то одговарајуће место и начин живота, које може бити тројако: или усамљено - отшелничко, или молитвено тиховање са једним или двојицом, или општежитељно. Не осврћи се ни надесно ни нале-во, већ иди царским путем“, додао је он из Писма. Од наведених начина живљења, средњи, тј. пребивање у безмолвију са једним или двојицом, по мишљењу Јована Ле-ствичника, многима је био далеко најбољи пут. Јер, каже, теш-ко самоме када упадне у унилост или дремеж или леност или очајање: нема ко да га тада подигне и ободри. У прилог томе, он наводи речи Самог Господа: Јер гдје су два или три сабрана у име моје ондје сам ја мећу њима (Мт. 18, 20); и речи Премудрог: Боље је двојици него једному (Проп. 4 , 9), тј. благо оцу и сину који се заједно подвизавају, уз помоћ Божанственог Духа, јер: „Ко се сам, без братске помоћи, упусти у борбу против духова, тај ће, изму-чен од њих, поднети много опасних удараца.“ (Преп. Нил Сорски)Најчешће се монаштво окупља око духовног оца, или Сам Бог и Светиња привуку неку особу баш за то одређено место. Послуш-ност духовном оцу је јако битна за духовни живот сваког човека, али код монаха је то још битније, јер су монаси дали завет Богу да буду послушни владици, игуману и духовном оцу, те преко по-слушности њима, они су у послушности Самоме Богу. Преко њих се монаху открива воља Божија.Свети Оци кажу да оно што ти прво каже игуман, то ти је од Бога.

Свака даља прича, или тражење, мољење, изнуђивање благослова и сл. није од Бога, и преко тога нам се неће пројавити воља Божија, већ ће игуман као човек да нам допусти нашу вољу.Потребна је велика искреност према стареши-ни, и према духовном оцу, да би они видели и наше врлине и наше мане, и да би могли на одговарајући начин да руководе нама и да по-могну када затреба. Пожељно би било свакод-невно исповедање помисли, и онда је борба много лакша, кад се свако искушење у почетку пресече.Послушношћу монах постаје једно са својим ду-ховним оцем. Послушност је стање душе отво-рено да прими вољу другога.40

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Антон ПАвлович чехов (1860-1904) је стваралачки пут започео крајем деветнаестог вијека на путу који су трасирали ГоГољ, Достојевски, ГончАров, толстој, турГењев… Романескну традицију он успјешно надограђује пишући разнородна дјела: драме, новеле, приповијетке, фељтоне, дакле, типично нероманескне жанрове. Поље у коме се најбоље огледала његова стваралачка снага била је прича (рассказ). Постао је маг кратке приче. Ни прије њега, ни послије њега нико није могао да кратку форму испуни тако бога-тим унутарњим садржајем. То је и дало снаге његовим кратким причама да могу стати и опстати у односу на дужу форму, као што је роман, која је тада овладавала не само руском већ и свеукуп-ном књижевношћу. Уз МоПАсАнА се често наводи као најбољи но-велиста у књижевности.Хумор је област у којој је Чехов дебитовао као писац, још на студијама медицине. Прве радове објављује у хумористичким ча-сописима, који су због своје концепције захтијевали што краће и ефектније приче, такорећи минијатуре набијене комичним садржајем. Он ослобађа приповијетку од власти сижеа, од тра-диционалних „заплета“ и „расплета“. Нису му били по-требни драмски узвици, ни убиства, ни одушевљење [Чехов 1957, 224] да би потресао читаоца до дна душе. Чехов се проналази у „откривању“ смијешног у свакод-невним стварима и обичним појавама, које наоко чине садашњост прозаичном и монотоном. По сопстве-ном признању, никад није узимао ликове из непосред-не стварности [Чехов 1957, 121]. Типичан јунак његових хуморески је човјек из гомиле, један од многих, а не неки изванредни ликови. Такви су на примјер јунаци прича „Смрт чиновника“, „Слава побједника“, „За-гонетна природа“, итд. Његови ликови су толи-ко обични, да их чак у стварности тешко може-мо уочити. Реалистични колорит у описивању Чеховљевих јунака само је љуштура. Изнутра се осјећа безмјерни динамизам личности, што даје посебну драж његовим повијестима, сврставајући их у ред најбоље литературе. Занимљиво је истаћи да је ране радове потпи-сивао са псеудонимима Антоша Чехонте, Че-ловек без селезенки, Брат моего брата итд. – и сасвим је извјесно да је користио више од 50 псеудонима. Живот чиновника је први разобличио Гогољ (Шињел), а послије њега Достојевски (Биједни људи). За разлику од Гогоља, који натуралистичким маниром, огољено реа-листички, одсликава чиновнички живот, и Достојевског, који романтичарски и реа-листички гледа на судбину осамљених и несрећних чиновника, Чехова инти-грира „ропска крв“, која тече венама руског човјека. Њега од најмлађих дана кљукају поштовањем чинова, увијек не-каквим потчињавањем старијем по чину, ви-шем положају... То даје искру његовом хумо-

ру и смјернице на њему формираном чеховском смијеху. Код њега нема жигосања усамљених ћифти, па ни гордих чи-новника. Прије се ту ради о описивању самог фак-та који изазива смијех, и нема попуста због угро-женог положаја малог човјека. Њега интересује и дотиче сâм феномен, а не појединачна јединка. Исходиште хумора на крају увијек остаје по страни, и прича по пра-вилу одлази другим током. Хумористичко „окружење“ повијести, особено по расцјепканим догађајима овдје се намах смјењује са дубљим и сложенијим патосом, у којем се сједињују смијешно и трагично, елементи комедије са елементима сатире. За Чехова је увијек предмет

једнако важан са свим оним што описује. Духов-но нема предност у односу на материјално [Чу-

даков 1971, 173]. Према томе, код њега нема страсног духовног трагања, на које је навик-ла руска књижевност послије позног Гогоља,

Толстоја и Достојевског. Његови позоришни комади [„Иванов“

(1889), „Галеб“ (1895), „Ујка Вања“ (1896), „Три се-стре“ (1901), „Вишњик“ (1903)] ни дан-данас

не силазе са сцена свјетских позориштâ, изазивајући ватрене спорове не толико о професионално-умјетничким елементима и евентуалним дометима, колико о смис-лу живота и човјековом положају у свијету. Антон Павлович истанчаним чулима

приказује психологију руског човјека, најсложенију

дијалектику његове душе, често помоћу мало ријечи и као да

пише неке оскудне напомене за редитеља. Он вјешто транспонује животне околности у контекст позоришне умјетности. За његова позоришна дјела нису битне сижејне линије, већ првенствено лица која дјелају. Сваки од њих, чак и онај са најмањом ро-лом, игра за себе своју драму, и нико ни-коме не може помоћи. Њихова страдања никада нису изазвана кривицом другога – увијек се усамљена индивидуа повинује

законима стварности, беспомоћна пред налетима стихије пролазног живота. У једном тренутку, како се радња ближи

усијању, одвојене сижејне линије, те појединачне драме сва-

ког јунака, групишу се и сједињују у главну нит драме и то споља

гледано чини фабу-

jubilej

мр НИКОЛА Маројевић

А. П. ЧЕХОВ – ОД СМИjЕХА ДО ТУГЕ

Поводом 150 година од рођења великог руског писца

41

април / 2010 / s

vetigora

лу самог позоришног комада. Као што су одвојени и независни јунаци узети понаособ, исто тако се односе међусобно и ове сижејне линије. Оваква конструкција драмâ Чехова чини јединственим у чи-тавом позоришном свијету, и „чеховијана“ и данас

„пулсира“ у свеукупном свјетском позоришном „крво-току“. Подјела јунака на „добре“ и „зле“, установљена од стране Лава Толстоја у „Рату и миру“, која је касније позната као подјела јунака на „позитивне“ и „негатив-не“ (започета од „Злочина и казне“ Ф. М. Достојевског) присутна је и код Чехова. Чехов у својим херојима не олицетворује зло, као Достојевски. Ријетко се он подсмијева неком изопачењу појединца, иако је по-некад примјетна отворена несимпатија према „нега-тивним“ јунацима. Такав је на примјер лакеј Јаша из

„Вишњика“ или пак Наташа из „Три сестре“… И у так-вим случајевима доминира и бриљира његово ис-тинско познавање човјековог душевног и духовног живота. Овдје је упутно напоменути да је био изу-зетан љекар, прије свега добар дијагностичар. Ан-тон Чехов користи умјетничка средства да изрази ду-ховну пустош дијела тадашње руске интелигенције, али и њему самом се отимају такви јунаци и сваког од њих краси нека људска црта, која му бива зало-га спасења. То омогућује будући живот његовим ли-ковима, а објашњава донекле и вјечну актуелност Чеховљевих дјела. Свако од његових лица обасјава љепота руског живота, и уопште љепота човјека као центра космоса.Његов пријатељ, писац, в. Г. корољенко, описујући тре-нутак када је упознао Чехова, даје одличан опис лич-ности писца, што нам може послужити да јасније са-гледамо и његову књижевност. Интерференција између личности писца и његовог дјела код Чехова је и те како присутна.

„Преда мном је стајао млад, а наизглед још више мла-долик човек, нешто виши од средњег раста, издуже-на, правилна и чиста лица, које још није изгубило ка-рактеристичне младићке црте. На том лицу било је нешто само њему својствено, што нисам могао одмах одредити и што је касније, по мом мишљењу, веома добро погодила моја жена, која се такође упознала са Чеховом. По њеном мишљењу, на Чеховљевом лицу, поред његове несумњиве интелигентности, било је нешто што је подсећало на доброћудног се-оског момка. И то је било нарочито привлачно. Чак и очи Чеховљеве, плаве, сјајне и дубоке, светлеле су истовремено мишљу и некаквом скоро детињском непосредношћу. Једноставност покрета, држања и говора била је главна црта целе његове појаве, као и његовог дела. Уопште, приликом тог првог састан-ка Чехов је оставио на мене утисак веома ведрог чо-века. Чинило се да му из очију струји непресушни извор духовитости и спонтане веселости, којима су биле испуњене његове приповетке”. [Чехов 1957, 64] Будући да је крајем осамнаестог стољећа на руској књижевној сцени доминирао роман, а у пуној снази били Достојевски и Толстој, онда је силом прилика Антон Павлович био принуђен да прибјегне новом жанру – краткој причи. Приповједачка проза, по којој

временом Чехов постаје све више препознатљив, имала је своје претходнике у руској књижевности у лицима Гогоља, Љескова, Салтиков-Шчедрина. Међутим, Чехов у приповједачку прозу уноси динамичност са сталним смјењивањем смијеха и туге, сузе увијек су у сјенци осмјеха, и обратно. Прича „Шала“ (1886) је егземплар за смијешну – шаљиву причу, доброћудну по свим мјерилима и могућим конотацијама. Чак ни условно не можемо наћи неку искру поруге, сатире, ироније. За тужну, пак, причу, одабирамо као узорну причу: „Туга“ („Тоска“, 1886), која је потресна по свом садржају, али и она има неке контуре смијешног. Наиме, сјетимо се само обраћања Јоне Потапова, кочијаша, његовој кобилици, на самом крају приче, које је блистави примјер повјерења које човјек може имати пре-ма животињи. „Так-то, брат, кобылочка“… („Кобилице, сејо“...) [Чехов 1946, 140] Кад исцрпи све могуће саговорнике, кад га људи одбаци-ше, стари Јона, налази утјеху у сапатнику својим тешким данима и ноћима, кобилици, која прежива и слуша шта јој газда прича, а он се заноси и „рассказывает ей всё“ [исто], и прича јој о свему. Као епитаф овој причи Чехов је узео питање: „Кому повем печаль мою?”, а као одговор нуди вјерну животињу. Ова крилатица је нарочито симпто-матична за његов живот и можемо без страха да ћемо погријешити ставити као аутобиографски мото. Из сјећања његових савремени-ка дознајемо да је он имао велику љубав за животиње, нарочито за псе, којима се и сâм често обраћао као људима, испробавајући тако своју урођену домишљатост и осјећај за смијешно. Код њега је осјећај за хумор понекад знао и да пређе чак и у горчину [Че-хов 1957, 72]. Распон од смијеха до туге је, на неки начин, карак-теристика цјелокупног његовог стваралаштва. Безмало се свака његова тужна прича додирује са сфером смијешног, баш као што нека смијешна ситуација веома често прелази и границу туге. Још је у првим причама знао открити у тегобном океану прозаичности трагично-мрачну шаљивост стварности [Чехов 1957, 15]. Чеховљева приповијетка “Архијереј” (1902) по неким теоретича-рима (Н. М. Зоркаја) представља врхунац његове религиозно-философске прозе. Поменута прича показује колико је аутор по-знавао црквени живот, и колико је дубока и утемељена вјера у души руског човјека. Преосвећени Петар, јунак приче, на крају уми-ре од трбушног тифуса, на дан Ускрса, а крај приче припада лич-ности његове мајке, која, не мирећи се са губитком „преосвећеног” сина, наставља да живи као у неком бунилу.

„Само је старица, покојникова мајка, која сада живи код зета, ђакона у забаченој среској вароши, кад би предвече ишла да са-чека своју краву, и кад би се на испаши сретала са другим женама – започињала причу о својој деци, о унуцима и о томе да јој је син био архијереј, што је чинила опрезно, из бојазни да јој неће поверова-ти… И заиста јој нису сви веровали”. [Чехов 2004, 478] Посљедње реченице оваплоћују тај додир смијешног и тужног, тако особен једино чеховљевском перу, али као да се у њима аутор жели супротставити „болести на смрт“ и њој својственој неумитној пролазности и забораву живота. Сликање живота за Чехова је био задатак од превасходног значаја, јер је и смисао умјетничке књижевности он проналазио једино у описивању живота онаквог какав он уистину и јесте [Чехов 2004, 517]. Писац мора, по Чеховљевом схватању, да буде стални и буд-ни посматрач, да му то пређе у навику, „да му постане друга при-рода” [Чехов 1957, 84]. Придајући велики значај умјетности, сва дјела је сврставао у она која му се свиђају и она друга која му се не свиђају. Тако у писму и. л. леонтјеву (ШчеГлову) биљежи како се ријечи

„умјетничко“ боји као „трговкиња ватре у паклу“ [Чехов 2004, 526]. Он је био умјетник да у сваком трену проналази и подвлачи банал-ност, према којој се односио као строг и свиреп судија [Чехов 1957, 12], стога је у људима тражио и једноставност и хармоничност, као 42

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

pripovjest

митрополит трикалски истагонски ДИОНИСИЈЕ

ТРИ ПРИЧЕ ИЗФАШИСТИЧКИХ МУЧИЛИШТА

атрибуте лијепог и вјечног. При томе, сваки маниризам је био стран Чехову, прво као човјеку, а онда и као писцу. Забиљежени разговор са његовим савремеником (и. А. Буњин) показује колико је он волио и цијенио једноставност у форми.

„И на свој начин, поћутавши, и без видљиве везе, (Чехов, прим. Н. М.) додаде: Врло је тешко описати море. Знате ли какав сам опис мора прочитао недавно у једној ђачкој свесци? ‘Море је било ве-лико.’ Само то. По моме, дивно.” [Чехов 1957, 270] Антон Павлович је имао веома високо мишљење о аутентичном руском човјеку, упркос чињеници што је својој оштрици често подвргавао неке изопачености тадашњег друштва. У писму Че-ховима, између осталог, пише:

„Боже мој, колико је Русија богата добрим људима! Да није мра-зева који Сибиру одузимају лето, и да није чиновника који ква-ре сељаке и прогнанике, Сибир би био најбогатија и најсрећнија земља на свету“… [Чехов 2004, 528]. У Чеховљевом свијету „мало“ и „случајно“ не налазе своје мјесто због тога што се и они могу у сложеним перипетијама умјетничког стварања показати нужним, већ прије свега усљед тога што се ау-тор тога не може одрећи, не може му одољети. Разлог томе лежи у чињеници да је његова душа откривена за све утиске живота без изузетка, отворена за све што човјека окружује, без разлике за духовно и материјално [Чудаков 1971, 282]. У овоме се најбоље очитује ауторска слобода, лишена рационалистички усмјереног прагматизма, и њему подобне слике свијета. Позиција Чехо-ва је изван и изнад уобичајеног противстављања духовног и материјалног, писац остаје с оне стране њихове традиционалне философске и књижевне хијерархије и овештале конфронтације, раскривајући двери за нову узвишену духовност, коју књижевна сцена прије њега не познаје у тој свјетлости. У његовој поети-ци све бива уједињено: и мало и велико, и нужно и случајно, и унутарње и спољашње, високо и ниско… све му постаје важно за описивање одређеног феномена и стварности живота. Оно може бити посматрано једино као цјелина, без фрагментирања. Таква слика свијета, самим тим, показује се као адогматична и нехијерархијска, али баца ново свјетло на сву сложеност која ка-рактерише живот и свијет уопште узев, стварајући тако атипичну и непоновљиву философију живота.Антон Павлович Чехов је имао изузетан дар да слуша саговор-ника, без обзира којем друштвеном слоју он припадао. Нарочи-то је имао слуха за „божјаке“, који су се у великом броју појавили на његовој сахрани остајући вјерни свом искреном пријатељу. Ковчег са његовим тијелом, довезен из иностранства возом на чијем је вагону писало „за остриге“, тако тужно-усамљенички и сиротињски, као да је имао улогу да нагласи величанственост његове сахране у Новодјевичком манастиру. И ту је присут-на та смијешно-тужна особина његовог живота и дјела. За разлику од његовог „Архијереја“, који умире и од свих бива заборављен, и само се мајка сјећаше и помињаше га кришом, Чехов је постао пара-дигматичан, незамјењив и обавезан за свако промишљање о књижевности, позоришту, живо-ту уопште.

