znacaj i faktori izbora lokacije

Značaj i faktori izbora lokacije______________________________________________________________________

SADRŽAJ

Uvod 2

Lokacija preduzeća 3

Problem lokacije 3

Principi lokacije 3

Kriterijumi izbora lokacije 4

Lokacija industrije 7

Lokacija u trgovini 9

Zaključak 12

Literatura 13

______________________________________________________________________ Poslovna ekonomija 1


UVOD

Lokacija kao teorija, metod i kriterijum razmeštanja proizvodnih aktivnosti i naselja u

prostoru je vrlo značajan i afirmisan teorijski okvir u savremenoj ekonomskoj literaturi, a

istovremeno i predmet brižljivog izučavanja u srodnim naučnim disciplinama. Nastanak teorije

lokacije u opštem značenju vezuje se za Alfreda Vebera koji je utvrdio pet polaznih stratuma

koji opredeljuju izbor lokacije i formiranje strukture u prostoru.

Shvatanja u teoriji lokacije menjala su se pod uticajem brojnih činilaca. Delovanje

opštih saznanja i novih naučnih disciplina, a naročito uticaj tehnologije, sve veća pokretljivost

činilaca proizvodnje i intenzivnija razmena iskustava i ideja, su uticali da se ubrzano menja

skala prioriteta i lestvica kriterijuma. A svemu tome treba dodati i uticaj društveno-ekonomskih

promena. Najzad, potrebno je podsetiti se i na savremene zahteve stanovništva ekonomski

razvijenih zemalja o nužnosti unapređenja životne sredine i kulture opstanka i o neophodnosti

očuvanja ravnoteže u ekosistemu.

Suština novih teorijskih opredeljenja u raspravi o lokaciji proizvodnih aktivnosti,

industrija u tome je što se razvijaju shvatanju o promenljivosti stavova, metoda i kriterijuma

lokacije. Promene u stavovima i kriterijumima nastaju pod uticajem novih saznanja o

problemima razvoja i zbog izmene validnih pokazatelja efikasnosti ulaganja, a naročito

delovanja tehnološkog napretka i tehničkih dostignuća.

____________________________________________________________________________Poslovna ekonomija 2


1. LOKACIJA PREDUZEĆA

Kod izbora lokacije treba obratiti posebnu pažnju. U narednom delu rada obratiće se pažnja na

principe kod izbora lokacije, kao i kriterijumi koji utiču na izbor lokacije. Izbor lokacije nije

isti za proizvodna preduzeća i trgovinska.

1.1. PROBLEM LOKACIJE

Pod lokacijom se podrazumeva teritorijalni smeštaj preduzeća: geografski odnos prema

određenim saobraćajnicama, prema izvorima sirovina, energetskim izvorima, izvorima radne

snage, prema tržištu i slično; odnos prema određenom naselju - u samom naselju, na periferiji

naselja ili izvan naselja; prostorni odnos između odvojenih delova jednog preduzeća, i slično.

Lokacija može da se tretira:

1. Kao lokacija u širem smislu, pri čemu se misli na ekonomsko-geografski kriterijum

pri smeštaju preduzeća – odnos prema tržištu, prema sirovinama, prema izvorima radne snage

itd., i

2. Kao lokacija u užem smislu – tu se misli na tehničko- topološke kriterijume, to jest

na uzajamni odnos između prostorno odvojenih delova jednog istog preduzeća, na prostorni i

topološki raspored pojedinih postrojenja sa stanovišta njihovih uzajamnih tehnoloških veza i sl.

1.2. PRINCIPI LOKACIJE

Lokacijom preduzeća se u velikoj meri uslovljava sprovođenje navedenih četiri

osnovnih ekonomskih principa u sledećem smislu:

1) Princip ekonomičnosti – odnosno njegovo sprovođenje zavisi od veličine troškova

koje preduzeće ima. Prilikom lociranja preduzeća presudno se utiče na veličinu troškova

sredstava za proizvodnju. To u znatnoj meri zavisi od udaljenosti od sirovinskih izvora, od

transportnih uslova i transportnih mogućnosti, od uslova i mogućnosti obezbeđenja radne



snage, mogućnosti korišćenja energetskih izvora. Pri izboru lokacije potrebno je odabrati onu

alternativu koja će dati optimalan rezultat. Kad je taj izbor jednom učinjen, tada odabrana

alternativa troškova predstavlja objektivnu kategoriju za buduću proizvodnju.

