zivot i delo akademika bogumila hrabaka

2011.

. , . . .

, (, ) . , . , ( , ) prof. emeritus dr Witold Szulc , () , - , 13 [email protected] 300 III 47023 ISBN 978-86-80273-68-6

19272010.

, . (11. 1927 12. 2010) , , , , , . , 1949. , cpe XVI , , 2011. (XVI ) . , , , 669 . , . , , . . , . , , . , , , . , , , : , . , , ,

9

10

. , , , , , , 6. 8. 2011. . 8 ( , , , , , , ), 42 , 44 , . , , , . , , . , , . , .

, 2011.

.

....................................................................................... 9 M. (19272010) ..................................... 15 . ................................................. 23 . ...................................................... 37 . ...... 57 Ivan I. Balta Hrabakovi uzroci radikalizacije seljatva u Slavoniji 1919. i 1920. godine .................................................... 71 . ..................................................... 89 M. 18751878. .......................................................... 111 . ............................................................ 121 . () .. 137 . 20. ........................................................ 157

11

12

. ( XIX ).................................. 175 . ...... 187 Milka P. Zdraveva Iz istorije Makedonije u 19. i poetkom 20. veka po istraivanjima akademika Bogumila Hrabaka........................ 203 . ... 215 . - .................................................. 235 . XV XVIII ....................... 243 . - ( ) , , ...................... 265 . 19181929. ......................... 277 . 15. 17. ....................................... 293 . .............................. 305 . ................................................ 327 . , .

13

................................. 337 . ..................... 349 . ? ( , , XVXIX ) ........................................ 377 . .................................................. 399 . ............. 413 . .................................. 443 . , 1712. ........ 479 . ...................................................................... 489 . ( )........................... 501 . .......... 511 Wojciech S. Szczepaski Bogumil Hrabak (19272010) poznavalac istorije kosovskog vilajeta........................................................................ 529 . - ................................................... 541

14

. .................................... 581 . ........................ 605

: 930.1:929 .

.

(19272010)

, (19272010). . 1. 2. 2011. , , XVXVIII . , , . , , , . : , . 33 : XIV XV . . . : , . , , ,

15

16

. . . , . , . 1927. . . , , , . . - 1944. 17 . 1945. . , . . ( ). . 1952. , . . . 1957. 30 , . , . . , . . . : 40 700 . 40 , . . 2007. 36, . :

. : (19272010)

17

1. , , 1954, 587; 2. XVII , , 1955, 138; 3. - , , VIVII, 1958, 419439; 4. XV, XVI XVII , , 1974, 255270; 5. (14821538), , IX, , 1976, 63109; 6. , , IX (1977), 4184; 7. XVI XVII , , 1978, 34, 3357; 8. XV XVIII , , . 4/1980, 529; 9. XVI, XVII XVIII , , XVXVI, 1984, 115129; 10. ( ), , 1984, 3982; 11. , , XVII, 1985, 7186; 12. XVI , , CXXVI, 948; 13. - , , . 1/1987, 4148; 14. XIX , , 1997, 7248; 15. (17771796), , 12/1998, 93104; 16. - , , (17771796), 17961996, , 1997, 5384; 17. 18751878, - (18761878), ,34/1978,3357; 18. 18781880, , , 1891, 209241; 19. , (XVXVIII ), , XXI, , 1999, 936;

18

20. , XVI XVIII , , 12/1999, , 1999, 3781; 21. XIV XV , 120 , , 2000, 761; 22. , , III, , 101134; 23. I , ; 24. (XIVXVI ), , XXV, 205, 485492; 25. , , , 2005, 231245; 26. , (17971814), 247277; 27. (19031904), , XX, , 1972, 31258; 28. , , , 1977, 23, 109122; 29. 1921. , , 1981, 115128; 30. , 1918, , 1983, 393407; 31. 19181921. ( ), , . 3/1997, 137156; 32. (19151918), I , , 1998, 103128; 33. , , , . I, , 1998, 81126; 34. 1919. , , 31. I 4. II 2000. (); 35. , , 2000, 97134; 36. 19181920, , III, , 2001, 109123.

.

. : (19272010)

19

, , 25 : 1. , 14501700. , 3/1979, 312. 2. T , 4/1980, 318. 3. 1903. 1904. , 3/1981, 519. 4. XVII , 116/1992, 7594. 5. , 17/1993, 5966. 6. 16001800. , 18/1994, 5560. 7. XVII , 18/1994, 6168. 8. , , 17151800. , 18/1994, 6984. 9. , 19191929. , 19/1995, 155178. 10. ( ), 19/ 1995, 293299. 11. XVI, XVII XVIII , 20/1996, 7379. 12. (16831699), 20/1996, 8192. 13. 20- 30- XIX , 21/1997, 3765. 14. ( ), 21/1997, 265273. 15. , 22/1998, 79107. 16. XV XIX , 23/1999, 5580. 17. - , 19191923. , 24/2000, 141191. 18. 19181931. , 25/ 2001, 187219. 19. - (XVXVII ), 26/2002, 109119. 20. XVII XVIII , 26/2002, 121134. 21. , 27/2003, 241252. 22. . 1914. , 28/2004, 103114.

20

23. 1600. , 29/2006, 9398. 24. , , , 1485. , 30/2007, 8389. 25. 1935. 1936. , 31/2008, 7382. (XIV XV ) . . , . . . , . - XVIII . , (18001918). XVIXVIII . 19181980. . : (. III, . 5). . . . , . . . . . , , , , , , , , , , , .

. : (19272010)

21

, , , . , (. I, . 6). , . . . ! , . . . . . . , . . , . . . . . . , . . . ; . , , 30 . ; , . . . . . . , . . . . , . . . . . -

22

. . . . : , , . , , , 83. . . . . , . , . , . 1945. ; . . , , . : , , , , , . ; . . , , . : ! , . . , . . , . . : . . . . , . . , . : , . . . .

: 323.17(=18)(497.115:497.16)1875/1880

. 1 ( )

1875. 1880. . . . : , , 18751880, .

, a a a .2 (, ,1. [email protected] 2. : . , 20. , : : , 80 ( : , 2007), 309, : , XIX XX , , 215.

23

24

, , ), (, , , , , ). , , , , , . . . 3 36 . . , , 19. .4 , . . , 1998. ( , , ), 18781881,5 .6 18751880 . 18751878 - (1876), - , - (18771878). - . 18751878. .7 , 3. , . , , . 14 (2006): 371376. 4. , XIX (: , 1997), XIX (: , 2000). 5. , 18781881 (: , 1998). 6. , 18751880, : , . 2 (: , 2005). 7. , 99.

. :

25

, . , , . , , , , 18751878. , , . 19. , . , - . (1869) , . , 1875. ( ). , , , . 1875. , , .8 , , : , . , .9 , 8. I , , , (: , 1969), 498. 9. .

26

, . . ( , ) . - 1876. , , . (, , , ) . , , ( ) , , . ( , ), , , , , . . , . , , ( ), ,10 . 1876. . . , . , . , , ( -), 10. , , 104.

. :

27

. . , 14/26. 1877. , , , . , . 1877. (, ). , : .11 , , . , - , , . , , , , , . , . - ( ) . , , 11. , 123.

28

.12 , ; , . - 1878. , (10. 1878) ( ) , . ( ) - , . , . , - , . , , .13 - , , , .14 18781880., . ( 70 ) (18751878) , . , , 12. , (: , 1979), 7. 13. , , 123. 14. .