Библиографија:Чехов 1946: А. П. Чехов, Сочинения, том IV, рассказы, пове-сти, фельетони, 1885-1886, Огиз, Москва. Чехов 1957: Чехов у успоменама савременика, Култура, Бео-град. Чехов 2004: Антон Чехов, Под заклетвом, приче и изводи из писама, Паидеиа, Београд. Чудаков 1971: А. П. Чудаков, Поэтика Чехова, Издательство «Наука», Москва.

Ево и треће приче из књиге-дневника „Му-ченик“, митрополита трикалског и стагон-ског Дионисија (1907-1970), који је један од најпознатијих подвижника и црквених дјелатника Грчке Православне Цркве у ХХ вијеку. У књизи он излаже оно што је видио и преживио у фашистичким конц-логорима.

Трећа прича

ПОВРАТАКЈедна од толиких историја, које су у наше вријеме постале обичним.Високи, стасити младић са осмјехом на лицу и пла-вим очима, који је сједио наспрам мене, накрат-ко се умирио. Прошао је талас ридања и глас му је сада добио мекану топлину, осјенчен сузом.

- Какво велико мучење, мој оче, тог немира! Са једног сједника трчиш на други. Весело и бес-мислено пустошиш свој новчаник, који са вели-ким радом покушаваш да напуниш, радећи и дању и ноћу – за један тренутак лудила све одлијеће! Идеш по игранкама, а одатле по тавернама и каба-реима. Ловиш жене као луд и напијаш се ноћима. А онда по читав дан од умора венеш за својом тез-гом. Видиш како чили ружичаста боја са твојих об-раза, кријеш, а душа је као острига прилијепљена за све то. Видиш свој живот јуче, и данас, препун свега тога... И тада почиње у теби да се миче неки глас, неки далеки глас – глас, који хоћеш да зат-рпаш у недостижну дубину. А он јача и квари ти расположење, као ексерима прибија ти смијех за усне. Упорно спира сваку боју са твојих идола, ски-да сваку козметику, коју на себе ставља њима не-заситна душа, показује их онакве какви су у ствар-ности: само дрво и камен – и блато! И узима те за руку, као дијете, тај жестоки, али спасавајући глас, и води те некуда, у друге крајеве, са неодољивом

силом. О како тада трепери и сањари душа! Како се испуњава тугом и грижом

савјести! Какво је мучење тај глас! Пуштао сам га да изговори.

Тако је било потребно, да би се ослободила од прому-

клости његова душа, како би изашли тама и зараже-ни вјетар и ушли вјетар вјере и животворно сунце благодати Божје.- Као да је то био глас моје мајке... Она се тру-дила да ми покаже пут, научи ме да осјећам...

Често ми је писала из села. Молила ме да оста-

нем на Божјем путу. Раз- 43

април / 2010 / s

vetigora

борито ми је причала не о догађајима који су ми били познати, него о стварима које би се могле де-сити. Премда је она знала све о мом животу. Свака-ко сам је жалостио... Мада ме је она веома вољела. Многе наде своје старости је полагала на мене. Жељела је да будем чист, вјеран и радан. Да пома-жем и својим сестрама. Када сам од мајке добио такво писмо потресло ме је. Пред очима ми је ис-крсао сав мој прошли живот. Моја дјечја радост, чистота моје драге мајке... како ме је све то мучи-ло! И са каквом забринутошћу сам се будио сваки пут, када би је видио у сну како ме са нијемом ту-гом гледа! Затим су долазили пријатељи, настави-ло се пировање. Опрости, мама и ради Христа...

-Дима, Дима!, звали су га из сусједне ћелије.-А, то је Јанис. Тражио ми је аспирин, а ја сам забо-равио.Устајући осмјехује се и то ради веома љупко. Гле-дам га како одлази, спреман да помогне, спретан и окретан. Сав одише радошћу – радошћу са печа-том озбиљности.Ту радост сам видио како се рађа и расте на моје очи, и можда сам на неки начин и ја био узрок томе.На њега сам обратио пажњу од самог почетка. Привукла ме је његова жеља да помаже, његово смирење и нека меланхолија. Што сам га више упознавао, тим ми је био интересантнији. Поста-ли смо пријатељи. Није му било тегобно да ми прича о свом животу. Како је био васпитан у свом хришћанском дому на селу, како му је умро отац, како је морао да скита по туђини ради посла. Рђава предузећа, одсуство духовног руководства, прерано ослобођење од сваког туторства.Дима се нашао у канџама гријеха. Али, без обзира на сав свој грешни живот, он је у себи очувао мно-го тога што му је мајка усадила. Био је добар, чи-стосрдачан, спреман да помогне. Живост каракте-ра ткала је у њему љубав према отаџбини и опас-ности. Зато је он у свом дому сакрио једног патри-оту који се борио против окупатора.То се прочуло и Дима, не успјевши ни трепнути, нашао се у тамници, осуђен на пет година затво-ра. Ту је њиме овладао неки страх. Смрт је вреба-ла сваког момента. Пребијања, мучења и мисли о томе, шта га је чекало сјутра, учинили су га сумор-ним, нервозним, пуним страха. То међутим, није дуго трајало, јер се косило са његовим каракте-ром. Било је немогуће да он буде намргођен, не-уротичан и кукавица. Дакле, послије првог утиска, он се вратио себи. Вратила му се урођена живот-на радост, а са њом и жеља да служи људима. До-брота му је вратила његов осмјех. Али, сада је не-што ново дошло у његов живот. Дошла је самоћа и меко га умотала у своје нечујне копрене. И он је почео да избаца из себе све непотребно. Колико је само старудије ископао! Како је он могао склони-ти тога, другога Диму, у том мноштву разнобојних дроњака? Према томе, напријед: и то је за бацање, и то, и остало. У живац су га погодили мајчина пис-ма и сузе. Глас савјести је звучао све јасније. И

када сам се срео са њим, скоро да му ништа више није треба-ло. Он је пао на кољена и заридао. Много пута ми је причао о себи. И лучезарни дан је заблистао са свом провобитном чи-стотом у Диминој души, гдје се зацарио Онај, Који је некада био одстрањен.Каква радост, када можеш подићи очи ка небу! Осјетити своје постојање повезано златном нити са Дрветом Живота! Тада душом овладава жеља за рађањем. Христос је подстиче непобједиво, да би показала већ сазреле плодове.Дима је постао медицински брат у логору. И зато је било довољно основа у логору П. Мела! Ако је постојала било каква нужда, он је био санитет и тијела и душе. Лети из ћелије у ћелију. Снадбијева изнурену браћу, проналази тешко испребијане фа-шистичким бичем. Са њежношћу се брине о њима, превија ране са љубављу. Проводи бесане ноћи, као мајка крај узглавља бо-лесника. Помаже, тјеши, кријепи. Прави анђео конц-логора. То је прекрасан процват! Процват, који брзо прелази у чудесну зрелост плодова.И једном је достигао свој зенит. Своје затвореништво почео је сматрати провиђењем Божјим, како би поново изашао на рав-ни пут – пут који води ка Њему. И то што је он радио за затворе-нике, сама могућност да служи људима, Дима је примао као дар од милосрдног Бога. Дима је у то дубоко вјеровао и ватрено бла-годарио Господу свакога дана у својим молитвама. Да, он је био срећан. И међу многима које је обилазио, били су и такви који нијесу заборавили његова доброчинства. И чуо сам једаред, да му је неко предложио да га ослободи, зато што је то могао ура-дити.

- Дошао је и нашао ме тамо гдје сам одмарао, причао ми је касније.

- Почео је захваљујући се за моју бригу. Да ми је захвалан и све тако. Нашао сам се у непријатном положају. Казао сам му да про-сто испуњавам своју дужност. Тада ми он говори да има за мене предлог. Може ми удесити бијег. Вјероватно је то лоше, оче мој, али кажем вам, задрхтала ми је душа. Бјежим! Бјежим! Бјежим из тамнице и од бича. Киднућу некамо далеко од фрицева. Остављам болесне и рањене... Показаћу незахвалност доброме Богу... И одговорио сам да не могу бјежати. Он је био изненађен. Опет је причао са мном. И опет сам му казао, да не могу... Он је инсистирао. И ја сам био упоран. Отишао је ожалошћен. Господ ми је помогао да савладам искушење.Био сам запањен. Такво дубоко достигнуће духовног смисла жи-вота тог младића ме је гануло до суза. Шта сам ја имао да му ка-жем!

-Оче, ти плачеш? Зашто? – он се наклониио нада мном, такав ви-сок. Одједном сам га загрлио и пољубио.Он је наставио свој рад са истим жаром, исто тако добросавјесно. И тек пред наш одлазак за Њемачку прекинут је његов прекрас-ни полет. Тамо сам га виђао ријетко. У Њемачкој је било много теже него у П. Мела. Али он је био једнако благонаклон и весео. Жалио је само што више није могао бити медицински брат.

-Убрзо, оче. -Ускоро, говорио ми је убједљиво. – Ускоро ћемо се вратити у нашу Грчку.Али Господ је судио другачије. И шестог априла 1945. године Дима је у крвавом масовном покољу предао гњеву СС-оваца сазрели клас свога живота – жртва благодари Преблагоме Саздатељу.

- крај -

Преузето са Православие.РуСа руског Марија Живковић44

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

poezija РАДОВАН М. Радовић

Космача,Скадарско језероОбновљена црква Светога Ђорђа 2009. г.

Опојни мирис ловора, језерско плаветнило и тишина,И љепота космате Космаче усред Малог Блата, Вукла је наше претке од давнина, Да ту саграде цркву Св. Георгија, уз мало вјештине и заната.

Да се у њој окупљају, вјенчавају и крсте, Разгоне зле духове силе и демоне, И као у Светом Тројству скупљају своје прсте, И моле за вјечни мир уз Духа Светога неоне.

Вријеме, ратови и небрига учинили су своје, Од цркве постале развалине и змија станиште. Народи побјегли и нестали као да се предака боје. Умјесто цркве црквиште тужи и нове људе иште.

Уто Језерски витез Хризостом, монах хришћанске мјере. Што уз благослов као Херкулес на острво крочи, Уз молитву сабра под шатор људе, од знања и вјере. И као Феникс подиже љепоту за душу и за очи.

Задужбинара расуте кости, монаха и достојника, Добише вјечно почивало, плоча им вpaћeна иста, Са зидова засијаше очи Господа, Светитеља и подвижника Амфилохија, Хризостома и дародавца вјернога Риста.

Уз Радована, Бора, Андреја, Мијомира и Мома, Љешњана, мајстора Пера, Веса, Миладина и Мија. Црква васкрсну, краљ Вукашин и Јевросима дођоше дома, Са сином Марком, радују се свјетлости у мјесту змија.

Свети Георгије узе копље и опет прободе аждају,Андреј генерал изрече да чудо веће видио није, Умјесто развалина шибља и трња, радови дођоше крају Из цркве одише топлина, са звоника црквено звоно бије. У Цркви молитве, поново крштења, вјенчања и литургије, Посрнули се лијече Дух Свети одгони демона сваку врстуВјенчанице и ловорови вијенци на младенце ко и прије, Што благослови и освешта, нови мученик на старом крсту, Архиепископ цетињски и Митрополит Владика Амфилохије.

рема дефиницији Свјетске здравстве-не организације остеопороза је бо-лест која настаје као последица

смањења коштане масе и поремећаја грађе костију, због чега кости постају подложне преломима.Људски скелет се састоји од: кортикалног кош-таног ткива, оно је гу-сто, збијено, компак-тно и смјештено споља у костима. Чини око 80% укупног скелета трабеку-ларног коштаног ткива, мрежастог, сунђерасте структуре, које испуњава унутрашњи слој костију и чини око 20% скелета. Током људског живота скелет конти-нуирано подлијеже процесима ремоделирања (дио кости се ресорбује и ствара се нова кост) . Старењем почиње пропадање, код оба пола од 05-1% годишње од 35-40 године и расте и до 10% годишње код жена у менопаузи. Тај губитак започиње пропадањем кош-таног ткива и смањењем минералне густине костију . Овај процес се зове остеопороза.Таква кост је мање чврстине, те постоји ризик настан-ка прелома некада спонтано, без повреде.Главни коштани минерали, чија равнотежа је неоп-ходна за здраву уградњу у костима су калцијум и фос-фор.Ресорпција калцијума (Са 2+) дешава се у танком цријеву везивањем за протеине чију синтезу регу-лише калцитонин, хормон тиреоидне жлијезде. Шта се даље дешава са калцијумом након ресорпције, његова уградња у костима и процесу ремоделирања, његова концентрацију у плазми и екстрацелуларној течности (јер има бројне физиолошке функције) ре-гулисани су метаболичким процесима у којима учествују: PTH-парат хормон који се синтетише у ћелијама паратиреоидне жлијезде, витамин D, који циркулишући у крви регулише различите ћелијске активности. Људски организам га усваја у два об-лика: eргокалциферол (D

2), који се добија из биљне

хране, из ергостерола биљака и холекалцифе-рол (D

3) који се ствара у кожи из 7-дихидрохолесте-

рола под утицајем УВ-зрака, естрогени, због чијег смањења у менопаузи може доћи до остеопорозе, калцитонин-хормон („С“ ћелија тиреоидне жлијезде) смањује реапсорпцију калцијума и фосфора у прок-сималним тубулима бубрега, глукокортикоиди, чије прекомјерне концентрације инхибирају стварање коштаног ткива (нпр. Cushingov синдром код кога па-толошки расте концентрација ових хормона).

medicinA

мр. фарм. спец.ДРАГИЦА Бојовић

Остеопороза

45

април / 2010 / s

vetigora

За дијагностику остеопорозе неоп–ходно је обратити се љекару. Да-нас постоје поуздани и сигурни дијагностички тестови. Остеопороза почиње најчешће без симптома, некада се као први симпто-ми могу јавити: болови у костима, згло-бовима и мишићима. Веома често се открије када се деси неки прелом.

Остеопорозу је могуће спријечити, успорити њен развој и лијечитиФактори ризика за појаву остеопорозе су: дуготрајна примјена неких лијекова (кортикостероида, седатива), нека хтонична обољења (хипертиреоза, обољење параштитне жлијезде, бу-брега, јетре...), рана менопауза настала прије 45 године, мали раст, ниска и прекомјерна тјелесна тежина, позитивна породична анамнеза, лоше навике: пушење, прекомјерно уживање ал-кохола, прекомјерно уживање кафе - више од 5 дневно, физичка неактивност, неадекватна исхра-на - превише соли и протеина у храни, храна си-ромашна калцијумом и витамином Д, недовољно излагање сунцу, неухрањеност.

Шта је неопходно за оптималану уградњу калцијума у кости?Превенција мора почети још од најранијег дјетињства. Неопходна је редовна, правилна ис-храна и физичка активност (која се данас све више запоставља). Циљ превенције је достићи опти-мум коштане масе до завршетка периода рас-та и развоја (период раног дјетињства и период адолесценције) и тако спријечити или ублажити остеопорозу у старијој доби. За изградњу костију неопходан је адекватан унос

калцијума и других минерала и витамина. Калцијум је неопход-но свакодневно уносити, најбоље се апсорбује из млијечних производа. Неопходна је физичка активност од бар 30 минута дневно (скијање, трчање, прескакање конопца, пливање, групни спор-тови, боравак на сунцу...)

Које намирнице садрже калцијум?Дневна потреба калцијума за одрасле особе је 1000-1200 мг. Апсорбује се у присуству витамина Д. Калцијум у дијететским су-плементима налази се у облику: калцијум-карбоната, калцијум-аспартата, калцијум-цитрата, калцијум-глуконата, калцијум-лактата (овакав је у млијеку). Калцијум у облику микрокристал-ног хидроксиапатита, који се добија из говеђих костију, најбоље се ресорбује, али има и нека нежељена дејства. Подијељена су мишљења који облик користити јер сваки од на-ведених има недостатака. Најбоље га је куповити у апотекама од провјерених фармацеутских кућа. Највећи дио калцијума у организам уносимо путем млијечних производа. Ово је веома важно за дјецу у периоду раста и

развоја. Одрасли треба да смање количи-ну млијечних производа (немасно кисјело млијеко, јогурт, кефир), и да користе друге, прије свега биљне, изворе калцијума.У току поста, који искључује употребу на-мирница животоњског поријекла, постоји веома велики број намирница биљног поријекла које у потпуности надокнађују дневне потребе за калцијумом, фосфо-ром и другим елементима који утичу на очување коштане масе као што су: манган, бор, витамин D, магнезијум.

