ISPITNA PITANJA IZ PREDMETAZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA

EVROPSKE UNIJE

Ispitni deo:

31. Deklaracija iz Petersberga32. Operacije ZEU u periodu 1993-1996.33. Ugovor iz Amsterdama: najvažniji instrumenti ZSBP34. Ugovor iz Amsterdama: uloga institucija EU u ZSBP35. Ugovor iz Amsterdama: većinsko odlučivanje i ‘konstruktivno uzdržavanje’ u oblasti ZSBP36. Bezbednosna politika u Ugovoru iz Amsterdama i operacije upravljanja krizama 1997-2001.37. Evropski bezbednosni i odbrambeni identitet: nastanak koncepta i reakcije SAD38. EU i NATO: koncept kombinovanih združenih snaga posebne namene 39. Stavovi zemalja članica EU o evropskom bezbednosnom i odbrambenom identitetu40. Deklaracija iz Sen Maloa i pitanje nadležnosti NATO-EU 41. Značaj odluka Evropskog saveta u Kelnu za razvoj Evropske bezbednosne i odbrambene politike42. Kapaciteti Evropske bezbednosne i odbrambene politike: snage za brzu intervenciju i katalog raspoloživih snaga EU 43. Kapaciteti Evropske bezbednosne i odbrambene politike: civilno upravljanje krizama44. Organi Evropske bezbednosne i odbrambene politike: Komitet za politička i bezbednosna pitanja45. Organi Evropske bezbednosne i odbrambene politike: Vojni komitet i Vojni štab EU46. Aranžman Berlin plus i EU misije 2003-2004.47. Evropska bezbednosna strategija: bezbednosni izazovi i odgovor EU48. Evropska bezbednosna i odbrambena politika: koncept borbenih grupa za operacije upravljanja krizama49. Položaj i uloga visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i Evropska služba za spoljno delovanje nakon Ugovora iz Lisabona50. Ugovor iz Lisabona: instrumenti ZSBP i sistem odlučivanja51. Ugovor iz Lisabona: položaj i cilj zajedničke bezbednosne i odbrambene politike; proširene Petersberške misije i klauzula solidarnosti52. Ugovor iz Lisabona: kolektivna odbrana i mehanizam fleksibilnosti53. Ugovor iz Lisabona: stalna strukturna saradnja54. Sistem finansiranja Zajedničke spoljne i bezbednosne politike55. ZSBP u teorijskoj perspektivi: realizam56. ZSBP u teorijskoj perspektivi: liberalizam i konstruktivizam57. Problemi evropskih zemalja u koncipiranju Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i delovanje EU u međunarodnim odnosima: izazovi i perspective

31. Deklaracija iz Petersberga

Kao i NATO i EU, i ZEU je nastojala da se prilagodi novoj geopolitičkoj situaciji i pronađe svoje mesto u evropskom bezbednosnom poretku. Ministri spoljnih poslova i odbrane zemalja članica ZEU u junu 1992. usvajaju tzv. Petersberg deklaraciju Deklaracija je imala značaj u jačanju operativne uloge ZEU, doprinela je definisanju novih zadataka za koje bi ZEU trebala da bude odgovorna.Tzv. Petersberškim ciljevima je, pored uloge prema članu 5 Vašingtonskog sporazuma i članu V Briselskog ugovora, definisana mogućnost učestvovanja ZEU u

• Humanitarnim i drugim operacijama spašavanja • Operacijama očuvanja mira (peacekeeping)• Upotrebi vojnih snaga u upravljanju krizama (crisis management)• Upotrebi vojnih snaga u uspostavljanju mira (peacemaking)

Odluke koje Savet ZEU donese o preduzimanju ovih misija treba da budu u saglasnosti sa Poveljom UNUčestvovanje u ovim zadacima je bilo prepušteno dobrovoljnoj odluci svake zemlje članice Značaj u tome što su prvi put naznačeni konkretni post-hladnoratovski zadaci ZEUNakon Deklaracije iz Petersberga ZEU je ustanovila

• Odsek za odbrambeno planiranje • Plan vojnih jedinica za ispunjenje Peterberških zadataka, odgovornih ZEU• Informaciono-komunikacioni centar u španskom gradu Torehonu (osnivanje

dogovoreno u junu 1991., a 2002. pretvoren u Satelitiski centar EU – EUSC)• Institut za bezbednosne studije u Parizu • Centar za praćenje i izveštavanje o izbijanju kriza (SITCEN)

Nakon Deklaracije iz Petersberga ZEU dobila mogućnost vojnog angažovanja u širokoj lepezi mirovnih operacija u ime EUEU želela da SAD-u pokaže

• Da može da postane struktura kolektivne bezbednosti • Može da preuzme deo bezbednosnih odgovornosti u novom svetskom poretku • Da je sposobna da adekvatno prati transformaciju tzv. hard-security u soft-

security

32. Operacije ZEU u periodu 1993-1996.

Raspad Jugoslavije – kontekst za isprobavanje delotvornosti nove uloge ZEUNa osnovu Ugovora iz Mastrihta, Savet EU je nekoliko puta zatražio delovanje ZEU u post-hladnoratovskim krizama na jugoistoku Evrope 1. Prva institucionalno-operativna saradnja ZEU-NATO nakon Ugovora iz Mastrihta i Deklaracije iz Petersberga je bila operacija SHARP GUARD (jun 1993 – jun 1996.)

• Cilj operacije: međunarodna kontrola poštovanja embarga na Jadranu na uvoz oružja za zemlje bivše Jugoslavije

• U julu 1992. Savet ministara ZEU je odlučio da pomorske snage ZEU u Jadranu učestvuju u nadziranju embarga

• I tada je bilo neopodno da ZEU koristi komunikacionu infrastrukturu NATO-a

• U junu 1993. Saveti ZEU i NATO su, umesto dve operacije, odobrili kombinovani koncept za zajedničku operaciju

• Sporazumom je uspostavljena jedinstvena komanda operacije Sharp Guard, koja je počela istog meseca

2. Na vanrednom sastanku Saveta ministara ZEU u Luksemburgu u aprilu 1993. odlučeno je da ZEU pruži podršku Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj u primeni sankcija UN na Dunavu. Ove tri zemlje su u junu prihvatile pomoć i ustanovljena je policijska i carinska operacija

• Operacija predstavljala saradnju sa pridruženim zemljama u okviru ZEU, kao i saradnju ZEU i OEBS-a – delegacija predsedništva ZEU je učestvovala u radu Komiteta OEBS-a za koordinaciju sankcija u Beču

• Nakon Mirovnog ugovora iz Dejtona i okončanja sankcija UN na uvoz oružja, operacija Sharp Guard i operacija na Dunavu su okončane

3. U oktobru 1993, neposredno pred stupanje na snagu Ugovora iz Mastrihta, Savet ministara EU je zatražio od ZEU da da doprinos planiranom administrativnom upravljanju gradom Mostarom od strane EU

EU upravljanje Mostarom (European Union Administration in Mostar – EUAM) je počelo 1994. (na osnovu odluke Saveta o zajedničkoj akciji), a ZEU je učestvovala sa policijskim kontingentom

Cilj policijske misije: uspostavljanje jedinstvenih policijskih snaga u gradu U maju 1995, u policijsku misiju ZEU su uključeni i policajci iz Austrije,

Finske i Švedske ZEU policijska misija brojala 182 osobe EU administrativno upravljanje je okončano prenosom izvršnih ovlašćenja

na lokalne organe vlasti u oktobru 1996

33. Ugovor iz Amsterdama: najvažniji instrumenti ZSBP

Očigledna je bila potreba za unapređenjem politike iz Mastrihta• EU bez odgovora na raspad Jugoslavije• Nove neutralne članice EU dovele su do toga da se postavi pitanje: Ako se

zajednička akcija može voditi samo na osnovu jednoglasne zajedničke pozicije, kako delovati?

Ugovor iz Amsterdama je definisao najvažnije instrumente ZSBP: Zajedničke strategije Zajedničke akcije Zajednički stavovi

1. Zajedničke strategije:

Evropski savet odlučuje o zajedničkim strategijama koje će biti primenjene od strane Unije u oblastima u kojima države članice imaju važne zajedničke interese Zajedničkim strategijama se utvrđuju njihovi ciljevi, trajanje i sredstva koja će obezbediti Unija i države članice Savet predlaže zajedničke strategije Evropskom savetu i stara se o njihovom sprovodjenju Sprovodi ih kroz zajedničke stavove i zajedničke akcijeNa taj način udovoljeno francuskom zahtevu da se ojača uloga Evropskog saveta Evropski savet tako usmerava delovanje EU kroz zajedničke strategije, a ne samo utvrđivanjem opštih smernica za sprovođenje ZSBPKoncept zajedničkih strategija trebao da ojača koherentnost i efikasnost delovanja EU

Osnovna ideja: da se pronađe instrument koji će omogućiti razvoj globalne vizije EU u oblasti spoljnih političkih odnosa Prioritet dat područjima koja okružuju Uniju – Evropski savet u Beču u decembru 1998. pozvao Savet da usvoji zajedničke strategije za Rusiju, Ukrajinu, Mediteran i zapadni BalkanPrva zajednička strategija: Evropski savet u Kelnu u junu 1999. usvojio zajedničku strategiju o Rusiji

• Cilj: jačanje strateškog partnerstva EU-Rusija i time doprinos očuvanju mira i bezbednosti u Evropi i svetu

Evropski savet u Helsinkiju u decembru 1999. usvojio zajedničku strategiju o Ukrajini Evropski savet u Santa Marija de Feiri u junu 2000. usvojio zajedničku strategiju o mediteranskom području

• Okvir za evro-mediteransko partnerstvo uspostavljeno Procesom iz Barselone, konsolidacija mira, bezbednosti i stabilnosti na Bliskom Istoku

Ideja o strategiji za zapadni Balkan prećutno napuštenaZajedničke strategije napravljene za područja u kojima je EU već bila razvila politiku i programe saradnje

• Partnerstvo za saradnju i pridruživanje sa Rusijom i Ukrajinom • Barselona proces

Zajedničke strategije nisu obuhvatale nova područja I često su imale tendenciju da postanu ‘inventar’ postojećih politika

2. Zajedničke akcijeU Ugovoru iz Amsterdama nastojanje da se prevaziđe nejasno razgraničenje između zajedničkih akcija i stavova kao instrumenata ZSBPZajedničke akcije se odnose na specifične situacije kod kojih se operativna akcija Unije smatra neophodnom

34. Ugovor iz Amsterdama: uloga institucija EU u ZSBP

Evropski savet utvrđuje načela i opšte smernice za vođenje ZSBP, uključujući i pitanja koja su povezana sa oblašću odbrane Na osnovu opštih smernica Evropskog saveta, Savet ministara donosi odluke koje su neophodne za utvrđivanje i sprovođenje ZSBP.Na taj način, Savet ministara daje diplomatsku formu političkoj voljiPredsedavajući zadržava značajnu ulogu u oblasti ZSBP koja mu je dodeljena Mastrihtom, sa novinama:

• Uvodi se funkcija Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku koji je istovremeno generalni sekretar Saveta

• Uvodi se funkcija specijalnog predstavnika EU

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politikuCilj uvođenja funkcije: da pomaže Savetu u pitanjima iz oblasti ZSBP, posebno pripremajući, razrađujući i realizujući političke odluke, delujući u ime Saveta i vodeći politički dijalog sa trećim licima Funkcija nastala kao rezultat nastojanja zemalja članica da se ojača ‘vidljivost’ spoljne politike EUU isto vreme, ova funkcija je izraz nacionalnih protivrečnosti

Francuska pokretač inicijative za uvođenje funkcije Visokog predstavnika za ZSBP, predlagala da ga bira Evropski savet (kome bi bio direktno odgovoran) na period od 3 do 5 godina VB i Nemačka za uvođenje funkcije, ali da to bude generalni sekretar Saveta

Specijalni predstavnik Savet može, svaki put kada smatra da je to neohodno, da odredi specijalnog predstavnika koji će imati mandat za neko specifično političko pitanje Cilj uvođenja ove funkcije: da se pronađu rešenja za probleme jedne zemlje ili regiona, kao i da se pojača efikasnost i ‘vidljivost’ EU na međunarodnoj sceni Specijalni predstavnik je odgovoran pred Visokim predstavnikom za ZSBP, podnosi izveštaje Savetu i informiše države članice i Komisiju o svom radu

Uloga Komisije u ZSBPUgovorom iz Amsterdama je ograničena uloga EK i EPKomisija deli pravo inicijative sa zemljama članicama, “punopravno učestvuje u pitanjima koja se odnose na ZSBP”Komisija je sa Savetom odgovorna da obezbedi usklađenost celokupne spoljne aktivnosti EU, kako u okviru prvog, tako i drugog stuba Unije Komisija izražavala zabrinutost povodom uvodjenja funkcije Visokog predstavnika i njegovog uticaja na vidljivost spoljnog delovanja EU, kao i na sposobnost Unije da ojača uticaj na međunarodnom planu Pristup Komisije se zasnivao na nedeljivosti spoljne politike, koja ne može bit sprovođena samo u okviru jednog stuba

Međuvladin pristup, odvojen od uloge EU u pitanjima spoljne trgovine, sankcija, spoljne pomoći Zajednice, itd.

