znaČaj eko-koridora u organskoj · pdf file• primenjivo u proizvodnji u zatvorenom...

ISTRAŽIVAČKO RAZVOJNI CENTAR PSS INSTITUT “TAMIŠ˝ PANČEVO_____________________________________________________________

ZNAČAJ EKO-KORIDORA U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

Vladan Ugrenović

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Prema definiciji FAO i Svetske zdravstveneorganizacije, organska poljopriveda predstavljasistem upravljanja proizvodnjom, koji promovišeozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda kojeu najvećoj meri isključuju upotrebu inputa van farme.

EKO-KORIDORI (CVETNI POJASEVI)

• Eko-koridori se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede kao što su organska i integralna.

• Eko-koridiori predstavljaju pojaseve sačinjene od biološki aktivnih biljaka (biljke prijatelji), koji okružuju ili presecaju poljoprivredne površine.


Uloga eko-koridora u organskoj biljnoj proizvodnji može biti višestruka:Uspostavljanje ravnoteže u životnoj sredini

• očuvanje bidiverziteta,• biokontrola štetnih organizama,• razdvajanje organske proizvodnje od

konvencionalne,• proizvodnja sirovina za tržište.


• Tokom evolucije biljke su razvile različite mehanizme zaštite:

alelopatsko, atraktantno i repelentno delovanje.

• U organskoj proizvodnji, pozitivan međuuticaj biljaka čini deo ekoloških mera proizvodnje – biljke prijatelji.

• Pažljivim raspolaganjem mogućnostima ovih biljaka i njihovom kombinacijom možemo uspešno vršiti biokontrolu u sistemu organske biljne proizvodnje.

Biološki aktivne biljke – biljke prijatelji


Slika 1. Buvač (Pyrethrum cineraiaefolium trev.) (foto: Flicker).



Eko-koridori mogu biti formirani kao• jednogodišnji• višegodišnji

Prema formi postoje:zeljasti, žbunasti i mešoviti eko-koridori.



Grupa biljaka koja se najčešće koristi za uspostavljanje eko-koridora su:

• aromatične i začinske biljke, • medonosne biljke,• krmne biljake • i dr.




Slika 2. Facelija (Phacelia tanacetifolia) (foto: Ugrenović 2006).


Familije biljaka koje se koriste:• usnatice (Lamiaceae),• štitonoše (Apiaceae),• glavočike (Asteraceae),• mahunarke (Fabaceae),• pomoćnice (Solanaceae),• krstašice (Brassicaceae),• oštroliste (Boraginaceae),• i dr.



• Ispuštaju miris (etarska ulja) ili biohemijske supstance koje odbijaju insekte;

• Privlače korisne insekte, predatore i oprašivače;

• Privlače štetne insekte, ostavljajući gajenu biljku nenapadnutu – “biljke zamke”.

(Lazić i Mileusnić, 2009)

Vrednovanje biljaka

Biljke prijatelji svojim cvetovima i karakterističnom aromom privlačie veliki broj korisnih insekata, predatora, parazitoida i polinatora.

BILJKE KOJE PRIVLAČE PREDATORE


• Kao zelenišno đubrivo apsorbuju hranljive materije i kasnijim zaoravanjem vraćaju u zemljište;

• Fiksiraju azot u zemljištu i smanjuju potrebu za azotnim đubrivima;

• Stvaraju hlad za biljke nižeg sprata rasta koje su osetljive na direktnu sunčevu svetlost;

• Štite manje otporne biljke od vetra i niskih temperatura;• Pružaju prirodnu potporu za biljke penjačice.

(Lazić i Mileusnić, 2009)

Vrednovanje biljaka


• Malč zeleni ili suvi• Sirovina za kompost• Sirovina za pripravke• Stočna hrana• Deluju dekorativno

Još neke od koristi


• Zasnivanje eko-koridora začinskim biljem možepored biološke opravdanosti i ekonomski daopravda upotrebu ove metode.

• Potražnja za proizvodima od ovih biljaka u svežem i suvom stanju u stalnom je porastu.

• Najveća potražnja je za peršunom, bosiljkom, korijanderom, majčinom dušicom i timijanom(Filipović i sar., 2010).


• Za zasnivanje se koriste kombinacije biljnih vrsta koje će stalno cvetati i na taj način činiti povoljno stanište za korisne insekte i ptice.

• Eko-koridori se zasnivaju tako da ne smetaju sprovođenju ostalih agrotehničkih mera.

Zahtevi prilokom zasnivanja


• Bioaktivne biljke sa atraktantnim delovanjem seju se i sade u trakama širine 1-2 m po obodu parcele ili po dužini, deleći usev na svakih 50 do 100 metara, što predstavlja domet delovanja korisnih insekata (Vučković, 2008).

• Primenjivo u njivskoj ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji.



Slika 3. Cvetni pojas na imanju Mamužić u Ljutovu (foto: Klještanović S. 2005).


• Biološki aktivne biljke sa repelentnim delovanjem pogodnije je koristiti združivanjem sa gajenim biljkama (Ugrenović, 2011).

Biljke prijatelji – združeni usev

• Primenjivo u proizvodnji u zatvorenom prostoru i u biobaštama.