Намирнице које се пепоручују у вријеме трајања поста и успоравају на-станак остеопорозе:језграсто воће (бадем, љешник, кикири-ки, орах), сјемеке (бундева, соја, сусамо-во и ланено сјеме), суво воће (смокве, грожђе, кајсије, крушке и шљиве), свјеже воће (поморанџе, лимун, ананас, крушке и јабуке), хљеб од комбинације јечменог, овсеног и хелјдиног брашна и друге инте-

Приказ неких намирница са садржајем калцијума (mg) у 100 гр намирницаСоја -брашно 200 Лимун 40Овс.брашно 309 Маслине 84Хељда 117 Поморанџа 38Грахам хљеб 230 Урме 65Овсене пахуњице 53 Малине 40Сусам 1474 Рибизле 60Блитва 155 Јапански јабуке 127Коприва 490 Мак 1352Смрзнуто поврће 130 Мљевени рогач 352Злена салата 72 Сушене кајсије 166Грашак 115 Греипфрут 57Маслачак 165 Сува смоква 135Пасуљ 143 Суви шипак 760Соја сјеме 278 Бадем 235Целер 80 Љешник 248Млади лук 45 Пастрмка 69Лук сребренац 140 Сардина 80Рен 130 Сушени бакалар 462Ротквица 40 Сардина конзервиран 493Першун-коријен 86 Шкампи 115Першун-лист 290 Дагње 105Боранија 36 Сунцокрет сјеме 367Сушени лист першуна 955 Бијела риба 131Кромпир 40 Карафинлић 646Шаргарепа 58 Мирођија 223Свјежи црвени купус 44 Сушени оригано 1576Млади грашак 63 Прокељ 54Млади гршак смрзнути 60 Кувани брокули 152Какао у праху 130 Алга агар 690Цимет 1228 Бразилски орах 50

46

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

prikazПриредила

ИВАНА Јовановић

гралне житарице, рибе (сардина, скуша, лосос, морски плодови), зе-лено поврће (кељ, раштан, броко-ли, карфиол, келераба, купус), ма-хунарке (грашак, пасуљ, бамије), бобичаво воће богато флавоно-идима - антоцијанима који су од-говорни за стабилизацију колаге-на потребног у превенцији остео-порозе (малине, боровнице, купи-не...), љековите биљке, као чајни напитак или додатак храни (ко-прива, кантарион, рузмарин, бре-за, зова)Наравно, у току поста и уопште у исхрани неизоставно треба да буде заступљено маслиново уље, маслине и уље добијено из коштица грожђа.

Постом окрепљујемо душу и тијело. Никако није корисно исцрпљивати се гладовањем и неуношењем намирница, прије свега ових које су у тексту по-менуте. Гладовањем организам може да губи залихе неопходне за преживљавање или базални ме-таболизам, ремети се ацидобаз-на равнотежа у организму, јавља се дисбаланс између излучивања инсулина и нивоа шећера у крво-току, и други непожељни процеси. У току поста потребно је практи-ковати три оброка дневно и унос течности, воде и чајних напитака до 2 литра.Дан обавезно почети доруч-ком (нпр. 3 суп. кашике овсених, јечмених пахуљица,1 суп. каши-ка мљевених бадема, љешника, ораха, 1 суп. кашика меда, 1 ка-фена кашика сусама, 1 кафена ка-шика ланеног сјемена, 1 ренда-на јабука или шака бобичастог воћа, све прелити соком од једне поморанџе и шољицом свјеже спремљеног чаја од листа копри-ве, оставите да стоји пола сата и доручковати).За ручак обавезно чорбу спремљену од различитог заленог поврћа и махунарки са хљебом од комбинације пшеничног, овсеног, јечменог и хељдиног брашна.За вечеру кашу од интеграл-них житарица и компот од сувих шљива, крушака, јабука.Јести што више воћа.

Ако имате питања у вези са овом те-мом можете се обратите на мејл адресу

[email protected]

јесен 2009. г, у издању Светигоре и Богословског факултета Универзи-тета у Београду, по благослову Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а марљивим трудом мр Павла Кондића, сабрата Цетињског ма-настира, изашла је из штампе књига „Радосно пењање на Голготу“ – живо-топис Свештеноисповедника Варнаве, епископа хвостанског, обима преко

700 страна.Књигу - зборник списа, приређивач, руковођен претпостављамо пре свега величином личности епископа Варнаве, одређује као „каменчиће за мозаик животописа“. Заиста, личност Свештеноисповедник а Варнаве (1914-1964) коју упознајемо кроз ову збирку зналачки и промишљено одабраних докумената, писама и сведочанстава је до те мере сложена и богата, да читалац мора да закључи да је сваки приступ њој, омеђен дистанцом и мером записаног сведочанства, само делимичан.Са друге стране одабир докумената различите природе, иза ког се наслућује дуг и упоран рад, донео нам је веома пластичну и животну слику једног човека несвакидашњих духовних и интелектуалних размера. Више користећи тематски него хронолошки поредак, о. Павле Кондић нас са Свештеноисповедником Варнавом упознаје прво кроз његово житије, које је у случају овог животописа само оквир за сусрет. Његову животну путању и подвиг пратимо кроз наредних осам поглавља књиге, у којима су сабране беседе и списи самог епископа Варнаве, сведочанства о прогону и осуди на 11 година робије од стране богоборачке власти (1947-1948) и продуженом страдању у зеничкој робијашници. Оно је свој врхунац имало у исценираној саобраћајној несрећи у којој му је била намењена смрт, коју је милошћу Божијом преживео, али су му сломљене обе ноге (1951). Ту су и сведочанства о Варнавиној бор-би за постизање правде, борби коју је неодступно водио до последњег часа земаљског живота. Посебну целину чине Варнавина писма упућена родитељима, пријатељима и ближњима. Својом духовном снагом и поруком истиче се препи-ска Свештеноисповедника Варнаве са аввом Јустином Ћелијским и Ћелијском обитељи. Ова преписка, као и његова писма духовних поука упућена једном мла-дом боготражитељу и монахињама манастира Вавадења београдског и манасти-ра Јазак, јесу ниска духовних бисера којима је украсио српски духовни хоризонт. Ту су и писма упућена црквеним великодостојницима (патријарси Викентије и Герман, еп. Дионисије...). Како је и којим путем о. Павле Кондић дошао до докуме-ната из архива Мостарске бискупије, а који говоре о Варнавином страдању, то је својеврстан феномен и питање које је само по себи занимљиво. Кроз посебно поглавље представљен је Варнава у историјском и социолошком контексту свога времена кроз опис порекла и генеологије његове породице. Велики део књиге заузима девето поглавље које носи назив Сведоци светости, у којем је о. Павле Кондић сабрао сведочанства 26 особа које су Светог Варнаву лично познавале или имале духовну везу са њим. Први од сведока је прота Миле Миловановић, кога је Господ ових дана, у старости од 97 г, призвао к Себи а који је са Варнавом похађао Гимназију у Сарајеву давне 1923-1926 године. Сва та све-дочанства су драгоцена колико и списи остали иза самог Светитеља, јер нам дају поглед на њега из једног особеног, а опет личног угла, оних који су имали част 47

април / 2010 / s

vetigora

и благослов да га лично познају. Као златна круна повести о Свештеноисповеднику Варнави, кроз десето и једанаесто поглавље дати су документи и опис његове канонизације и богослужбеног прослављања. Мноштво фотографија и факсимила докумената којима је илустован овај прегршт

„каменчића за мозаик животописа“ преносе читаоца у време живота и простор духовне мисије и подвига Варнаве, свети-ла Цркве Божје. Ова књига, као и претходних девет које су изашле из руку о. Павла Кондића, су драгоцен допринос српској житијској књижевности савременог доба. Метод којег се приређивач држи у опису и приказу Светих Божијих људи је за савреме-ног читаоца драгоцен, јер му даје могућност да сваког од њих, у овом случају Св. Варнаву, упозна не кроз једноставно нара-тивно казивање, већ кроз богату палету разноликих и сасвим личних докумената. Сви ти списи, било да је реч о записима самих Светитеља, или о сведочанствима људи који су имали благослов да их познају, или пак о наизглед строго админи-стративним документима, нам дају несвакидашњи и вишеди-мензионални увид у њихове личности. Приводећи крају овај кратки приказ књиге о Свештеноиспо-веднику Варнави, првом светитељу рођеном на тлу Амери-ке, а који по томе и по своме страдању за Христа и верно-сти Христу чини духовни мост који спаја европски и америч-ки континент и цивилизацје, наводимо речи митрополита Амфилохија из уводног слова које на диван начин сведоче о велични Светитељевог лика:

„Риједак је човјек и хришћанин нашег времена, који би свим бићем могао као Епископ новоисповједник Варнава Настић, поновити знамените ријечи Апостола Павла: ‘Ко ће нас раста-

вити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?.. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглавар-ства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни ду-бина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.‘ (Рм. 8, 35. 38-39) Још је рјеђи човјек у 20. вијеку код кога се та љубав за Хри-ста распламсала од малих ногу, такорећи од утробе мате-рине. То потврђује све оно што је написао и иза себе оста-вио од ране младости. Његова гимназијска писма, писма оцу, студентски записи и писма, свједоче цјеловиту усмјереност ње гову од младости богомислију и христољубљу. Код њега нема младалачке ко лебљивости и трагања: он знаде и љуби Христа и свједочи Га ријечју и дјелом, спреман на жртву без остатка. Своје животно Вјерују он је најбоље дефинисао у својој првој архипастирској бесједи (1947), најјезгровитијој и најисповјед нијој од свих бесједа наших архијереја од тада до данас. Заиста је његов живот ни пут, како је речено у тој бесједи, а пренијето у наслов ове књиге - радосно пењање на Голготу. Као Епископа Владику Варнаву није Господ удостојио епархијског слу жења, иако је то желио свим срцем. Међутим, то га није омело да буде и пос тане Епископ апостолског кова, свесрпског и свеправославног васељенског зра чења, исповједничког свевременог свједочења Христа. Ако би тра-жили њему сличног међу древним исповједницима и му-ченицима Цркве Христове, сигур но би то био Св. Игњатије Богоносац. Исти дух и исти огањ вјере и вјернос ти Христу, иста ‘Распета Љубав’ прожима посланице Св. Игњатија, као и бесједе и писма Варнаве Хвостанског.“

у фебруарском броју престижног листа Удружења књижевника Црне Горе, „Књижевном запи-су“ објављен је текст Будимира Дубака пово-

дом изабраних дјела Архиепи-скопа цетињског др Амфилохија Радовића. Но, овај интересантни и све популарнији лист поред тога доноси и низ нових остварења из свијета књижевности и културе.Поезију објављују: Андрија Радуловић, Владимир Јагличић, Момир Војводић, Драгица С. Ивановић, Будимир Дубак, Елео-нора Лутхандер, Ружица Комар, Илија Лакушић, Станка Рађеновић-Славковић, Слободан Бранковић, Вера Вујовић-Каћун и Трипко Драганић.Прозним текстовима се јављају: Жарко Команин, Данило Николић, Момир С. Миловић, Миленка Цица Чоловић и Јован Дујовић.О звучном магу православља Сте-вану Мокрањцу пише Миодраг Ћупић.Рубрика „Пјесма у рукопису“ овај пут резервисана је за Вукмана Оташевића.

Поезију квебешког пјесника Ерменжилда Шисаона препјевао је Драгослав Андрић, а аустралијског пјесника Кристофера Бренана превела је Тања Бакић, док је руског пјесника Александра Шумило-

ва превео Андрија Радуловић.О недавно премину-лом пјеснику Драгомиру Брајковићу пише Радојица Бошковић, а ту је и текст Ми-лорада Павића „Пролош-ко житије“, као и пјесме Гојка Јањушевића и Слободана Калезића.Књижевну критику објављују: Илија Лакушић, Жарко Ђуровић, Светлана Калезић-Радоњић, а есеј Слободан Милић. „Хришћанска етика у дјелу Марка Миљанова“ је текст из заоставштине дрЧе-домира Пејовића.Рубрика „Антикварница“ овај пут објављује поезију Виктора Игоа и Сергеја Јесењина.Такође у овом броју нала-зе се и занимљиве анегдоте о нашим писцима др Ненада Чеха као и афоризми Милице Паповић.

prikaz Приредио: АНДРИЈА Радуловић

48

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

prikaz

prikaz

Приредила: МИЛАНА Бабић

Приредио: ЈОВАН Б. Маркуш

Посебно је битно то што Норич наглашава да Запад никада није у пуној мјери признао значај који је Византија, као вјековни „бастион хришћанства“ , заслужила. Он наглашава да је Византија сачувала

историју и идентитет Европе, те да овој теми прилази како би дао мали допринос признању дуга за-падне цивилизације Источном царству.Књига Византија, рани векови за-снована је на бројним докумен-тима и провјереним чињеницама (које Норич често цитира), уз то, садржи велики број илустрација, мапа, породичних стабала, спи-скове царева, патријараха, те обимну библиографију. Васељенски сабори, цареви, ра-тови, превирања, уопште поли-тичка ситуација, представљена је са многих страна тако да о мно-гим догађајима и узроцима тих догађаја може и читалац сам да просуди. Норичев стил је лишен сувопарности и огољене исто-ричности те се књига чита са лакоћом, као да је историјски ро-ман.

књигу о историји манастира Савина у 19. вијеку, ово дјело гради цјеловит приказ развоја једне доста чврсте цркве-не организације са завидном традицијом, коју су предводили њезини епископи – упорни бра-ниоци Православља. Аутор, такође, описује и живот владике Стефана послије 1725, када он постаје викарни епи-скоп у Београду, а затим канди-дат за темишварског епископа, и коначно, епископ костајничко-зринопољски, Лике и Крбаве. Студија о двојици митро-полита, Саватији и Стефану Љубибратићу, стрицу и синовцу, представља драгоцјен допри-нос за историјску науку, а по-себно за историју наше Цркве на овим просторима. Сличне студије по правилу раде научни институти, а ово је дјело само

једног човјека, љекара и хуманисте по професији, који је својим досадашњим дјелима створеним ма-ниром врсног научног истраживача испунио дуг према прецима и дао поуку потомцима.

Када се год у преводу на српски језик нађе књига посвећена Византији она изазове ве-лику пажњу. Књига о Византији се увијек схва-

та као потрага за корјенима, ка српским духовним изво-рима, ка своме идентитету. Књига канадског дипломате (који је службујући при својој амбасади био и у Београду) је објективно, подробно, свео-бухватно и промишљено на-писана историја. Оштро се супростављајући укорјењеном мишљењу просветитељске Европе, да је Византија била издаја свега што је најбоље у древној Грчкој и Риму, исповједајући свој лични доживљај историје Византије као „жртве завјере ћутања“ , Норич ће, са опчињеношћу откривања дуго непознатог, ег-зотичног духа Византије, про-вести читаоца кроз првих пет стотина година историје Цар-ства насталог на Босфору, на размеђи свјетова и култура.

Скоро је објављена студија, као плод дугогодишњих истраживања, др Горана Ж. Ко-

мара, са пуно нових чињеница о крупном ходу наше Цркве у Боки.Oво обимно дјело начињено је на темељу бројних архива, како цркве-них, међу којима је најзначајнији ар-хив манастира Савина, тако и држав-них код нас и на страни. Аутор говори о присуству српских епископа у Боки у почетку 17. вијека, те кроз вријеме млетачко-турског Кандијског рата (1645-1669), и касније, до Морејског рата (1683-1699), када се у Херцег-Новоме налазе двојица владика, Исаија (Лакетић) и Саватије. О вла-дици Саватију, аутор тврди да је пле-менитога поријекла, из Пиве, од Руђића, од којих своје поријекло вуку и патријарси из рода Соколовића. Осим тога, владику приказује као личност од међународног формата. Ова књига није устројена као историја прозелитских акција према нашој Цркви, које аутор описује - јер је вријеме којим се бави вријеме снажног дјеловања Конгрегације за ширење вјере, већ као дубоко заснована, аутохто-на историја Српске Православне Цркве у Боки. Уз већ објављену

49

април / 2010 / s

vetigora

Храм Светог Георгија у Доњој Горици - Подгорица

Црква је направљена за вријеме краља Ни-коле. Завршена је 1907. године као саборна љешкопољска црква. Љешкопоље је тада, као и данас, обухватало од Грбаваца до Везировог

моста (ту припадају и Грбавци, Доња и Горња Горица, Толоши и Момишићи). Послије Другог свјетског рата је тотално опустјела. Обновљена је 1993. г. и освеш-тао ју је митрополит Амфилохије, прича отац Ђуро Томовић, парох љешкопољски. - Од тада је служио отац Милун Фемић, а 1999. г. сам ја почео да служим. Испочетка је у цркви било мало људи, временом их је било све више. У последње вријеме можемо да ка-жемо да се црква и напунила, поготову недјељама. Од кад је почео пост, црква је пуна. Скоро је фор-миран Црквени одбор који функционише одлично и морам да похвалим његовог предсједника, Нова-ка Ђурановића, каже отац Ђуро отварајући причу о цркви у Доњој Горици.Похваљени предсједник Црквеног одбора Новак Ђурановић, наставља:

-Имамо и вјеронуку, која је почела претпрошле го-дине, од прошле мало активније. Преко 30 дјеце је похађа. Вјероучитељица је Татјана Божовић. Дјеца је много воле. Највише има Мугоша, Марковића, Бољевића, Милића. Има свих братстава из Љешкопоља, сем Раичевића.Направили смо гувно пречника 8 метара, стазу, поса-дили 20 маслина, уредили порту, поставили расвјету,

довели воду. Имамо у плану да на-правимо балкон за хор и појце (4х2м) да би растеретили доњи дио. На Недјељу православља нису сви могли да уђу у цркву. Причести-ло их се преко тридесторо одрас-лих. За Љешкопоље то значи много. Црква је велика, али Богу хвала, по-стала је мала.На гробљу у Доњој Горици има још једна стара црква. Сад гледамо да је макар покријемо. Рачуна се да је то најстарија црква на територији Подгорице. Прича се да је из дукљанског периода. Посвећена је Светом Кирику и Јулити, али немамо никакве податке. Није рушена, него јој је од старости пропао кров. Зидови стоје, крова нема. Лако би је било обновити, ако се сложимо.Одбор је сам радио све физичке радове. Доста смо радили. Од седам дана, шест смо радили. Милош Бољевић је доста помагао, ако не физички, а оно паром. Има доста Љешкопољаца који су помагали. Перица Петар Бодирожа, момци из Берија, Драго и Жељка Челебић, Саша Мугоша је највећи терет поднио, наба-вио је материјал, налазио спонзоре. Сви ми нисмо урадили, ко-лико он. Милан Радуловић је велики донатор, који нас највише финансијски помаже.Отац Ђуро је Светигори повјерио идеју да се направи и парохијски дом.

