ŽIVOT POSLE SMRTI (ŽIVOT POSLE ŽIVOTA)

Download ŽIVOT POSLE SMRTI (ŽIVOT POSLE ŽIVOTA)

Post on 19-Jun-2015

518 views

Category:

Documents

3 download

DESCRIPTION

http://sites.google.com/site/jungbookbeograd

TRANSCRIPT

<p>IVOT POSLE SMRTI (ILUZIJA SMRTI)(http://sites.google.com/site/jungbookbeograd) Stav prema smrti zavisi od toga kako definiemo svest, tj od naune paradigme u koju verujemo. Ako se drimo zastarele naune dogme koja se temelji na klasinoj, njutnovskoj fizici, svest emo redukovati na biohemijske procese u mozgu i u smrti videti i telesnu i duhovnu konanost. Ali prema novoj paradigmi koja je utemeljena na kvantnoj fizici, svest je vezana za modane talase kao u poznatom Orch OR kvantnom modelu svesti Rodera Penrouza i Stjuarta Hamerofa. Kvantno procesuiranje se zbiva izmeu elektrotonikih otvora neurona i glije koji imaju veoma vanu ulogu u sinhronizaciji modanih talasa, prevashodno gama talasa od oko 40 Hz. Ako je pak svest vezana za modane talase, onda ni smrt ne moe biti konaite za svest kao za telo, budui da se modani talasi prostiru kroz mozak koji je nehomogena dielektrina struktura, tj nehomogeni izolator za prostiranje modanih talasa, te u izmenjenim stanjima svesti, klinikoj smrti i stvarnoj fizikoj smrti zbog naela ekvivalencije gravitacione sile i ubrzanja, gravitacionih i inercijalnih ubrzanja dolazi do projekcije niskodielektrine jonske strukture (kao neke vrste psihikog ili eteriko-mentalnog tela) izvan granica fizikog tela kroz lokalni AjntajnRozenov most, a to u stvari oznaava projekciju neuronske mree izvan tela, odnosno vantelesnu ili eteriku projekciju. (Detaljna objanjenja o tome se mogu pronai u mojim knjigama. Isto tako, u pripremi je i knjiga o ivotu nakon smrti, iskustvima i tumaenjima). Kazivanja o vienju poslesmrtnog bivstvovanja uvek su neto to je krajnje subjektivno, to znai da predstavljaju odraz naih verovanja. Jer, ono smo u ta verujemo, postajemo ono o emu mislimo i tako vema sami sebe oblikujemo. Dubinsko-psiholoki posmatrano, ova kazivanja u najveoj meri zavise od ustrojstva kolektivno nesvesnog. Otuda, na primer, budista nee imati istovetno poslesmrtno iskustvo sa nekim hrianinom, budui da je njegovo arhetipsko nesvesno na drugojaiji nain ustrojeno. Jer, u nesvesnom je zaloeno u vidu predispozicija za predstavljanje, a ne samih predstava ili arhetipskih slika, iskustvo ljudi sa odreenog podruja, pa i iskustvo itavog ljudskog roda. U njemu su u vidu slika zaloena verovanja i nadanja, molitve i spoznaje. Arhetip koji u nesvesnom nije formativan biva oblikovan iskustvom na isti nain na koji iskustvom stvaramo sinaptike veze i oblikujemo na mozak tokom itavog ivota, a ne samo u ranom detinjstvu kako pokazuju nova istraivanja u oblasti eksperimentalne neuropsihologije.</p> <p>Ako to razumemo, onda bi trebalo da budemo tolerantni prema nama tuim i naoko nerazumnim verovanjima. Naveu vam jedan oiti primer. Akademik Vladeta Jeroti je decembra 2007. godine organizovao ciklus predavanja o hrianstvu i reinkarnaciji koji se odravao na Kolarevom univerzitetu u Beogradu. Predavai su bili, redom: Vladeta Jeroti, Vesna Krmpoti i jedan velikodostojnik Crkve. Na tom treem predavanju kojem sam, na alost, prisustvovao, ta uvaena linost Crkve govorila je o tome kako je odgajana u duhu tolerancije i prihvatanja onih koji veruju u reinkarnaciju, ali je odmah potom dodala u duhu jednostranosti i netolerancije da e i oni koji veruju u reinkarnaciju na kraju prihvatiti veru u vaskrsenje. Jogine navodno potuje, ali smatra da je uasno da jogini odlaze u Ameriku i propovedaju jogu, ve bi, po njemu, trebalo da zauvek ostanu u himalajskim peinama gde i pripadaju. Za ivu veli da je to