4646

biologija

Jedno}elijske amebe Dictyosteliumdiscoideum bave se gajenjem bakter-ija, ka`e studija objavljena pro{le

godine u stru~nom ~asopisu Nature.Ove amebe pokupe bakterije,prenose/presa|uju ih s jednog mestana drugo a potom ih “`anju” kao useve.

Amebe obi~no `ive kao jedna }elija,hrane}i se bakterijama na koje nalete uzemlji. Zna~i, bave se lovom. Ali kadanestane hrane, }elije se udru`e i stvorevi{e}elijski organizam dug oko 0.5 cm,koji se kre}e kao crv, odlaze}i “trbuhomza kruhom”. Taj crv je kao neki ekspres-ni voz za gladne amebe u potrazi zanovim pa{njacima. Kada stigne u boljepodru~je sa vi{e hrane, taj vi{e}eli-jski „crv” formira stub sa kuglomna vrhu koja ispu{ta spore -jedno}elijske amebe koje sepotom vra}aju starom na~inusama~kog `ivota.

Debra Brok, postdiplomacekologije i evolucijske biologije naRajs Univerzitetu, Hjuston, Teksas,

gledaju}i divlje kulture ovih ameba podmikroskopom, opazila je bakterije ukuglama iz koji izlaze spore, {to ju jeza~udilo. Misle}i da su bakterije mo`dainfekcija, uklonila ih je antibioticima.Ali, nedugo potom, amebe su ih pono-vo pokupile.

Naknadni eksperimenti su pokazalida amebe, u stvari, ponesu bakterijekao „seme” u nove teritorije u kojedo|u i posade ih u novo stani{te kao

useve. Ipak, nemaju sve amebe ovevrste naviku da se bave ratarstvom - toradi samo tre}ina. Razlog tome je da,kada amebe do|u u novo stani{te bezbakterija, one koje donesu svoje „seme”i posade ga su u prednosti. U okolinigde ve} ima bakterija koje se mogu„loviti” umesto „uzgajati”, lovci ne-farmeri su u prednosti.

Ribe povrtari^ak se i neke ribe bave povrtarstvom!

Na primer, ribe Stegastes nigricans izIndo-pacifi~kog okeana obra|ujusvoje vrtove algi da bi izbacilinepo`eljne vrste i omogu}ili rastalgi iz roda Polysiphonia, kojevole, to jest mogu da jedu i vare.

Da i ribe vole „salatu”i da se anga`uju

kako bi osigu-rali da dobro

r a s t e ,

Nepoznati usevi

Ljudi nisu jedine `ivotinje koje se bave agrikulturom - i nekijedno}elijski organizmi bave se nekom vrstom kontrole nad svojomokolinom kako bi uzgajali druge vrste, kojima se hrane, kao ljudi`ivotinjama i usevima. Od riba ba{tovana, preko amebe farmera,najnovija istra`ivanja ukazuju i da stabla na neki na~in mogu uzgajatiuseve kakvi su im potrebni - mikrobe koji ih snabdevaju mineralima

Najmanji ratari na svetu

biologija 46 2str b.qxd 01-May-2011 18:00 Page 1

4747

biologija

objavili su nau~nici u ~asopisu BMCEvolutionary Biology pro{le godine. Ali,ne radi se samo o salati i povrtarstvuve} vi{e o intezivnom gajenju vrste odkoje ove ribe zavise jer im je to glavniizvor hrane, kojeg brane i od drugihbiljojeda koji do|u do njihovih vrtova.

Hiroki Hata, sa Ehime univerziteta, uJapanu, i njegov tim istra`iva~a isti~uda njihova istra`ivanja na koralnimgrebenima od Egipta, Kenije i Maldivapreko Tajlanda, Bornea pa sve doOkinave, ukazuju na to da se 18 vrstaovih „damselfish” riba bavi “intenzivn-im ratarstvom” u celoj toj regiji.

Ove ribe ne mogu da vare celuloznavlakna jer nemaju dovoljno jake zube ienzime u organima za varenje, {tozna~i da se ne mogu hraniti mnogimvrstama algi. Ali, crvena algePolysiphonia mogu. Problem je {to sute alge slabije od drugih pa je jedinina~in da se izbore za mesto na grebe-nu to da im ribe pomognu da uklonekonkurente, tj. druge vrste algi. Ovoneobi~no pona{anje je opisano kao“kultivacijski mutualizam” pri ~emu ribepoma`u algama da prona|u mesto za`ivot i rast bez konkurencijskih vrstakoje bi ih ina~e istisnule. Zauzvrat, algepru`aju ribama izvor hrane; ba{ kao {tomnoge na{e poljoprivredne vrste ne bidugo izdr`ale na poljima bez obrade iliupotrebe herbicida, tako ni ove alge nemogu bez vrednih riba povrtara.