-Митрополит се слаже, дао нам је благослов за то. Једини про-блем је да добијемо грађевинску дозволу. Проблем је што црква није катастарски уведена, води се као Доња Горица, без матичног броја и не можемо да добијемо извод за њу.Оно што смо тражили од Мјесне заједнице, добили смо. Из-

ашли су нам у сусрет. Договарали смо се да имамо право на монтажну згради-цу од 30 квадрата. На то имамо право, без дозволе. Свакој цркви то припада да има, тако да би тај простор искори-стили за вјеронауку, састанке и друга сабрања вјерника Доњогоричана, ис-тиче Ђурановић.

repo

rta`

aСЛАВКО Живковић

СЛОГА КУЋУ ГРАДИ

50

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Поводом прославе Светог Саве, у крипти Саборног хра-ма Христовог Васкрсења у Подгорици, црквени хор Светог Саве и дјеца са вјеронауке при цркви Светог

Ђорђа својим учешћем уљепшали су програм. Милозвуч-ним гласовима извели су пјесме са свог албума „Божија ми-лост“ уз модерне кореографије и у разноликим костими-ма, а под руководством вјероучитеља и хоровође Снежа-не Поповић.Такође, у склопу овог наступа представила се и најмлађа група полазника вјеронауке „Анђелчићи“, који су кратким игроказом обрадовали све присутне.Осим Духовне академије у Подгорици, поменути хор и дјеца са вјеронауке узели су учешћа и на Светосавској академији у Колашину, гдје су се на велику радост након пуних седам година поновно сусрели са драгим им пријатељима, хором Светог Јована Дамаскина из далеке Русије, из Петровгра-

да, са којим су се 2003. год. упознали на Дјечјем сабору на Цетињу. Осим поменутих учесника академију су увеличали угледни глумци, Ивана Жигон и Гојко Бурзановић. Посеб-ну чар догађају дао је и наш драги митрополит Амфилохије који је срцем пуним ангелске радости и љубави поздравио све присутне и пожелио срећан празник. Радост коју су светосавци носили у себи поводом прославе свог покровитеља чијим празновањем су и обиљежили 13 година свог постојања, подијелили су са свима присутним.Импресије које хор носи са Светосавских академија биће велики стимуланс за наредне пројекте које хор увелико припрема, попут снимања новог албума и видео спотова. Са вјером у Свемилостивог Господа и молитве Светог Саве надамо се да ће наш труд и рад бити на спасење и радост рода нашега уз поруку: Појте Богу нашему, појте! Појте Го-споду нашему, појте!

osvrt

ВАСИЛ

ИЈА

Ћићаревић

Црквени хор Свети Сава и вjеронаука при цркви Светог Ђорђа у ПодгорициСВЕТОСАВЦИ ПРОСЛАВИЛИ СВЕТОГ САВУ

51

април / 2010 / s

vetigora

sao

p[t

ewe

У Подгорици је, сходно древном цркве-ном предању и црквеним правилима, од-ржано редовно засиједање Епархијског савјета и Епархијског управног одбора

Митрополије Црногорско-Приморске.Свету Архијејерску Литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом служио је Његово Високопре-освештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештен-ством.Епархијски савјет и ЕУО изражава радост због избо-ра Архиепископа Пећког, Митрополита Београдско-Карловачког и Патријарха Српског г. Иринеја и упућује молитвене поздраве са увјерењем да ће, попут својих претходника на трону Светога Саве, очувати јединство Цркве и правилно управљати ријечју Истине Божије.Чланови највиших црквено-управних тијела Митрополије саслушали су и са задовољством усвојили садржајне извјештаје о раду архијереја, материјалног живота у Епархији, као и извјештаје о раду у Богословији Св. Петра Цетињског, Из-давачке установе и Радио Светигоре, Централ-ног црквеног магацина, поклоничко-туристичке агенције, Одигитрија“, добротворне организације

„Човјекољубље“, Правног, Економског и Архитек-тонског савјета. Изражено је задовољство оства-реним резултатима у бројним активностима у испуњавању мисије Митрополије у протеклој го-дини.Изражено је задовољство и радост због великих духовних потреба које, саме по себи, изискују све већи број свештеника и монаха као дјелатеља на њиви Господњој. Духовна обнова у Митрополији се наставља, а број свештеника и вјерника превазила-зи чак и онај из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе. У прилог томе свједоче и Саборни Хра-мови Христовог Васкрсења у Подгорици и Све-тог Јована Владимира у Бару, који су у изградњи. Такође, са радошћу је констатовано да је за проте-клих двадесетак година обновљено преко 300 пра-вославних храмова и манастира.Посебна пажња је посвећена оснивању митрополијског Духовног центра за лијечење боле-сти зависности. Митрополија ће у наредном пери-

оду приступити стварању неопходних услова за почетак рада овог центра како би се, на основу благодатних јеванђелско-црквених метода, помогло младим људима који се налазе у озбиљним про-блемима, а нарочито наркоманије.С обзиром да још није ништа учињено по питању регулисања правног положаја Митрополије и других вјерских заједница, као и реституције одузете црквене имовине, Митрополија ће у најскоријем времену уз помоћ правних експерата из Црне Горе, окружења и међународних правних организација, предузети све мјере како би се, на основу међународних докумената и праксе из земаља чланица Европске уније што прије израдили правни акти о регулисању правног положају цркава и вјерских заједница и о реституцији одузете црквене имовине.Епархијски савјет и ЕУО изражавају забринутост због најављене изградње система великих хидроакумулација на ријеци Мора-чи. Забринутост је још већа с обзиром да још увијек не само да не постоји мултидисциплинарни консенсус експерата него и дирек-тна противљеања таквом пројекту од стране експерата из разних области.Епархијски савјет и ЕУО су ставили у дужност Митрополиту и чла-новима стручних тимова Митрополије да приликом дефинисања става по овом питању морају водити рачуна о максималној зашти-ти древних манастира Мораче, Дуге и других храмова и потапању црквене имовине која је предмет реституције, а која још није враћења њиховим власницима.Поводом учесталих атака на слободу вјероисповијести и правни субјективитет Митрополије Црногорско-Приморске, а посебно ата-ке на обновљену Цркву Свете Тројице на Румији, као и противустав-не и противзаконске амбиције појединих државних адреса да се као ненадлежни директно мијешају у унутрашња црквена питања и манипулишу вјерским осјећањима и идентитетским питањима православних хришћана у Црној Гори, још једном подсјећамо да је Црква одвојена од државе те да световним властима нигдје у Европској Унији и Америци такве надлежности не припадају.Митрополија Црногорско-Приморска ће ове године обиљежити 90. годишњицу од упокојења Митрополита Митрофана (Бана), 60. годишњицу од упокојења Патријарха Гаврила Дожића са посеб-ним црквено-правним и историјско-правним освртима на положај Митрополије у вријеме ове двојице врлих јерараха Црне Горе, а посебно њиховог доприноса и улоге приликом проглашења Црне Горе за Краљевину и васпостављање јединства Пећке Патријаршије.Све православне хришћане и све људе добре воље поздрављамо радосним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!ПОДГОРИЦА, 13. марта 2010 г.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПАРХИЈСКОГ САВЈЕТА И ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

52

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

aktu

elno

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕЦЕТИЊЕ, 23.фебруара (Светигора прес) – Предсједник Црногорске скупштине г. Ранко Кривокапић (у своје име или у име овог највишег законодавног органа Црне Горе?!) по ко зна који пут позива на отворено насиље и линч Митрополије црногоско-приморске, овог пута стављајући чак ултиматум Министру за уређење простора и заштите животне средине, за безусловно рушење црквице Свете Тројице, Бога Љубави, на Румији.Ни мање цркве у Црној Гори, ни веће мржње и духа деструкције против ње и оних који су је саградили, на мјесту гдје је она вјековима постојала и била порушена од Турака, приликом турске окупације Бара 1571. г. Висока је 4 метра, широка 2,5 а дугачка 3 метра! Г. Кривокапић, с обзиром да нико од припадника Римокатоличке Цркве и Исламске вјерске заједнице није досада постављао то питање, упорно нариче на туђем гробљу. Називајући ову

символичну обнову, у вријеме отоманског ропства срушене цркве „демонстрацијом силе Српске Православне Цркве“, (на висини од 2.000 m !) г. Кривокапић упорно распирује, већ годинама (заједно са групицом њему сличних мрзитеља светиње Божје) управо оно против чега се наводно бори: отровну вјерску и националну мржњу! За овакву харангу на безакоње и мржњу, у државама које истински штите право и обезбјеђују поштовање својих грађана, овакви људи не би могли бити ни чистачи у Парламенту, а камо ли његови предсједници! Оно чиме пријети другима, у истински правном друштву, несумњиво би се под хитно на њему морало примијенити.Оствари ли се безумна идеја г. Кривокапића и заиста буде срушена црквица на Румији, то би, да не да Бог, био знак да Црна Гора, намјесто у Европу, отворено срља у гажење најелементарнијих вјерских и људских права, постајући – бесудна земља!

Из Митрополије црногорско-приморске

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТАПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 27. фебруара 2010. г. – Послије Саборне Свете Архијерејске Литургије служене у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици и учешћа у свечаној Светосимеоновској литији од Храма до Немањиног града на Рибници, мјеста рођења Светог Симеона Мироточивог, Епископски савјет Право-славне Цркве у Црној Гори одржао је своју сједницу при Хра-му Васкрсења.Епископски савјет је најприје захвалио на братској посјети и учешћу у свечаности Њиховим Преосвештенствима Господи Епископима: зворничко-тузланском Василију, шумадијском Јовану, славонском Сави, полошко-кумановском Охридске Архиепископије Јоакиму, као и свештенству из њихових и других епархија.Представнике јавног живота, медија и свеукупну јавност са ове сједнице Епископског савјета још једном подсјећамо да је Свети Архијерејски Сабор СПЦ на свом редов-ном засиједању од 26. маја 2006. Г, под предсједништвом блаженопочившег Патријарха Павла, поштујући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у живо-ту Црне Горе и наше помјесне Православне Цркве, а ради што успјешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, донио одлуку (АС бр. 95/зап. 208) да Православну Цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Митрополија црногорско-приморска и Епархије будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и миле-шевска. Архијереји тих епархија, сходно саборској одлуци, чине Епископски савјет под предсједништвом Архиеписко-па цетињског и Митрополита црногорско-приморског. Оту-да је недопустиво, неодговорно и противно црквеној одлу-ци свако другачије титулисање и представљање у медијима како Митрополије тако и Православних Епархија у Црној Гори. Посебна пажња је посвећена новој медијској хајци и злоупотреби вјерских осјећања вјерника православне вјероисповијести поводом обновљене цркве Свете Тројице на Румији. Донијета је одлука да правни заступници Право-славне Цркве у Црној Гори на правно допустив и законом прописан начин затраже понављање поступка с обзиром да

је ријеч о обнови цркве Свете Тројице на древном црквишту које се, као и новосаграђени вјерски објекти других вјерских заједница и приватни објекти грађана у непосредној близи-ни, налази изван просторних планских докумената и изван заштићених зона националног парка.Епископски савјет је донио одлуку да се 25. марта ове годи-не, поводом најаве изградње система великих хидроелек-трана на Морачи којим би се, између осталог веома битног за овај географски простор, нарочито угрозио овај древни немањићки манастир, организује Округли сто на тему „Хи-дроелектране и угроженост манастира Мораче“. Након упознавања са експертским ставовима и научним рефера-тима еминентних стручњака из разних области, Епископ-ски савјет Православне Цркве у Црној Гори ће, уз дужну бри-гу према овој светињи и народу тога краја, саопштити свој став представницима државних власти, инвеститора, као и домаћој и међународној јавности.Са жаљењем је констатовано да правни положај традицио-налних цркава и вјерских заједница у Црној Гори још увијек није правно регулисан сходно међународним стандарди-ма и пракси модерних европских држава. Још једном пози-вамо представнике Владе Црне Горе да коначно започну са испуњавањем своје обавезе у процесу реституције непра-ведно одузете црквене имовине након Другог свјетског рата, као и да омогући увођење вјерске наставе у школе.Епископски савјет изражава забринутост због чињенице да Епископ Милешевски г. Филарет није могао да присуствује данашњем црквено-народном саборовању и овом Епископ-ском савјету с обзиром да му је још увијек ограничена сло-бода кретања у Црној Гори. Очекујемо да Министарство унутрашњих послова Црне Горе у најскоријем времену Епи-скопу Филарету омогући пуну слободу кретања под истим условима као и осталим слободним грађанима. Свим православним хришћанима у Црној Гори и читавој васељени честитамо наступајуће радосне васкршње праз-нике поздрављајући их поздравом мира и наде

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

53

април / 2010 / s

vetigora

Архиепископ цетињски и Mитрополитцрногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

ak

tu

eln

o Отворено писмо Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија др Миодрагу Вуковићу,

Поштовани г. Вуковићу,

Средином јануара у београдском недјељнику „Сведок“ (бр. 704 од 19. јануара о. г.) објавили сте чланак „Српска православна црква“,

који је стигао до мене са закашњењем, па га са закашњењем и коментаришем. У њему сте посеб-но апострофирали обиљежавање „нове Српске нове године“ у Црној Гори. Иако невољно, ипак са два разлога Вам пишем ових неколико редака. Прво, осјећам извјесно пријатељство према Вама, на основу дугогодишњих сусрета, од Заграђа и Ва-шег породичног дома, до Хотела „Црна Гора“. При посљедњем сусрету сте ме обрадовали вијешћу да Вам се ћерка крстила у Грчкој, да пости. Из разго-вора сам стекао утисак да Вам то није било мрзно. Напротив. Са тог разлога сам, најблаже речено, запрепашћен Вашим презривим, циничним, по-литикантским односом према Цркви којој при-пада Ваша ћерка, као и сви Ваши преци, само Бог зна до ког кољена. Српска Црква има тај назив по географији и већинском народу који је исповиједа на нашем простору. Међутим, њено устројство и суштинско својство, као и сваке друге помјесне Пра-вославне Цркве у свијету, није и не може бити њен условни национални префикс, већ чињеница, да је она „једна, света, саборна и апостолска Црква Хри-стова“. Људи се не крштавају у јеврејство, јелинство, српство, црногорство, русијство, кинештво и сл. него „у име Оца и Сина и Светога Духа“, примајући

„печат дара Духа Светога“, а никако печат било как-ве пролазне биолошке, социолошке, етничке, иде-олошке или било какве друге приземне категорије. Од Вас рођеног у мјесту у коме сте рођени и у на-роду са вјековним православним Предањем, оче-кивало би се да знате ту елементарну ствар. И да не припадате оној, срећом, малобројнијој групацији у Црној Гори, оптерећеној идеолошким предра-судама, дилетантизмом и незнањем о Цркви и њеној природи; групацији осакаћеној атеизмом марксистичко-титоистичког васпитања коме је Црква или украдена или, што је још горе, приказа-на у свјетлости одумируће социо-идеолошке вир-туелне стварности. Схватање религије као произ-вода социо-економских друштвених односа дало је у наше дане могућност и оправдање посред-ним или непосредним носиоцима таквог схватања, као на примјер код нас у Црној Гори, да региструју вјерске заједнице (случај тзв. ЦПЦ) етнофилети-стичког, партијско-идеолошког и етатистичког утемељења. Нација и државност представљају основне истине такве вјерске заједнице; Бог, Хри-стос, Црква у њеној историјској датости и кон-тинуитету таквима значе мало или нимало!Очекивало би се да је Ваше знање о Цркви бар за степен више од овог и оваквог примитивног схватања. Но, судећи по Вашем напису у „Сведоку“ нијесте далеко одмакли од њега.