2) Princip produktivnosti takođe utiče na rešenja o izoru lokacije. nepovoljna lokacija u

odnosu na saobraćajnu mrežu zahtevaće dopunski sopstveni transport, a to utiče na povećanje

brojnog stanja kolektiva i na smanjenje produktivnosti. Pogrešno postavljena lokacija u užem

smislu može da otežava obavljanje procesa rada, da dovede do nepotpunog korišćenja

kapaciteta i do delimičnog korišćenja radnog fonda kolektiva, što se takođe negativno odražava

na produktivnost.

3) Princip rentabilnosti – zavisi od veličine angažovanih sredstava, a ona na lokaciju

utiče na nekoliko načina: povećano investiranje usled lošeg smeštajnog prostora, povećane

zalihe materijala zbog loših veza sa snabdevačkim tržištem itd.

4) Od organizacionih principa, lokacija je naročito od značaja za sprovođenje principa

minimalnog psihofiziološkog naprezanja. Ako je šira lokacija izabrana daleko od

zadovoljavajućih izvora radne snage, dolazak radnika na posao i odlazak biće redovno povezan

sa dopunskim naporom, pored redovnog napora u obavljanju procesa rada. A sve to će uvećati

ukupan napor radnika u izvršavanju postavljenih zadataka. Na drugoj strani, pogrešno

postavljena uža lokacija može dovesti do otežane organizacije rada u pojedinim odeljenjima i

pogonima i do povećanog napora u koordiniranju toga rada. A ovo opet ima za posledicu

povećano naprezanje kako na izvršnim tako i na organizacionim radnim mestima.

Specijalni principi o kojima najčešće treba da se vodi računa u vezi sa lokacijom

preduzeća vezani su za ekonomske i društvene probleme izvan domena ekonomije i

organizacije preduzeća. Tu u prvom redu dolazi princip državne bezbednosti, i bezbednosti

imovine preduzeća, zatim zahtev za razvijanje pojedinih nerazvijenih područja, zahtev za

stvaranjem radnih mesta za viškove radne snage u pojedinim komunama, zahtev za

iskorišćenjem potencijalnih izvora prirodnog bogatstva itd.

1.3. KRITERIJUMI IZBORA LOKACIJE



Kriterijume izbora lokacije čine svi oni faktori kojima se rukovodi osnivač preduzeća,

odnosno, organi upravljanja preduzećem, pri izboru lokacije, imajući pri tome u vidu naperd

nabrojane principe koje treba zadovoljiti.

Ovi kriterijumi zavise od toga da li je u pitanju:

1. lokacija u širem smislu – makrolokacija i

2. lokacija u užem smislu – mikrolokacija.

Izabrati lokaciju u širem smislu znači izabrati kraj u kome će se podići preduzeće ili

njegova jedinica, pri čemu samo konkretno mesto na kome će se preduzeće ili njegova jedinica

izgraditi time još ne mora biti određeno.

Širu lokaciju uslovljava više raznih faktora, koji su:

a) neekonomske i

b) ekonomske prirode.

Neekonomski faktori su razni interesi društva u celini, koje lokacija treba da zadovolji.

Takvi interesi mogu biti, na primer interesi narodne odbrane, interesi narodnog zdravlja, i drugi

slični. Strateški razlozi mogu na primer, zahtevati da se izvesna preduzeća podižu dublje u

unutrašnjosti zemlje, da se udalje od većih naseljenih mesta, od saobraćajnih čvorova i sl.

Zdravstveni razlozi mogu zahtevati da se neka preduzeća sa većim količinama štetnih

otpadaka, bilo gasova ili otpadnih voda, udalje od naseljenih mesta ili da se smeste nizvodno, a

ne uzvodno od velikih gradova. Interesi bezbednosti stanovništva takođe zahtevaju da se

fabrike eksploziva udalje od naselja. Svi se ovi faktori javljaju kao faktori lokacije. Lokacija

im se podređuje, ekonomski faktori lokacije im ustupaju prvo mesto, u koliko su oni sa

društvenog gledišta značajniji od ekonomskih.