. :

29

. , ( ) . , (, , ) . , 1878. , , , , : , , , .15 , . , - , , , , .16 1878. , , () . , , , , , . , , , , : 15. . , (: , 1998), 60. 16. , , 123.

30

. , , , .17 : (1) ; (2) . ; (3) (4) -, .18 , 5/17. 1878. : 1) , , ; 2) , , ; 3) , ; 4) , , , 5) . . , , . , , , , .17. , (: , 1986), 143. 18. , , 124.

. :

31

: , () , , .19 , . , , , , - .20 , . , 2 000 , . , . , , , , , -, ( ), . 1878. . - , . , ( 4 000 ) . 1878. , , 1878. . , , ( ) 19. I , , , , : , 1969), 169. 20. , , 128.

32

, , . , ( 1879) , 1879. , , . , , , . , 1879. .21 ( , , .) , , . . . 1880. , , , , . - 12. 1880. ( 4. ). , , . , , . -, , , . - 21. , 141.

. :

33

, . , , .22 1880. . , , . - , , . (12/24. ) , , , . . . -, , , . , 27. 1880. , , , . , , . , ( ), ( ), . ( ), . , . , .

22. ,140.

34

, . . : , 1998. , . . : , 1986. , . 20. , : , . , 309314. : , 2007. , . . , , . 14 (2006): 371376. , . XIX XX , : , . , 155216. : , 2007. -, . , : I , : , 1969. , . . : , 1979. , . , , . 34 (1976): 339450. , . 18751880, : , . 2, 99155, : , 2005.

, . XIX , : , 1997., . XIX , : , 2000. , . 18781881, : , 1998.

. : Budimir R. Aleksi

35

THE RELATION OF THE PRIZREN LEAGUE TO MONTENEGRO IN BOGUMIL HRABAKS INTERPRETATION SummaryThe author of this text gives a short view of the activities of the academic Bogumil Hrabak referring the relation of the Albanian and their Prizren League towards the Principality of Montenegro in the period from 1875 to 1880. In the introductory part of this work, the basic characteristics of the Prizren League Ideolog have been given in the way, professor Hrabak sees them. In the next part, the short reflection on his achievements, researching Albanian view on Montenegro and Montenegrin orientation towards The Albanian has also been given. Based on research paper by academician Bogumil Hrabak, the author shows how Plav and Gusinje area, that Montenegro obtained on Congress of Berlin, become a major stumbling block between Montenegro and Albania. He also points out how Austro-Hungarian Monarchy found interest in Montenegro still getting entangled w ith Turkey around these issues, and at the same time in Montenegrin and Albanians being directly confronted. With his research paper, academician Hrabak opened views of the wider aspect on the relation of Albanians and their League of Prizren toward Montenegro, which opens up possibilities for further research to younger scientists. Key words: Prizren league, Montenegro, 1875-1880, Bogumil Hrabak.

: 327(497)1945/1963

. 1 .. ()

2

, , . , . , . : , , , , , , .

. - 20 1945-1963 1. , - , 1. [email protected] 2. III 47023 , .

37

38

, , , . , , , . . , , . , , , , . , . , 10 , . , , . , , . , . , 1950 ., , . ( . 9.) -- 1949 . . . . () 2. , , 3. 50- 60- - . , - . , , , , . , ,

. :

39

. , , , . , - : , -, . 1946 . 15 . . . - , , 4. 1947 ., , (), 5. . , 10 1948 . 6. . 1946 . . , , . . (12-15 ) . , . 1945 . , , , , . 1946 . , , . , . -

40

. , , 7. , , . 1947 . 242 183 () 8 . , . 13 1947 . , 9. . , , . , . 82- (10 1946 .) , . - S/339 19 1946 . . , . - 15 1947 .10 . . 1947 . . . , , - . , . 40- , , .

. :

41

I ., , . . , . . . -, ( ), . 1947 . , , , . 27 1948 . . 11. , , - , - - . . 1948 ., . , , 12. , , 10 1948 . . , , 13. , 14. . , - 15.

42

, , . , , , . , , . 16. . , . 1947 . , 1951 . , , , 17. , , - . , - , ( - - ). 1948 . , , . , . . . , . 18. , , . , . 19. 42/1 22 1949 . .

. :

43

$353,6 . 20. 21. . , , . , . , , , 22. 1948-1949 ., , . . . 1949 . , . $29 . $53 . 1949 . . 23. 10 . . . . , , , . -- . , 1949 . , . - . 30 1 1947 . - , , . , , , $25 . , . . 27 1947 . - . . . .24

44

. , , , - , , 25. 16 1947 . - , . - - . , 26. , , , . , , -, - . , , . , , . , , , -, . - . . 28 1945 ., , , 27. - , ( 12-15 ) . 28. , ( , )

. :

45

. , 1945 ., , . . 1947 . . , , , - . . . 1946 . , , . - 29. , . - . , . , . ( ) . , . . 8 1947 ., . , . . - 30. 27 1947

46

. , 20 ( ) . - 1948 . . . , , . . , 28 1948 . . . , , 19 . 30 , - 31. - - . 10 1948 . , . - . . . . . 32. . , -. () 1 1948 . , , . , . , , . ,

. :

47

- . 33. , 18 1948 . - , . . . , - , , , . . . , , . 19 23 1948 . . . 28 ( ) 34. , - 35. , 1949 . . , 5 . , 49% . - , 36. 1948 . . . . , 19 1948 ., $48 . . 1949 . . , - ().

48

. 17 1949 . , , . , - , , . , , , . 1950 . , . $50 . 5 . 37. , . 1949 . - $20 . , . 1950 . $40 . , , . 1950 . . . , , 38 , , . , . , . ( ) . , , , . , - . -

. :

49

. , , , , , , . . , . . - - . , , , - . - . , , 9 1946 . . . 27 , 39. : , , , , . - . . 1947-1948 . - . , , , . - . - , . . 18 1948 . , - -

50

, . , , , . , . , - 40. - . , , . 7 1939 ., . , . , , 41. 1948 . - - . , . 50- . 1951 . . , 3/5 . 1951 . . 14 . . , , . . 5 . . 21 6 1952 . , . , 42.

. :

51

- . 24 1950 . . . , . - . , , 43. 1950 . . 1952 . . . 44. 50- , . , . . , , . , , , . . 1954 . - , . , - . 1956 . , . - . , , -

52

, . . () 8-22 1948 ., (). . 1948 1949 . - , . 45. , . . , . 23 1953 . . , 46. , , . , . . , . -, , , . . - , . , . , . . . , , .

. :

53

1 . j- 1945-1963 .// , VIII, 1995, . 1-15. 2 : . 1943-1948 XXIV-XXV, 1992, 59-139.; : 1948. ( 1949. ) . XIII, 1994. 3 , , , , . . . 4 . ., . . , . . , . . . . 1949-1953. . ., 2002., . 38-39. 5 . 1946-1949. ., 1972., . 278-279. 6 . . - - - 1948. : (1945-1985). . ., 1995., . 119. 7 . . 1944-1947 . // 1944-1948. ., 1984., . 166.; . : (1946-1949 .). // . ., 1998., . 140-149. 8 Foreign Relations of the United States (FRUS), Report to the Nationd Security Council by the Executive Secretary of the Council (Souers) 1 Washington, January 6, 1948.// United States Department of State. Foreign relations of the United States, 1948. Eastern Europe; The Soviet Union. Volume IV. p. 3-8.