Прво, што се тиче прославе „нове Српске нове године“: види се да Вам историја није боља страна. Јулија Гаја Цезара сврстасте у гонитеље Хришћана, а он владао прије Христовог рођења и још тада увео јулијански календар по коме су се управљале све европ-ске државе читавих 15 вјекова! А и данас њега слиједе, не мањина, како ви тврдите, већ огромна већина православних хришћана у свијету, имајући у виду, не само Српску и Јерусалимску Патријаршију и Свету Гору, него првенствено вишемилионску Ру-ску Цркву. Ако Вас нико не пита: Зашто организујете дочек Нове године по грегоријанском календару, ради чега Ви то питање постављате другима зашто то чини по неупоредиво у историји дуготрајнијем календару? Откуд Вам толики презир према

„српским поповима“? И то презир са лансирањем лажи о „пијаном попу“, подразумијевајући под њим веома тријезног, трезвеног и образованог свештеника правника Велибора Џомића, који је, на моје очи, покушао да заустави провокације једног очевидно под-метнутог малог провокатора, сниманог (да ли случајно?) од стра-не неког новинара? Кроз ту безначајну епизоду Ви се бацате бла-том на десетине хиљада већином младих људи, проглашавајући их за разуларену пијану руљу, која „пуна малигана“ пропраћа своје славље „жестоким плотунима из оружја различитог калибра“. То се заиста лијепи поноћни ватромет претворио у Вашој уобразиљи (или у машти некога ко Вас је извјештавао) у „жестоке плотуне“ из непостојећег оружја на прослави ове нове године, на којој, у то Вас увјеравам као очевидац, ни један метак из ватреног оружја није био испаљен... Како то да од свега тога ништа не примијетисте на много масовнијој, стога и пијанијој, грегоријанској Новој годи-ни, која је обиљежена само 13 дана раније?Друго, туга за Патријархом, дубока и предубока, у којој је учество-вао милионски наш црквени народ, не зауставља живот, поготово што је туга за њим помијешана са (за безбожнике и мртвољубце невјерујуће у вјечни живот несхватљивом) радошћу, због тога што нас његов животни подвиг и гроб грију и обасјавају човјечношћу и неразоривом вјером, надом и љубављу. При томе се не смије изгубити из вида да је ова Нова година била у ствари молитва благодарења и благослова вијенца Нове године Господње, што значи пред храмом поноћно богослужење, које је и било суштин-ски циљ овог сабрања. Она је као таква прослављана у свим пра-вославним храмовима Цркава које држе јулијанско-никејски ка-лендар, с том разликом што је понегдје, као у Подгорици, због мноштва народа, обиљежавана пред храмом.Треће, Ваше схватање вјерника као човјека који „неђељом облачи свечано одијело“ и Црногораца „који никад нијесу били вјерници у правом смислу ријечи“, може бити само прича о Вама и мањини Вама сличних Црногораца, а никако о Црногорцима и њиховој религиозности. Ви превиђате чињеницу да Црногорци и кад при-хвате лаицизам француске револуције у његовом марксистичко-титоистичком издању, и њега претварају у религију, као што су то урадили са комунизмом и комунистичком партијом (и Ви сте, ко-лико знам, били њен дојучерашњи вјерник). Само онај који је ре-лигиозан може схватити каквим (псеудо)религиозним набојем су били испуњени носиоци револуционарне идеје у Црној Гори. Њихова револуција, која не само што је са инквизиторским фана-тизмом „ликвидирала“ своје идеолошке противнике, него је ма-совно „гутала и своју дјецу“ (треба се сјетити само Голог отока код нас; о милионима које су прогутали сибирски „гулази“ и да не го-воримо).

посланику у Скупштини Црне Горе и високом функционеру Демократске партије социјалиста Црне Горе

54

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Дубока је религиозност Црногораца, г. Вуковићу. То потврђује петнаестовјековна историја ових простора и свеукупна култура и обичајност овог народа. Риједак је крај у Европи са толико хра-мова и светиња и светитеља као што је Црна Гора. Довољно је поменути Св. Василија Острошког, Св. Арсенија у Ждребаонику, Св. Петра Цетињског и однос народа према њима (па и у време-нима милитантног атеизма), па да нам буде јасније о каквој ре-лигиозности се ради. Да сте казали да Црногорци нијесу цркве-ни, у смислу „облачења одијела у неђељу“, онда би се могли сло-жити са Вама; или да кажете (што потврђује и Ваш примјер) да су склони лажној религиозности, што потврђује њихова скло-ност лаковјерности, паганском култу предака и обоготворењу идеологијâ – и ту би били у праву. Црногорци заиста нијесу често похађали храм, зашта има више разлога (један од њих је и разба-цаност домова, села и насеља по Црној Гори и удаљеност од са-борних храмова) али су при томе, све до доласка антивјерске про-паганде и тоталитаризма титоистичке идеологије, у својим домо-вима дубински живјели вјером православном претварајући дом у „домаћу цркву“ – постом, страхом Божјим, личном и породич-ном молитвеношћу, вјером у живог Бога, моралном строгошћу живљења, Св. Причешћем макар једном у години, строгим држањем празника кроз уздржавање од било каквих послова итд. Народна вјерност и везаност за Цркву створила је могућност црногорским митрополитима да буду не само челници Цркве, него и етнарси – господари и управитељи свеукупног народног живота. Само та чињеница, јединствена у Европи, не потврђује ли ту дубљу религиозност народне душе у Црној Гори?Четврто, свједочанство те дубље, здраве религиозности између осталог представља и вјековно изношење Крста Св. Јована Вла-димира на Тројичиндан на Румију. Отуда Ваша тврдња (у којој је сажета сва ирационална мржња испољена посљедњих го-дина против обнове и подизања, на модеран начин, Храма Свете Тројице на Румији и непојмљиво хушкање на његово рушење) - да је „његовим постављањем срушен хиљадугодишњи обичај манифестовања црногорског лаицизма“, представља најапсурднију тврдњу коју сам икад чуо и прочитао у своме не баш кратком животу! Какве везе има са црногорским или било којим другим лаицизмом, поштовани г. Вуковићу, часни Крст Св. Јована Владимира и његов хиљадугодишњи култ? Шта има „ла-ицистичко“ у храму Св. Тројице, који је несумњиво постојао на Румији од византијских времена, тј. и прије и послије Св. Јована Владимира, што потврђује и само име Румија (Рум – Ромеј – Ромејско царство, како се изворно звала Византија; Турци и да-нас званично зову Цариградску Патријаршију, не грчка, него Рум

– Патријаршија). По свједочењу Ровинског (Црна Гора у прошло-сти и садашњости, 1897, том I, стр. 278) о планини Румији „Арнау-ти причају да је на њеном врху изграђена црква урум – краљица, тј. грчка“. По њему „то је иста она црква коју Срби називају „света краљица“, подразумијевајући под тим именом Јелену, жену Уро-шеву и мајку Милутинову и Драгутинову“. Ту „урум“ цркву за коју је везан вјековни култ Св. Владимира и његовог Крста, сруши-ли су Турци (1571) и отада је остао завјет да се она обнови. Зато су сваке године посљедњих вјекова на Тројичиндан поклони-ци износили са Крстом и по камен на врх Румије. По народном предању црква ће „долетјети“ поново, кад се накупи довољно камења за њу на врху планине. Обновом цркве, дакле, ништа није срушено, само је обновљена традиција храма која је постојала и прије одвајања Римске Цркве од Православне Цркве Истока, и послије примања Ислама од стране једног дијела тамошњег хришћанског становништва. Вјековно пењање за Крстом без раз-лике вјероисповијести (иако све ређе и ређе муслимана) само је

свједочанство њиховог истог коријена и поријекла. Тако храм не само што не руши обичај заједништва око Крста на Румији, него је управо позив на његово обнављање. И опет питам: Какве везе има са лаи-цизмом култ око Крста све три вјере и религије? Чудно је при овој опскурној харанги против обновљене цркве на Румији да се нико од заговор-ника рушења цркве у име „црногорског лаицизма“ не сјети да је управо „лаицистичка“ социјалистичка власт Црне Горе забранила изношење Крста и литију везану за њега (1954) да би тај древни обичај обновила Митрополија црногорско-приморска 1994. године?! Плод те обнове је и обнова древне цркве уз њено ограђивање све до крова – каменом вјековима сабираном на врх Румије у ту сврху!И пето, видјевши да се упорно враћате на питање Цркве, на избор новог Патријарха СПЦ, а све у кон-тексту посредног или непосредног пропагирања тзв. ЦПЦ („Сведок“ бр. 705-708), намеће ми се закључак, г. Вуковићу, да Ваш „црногорски лаи-цизам“ и није баш претјерано лаицистички. Сво Ваше размишљање на ову тему (али и не само Ваше) више личи на идеолошку псеудорелигиоз-ност, поодавно код нас присутну и препознатљиву у марксистичком месијанизму и револуционар-ном обоготворењу класе, а сада пројављивану (код мање-више истих следбеника) кроз обоготворење државе и нације (расе). Тако из ис-тог шињела рођена секуларизована псеудорели-гиозност наставља уствари своју јавну или подму-клу борбу против Христа и Његове Цркве. Пошто је та борба вођена у име Тита и Партије као цркве, претрпјела потпуни пораз, то сада заговорници у суштини истог типа „лаицизма“ (са разликом што је у овом случају пролетерски интернационализам замијењен модернијим глобалистичким капита-лизмом и технолошким универзализмом), настоје да разоре Цркву изнутра везујући је за мртваца, тј. поистовјећујући је са етатизмом и национализ-мом (етнофилетизмом). Отуда Ваша бесмислена и антихришћанска тврдња: „Православна Црква се поклапа са националном државом и тако функцио-нише.“ (Сведок бр. 708). Отуда и Ваше пропагирање и подршка новокомпонованој, и у полицијској ста-ници (2000. г.) први пут регистрованој етатистичко-племенској вјерској заједници названој ЦПЦ. Ис-тински лаицизам и грађанско поимање друштва ев-ропског типа даје потпуну слободу Цркви, поштује њен канонски поредак и устројство, тражећи и да Црква поштује Устав грађанске државе, права и слободе њених грађана. Поштовање канонског по-ретка, заштита њеног имена и имовине ни у ком случају не значе подређивање цивилног права ка-нонском; оно је истовјетно са обавезом поштовања и заштите индивидуалних права и права било којег удружења или установе онаквим каква они јесу и каква су позната и међународно призната.Питам Вас и све оне који покушавају да отму и угро-зе вјековна права, име и имовину Митрополије црногорско-приморске: Да ли интегрисањем Црне Горе у Европску заједницу Црна Гора престаје да 55

април / 2010 / s

vetigora

постоји као држава, губећи свој иденти-тет, права, име и достојанство? Нарав-но, нико разуман то неће тврдити. От-куд онда упорно негирање од стра-не група и појединаца у Црној Гори несумњивог и непрекинутог контину-итета Митрополије црногорске од вре-мена њеног оснивања (1220. г.), па све до времена њеног поновног слободног, одлуком њеног Светог Синода (1918. г.), васпостављања јединства са Пећком Патријаршијом, односно Православном Црквом Српском? Откуд њено безумно проглашавње „окупаторском“? „Окупи-рала“ саму себе! Можда због придјева

„српска“? Како и чиме онда објаснити „Записник изванредне сједнице Св. Си-нода Краљевине Црне Горе“ бр. 1169 од 16. децембра 1918. у којем се Црно-горска митрополија назива „Православ-на Црква у Црној Гори“, али истовреме-но и „независна Српско-православна Св. Црква у Црној Гори“, која се одлуком Си-нода „уједињује са независном Право-славном Црквом у Краљевини Србији, а заједно с овом са цијелом Св. Српско-Православном Црквом у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца.“?!У исто вријеме, у име којег и каквог пра-ва и правде се покушава ова и оваква Митрополија црногорска замијенити и поистовјетити са једном вјерском заједницом основаном 17. јануара 2000. г. у цетињској полицијској станици? Да ли управо та и таква замјена није негирање темељног принципа црногорског Устава

– грађанске државе? Не скрива ли се, да-кле, иза „црногорског лаицизма“ овакве врсте принцип „право му је што му срце жуди“... тј. дух идеолошког волунтариз-ма и правног нихилизма, утемељених на ситносопственичким интересима ин-тересних групација и појединаца, у кон-кретном случају прикривених плаштом вјерске заједнице ЦПЦ?И на крају, поштовани г. Вуковићу, дозво-лите ми да изразим своје не мало чуђење што и Ви са дужности која Вас обавезује да штитите право и правду, подржава-те и пропагирате правни анархизам племенско-идеолошког утемељења, који, ако би био прихваћен, неминовно претвара Црну Гору у „бесудну земљу“!

У то име, примите, г. Вуковићу, изразе на-шег поштовања,

Цетиње,8. марта 2010.

Архиепископ цетињски Митро-полит црногорско-приморски

др Амфилохије

О ИКОНОПИСУ НА КИНЕСКОМРуска парохија Светих апосто-ла Петра и Павла у Хонг Конгу објавила је монографију „Икона – историја, симболизам и значење“.Монографија садржи репродукције икона савреме-них руских иконописаца и тек-стове на кинеском и енглеском језику који читаоца уводе у историју иконописа, иконограф-ске традиције и мјесто иконе у литургијском и духовном животу православних хришћана.Ово издање кинеским чита-оцима нуди прилику да се упознају са широким и разнов-рсним свијетом православне иконографије и са савременим иконописцима који настављају најбоље традиције руске школе иконописа.

СВЕТИЊЕ У СВЕМИРУ

Свето Писмо, иконе, крстови, као и дјелић часног Крста Господњег, налазе се у руском одјељењу Међународне свемирске станице, саопштио је руски космонаут.

„Имамо четири свете иконе у руском дијелу. Такође имамо Јеванђеље и велики крст“, са-општио је космонаут Максим Сурајев.Блаженопочивши патријарх Алексеј II је дјелић часног Крста на коме је распет Го-спод поклонио А. Н. Мермино-

ву, предсједнику Руске федералне свемирске агенције – Роскосмос. Посада Сојуза ТМА-8 је

2006. светињу предала посади станице.

„Биће са мном током цијеле експедиције, а онда ћу га вратити на Земљу“, казао је Сурајев.

СВЕШТЕНИЦИ ПРЕЖИВЈЕЛИ ЗЕМЉОТРЕСДва свештени-ка Константинопољске Патријаршије преживјели су земљотрес на Хаитију, саопштава грчки сајт Амен.Отац Варнава и отац Пав-ле су свештеници Епархије Мексика и Централне Аме-рике Константинопољске Патријаршије, која је успостављена 1996. године, а која се налази под духовним руковод-ством Митрополита Атинагоре.Оба свештеника су Хаићани. Већ 12 година они су у свештеничкој служби и воде бригу о 1000 православних хришћана, међу којима има досељеника и мјештана. Они такође воде бри-гу о три училишта, у којима се об-учава 1500 дјеце из сиромашних породица. Једно од та три учи-лишта је разрушено.

ФРАНЦУСКА ВРАТИЛА ЦРКВУ РУСИЈИВрховни суд Француске је про-гласио Русију као законског влас-ника цркве Светог Николе у Ници.Цркву Светог Николе, највећу руска цркву ван Русије, поди-гао је 1912. године Свети цар му-ченик Николај II Романов, на мјесту гдје се 1856. упокојио његов стриц, престолонаследник Николај, син цара Александра II. Црква је саграђена за потребе многобројне руске заједнице која је почетком ХХ вијека живјела на Француској ривијери.

ПРЕЖИВИО СКОК И ГРАДИ ХРА-МОВЕ Истраживач Петар Задиров за-благодарио је Богу за срећно слијетање без падобрана, изградњом цркве Свете Тројице на Антарктику.Професионални падобранац, Пе-56

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

тар Задиров један пут је извео опасни скок са 800 метара. Његов падобран из техничких разлога се није отворио у ваздуху и Петар је пао у рупу и чу-дом је остао жив упркос убојима и мо-дрицама – на чуђење љекара, није му био повријеђен ниједан унутрашњи орган, пише „Московски комсомолац“.Од тада је Петар Задиров за чудесно спасење, у знак захвалности Богу по-дигао три храма, а један од њих је на Јужном полу. ПРОСЛАВА СВЕТОГ АНТОНИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

Није први пут да се православни вјерници Француске на дан Светог Антонија Великог, окупљају у бившој опатији Сент-Антуан (департамент Изер). И ове године православни по-клоници из разних крајева Францу-ске су се молили код моштију Светог Антонија на Литургији, којом је начал-ствовао јеромонах Алексије (Дјумен), настојатељ цркве Казањске иконе Мајке Божје у Марсељу (Корсуњска епархија), у саслужењу свештеника Максима Массалитина, настојатеља цркве Светог Архангела Михаила у Кану (Руска Загранична Црква).

БУГАРСКА ПРАВОСЛАВНА ТЕЛЕВИЗИЈАУ Бугарској је почео са радом први православни ТВ канал, саопштава званични сајт Бугарске православне цркве.11. фебруара први пут је кренуо у етар сигнал Пловдивске православне телевизије. Нови ТВ канал почео је са радом у 9 сати ујутру са преносом Бо-жанствене Литургије из саборног хра-

ма Свете Марине у Пловдиву.Послије богослужења, у дворишту цркве Свете Петке одржана је звани-ча презентација сајта ТВ канала www.plovdivskamitropolia.bg.Редакција телевизије, у састав које су

ушли богослови, свештеници и но-винари, на челу са митрополитом пловдивским Николајем, нада се да ће успјети да двадесет четири часа извјештава и преноси програм.

