Života Đorđević ČUKUR ČESMA 1862 Studija o Odlasku Turaka Iz Srbije

Download Života Đorđević ČUKUR ČESMA 1862 Studija o Odlasku Turaka Iz Srbije

Post on 26-Dec-2015

423 views

Category:

Documents

13 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<ul><li><p>UKUR-ESMA1862.</p><p>Studija o odlasku Turaka iz Srbije</p><p>ivota orevi</p><p>NOLIT BEOGRAD</p></li><li><p>SADRAJ</p><p>U susret s u k o b u ........................................................... 7U Beogradu od 3. do 5. j u n a ............................................. 61Na kalemeganskim barikadama i na granicama</p><p>S r b i j e .........................................................................132Diplomatska aktivnost i reenje k r i z e ........................220Godina 1862. u istoriji pokreta za osloboenje</p><p>i ujedinjenje srpskog n a r o d a ..................................280Napomen . . . . . . . . . . . . . . . . 287</p></li><li><p>U SUSRET SUKOBU * i</p><p>U prvih pola stolea borbe srpskog naroda za nacionalno osloboenje, zapoete 1804. godine, temeljnim znaajem i trajnom vrednou izdvajaju se rezultati postignuti od sporazuma na Belici 1815. do priznanja samouprave 1830. godine. Prihvativi nakon ustanaka mir i pokorivi se sultanu, Srbi Beogradskog paaluka a u nastavili borbu drugaijim sredstvima i do kraja tree decenije najveim delom istisnuli muslimansko stanovnitvo iz unutranjosti zemlje i podsekli korene njegovog politikog i ekonomskog gospodstva u Srbiji. Posle hati- erifa iz 1830. malo je ko sumnjao da je turski vakat ovde proao i da je njihov definitivni odlazak, izuzimajui neto vojske, pitanje dana. Ubrzo se, meutim, pokazalo da taj ferman predstavlja domet posle koga e srpski uspon doiveti oseku i dugogodinji zastoj. Hatie- rifom iz 1833. doputeno je muslimanima koji ive po varoima oko tvrava da ostanu i narednih pet godina, nakon kojih e morati da odu iz Srbije ili se povuku u gradove, pri emu su beogradski Turci mogli ostati i preko tog roka, ali sa dosta ogranienja: iveti i zidati mogli su samo u ancu, mulkove su smeli prodavati Srbimai Turcima, a ne i stranim podanicima, morali su potovati poredak koji uglave knez i paa, samo je vojnicima, inovnicima i varokim straarima bilo doputeno da nose oruje.. . Za gradske posade reeno je da e ostati na vjeki. Kad je, meutim, 1838. istekao rok za iseljavanje veine Turaka, Porta i Rusija su Kneevini nametnule ustav kojim je knez Milo onemoguen, a otpornost Srbije prema tuinskom uplitanju i borbenost Srba prema</p></li><li><p>8 i v o t a o r e v i c</p><p>Turskoj ozbiljno ugroeni. Izuzimajui muslimane pored Drine, od odlaska do povratka Obrenovia je izmeu njih i Srba vladala izvesna ravnotea i trpeljivost. Pripadnici dveju zajednica nisu se voleli, ali su se podnosili i vie nego ikad vaila je lozinka: Turine, za nevolju kume, a ti Vlae, silom pobratime.1 Drutvene snage sa kojima je Srbija izala dz ustanaka, nisu vie bile u stanju da nastave ekspanziju, niti su bile dovoljne da zaustave i okrenu ovaj nepovoljni tok. Pa ipak, dve decenije nisu prole bez ikakvog napretka, niti je ustavobraniteljska oligarhija sila sa istorijske pozornice bez izvesnih zasluga. U drutvu su se tokom tih godina vrile promene teko primetne i dosta spore, ali koje su izazvale niz novih pojava i najavile drugojaije doba.</p><p>Za Srbiju neuobiajeno dugi period bez pravog rata blagotvorno je uticao na njen opti kulturni razvoj: postavljene su osnove zakonodavstva, prosvetnog i sudskog sistema i koliko-toliko institucionalizovane uprave. Revolucijom u nekim evropskim zemljama 1848. i 1849. i, zatim, ratom najveih sila Evrope 18531856, koji su dopirali do granica Kneevine, ali su okonani bez neposrednog vojnog angaovanja Srbije kao drave, njenoj trgovini pruila se izuzetna mogunost. Zbog potreba zaraenih strana, najpre u Austriji i Ugarskoj, a zatim na donjem Dunavu, u istonoj Evropi i na Crnom