Funkcija Visokog predstavnika nije održiva jer je zasnovana na konfuziji uloga Saveta i Komisije, rizikuje da oslabi i prvi i drugi stub Unije Funkcija treba da bude samo privremena, i treba je spojiti sa funkcijom komesara za spoljne poslove

Evropski parlament nema direktnu ulogu u oblasti ZSBPPredsedavajući konsultuje EP o najvažnijim pitanjima i osnovnim opredeljenjima ZSBP i stara se da se stavovi EP razmotre sa odgovarajućom pažnjom Predsedavajući i Komisija redovno informišu EP o razvoju spoljne i bezbednosne politike EP može da postavlja pitanja, kao i da uputi preporuke savetu EP svake godine raspravlja o ostvarenom napretku u sprovođenju ZSBPEP nastojao da na posredan način vrši uticaj na ZSBP

• Kroz aktivnost Odbora za spoljne poslove • EP razvio redovne kontakte sa institucijama zaduženim za ZSBP, kako bi

ostvario svoje pravo na informisanost – Visoki predstavnik i Komesar za spoljne odnose redovno i detaljno

informisali EP– Sa Evropskom komisijom razmena informacija putem usmenih i

pismenih pitanja i odgovora – Mesečni dijalog između predsednika EP, predsednika EK i

predsedavajućeg Saveta ministara

35. Ugovor iz Amsterdama: većinsko odlučivanje i ‘konstruktivno uzdržavanje’ u oblasti ZSBP

Kako bi se omogućilo brzo donošenje odluka u oblasti ZSBP, Ugovor iz Amsterdama je imao ambiciju da proširi odlučivanje kvalifikovanom većinom Kvalifikovana većina je predviđena (čl. 23.2)

• U slučajevima kada Savet odlučuje o usvajanju zajedničkih stavova i akcija kako bi se sprovela neka zajednička strategija

• Kada Savet usvaja neku odluku kojom se primenjuje zajednička akcija ili zajednički stav

Kada se zajednički stavovi i akcije usvajaju kao nezavisni akti spoljne i bezbednosne politike (a ne kao instrumenti primene već usvojene strategije), usvajaju se jednoglasno, a odluke za njihovu primenu se usvajaju kvalifikovanom većinom Član 23: većinski sistem glasanja se ne primenjuje na odluke vezane za vojna pitanja ili oblast odbrane Povećanje efikasnosti odlučivanja je relativno jer je ograničeno pravom tzv. suspenzivnog veta

• ‘Emergency brake’ odredba: u slučajevima u kojima se može glasati kvalifikovanom većinom, zemlja članica može, zbog obrazloženog važnog razloga nacionalne politike, izjaviti da se suprotstavlja glasanju

• U tom slučaju Savet može, kvalifikovanom većinom, zatražiti da o tom pitanju odluči Evropski savet jednoglasno (član 23.2)

• Odredba analogna Luksemburškom kompromisu prvi put uneta u UgovorUvedena je mogućnost ‘konstruktivnog uzdržavanja u glasanju’ (čl. 23.1)

• Uzdržavanje od glasanja ne sprečava donošenje odluke• Država koja se uzdržala (i priključila zvaničnu deklaraciju) nije obavezna da

sprovede tu odluku, ali prihvata da odluka obaveže Uniju• Ta država će se uzdržati od bilo kakve aktivnosti koja bi mogla da bude

suprotna ili da sprečava poduhvat Unije zasnovan na usvojenoj odluci • Ako uzdržani članovi Saveta predstavljaju više od trećine ponderisanih

glasova, smatra se da odluka nije usvojena• Procedura konstruktivnog uzdržavanja preti da naruši načelo političke

solidarnosti, jer pribegavanje konstruktivnom uzdržavanju može da naruši kredibilitet zajedničke akcije

• Odredba je rezultat kompromisa: kako se većina zemalja članica protivila uvođenju ojačane saradnje u oblasti ZSBP, konstruktivna uzdržanost predstavlja jednu vrstu zamene

36. Bezbednosna politika u Ugovoru iz Amsterdama i operacije upravljanja krizama 1997-2001.

Za razliku od Mastrihta, veća usaglašenost francusko-nemačkih stavova koja se pripisuje novoj, ‘atlantskoj’ orijentaciji francuske politike. Ipak, postoje određene razlike:Francuska predložila obrazovanje evropskih snaga od 50 000 do 60 000 vojnika, koje bi bile na raspolaganju Uniji za operacije upravljanja krizama, što bi omogućilo Uniji da deluje samostalno ili u saradnji sa snagama SAD-a u okviru NATO-aNemačka isticala da je neophodno da se u okviru ZEU obrazuju snage koje će biti kompatibilne a ne konkurentne sa snagama NATO-a

VB protiv ideje o fuziji ZEU i EU, ističući da je neophodno da ZEU postoji kako bi ojačala ‘evropski stub’ NATO-a“Unija će podstaći čvršće institucionalne veze sa ZEU, u cilju moguće integracije ZEU u Uniju, ako to odluči Evropski savet”U tom slučaju, Evropski savet će preporučiti državama članicama da usvoje odgovarajuću odluku u skladu sa njihovim ustavnim odredbama ZEU sastavni deo razvoja Unije, omogućavajući joj operativni kapacitet (član 17.1)U ZSBP inkorporirani tzv. Petersberški zadaci (čl. 17.2)

37 .Evropski bezbednosni i odbrambeni identitet: nastanak koncepta i reakcije SAD

KONTEKST:Opšte primedbe doprinosu ZEU u rešavanju kriza u Jugoistočnoj Evropi se odnose na to da u vreme otvorenih sukoba na jugoistoku Evrope akcije ZEU zakasnele, neadekvatne, nedovljno delotvorne i nedovoljno koordinirane sa drugim međunarodnim organizacijama Zamerke u odnosu na proklamovane ciljeve ZSBP EU jesu1. Nije postojala saglasnost članica EU i ZEU oko nužnosti i načina preduzimanja konkretnih akcija

• Napr. za vreme krize u Albaniji, Nemačka, a posebno, VB su bile protiv intervencije, dok Savet ZEU nije mogao da postigne potrebnu saglasnost oko karaktera snaga koje bi trebale biti poslate u Albaniju

• Pitanje da li je ZSBP – ad hoc koalicija umesto proklamovanog evropskog okvira za preduzimanje multilateralnih akcija?

2.Tri neutralne zemlje (Austrija, Finska i Švedska) dodatno su komplikovale proces usaglašavanja zajedničkih spoljnopolitičkih interesa EU i preduzimanje konkretnih akcija 3.U sastavu UNPROFOR-a, SFOR-a i IFOR-a nije bilo jedinstvenih, kolektivnih snaga ZEU koje su bile pod jedinstvenim zapovedništvom ZEU4. Za vreme akcija ZEU nije imala dovoljna operativna sredstva i opremu, nego su uglavnom upotrebljavana sredstva NATO-a5. Ograničavanje ZEU samo na ispunjavanje civilno-humanitarnih zadataka nije bilo kompatibilno sa očekivanjima SAD-a o mestu i ulozi EU u novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi Osnovni problem ZSPB:EU I dalje civilna, a ne vojna sila. Svoj uticaj vršila pre svega preko spoljnoekonomske politike I pružanjem razvojne pomoći. Uprkos razvoju ZSBP I pokušajima jačanja uloge ZEU, NATO zadržao ključnu ulogu u evropskoj bezbednosti I odbrani.Ključni problemi sa kojima se EU suočavala u pokušajima realizacije ZSBP:1. Nedostatak zajedničke političke volje

• Zajednička politika podrazumeva da zemlje imaju zajedničke interese• Interesi zemalja članica – neke zemlje imaju post-imperijalne interese, neke su

neutralne, neke imaju posebne istorijske odnose sa pojedinim zemljama, itd. • U tim uslovima, zajednički stav može biti samo vrlo široko formulisan – šta

‘Evropa može da kaže kada govori jednim glasom’? 2. Nedostatak sredstava i mehanizama za adekvatnu primenu ZSBP

Nastanak ESDI (Evropskog bezbednosnog I odbrambenog identiteta)Odsutnost odlučnijeg delovanja EU na bezbednosnom planu se pripisuje i nepostojanju jedinstvenog bezbednosnog i odbrambenog identiteta EU (European Security and Defense Identity – ESDI) ESDI zamišljen kao projekat evropske bezbednosti u kojem bi zemlje članice imale šire mogućnosti i sopstvene snage za samostalno vojno delovanje Koncept promovisan Ugovorom iz Mastrihta, ali ideja datira još od Dokumenta o evropskom identitetu koji su u decembru 1973. usvojili ministri spoljnih poslovaPost-hladnoratovske promene dovele do jačeg insistiranja zemalja članica na ESDI-u• Raspad SSSR-a smanjio pretnju koja je snažno vezivala evropske zemlje za

SAD• Nastojanje zemalja članica da se ujedinjena Nemačka uvede pod zajedničke

sigurnosne ovire • Mogućnost da SAD ne učestvuje u rešavanju postojećih ili budućih evropskih

kriza koje bi mogle ugroziti stabilnost evropskih zemalja Ali i neslaganja• Neslaganja zemalja članica po pitanju uloge ESDI-a, uključujući i pitanja

zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, odnosa EU i ZEU, uloge neutralnih zemalja

• Postojanje sindroma svojevrsne ‘zavisnosti’: da je odbrana Evrope nemoguća bez prisustva SAD-a

Reakcija SAD:Na skupu NATO-a u Londonu 1990. evropske najave ESDI-a ocenjene kao pozitivan doprinos solidarnosti unutar NATO-aSAD bile prihvatile početnu zamisao da ZEU bude odgovorna za sprovođenje ESDI-a, razvoj adekvatnih snaga i upravljanje konkretnim operacijama Spremnost SAD-a da pomogne stvaranje evropskih odbrambenih snaga i da postojeća sredstva NATO-a budu stavljena na raspolaganje budućim evropskim snagama za realizaciju ciljeva ZSBPPodrška SAD-a u skladu sa novom strategijom NATO-a prema kojoj bi EU unutar NATO-a trebala da preuzme veći deo političke, ekonomske i vojne odgovornosti za zbivanja na širem evropskom područjuPočetno prihvatanje evropske emancipacije u oblasti bezbednosti i odbrane brzo je zamenjeno rezervisanom politikom, koja se zasnivala na uslovima:• Evropa može da se razvija i osamostali u oblasti bezbednosti i odbrane, ali to

ne sme da ugrozi niti da oslabi ulogu NATO-a. SAD bile skeptične prema revitalizaciji ZEU, pretnja razvoju i transformaciji NATO-a u post-hladnoratovskom periodu

• Evropska inicijativa mora da ostane u duhu trans-atlantskog partnerstva Deklaracija o ZEU iz Mastrihta 1991. ističe potrebu razvoja evropskog bezbednosnog i odbrambenog identiteta, kao i veće evropske odgovornosti u oblasti odbrambenih pitanja: ZEU sastavni deo odbrane EU i sredstvo jačanja evropskog stuba NATO-a, ali i ističe da NATO ostaje osnovni forum u kojem saveznici usaglašavaju politike vezane za njihove obaveze u oblasti bezbednostiUprkos Deklaraciji iz Mastrihta, bez pomaka u praksi. Uprkos najavama da su voljne da okviru evroatlanstkog zajedništva preuzmu veći deo bezbednosne odgovornosti u Evropi, zemlje članice nisu bile volje da izdvoje više sredstava za izgradnju sopstvene infrastrukture i nabavku potrebne opreme za evropsku odbranu.