МОЛЕБАН ПОВОДОМ ИНАУГУРАЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА УКРАЈИНЕ25. фебруар 2010, на дан инаугурације четвртог председника Украјине, Његова Светост Патријарх Кирил и Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Владимир, од-ржали су молебан у трапезном хра-му Кијево-Печерске лавре. Патријарх Руске Цркве и Митрополит Владимир помолили су се за народ Украјине и за новоизабраног предсједника украјинске државе. Затим се Његова Светост Патријарх Кирил обратио В. Ф. Јануковичу поздравном бесједом. Патријарх Кирил између осталог је рекао:

„Божија воља се огледа у томе да чо-век има живот - живот у изобиљу. Ова пуноћа људског живота зави-си од много услова, и сви знамо да је најважнији од свих тих услова Цар-ство Божје. Ако говоримо о друшт-веном животу, животу људи, онда

је један од обавезних услова сва-ког благостања – јединство народа, његова способност консолидовања у рјешавању најтежих задатака. Зна-мо са колико се тешкоћа суочава на-род Украјине у рјешавању задатака од огромне важности. И зато се воља Божја пројављује у уједињењу наро-да, како би се превазишлие разлике

- политичке, историјско-филозофске, културне, вјерске, што резулти-ра стварање заједничке духовне основе живота украјинског народа. Верујемо да овај духовни темељ могу бити само оне вриједности, које су се његовале кроз духовну традицију Украјине. Ако се те вриједности угра-де у темељ друштвеног битисања, онда ће Господ засигурно бити мило-стив и према држави и према народу.Символично је и да се Ваш долазак на мјесто Предсједника, поклапа са да-ном Светог Алексија, митрополита кијевског, московског и све Русије, чу-вара духовног простора Свете Русије. Дај Боже да и ваша дјела буду окрену-та процвату Украјине, очувању њеног народа, очувању духовног просто-ра Свете Русије, како би напредовала Ваша Домовина, којој се предајете и ватрено заклињете.Желим да мој говор завршим пре-дивним молитвеним ријечима украјинског народа: ‘Боже велики, једини, чувај Русију-Украјину и оза-ри је свјетлошћу Својом непролаз-ном.’ Нека вас Господ чува на многаја и благаја љета. Гоподе, чувај Русију-Украјину. Господе, чувај свето наслеђе Свете Русије. Амин!“

ПОСНИ МЕНИ ЗА ДРЖАВНЕ ПОСЛЕ-НИКЕВећ осму годину у свим ресторанима Државне управе предсједника Русије, за вријеме Великог поста уводи се посни мени.

„Ми се трудимо с једне стране да сачу-вамо православну традицију, а с дру-ге - да посјетиоцима кремљевских трпезарија предложимо здраву хра-ну са калоријама које су неопходне за одржавање здравља“, изјавио је прес-секретар Послове управе, Вик-тор Хреков.По његовим ријечима, за вријеме поста кувари предлажу гостима 14 варијанти потпуног менија, гдје се може наћи 50 различитих јела, међу њима, салате од поврћа, посне супе, чорбе од купуса и печурки, јела од 57

април / 2010 / s

vetigora

IZ SVIJETA IZ pomjesnih crkava

кромпира, воћне салате,

кисјели компоти...За све све рецепте је добијена са-гласност православних свештени-ка. Дневно у трпезаријама Кремља, Владе, Државне думе, Савјета Федерације, Уставног суда храни се око 16 хиљада људи, од којих пости око 15%.

ПОРАСТ БРОЈА СТАНОВНИШТВА Први пут за 15 година, број станов-ништва у Русији је повећан и износи 141 милион 927 хиљада људи.Такве прелиминарне прогнозе дао је вице-премијер Владе Руске Федерације Александар Жуков на са-станку у Влади Руске Федерације, са-општава ИТАР-ТАСС.

„Према прелиминарним подаци-ма, број становништва у Русији, рачунајући и миграције, први пут за 15 година се повећао и износи 141 милион 927 хиљада људи“, казо је он. До повећања броја станов-ништва дошло је, како сматра Жуков, захваљујући предузимањима у обла-сти демографије и социјалне полити-ке. „Очевидно је да читав низ радњи које смо предузели дао добар ефе-кат“, казао је Жуков.Он је подсјетио да се прошле године родило 1 милион 764 хиљаде дјеце, што је за 50 хиљада (скоро 3% више него 2008. године). При томе се број умрлих смањио за 62 хиљаде (3%).

ТАМЈАНОМ ПРОТИВ РАКАТамјан који се свакодневно кори-сти у црквеном обреду, у најскорије вријеме може бити коришћен за лијечење онколошких обољења, сма-тра научник – имунолог Махмуд Су-хали.У диму тамјана се налази ацетат ин-ценсола, који има антидепресивна својства.Смола тамјана се користи у хомеопатији, парфимерији и ароматерапији (у виду етерског уља). Од њега се праве неке врсте фласте-ра, зубних пасти и еликсира.

МЕДВЕДЕВ У НОТР-ДАМУПредсједник Руске Федерације Димитрије Медведев је у уторак 2. марта са супругом посјетио пари-ски храм Мајке Божије - Нотр Дам, гдје се поклонио Трновом вијенцу Господњем, честици Часног Крста и гвозденом клину којим је Христос прикован за Крст. Ове светиње је из Константинопоља у Париз 1239. го-дине пренио француски краљ Луј IX.По први пут у историји савреме-не Русије предсједник државе се по-молио пред овим хришћанским светињама. Пред њима се 1896. мо-лио Свети цар мученик Николај II Ро-манов са супругом, Светом мучени-цом царицом Александром. Као и прије скоро сто година, и овом при-ликом је први човјек руске државе свечано дочекан. Митрополит волоколамски Ила-рион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе, је пред Трно-вим вијенцем одслужио молебан уз саслужење архиепископа корсунског Инокентија и више клирика Руске Православне Цркве.

ПРЕМИНУО МОМО КАПОР

Један од најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момо Капор пре-минуо је 3. марта на ВМА у Београ-ду. Рођен је у Сарајеву 1937. г, а одмах по завршетку Другог свјетског рата се са породицом преселио у Београд, гдје је 1961. дипломирао сликарство на Академији ликовних умјетности. Од 1975. написао је и објавио вели-ки број романа и збирки прича, пу-тописа и хроника. Аутор је такође и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима је снимљено неколи-ко играних филмова. Дjела су му превођена на француски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик. (извор Fonet)

НОВОСАГРАЂЕНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ЈАПАНУАрхиепископ tокијски Данило, погла-вар Аутономне Цркве у Јапану, освеш-тао је у граду Нагоја новосаграђену цркву посвећену празнику Богојављења. У Светој Служби и про-слави учествовало је више од 300 људи, а редовно богослужење у цркви почело је 31. јануара.

„Ово је значајан дан за нашу Цркву“, казао је Архиепископ након освећења, „Захваљујући овој цркви људи ће моћи да се још више прибли-же Православљу“.Црква је саграђена за само шест мјесеци од прилога локалне право-славне заједнице.Аутономна Православна Црква у Јапану се налази под јурисдикцијом Московске Патријаршије и броји око 25 000 чланова, а Православље је у овој земљи присутно од средине XIX вијека.

85 ГОДИНА РУМУНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕУ четвртак, 4. фебруара навршило се 85 година од уздизања Румунске Пра-вославне Цркве у ранг Патријаршије. Тога дана у свим румунским храмови-ма у земљи и иностранству служене су службе Благодарења и помен свим блаженопочившим патријарсима: Ми-рону, Никодиму, Јустинијану, Јустину и Теоктисту.Истога у дана у Патријаршијској резиденцији одржано је свечано засиједање Светог Архијерејског Са-бора, којим је предсједавао Његово Блаженство Патријарх Данило.

РУСКА ЦРКВА ПО СТАТИСТИЦИНа Архијерејском Сабору РПЦ, од-ржаном 2. фебруара у московском храму Христа Спаса, патријарх Кирил је објавио следеће статистичке пода-тке: Руска Православна Црква данас има 160 епархија, 207 епархијских и викарних архијереја, 28 434 свеште-ника, 3625 ђакона.Активне су 30 142 парохије, 788 мана-стира, од којих 386 мушких и 402 жен-ских.У протекле двије године основане су двије нове епархије, Калињградска и Бурјатска, извршено је седам епи-скопских хиротонија, од којих пет у Русији и двије у Украјини.У првој години своје патријаршијске службе, Његова Светост је посјетио 58

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Приредио: Славко Живковић

24 епархије, укључујући оне које ула-зе у састав Украјинске Православне Цркве и Белоруског Егзархата, као и епархије у Азербејџану и Казахстану.

ОБНОВЉЕН НАЈСТАРИЈИ МАНА-СТИР

Манастир Светог Антонија Вели-ког, надомак египатског града Ал-Зафарана, који се сматра најстаријим сачуваним манастиром на свијету, от-ворио је своје капије поклоницима након пет година обнове.Манастир је основан 356. годи-не, недуго након упокојења Светог Антонија, а на два километра налази се пећина у којој се Светитељ подви-завао. Окружена масивним стијенама, ова древна светиња се простире на неких 10 хектара и има седам црка-ва, међу којима је и црква Светог Антонија Великог, у којој се налазе његове свете мошти.Манастир Светог Антонија се данас налази под јурисдикцијом монофи-зитске Коптске цркве.

ГОДИШЊИЦА УСТОЛИЧЕЊА ПАТРИЈАРХА КИРИЛА

1. и 2. фебруара у саборном Хра-му Христа Спаса одржане су свеча-ности посвећене првој годишњици интронизације Његове Светости Патријарха московског и све Русије

Кирила, саопштава прес-служба Руске Православне Цркве.Свечаности су почеле празнич-ним богослужењем у Храму Хри-ста Спаса у Москви. На Божанственој Литургији Његовој Светости су саслу-живали архијереји РПЦ, представни-ци помјесних Православних Цркава и свештенство престонице.

КРИТСКИ АРХИЈЕРЕЈИ СПРЕМНИ ДА ПРИМЕ ТУРСКО ДРЖАВЉАНСТВОЕпископи полуаутономне Крит-ске Цркве, која се налази под јурисдикцијом Константинопољске Патријаршије (иако учествује у раду Синода Грчке Православне Цркве), из-разили су спремност да приме турско држављанство. Тај корак ће им дати право да кандидују своје представни-ке на патријарашки престо, саопшта-ва сајт Amen.Данас постоји реална опасност да на Константинопољски трон неће има-ти ко да бива постављен. Према тур-ским законима, Константинопољски патријарх обавезно мора да буде грађанин Турске, али се грчка заједница смањила. Осим тога, турски Грци немају гдје да добију богослов-ско образовање. Семинарију на ос-трву Халки турске власти су затвори-ле 1971. године и покушаји да се по-ново отвори нијесу били успјешни.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ЧЕСТИТАО ЈАНУКОВИЧУПрема резултатима другог круга из-бора, који су се одржали 7. фебруара ове године у Украјини, предсједник Украјине је постао Виктор Ф. Јанукович. Телеграм честитке новоиз-абраном предсједнику државе упутио је Патријарх московски и све Русије Кирил, саопштава Патријархија.Ру.

„Од свег срца вам честитам побједу на предсједничким изборима“, каже се у честитики поглавара Руске Цркве.

„Повјерење које Вам је дато позива Вас на огромну одговорност пред Бо-гом, народом и историјом. Ви има-те искуство и таленат који су неоп-ходни да би се то повјерење оправ-дало и сада вам је потребна огром-на снага да би ријешили пробле-ме који стоје пред народом Украјине, да га доведете до просперитетног и достојанственог живота. Да Вам Го-спод подари снаге и да Вам дарује до-бре помоћнике, здравље и мир.“

СТАТИСТИЧ-КИ ПОДАЦИ О РУМУНСКОЈ ЦРКВИКанцеларија Си-нода Румунске Православне Цркве публиковала је статистичке податке о свом савременом стању у дневном листу РПЦ „Вјесник Свјетлости“.Сабор РПЦ састоји се од 53 јерарха: патријарха, 8 митрополита, 11 архие-пископа, 19 епархијских епископа, 2 патријарашка викарна епископа, 12 викарних епископа.У границама Румуније, у саста-ву РПЦ функционише 15 203 црквених јединица, међу њима: Патријарашки центар, 6 митрополија, 10 архиепископија, 13 епископија, 182 архијерејска намјесништва, 11 674 парохије, 2658 подружница, 475 мана-стира, 175 скитова, 10 подворја.У њеном саставу функционише 16 128 богослужбених установа, од којих: 64 саборна храма, 11 298 парохијских цркава, 2 239 подружних црка-ва, 550 манастирских цркава, 264 гробљанске цркве, 530 цркава и ка-пела у државним институцијама (119 у восјци и Министарству унутрашњих послова, 42 у затворима, 217 у болни-цама, 76 у школским установама, 76 у установама социјалне заштите).У РПЦ служи 14 578 свештеника и ђакона, од тога 13 787 добија плату из државног буџета.

ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА СВЕТОГ ЦАРЕВИЋАУ храму Светог Сергија Радоњешког, у граду Бородино (Краснојарски крај), замироточила је икона Све-тог страстотрпца царевића Алексеја. Први свједоци мироточења били су парохијани.Како је саопштио настојатељ цркве, свештеник Владимир Пермјаков, први пут је икона замироточила прије двије године. Сада у том храму ми-роточе четири иконе, саопштава сајт Краснојарске епархије.Икона Светог царевића Алексеја, сина Светог Николаја Другог, замироточи-ла је 19. фебруара. Интересантно је да се мироточење од иконе царевића, који је био заповједни козачки атаман Руске империје, јавило у ноћи уочи сабрања Јединствене Јенисејске ко-зачке војске.Истога дана у цркви је на чудесан на- 59

април / 2010 / s

vetigora

iz ota~astvene crkveIZ pomjesnih crkava

чин заблагоуха-ло кандило код иконе Препо-добног Сергија

Радоњешког. Осим икона, миро

се појавило и на фрес-ци Светог кнеза Александра Невског.

ИЗ БУГАРСКЕ ЦРКВЕУ канонској Бугарској Православној Цркви за новог Митрополита доростољског изабран је Епископ Амвросије, који је раније био скренуо у раскол, а затим се покајао, саопшта-ва сајт Двери.Бг.Нови митрополит је изабран гласањем чланова Синода БПЦ између два кандидата који су прошли на епархијским изборима одржаним у јануару ове године у Силистри.Резултати тих избора, на којима је осим епископа Амвросија, прошао и епископ левкијски Павле (Петров), за бугарску јавност су били неочекива-ни, јер су оба кандидата 90-их година били у расколу. У синодалном гласању је учествовало 12 архијереја, епископ Амвросије је добио 10 гласова.

ПРВИ ХРАМ У МОСКВИ ПОСВЕЋЕН АНДРЕЈУ РУБЉОВУ

26. фебруара по благослову Његове Светости патријараха Кирила, Епи-скоп павлово-посадски Кирил освеш-тао је камен темељац за храм који је посвећен Преподобном Андреју Рубљову у Москви.То ће бити први храм у Москви посвећен овом великом иконописцу.Храм је пројектован у стилу цркве

Спаса Нерукотворног Андронијевског манастира, чији архитекта је, по предању, био сам преподобни Андреј Рубљов.У црквени комплекс биће укључен Центар за изучавање и савреме-ни развој принципа древноруске умјетности: музеј, иконописачка ра-дионица и умјетничка школа за дјецу и одрасле.

140 ГОДИНА БУГАРСКЕ ЕГЗАРХИЈЕ

28. фебруара Бугарска Православна Црква обиљежила је 140 година од установљења Бугарског егзархата, са-општава званични сајт БПЦ.Поводом тога у саборном храму Све-тог благовјерног Александра Невског служено је празнично богослужење, у којем је учествовао Патријарх бугар-ски Максим, митрополити, епископи, многобројно свештенство и вјерници, као и представници Румунске и Руске Православне Цркве.Послије богослужења, секретар Си-нода, епископ стобијски Наум прочи-тао је специјалну синодалну посла-ницу поводом 140 година одвајања од Константинопољске Патријаршије и оснивања аутономне Бугарске егзархије (27. фебруар 1870. године).

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ ОСТАО БЕЗ РОЂЕНДАНАПатријарх Вартоломеј Први фор-мално није могао обиљежити свој 70. рођендан, јер је рођен преступне 1940. године, 29. фебруара - а тог дату-ма нема у календару за 2010. годину.Ако Вартоломеј Први поживи још десет година, он може обиљежити свој осамдесети рођендан: 2020. го-дина ће бити преступна. Без об-зира на ту „техничку неподудар-ност“, многи религиознии лидери су константинопољском патријарху че-ститали јубилеј, међу њима и Папа римски Бенедикт Шеснаести.

ВАНДАЛИЗАМ У ТУЗЛИ

Дана 26. јануара у 20 часова и 15 ми-нута три непозната лица прескочи-ла су ограду порте Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Туз-ли, након чега су исписали на јужној страни храма графит: „Побијмо Србе“. Полиција Тузланског канто-на извршила је увиђај и ради на проналажењу починиоца још једног од многобројних вандализама над православним светињама у Тузлан-ском кантону.

УГРОЖЕНОСТ ДЈЕЦЕ НА ИНТЕРНЕТУСрпска Православна Црква под-ржава кампању Министарства за телекомуникације и информацио-но друштво „Кликни безбедно“. Резул-тати истраживања које је прошле го-дине спровело Министарство гово-ре како све више дjеце у Србији бива угрожено на Интернету. Из тог раз-лога покренуло је иницијативу за побољшање безбjедности. Дјеци можете бранити да пливају у овом океану информација, али је најбоља заштита научити их да пливају и упозорити их да личне информације никада не стављају на располагање непознатима. Информативна служба СПЦ ће пре-ко званичне интернет презентације помоћи у едукацији на ову тему дјеце и родитеља који у савременом добу имају све мање времена за најмлађе.