9 ., . . ? . 2000., . 203-204. 10 10 1946 . http://w w w.un.org/russian/documen/scresol/1946/ res12.pdf; 19 1946 (S/339) - http://w w w.un.org/russian/ documen/scresol/1946/res15.pdf ; . 1944-1948 . ., 1992., . 204-207.; ., . . . ., 2003., . 276-277.; . . . 1995., . 102. 11 . ( 1947 . 1949 .). // . . ., 1982., . 37-38.; : . 1946-1949 . ., 1972., . 278-279. 12 FRUS. Report by the National Security Council to President Truman. Washington, February 12, 1948..., Volume IV., p. 47-49, 55-56. 13 . . ., 1992., . 128-132. 14 FRUS. Memorandums by the Secretary of State to the Acting Secretary of State. Paris, October 20, 1948, Volume IV., p. 163. 15 . . -. ., 1991., . 324-325. 16 . . - - ..., . 123. 17 . . . 1. ., 1970., . 95-101.; . ..., . 36-37.; . ..., . 102-103.; . - (1944-1947). // . 3, . ., 1989., . 29. 18 . . - - ..., . 133. 19 .; ., . . ?, . 228. 20 . 1945-1975. ., 1986., .80. 21 . ..., . 96-99. 22 . . - - ..., . 134.

54

23 19, 20 26 1949 ., , . FRUS, Foreign relations of the United States, 1949. Eastern Europe; the Soviet Union, Volume V, Yugoslavia, p. 889-896. 24 ..., . 90-93, 94-99.; . ..., . 42. 25 , . . -. ., 1991., .325. 26 ..., . 100-102.; . ... . 42. 27 . (9 1933 6 1949). . . , 1997., . 464. 28 .., .., .., .. . . 1949-1953. 2002., . 31. 29 1944 1953 . . . 1944-1948. - 1997., . 472-477. 30 . ..., . 556. 31 . ..., . 111-112. 32 . - 9 1944-1949 . ., 1994., . 389-397.; 1918-2003. ( 1945-2003.) . . . . ., 2003., . 86-88.; . -. // . 2, 1990.; . . 1944-1948 . ., 1993. 33 . . . 1947-1948.// . 2, 1998., . 160.; - 1948-1953 . // . 3, 1992., . 39-42. 34 . . ..., 1947-1948.// . 2, 1998., . 170-172.; . . . ., 1994., . 104-123.; . ..., . 119 - 120.; . (1918-1992). . ., 1999., . 193-196.; . . . // . ... : . .: , 1989. 35 ., . . ?, . 257.; . ..., . 121. 36 -, , . . . 37 ., . . ?, . 265- 266.; : . ..., . 121-123. 38 . .// . 3. . ., 1989., . 99-101. 39 . 1944-1948. // Etudes balkaniques. S. 4, 1984., . 20. 40 . (1945-1981). , 2005., . 50-65. 41 . 1945-1955 . // . 3. . ., 1989., . 168-170. 42 . ..., . 113. 43 Larson D. United States Foreign Policy toward Yugoslavia. 1943-1953. Washington, 1979., p. 218. 44 . ..., . 114. 45 . ..., . 74-77. 46 ., . 78

. : Stefan I. Ancev

55

YUGOSLAV-ALBANIAN-BULGARIAN RELATIONS AFTER WORLD WAR II SummaryPolitics in international relations of Yugoslavia, Bulgaria and Albania in the first years of "Cold war" is connected w ith the events in the Balkans as well as w ith the ambitions of the United States, Britain and the Soviet Union for postwar control of Europe. The main factors that engage their attention is civil war in Greece, the removal of Yudoslavia from Kominformbureau and Stalin's idea to create a Balkan federation. The development in events determines the political behavior of each of the Balkan countries, whose election comes down to acceptance and accession to the East policy, or that of the West. Key words: Yugoslavia, Albania, Bulgaria, Greece, Bogumil Hrabak, civil war in Greece, "Cold War".

: 929.6 (497.11)04/14

. 1 ()

2

. , : , , , , . : , , , , .

, , . , . , , . .1. [email protected] 2. 47023, .

57

58

, , , . 19. 20. , -, , 1789. . , a , , , .3 1848. : 1. , . 2. , . 3. , , . 4. II 1222. , . 1687. . 5. , . Litterae armales Redom Marije Terezije.43. , , , ( : , 2011), 5. 4. Ivan Bojnii, O plemstvu s osobitim obzirom na hrvatsko plemstvo (Zagreb: A. Scholza, 1908); Emilij Laszowski, Catastrum nobilium comitatus de Posega, Syrmio et Virovitica 17451902 (Zagreb: Autorovo izdanje, 1903); Ivan Bojnii, Popis plemia proglaenih na saboru kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije 15571848 (Zagreb: Ex taberna Libraria Leop. Hartman /Kugli et Deutsch/, 1896); Antun Viktor Duiin, Kodex des Adels Croatien, Slavonien, Dalmatien, Bosnien-Hrzegovina, Dubrovnik, Kotor und Vojvodina I, II (Zagreb: Autorovo izdanje, 19381939); Bartol Zmaji, Podjela plemstva i grbova umberakim obiteljima, umberaki kalendar (1965): 8392; Mirjana Gross, O poloaju plemstva u strukturi elite u sjevernoj Hrvatskoj potkraj 19. i poetkom 20. stoljea, Historijski zbornik, XXXII (1978): 123149; , XIV (: , 1960); Jovan Mrtinovi, Prilozi prouavanju genealogije i heraldike znamenitijih vlasteoskih rodova u Kotoru prve polovine XIV vijeka, Glasnik Pomorskog muzeja u Kotoru, XII (1964): 3370; Stjepan Antoljak, Izumiranje i nestanak hrvatskog plemstva u okolici Zadra, Radovi Instituta JAZU u Zadru, sv. IX (1962): 55115; Ljudmil Hauptmann, Hrvatsko praplemstvo, Razprave SAZU, sv. 1, Ljubljana 1950, 83115; Igor Karaman, Valpovako vlastelinstvo: ekonomsko-historijska analiza (Zagreb: JAZU, 1962); Igor Karaman, Historijat slavonskih vlastelinstava do sredine 18. stoljea, Arhivski vijesnik, 16 (1973): 123156; Marko Atlagi, Grbovi plemstva u Slavoniji od 17001918 (akovec: Zrinski, 1982); Hrvatski dravni arhiv Zagreb, Mape hrvatsko plemstvo, kutija 150.

. :

59

, .5 , , , . , ,6 . 13. : Bobali, Babalio, Bobalis, de Bobalus.7 , ( 60 ) , . Div. Canc. LXXXII, 152. .8 . : Gradich, Gradi, Grado. 1116. . , , 15. .9 17. (16181683). , , . 10. 7. 1559. 1 000 , . . , 10 .11 8. 12. 1817. , . . -.12 , .5. 2005. , , . 6. , , , , 6 7. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu (Pritina: Zajednica naunih ustanova Kosova, 1971), 82 8. , XIV , 117 9. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu, 292293 10. Vid Vukasovi, Vuleti, Latinski natpisi na Trstenom kod Dubrovnika, Slovinac, god. 4, XXIII (1881): 487 11. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu, 231 12. , 335