38. EU i NATO: koncept kombinovanih združenih snaga posebne namene

Nakon Deklaracije iz Petersberga 1992., sa ciljem rešavanja kriza u jugoistočnoj Evropi, a imajući u vidu evropske slabosti, na Samitu u Briselu 1994. NATO usvojio formiranje novih snaga unutar NATO-a: kombinovane združene snage posebne namene (Combined Joint Task Force – CJTF)‘Task force’ - vojno telo koje ima za cilj ostvarivanje specifične misije. Kada je misija ostvarena, telo se raspušta ‘Combined’ - vojni komandanti upravljaju vojnim snagama koje dolaze iz više država ‘Joint’ - operacije uključuju snage iz dva ili više rodova: pešadija, pomorske, vazduhoplovne snage itd. CJTF bi mogle da budu mobilisane za vrlo kratko vreme I mogle bi da vrše brojne zadatke, od mirovnih misija do tradicionalnih iz člana 5 Severnoatlantskog ugovora Ipak, tokom 1995. i prve polovine 1996. brojne prepreke sprečavale napredak CJTFKljučni problem je bila 'podela rada' između NATO I ZEU u eventualnim CJTS operacijama Severnoatlantski savet nevoljan da prihvati da EU formuliše stavove u ZEU, a zatim ih predstavi njemu Francuska nije htela da podredi svoje snage SACEUR-u (Supreme Allied Command Europe - SACEUR) u CJTF operacijama SAD i Kanada odlučne da zadrže komandu nad svojim resursimaRešenje se naziralo na NATO samitu u Berlinu 1996. kada je proglašeno da će novi sporazum omogućiti stvaranje koherentnih vojnih snaga koje će moći da saradjuju pod političkom kontrolom I strateškim upravljanjem ZEU, a ZEU će moći da koristi NATO resurse Ubrzo novi nesporazumi o tumačenju: Francuska insistirala da kontroliše jednu od NATO komandi (AFSOUTH), SAD ne pristaju na taj ustupakKoncept kombinovanih združenih snaga posebne namene nastao kao rezultat nastojanja da se ojača evropski bezbednosni i odbrambeni identitet, tj. evropski stub u okviru NATO-aOdluka je ozvaničena na samitu u Berlinu u junu 1996., kada je potpisan ugovor o obrazovanju ovih snaga Odlukom omogućeno da se u okviru NATO-a preduzimaju određene vojne akcije u kojima ne moraju da učestvuju sve savezničke države Reč je o kombinovanim snagama za brza dejstva, namenjenih za obavljanje specifičnih operacija kao što su dostavljanje humanitarne pomoći, akcije na očuvanju ili uspostavljanju mira Snage su mogle biti stavljene na raspologanje ZEU za operacije koje evropski saveznici preduzimaju u okviru sopstvene ZSBP “Odvojive, ali ne odvojene” snage: reč je o snagama NATO-a koje mogu biti upotrebljene za evropske operacije Cilj: da se ublaže tenzije između SAD i evropskih partnera, a da se istovremeno izbegne dupliranje kapaciteta, opreme, tehnologije i obuke

39. Stavovi zemalja članica EU o evropskom bezbednosnom i odbrambenom identitetu

Francuska:Nakon Hladnog rata Francuska nastojala da predvodi izgradnju nove evropske bezbednosne arhitekture Odbijala svaku mogućnost ponovnog integrisanja u vojnu strukturu NATO-a (Integrated Military Structure – IMS). Smatrala da je kraj Hladnog rata stvorio pretpostavke za smanjenje uticaja NATO-a u Evropi i preuzimanje veće inicijative evropskih saveznika Bila svesna da je stvaranje samostalnog evropskog odbrambenog identiteta dugoročan proces, ali Ugovor iz Mastrihta i inicijativu stvaranja francusko-nemačkog vojnog korpusa videla kao dobar pravac Htela da se čitav proces jačanja evropske odbrane odigrava unutar ZEU, odnosno EU Pitanje postalo predmet nesuglasica sa SAD-om.Još od stvaranja NATO-a sve savezničke vojne snage u Evropi stavljene su pod komandu vrhovnog savezničkog komandanta za Evropu Nakon Hladnog rata, Francuska najveći zagovornik ‘evropeizacije’: značajnija uloga evropskih saveznika podrazumeva i značajniju ulogu evropskih država u integrisanoj vojnoj komandi NATO-aFrancuska zahtevala da SAD evropskim saveznicima prepusti komandovanje nad južnim krilom NATO-a u Evropi (AFSOUTH), bez obzira na to što većinu snaga južnog krila čine američke vojne snage To je bio glavni ultimatum SAD-u ako želi da francuske snage učestvuju u integralnoj komandnoj strukturi Alijanse, u suprotnom, francuska integracija će biti polovična i zaustaviće se na odluci iz 1995. da se francuske snage integrišu samo u Vojni komitet NATO-a. SAD odbile francuski zahtev

Nemačka:Nemačka sprovodila postepene reforme oružanih snaga kako bi vojni potencijal prilagodila unutrašnjim političkim promenama, ali i širem evropskom okruženju Vodila računa da ne izazove ni unutarpolitičko a ni evropsko protivljenje Unutrašnje rasprave o ulozi nemačkih vojnih snaga u novom svetskom poretku su bile aktuelne, a raspoloženje javnosti variralo Cilj Nemačke je da bude aktivan učesnik evropskih promena i pouzdan saveznik SAD-a, te je često isticala da formiranje francusko-nemačkog evropskog korpusa nema za cilj odvajanje evropskih saveznika od SAD-a

Velika Britanija:Francusko-britansko neslaganje oko uloge SAD-a u novoj Evropi mnogi videli kao glavnu kočnicu Francuska: ESDI evropski projekat, VB: najbolje sredstvo jačanja novog atlantizma Britansko-francusko nejedinstvo vidljivo i u početnim dogovorima oko uspostavljanja CJTF, njihovoj opremljenosti, ovlašćenjima, institucionalnoj infrastrukturi, položaju nečlanica, itd.Francuzi predlagali da se zajedničke snage okupe oko Eurocorpusa i da zemlje članice EU rade na jačanju čitavog spektra zajedničkih snaga, od klasičnih vojnih i nevojnih snaga za upravljanje krizama do obaveštajne službe, u svim segmentima gde postoji ozbiljno zaostajanje za snagama SAD-a. Britanija smatrala da je to nepotrebno

VB zagovarala postupno otvaranje vojne industrije tržištu, Francuzi za čvrstu kontrolu i spregu države i vojne industrije Francuzi prigovarali Britaniji da je u razmeni vojne tehnologije, nuklearnog naoružanja, obaveštajnih službi itd. mnogo privilegovanija od strane SADRazlike su postojale i u gledanju na misijeZa realizaciju Petersberških zadataka planirane tri vrste misija • Velike, large-scale operacije, koje bi predvodio NATO • Srednje, medium-scale operacije koje bi mogla predvoditi EU, ali uz

upotrebu snaga NATO• Male, small-scale operacije koje bi EU predvodila bez upotrebe sredstava

NATO-aVB zagovarala prve dve, a Francuzi drugu i treću opciju Razlike i oko uloge zemalja nečlanica EU i NATO u mogućim operacijama Francuzi predlagali da se zainteresovane nečlanice podele u tri grupe • Kandidati za članstvo u EU koji su članovi NATO-a (Turska, Češka,

Mađarska, Poljska)• Kandidati za članstvo u EU koji tada još nisu bili u NATO-u (Litvanija,

Letonija, Estonija, Bugarska, Slovenija, Rumunija, Slovačka, Kipar, Malta)• Članovi NATO-a koji nisu bili kandidati za članstvo u EU (Norveška,

Island)Prioritet u odlučivanju bi imale zemlje sa kojima su planirani pregovori o članstvu u EUVB insistirala na podeli na članice i nečlanice NATO-aSAD od VB tražile da igra ulogu između Francuske i Nemačke Smatrali da bi, iako francusko-nemačko povezivanje tada još uvek nije ugrožavalo američko vođstvo u evroatlantskim odnosima, u budućnosti zemlje nečlanice (ne samo iz Evrope već i Kavkaza, srednje Azije) eventualnu čvrstu francusko-nemačku osovinu, a ne SAD, videle kao šansu za jačanje svojih evropskih veza Deo evropskih saveznika, zagovornici atlantizma, upozoravali su SAD da VB nije dovoljno politički i ekonomski snažna da spreči stvaranje francusko-nemačkog kondominijuma ako one to odluče

40. Deklaracija iz Sen Maloa i pitanje nadležnosti NATO-EU

Centralni element evropske bezbednosne i odbrambene politike je mogućnost da EU poseduje sredstva i kapacitete za upravljanje krizama Postupno uključivanje VB u francusko-nemačke inicijative postepeno je ojačalo ESDIToni Bler na obeležavanju 50 godina NATO-a 1999. izjavio: “Evropljani ne mogu očekivati američku intervenciju svaki put kada se poremete odnosi u evropskom dvorištu”Kako ne bi ostala izolovana od strane evrozone, VB je nakon dvogodišnje stagnacije pokrenula nove rasprave oko ESDI-aToni Bler i Žak Širak na sastanku u Sen Malou u decembru 1998., pred 50. godišnjicu NATO-a, dogovorili (Joint Declaration on European Defense)

• Da sve odluke vezane za ESDI ubuduće moraju da budu vezane za EU (a ne više za ZEU)

• Da EU mora da ima sposobnost za autonomnu akciju koja bi se zasnivala na sopstvenim vojnim snagama, sistemima za odlučivanje o njihovom korišćenju i spremnosti da se to učini u sklopu reakcije na međunarodne krize

• Razvoj autonomnih evropskih snaga ne sme da znači dupliranje postojećih snaga NATO-a

• Da bi EU mogla da odlučuje o vojnoj akciji onda kada NATO ne učestvuje, ona mora da ima odgovarajuće strukture i kapacitet za analizu situacije, obaveštajne izvore i kapacitete za strateško planiranje – bilo u okviru evropskog stuba u NATO-u, bilo van NATO okvira

• Kolektivna odbrana i dalje ostaje u okviru NATO-aSastanak u Sen Malou nije doneo radikalne novine, o svemu odlučenom je EU već raspravljala, značaj u tome što je, nakon 8 godina rasprava i usaglašavanja, pokrenut proces koji će dovesti do realizacije projekta evropskih snaga za brzu intervenciju Odluka iz Sen Maloa rezultat američke spoljnopolitičke strategije ili evropska inicijativa? Evropljani da upravljaju manjim krizama, direktna saradnja EU (a ne ZEU)-NATO, jačanje uloge VB?Britanski zaokret je uslovljen sledećim faktorima:

• Naći domen delovanja da ne ostane izvan svih velikih inicijativa (evro)• Blerova pro-evropska vlada, pro-evropska većina u parlamentu • Britanski odbrambeni eksperti: ugled NATO-a nakon iskustva u Bosni I

iscrpljujuće debate oko podele tereta koja je obeležila polovinu 90-ih treba spašavati jačanjem evropskih bezbednosnih kapaciteta umesto da ih VB sprečava kao do tada

• Jačanje evropskih bezbednosnih kapaciteta će ojačati ulogu VB u EU: ZSBP međuvladina (neće jačati komunitarni stub), a vojno je VB vodeća u Evropi

Stavovi SAD i pitanje nadležnosti:Uprkos načelnom pozdravljanju evropskih predloga o strukturi i planiranim ciljevima evropskih vojnih snaga, SAD ipak zabrinute zbog mogućeg razvoja evroatlantizma Cilj SAD je da ovaj razvoj ne vodi ka istiskivanju SAD iz Evrope, stvaranju samostalnih evropskih snaga i udvostručavanja rukovodeće strukture (“Da, ali...”)3 dana kasnije reakcija Madlen Olbrajt na Deklaraciju iz Sen Maloa: tri uslova da bi evroatlantski odnosi nastavili da se razvijaju

• Bezbednosna politika EU ne sme da postane embrion buduće evropske armije koja bi dovela do odvajanja evropske bezbednosti (‘no decoupling’)

• Ambicija EU ne sme da dovede do dupliranja kapaciteta (‘no duplication’)• Nova uloga EU u oblasti bezbednosti i odbrane ne sme da dovede do bilo kog

oblika diskriminacije u pogledu evropskih članica NATO-a, a nečlanica EU (‘no discrimination’)

Pitanje budućnosti evropske odbrane definisano u Strateškom konceptu NATO-a usvojenom u Vašingtonu u aprilu 1999. na 50. godišnjicu osnivanja saveza

• Priznat razvoj ZSBP, ESDI će se razvijati u okviru NATO saveza, sa ciljem da se poboljšaju evropski kapaciteti kako bi EU mogla da reaguje onda kada NATO u celini nije zainteresovan