Ekonomski faktori su:

1) tržište;

2) sirovine;

3) energija;

4) radna snaga i

5) transport

Iza svih ovih faktora u suštini se nalaze troškovi transporta, bilo da se radi o transportu

gotovih proizvoda do tržišta ili transportu sirovina do fabrike ili transportu energije pa čak i



transportu radne snage. Kod samog transporta se radi o troškovima koji proističu od vrste

raspoloživog transportnog sredstva. Ipak svaki od ovih faktora ima svoje specifične

karakteristike preko kojih na ovaj način deluje na izbor optimalne lokacije.

1) Udaljenost tržišta gotovih proizvoda utiče na lokaciju ne samo preko visine troškova

transporta nego i preko karakteristika proizvoda. Izvesni lako pokvarljivi proizvodi, kao što su,

npr., neki prehrambeni proizvodi, zahtevaju da se preduzeća koja njima posluju smeste što

bliže potrošaču. Međutim, sa usavršavanjem savremenih uređaja za rashlađivanje u

uskladištenju i u transportu, kao i sa razvojem savremenih metoda konzerviranja, ovaj faktor

lokacije postepeno gubi od svog nekadašnjeg značaja.

2) Udaljenost izvora sirovine deluje kao faktor lokacije takođe preko visine troškova

transporta, ali i preko karakteristika sirovina. Pokvarljive sirovine, ili kabaste, ili takve kod

kojih se samo mali procenat koristi, deluju na pomeranje lokacije preduzeća ili bar nekih

njegovih pogona u pravcu izvora sirovine. Ovaj faktor je posebno značajan u onim

delatnostima u kojima je potrošnja sirovina naročito intenzivna i u kojima je udeo sirovina u

ukupnim troškovima proizvodnje može da dostigne visok procenat.

3) Udaljenost od izvora energije deluje na lokaciju u zavisnosti od vrste izvora energije

i od količine energije koja se troši. Lokacija hidrocentrala je nužno vezana za vodene tokove,

odgovarajuće količine vode, odgovarajuće padove, odnosno mogućnosti za ostvarenje

potrebnih visinskih razlika nivoa vode. Takav je slučaj i sa električnim centralama u kojima se

koristi kinetička energija morskih talasa. Industrije koje troše velike količine električne

energije približavaju se električnim centralama. Međutim, savremene mogućnosti prenosa

električne energije na velike daljine umanjuju značaj ovog faktora lokacije. I najzad, rudnici

uglja se javljaju kao privlačne tačke samo za one industrije u kojima se troše velike količine

uglja, dok je taj faktor u većini industrijskih grana beznačajan, s obzirom da troškovi goriva

čine ponajčešće sasvim mali deo ukupnih troškova.

4) Uticaj radne snage na lokaciju preduzeća je u savremenoj proizvodnji takođe sve

manji. Visokokvalifikovani stručnjaci se mogu dovesti u preduzeće, koje se u lociranju svoga

pogona svakako neće orijentisati prema mestu njihovog stanovanja. Nekvalifikovana i

polukvalifikovana radna snaga u većoj meri može da utiče na ocenu optimalne lokacije, pri

čemu se uzimaju u obzir troškovi transporta radne snage od mesta stanovanja do radnog mesta,



kao i troškovi smeštaja potrebne radne snage u neposrednoj blizini radnih mesta, odnosno

troškovi izgradnje radničkih naselja.

5) Najzad, transport predstavlja jedan od najznačajnijih faktora lokacije. On utiče na

lokaciju na tri načina: preko udaljenosti od saobraćajnih puteva, preko kvaliteta tih puteva i

preko vrste i kapaciteta transportnih sredstava. Optimalna lokacija sa gledišta transporta biće

što bliže saobraćajnicama i to onim koje su boljeg kvaliteta, i što bliže onim vrstama

saobraćajnih sredstava koja su povoljnija sa gledišta tarife prevoza. Brzina prevoza ovde

takođe može da igra značajnu ulogu. Tu su takođe od značaja i mogućnosti priključivanja

sopstvenih transportnih sredstava u mrežu javnog saobraćaja. Takva priključivanja znatno

smanjuju troškove transporta, jer štede pretovar.