60

I 8. 7. 1654. , - - .13 I 2. 11. 1678. -, --- - .14 . 1591. .15 . 13. , . 15891638. , .16 , .17 13. De Bona.18 . 1352. , . . , . ( 12521285), , de Bona.19 , , . , , (), . . 1454. . .20 15741575. , ( 250 ).21 15821583. 13. , , , , 123. 14. Ivan Bojnii, Der Adel von Kroatien und Slavonien (Nrnberg: Verlag von Bauer und Raspe, 1899), 134 15. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu, 531 16. , , , , 54 17. Heyer von Rosenfeld, Der Adel von Dalmatien (Nrnberg: Verlag von Bauer und Raspe, 1873), 5, 30, 99 18. Enciklopedija Jugoslavije (Zagreb: Leksikografski zavod, 1956), 580 19. , XIV , 145 20. , , , , 37 21. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu, 316

. :

61

, . ,22 ,23 ,24 ,25 ,26 27 .28 , , , . .29 , .30 1. 11. 1817. , - ; 15. 12. 1818. -, 1. 12. 1818. Blasius Dominicus. ( 1281). 20. .31 . , 1588. , . , , 1557. . , . , 125 , . 20. 7. 1557. .32 1556, . , , , . .33 Palme de Bayschavo (12821295), . 13. , , . (Junije) (16061657). . . . , .3422. , 184 23. , 110 24. , 61 25. , 159, 184 26. , 153, 190 27. , 227 28. , 1213 29. , 360 30. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu, 321, 337 31. , 12781301., , , III/1 (: , 1932) 32. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu, 291 33. , 126 34. Armin Pavi, Junije Palmoti, Rad JAZU, knj. LXX (1884): 188

62

, 1559. . . . : , , , , , 10 142 , 1 854 , 233 60 000 .35

17. 18. , . . , , .36 . , (). , 1653. , . , . . 1659. . , I 1661. , 20 , , , . , 1667. . . 1675. . 1677. . .37 , . 35. Bogumil Hrabak, Izvoz itarica iz osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu, 248 36. , , . IV (: , 2008), 210 37. Ivan Reneo, Brnjakovii od Olova (Sarajevo: Naprdak, 1932), 1516

. :

63

, , , .38 , . , , 1635. 200 , . 1635. . 30- 17. . 1655. , , 60 . . , , .39 1658. . , , - . 1674. .40 , 1677. . 1678. 1682. . , . . , 30. 1. 1680. . , , , 38. Milenko S. Filipovi, Brnjakovii, Narodna starina, vol. 33 (1934): 94; Milenko S. Filipovi, Varoica Olovo s okolinom, Franjevaki vijesnik, godina XLI, br. 78 (1934): 280. 39. , XVIII (: , 1960), 66. 40. Eusebius Fermendin, Acta Bosnae potissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis ab anno 925 usque ad annum 1752, Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium vol. 23 ( Zagrabiae: Academia scientarum et artium Slavorum meridionalium, 1892), 14, 16.

64

. .41 80- 17. . . , . , .

, 1647. . . , , .42 . , (, , , ) . , , , , , , , , , .43 1647. , . , . , .44 (600 ). , , . .45 . , 29. 1. 1656. . , . (?1654), , . 41. , 14451700., , 17 (1984): 121. 42. , , , , 148. 43. Ante Kuzmani, Smiljanii, Narodni list, br. 5 od 15. sienja; br. 6 od 19. sienja (1876): 1. 44. , (: , 1953), 26. 45. Stipan Banovi, Osvrt na 300-godinjicu smrti kotarskog serdara Iliju Smiljania, Zadarska revija, br. 3 (1956): 170.

. :

65

. 1651. 5 000 (), 1652. , 1653. . 1654. . 1963. , , , . , , .

Antoljak, Stjepan. Izumiranje i nestanak hrvatskog plemstva u okolici Zadra, Radovi Instituta JAZU u Zadru, sv. IX, (1962): 55115. Atlagi, Marko. Grbovi plemstva u Slavoniji od 17001918, akovec: Zrinjski, 1982 , . , , . a a: , 2011. Bojnii, Ivan. Popis plemia proglaenih na saboru kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije 15571848., Zagreb: Ex taberna Libraria Leop. Hartman /Kugli et Deutsch/, 1896. Bojnii, Ivan. Der Adel von Kroatien und Slavonien, Nrnberg: Verlag von Bauer und Raspe, 1899. Bojnii, Ivan. O plemstvu s osobitim obzirom na hrvatsko plemstvo, Zagreb: A. Scholza, 1908. Banovi, Stipan. Osvrt na 300-godinjicu smrti kotarskog serdara Iliju Smiljania, Zadarska revija, 3 (1956): 170176. , . XVIII , : : , 1960. Vukasovi, Vuleti, Vid. Latinski natpisi na Trstenom kod Dubrovnika, Slovinac, god. 4, XXIII (1881): 487. Gross, Mirjana. O poloaju plemstva u strukturi elite u sjevernoj Hrvatskoj poetkom 19. i poetkom 20. stoljea, Historijski zbornik XXXII (1978): 123149 Duiin, Antun Viktor. Kodex des Adels Croatien, Slavonien, Dalmatien, Bosnien-Herzegovina, Dubrovnik, Kotor und Vojvodina, I, II Zagreb: Autorovo izdanje, 1938, 1939. Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb: Leksikografski zavod, 1956. Zmaji, Bartol. Podjela plemstva i grbova umberakim obiteljima, umberaki kalendar (1965): 8392. Karaman, Igor. Historijat slavonskih vlastelinstava do sredine 18. stoljea, Arhivski vijesnik, 16 (1973): 123156 Karaman, Igor. Valpovako vlastelinstvo: ekonomsko-historijska analiza, Graa za gospodarsku povijest Hrvatske, knj. 13, Zagreb: JAZU, 1962. Kuzmanovi, Ante. Smiljanii, Narodni list, br. 5 (1876):1.; br. 6 (1876):1.

66

Laszowski, Emilij. Catastrum nobilium comitatus de Posega, Syrmio et Virovitica 17451902, Zagreb: Autorovo izdanje, 1903. , : XIV , : , 1960. Martinovi, Jovan. Prilozi prouavanju genealogije i heraldike znamenitih vlasteoskih rodova u Kotoru prve polovini XVI veka, Glasnik Pomorskog muzeja u Kotoru, XII (1964): 3370. Pavi, Armin. Junije Palmoti, Rad JAZU, knj. LXX (1884): 1 88. Reneo, Ivan. Brnjakovii od Olova, Sarajevo: HKD Napredak, 1932. Rosenfeld, von Hayer. Der Adel von Dalmatien, Nrnberg: Verlag von Bauer und Raspe, 1873. Fermendin, Eusebius. Acta Bosnae potissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis ab anno 925 usque ad annum 1752, Mnumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium vol. 23. Zagrabiae: Academia scientarum et artium Slavorum meridionalium, 1892. Filipovi, S. Milenko. Brnjakovii, Narodna starina, vol. 33 (1934): 93 96. Filipovi, S. Milenko. Varoica Olovo s okolinom, Franjevaki vijesnik, godina XLI, br. 78 (1934): 231247. Hauptman, Ljudmil, Hrvatsko praplemstvo, Razprave SAZU, sv. 1 (1950): 83115 Hrabak, Bogumil. Izvoz itarica iz Osmanskog carstva XV I XVI stoleu, Pritina: Zajednica naunih ustanova Kosova, 1971. , . 14451700., , 17 (1984): 1134. , . , : , 1953. , . , . IV, : , 2008. , . 12781301., , , III/1, : , 1932.