BIOLOŠKI AKTIVNE BILJKE – BILJKE PRIJATELJI

Slika 4. Kadifica (Tagetes erecta) (foto: Lazić B. 2010).

Združeni usev


• U okviru bioloških mera koje se sprovode u organskoj proizvodnji u Srbiji, eko-koridori se sporadično koriste.

• Modeliranje optimalnog načina korišćenja bioaktivnih biljaka, imajući u vidu njhovo delovanje i biološke osobine kao i potrebe gajenih biljaka zadatak je struke za naredni period.

Primenjena istraživanja

ORGANSKO DEMO-POLJE

• Organska demo-polja mogu poslužiti za vršenje vrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i praćenje njihove funkcije u procesu biokontrole.

• Krajem 2008. godine na delu oglednog polja Instituta „Tamiš“ Pančevo zasnovano je demo-polje po metodama organske proizvodnje (Ugrenović i Filipović, 2008).

EKO-KORIDOR KAO IZOLACIONI POJAS

• Organska biljna proizvodnja se sve više odvija u njivskim uslovima gde je okružena intezivnom konvencionalnom proizvodnjom u kojoj se masovno koriste sintetička sredstva (mineralna đubriva, pesticidi i druga).

• U takvim uslovima može doći do kontaminacije njiva sa organskom proizvodnjom.

Satelitski snimak oglednog polja Instituta ˝Tamiš˝ Pančevo

DEMO POLJE po metodama organske proizvodnje


• Formiranje izolacionog pojasa predstavlja zakonsku obavezu („Sl. glasnik RS”, br. 30/10).

• U okviru izolacionog pojasa proizvodnja se mora odvijati po metodama organske proizvodnje.

• Dobijeni proizvod sa te površine nije organski.

2 1 2

ŠEMA ORGANSKOG DEMO POLJA

1. Parcela sa organskom proizvodnjom

2. Izolacioni pojas


Ciljevi zasnivanja ovakvog pojasa bili su:

• da se spreči uticaj primene sintetičkihsredstava koja se koriste u okruženjuorganske proizvodnje,

• pobolšanje biodiverziteta,

• podsticanje biokontrole,

• da se ne povećaju troškovi organske proizvodnje.


Prilikom zasnivanja organskog demo polja za potrebu uspostavljanja razgraničenja posejan je višegodišnji morač (Foeniculum vulgare P. Mill.) (Ugrenović i sar. 2012).

• Lekovita, aromatično-začinska i medonosna biljka • U agroekološkim uslovima Vojvodine gaji se kao

višegodišnji, njivski usev;• Robusna biljka, do 2 m visine;• Jak kompetitor kada su korovi u pitanju;• Entomofilna biljka.


Slika 5. Izolacioni pojas od morača sa obe strane parcele sa usevom soje u prvoj godini konverzije (foto: Filipović, 18. avgust 2009).


Slika 6. Rani prolećni porast morača u drugoj godini konverzije (foto: Ugrenović, 25. mart 2010).


Slika 7. Zatvaranje redova u usevu morača u drugoj godini konverzije(foto: Ugrenović, 25. april 2010).


• Morač cveta dugo, od jula do oktobra, a svojim žutimcvetovima i karakterističnom aromom privlači velikibroj korisnih insekata.

• Velikom produkcijom polena morač privlači medonosnepčele. Ovo je naročito važno zato što pri kraju periodacvetanja morača postoji mali broj medonosnih biljaka.

• Morač predstavlja pogodno stanište za predatore iparazitske ose (porodica Syrphidae) koje uništavajulisne vaši i gusenice (Maingay et al., 1991).


Slika 8. Insekti polinatori na cvastima moraca (foto: Ugrenović, 30. jun 2010).


• Širina pojasa od 8,4 m obezbedila je razgraničenje njive sa organskom proizvodnjom od konvencionalne i dovoljna je da spreči kontaminaciju sintetičkim sredstvima iz okruženja.

• Sa intenzivnim porastom biljaka u živom pojasu (već od maja, sve do kasne jeseni) zaštita useva u organskom sistemu gajenja je sve bolja.


• Prinos zrna od 500 do 2500 kg po hektaru.

• Plodovi bogati etarskim uljima (2−7%), koristese u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

• Uljane pogače, ostaci posle ceđenja ulja, bogate su proteinima, šećerima i mineralnim solima pa se koriste kao koncentrovana stočna hrana.


• Tehnološkim postupkom iz biomase moračadobija se biljni ekstrakt koji se koristi kaobiopreparat u preventivnoj zaštiti protivpepelnice i pegavosti plodova paradajza (Biofa,Bio-Farming-Systems, 2010).

• Preparat izaziva induciranu otpornost biljaka napatogene, nema karencu i nije opasan za korisne insekte.

Hvala na pažnji!!!

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Stručno lice zaduženo za kontakt:Vladan Ugrenović dipl. inž, PDS Institut ̋ Tamiš˝, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, Srbija, telefon: +38113313092, fax: +38113520991; mob: +381648814412, e-mail: intam@panet.co.rs-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

mailto:[email protected]

znaČaj eko-koridora u organskoj · pdf file• primenjivo u proizvodnji u zatvorenom...

Documents