2. Faktori uže lokacije – Kada se uporede troškovi koje izazivaju svi faktori šire

lokacije i kada se na osnovu toga upoređenja izabere optimalna šira lokacija, pristupa se izboru

uže lokacije, odnosno izboru konkretnog mesta na kome će se podići preduzeće ili njegova

poslovna jedinica.

Faktori koji najviše utiču na izbor mesta izgradnje najčešće su:

a) priroda zemljišta koje treba da odgovara građevinskim zahtevima a i određenom

stepenu ekonomičnosti građenja;

b) blizina industrijske vode i vode za piće;

c) blizina radničkog naselja i mogućnosti podizanja takvog naselja, kao i mogućnost

snabdevanja radnika iz neposredne okoline;

d) blizina mreže javnog saobraćaja i

e) mogućnost proširivanja pogona u budućem razvoju preduzeća.

2. LOKACIJA INDUSTRIJE

Smeštaj industrijskog preduzeća i pogona u određenom području i mestu, utiče na

troškove proizvodnje zbog većih ili manjih troškova transporta za prevoz sirovina, radne snage

i gotovih proizvoda. Neke zemlje i neki krajevi imaju relativnu prednost za izgradnju i razvoj



neke industrije. U kapitalističkom načinu proizvodnje industrija se smešta u matice zemlje i u

razvijene zemlje, a u nerazvijenim zemljama i kolonijama izgrađuje se uglavnom industrija

sirovina (naročito rudarstvo - za potrebe razvijenih zemalja).

S obzirom na odlučujući značaj pojedinih faktora za lokaciju pojedinih industrijskih

grana industrija se smešta prema sirovinama, radnoj snazi, tržištu, drugoj industriji, klimatskim

uslovima, vodi, slobodnom i pogodnom terenu i s obzirom na sigurnost zemlje.

Prema sirovinama smeštaju se one industrije kod kojih je ekonomičnije prenosti gotove

proizvode do mesta potrošnje, nego sirovine od njihovih ležišta do fabrike. Apsolutno su

vezani za sirovine rudnici, kamenolomi, hidrocentrale, velike pilane, fabrike za preradu

agrarnih proizvoda (šećerane, lanare, fabrike za preradu mesa, voća i povrća, uljare itd.)

fabrike celuloze i šibica. Brodogradnja je vezana za morske i rečne luke. Druge industrije

smeštaju se prema jednoj sirovini, pa treba birati između dve ili više sirovina.

Prema radnoj snazi smeštaju se industrije kod kojih sirovine nisu presudan faktor, a

koje trebaju da umaju dovoljno radne snage ili kvalifikovanu radnu snagu.

U kapitalizmu za smeštaj industrije prema radu primenjuju se tri kriterijuma: da ima

dovoljno radne snage, da je ona jeftina i kvalitetna. Tako se neke industrije podižu u krajevima

gde nema sirovina ni pogonskog materijala, ali zato postoji veliki broj jeftine radne snage –

takva je tekstilna industrija. Industrije kojima je potrebna kvalifikovana radna snaga i koja se

smeštaju u mestima gde je ima dovoljno, jesu tekstilne fabrike boljih izrada, industrije

nameštaja, industrija preciznih motora i aparata, televizora i sl. Ukoliko radna snaga nije na

mestu, javlja se problem izgradnje radničkih stanova. Razvoj modernog saobraćaja izjednačuje

uslove rada i radničke zarade na području jedne zemlje i radna snaga kao faktor smeštaja gubi

na značenju.

Prema tržištu smeštaju se industrije kod kojih je prevoz gotovih proizvoda skuplji od

prevoza sirovina. Faktor tržišta kombinuje se sa faktorom radne snge i sa velikom

koncentracijom stanovništva u velikim gradovima. Tako se prema tržištu orijentišu luksuzne

industrije, industrije čokolade, piva, sapuna, finijih izrada od kože i sl. Samo stanovništvo nije

dovoljno da privuče industriju.