. : Marko P. Atlagi

67

ROYALTY AND COAT OF ARMS IN THE WORK OF THE ACADEMICIAN BOGUMIL HRABAK WITH SPECIAL ATTENTION ON ROYAL FAMILIES SMILJANI AND BRNJAKOVI SummaryAcademician Bogumil Hrabak, one of the most famous and most thorough researchers of our history, wrote a significant number of scientific papers and books. He did not examine the royalty as a special subject on the Yugoslav territory, but many papers and books deal w ith royal families like: Sorgo, Puci, Smiljani from Zadar, Bua, Brnjakovi from Olovo, Gunduli, Crijevi, Vojinovi, Ljubibrati, Kaboga, Gueti, Buni, Ranjina and many others. But most of his attention and research were concerning the royal families Brnjakovi from Olovo and Smiljani from Zadar. The works of academician Bogumil Hrabak are very suitable as a base for a further research of royal families, particularly serbian families; both orthodox and catholic in the area of Croatia, Dubrovnik, Dalmatia, Slavonia and Bosnia and Hercegovina. Key words: nobility, nobility emblem, Hrabak, Branjkovici, Smiljanici

68

. :

69

: 323.22/.26(497.5)1919/1920

PROF. DR SC IVAN I. BALTA 1

HRABAKOVI UZROCI RADIKALIZACIJE SELJATVA U SLAVONIJI 1919. I 1920. GODINE

Radikalizacija, tj. pojaani socijalni bunt slavonskog seljatva zavretkom Prvoga svetskog rata i prve dve godine poratnog perioda, po Hrabaku, uzrokovani su dugim iscrpljujuim ratom i tekim ivotom seljatva optereenim hipotekom prolosti i posledicama rata. U tim uslovima bile su naglaene ideje sovjetske Oktobarske revolucije potlaenih klasa i pokorenih naroda, a koje su prenoene vojnicima-povratnicima sa istonog fronta. Naroito je seljatvo tzv. preanskih jugoslovenskih krajeva bilo fascinirano parolama o deobi vlastelinske zemlje bez otkupa i devizom nacionalno-politikog samooprodeljenja. Seljake mase u haotinim uslovima ivota, lako su padale pod uticaj radikalnih elemenata, demagoga, njihovih tzv. spasilakih ideja ili glasina, dok je radniki pokret bio sasvim ogranienog znaaja, koji e svojim delovanjem dobiti istorijsku dimenziju stihijne revolucionarnosti. Pokret Stjepana Radia i HPSS nisu bili po Bogumilu Hrabaku nimalo revolucionarni, nego upravo obrnuto: svojim naglaavanjem nacionalnog momenta planski su otupljivali revolucionarne porive slavonskog seljatva, gladnog zemlje, slobode i sve vee uloge u politikim zbivanjima, zato to su u prvi plan stavljene nacionalne a ne socijalne tenje. Radiev seljaki pokret, vrlo se intenzivno i postepeno probijao do poloaja dominantne politike grupacije u Hrvatskoj, najpre je poetkom 1919. zahvatio seljake srednjake i kulake u pojedinim srezovima, u kojima antiratni pokreti seljatva nisu bili naglaeni, ali su bili pod uticajem boljevikih elemenata. Snanije delovanje HPSS na nesvesni tzv. boljeviki pokret, davali su povratnici iz Sovjetske Rusije i retki malobrojni organizovani revolucionari (pelagievci) i neki istomiljenici u Osijeku i Vukovaru. Meutim, ve od juna 1919. u Slavoniji je rastao i izrazit protivsrbijanski pokret, jer seljaci nisu eleli1. [email protected]

71

72

da se posle ratnih nedaa, ponovo nau u vojnikoj odori, i to kraljevske srpske vojske. Juniji delovi Slavonije, kao i grupe sela uz gradove u kojima su bili jaki frankovci, uzrokovali su indirektnu spregu frankovaca i radievaca, posebno u postavkama nacionalnog pitanja, gde se oba politika pravca nisu suvie razlikovala Radievim usvajanjem hrvatskog dravnog prava. ak i u nekim ranije zelenokadrovskim krajevima, na bazi suprotstavljanja vojnoj sili i nacionalnom zapostavljanju novog reima, prodirao je Radiev pokret. Kao to se HPSS borila protiv novog hegemonizma, kome su se najpre priklonile hrvatsko-slavonske graanske stranke, tako se moda jo ilavije borila protiv svog glavnog rivala u seljakim masama - stihijnog tzv. boljevizma seljakih masa, koja se sa radnikim pokretom vezuje jedino preko boljevikih agitatora i taj pokret nije bio nita manje seljaki od pokreta HPSS. U Radievoj borbi za seljaku neutralnu republiku imanentno je bilo raunanje sa intervencijom sa strane, i to najpre sa intervencijom pariske mirovne konferencije i lino V. Vilsona. Regionalizam u hrvatskim politikim prilikama dolazio je do izraaja u delovanju tzv. zelenog kadra, koji je 1919. godine nekoliko puta obnavljan, kao izraz radikalizovanog nezadovoljstva. U Hrvatskoj je zeleni kadar imao izrazito klasno-agrarni karakter, u Sremu je bio pokret dezertera protiv vojne slube, a u nekim slavonskim srezovima pretvorio se u razbojnitvo i tzv. prevratnike ideje, sa naglaenim klasno-politikim karakterom. Pobuna u septembru 1920. bila je pripremana od HPSS verovatno u vezi sa Radievim suenjem ili u vezi sa radikalizacijom masa pred izbore, gde je odmetanje seljaka od vlasti izvedeno bez plana i ono je po jednima dolo prekasno, a po drugima pre vremena. U oblastima van arita pobune do dizanja seljaka dolo je delovanjem emisara i seljaka iz drugih rejona, esto i prisilom ili su se seljaci pobunili iz svojih posebnih razloga. U delovima Slavonije pokret je imao karakter sa naglaenijim tzv. boljevikim elementom. Pravi uzrok pobune nalazio se u latentnom nezadovoljstvu hrvatsko-slavonskih seljakih masa, i to uglavnom zbog sporog klasno zainteresovanog sprovoenja agrarne reforme i zbog nacionalno-politikog nezadovoljstva. Iako je Hrabak svoj lanak zavrio i objavio 1973. godine, njegovi se istraivaki stavovi nisu radikalno promenili i etrdeset godina posle. Kljune rei: Radikalizacija seljatva, Slavonija, Revolucija.

Radikalizacija, tj. pojaani socijalni bunt slavonskog seljatva zavretkom Prvoga svetskog rata i neposredno posle, po Hrabaku,2 uzrokovani su dugotrajnim ratom i bremenitim ivotom optereenim hipotekom prolosti i posledicama rata, kao i novim idejama Oktobarske revolucije potlaenih klasa i pokorenih naroda, a koje su prenoene vojnicima-povratnicima s istonog fronta. Iako je Hrabak svoj lanak zavrio i objavio 1973. godine, njegovi se istraivaki stavovi nisu radikalno promenili i etrdeset godina posle. Hrabak navodi, kako je seljatvo tzv. preanskih jugoslavenskih krajeva bilo fascinirano parolama o deobi vlastelinske zemlje bez otkupa i devizom nacionalno-politikog samooprodeljenja. Radiev pokret i HPSS2. Bogumil Hrabak, Radikalizacija seljatva u Hrvatskoj i Slavoniji 1919. i 1920. godine, Zbornik Historijskog instituta Slavonije, 10 (Slavonski Brod, 1973): 13-80.