• Saradnja će omogućiti samostalno delovanje evropskih saveznika, a Savez će konsenzusom odlučivati od slučaja do slučaja da im stavi svoja sredstva i kapacitete na raspolaganje ako se NATO neće neposredno angažovati, uz mogućnost učešća svih evropskih saveznika

Taj novi aranžman EU i NATO-a u pogledu ESDI-a je kasnije regulisan sporazumom iz marta 2003., nazvan Berlin plus

41. Značaj odluka Evropskog saveta u Kelnu za razvoj Evropske bezbednosne i odbrambene politike

EU uskladila svoje stavove sa novim principima NATO-a na zasedanju Evropskog saveta u Kelnu u junu 1999.: Deklaracija o jačanju Zajedničke evropske politike bezbednosti i odbrane ZEU je ispunila svoje zadatke i EU preuzima njene funkcije kako bi mogla da ispunjava ciljeve iz Petersberga Za realizaciju ESDP ovlašćena direktno EUFormalno korišćen novi termin: Common European Policy on Security and Defense – ESDP (naziv prvi put upotrebljen u zaključcima Evropskog saveta u Beču u decembru 1998.) EU treba da poseduje odgovarajuća vojna i civilna sredstva i kapacitete kako bi ispunila sve zadatke u pogledu zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike Prvi konkretan korak u izgradnji osnova buduće evropske bezbednosne i odbrambene politike učinjen usvajanjem Deklaracije u Kelnu Unija mora biti sposobna da autonomno deluje, uz podršku kredibilnih vojnih snaga (u tom cilju treba da jača obaveštajne kapacitete, strateški transport, kapacitete komande i kontrole)Evropski savet odredio i polje delovanja ZBOP: Unija treba da poseduje kapacitet da u potpunosti obavlja Petersberške zadatke Zaključci Evropskog saveta po pitanju vojnih operacija koje bi vodila EU

• Ako EU vodi operaciju koristeći sredstva i kapacitete NATO-a, odnosi EU i NATO-a će se zasnivati na odlukama iz Berlina 1996.: EU bi imala garantovan pristup sredstvima planiranja NATO-a, kao i zajedničkim sredstvima i kapacitetima NATO-a

• Ako EU vodi vojnu operaciju uz upotrebu sopstvenih sredstava i kapaciteta, koristiće nacionalna i multinacionalna sredstva koja bi bila prethodno određena od strane država članica

U Kelnu potvrđeno da u operacijama sprečavanja i regulisanja kriza koje predvodi EU mogu ravnopravno i pod jednakim uslovima učestvovati sve članice NATO-a kao i neutralne zemlje, kao i zemlje koje nisu punopravne članice EUNajkomplikovanija situacija sa Turskom: kao članica NATO-a Turska ima pravo veta na odluke o preduzimanju EU operacija i ustupanju NATO sredstava za njihovo sprovođenje Evropski savet dao prve smernice za stvaranje institucionalne strukture za efikasno odlučivanje U izveštaju predsedavajućeg istaknuto da je neophodno da se osigura politička kontrola i strateško upravljanje nad ostvarivanjem Petersberških zadataka U tom pogledu, potrebno je ustanoviti tri nova organa • Komitet za politička i bezbednosna pitanja • Vojni komitet • Štab EU

42. Kapaciteti Evropske bezbednosne i odbrambene politike: snage za brzu intervenciju i katalog raspoloživih snaga EU

Na Samitu EU u Helsinkiju u decembru 1999. odlučeno da se formiraju namenske snage za ispunjenje tzv. globalnog cilja (Headline Goal Task Force) Vrlo brzo počeo da se upotrebljava termin ‘EVROPSKE SNAGE ZA BRZU INTERVENCIJU’ (European Rapid Reaction Force – RRF)Kako bi se razvile evropske sposobnosti i konkretni vojni kapaciteti, odlučeno je da se, na dobrovoljnoj osnovi, formiraju vojne snage sposobne za izvršavanje Petersberških zadataka Predviđeno je da snage imaju 50 000 – 60 000 vojnika i da u potpunosti budu formirane do kraja 2003. godine Njihove operacije bi organizovala, nadzirala i vodila EUSnage za brzu intervenciju bi mogle biti razmeštene u područja udaljena 4000 km od evropskog kontinenta Treba da budu sposobne da deluju na razmeštenim područjima najmanje godinu dana Rok za njihovu mobilizaciju najviše 60 dana Planirane i strukture koje će snagama za brze intervencije pružati logističku, transportnu i ostalu podrškuSastanak ministara odbrane zemalja članica EU u Briselu u novembru 2000. u okviru konferencije na kojoj je raspravljano o kapacitetima evropskih snaga koje bi zemlje članice dobrovoljno stavile na raspolaganje EUUsvajanjem Kataloga raspoloživih snaga (EU Force Catalogue) bilo je predviđeno da evropske snage za brzu intervenciju, uključujući i logistiku, raspolažu sa blizu 100 000 ljudi, 400 aviona i 100 vojnih vozila U dokumentu sa sastanka se navodi da to ne znači stvaranje evropske vojske, posebne od NATO-a, već se daje prikaz koliko snaga pojedina članica dobrovoljno daje za formiranje snaga Katalog je uključivao snage 14 od tadašnjih 15 članica EU – Danska nije učestvovala zbog rezervi prema delu Ugovora iz Amsterdama koji se odnosio na bezbednosne aspekte Najveći doprinos u ljudstvu bi dala Nemačka (13 500 vojnika, 20 brodova, 93 aviona), VB 12 500 vojnika, 18 brodova, 72 aviona, Francuska 12 000 vojnika, 15 brodova, 17 aviona i korišćenje njenog obaveštajnog sistema Helios, Italija i Španija svaka po 6000 vojnika (Španija i 40 aviona)Planirano je i učešće tadašnjih nečlanica EU ako te zemlje iskažu želju Turska odmah nakon sastanka u Briselu obavestila EU da je spremna da stavi na raspolaganje 5 000 vojnika, Norveška 1200, Češka i Poljska po oko 1000, Mađarska 450, Slovačka 350

43. Kapaciteti Evropske bezbednosne i odbrambene politike: civilno upravljanje krizama

Osim vojnih kapaciteta, pažnja posvećena i sposobnostima EU za rešavanje kriza civilnim sredstvima. Na sastanku Evropskog saveta u Santa Marija de Feiri u junu 2000. identifikovana 4 prioritetna područja za civilno upravljanje krizama 1. U oblasti policijskih snaga zemlje članice su se obavezale da do 2003. na dobrovoljnoj osnovi obezbede

• 5000 policajaca za međunarodne operacije koje bi obuhvatile i prevenciju sukoba i civilno upravljanje krizama

• 1000 policajaca koji mogu biti poslati na krizno područje u roku od 30 dana Policijske misije obuhvataju

• Sprečavanje i ublažavanje unutrašnjih kriza i sukoba • Prisustvo u destabilizovanim područjima, naročito posle sukoba • Podršku lokalnoj policiji

Zamišljeno je da EU bude u mogućnosti da obavlja sve ove misije, uključujući i zamenu lokalne policije snagama EUU jačanju lokalne policije, policijske snage EU bi pružale pomoć, treninge, kontrolu i savete policijskim snagama u kriznom području 2. U oblasti jačanja vladavine prava, zemlje članice su odlučile da na dobrovoljnoj osnovi stave na raspolaganje do 200 funkcionera koji bi upotpunili policijske ekipe koje učestvuju u krivičnim procedurama 3. U oblasti jačanja civi l ne uprave težilo se poboljšanju modaliteta izbora i slanja eksperata za ovu oblast, posebno za društva u tranziciji 4. Oblast civilne zaštite podrazumeva stvaranje neophodnih resursa za misije zaštite i spasavanja. Resursi bi bili upotrebljeni u slučaju prirodnih ili tehnoloških katastrofa, kako u zemljama članicama EU, tako i u trećim zemljama (Grupa od 2000 ljudi)

44. Organi Evropske bezbednosne i odbrambene politike: Komitet za politička i bezbednosna pitanja

Formiran 2001. odlukom Saveta, Komitet za politička i bezbednosna pitanja (Comité politique et de sécurité – COPS, ili Political and Security Committee – PSC) preko koga bi EU efektivno delovala u svim pitanjima vezanim za ZSBP, uključujući i ESDPNaslednik koncepta Komiteta za politička pitanja Komitet je organ SavetaGlavni organ bezbednosne i odbrambene politike EU i ima značajnu ulogu u određivanju i praćenju odgovora EU na neku krizu Čine ga predstavnici zemalja članica na nivou ambasadora, sedište u Briselu Prati međunarodna zbivanja iz oblasti ZSBP i doprinosi utvrđivanju politika davanjem mišljenja Savetu Poseduje široku lepezu ovlašćenja

• Nadgleda sprovođenje politika • Daje drugim komitetima smernice iz oblasti ZSBP• Upućuje naloge Vojnom komitetu i Komitetu za civilne aspekte upravljanja

krizama • Vodi politički dijalog • Koordinira, nadgleda i kontroliše rad radnih grupa u oblasti ZSBP• Sprovodi političko usmeravanje razvoja vojnih kapaciteta

PSC je privilegovani sagovornik Visokog predstavnika EU za ZSBP, naročito u vreme kriza, kada PSC prati situaciju i razmatra sve moguće opcije odgovora EU na datu krizu Tokom sprovođenja neke vojne operacije od strane EU, PSC ima političku i stratešku kontrolu nad operacijama Tokom operacije, VP, koji može da predsedava PSC-om (inače imenuje svog predstavnika koji predsedava), upravlja aktivnostima Situacionog centra (SitCen) koji vrši obaveštajne aktivnosti, analize i procenu rizika (danas deo EEAS-a)Procenjuje strateške vojne opcije na osnovu mišljenja i predloga koje mu dostavlja Vojni komitet

45. Organi Evropske bezbednosne i odbrambene politike: Vojni komitet i Vojni štab EU

Vojni komitet (The European Union Military Committee - EUMC), najviši vojni organ Saveta, predstavlja glavni forum za konsultacije i vojnu saradnju između zemalja članica EU u oblasti prevencije sukoba i upravljanja krizama Osnovan odlukom Saveta 2001., čine ga načelnici genaralštabova država-članica koje predstavljaju njihovi vojni izaslaniciVojni komitet se sastaje po potrebi, njegovog predsednika bira Savet na preporuku Vojnog komiteta na period od tri godine Predsednik učestvuje u radu PSC-a, i radu Saveta EU kad se raspravlja o pitanjima vezanim za odbranu, deluje kao vojni savetnik Visokom predstavniku EU za ZSBP u vojnim pitanjimaZadaci Vojnog komiteta: Glavni zadatak je da daje adekvatne vojne savete i preporuke PSC-u. Mišljenje i preporuke Vojnog komiteta se naročito odnose na vojne aspekte upravljanja krizama, na procenu rizika koje mogu da izazovu određene krize, na vojne aspekte političke kontrole operacija i situacija upravljanja krizama, na procenu vojnih kapaciteta, vojnih odnosa EU sa evropskim članicama NATO-a koje nisu članice EU, kao i finansijsku procenu operacija i vežbi.Drugi zadatak je da loordinira i usmerava rad trećeg novoformiranog tela, Vojnog štaba EU (European Union Military Staff – EUMS), može da mu dostavlja vojna uputstva U kriznoj situaciji, Vojni komitet šalje glavnu direktivu Vojnom štabu EU, koji na osnovu toga treba da mu predstavi strateške vojne opcije, koje Vojni komitet, uz svoju procenu i mišljenje o konceptu i planu operacije, dostavlja PSC-u. Na osnovu vojne opcije za koju se Savet odluči, Vojni komitet upravlja planiranjem operacije.U toku operacije nadgleda i prati izvršenje vojne operacije. Dostavlja PSC-u mišljenje o završetku operacijeVojni štab EU osnovan odlukom Saveta 2001., danas deo EEAS-a Članovi Štaba EU se staraju o operativnim pitanjima ZSBP i EBOP, organizuju i planiraju sastav i izvođenje operacija kojima upravlja EU, određuju poslove osmatranja, obaveštavanja, ranog uzbunjivanja i brinu o svim drugim merama pripreme i realizacije Petersberških misija Štab EU ima zadatak da vrši vojnu procenu za potrebe organa EU, naročito Visokog predstavnika U okviru Vojnog štaba EU, 2007. je oformljen operativni centar za komandovanje operacijama, tzv. Štab operacija (eng. Operations Headquarters – OHQ). Aktiviran u martu 2012. odlukom Saveta za spoljne poslove.Predstavlja vezu između Vojnog komiteta i vojnih sredstava koja su na raspolaganju EUSastoji se od 5 direkcija