Prema drugoj industriji orijentišu se industrije, koje su sa njom vezane tehnološkim

postupkom, iskorišćavanjem nusproizvoda i otpadaka, postojanjem radne snage i čitave



infrastrukture koja privlači daljnju industriju. Industrija, koncentrisana u jednoj luci, povećava

zaposlenost brodova, koji imaju manje praznih putovanja. Taj faktor razmeštaja u

kapitalističkim zemljama dovodi do neravnomernog razvitka pojedinih krajeva: razvijeni

krajevi još se brže razvijaju a nerazvijeni još više zaostaju.

Prema klimi orijentišu se one industrije koje zahtevaju određene povoljne klimatske

uslove. Industrija kinematografskih filmova više se razvila zbog većeg broja lepih dana u

Kaliforniji, Francuskoj nego u Engleskoj. Glavne industrijske zemlje razvile su se u umerenom

pojasu, a tropska klima manje je podesna za bilo koju industriju.

Prema vodi smeštaju se one industrije kojima je voda neophodno potrebna u

tehnološkom procesu. Tako se u blizini vode podižu fabrike konoplje i lana, fabrike celuloze,

sapuna i piva, klanice i sl.

Prema slobodnom i pogodnom terenu smeštaju se one industrije koje treba da imaju

velik i ravan teren; ako ovaj nije podesan za izgradnju industrije, treba ga nivelirati, što zahteva

velike troškove. Svaka nova fabrika treba da ima dovoljno zemljišta za širenje, za organizaciju

saobraćaja i za eventualno podizanje druge ili dopunske industrije.

Sigurnost i odbrana zemlje takođe su značajan faktor smeštaja industrije. Na primer, iz

razloga sigurnosti ljudi i imovine, fabrike eksploziva i rafinerije nafte treba da se grade izvan

naselja. Iz razloga narodne odbrane fabrike snabdevanje vojske u vreme rata, grade se dalje od

državnih granica, u manje izloženim zonama.

Ali, ti razlozi vrede do izvesne granice zbog mogućnosti napada iz vazduha ili pomoću

raketa. Industrija ugljena i čelika je ostala na granici Francuske i Nemačke jer razlozi odbrane

zemlje nisu mogli nadvladati prirodnu determinisanost ležišta ruda.

3. LOKACIJA U TRGOVINI

Po pravilu je vezana za određeno fiksno mesto odvijanja poslovne aktivnosti. Za

trgovinsku organizaciju izbor lokacije označava optimalno prostorno uklapanje njenih

poslovnih objekata u privrednu celinu. Uklapanje se vrši sa stanovišta sticanja prihoda i



troškova koje prouzrokuje lokacija. Zbog toga na izbor lokacije deluju brojni faktori. Sa

stanovišta uticaja na sticanje prihoda posebnu pažnju zaslužuju faktori kao što su: potrebe,

kupovna snaga, konkurencija, saobraćaj, ugled; a sa stanovišta uticaja na troškove: prostor,

radna sposobnost, saobraćaj, sredstva rada, uložena sredstva i sl.

Faktori lokacije različito deluje na asortiman i organizacioni oblik trgovinske

organizacije. Kao posebno važan elemenat valja istaći pretežnu identičnost prometne

organizacije i tržišta, kao odraz “načela rezidencije” što u maloprodaju ima za posledicu da

potrošač lično posećuje prodavnicu i odatle preuzima i transportuje robu, što nije slučaj u

prometu na veliko. Iz te razlike sledi da centralnu problematiku lokacije u maloprodaji

sredstava predstavlja orijentaciju prema potrošnji, dok u prometu na veliko orijentacija je

usmerena prema transportnim uslovima.

Inače, kao osnovni faktori pri izboru lokacije prometnih organizacija na veliko smatraju

se:

1. lokacija i način rada dobavljača;

2. lokacija i način rada kupaca;

3. transportni put i moguća saobraćajna sredstva i

4. osobine roba i sl.