Ivan I. Balta: HRABAKOVI

UZROCI RADIKALIZACIJE SELJATVA

73

nisu bili po Hrabaku nimalo revolucionarni, nego su naglaavanjem nacionalnog momenta planski otupljivali revolucionarne porive seljatva, u prvi plan stavljajui nacionalne a ne socijalne tenje. Ipak, Radiev seljaki pokret, vrlo se intenzivno i postepeno probijao do poloaja dominantne politike grupacije u Slavoniji, u kojima antiratni pokreti seljatva nisu bili naglaeni, ali su bili pod uticajem boljevikih elemenata. Od juna 1919. u Slavoniji je rastao i izrazit protivsrbijanski pokret, jer seljaci nisu eleli da se posle ratnih nedaa, ponovo nau u vojnikoj odori, i to kraljevske srpske vojske. U nekim delovima Slavonije, stvarala se indirektna sprega frankovaca i radievaca, posebno u postavkama nacionalnog pitanja gde se oba politika pravca nisu suvie razlikovala Radievim usvajanjem hrvatskog dravnog prava. U Radievoj borbi za seljaku neutralnu republiku imanentno je bilo raunanje s intervencijom sa strane, i to najpre sa intervencijom pariske mirovne konferencije i lino V. Vilsona. Regionalizam je u Hrvatskoj i Slavoniji dolazio do izraaja i delovanjem zelenog kadra, koji je 1919. i 1920. godine nekoliko puta obnavljan, kao izraz radikalizovanog nezadovoljstva. U Hrvatskoj je zeleni kadar imao izrazito klasno-agrarni karakter, u Sremu je pokret dezertera bio uperen protiv vojne slube, a u nekim slavonskim kotarima pretvorio se u razbojnitvo i prevratnike ideje, sa naglaenim klasno-politiki karakterom. Pravi uzrok pobune po Hrabaku, nalazio se u latentnom nezadovoljstvu hrvatsko-slavonskih seljakih masa, i to uglavnom zbog sporog klasno zainteresovanog sprovoenja agrarne reforme i zbog nacionalno-politikog nezadovoljstva. Mada su se u jugoslovenskoj istoriografiji socijalistikog perioda naglaeno prouavali progresivni pokreti i narodni ustanci, zadravajui se naroito na radnikom pokretu, sva zbivanja ove vrste jo nisu stekla pravo graanstva jugoslovenskih istraivaa. Tako se uee Jugoslovena u Oktobarskoj revoluciji i delovanje povratnika u zemlju ne obrauje dovoljno, ak se ni radniki pokret ne obrauje dovoljno, zakljuuje Hrabak. Seljatvo, iako je privuklo u istraivanje vie naunika specijalista, predstavlja jo uvek zapostavljenu problematiku, izuzev pitanja o agrarnoj reformi od 1919. godine, na emu je radilo dosta naunih radnika. Naroito se nisu izvodila granski kompleksna istraivanja, na primer ispitivanja vezana za socijalni i politiki aspekt, obzirom da je bilo lake prii jednovrsnoj problematici u tako sloenom XX veku. Kad je re o politikim pokretima, primerice seljakom pokretu brae Radi, koji je posebno prisutan u ovoj temi, objektivna nauka se esto meala sa laudacijom tog dela prolosti, stvarajui nacionalistike idole i nacionalne vrednosti. Sve su to razlozi koji uvek iznova trae obradu masovnih pokreta novije prolosti, tim pre to je graa o tim pokretima mnogobrojna i raznovrsna.

74

Hrabak je obrazloio svoje ideje u poduljem lanku o pitanjima radikalizacije seljatva u Slavoniji, kroz dva podnaslova: 1. Uticaj Prvog svetskog rata na politizaciju seljakih masa Slavonije i njegove istorijske posljedice Jo za vreme none sudbonosne sednice Narodnog vea SHS 24. novembra 1918. Stjepan Radi je u svom govoru ukazao na jednu vrlo znaajnu injenicu da je na seljak pre rata spavao, a da ga je istom rat nemilice prodrmao, probudio i uinio ovekom. Taj rat je poradio u seljaku averziju prema militarizmu i drutvenim snagama kojima je potreban, nadalje prema monarhizmu, birokratizmu, tj. prema osnovnim stubovima na kojima je u ovom delu sveta tada poivala buroaska drava. Za graanske politiare jo je tea okolnost bila to nisu shvatili to seljakovo razvijeno oseanje demokratizma i zahtev za samoupravljanjem u osnovnoj eliji socijalno-politikog ivota, odnosno za mirotvornom federativno ureenom republikom koja bi vodila rauna o seljakim interesima. Ve tada je Radi tano predvideo dranje hrvatskih seljakih masa prema predstavnicima graanske politike, koji e malo glasova seljaka dobiti u banovinskoj Hrvatskoj i Slavoniji. Radi je sasvim iskreno priznao da se to republikanstvo kod seljaka razvilo nezavisno od njegovog politikog delanja, i da je to i njega samoga veoma iznenadilo.3 Te znaajne pojave i stavove Radi je jo nekoliko puta ponovio do poetka 1921. godine.4 Dok su zanatski i industrijski radnici, rudari, eljezniari i deo inteligencije bili potrebni i za odravanje industrijske proizvodnje i za obezbeenje drugih potreba za voenje rata, za pozadinske tehnike jedinice i za odravanje dravnog i drutvenog aparata, prema sitnom i srednjem seljaku nije bilo nikakvog obzira, te je on najveim delom sainjavao onu vojsku koja se tukla na prvoj liniji fronta. Ve posle nerodne 1916. godine, tokom hladne i gladne zime 1916-1917. u nekim delovima Habzburke monarhije seljake porodice su bukvalno gladovale. U prolee 1918. godine usled slabe obrade zemlje, rekvirisanja ili prodavanja radne stoke u pasivnim zapadnim jugoslovenskim krajevima bilo je upravo na selu mnogo sluajeva umiranja zbog gladi. Kad je tako unesreen seljak vidio i uo da se u Rusiji posle revolucije besplatno deli seljacima zemlja, on je bio potpuno pokoleban u vernost caru i kralju, i nikakva vojnika disciplina ni crkva nisu mogli zaustaviti ne samo antiratno nego u znatnoj meri ni antiaustrougarsko raspoloenje jugoslovenskih teaka. Zeleni kadar, komitske akcije, pobune u kopnenoj vojsci i razne druge pojave predstavljale su pre svega manifestaciju otpora seljakih3. Stjepan Radi, Politiki spisi (Zagreb: Ognjen Prica, 1971), 324-326, 328-329, 331-333 4. Isto, 336-337. I samim seljacima je bilo jasno da su posle rata postali politiki zreliji i svesniji (Slobodni dom, 29. IX 1920. 23).