• Politika i planiranje - CONCEPTS AND CAPABILITIES (CON/CAP) DIRECTORATE

• Obaveštavanje - INTELLIGENCE (INT) DIRECTORATE • Operacije i vežbe - OPERATIONS (OPS) DIRECTORATE • Logistika i sredstva - LOGISTICS (LOG) DIRECTORATE • Informacioni i komunikacioni sistemi - COMMUNICATIONS AND

INFORMATION SYSTEMS (CIS)

Štabom upravlja generalni direktor. U kriznim situacijama, Štab priprema strateške vojne opcije, na osnovu kojih Vojni komitet usvaja vojnu opciju koju prosledjuje PSC-u. Štab identifikuje snage koje bi učestvovale u operacijama

46. Aranžman Berlin plus i EU misije 2003-2004

Aranžman su zaključili visoki predstavnik EU Havijer Solana i generalni sekretar Alijanse Džordž Robertson 17. marta 2003.EU i NATO dogovorili međusobne konsultacije o krizama, koje uključuju PSC i Severnoatlantski savet, Vojne komitete EU i NATO-a, i Visokog predstavnika EU i Generalnog sekretara NATO-aNajvažnija pitanja koja su obuhvaćena i regulisana Berlin-plus aranžmanom:1. Omogućavanje pristupa EU operativnom planiranju NATO-a: U ranoj fazi, dok EU još nije donela odluku da li će početi operaciju, NATO može sarađivati sa Vojnim štabom EU na definisanju opcija (tzv. vojne strateške opcije), potom, ako se odluči da operacija koristi NATO sredstva, NATO će vršiti operativno planiranje 2.Korišćenje NATO vojnih aktiva i potencijala u operacijama pod vođstvom EU: NATO predvideo sredstva koja bi stavio na raspolaganje EU I predviđeni principi na kojima će se zasnivati korišćenje NATO kapaciteta od strane EU: za svaku operaciju će se sklapati EU-NATO sporazum kojim se određuju uslovi za korišćenje NATO kapaciteta 3. Korišćenje Vrhovne komande savezničkih snaga u Evropi – SHAPE (Supreme Headquarters Allied Powers Europe) za operacije pod vođstvom EU. Ovaj element takođe definiše da se zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi (Deputy Supreme Allied Commander Europe - DSACEUR) može staviti na raspolaganje EU, kao glavni komandant neke operacije EU, koja se izvodi u okviru Berlin-plus aranžmana Nekoliko dana pre zaključenja Berlin-plus aranžmana, (14. marta 2003.) stupio je na snagu bezbednosni sporazum između NATO i EUNjemu je prethodio prelazni sporazum o bezbednosti informacija koji su još u julu 2000. godine postigli NATO i sekretarijat Saveta EU, a kojim je regulisana razmena poverljivih informacija

MISIJE EU 2003-4EU želela da ESDP konkretnije oživi na terenu. Pod okriljem ESDP-a, 1. januara 2003. policijske snage EU su zamenile policijske snage UN-a u BIH. Pripadnici nevojne misije EU – EUPM (European Police Mission) su imale zadatak da pomognu u profesionalnom osposobljavanju policijskih snaga BIH, da zajedno sa snagama BIH kontrolišu sprovođenje javnog reda i poretka i primenu zakona Tri meseca kasnije, EU izvodi svoju prvu vojnu operaciju “Concordia” u Makedoniji

• Zamenjujući dotadašnju NATO misiju “Allied Harmony”, u misiji Concordia učestvuje 350 vojnika iz 27 zemalja: uz 13 članica EU, vojnike su poslale i neke zemlje tada još kandidati za članstvo (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Estonija, Poljska, itd.)

• Koristila NATO kapacitete • Na zahtev EU, operaciju je nadzirala NATO komanda u Monsu • Misija prilika da se proveri ne samo praktična vrednost vojnih kapaciteta EU u

okviru ESDP, već i savezništvo novih evropskih snaga i NATO-a u realizaciji konkretnih ciljeva

Krajem 2003., operacija “Concordia” je zamenjena misijom “Proxima” koju su samostalno realizovale policijske snage EUSuočena sa humanitarnom katastrofom u Kongu, EU je u junu 2003. pokrenula svoju prvu samostalnu akciju van Evrope

• U operaciji “Artemis” poslato je 1400 vojnika na rok od 4 meseca, do dolaska snaga UN

• Snage poslate na poziv Generalnog sekretara UN, mandat određen Rezolucijom Saveta bezbednosti

Snage EU za očuvanje mira krajem 2004. preuzele misiju od NATO-ovog SFOR-a (Stabilisation Force) u Bosni

• Vojna operacija EUFOR Althea - U početku 7000, danas oko 600 vojnika. Na osnovu aranžmana 'Berlin plus'. Učestvuje 17 ZČ, plus Albanija, Čile, Makedonija, Švajcarska, Turska

47. Evropska bezbednosna strategija: bezbednosni izazovi i odgovor EU

U situaciji raskola evroatlantskih saveznika (ali i samoj EU – podela na ‘staru’ i ‘novu’ Evropu) izazvanoj američkom intervencijom u Iraku i pregovorima oko Ustava za Evropu, EU, predvođena Francuskom i Nemačkom, usvaja svoju jedinu Bezbednosnu strategiju - U decembru 2003. u Briselu usvojena Evropska bezbednosna strategija (European Security Strategy – ESS) Strategija polazi od situacije na međunarodnoj sceni nakon terorističkih napada na SAD i Madrid, ali i nove realne snage proširene EU - mora da bude spremna da preuzme svoj deo odgovornosti za globalnu bezbednost Strategija uzima u obzir dominantne izazove tzv. soft security i definiše pet glavnih izazova za bezbednost i stabilnost

• Terorizam • Proliferacija oružja za masovno uništenje • Regionalni konflikti • Slabe države (state failure)• Organizovani kriminal

1. Terorizam: EU može biti meta, ali i potencijalna baza najrazličitijih ekstremističkih terorističkih grupa i aktivnosti 2. Proliferacija oružja za masovno uništenje - Raspadom bipolarizma ponovo je ojačala potražnja, ali i proizvodnja novih vrsta sredstava za masovno uništenje. Susedstvo EU: Bliski Istok i južne obale Sredozemlja, najmilitarizovanija područja, i izrazito pogodna za proliferaciju 3. Regionalni konflikti: EU je okružena područjima sa latentnim izvorima regionalnih sukoba, čiji izvori su brojni – etnički, religijski, pitanje granica, prava manjina, ekonomska zaostalost 4. Slabe države (state failure) - Korupcija, najrazličitiji oblici kriminalnog ponašanja, zloupotreba vlasti i političkih funkcija, nepoštovanje zakona od strane političke elite itd. u najčešće siromašnim zemljama dovodi do unutrašnje nestabilnosti. Nestabilnost se često manifestuje iskazivanjem javnog nezadovoljstva većine stanovništva, što može dovesti do civilnih sukoba ali i do upotrebe represivnih metoda, uključujući i vojnu silu. Unutrašnje nestabilnosti se lako i brzo mogu proširiti na susedne države i tako ugorziti stabilnost i bezbednost u širim razmerama.5. Organizovani kriminal - Najveći broj kriminalnih aktivnosti ima korene i odigrava se izvan granica EU, ali je područje EU sve primamljivije za šverc droge, naoružanja i ljudi. Granična područja EU služe kao propusni filteri preko kojih u EU

stiže veliki broj imigranata povezanih sa najrazličitijim kriminalnim grupama širom sveta i njihovim ilegalnim aktivnostima

Odgovor EUStrategija predviđa intenzivnije delovanje EU u tri pravca 1. EU mora biti sposobna da se suoči i da adekvatno rešava bezbednosne izazove koji su najčešće kombinacija civilnih i vojnih opasnosti

• Razvijanje – Koherentne organizacione i logističke strukture na planu spoljne i

bezbednosne politike – Instrumenata i konkretnih snaga za efikasno globalno delovanje – Rad na jačanju tzv. strateške kulture stanovništva članica i kandidata o

potrebi i svrsishodnosti takvog delovanja • Jačanje ZSBP EU mora da se zasniva na dijalogu i konsenzusu svih članica

2. Jačanje bezbednosti i saradnje sa neposrednim novim susedstvom • Nakon proširenja 2004., bezbednosni prioriteti su Moldavija, Belorusija,

Ukrajina, Kavkaz, Sredozemlje, Bliski Istok • Jačanjem političkih i ekonomskih veza, EU nastoji da na tom prostoru

pomogne uspostavljanje stabilnih političkih režima, sposobnih za uklanjanje i sprečavanje širenja negativnih uticaja iz tih područja u EU

3. Bezbednost EU je deo globalne bezbednosti • EU se zalaže za multilateralnu zajednicu i mulitlateralno delovanje zasnovano

na poštovanju međunarodnog prava • Osnovna pretpostavka delovanja u novom svetskom poretku mora biti Povelja

UN-a• Za globalni angažman EU od presudnog značaja su transatlantski odnosi i

veze, ali svoje spoljnopolitičko delovanje EU mora intenzivnije usmeriti prema Rusiji, Japanu, Kini, Indiji i Kanadi

48. Evropska bezbednosna i odbrambena politika: koncept borbenih grupa za operacije upravljanja krizama

Novi koncept tzv. borbenih grupa (Britanci: Battlegroups, Francuzi: Tactical Groups) se smatra delom primene vojnih aspekata Evropske bezbednosne strategije I ntegralnim delom novog Globalnog cilja 2010 Ideja potekla na bilateralnom francusko-britanskom samitu u Le Tukeu u februaru 2003. i konkretizovana na sastanku u Londonu u novembru 2003. Dve zemlje, na osnovu operacije Artemis, pozvale na stvaranje borbenih grupa od po 1 500 vojnika, a svaka grupa bi imala odgovarajuću transportnu i logističku podršku Nemačka prihvatila koncept u februaru 2004. Koncept je integrisan u novi Globalni cilj 2010, usvojen na Evropskom savetu u junu 2004. Na istom sastanku zemlje članice priznale da Globalni cilj iz Helsinkija nije ostvaren2007. godina postavljena kao rok za formiranje prvih operativnih borbenih grupa

Koncept borbenih grupa podrazumeva:• Visoko obučene formacije od po 1 500 vojnika uključujući i transportnu i

ostalu logističku podršku • Mogu biti upotrebljene u roku od 15 dana od odluke

• Mogu delovati najmanje 30 dana (do 120 dana) • Treba da budu dovoljno fleksibilne da brzo preduzmu operacije u udaljenim

kriznim područjima (failed states) pod mandatom UN (ali mogu delovati i bez ovog mandata)

• Mogu biti u stanju da vrše borbene misije u svakom okruženju (planine, pustinje, džungla, itd.)

• Cilj im je da pripreme teren za veće i tradicionalnije trupe očuvanja mira • Koncept podrazumeva raspoloživost strateških transportnih i borbenih

sredstava U januaru 2007. godine koncept dostiže punu operativnu sposobnost (Full Operational Capability – FOC). Ova je sposobnost definisana kao kapacitet vođenja dve istovremene operacije brzog odgovora na krizeOd 2007. EU ima stalno dostupne dve borbene grupe. Kao specifičan oblik snaga za brzo reagovanje, BG ostaju u pripravnosti po 6 meseci i spremne su da se pokrenu u bilo kom trenutku u okviru svoje šestomesečne rotacije; obe bi mogle da budu iskorišćene istovremenoKonferencija za koordinaciju rada borbenih grupa (Battlegroup Coordination Conference) organizuje se na svakih 6 meseci Ali… Grupe bi mogle da deluju po 120 dana, do odluke da se upute trupe UN može proći i 6 meseci? Kakvim krizama bi odgovarale ovako male trupe?