moru, ogromno je rasla potranja hrane i, osobito, stoke, pa je izvoz iz Srbije sredinom stolea doiveo veliki i stabilan desetogodinji uspon. Na takvoj ekonomskoj osnovi i posredstvom veza preko Save i Dunava, koje su posle 1848. postale jae i redovnije, irio se uticaj naprednije kulture i menjao nain ivota. Napredak je naroito bio vidljiv u varoima na severnoj granici, kakve su Sabac, Sme- derevo i Poarevac. Beograd je brzo izmakao ostalima i u tom periodu se oformio kao prestonica, sa odgovarajuim politikim, ekonomskim i kulturnim obelejima. Izvoz je, meutim, 1856. dosegao najvii nivo i posle toga poeo da se smanjuje; kad je politika kriza 1858. dostigla vrhunac, njegova vrednost se spustila ispod nivoa ostvarenog deset godina ranije. Zbog smanjenog priliva novca, zemlja se vratila u finansijsku teskobu, koja je tim tee pala to su u meuvremenu svi slojevi ko vie, ko manje osetili blagodeti napretka. Dugovi su se ponovo</p></li><li><p>UK UR-CESM A 1862. 9</p><p>nagomilali, interes je porastao, javne prodaje su uestale, parnice se umnoile i zelenatvo je opet punom snagom zaigralo zlokobnu igru. Ponajvie izazvano ekonomskom krizom i socijalnim problemima u vezi sa njom, nezadovoljstvo se kao talas sruilo na istroeni reim, teinom koju on nije mogao izdrati, i krajem 1858. dovelo do Svetoandrejske skuptine. Predstavnici naroda su zbacili i prognali Aleksandra Karaorvia, za kneza vasposta- vili starog Miloa Obrenovia i traili obnavljanje, uvrenje i proirenje unutranje nezavisnosti Srbije. Garantne sile su opomenute na prava Kneevine zatiena u Parizu, proklamovan je princip netrpljenja tuinskog upliva u oteestvu kako je zapisao Jevrem Gruji, Turskoj je skrenuta panja da se ubudue ne mea u unutranje stvari Srbije i protestvovano je to Turci jo uvek ive po varoima, dre imanja izvan dozvoljenog rejona, odbijaju naredbe srpskih vlasti i ne plaaju optinske dabine. Karaoreviu i prvacima zbaene vlade stavljeno je u krivicu to nisu dali otpora obnovi turskih pozicija i gaenju hatierifa. Sve to je zamereno dotadanjoj, obavezivalo je novu vlast: za povratak Obrenovia bile su vezane patriotske tenje mladog graanstva i nade novih narataja.2</p><p>U ogledalu novih shvatanja i tenji jasnije su se is- poljile srpske potrebe i zahtevi sa ijim se isticanjem dalje nije moglo oklevati. Najpre je trebalo ostvariti ili povratiti jednom ve dobijena prava. Ustav darivan 1838. bio je nesumnjivo najvei udar na samoupravu Srbije, pa se najpre njega trebalo osloboditi. Valjalo je obnoviti i, s vremenom, ugaeno nasledno pravo porodice Obrenovi na kneevsku vlast, koje za srpsku samouprav- nost nije bilo bez znaaja. Civilne muslimanske naseobine ostale su i posle isteka petogodinjeg roka propisanog tolkovatelnim hatierifom, a sa njim i ostaci turskog upravnog i sudskog aparata van tvrava, pa time i dve vlasti u jednoj zemlji i mnogobrojni problemi koji su proisticali iz muslimanskog otpora aurskom redu stvari i napretku tih naselja.</p><p>Osim ovih, autonomiju Srbije optereivali su problemi koji su mogli biti predmet diplomatskih sporova i reenja, ali sa manje pravnih argumenata u njenu korist i, uglavnom, sa izgledima da definitivno budu reeni</p></li><li><p>10 IV O TA OREVIC</p><p>sticanjem potpune nezavisnosti. Kao bezuslovno i vremenski neogranieno, Turska je imala pravo da u nekoliko starih tvrava (uglavnom na Savi i Dunavu) dri posade, pravo koje je Parikim ugovorom dobilo najviu potvrdu velikih sila; koliko je turska pozicija u ovom sluaju bila pravno nesporna, toliko su i s vremenom sve vie garnizoni smetali Srbima: u mirnim vremenima su predstavljali smetnju i pretnju brem razvoju najvanijih srpskih gradskih sredita i luka, a za sluaj rata protiv Turske mogli su postati neprijateljska uporita u srpskoj pozadini i centri za kontrolu srpskih aktivnosti na Dunavu i Savi i veza sa evropskim dravama.