75

masa; zato su ti pokreti i akcije, pored ostaloga, bili krajnje stihijski, nepovezani i u osnovi lokalni, dakle seljaki oblici klasnopolitikog negodavanja.5 Kao i 1848. i 1871. godine u Francuskoj, seljatvo je 19181919. godine u jugoslovenskim zemljama, i pored anarhije u jesen 1917. predstavljalo kudikamo veu rezervu za buroaziju i monarhiju (makar se protiv ove i borilo) nego za radniku klasu, ije su revolucionarne snage svim silama nastojale da seljake pokrete ukljue u svoj napad na same osnove graanskog drutva. Do toga je moralo doi ve i zato to ranije socijaldemokratske stranke nisu u svom politikom radu raunale sa seljatvom, a organizovanih povratnika revolucionara iz Sovjetske Rusije bilo je vrlo malo. Seljak tzv. srednje klase je izneverio ruski uzor (odnosno podravao ga je samo kao impuls za klasno angaovanje) ve i zato to radnika klasa nije imala organizovane revolucionarne subjektivne snage, dok je buroazija tih snaga i sredstava za vladavinu (dravni aparat, vojska, politike stranke, uhodan rad privrednih ustanova) imala na pretek. Na gibanje seoskih sitnoburoaskih snaga uticalo je i nereeno nacionalno pitanje. Dok je srbijansko seljatvo dalo politiku snagu svojoj buroaziji, tzv. preanska politika je svoje graanstvo uvukla u otvorenu opoziciju protiv Austro-Ugarske, a potom je reavanje ireg jugoslovenskog pitanja likvidirano svojim uim, nacionalnim koncepcijama u pogledu tzv. nacionalnog pitanja, kao i svojim klasno-politikim delovanjem. 2. Nastanak klasno-politikih akcija slavonskog siromanog seljatva podsticanog od revolucionarnih proleterskih elemenata u uslovima mogue socijalistike revolucije u Jugoslaviji (1919. i 1920) Krajem novembra 1918. u velikoj su se meri stiale akcije zelenog kadra, prevaziene u optoj anarhiji u doba preokreta, pre svega seljakih masa. Na to stiavanje delovalo je nekoliko momenata: opljakano je i razvueno pokretno dobro erara i veleposeda (a u otimanje poseda se tada u Slavoniji ipak nije ulo), padala su obeanja Narodnog vijea Slovenaca, Hrvata i Srba (SHS) da e svaki seljak imati dovoljno zemlje za obradu, primenjene su prinudne mere upotrebom srpskih trupa u funkciji andarmerije. Zbog toga su se nemiri u slavonskim selima privremeno, u toku prva tri meseca nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), prilino stiali.6 U pojedinim upanijama, na primer Poekoj, deavale su se krae bez veeg znaaja, pa je pojedinano bilo i streljanja ili hapenja pljakaa. Poto je andarmerija zatajila, razoruavanje stanovnitva i odu5. Bogumil Hrabak, Oktobarska revolucija i stvaranje Jugoslavije. Pregled (Sarajevo) 11-12 (1967): 433. Danilo Keci, Oktobarska revolucija i agrarno-seljaki pokreti u Vojvodini tokom 1918. i poetkom 1919. godine, Zbornik za drutvene nauke Matice srpske 49 (1968): 6066.

76

zimanje izvesnih opljakanih stvari preuzela je na sebe srpska vojska. 7 Socijaldemokrata Svetozar Deli javio je iz Osijeka da mir i poredak najee uspostavljaju ljudi plaeni od veleposednika ili velezakupaca.8 U Brinju je jo 9. decembra vladala anarhija, koja je samo pojaana time to se narod nakon prvodecembarskog proglasa Kraljevine oseao prevaren, jer su svi listom oekivali republiku.9 Siromano stanovnitvo je smatralo da je revolucija radi toga i izvedena da se oni koriste; ivalj zahvaen boljevikim idejama nije se prihvatao nikakvog posla, a bilo je sluajeva da su i drugi spreavani da rade. Komandant Drinske divizije iz Osijeka (14/27. decembra) je javljao: Uopte, seosko stanovnitvo nestrpljivo oekuje reenje agrarnog pitanja podelom zemlje, i to ga pitanje najvie uzbuuje.10 U upanjskom kotaru od prevrata je najvie nereda bilo u slavonskim optinama Babina Greda, Gradite, Rainovci, upanja i Bonjaci, pa je 4. decembra u upanji smeten jedan vod srpske vojske. Kada je vod napustio mesto, stanje se pogoralo, te je, navodno, pripremana i buna protiv gospode i trgovaca; kotarske vlasti su pretpostavljale da revolucionarni duh u kotaru podrava deo inteligencije, pa i neki svetenici.11 U nacionalno meovitim oblastima istone Slavonije, Podravine i Srema odnose izmeu vojnih vlasti i seljaka komplikovali su meunacionalni odnosi. Poseban problem predstavljala je reakcija trupa Narodnog vijea na vesti o prvodecembarskom ujedinjenju. Tako su u Bjelovaru 4. decembra vojnici 16. puka pevali pesmu Napred stupaj, maem lupaj sa refrenom Glas viteki ujte kralja Karla od megdana i vikali protiv monarhije kralja Petra I i protiv Srba, a za republiku.12 Jo 3. decembra uvee je oko 120 naoruanih6. Dragoslav Jankovi, Drutveni i politiki odnosi u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca uoi stvaranja Socijalistike radnike partije Jugoslavije (komunista) (1. XII 191820. IV 1919), Istina XX veka, zbornik radova Instituta drutvenih nauka I (1959), 39. O stanju u Novom Marofu u prvoj sedmici decembra Mesni odbor Narodnog vea u Varadinu pisao je da seljaci okolnih sela prisvajaju sve vie od vlasnitva veleposeda, tako da uskoro ovo nee imati rezervne hrane ni u ambarima ni van njih; na poljima vade krompir i eernu repu; u zverinjaku se uje pucnjava kao na fronti (samo jo topovi fale), a meso ubijenih jelena javno se prodaje u selu; o umskim etama se vie i ne govori; sa jednog majura odnesena su dva poljoprivredna orua, ak i stoka sa pae, kao i velike zalihe sena; spojevi privatnog telefona veleposeda koji su sluili za vezu sa majurima su rastrgani a stubovi se iz dana u dan seku i odvoze; svinje upravnika imanja su oterane i zaklane. (Arhiv Jugoslavije Hartije Hinka Krizmana, pismo dra Bogdana Ivekovia iz N. Marofa od 10. XII 1918; Josip Vidmar, Prilozi grai za povijest, 19171918, s osobitim osvrtom na razvoj radnikog pokreta i odjeke Oktobarske revolucije kod nas, Arhivski vjesnik, I (1958): 160167. Na osnovu arhiva Zemaljske vlade saznajemo da se jedna andarmerijska patrola sukobila u Kaini 3. decembra sa seljacima koji su pustoili umu zagrebakog nadbiskupa i zemljine zajednice; tu je ubijen jedan seljak (Isto: 154155). Na svom inspekcijskom putovanju natporunik dr uro Kular imao je prilike da jo vidi po slavonskim selima da se dogaaju pljake, da u narodu jo ima mnogo oruja i da je seljatvo raspoloeno za republiku (Isto: 170173). 7. Bogdan Krizman, Graa o nemirima u Hrvatskoj na kraju godine 1918, Historijski zbornik, Zagreb (1957): 129. Red i mir te.razoruanje stanovnitva u Poekoj upaniji, Arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA, VI-143-VIII. br. 4/125. list 4. i br. 4/133, od 20. XI 9. XII i S /19. XII 1920.