49. Položaj i uloga visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i Evropska služba za spoljno delovanje nakon Ugovora iz Lisabona

ZSBP – potvrđena glavna uloga organa međuvladine saradnje. Jednoglasnost ostaje osnovno pravilo donošenja odluka – zemlje članice nezaobilazan akter. Iako je struktura “stubova” ukinuta, institucionalne procedure nisu ujedinjene Lisabon ojačava vrednosti i principe na kojima je EU zasnivala svoje međunarodne aktivnosti

• Član 21 Ugovora o EU: demokratija, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, jednakost i ljudsko dostojanstvo, poštovanje Povelje UN i principa međunarodnog prava

• Član 24 UEU: Nadležnost Unije u oblasti ZSBP pokriva sve oblasti spoljne politike i sva pitanja koja se odnose na bezbednost Unije, uključujući i postepeno uobličavanje zajedničke odbrambene politike koja može voditi zajedničkoj odbrani

• Enhanced cooperation: član 20 UEUINSTITUCIONALNI SISTEM ZSBP: ČLAN 26 UEU1. Evropski savet

• Utvrđuje strateške interese Unije, određuje ciljeve i opšte smernice za ZSBP, uključujući i pitanja sa vojnim implikacijama. Donosi potrebne odluke

• Ako razvoj međunarodne situacije to zahteva, predsednik Evropskog saveta saziva vanredni sastanak kako bi bili utvrđeni strateški pravci politike EU u odnosu na te događaje

2. Savet • Utvrđuje okvir za ZSBP i usvaja odluke potrebne za njegovo definisanje i

primenu na osnovu opštih smernica i strateških pravaca koje je utvrdio Evopski savet

Savet i Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku obezbeđuju jedinstvo, konzistentnost i efektivnost delovanja Unije. ZSBP sprovode Visoki predstavnik i zemlje članice, koristeći nacionalna i sredstva EUPoložaj Evropskog saveta ojačan uvođenjem funkcije predsednika (mandat 2,5 godine)Cilj: ukidanje rotirajućeg predsedavanja i omogućavanje kontinuiteta spoljne akcije EUStrahovanja zbog mogućeg rivaliteta između institucija u oblasti spoljnih odnosa EU, čime bi bila narušena efikasnost vođenja i sprovođenja spoljne politike EUPredsednik igra značajnu ulogu u oblasti ZSBP: zadužen za predstavljanje EU na spoljnom planu “ne umanjujući ovlašćenja Visokog predstavnika

Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku:Jedna od naznačajnijih institucionalnih novina Cilj: uspostavljanje ravnoteže između nacionalnih prerogativa zemalja članica i potrebe za jasnijom i koherentnijom spoljnom politikom EU, težnja da se maksimalizuje uticaj EU na globalnoj sceni upotebom svih njenih političkih i ekonomskih instrumenata Pokušaj da se pojača usklađenost međuvladinih i komunitarnih aspekata u oblasti spoljnih odnosa Neke od najvećih slabosti spoljne akcije EU su bile nepostojanje jedinstvenog pregovarača prema trećim zemljama i nedovoljan nivo centralizacije koji je neophodan za donošenje i izvršavanje odluka spoljne akcije EUObjedinjuje funkcije Visokog predstavnika i komesara za spoljne odnose Nova funkcija ima značajniju ulogu od dotadašnjeg Visokog predstavnika Učestvuje u radu Evropskog saveta, Sprovodi ZSBP, doprinosi, svojim predlozima, utvrđivanju i realizaciji ZSBP (uključujući i ZBOP), što čini u okviru mandata koji mu daje Savet U oblasti ZBOP zadužen za koordinaciju civilnih i vojnih aspekata u upravljanju krizama Predstavlja EU u pitanjima ZSBPVodi dijalog sa trećim zemljama i zastupa stavove EU u međunarodnim organizacijama i na konferencijama Kada EU zauzme stav o temi koja je na dnevnom redu u Savetu bezbednosti UN, zemlje članice koje su zastupljene u SB će tražiti da Visoki predstavnik bude pozvan da iznese stav Unije (Član 34 Ugovora o EU)Ranija odredba predviđala obavezu zemalja članica Saveta bezbednosti da se međusobno informišu sa zemljama koje u njemu nisu zastupljene Predsedava Savetom za spoljne poslove koji razvija spoljno delovanje EU prema strateškim smernicama Evropskog saveta Više ne vrši funkciju generalnog sekretara Saveta Visokog predstavnika imenuje Evropski savet, kvalifikovanom većinom, na osnovu sporazuma sa predsednikom Komisije, mandat od 5 godina, koliko traje i mandat Komisije O njegovom konačnom izboru izjašnjava se i EP davanjem saglasnosti na izbor Komisije u celini Kao potpredsednik Komisije zadužen je za konzistentno delovanje EU na međunarodnom planu; njegov portfelj u okviru Komisije obuhvata međunarodne ekonomske odnose, ali i koordinaciju delovaja EU u okviru politika koje imaju značajne spoljnopolitičke elemente (razvojna politika, spoljnotrgovinski odnosi, itd.)

Član 17 Ugovora o EU:• Ako predsednik Komisije to zatraži, Visoki predstavnik mora da podnese

ostavku • Ako EP izglasa nepoverenje Komisiji, Visokom predstavniku prestaje dužnost

na poslovima koje obavlja u KomisijiZnačajan pomoćni instrument VP-u predstavljaju Specijalni predstavnici EU (EU Special Representatives - EUSR)• Imenuje ih Savet• Deluju kao predstavnici EU u zemljama i regionima za koje su određeni,

prikupljaju informacije na terenu• Trenutno 9 EUSR, od Kosova, BIH, preko Sahela i Avganistana do EUSR za

ljudska prava

EVROPSKA SLUŽBA ZA SPOLJNO DELOVANJEČlan 27 UEU: U vršenju mandata, Visokom predstavniku pomaže Evropska služba za spoljno delovanje (European External Action Service – EEAS) - osnovan Odlukom Saveta 2010.Služba radi u saradnji sa diplomatskim službama zemalja članica i čine je zvaničnici iz odgovarajućih odseka Generalnog sekretarijata Saveta i Komisije, kao i službenici iz nacionalnih diplomatskih službi zemalja članica EEAS ima svoj budžet koji je pod političkom kontrolom EP-aParlament će raspravljati o angažovanju, opremanju i slanju misija EUOrganizacionu strukturu EEAS čine:Generalne direkcije po geografskom principu: Azija I Pacifik, Afrika, Rusija, Evropa I Centralna Azija, Amerika, Sever Afrike, Bliski istok, Globalna i multilateralna pitanjaDirekcija za odgovor na krizePosebne jedinice kao što su Crisis Management and Planning Department (CMPD), EU Military Staff (EUMS), EU Civilian Planning and Conduct Capability (CPCC), EU Situation Centre (SitCen) • SitCen je podeljen na dve jedinice:

• Praćenje stanja – EU Situation room – je prebačeno u nadležnost direkcije za odgovor na krize

• Drugi deo je nazvan IntCen – Intelligence Analysis Centre – zadužen za obaveštajno prikupljanje podataka i analizu

Direkcija koja se bavi među-institucionalnim odnosima, informisanjem, zaštitom podataka, inspekcijskim i poslovima interne revizije Generalna direkcija za administrativna, kadrovska i budžetska pitanja

50. Ugovor iz Lisabona: instrumenti ZSBP i sistem odlučivanja

Pokušaj da se izbegne konfuzija koja je vladala između zajedničkih strategija, zajedničkih stavova i akcija

Član 25 UEU: Unija će voditi ZSBP: 1) Definisanjem opštih smernica (pre Lisabona: zajedničke strategije)2) Usvajanjem odluka kojima se određuju:

• A) Akcije koje će preduzimati Unija (ranije: zajedničke akcije)• B) Stavovi koje će Unija zauzimati (ranije: zajednički stavovi)• C) Aranžmani za sprovođenje odluka iz tačaka (A) i (B), odnosno akcija i

stavova 3) Jačanjem sistematske saradnje između zemalja članica u vođenju politike

Član 24, stav 2 UEUZSBP je predmet posebnih pravila i procedura ZSBP definišu i primenjuju Evropski savet i Savet odlučujući jednoglasno, osim u slučajevima kada Ugovor predviđa drugačije odlučivanje Usvajanje zakonodavnih akata je isključeno ZSBP će sprovoditi Visoki predstavnik i zemlje članice Sud pravde EU neće imati jurisdikciju nad ovim odredbama, ali

• Nadležan da spreči da ZSBP naruši podelu nadležnosti u Uniji (član 40 UEU) • Nadležan za kontrolu legalnosti odluka kojima je predviđeno usvajanje

restriktivnih mera prema fizičkim i pravnim licima koje je Savet usvojio na osnovu specifičnih odredbi o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (član 275 Ugovora o FEU)

SISTEM ODLUČIVANJAJednoglasno odlučivanje pravilo Izuzeci od jednoglasnog odlučivanja:1.Član 31, stav 2 UEU

• Kada Savet, na osnovu odluke Evropskog saveta o strateškim interesima i ciljevima Unije, usvaja akciju ili stav Unije

• Kada Savet usvaja odluku o akciji ili stavu Unije na osnovu predloga koji je Visoki predstavnik predstavio na osnovu posebnog zahteva Evropskog saveta

• Kada se donosi odluka kojom se sprovodi odluka kojom je definisana akcija ili stav Unije

• Pri imenovanju specijalnog predstavnika 2. Član 31, stav 3 UEU

• Evropski savet može jednoglasno odlučiti da Savet odlučuje kvalifikovanom većinom i u slučajevima koji nisu navedeni u stavu 2

3. Član 31 UEU: Većinsko odlučivanje se ne može primenjivati na pitanja koja imaju vojne ili odbrambene implikacije 4. Zadržava se pravo veta na većinsko olučivanje u ZSBP (Član 31 UEU): ako se zemlja članica, zbog značajnih i obrazloženih razloga nacionalne politike, protivi većinskom odlučivanju, neće ga biti, Visoki predstavnik će sa tom zemljom tražiti prihvatljivo rešenje. Ako ne uspe, Savet može kvalifikovanom većinom uputiti to pitanje na Evropski savet koji će jednoglasno odlučiti5. Zadržava se mogućnost konstruktivnog uzdržavanja (član 31, stav 1 UEU):

• Prilikom glasanja, zemlja izjavljuje da primenjuje ovu mogućnost • U tom slučaju, zemlja nije obavezna da primenjuje tako usvojenu odluku, ali

prihvata da ta odluka obavezuje Uniju • U duhu uzajamne solidarnosti, ta zemlja će se uzdržati od svakog delovanja

koje bi ugrozilo delovanje Unije po toj odluci, a druge zemlje članice će poštovati njen stav

• Ograničenje primene konstruktivnog uzdržavanja: ako se od glasanja uzdržava trećina zemalja članica, koja istovremeno predstavlja trećinu stanovnika Unije, odluka neće biti doneta

51. Ugovor iz Lisabona: položaj i cilj zajedničke bezbednosne i odbrambene politike; proširene Petersberške misije i klauzula solidarnosti

Značajne novine u oblasti Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike – ZBOP (Common security and defence policy – CSDP), ZBOP prvi put predstavlja poseban odeljak u poglavlju o ZSBP Ugovora o EU (članovi od 42 do 46)Pokušaj da EU postane ekonomska, politička i bezbednosna zajednica U Ugovoru se koristi naziv Zajednička bezbednosna i odbrambena politika umesto Eropska bezbednosna i odbrambena politika ZBOP je sastavni deo ZSBP, a njen cilj je da Uniji obezbedi operativnu sposobnost uz oslanjanje na civilna i vojna sredstva (član 42. UEU) Ova sredstva Unija može koristiti izvan Unije za održavanje mira, sprečavanje sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti u skladu sa principima Povelje UNU izvršavanju ovih zadataka biće korišćena sredstva koja obezbeđuju zemlje članice ZBOP uključuje postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike Unije koja će voditi zajedničkoj odbrani čim Evropski savet jednoglasno o tome donese odluku. Tada će Evropski savet preporučiti zemljama članicama da usvoje takvu odluku u skladu sa svojim ustavnim procedurama.Lisabon utvrđuje misije za koje Unija može primeniti civilna i vojna sredstva u okviru ZBOPReč je o proširenim Petersberškim misijama Dopunjene zajedničkim operacijama razoružavanja, vojnim savetima i tehničkom podrškom, a zadaci borbenih snaga dopunjeni postkonfliktnom stabilizacijom Tako proširene Petersberške misije obuhvataju zajedničke misije razoružanja, humanitarne i spasilačke misije, misije vojnog savetovanja i pomoći, misije sprečavanja sukoba i održavanja mira, borbene misije u upravljanju krizama, uključujući i misije uspostavljanja mira i operacije stabilizacije po završetku sukoba Široka lepeza operacija: od humanitarnih misija do postokonfliktne stabilizacije Misije mogu biti korišćene za borbu protiv terorizma, uključujući i podršku trećim zemljama u borbi protiv terorizma na njihovoj teritoriji KLAUZULA SOLIDARNOSTI: omogućava da se vojna sredstva ZBOP-a povežu sa konceptom unutrašnje bezbednosti EUKlauzula solidarnosti je deo Ugovora o FEU (Naslov VII, član 222)Unija i njene države članice deluju zajednički u duhu solidarnosti u slučaju da je neka članica predmet terorističkog napada, prirodne katastrofe ili katastrofe prouzrokovane ljudskim faktorom Unija mobiliše sve instrumente kojima raspolaže, uključujući i vojna sredstva država članica, za sprečavanje terorističkih pretnji na teritoriji zemalja članica, zaštitu demokratskih institucija i civilnog stanovništva od svakog terorističkog napada, pružanje pomoći zemlji članici, na njenoj teritoriji, na zahtev njenih političkih organa, u slučaju terorističkog napada Ako je neka država članica predmet terorističkog napada, prirodne katastrofe ili katastrofe prouzrokovane ljudskim faktorom, ostale države članice pružaju joj pomoć na zahtev njenih političkih organa