To proizilazi iz mesta i uloge ovih prometnih organizacija u procesu reprodukcije.

Izbor optimalne lokacije predstavlja predmet političke lokacije. Neki autori smatraju

optimalnom lokacijom ono mesto koje obezbeđuje maksimalnu razliku između prihoda i

troškova, dok drugi autori ono mesto koje pru`a najbolje prednosti ovim postavljenim

zahtevima. Otuda izvođenje optimalne lokacije iz obrasca funkcije dobiti:

n

D = (pcj – ncj – tclj) kj max

j=1

j = 1, …. n

pcj = prodajna cena jedinice proizvoda j

ncj = nabavna cena jedinice proizvoda j

tclj = troškovi distribucije jedinice proizvoda j



kj -= prodata količina proizvoda j

Samu sadržinu politike predstavlja stalno istraživanje promenljivih uslova lokacije, da

bi se izvršile adekvatne adaptacije politike ili preduzele mere za uticanje na same uslove.

Lokacija predstavlja jedan od važnih faktora trgovinskih organizacija i kao takva

zahteva odluke od dugoročnog značaja koji su od limitirajućeg uticaja na poslovnu aktivnost.

Uticaji lokacije dolaze do izražaja u zavisnosti od pripadnosti određenoj teritoriji, zatim u

zavisnosti od veličine mesta – što se tretira kao makrolokacija, kao i u zavisnosti od lokacije

unutar određenog mesta – što se tretira kao mikrolokacija.

Makrolokacija u vidu veličine mesta, deluje kroz veće troškove rada kao i kroz

povećane troškove za prostorije trgovinske organizacije.

Nešto se slično ispoljava i pri povoljnijoj mikrolokaciji unutar određene aglomeracije.

Tu je reč u povoljnijem saobraćajnom položaju, što omogućava, pored povećanja troškova

bolje korišćenje faktora i kapaciteta maloprodajnih organizacija u uslovima veće frekvencije

kupaca.



ZAKLJUČAK

Lokacija ima veliko teoretsko i praktično značenje. Za svaku privredu veoma je važno

utvrditi zbog čega su razne privredne grane i proizvodni objekti u jednoj zemlji ili području

ekonomičniji nego u drugoj zemlji ili području ili zašto je prodajna cena proizvoda jednog

kraja niža ili viša od prodajne cene u drugoj zemlji i kraju. Lokacija predstavlja važan

ekonomsko – teorijski problem jer smeštaj jedne proizvodnje znatno utiče na visinu

proizvodnih troškova i prodajne cene, na ekonomičnost proizvodnje, životni standard

stanovništva i stupanj njegove zaposlenosti, a isto tako uslovljava međunarodnu podelu rada

ispoljavajući prednosti pojedinih zemalja za pojedine vrste proizvodnje. Ona je i politički

problem, jer se njome ostvaruje neravnomernost ili ravnomernost ekonomskog razvitka

pojedinih zemalja i krajeva te povećavaju ili smanjuju razlike između razvijenih i nerazvijenih

zemalja. I konačno, ona je i vojno-strateški problem, jer o smeštaju proizvodnje i saobraćajnih

puteva zavisi uspešna odbrana zemlje. Praktična važnost lokacije odnosi se na pitanje

unutrašnje i međunarodne ekonomske politike. U ekonomskoj politici pitanje se svodi na to

koje se vrste proizvodnje mogu razvijati u zemlji s obzirom na postojeće prirodne i ekonomske

faktore i koje grane privrede treba zaštititi od konkurencije. A drugo je pitanje izbora mesta za

one vrste proizvodnje koje u zemlji i pojedinim krajevima imaju povoljne uslove za razvoj.



LITERATURA

1. Kljaić M.: Poslovna ekonomija, Viša poslovna škola Čačak, 2006.

2. Jovanović A., i drugi: Poslovna ekonomija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Beograd, 2004.

3. Dragišić D. i drugi: Osnovi ekonomije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

2005.

4. Kukoleča S.: Leksikon

5. Ekonomska enciklopedija


znacaj i faktori izbora lokacije

Documents