nekakva iva smatrajui je za izmiljotinu, a iva je hinduistiki pojam koji oznaava besmrtnu duu. Da li to znai da dua ne postoji? Jung je jednom prilikom dobro primetio da nije bitna re, ve ideja koja lei iza rei. No, bio sam zapanjen kada je pomenuo decu obolelu od leukemije navodei primere protivu reinkarnacije. Doslovce je rekao da onaj ko veruje u reinkarnaciju nee pomoi bolesnom detetu od leukemije, jer se, prema hinduistikom verovanju, smatra da je to njegova karma, a to svakako nije hrianski. Kad sam nekoliko nedelja potom razgovarao sa profesorom Jerotiem o tome i naglasio mu negodujui da takav postupak jedne znaajne linosti u crkvenoj hijerarhiji nije bio ni primeren, ni moralan, a ni hrianski, budui da je Igor, sin Vesne Krmpoti jo kao deak umro od leukemije godinama se muei, profesor mi je odgovorio da pomenuti vladika nije znao da je sin Vesne Krmpoti na taj nain postradao. Moram da priznam da mi je teko u to poverovati. Vesna Krmpoti je u svom nagraivanom delu Brdo iznad oblaka opisala borbu za ivot svoga sina, svoje patnje i molitve. Za mene, kao hrianina, takva majka koja se pokazala portvovanom i koja je sebe celu dala u pokuaju da izlei svoga voljenoga sina, zasluuje potovanje, a ne uvrede koje su van svake pameti. Iako se niti ja ne mogu sloiti sa nekim stavovima Vesne Krmpoti, a koji su proizili iz te njene muke i tog njenog stradanja uz bolesnog sina, ona zasluuje kao majka svo potovanje. Preesto projektujemo sopstvenu Senku na drugoga koji se po neemu razlikuje od nas samih. Nismo sposobni da asimiliramo taj arhetip unutar sebe kroz proces individuacije, te ga pronalazimo u drugima od nas razlinih. Zaboravljamo da nije stvoren jedan cvet, ve mnotvo njih. Nije lepota u tome da svi budemo isti, da kloniramo misli, ve je lepota u razliitosti, pa i razlinim verovanjima. Ne bi se mogli najesti od jedne vrste hrane, ak bi pri tom umrli od gladi. U Jevanelju po Tomi Hristos veli: Likovi su vidljivi oveku, a Svetlost koja je u njima skrivena je u Liku Svetlosti Oeve. On e se pokaza-</p> <p>ti, a njegov lik skriva njegova Svetlost. Svetlost je dua oveija, a Lik Boji skriven u svetlosti jeste slika due oveije. Najznaajnija sveta mantra u tibetanskom budizmu jeste Om Mani Padme Hum ili Pozdrav onome koji je dragulj u lotosu. U hinduizmu unutar rascvetalog lotosa nalazi se Brahma, dok je u budizmu dragulj u lotosu, Mani Padme, zapravo Buda. Lotos, simbol istote i ponovnog roenja, u jogi oznaava akre ili psihike centre. Simbolika lotosa prevashodno se odnosi na duu. U sreditu lotosa kao due jeste lik due ili lik Jastva: u hinduizmu je to Brahma, u budizmu Buda, a u hrianstvu Hristos. Tu je zapravo re o razlinoj psihikoj predstavi te iste due. Pavle Evdokimov je dobro primetio da je Jungova ideja o kolektivno nesvesnom i Jastvu kao sredinjem arhetipu bliska hrianskoj veri po tome to u nesvesnom zapadnog oveka pronalazimo lik Hrista, ali ona je isto tako bliska i budizmu itd, jer emo u nesvesnom ma kog budiste svakako pronai ne lik Hrista, ve lik Bude koji je za njega istinska predstava Jastva. Otuda moemo ustvrditi da nam se Jastvo kao arhetip prestavlja u obliju koje zavisi od iskustva. Iza razlinih predstava stoji jedan te isti arhetip, a to smo mi sami, nae zaboravljeno istinsko Ja, naa dua. U Katha Upaniadama pie: Onaj kome nedostaje sposobnost razabiranja, iji je um nestalan i ije je srce neisto, nikada ne dostie krajnji cilj, ali onaj koji ima sposobnost razabiranja, iji je um staloen i ije je srce isto, dostie krajnji cilj. Sva razlika je u predstavi, ali cilj i put do tog cilja su isti. Nije bitna predstava, ve ideja koja lei iza te predstave. mr Aleksandar K. Mitrovi</p>

Recommended

View more >