САОПШТЕЊЕ СВЕТОГ СИНОДА СПЦЈеданаестог фебруара, на седни-ци Светог Архијерејског Сино-да СПЦркве, којом је председа-60

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Приредио: Славко Живковић

вао Патријарх српски Г. Иринеј, од-лучено је да се покрене поступак утврђивања канонске одговорно-сти Његовог Преосвештенства раш-ко- призренског Епископа Г. Артемија у првој инстанци (Устав СПЦ чл. 70, тачка 20 и 356), уз његову обаве-зу да у поступку сарађује, и да се разреши управљања Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог поступка, односно до следећег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора. Његово Преосвештенство Епи-скоп рашко-призренски Г. Артемије може да борави и богослужи у не-ком од манастира или у другом ме-сту на тлу Епархије рашко-призренске или ван ње до окончања поступ-ка, уз договор са администратором, односно уз сагласност надлежног епархијског архијереја, али без икак-вог интервенисања у надлежност ад-министратора или неког од господе епархијских архијереја. На основу чл. 70. тач. 21. Устава СПЦ, за Администратора Епархије рашко-призренске постављен је Његово Преосвештенство Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије, са свим правима и дуж-ностима епархијског Архијереја.

ФРЕСКОПИСАЊЕ ЦРКВЕ У РУТИ ХИЛУ

Институт Академије СПЦ за истраживање и очување култур-ног насљеђа, са сједиштем у Срем-ским Карловцима, изводи пројекат фрескописања цркве Св. архиђакона Стефана у Рути Хилу, Сиднеј, Аустралија. Са благословом Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја, а по пројектној документацији израђеној од стране Институ-та, фрескопис изводи реномира-ни српски иконограф, протођакон Миодраг Томић, протомајстор, уз асистенцију Небојше Кешеља, мајстора иконографије. Уговор је склопљен на годину дана, у ком року

се очекује комплетирање живописа једног од најљепших српских храмо-ва у Аустралији.

ХИЛАНДАРСКЕ СВЕТИЊЕ ПРИВРЕ-МЕНО У СРБИЈИ Хиландарски манастир намјерава да на одређено вријеме изнесе своје реликвије у Србију, ради прикупљања прилога, саопштава грчки сајт Ромфеа.Руководство Свете Горе – Свети Кинот, који чине игумани и представници 20 светогорских манастира, расправља о молби српског манастира Хиландар о привременом изношењу из Свете Горе његових највећих реликвија.Хиландарски манастир је четврти по јерархији међу светогорским обитељима.Манастир се нада да ће добити благо-слов Светог Кинота, како би у Београ-ду организовали добротворну излож-бу најдрагоцјенијих средњевјековних светиња и експоната, које се чувају у Хиландару.Циљ изложбе је прикупљање сред-става за обнову знамените српске обитељи на Светој Гори, која је озбиљно пострадала у пожару 2004. година.

ПОМЕН ВОЖДУ КАРАЂОРЂУ

Након литургијске прославе Сретења Господњег, у оквиру прославе Дана државности Републике Србије, 15. фе-бруара 2010. године, Његово Прео-свештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у Орашцу помен Во-жду Карађорђу и устаницима који су животе дали у борби за слободу српског народа.Помену и полагању вијенаца, као и кратком програму који је изведен у Марићевића јарузи, присуствовали су г. Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Републике Србије, престоло-наследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, преставници Војске Републике Србије, локалне са-

моуправе, политичких и кул-турних институција.

АРХИЈЕРЕЈСКЕ ЛИТУРГИЈЕ У ПРИШТИНИ И ГРАЧАНИЦИ

На Теодорову суботу у новообновљеном приштинском хра-му Св. Николе служио је Епископ Атанасије, Администратор Епархије рашко-призренске уз саслужење више свештенослужитеља из Рашко-призренске епархије и других Епархија СПЦ, међу којима су били игуман манастира Студенице архи-мандрит Тихон и игуман манастира Тврдош архимандрит Сава, ђакон Ра-дош из Епархије жичке и други. Ово је прва Литургија која је служена у хра-му Св. Николе од марта 2004. када је храм био запаљен.У манастиру Грачаница тога дана је Свету Архијерејску Литургију слу-жио Његово Преосвештенство Епи-скоп Артемије уз саслужење викар-ног Епископа Теодосија, седморице парохијских свештеника, јеромонаха Андреја (Сајца) и јерођакона Дамјана. Расположење је било евхаристијско и литургијско, српско и православно. У току Литургије епископ Артемије се обратио вјерницима бесједом о смис-лу Великог поста и значају поста у припреми за свету тајну Покајања и Евхаристије. На Литургији у препуној грачаничкој цркви причестило се око 200 вјерника.

СВЕПРАВОСЛАВНА ПРОСЛАВА НЕДЈЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА У ЧИКАГУ

У недјељу 21. фебруара 2010. године одржана је Свеправославна просла-ва Недјеље Православља у српском православном Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. На 61

април / 2010 / s

vetigora

iz ota~astvene crkve

вечерњој служби били су присутни: Његово Високо-преосвештенство Митропо-

лит либертивилско-чикашки Г. Христофор, домаћин прославе, Његово Високопреосвештенство Ми-трополит Јаковос из Грчке Право-славне Цркве, Његово Блаженство Архиепископ Николај из Румунске Архиепископије, Његово Преосвеш-тенство Епископ Петар из Руске Загра-ничне Цркве, Њихова Преосвештен-ства Епископи Сава и Димитриос из Грчке Православне Цркве и Њеогово Преосвештенство Епископ Данијел из Украјинске Православне Цркве.

НЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У АЛ-ХАМБРИ

У српској православној цркви Све-тог Стефана у Алхамбри, у недјељу 21, фебруара 2010. године, већ трећу го-дину за редом служена је свеправос-лавна Света Литургија на којој су сас-луживали сви канонски православ-ни епископи Западне обале САД: Његово Преосвештенство Епископ за-падноамерички Г. Максим, домаћин; Његово Високопреосвештенство Г. Ге-расим; Његово Преосвештенство Г. Јосиф и Његово Преосвештенство Г. Венијамин.

СВЕТОСИМЕОНОВСКА АКАДЕМИЈА

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у пратњи Његовог Прео-свештенства викарног Епископа хво-станског Г. Атанасија и протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, в. д. директора Патријаршијске управ-не канцеларије, присуствовао је 25. фебруара 2010. г. традиционалној

Светосимеоновској академији у Коларчевој народној задужбини. Академију, у организацији Добро-чинства - поклоничке агенције СПЦ, бесједом је отворио проф. др Бранис-лав Тодић.Услиједила је музичко-поетска пое-ма Светлост и сенке над Метохијом у извођењу КУД Абрашевић под дири-гентском палицом Милована Панчића, солисте Ненада Ненића у клавирској пратњи Јелице Глигоријевић, и драмског умјетника Хаџи Ненада Маричића.

НЕ ОДМАЖИТЕ ВЛАДИЦИ АРТЕМИЈУ

Манастир Грачаницу 26. фебруара по-сетили су члан Светог Синода СПЦ владика Григорије и министар вера у Влади Србије Богољуб Шијаковић. У изјави за КИМ-радио владика Григорије је казао да је срећан што је у Грачаници и што је са владикама мо-гао да разговара о свему.

„Срећан сам што сам у Грачаници, срећан сам што нас је владика при-мио да заједно поразговарамо о све-му, али сам најсрећнији због ријечи владике Артемија. Вјерујем да је то утисак који ће подијелити многи вјерни људи, православни Срби ши-ром планете, нарочито наш Патријарх коме је јако тешко што је његова патријарашка служба почела једним овако тешким проблемом. Чули сте данас шта је владика Артемије казао: он је позвао на мир и поштовање од-луке Светог Синода. Добро би било да му сви они који га воле не одма-жу на начин на који су то досад чи-нили него да му помогну тако што ће се у миру и смирењу молити Богу за њега и за нашу Цркву“, казао је влади-ка Григорије.

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА СВЕТОЈ ГОРИСа благословом Њихових Свето-сти господе Патријарха цариград-ског Вартоломеја и српског Иринеја, Његово Високопреосвештенство Ми-трополит дабробосански Г. Николај боравио је на Светој Гори од 24. до 28. фебруара 2010. године. Митрополит Николај у суботу, 27. фе-бруара, присуствовао је у манасти-ру Хиландару ктиторској слави - праз-нику Преподобног Симеона Мирото-чивог. Митрополит је тог дана у манастирској цркви служио Свету Архијерејску Литургију и обавио слав-ски обред. Високопреосвећени је на славском ручку у краткој бесједи говорио о жи-воту и дјелу Преподобног Симео-на Мироточивог - Стефана Немање, нагласивши да је његова личност, заједно са Светим Савом, подједнако важна и Богом прослављена.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Свети Архијерејски Синод СПЦ је од-лучио да се свечано устоличење Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, првобитно планирано за 25. април текуће године, одложи за јесен. Нови датум још није одређен, а јавност ће о њему бити благовремено обавештена. Разлог одлагања је краткоћа располо-живог времена за адекватну органи-зациону и логистичку припрему овог значајног духовног догађаја, као и по-треба да високи гости, домаћи и из света, имају могућност да се одазову, а не да због кратког рока то не могу да учине.Информативна служба СПЦ: Епископ бачки Иринеј, с.р. Београд, 1. марта 2010. 62

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУАрхиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је 26. јануара, поводом праз-ника древних мученика Ермила и Стратоника, који су за вјеру пострада-ли у Сингидунуму, данашњем Београ-ду, Свету службу Божију у Цетињском манастиру.У литургијској проповиједи влади-ка је између осталог рекао: „Оста-ло је предање за нашега Светог Вла-дику Николаја, када је био рек-тор Светотихоновске академије у Пенсилванији, да је долазио сва-ко јутро прије свих у храм, цјеливао икону Господњу говорећи: ’До-бро јутро, Господе и Спасе мој Ису-се Христе‘, а онда је ишао пред ико-ну Мајке Божје говорећи: ‘Добро јутро, Госпођо, Мајко Господа и Бога мога‘. И тек након тога је улазио у свети ол-тар. Поздрављао се, дакле, с Госпо-дом и с Мајком Божјом, као што се ми поздрављамо једни са другима. Имао је осјећај живог присуства Живога Бога кроз благодатно дејство икона Господа и Мајке Божје.“

„То је однос истинских, правих хришћана када улазе у Светињу Господњу. Црква Божја вјековима свједочи то живо присуство Живога Бога међу нама. То су свједочили сви Свети Божји људи, то су свједочили и Свети мученици Ермил и Стратоник“, рекао је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО НА ВРАЊИНИ

Митрополит Амфилохије служио је 30. јануара са свештенством Свету Служ-бу Божију у манастиру Врањина на Скадарском језеру.У току Литургије Владика је у чин игумана рукопроизвео настојатеља манастира јеромонаха Петра (Драгојловића): „Оче Петре, ево данас Господ, на празник Светог Антонија, великог подвижника и чудотворца, удостоји те да примиш звање игума-на ове свете обитељи“, рекао је влади-

ка Амфилохије, „По ријечи Господњој да није дошао да Му служе, него да служи и да живот положи за ближње Своје, то је смисао свих звања, од најмањих до највећих, у Цркви Божјој. Мјера и висина звања је мјера призвања на служење, на жртву“.

„На таквој саможртвеној љубави је био заснован живот Светог оца на-шег Николаја Мирликијског коме је посвећена ова света обитељ. На њој је био утемељен живот свих оних који су се кроз вјекове овдје подви-завали, од Светог Саве, утемељитеља ове обитељи, преко његовог учени-ка, првог зетског епископа Илариона, преко Никона Јерусалимца, па до на-ших времена. Нека би Господ и тебе укријепио да тај дух саможртвеног служења испуни и твој живот. И нека би ти ово звање било подстрек на још ревносније служење Господу Ису-су Христу. И нека би и оне које ти Го-спод подари да им овдје будеш духов-ни наставник, сагласно твом примјеру, Господ водио и руководио путевима спасења“, рекао је владика.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО НА САВИНОЈ ГЛАВИЦИМитрополит Амфилохије служио је 27. јанура, поводом празника Све-тог Саве Српског Свету Службу Божију у новооснованом манастиру посвећеном првом српском архиепи-скопу на Савиној главици у Грбљу.На крају службе освештан је и прере-зан, уз саслужење свештенства и мо-литвено учешће бројних вјерника, славски колач, а потом су дјеца полаз-ници вјеронауке извела светосавски рецитал.Владика је вјерном народу предста-вио настојатеља новооснованог ма-настира на Савиној главици архиман-дрита Луку (Анића), досадашњег игу-мана Цетињског манастира

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У МИОКУСОВИЋИМАМитрополит Амфилохије служио је 31. јануара са свештенством Све-ту Службу Божију у цркви Светог Атанасија Великог, архиепископа александријског, у селу Миокусовићи код Даниловграда. Ова црква саграђена је 1882. године.У архипастирској бесједи вјерницима владика је тумачио јеванђелску причу о блудном

сину рекавши да се она догађа кроз сву историју рода људскога.

„И у наше се вријеме догодила. Када су се многи вратили Цркви, онда су они који су старији синови, који се нијесу били отуђили од Цркве, а мало их је било, посебно код нас у Црној Гори, почели да говоре: шта ће сад ови дојучерашњи безбожници? Сад се од њих не може ући у Цркву! Понавља се, дакле, иста та прича која је записана у Светом Јеванђељу“.

„Има и таквих који се не обрадују они-ма који се покају. Али се Отац наш не-бески и Црква Божија увијек радују ономе који дође себи“, рекао је влади-ка Амфилохије.

НОВИ ИГУМАН ЦЕТИЊСКОГ МАНА-СТИРА

У Цетињском манастиру је 31. јануара извршена примопредаја игуман-ске дужности између досадашњег настојатеља, архимандрита Луке (Анића), који ће од сада бити настојатељ новооснованог мана-стира на Савиној главици у Грбљу и протосинђела Методија (Остојића), који ће од сада бити на челу цетињске манастирске обитељи.Предајући игуманску дужност протосинђелу Методију, архимандрит Лука је замолио манастирску братију да му опрости све што је вољно и невољно гријешио.Сабрат манастира, протосинђел Ки-рило (Бојовић) је у име братије ре-као да су се у Цетињском манастиру у његовој бурној историји од времена његовог оснивача Ивана Црнојевића подвизавали бројни знани и незна-ни монаси, и да се историјски редослед игумана ове све-те обитељи може прати-ти тек у задњих око двјеста годи-на.

63

април / 2010 / s

vetigora

Hronika mitropolije

„Отац архимандрит Лука дошао је у ову обитељ прије многих од нас који смо сада овдје и један је од првих који су дошли под архипастирски жезал нашег Високопреосвећеног Митро-полита Амфилохија, уочи Петровдана 1991. године. И врло брзо је, у својој ревности, постао јеромонах, а за-тим и настојатељ ове обитељи. Од тог времена он се трудио за ову обитељ. Многи данашњи игумани су изашли одавде, испод његове игуманске па-лице. Отац Лука је знао да нас утврди у вјери, да нас утјеши, да нам да поу-чан родитељски и братски савјет. На свему томе ми само можемо да му бу-демо благодарни и да га носимо у на-шим молитвама.“Уз „Многаја љета“, нови игуман је ста-ром игуману уручио поклон братије, икону Светог Петра Цетињскога.

ДАР СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА БОГОСЛОВИЈИДелегација Српског националног савјета, предвођена предсједником Савјета др Момчилом Вуксановићем, посјетила је 1. фебруара на Цетињу Богословију Светог Петра Цетињског и овој Црквено-школској установи уручила вриједну донацију.Српски национални савјет преузео је финансирање школовања тројице ђака Богословије за текућу школ-ску годину, а школска библиоте-ка обогаћена је са 150 примјерака књига чији је издавач подгоричка

„Књижевна задруга Српског народног вијећа“ у едицији „Савремена српска књижевност у Црној Гори“.Вуксановић је у разговору са рек-тором Богословије протојерејем Гојком Перовићем рекао да ће Српски национални савјет у грани-цама својих могућности увијек по-магати Богословију и обећао помоћ у организацији наредне матурске

екскурзије и колективне посјете ђака и професо-

ра наредним сајмовима књига у Београду и

Подгорици.Отац

Гојко

Перовић је изразиo благодарност на донацији и делегацији Савјета пред-ставио ђаке који ће бити корисници стипендије.

КОНЦЕРТ ПЕТРОГРАДСКОГ ХОРА СВЕТОГ ЈОВАНА ДАМАСКИНА У ПОДГОРИЦИУ крипти Саборног храма Христо-вог Васкрсења у Подгорици 1. фе-бруара је одржан концерт Хора Све-тог Јована Дамаскина из Петрограда под руководством Ирине Валентино-ве Болдишеве. Међу бројним гости-ма били су и амбасадор Русије, пред-ставници амбасада Србије и Бугар-ске, а након концерта, госте је по-здравио и благословио митрополит Амфилохије: „Значајно је и то што је требало да ова дјеца дођу из Петро-града да нас пјевањем химне ‘Она-мо, намо’ подсјете на нашу одговор-ност пред историјом, пред Косовом и Метохијом“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије служио је 6. фебруара у Цетињском манасти-ру, поводом Задушница, Свету Службу Божију и парастос свим упокојенима.

„Бог никога и ништа не заборавља и зато се Црква Божија сјећа и оних које су звјерови растргли, и оних који су у ратовима пострадали, и оних који су се по морима потопили, и оних који су се упокојили у миру“, рекао је вла-дика у бесједи о Задушницама.