</p><p>Trea grupa potreba Srbije uveliko je prevazilazila okvire borbe za obnovu starih i dobijanje novih prava mirnim putem i ticala se njenih sve jaih tenji ka nacionalnom osloboenju i ujedinjenju, povezanom sa ruenjem Turske i, moda, Austrije. Oko njih se, kad god je to bilo mogue, moralo raditi tajno, ali i uz materijalnu i moralnu podrku naklonjenih sila, i opet sa znatnim rizicima intervencije. Najvei znaaj meu takvim zadacima imali su povezivanje balkanskih naroda i drava u savez protiv Turskog Carstva i stvaranje oruane sile u zemlji sposobne da, sa ostalima, povede i dobije rat.3</p><p>Ostvarenje tih zahteva i potreba Srbije, a pogotovo sve jaih tenji ka nezavisnosti i narodnom osloboenju i ujedinjenju, u velikoj je meri zavisilo od meunarodnih okolnosti. Dodue, prvim i drugim ustankom srpski nacionalni pokret je postao nezaobilazni inilac u reavanju istonog pitanja, a znaaj Srbije za odnose na Istoku rastao je sa njenim razvojem, ali se, ipak, jo dugo moralo da rauna sa interesima velikih sila, bih oni ili ne bili povoljni za nju. U drugoj polovini 19. stolea, kad su se u Kneevini i srpskom narodu poeli javljati nezadovoljstvo nasleenim tekovinama i ondanjim stanjem, i sti- cati uslovi za novi polet nacionalnog pokreta, meunarodni odnosi su u krimskom ratu pretrpeli znatne promene.</p><p>Porazom kod Sevastopolja 1855. i prihvatanjem tekih obaveza 1856, Rusija je izgubila privilegovanu poziciju prema Turskoj i pravo da na Crnom moru dri ratnu flotu i podie tvrave, ime je naet njen suverenitet i ozbiljno uzdrman presti. Da bi na miru izvela unutra</p></li><li><p>CUK UR-CESM A 1862. 11</p><p>nju obnovu i uticala na reenje istonog pitanja kad za to doe as, ona je to pre morala izai iz usamljenosti u koju je zapala tokom i na kraju krimskog rata. Proboj izolacije mogao je, pri tom, uspeti samo uz pomo neke od velikih, sila, po mogustvu iz pobednike koalicije, koja bi, u svom interesu, takoe teila reviziji postojeih odnosa i bila zainteresovana za rusku pomo i raspoloena i dovoljno sposobna da joj adekvatno uzvrati. Petrograd nije bio sklon da podrku trai na habsburkom dvoru, niti je bilo nade da e je tamo nai. I engleska vlada je nerado gledala sve pokuaje da se novo stanje menja, pogotovo kad su dolazili iz Petrograda, pa joj ni prestanak ruske izolacije nije iao u raun. Iako uzroci njihovog nezadovoljstva nisu bili isti, ostale znaajnije evropske drave su prieljkivale reviziju postojeih odnosa u Evropi. Pijemont je teio da konano ostvari vie puta zapoeto i prekinuto osloboenje i ujedinjenje Italije, sukobljavajui se, pri tom, sa stanjem nastalim porazom revolucije 1848. i 1849. godine i dominacijom Austrije i simpatisui pokrete balkanskih naroda; iako protiv Turske, oni su ugroavali bok Habsburkog Carstva i pretili optom krizom, to je italijanskoj stvari moglo Samo koristiti. Politika Pruske bila je dvojako znaajna: i u ovom razdoblju, ona je uglavnom pokazivala tradicionalnu sklonost da se vezuje sa Rusijom, i sve vie je teila da ujedini Nemaku van i mimo Austrije, to je ovu snanu dravu okretalo protiv postojeeg reda stvari i upuivalo prema onima koji se i sami bore za nacionalno osloboenje i ujedinjenje. Za promenu odnosa uspostavljenih Parikim mirom, sudbinu ruskih nastojanja i za perspektivu Veine nacionalno-osloboilakih pokreta od najveeg su, meutim, znaaja bili politika i dranje Pariza. Drugo Carstvo je igralo istaknutu ulogu na Parikom kongresu i steklo dobre pozicije u Evropi, a Austrija se nala u poloaju najvee i prve naredne prepreke sa kojom se obnova francuske veliine, po zamisli Luja Napoleona, morala sresti. U sukob sa starom Habsburkom Monarhijom, koja je, od poetka stolea, u nekoliko navrata pokazala da ima vie ivotne sile no to su joj mnogi davali, Francuska nije, meutim, smela ui usamljena, pa je Napoleon III odluio da nane jedinstvo po-</p></li><li><p>1 2 i v o t a b o r e v i c</p><p>bednike koalicije i otpone pribliavanje tek