Zivot i delo Miloša Crnjanskog

MiloMiloš Crnjanski (š Crnjanski (26. 10. 1893 - 30. 11. 197726. 10. 1893 - 30. 11. 1977))

DETINJSTVO Crnjanski je rođen u

Čongradu, u Mađarskoj, u osiromašenoj građanskoj porodici, a odrastao je u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju.

Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečijih i dečačkih godina doživljavao je u tipično nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona svetoga Save, tamnjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac - sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja.

Petogodišnji Miloš Crnjanski u Petogodišnji Miloš Crnjanski u Temišvaru 1898Temišvaru 1898. .

pesnik, romanopisac, pripovedač, dramatičar, putopisac, esejista, memoarista, publicista.

Gimnaziju završio u Temišvaru kod fratara pijarista (1912),

učio na Rijeci eksportnu akademiju (1912–1913), započeo studije istorije umetnosti i filozofije u Beču (1913),

diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1922.

Rodna kuća Crnjanskog u Rodna kuća Crnjanskog u ČongraduČongradu

Učesnik Prvog svetskog rata. U međuratnom periodu radio je kao profesor, novinar i

ataše za štampu u poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Berlinu (1928–1929, 1935–1938) i Rimu (1938–1941).

Od 1941. u emigraciji u Londonu, gde je najpre bio službenik pri jugoslovenskoj vladi (1941–1945), a kasnije u potrazi za zanimanjem koje će mu obezbediti egzistenciju.

Između ostalog, tokom 50-ih godina, radio je kao dopisnik argentinskog lista "El Economista" iz Londona.

U zemlju se vratio krajem 1965. godine.

DELA

Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje. Govoreći o literarnom programu svoje pesničke generacije, on je pisao: „Kao neka sekta, posle Kao neka sekta, posle tolikog vremena, dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo tolikog vremena, dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju. Ako ga još nismo nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju. Ako ga još nismo izrazili, imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz izrazili, imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena prašao je na nas. I ne da se ugušiti... Prekinuli smo sa vremena prašao je na nas. I ne da se ugušiti... Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost... lirika postaje tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost... lirika postaje strasna ispovest nove vere.strasna ispovest nove vere.“ Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorčine on je tada kazivao svoj bunt, opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao zabludu o „zlatnom veku“ koji je obećavan čovečanstvu.

I u poeziji i u životu on živi kao sentimentalni anarhist, koji sa tugom posmatra relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i poljuvane u blatu. Osećao se pripadnikom naprednih društvenih snaga i glasno se izjašnjavao za socijalizam, ali njegovo buntarstvo iz godina ratovanja, bila je samo „krvava eksplozija“ nekog nejasnog društvenog taloga donesenog iz rata.

Snagom svoje sugestivne pesničke reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije pretvarao u ruševine, ali na tim ruševinama nije mogao niti umeo da vidi i započne novo. Crnjanski je i u stihu i u prozi tih poratnih godina bio snažan sve dok je u njemu živeo revolt na rat. Ali su se vremenom takva sećanja stišala, pa kad je ovaj pesnički brod trebalo jasnije da uputi i povede, Crnjanski je i dalje lutao i posrtao, približavajući se idealima srpske buržoazije preplašene blizinom proleterske revolucije.

Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima:temama i sadržajima:

poezija – Lirika ItakeLirika Itake (1918), Odabrani stihoviOdabrani stihovi (1954) i Lament nad BeogradomLament nad Beogradom (1965);

pripovetke – Priče o muškomPriče o muškom (1924) romani – Dnevnik o ČarnojevićuDnevnik o Čarnojeviću (1921), SeobeSeobe (1929) i

Druga knjiga SeobaDruga knjiga Seoba (1962), Roman o LondonuRoman o Londonu (1972); drame – MaskaMaska (1918), KonakKonak (1958) i Nikola TeslaNikola Tesla. Sem toga, objavio je nekoliko knjiga reportaža i dve

antologije lirike istočnih naroda Manje su poznata dva predratna romana Miloša

Crnjanskog "Kap španske krviKap španske krvi" i "Suzni krokodilSuzni krokodil".

AFORIZMI MILOAFORIZMI MILOŠA CRNJANSKOGŠA CRNJANSKOGSvest

Velika je razlika između zamračenja Sunca, i Sunca.

Poštovanje i život

 Učtivo se ponašam prema životu, ali je među nama pukao jaz.

Patnja 

Volja ne može preobraziti svet, patnja može. 

Za svoju snagu, čovek je zahvalan patnji.

Život

Zvona zvone iznenada.

NAGRADA MILOŠA NAGRADA MILOŠA CRNJANSKOG I "STRAŽILOVOCRNJANSKOG I "STRAŽILOVO"

Jedan od osnovnih ciljeva Zadužbine Miloša Crnjanskog, kako je to u testamentu gospođe Crnjanski naznačeno, je da podstiče domaće književno stvaralaštvo, dodeljujući "Nagradu Miloša Crnjanskog" - domaćem piscu za najbolju prvu knjigu iz svih oblasti u kojima se ogledao i sam Crnjanski (roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoaristika), kao i nagradu "Stražilovo" - za najbolji studentski rad o delu Miloša Crnjanskog.

Testamentom gospođe Crnjanski određeno je da nagrade dodeljuje Žiri, čiji će doživotni predsednik biti Nikola Milošević. Ove nagrade dodeljuju se od 1981, svake druge godine. Do danas je dodeljeno 45 "Nagrada Miloša Crnjanskog" i dve

nagrade "Stražilovo". "Nagrada Miloša Crnjanskog" i "Stražilovo" donose određene novčane iznose, a prva još i Povelju i mesinganu Plaketu sa likom Miloša Crnjanskog (rad vajara Nebojše Mitrića), a druga - Diplomu.

RADILE:RADILE:

Ivana SimiCJovana SimiC