Morski pu`evi kao ratariMorski pu`evi na severnoameri~koj

obali Atlantika bave se gajenjem gljivakojima se hrane. Littoraria irroratapu`evi „pasu” mo~varnu travu, Spartinaalterniflora koja raste du` jugoisto~neobale SAD. Ali, to ne rade zbog hraneve} da bi oslobodili mesto za uzgajan-je, ka`e studija objavljena u stru~nom~asopisu PNAS, u 2003. Pu`evi su maliu pore|enju sa travom pa se kre}u vla-tima trave prave}i brazde u tkivu trave- a useci na travi omogu}avaju infekci-ju gljivicama iz porodica Phaeosphaeriai Mycosphaerella koje pu`evi jedu. Kadase gljive nasele i narastu, pu`evi ih jedu- ali nikada preko 50% „useva” koje„|ubre” svojim izmetom, bogatimvodonikom i gljivicama, takore}i novimsemenom useva. Dok pu`evi dobijajuhranu kroz ovu simbiozu, gljivice dobi-jaju pristup novom stani{tu i hrani izpu`evog izmeta.

Sli~an sistem imaju i jedno}elijskiprotisti, Textularia blocki koji „oru” polistovima morske trave koju potom infi-ciraju bakterije na kojima se T. blockihrani, ka`e studija iz 1993. objavljenau stru~nom ~asopisu Journal ofForaminiferal Research.

Mravi, majstori agro-zanataI dok se neke ribe bave jednostavnim

ratarstvom, a jedno}elijske alge i nekomvrstom „poljoprivrede” - gajenjem bak-terija za hranu, neke vrste mrava sumnogo mudriji ratari i farmeri. Ti mravi„muzu” odre|ene vrste biljnih u{i - a u{iizlu~uju {e}ernu vodicu koju mravisakupljaju kao hranu, kao {to to ljudirade s mlekom. Zauzvrat mravi ih {titeod predatora koji bi ih ina~e lako pojeli.Dakle mravi se brinu o svojim stadimabiljnih u{iju kao {to se ljudi, recimo,brinu o ovcama.

Mravi i termiti se tako|e bave gajen-

jem gljiva - mravi |ubre svoje nasade i{tite ih od nametnika.

Mravi koje ~esto gledamo na tv pro-gramima kako re`u listove i nose ih umravinjake ne jedu te listove sami ve}ih koriste kao podlogu i hranu za gajen-je gljivica. Po nekim procenama, timravi su odgovorni za konzumaciju~ak 17% zelenila u Amazonskojpra{umi. U svojim podzemnim farma-ma, ~iji prostori dose`u i veli~inu ljud-skog stana, do 8 miliona mrava rade nanajslo`enijim farmama u prirodi za kojese zna, osim ljudskih, a koje suevoluirale u poslednih pedesetak mil-iona godina.

Ali, uslovi koji su idealni za jednuvrstu gljivica su ~esto idealni i za drugevrste, pa su mravi uveli strogu kontroludo{ljaka na svojim farmama. Za tusvrhu mravi koriste bakterije kojeproizvode hemikalije - fungicide - kojeubijaju gljivice pri kontroli do{ljaka.Kada se kraljica seli da osnuje novimravinjak, uz „seme” gljivica koje mraviuzgajaju, ponese i bakterije kao {to jePseudonocardia, koja proizvodi fungi-cid. Koliko i kakvi su fungicidi potreb-ni, mravi odlu~uju zavisno od uslova,pa ~ak i tipa listova koje donose kaohranu gljivama.

Stabla farmeriI stabla imaju neke funkcije sli~ne

„ratarstvu”. Studija objavljena 2010. uApplied and EnvironmentalMicrobiology pokazala je da neka sta-bla uti~u na populacije mikroba koji`ive oko njihovih korena. Stabla pod-sti~u rast mikroba koji odla`u odre|eneminerale od koristi stablima.

Jo{ uvek se ne zna kako stabla torade, ali neki misle da se radi o signal-izaciji kroz male molekule, koju bakter-ije i mikrobi sami koriste a koju su sta-bla preuzela i kao svoju korist.

Mi}o Tatalovi}, mr.sci.

biologija 46 2str b.qxd 01-May-2011 18:00 Page 2