Načini delovanja Unije se utvrđuju odlukom Saveta, na osnovu zajedničkog predloga Komisije i Visokog predstavnika

52. Ugovor iz Lisabona: kolektivna odbrana i mehanizam fleksibilnosti

Odredba o kolektivnoj odbrani (član 42, stav 7 UEU) prvi put deo Ugovora o EUU slučaju da neka država članica bude predmet oružane agresije na njenoj teritoriji, ostale države članice imaju obavezu da joj pomognu svim raspoloživim sredstvima, u skladu sa članom 51 Povelje UN Ovo ne utiče na specifičan karakter odbrambene i bezbednosne politike nekih država članica Obaveze i saradnja u ovoj oblasti su u skladu sa obavezama u okviru NATO-a, koji za njegove zemlje članice ostaje osnova njihove kolektivne bezbednosti i instanca za njeno sprovođenje Izbegnuto izričito pominjanje vojnih sredstava Nema odredbi kojima bi bilo razrađeno sprovođenje ove saradnje Način na koji je formulisana kolektivna odbrana pokušaj da se zadovolje tri struje

• One koja insistira na bezbednosnom identitetu EU• One koja insistira na neutralnosti (Irska, Austrija, Švedska)• One koja insistira na očuvanju evro-atlantskog bezbednosnog identiteta

Odbijanje većine država članica da se unesu odredbe koje bi mogle da na bilo koji način naruše efikasnost NATO-a

• Svaka evropska vojna struktura van okvira NATO-a bi bila politički i finansijski nepodobna

• VB protivnik odredbi o kolektivnoj odbrani • Odredba simbolična jer je za kolektivnu odbranu potrebna integrisana vojna

saradnja, koja uključuje i komandnu strukturu i planiranjeMEHANIZAM FLEKSIBILNOSTI: Sprovođenje neke Petersberške misije Savet može poveriti grupi država članica koje to žele i koje raspolažu potrebnim kapacitetima da učestvuju u tim misijama (član 44 UEU), pri čemu nije određen minimalan broj država Na predlog Visokog predstavnika ili na inicijativu neke od zemalja članica, Savet jednoglasno usvaja odluku kojom se utvrđuju ciljevi misije i njen domet, kao i načini njenog sprovođenja Države članice koje učestvuju u sprovođenju misije redovno obaveštavaju Savet o stanju misije, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev neke druge države članice Države učesnice traže hitan sastanak Saveta ako iz sprovođenja ove misije mogu proizaći nove dalekosežne posledice ili ako se menjaju cilj, obim ili način izvođenja misije - U tim slučajevima Savet usvaja potrebne odluke Ovaj oblik saradnje se odnosi isključivo na sprovođenje neke misije u okviru upravljanja krizama - Oblik ojačane saradnje ‘izvršnog’ tipa onda kada sve države članice nemaju podjednaku volju da se angažuju u sprovođenju neke operacije, ili onda kada se radi o veoma zahtevnoj misiji za koju su potrebni vojni kapaciteti kojima raspolažu samo neke države članice

53. Ugovor iz Lisabona: stalna strukturna saradnja

Jedna od ključnih novina Lisabona je odredba koja omogućava grupi zemalja članica da napreduju u oblasti odbrane i da među sobom započnu zajedničke inicijative (čl. 42, st. 6 i čl. 46 UEU)

Države članice koje ispunjavaju zahtevnije kriterijume u pogledu vojnih kapaciteta i koje su, s obzirom na najviše zahteve koji se postavljaju pred misije, ušle u međusobno čvršće obaveze, uspostavljaju stalnu strukturnu saradnju (permanent structured cooperation - PSC) Stalna saradnja bila predmet žučnih rasprava – prema predlogu Ustava, odluku o stalnoj saradnji su trebale da donesu samo države koje bi u njoj učestvovale Lisabon odredio da države koje žele da uspostave stalnu strukturnu saradnju moraju da obaveste Savet i Visokog predstavnika o svojoj nameri U roku od tri meseca od notifikacije, Savet, kvalifikovanom većinom i posle konsultacija sa Visokim predstavnikom, usvaja odluku kojom se uspostavlja stalna strukturna saradnja i utvrđuje lista država učesnica u saradnji Predviđena procedura za eventualno proširenje grupe država koje sprovode saradnju

• Država koja želi da pristupi obaveštava Savet i Visokog predstavnika • Savet, posle konsultacija sa Visokim predstavnikom, odlučuje kvalifikovanom

većinom – pravo glasa imaju samo države učesnice stalne strukturne saradnje Predviđena i mogućnost suspenzije ili istupanja

• Ako neka zemlja više ne ispunjava kriterijume ili ne može da prihvati angažmane, Savet može doneti odluku o suspenziji te zemlje

– Savet odlučuje kvalifikovanom većinom, a glasaju samo zemlje učesnice saradnje, bez prava glasa zemlje o kojoj se radi

• Ako neka zemlja želi da napusti stalnu strukturnu saradnju, ona o tome obaveštava Savet, koji donosi akt kojim se konstatuje da je prestalo učešće te zemlje članice

• Član 46, stav 6 UEU: Odluke u okviru stalne strukturne saradnje se donose jednoglasno, glasaju samo zemlje koje učestvuju u SSS

Protokolom broj 10 preciznije utvrđeni zahtevi u pogledu vojnih kapaciteta država učesnica stalne strukturne saradnje Zemlje učesnice se obavezuju da će intenzivnije razvijati svoje odbrambene kapacitete proširenjem svog nacionalnog doprinosa i učešćem u multinacionalnim snagama, u najvažnijim evropskim programima naoružanja i aktivnostima Evropske agencije za odbranu Zemlje učesnice se obavezuju da, bilo kao nacionalni kontingent, bilo kao deo multinacionalnih snaga, stave na raspolaganje borbene jedinice za potrebe budućih Peteresberških misija Zemlje učesnice su dužne da:

• Saradjuju u cilju utvrđivanja visine izdataka za odbranu • Ujednačavaju svoja sredstva odbrane, naročito na planu harmonizovanja

utvrđenih vojnih potreba, da zajedno koriste i u datom slučaju specijaliziraju svoja sredstva i odbrambene kapacitete

• Preduzimaju konkretne mere za jačanje raspoloživosti, interoperativnosti, fleksibilnosti i sposobnosti za slanje trupa, posebno utvrđivanjem zajedničkih ciljeva za upotrebu snaga, uključujući i moguće preispitivanje nacionalnih procedura odlučivanja

• Sarađuju u cilju otklanjanja nedostataka utvrđenih u okviru Mehanizma za razvijanje kapaciteta (Capability Development Mechanism), ne ugrožavući angažmane koji su u tom cilju preduzeti u okviru NATO

• Učestvuju u razvoju zajedničkih programa ili programa zajedničkog evropskog snabdevanja opremom u okviru Evropske agencije za odbranu

Odredbe o stalnoj strukturnoj saradnji imaju za cilj da postaknu one države članice koje žele da napreduju u oblasti odbrane i da istovremeno doprinesu razvoju ZBOP-a

– Reč, pre svega, o Francuskoj, VB i Nemačkoj Strukturna saradnja je stalna, dok se član 44 primenjuje po potrebi

54. Sistem finansiranja Zajedničke spoljne i bezbednosne politike

Po pitanju vojnih operacija trebalo je prevazići finansiranja na ad hoc osnovi U oblasti civilnog upravljanja krizama trebalo je proces finansiranja učiniti što efikasnijim i koherentnijim Član 41 UEU reguliše finansiranje ZSBP i ZBOP kao njenog sastavnog dela Administrativni troškovi u okviru ZSBP/ ZBOP, koji se odnose na finansiranje njenih organa, potpadaju pod budžet EU - Delovanje Političkog i bezbednosnog komiteta, Vojnog komiteta i Štaba EU finansira se iz budžeta EU kao I specijalizovane agencije EU, kao što su Institut za bezbednosne studije EU, Satelitski centar EU, Evropska odbrambena agencija, finansiraju se iz nacionalnih kontribucijaOperativni troškovi ZSBP/ ZBOP biće pokriveni iz budžeta Unije, sa izuzetkom troškova koji se odnose na operacije povezane sa vojnim pitanjima ili sa domenom odbrane. Savet, jednoglasno, može odlučiti drugačije Finansiranje vojnih operacija pada na teret država članica Bilo je neophodno da se ustanovi poseban mehanizam finansiranja kojim bi se izbegli pregovori o svakoj pojedinačnoj operaciji 2004. doneo odluku kojom je obrazovan mehanizam nazvan ATHENA, kojim se upravlja zajedničkim troškovima vojnih operacija EUATHENA deluje u ime 27 zamalja članica koje učestvuju u finansiranju zajedničkih troškova (Danska odbila da učestvuje u finansiranju)Iz Athena-e se trenutno finansiraju zajednički troškovi operacija kao što su EUFOR ALTHEA, EUNAVFOR ATALANTA, EUTM SOMALIA, EUTM MALI. Po pitanju civilnog upravljanja krizama : operacije civilnog upravljanja krizama od Evropskog saveta u Feiri imaju četiri prioritetna područja – policija, vladavina prava, civilna zaštita i civilna uprava. Finansiranje može dolaziti iz različitih izvora

‘Komunitarne’ budžetske linije, kada se operacije sprovode u okviru određenog komunitarnog instrumenta: trening, podsticaji za ekonomski razvoj, uklanjanje mina, ljudska prava, obnova, snabdevanje hranom, humanitarne intervencije, itd.

ZSBP budžetske linije za ZSBP operacije bez vojnih ili odbrambenih implikacija: podrška mirovnim procesima, politička pomoć, itd.

2007. ustanovljen Instrument for Stability iz kojeg se finansiraju programi usmereni na sprečavanje konflikata, upravljanje krizama, izgradnju mira, medijaciju, prelazne administracije, jačanje vladavine prava, itd.

55. ZSBP u teorijskoj perspektivi: realizam

RealizamDržava je dominantan akter u međunarodnim odnosima, sposoban da deluje kao koherentan, unitaran i racionalan akterDržave ne priznaju vlast iznad sebe, međunarodne odnose karakteriše anarhija ili odsustvo hijerarhije

U anarhji, politikom dominiraju vojne snage, nizak stepen poverenja i koordinacije; rat je uvek mogućOtuda skepticizam prema mogućnostima međunarodne saradnje: osnovni motiv država je opstanak, države žele da očuvaju svoj suverenitet (Miršajmer)Neorealizam Keneta Valca: integracija može da utiče na raspodelu moći između različitih jedinica, ali ne može da izmeni osnovne karakteristike međunarodnog sistema – eventualna fuzija više država u jednu ne menja anarhične odnose između nove jedinice i svih ostalih 1993., na pitanje da prokomentariše budućnost međunarodne politike nakon kraja Hladnog rata: dominiraće 4 ili 5 velikih sila bilo da se EU zove Nemačka ili Sjedinjene Evropske DržaveU članku iz 2000.: ukoliko ne dođe do radikalne promene, Evropa neće postati velika sila Robert Gilpin: međunarodna saradnja je moguća samo kada je država u stanju da svojom superiornom moći nametne red u međunarodnom sistemuKada postoji jasna hijerarhija moći, ima malo sukoba interesa jer jača država može nametnuti svoju volju slabijimaSAD su tokom Hladnog rata želele da uvećaju moć Zapadne Evrope protiv SSSR-a i ojačaju njen odbrambeni kapacitet, zbog čega su favorizovale mere kao što je integracija: integracija je umanjila sukobe između saveznika i povećala kolektivnu ekonomsku i vojnu efikasnost Uticaj bipolarne strukture međunarodnih odnosa:

• U bipolarnom sistemu sporazumi između država su stabilni i trajni jer su savezništva strukturno determinisana, što vodi većoj saradnji i poverenju (Joanne Gowa i Hyde-Price)