potisnutoj Rusiji.4</p><p>Uticaj ovakvog rasporeda i interesa sila na borbu malih naroda za osloboenje i ujedinjenje bio je, od sluaja do sluaja, dosta razliit, ali i sa vanim zajednikim karakteristikama. U periodu od Parikog mira do kraja pedesetih godina Crna Gora je ratovala protiv Turske, obnovljen je rumunski pokret za ujedinjenje, Francuska i Pijemont su porazili Austriju, dolo je do pokolja hri- ana u Siriji, pri emu nijedna od tih kriza nije pokrenula istono pitanje u celini: prirodno su nastale kao lokalne i trudom sila zadrale ogranieni karakter.5 Kako se poloaj slovenskih naroda u Turskoj u meuvremenu nije poboljao, uprkos obavezama koje je Porta preuzela Hatihumajunom 1856, Rusija je ocenila da su se stekli uslovi za pokretanje tog problema u irem opsegu; njena inicijativa i aktivnost sila tokom 1860. zadrali su se, meutim, u diplomatskim okvirima, zabeleivi dalje zbli- enje Rusije i Francuske i bolju obavetenost evropske javnosti o stanju hriana u Turskoj kao jedine rezultate. O mogunostima za akciju pri takvom dranju sila, u Srbiji su odreeni zakljuci izvedeni ve za vreme kratkotrajne druge vlade Miloa Obrenovia.</p><p>Stari knjaz je doekan kao osniva drave i oprobani borac koji e znati da obnovi otpor Turskoj. I doista, on je delio rodoljubive tenje mladog narataja da se dobi- jeno sauva i zapoeto nastavi. Vrativi se s milju da treba te trice terati iz zmije i ljut to ponovo mora prolaziti ispod kapija sa nizamima koje je ve jednom razjurio, odmah po povratku zahtevao je od Osman Topal- -pae da ukloni turske patrole i strae dz varoi i sve to nije ostavio. Portinom komesaru je saoptio da se po ustavu ne moe upravljati i da ga treba menjati, a zatim produio da se ponaa kao da ustava nema. Porti je uputio notu kojom se trai potvrda nslednosti kneevskog dostojanstva u porodici Obrenovia, samostalno unutranje konstituisanje Kneevine, pravo da sama sebi donosi ustav i, na kraju, udesio da Malogospojinska skuptina izglasa zakon nasljedstvu knjaesko-srpskog prestola.</p><p>Rat u Italiji je pobudio mnoge nade na Istoku i, sa onim to se dogaalo oko njega, takoe predstavljao znaajno iskustvo za Srbiju. Iako su delili simpatije domaeg</p></li><li><p>CUKUR-CESM A 1862. 13</p><p>javnog mnjenja prema Pijemontu i Francuskoj, dvojica Obrenovia su ostali uzdrani, sumnjajui u ozbiljnost italijansko-maarskih predloga o proirenju borbe na Balkan, u podrku Francuske i spremnost Srbije. Dogaaji su im dali za pravo. I ovom prilikom se, naime, pokazala rezervisanost dobrog del evropskih liberala prema balkanskim Slovenima i, posebno, Srbiji. U razgovoru sa La- joem Koutom u prolee 1859. knez Mihailo se uverio da maarski voa eli saradnju, ali je istovremeno sklon da Turska opstane i Srbija ostane mala, da ima na umu Podunavsku federaciju, ali sa maarskom hegemonijom i celokupnou zemalja krune svetog Stefana, to vojvoanskim Srbima nije davalo nikakve izglede, itd. Za Kamila Kavura Ugarska je bila glavni saveznik Italije na Istoku, dok su se Srbi u njegovim planovima za Balkan uglavnom pojavljivali kao inilac koji se ne moe zaobii, pa ga treba iskoristiti, a ne kao faktor sa ijim se opravdanim interesima i aktivnom ulogom rauna. Od jo veeg znaaja bila je pouka o Francuskoj: ispostavilo se da Napoleon III nije onako bezrezervno odan naelu narodnosti kako se nekima inilo, ak i kad je o Italiji re, i da pogotovo nije sklon pokretanju istonog pitanja.</p><p>Obilazei evropske dvorove, knez Mihailo je u prolee 1859. godine upotpunio predstavu o meunarodnim okolnostima i raspoloenju sila prema zahtevima i spolj- nopolitikim ciljevima Srbije. Saveti koje je mladi knez dobio od ruskih poslanika u Beu i Parizu kazivali su da iri sukob Petrograd ne smatra aktuelnim, ali ga ne iskljuuje u budue, da se Srbija zato mora drati miroljubivo i rezervisano ne povodei se za albama Srba u Turskoj i ne dajui silama povoda za s...</p></li></ul>