„Предубоко је њено памћење, њено сјећање. Зато је много драгоцјено да се ми сјећамо својих и тјелесних и духовних предака, поготово на За-душнице. То је народ знао и по томе се управљао. И данас се по томе управља онај народ који није изгубио памћење.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У БАНДИЋИМАМитрополит Амфилохије служио је 7. фебруара са свештенством Свету Службу Божију у цркви Светог Нико-ле у Ливадама Бандићким код Дани-ловграда.Света Служба уприличена је поводом недавног постављења новог пароха

за Комане, Бандиће, Загарач и За-

греду, презви-тера Илије Зекановића.

Након Свете Литургије Владика је слу-жио помен свим упокојенима који почивају на тамошњем гробљу.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије служио је 9. фебруара, поводом Преноса моштију Светог Јована Златоуста, Свету Служ-бу Божију у Цетињском манастиру. „Ријечи Светога Златоуста примјенљиве су за свако вријеме, јер је био изузетан зналац људске душе, људских врлина и страсти, али то његово знање није било људско знање. Није то било знање по човјеку, него је било знање које је откриве-но, јављено благодаћу Сина, љубављу Бога Оца и заједницом Светога Духа“, рекао је митрополит Амфилохије.На крају Литургије владика је бла-гословио славски колач, поводом имендана архимандрита Хризостома, настојатеља манастира Ком на Ска-дарском језеру.

ПОЧЕТАК ПОСТА У МИТРОПОЛИЈИ Митрополит Амфилохије служио је 14. фебруара, на Бијеле покладе, Све-ту Службу Божију у Цетињском мана-стиру.

„Оно што помрачује нас људе то је, прво, несавршенство наше приро-де“, рекао је владика Амфилохије у ар-хипастирском обраћању вјернима.

„Оно што помрачује још дубље наш ум, наше срце и душу, то је наше отуђивање од Бога, удаљавање од Лица Божјега. Зато је Црква и уста-новила овај Свети пост, како би се у току тога поста уздржавали, не само од хране тјелесне која оптерећује 64

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

човјекова чула, него да би постили и тјелесно и духовно, да би одсијецали од себе све оно што нас помрачује и удаљује од Господа, од сусрета са Њим, да се помиримо једни са други-ма и да се помиримо са Господом.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИ-МИО ВАСИЛИСА МАРАГОСАМитрополит Амфилохије примио је 17. фебруара у Митрополији на Цетињу г. Василиса Марагоса, шефа одјељења за Црну Гору у Директорату Европске комисије за проширење ЕУ, на његов захтјев.У дужем садржајном разговору ми-трополит Амфилохије и господин Ма-рагос су размијенили мишљења о те-мама које се тичу Цркве, као што су статус црквене имовине и вјерских слобода, а која се налазе у корпусу питања о уласку Црне Горе у Европ-ску Унију.

ПРВА ВЕЛИКОПОСНА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВАМитрополит Амфилохије слу-жио је 17. фебруара са свештен-ством у Цетињском манастиру прву овогодишњу великопосну Свету Литургију Пређеосвећених дарова.

„Сав смисао Литургије је у пјесми коју пјевамо – Тијело Христово примите, Источника Бесмертнаго вкусите“, ре-као је владика у проповиједи. „Живот Цркве Божије, а у њој и живот свих нас креће се између ријечи Христо-вих, позива којим почиње Његова проповијед и којим се наставља проповијед Цркве Божије до данас и до краја свијета и вијека – покајте се, јер се приближило Царство небеско.“

„Тако почиње призив Господњи нама на земљи, призив да се покајемо, да промијенимо свој ум и живот, да непрекидно мијењамо свој ум и живот напредујући ка бољему, обнављајући лик и подобије Божије у нама и задобијајући покајањем и очишћењем дар Духа Светога.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У СТАЊЕВИЋИМАМитрополит Амфилохије служио је 19. фебруара са свештенством Свету Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Стањевићи.

„Господ је дошао на земљу да би ми постали заједничари Његове приро-де“, рекао је Владика у архипастирској проповиједи. „Да би постали

заједничари Његове силе, Његове благодати, Његовога живота вјечнога, Његове вјечне свјетлости, свјетлости која сија са Лица Његовога. На тој свјетлости, на тој сили Божјој, на тој благодати почива небо и земља. Та сила Божја је уграђена у Божју творе-вину као бићетворна сила, као сила која ствара и која оно што ствара чини добрим“.

ТЕОДОРОВА СУБОТА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије служио је 20. фебруара, на Теодорову суботу, Свету Службу Божију у Цетињском манастиру. „Сви празници, не само Господњи и Богородичини, већ и свих Светих Божјих људи, и сјећања на догађаје из домостроја спасења, нијесу ништа друго до празновање Исуса Христа од сјемена Давидова по Јеванђељу Павловом. Тако и Свети великомученик Теодор Тирон, тако и наш Свети отац Петар Цетињски, тако и рука Светог Јована Крститеља коју ми цјеливамо у овој Светињи, шта је друго до подсјећање на Њега“, казао је митрополит Амфилохије.

„Свуда, дакле, гдје год се окренемо, и у нама и око нас, и у историји – ми налазимо Њега и Његово Свето Име и радујемо се томе. И овим постом се припремамо да још дубље видимо свјетлост истиниту и примимо Духа Небескога“, нагласио је он.

СУСРЕТ АМБАСАДОРКЕ УКРАЈИНЕ С МИТРОПОЛИТОМ АМФИЛОХИЈЕМ

Митрополит Амфилохије примио је 22. фебрура у Митрополији на Цетињу

гђу Оксану Сљусаренко, амбасадорку Украјине у Црној Гори.Амбасадорка је митрополиту Амфилохију, као дар библиотеци Цетињског манастира, предала драгоцјено мултидисциплинарно издање Националне академије наука Украјине – Национални атлас Украјине, чија је израда трајала пуних 12 година.Поводом избора новог предсједника Украјине, митрополит је госпођи Сљусаренко уручио писмо честитке за новоизабраног предсједника Виктора Фјодоровича Јануковича, у којем је изразио увјерење у његову благонаклоност Цркви Православној и њеном устројству.

САСТАНАК СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЈЕСНИШТВА БАРСКОГНа дан Светог Симеона Мироточивог, 26. фебруара 2010. године, након Свете Литургије Пређеосвећених дарова којом је началствовао Митрополит Амфилохије, у цркви Св. Николе у Старом Бару је одржан братски састанак свештенства Архијерејског намјесништва барског са исповијешћу свештенства.Архиепископ Амфилохије и свештеници Барског архијерејског намјесништва исказали су велико задовољство због веома успјешне градње Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. На састанку је било ријечи о укупном црквеном животу у Намјесништву, а посебно о вјеронауци која се успјешно изводи.Свештеници Барског архијерејског намјесништва су најновије пријетње рушењем цркве Свете Тројице на Румији, изречене са веома високе црногорске државничке фунције, доживјели како поновни напад на вјерске слободе православног живља, који у Црној Гори представља апсолутну већинску популацију (чак око 70 одсто укупног становништва). Обновљена црква на Румији, тако, постала је „средство“ за лијечење проблема неких кругова актуелне црногорске власти и монета за поткусуривање политичких интереса. Притом, заговорници рушења ове светиње увијек иступају као заштитници вјерске толеранције.Међутим, ниједан барски свештеник никада није чуо ама баш ни једног јединог овдашњег муслимана да му 65

април / 2010 / s

vetigora

Hronika mitropolije

смета црква на Румији... У питању је, уствари, опасно играње ватром у национално и вјерски мјешовитој средини која, ако потраје, може имати стравично тешке посљедице. Барски муслимани обилазе и помажу монахиње у манастиру Светог Сергеја Радоњешког на обронцима Румије, недалеко од цркве Свете Тројице, у Микулићима, гдје су они већински живаљ. Барски муслимани веома запажено помажу и градњу Саборног храма Светог Јована Владимира. Такође и римокатолици.Забадајући трн у здраву ногу, ови појединци из црногорске актуелне власти својски се труде да ту вјековну коректност барског суживота поремете. У Бару и околини посљедњих година никло је на десетине џамија. Оне су у насељеним мјестима, па ипак нико из црногорске актуелне власти не поставља питање зашто су оне изграђене без грађевинске дозволе. То питање је дежурно само за цркву Свете Тројице, на врху Румије, далеко од насеља, тамо гдје је била црква коју су Турци порушили 1571. године, покушавајући да на тај начин прекину већ тада вјековима традиционалну Тројичинданску литију за крстом Светог Јована Владимира.

ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ЈОВАН СЛУЖИО У МАНАСТИРУ БЕШКАЊегово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је 28. фебруара, уз присуство Митрополита Амфилохија, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Бешка на Скадарском језеру.У току Литургије пререзан је колач монаху Григорију, настојатељу манастира Старчева Горица, који је данас, на другу недјељу Часнога поста посвећену Светом Григорију Палами,

прославио имендан.Након Литургије у

манастиру Бешка, митрополит

Амфилохије и епископ Јован

посјетили су манастир Дајбабе код Подгорице, гдје су се поклонили моштима Преподобног Симеона Дајбабског.

САСТАНАК СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЈЕСНИШТАВА ЦЕТИЊСКОГ И ПОДГОРИЧКО-ДАНИЛОВГРАДСКОГ И КОЛАШИНСКОГОвогодишње редовно братско сабрање свештенства Архијерејских намјесништава цетињског и подгоричко-даниловградског и колашинског започело је Службом Пређеосвећених Дарова, којом је началствовао Митрополит Амфилохије уз саслужење свештеника, ђакона и вјерног народа у манастиру Дајбабе код Подгорице, поред моштију Преподобног Симеона Дајбабског, новопројављеног светитеља Цркве Божије из богомчуване древне Митрополије црногорско-приморске.Након богослужења и исповијести свештенства одржан је састанак, на којем су разматрани живот и мисија Цркве Православне на подручју ова два намјесништва. Изражена је благодарност Богу на благослову којим је обдарио град Подгорицу, давши му један од најљепших храмова не само у Црној Гори – Саборни храм Христовог Васкрсења. Напоменуто је да је централна Светосавска академија Митрополије у Подгорици постала један од важних догађаја у годишњем календару Подгорице, и да је, благодарећи Господу и Одбору за организовање ценралне Светосавске свечаности

Митрополије, она сваке године све садржајнија и квалитетнија.

Светосимеоновска

литија такође окупља велики број житеља Подгорице, али и других градова Црне Горе, увијек уз присуство више архијереја наше свете Цркве.Међу многим пастирским проблемима који се намећу свештеницима, истакнут је, прије свега, милитантни атеизам наметан кроз деценије, који је узроковао незнање о Цркви и несхватање њене природе, те кроз то и стварање псеудорелигиозних организација заснованих на обоготворењу пролазних вриједности и категорија, као што су национална припадност, државност, идеологије и сл. Један од важних приоритет у будућем пастирском раду ће бити и помоћ овисницима од наркотика, чији се број, нажалост, из године у годину повећава. У том смислу је дата идеја за покретање и одређене институције у оквиру Митрополије, која би се непосредно бавила лијечењем и одвикавањем наркомана од дроге.Са састанка је пружена пуна подршка напорима да се сачува црква Св. Тројице на Румији, на њеном вјековном завјетном мјесту, и да се не дозволи њено рушење под плаштом миротворства, а уствари најдубљег раздора и кршења људских и вјерских права.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ДУГА

Митрополит Амфилохије служио је 7. марта са свештенством Свету Службу Божију у манастиру Дуга код Подгорице.

„Вјера, када се разгори у нашем срцу, она је свједочанство Божјег присуства у нама“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи, „Ако је тај темељ на коме градимо свој живот прави и истински, онда ће и све оно што на њему будемо градили на прави начин бити здраво и истинско.“66

svetigora

/ 2

010

/ ап

рил

besjeda

Владика будимљанско-никшићкиЈОАНИКИЈЕ

Радост која је изнад радостиУ име Оца и Сина и Светога Духа!

на благовијест која је јављена Пресветој Богородици ријечима – Радуј се Благодатна, Господ је с тобом! –

преко Пресвете Дјеве Богородице, преко Сина њеног, Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преноси се у попуности и на нас, овдје сабране, нарочито

овдје, поред гроба оца Јустина. Та радост прожима и прожимала је сва покољења хришћана, све душе, сва

срца вјерних кроз сва времена до дана данашњег и тако ће бити до скончанија вијека, докле год буде вјерних и побожних душа које живе у страху Божијем. Та радост нас води у Царство Небеско. Ту радост донио је Свети Арханђел Гаврило са неба по заповијести Господњој. Ријечима: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој“, Пресвета Дјева је отворила врата свог срца благодати Божјој, отварајући и срце и ум и сво своје биће Господу и постала саучесник тајне, посредница велике тајне спасења рода људског. Не само тијелом него и духом, сво њено биће и ум њен, срце њено, сва њена осјећања била су заквашена, преображена, просвјетљена божанском благодаћу, божанском силом, јер је Логос обитавао у њеној пресветој утроби, оваплотио се и родио се у граду Витлејему.Браћо и сестре, не причамо нешто што нема везе са нама, него оно што се на овај дан догодило има надубљу везу са сваким хришћанином кроз сва времена. Сва та благовијест, сва та радост, отворена је свима онима који желе да заплове пучином вјере православне, свете и спасоносне. И не треба питати како, него треба Јеванђељу отворити и ум и срце. Та радост је изнад земаљских радости, јер земаљске радости су, иако нама толико драге и потребне као људима, пролазне. Оне су као лист који вене и трава која жути и пролази. Ево примјера. Отац наш Јустин, од најмањег свог узраста, од малих ногу до свога скончанија, предао се тој тајни, отворио је врата свог срца, свог ума и предао се Божијој благодати. Рекао је: „Ево слуге Господњег!“ – И тако се усавршио. Отуда та неизмјерна, неодољива снага у духу оца Јустина у најтежим временима.Мало смо и заборавили каква су била та времена. Била су скудна и тешка времена, најгора могућа за вјеру православну, али српски народ имао је стуб вјере око кога се сабирао, око кога се оплемењивао, оца Јустина који је поднио највећа страдања, највеће прогоне. Не бих рекао само физичке него и духовне прогоне који су много тежи, духовне везе и узе. Али ко ће ријеч Божију свезати, ко ће свезати човјека Божијега који се предао Господу и преко кога дјелује Божија благодат, који

се испунио Божијом мудрошћу, Божијом љубављу? Он је, ваистину, љубављу и добром побјеђивао. Онима који су га

хтјели злом савладати он се супростављао само добром и зато је све побиједио. Побиједио је кроз Побједитеља смрти, јер се ослањао на Христа Господа, Коме је сав свој

живот предао. Кроз Господа Христа је постао јачи од смрти. Кроз смрт узишао је у живот нетрулежни, вјечни. И, ево, он

нас сабира, браћо и сестре, овдје у ову светињу. Али, не само овдје, него нас сабира Цркви Божијој, ма гдје се налазили!

Овдје нас сабира физички, а духовно нас сабира по цијелој васељени.

Отац Јустин нас позива да и ми благодати данашњег празника отворимо своје мисли, свој ум, своје срце, своја осјећања а када

то учинимо, онда ће наше срце бити отворено за све људе, за сва створења. И тако ћемо остварити најдубље јединство једни међу другима. То је оно јединство које може учинити једино

Дух Свети и за то јединство треба да се боримо као што с е борио отац Јустин.

Преживио је најтежа времена, онда када су безбожници разарали Цркву

Божију, онда када смо доживјели два раскола. Отац Јустин био је распет

за свој народ, али највише се борио за јединство Цркве. И ако је кога

критиковао, критиковао је само зато да би се сачувало јединство Цркве у Духу

Светом, али и у сваком другом погледу.Нека овај празник донесе свима нама,

браћо и сестре, радост - епископима, свештенству и монаштву и вјерном народу,

светињама на Косову и Метохији и цијелом српском, напаћеном, многострадалном,

скоро увијек у историји, разапињаном народу, али народу кога Господ преко

крста васкрсава и преображава. Шири своје руке на крсту Господ да сабере српски народ и хвала Богу, ево смо

данас сабрани овдје са свих крајева и сабирамо се, иако не толико велико

стадо, али данас се сабира српски народ у своје храмове и прославља

Бога живога, Спаситеља свога, Господа Исуса Христа, Пресвету

Дјеву Богородицу и моли јој се да она својим молитвеним

заступништвом заступа све нас и цијели свијет, а нарочито наша млађа покољења.

Нека нас Господ молитвама Пресвете Дјеве Богородице и

Преподобног новојављеног оца нашег Јустина, помилује

и спаси, Амин!

Дио из бесједе објављене у часопису Свевиђе

Благовијести 2005. г, манастир Ћелије ваљевске

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

Из асортимана рукодјеља манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: [email protected]

тел: +38267249783

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57 369-07-05

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

друго издање

НоВа издања

У издању манастира Светог Архангела Михаила на Превлаци изашла је из штампе четврта књига Библиотеке „Иловичко Законоправило“. Књига се састоји из 6 поглавља: О духовном животу, О монаштву, Богословље и молитва, Светилници, Примењена духовна лепота и Уместо поговора. У оквиру 5. поглавља налази се Служба Светом Исповеднику баошићком и далматинском Кирилу Цвјетковићу. Први примерци књиге изашли су уочи годишњице упокојења грофице Катарине Властелиновић, ктиторке манастира. Штампана је на 208 страница, са картонским корицама. Продајна цена је 3 евра.

рукодељеманастира рустово

Манастир Рустово,Челобрдо 85315 Свети Стефан

[email protected]

СВЕТИГОРА бр.199 - ВАСКРС 2010.Г.Г

Documents