• U multipolarnom sistemu, savezništva su rezultat izbora između više opcija i vremenom se mogu menjati: saradnju umanjuje rizik da današnji ‘prijatelji’ mogu sutra postati neprijatelji

• Krajem bipolarnosti, menjaju se strukturni uslovi za evropsku saradnju, što može imati ambivalentan uticaj na evropsku koheziju

Miršajmer: čak i ostvarena dostignuća evopske integracije mogu biti predmet revizije – bez sovjetske pretnje ili američkog čuvara, evopske zemlje će raditi ono što su vekovima radile – gledati sa sumnjom jedna na drugu; u novom poretku saradnja će biti teža nego što je to bilo tokom Hladnog rata; sukobi će biti verovatnijiDa li će kraj bipolarnosti biti podsticaj za produbljivanje evropske saradnje u domenu spoljne politike, ako krajem Hladnog rata i NATO gubi razlog postojanja?Kenet Valc 1993.: slabljenje transatlantskih veza može ohrabriti Evropu na aktivniju ulogu u svetu, ili čak na pokušaj da bude kontrateža moći SAD-aTešnja evropska saradnja kao rezultat pokušaja da se bude kontrateža dominaciji SAD-a nakon bipolarne ereGlavni motiv evropske spoljne politike je verovanje da će SAD nakon prestanka sovjetske pretnje slediti svoje unilateralne interese: otuda nastojanje Evropljana da kolektivno utiču na događaje u svetu (Posen)Dublja evropska integracija i nezavisnija spoljna politika i veze sa drugim silama, kao što su Rusija i Kina, su rezultat soft balansiranja koje ima za cilj da ograniči američke tendencije ka unilateralizmu (Paul)Evropska spoljna politika kao rezultat pokušaja ostalih zemalja članica da kontrolišu Nemačku, naročito nakon ujedinjenja (Grieco, razvijajući ideje Hansa Morgentau-a)

Kada države pregovaraju o pravilima koja će činiti aranžman o saradnji, tada slabiji ipak mogu uticati da pravila budu takva da zaštite njihove interese i ublaže dominaciju jakihKao što je težnja za bezbednošću jednih u odnosu na druge bila presudna za integraciju 40-ih i 50-oh godina XX veka, tako je bila presudna i za produbljivanje tokom 90-ih (Robert Art)Napori da se stvori zajednička evropska spoljna politika se mogu posmatrati i kao snažan i trajan oblik savezništva koje se stvara zbog dva glavna razloga: jačanja kapaciteta i kontrole saveznika (Pol Šreder)Integracija kao rezultat drastične promene pozicije Evrope nakon II Sv.rata, katastrofalnih posledica kontinentalne anarhije i suočavanja sa činjenicom da evropske države više nemaju kapacitet da se takmiče sa super silama

56. ZSBP u teorijskoj perspektivi: liberalizam i konstruktivizam

LiberalizamDržave nisu jedini akteri svetske politke; i drugi akteri imaju uticaj na nadnacionalnom (međ. organizacije), trasnacionalnom (međd. korporacije, verske organizacije, itd.), ili sub-nacionalnom nivou (interesne grupe, političke partije)Anarhija može biti kontrolisana mrežom odnosa između država, kao i odnosa između država i ostalih akteraMeđunarodna politika nije u potpunosti determinisana rasporedom vojne moći, na nju utiču i drugi faktori, kao što su ekonomski, što vodi saradnji i razvoju međunarodnih institucija‘Demokratki mir’: evropska integracija kao rezultat demokratizacije u Zapadnoj Evropi nakon II Sv.rata Značaj ekonomskog interesa za razvoj evropske integracije: cilj ekonomskog razvoja stvara podsticaj za sve članice da aktivno učestvuju, zato je ekonomska integracija dublja od spoljnopolitičke

– U oblasti spoljne politike, čak i kada se članice saglase o određenoj politici, pokušavaju da na druge prebace njene troškove – kada aranžman saradnje obezbeđuje javno dobro, fenomen ‘slepog putnika’

– Saradnja u međunarodnim odnosima je mogućaU EU, saradnju dodatno podstiče činjenica da integracija jača izvršnu vlast (Moravčik); Alan Milvord: u oblasti spoljne politike je došlo do nižeg stepena integracije upravo zato što je to oblast u kojoj vlade već uživaju znatnu autonomijuZnačaj ekonomskih procesa za razvoj evropske integracije - Transnacionalni tokovi su stvorili međuzavisna moderna društva što je izmenilo tradicionalni koncept nacionalnog interesa (Keohane, Nye)

• Bezbednosna pitanja su izgubila tradicionalnu prednost nad ekonomskim• Ekonomski razlozi navode vlade da ostvaruju do sada nezabeležene nivoe

saradnje• Teškoće da se sa nivoa nacionalne države kontroliše transnacionalna

međuzavisnost su dovele do toga da se udružuju politički resursi kako bi se izgradile institucije koje bi imale dovoljnu kritičnu masu da se nose sa novim pitanjima: evropska integracija kao nusproizvod širih procesa upravljanja u eri globalizacije

• Evropa se osećala bezbednom i mogla da se posveti integrisanju ekonomske i spoljnotrgovinske politike

KONSTRUKTIVIZAM: Evropske institucije su više od ‘seta pravila’ - Iako države ne prenose suverenitet na institucije i zadržavaju kontrolu nad politikama, u praksi ipak teže da se povinuju institucionalnim pravilima i vremenom usvajaju ‘logiku primerenosti’, na taj način međunarodne institucije prodiru u standardne načine funkcionisanja spoljnih politika i utiču na odluke, na primer jačajući zajedničke platforme sa kojima se nacionalne politike potom usklađuju; tako dolazi do procesa ‘evropeizacije’ koji postepeno približava nacionalne stavoveDržave ne slede samo materijalne ciljeve, već deluju i na osnovu ideoloških motiva -EU kao normativna sila (Manners)Razvijajući normativni i etički okvir odnosa između zemalja članica, EU projektuje isti sistem ka spolja, delujući kao ‘etički akter’ na globalnoj sceni Postojanje guste mreže pravila u Zapadnoj Evropi nju približava koncepciji međunarodnog društva: za razliku od međunarodnog sistema u kojem se interakcije između država odvijaju u normativnom vakumu, u međunarodnom društvu postoje konvencije koje upravljaju spoljnom politikom i umanjuju potencijal za sukobe; EU kao najrazvijeniji primer međunarodnog društvaEvropska integracija kao eksperiment u izgradnji posebnog tipa međunarodnog poretka u kojem saradnja zamenjuje sukob

57. Problemi evropskih zemalja u koncipiranju Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i delovanje EU u međunarodnim odnosima: izazovi i perspective

EU KAO GLOBALNI AKTER – NAČINI DELOVANJA:• Spoljnotrgovinska saradnja • Saradnja za razvoj • Politika proširenja • ZSBP • EU kao bezbednosni akter • Spoljni aspekti prostora slobode, bezbednosti, pravde

Najveći pružilac razvojne pomoći na svetu - EU i zemlje članice obezbeđuju preko polovine ukupne svetske razvojne pomoći, u 2012. zemlje članice i EU obezbedile 55,2 milijarde EUR za finansijsku pomoć (Ukupan budžet: preko 1 082 555 milijardi EUR)

EVROPSKA POLITIKA SUSEDSTVA:Pred veliko proširenje 2004. EU počela da razmatra posledice koje će to proširenje imati po zemlje nečlanice sa kojima će se graničiti 2004. lansirana Evropska politika susedstva (European Neighbourhood Policy – ENP) kao instrument ostvarivanja bližih odnosa sa zemljama susedima na istoku i jugu EU Da nove granice ne postanu linije razdvajanja Cilj politike: ostvarivanje prosperiteta, stabilnosti i bezbednosti na granicama EU ENP obuhvata 16 zemalja: 1) Zemlje istočne Evrope - Moldavija, Ukrajina, Belorusija 2) Zemlje južnog Kavkaza - Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija 3) Mediteranske zemlje - Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat, Liban, Jordan, Izrael, Sirija, Palestina

MISIJE UPRAVLJANJA KRIZAMA:

Trenutno se odvija 9 civilnih ZSBP misija : EUPOL COPPS i EUBAM Rafah na palestinskim teritorijama, EUBAM Libija, EUPOL Avganistan, EULEX Kosovo, EUMM Gruzija, EUPOL RD Kongo, EUCAP NESTOR (Rog Afrike I Zapadno-indijski okean) i EUCAP SAHEL Niger5 vojnih misija: EUFOR ALTHEA BiH od 2004, EU NAVFOR Atalanta od 2008, EUTM Somalia od 2010, EUTM Mali od 2013, EUMAM RCA Centralnoafrička Republika od 2015.

DELOVANJE EU U MEĐUNARODNIM ODNOSIMAEU kao nezavisan akter u međunarodnim odnosima ili EU kao institucija nacionalnih aktera?Da li EU može biti nezavistan akter a da nema karakteristike državnosti?Da bi EU bila nezavistan akter potrebna najmanje dva faktora:1) Sistem odlučivanja ne može zavisiti od složenih međuvladinih procesa jer dinamiku delovanja određuju spoljni događaji koji zahtevaju hitne odgovore2) Kako spolja politka može uključivati i upotrebu sile, nema spoljne politike bez vojne komponente: neophodna integracija u oblasti odbrane, sa stvaranjem zajedničke evropske industrije, jačanjem Evropske bezbednosne agencije, formiranjem vojnih komandi i ukrupnjivanjem vojnih snagaEU kao institucija: značajan nivo saradnje se može postići i bez pretvaranja EU u državu. Suverenitet u oblasti spoljne politike može se deliti između nacionalnog i komunitarnog nivoa. EU kao ‘sistem spoljne politike’ u kojem se evropska zajednička politika i nacionalne spoljne politike susreću i kombinuju svoj uticaj na međunarodne događaje (Hill).U odnosu na zemlje članice - Značaj evropske integracije za pacifikaciju kontinenta i stvaranje ‘pluralističke bezbednosne zajednice’ među zapadnoevropskim zmljama (Hassner, Keohane)U odnosu na treće zemlje - Potencijal EU u kombinovanju ekonomskih, političkih i vojnih faktora, značaj ekonomskih odnosa, finansijske pomoći, itd. Pored toga, EU kao ‘civilna sila’ koja koristi ne-vojna sredstva kako bi ostvarivala civilne ciljeve kakvi su, napr., unapređenje ljudskih prava, konsolidacija demokratije, itd. (Duchene); EU kao ‘normativna’ sila, EU kao ‘soft’ power

BUDUĆE DELOVANJE EU U SVETUProširenje kao uspeh ‘meke’ moći EU.Ulazak novih članica u EU promenilo geopolitički kontekst na kontinentu, obezbedio konsolidaciju tranzicije, izbegnut ex-YU scenarioProširenje kao spoljnopolitičko delovanje koje trajno menja međunarodno okruženje Proširenje menja tradicionalan koncept spoljne politike jer stvara ‘porozne granice’: ruši se rigidna podela na ‘unutra’ i ‘spolja’ - današnji sused može sutra postati član Delovanje van kontinenta nameće dodatne zahteveEvropska atipična politika proširenja i ‘civilna moć’ su bili mogući zato što je zaštita SAD-a tokom Hladnog rata garantovala poredak na kontinentu Uspostavljanje poretka u drugim delovima sveta u savremenim uslovima? Novi izazovi i pretnje (terorizam, širenje naoružanja za masovno uništenje, itd.) dolaze iz drugih delova svetaAktuelnost transatlantskih odnosa

• Robert Kagan: razlike između SAD i EU će rasti zbog slabosti evropske spoljne politike - SAD će morati da globalno koriste svoju moć kako bi

očuvale međunarodni poredak, dok će se EU povući u relativni prosperitet i bezbednost nakon proširenja

• Charles Kupchan: suprotno, EU će steći instrumente ‘tvrde’ moći jer svet postaje multipolaran, a spoljna politika SAD-a će postati unilateralnija i neće garantovati zaštitu evropskih interesa

Da bi EU razvila spoljnu politiku zasnovanu i na hard i soft moći, moraju se otvoriti suštinska pitanja procesa integracije

• Kako bi se EU borila u sukobima visokog intenziteta ako kontrola nije preneta na kolektivni evropski nivo?

• Kako bi evropske institucije mogle da objave rat, a da prethodno ne uživaju pun demokratski legitimitet?

• Rat sa 28 veto igrača? • Spoljna politika bez federacije?