77

vojnika iz bjelovarskog garnizona otilo na elezniku stanicu, viui ivela republika! Posle toga vojnici su se s orujem razili po kuama. U mestu nije reagovala srpska eta od sto vojnika. Srpske vojne vlasti drale su da su u istupu vojnika 16. puka (koji je kvalifikovan kao pobuna) imali udela oficiri, ak da su u tome bili i kolovoe.13 Vojnici 28. domobranskog puka u Osijeku razili su se 3. decembra kuama, ponevi oruje. Tome je usledilo dovoenje u Osijek jednog bataljona srpske peadije iz Sremske Mitrovice i jedne brdske baterije iz Banja Luke.14 Dok je stanje po selima bilo prilino mirno, boljeviki agitatori po varoicama nastojali su da seljake mase uvuku u svoje revolucionarne planove. Situacija u ovom smislu bila je karakteristina u Slavonskoj Poegi, gde je voa mesnih komunista Aleksandar Tajkov, zahvaljujui nastalim prilikama u Poegi i okolnim selima, odravao vrlo uspele javne zborove te utrcavao otrov prevratnih ideja u duhu naroda i terorom drao sve u strahu. Odobravao je pljaku dravne, veleposednike i burujske imovine, propovedao je da put u socijalizam vodi preko diktature proletarijata i da je u interesu radnika, seljaka i vojnika da se zavede sovjetska vlast. Seljacima je govorio da jedino Socijaldemokratska stranka zastupa interese i seljakog radnog naroda, te je seljake upisivao u ovu stranku. Prema Tajkovu, sve veleposede trebalo je konfiskovati i besplatno predati na razdeobu seljakim a radni8. Poruka glasi: Ustanovio sam, da se mir i poredak uspostavlja ponajvie od ljudi, koji su izravni ili neizravni plaenici veleposednika i velezakupnika na taj nain, da se seljak batina i pljaka. Narod je strano uzrujan i ako se ne prestane ovim nasiljima u ime dravne vlasti, biti e za kratko vreme gore nego li je bilo pre. Sve ovo ima politiku pozadinu i upereno je protiv narodnog jedinstva. U interesu je opte narodnom i dravnom, da se uspostavi poverenje naroda u novu vlast tako, da se izaalje posebno od ovdanjeg veleposednika neovisno poverenstvo Narodnog vea, koje e ispitati razlog nemirima, zahteve i elje naroda, te narod uveriti, da e se agrarna reforma provesti i da osnovni zakljuak (o agrarnom pitanju B. H.) nije samo trik. Podjedno e nuno odrediti,da se obustavi oduzimanje erarskih predmeta, kao i vraanje ugrabljenih stvari, dok se ne uspostavi poverenje naroda u potene namere Narodnog vea, te se rei pitanje ishodne vojne komande, budui da nije mogue sadanje stanje: dve komande, koje rade jedna kraj druge, a esto i jedna protiv druge. Treba rei odlunu re i ne oklevati (HDA, Spisi Narodnog vijea, telefonsko-telegrafske obavesti). Komandant Drinske divizije iz Osijeka dodao je da mu je Deli izjavio da odeljenja hrvatske narodne vojske koji vre teror i razni agenti izjavljuju stanovnitvu da se teror vri po odobrenju srpske vojske. Komandant je bio protiv oduzimanja pljake od naroda terorom i protiv udaranja kontribucija. Arhiv vojno-istoriskog instituta, Beograd (dalje: AVII), fond: IV/111, br. 3. list 190191. i 4/ 17. XII.1918.). 9. Hrvatski dravni arhiv, Zagreb (dalje: HDA), Spisi Narodnog vijea, telefonsko-telegrafske obavesti. 10. HDA, Spisi Narodnog vijea, Poverenitvo unutranjih poslova I pr. 1117/1918. k. br. 4/ 1918, 7. 11. HDA, fond: Kotarska oblast upanja (dalje: KO), 1 pr./1919, k. 4. izvetaj od 8. I 1919. 12. HDA, fond: Spisi Narodnog vijea, telefonsko-telegrafske obavesti. Odbor Narodnog vea iz Bjelovara predlagao je da se vojska pusti kuama, jer i onako ima mnogo oficira koji nita ne rade. (Isto.) 13. AVII, fond: IV/111., br. 3, list 190191. od 4. / 17. XII 1918, izvetaji komandanta Drinske divizije sa O br. 14275: VI-132-I, br. 5./15, izvetaj leve kolone Drinske divizije, br. 8093. od 21. XII 1918. / 3. I 1919.

78

kim sovjetima. Slino su i boljevici Slavonije, tj. Virovitike, Sremske i Poeke upanije irili meu seljake i vojnike ne samo socijalistike ve isto komunistike ideje.15 Nastavila su se i istupanja vojnika Narodnog vea SHS u izvesnim mestima. Nou 21/22. januara 1919. bila je najznaajnija pobuna lovakog bataljona u Naicama. Vojnici su ubili svog komandira (kapetana Branka Kralja) i etnog narednika, te se razbegli po okolnim selima pljakajui. U garnizonu je ostalo 140 ljudi koji nisu uestvovali u izgredima; oni su razoruani i upueni u sastav 78. peadijskog puka u Osijeku.16 Nekoliko dana ranije, 17. januara, srpske jedinice iz Osijeka, na zahtev Narodne odbrane iz Zagreba, razoruale su narodnu strau na stanici aglin, jer je vie puta izvela izgrede.17 Situacija za reim nije bila zavidna ni u Virovitikoj upaniji. Komandant Osjeke posade smatrao je da se u upaniji oseaju dve vrste pokreta jedni kojima su motivi ekonomskog karaktera i drugi kojima su motivi isto politiki; impuls svih tih pokreta stican je u Osijeku. Jedna pojava bila je potpuno nova, malo vidljiva, ali istorijski vrlo znaajna, naglasio je Hrabak. Bio je to rad organizovanih povratnika iz Sovjetske Rusije i levih socijaldemokrata koji su im prili. Ve u poslednjoj dekadi decembra 1918. poznati rukovodilac u redovima povratnika-revolucionara Nikola Kovaevi boravio je u Brodu na Savi. Tu se sastao sa Stevom Bubliem, urom Salajem, Franjom Fajerbahom, Orsarijem i jo nekim, koji su se s njim sloili gotovo u svim pitanjima, a naroito u pogledu beskompromisne borbe sa socijalministerijalcima (desnim socijaldemokratima Vitomira Koraa, koji je uao u kraljevsku vladu) i u pitanju bezuslovne odbrane prve socijalistike republike i diktature proletarijata. Slian stav Broani su zauzeli i u vezi sa delikatnim pitanjima izgradnje ilegalne partijske mree i tehnike uporedo sa legalnim socijaldemokratskim organizacijama, u pogledu formiranja naoruanih odbrambenih i udarnih grupa, konstruktivnog rada u vojsci i slino. Borbeno raspoloenje za akcije protiv gospode i kaputaa, inovnika, postojalo je kod seljaka u okolnim selima, kod kojih se nalazilo dosta vatrenog oruja i municije. Sa zelenokadrovcima su u to doba i kasnije revolucionarno nastrojeni socijaldemokrati u Brodu na Savi, Slav. Poegi, Staroj Gradiki, akovu, Valpovu i urenovcu odravali satematske kontakte. Poto je Nikola Kovaevi raspolagao sa14. AVII, fond: IV/I-19, br. 5, list 188189, no. 19655. od 20. XI. / 3. XII 1918. Osjeki Srbi su obavestili srpskog komandanta mesta u Osijeku da je veliki deo hrvatskih intelektualaca ozlojeen uspostavom vlasti srpskog regenta u Hrvatskoj i da se oni ne usteu da o tome javno govore (AVII, fond: III-25., br. 4., list 83. od 28. XI./ 5. XII.1918). 15. Josip Vidmar, Prilozi grai za historiju radnikog pokreta i KPJ 1919. god., Arhivski vjesnik, II (1959): 3943, Zagreb. 16. AVII, fond: VI-132-5. br. 5/22; IV/1-11. br. 3., list 265266. 17. AVII, fond: VI-132-I., br. 5/18. Drinska divizija O, br. 1402. od 4/17. I. 1919. efu srpske Vojne linije u Zagrebu.



79

malo vremena, sporazumeo se sa svojim starim znancem urom Salajem da ovaj obie niz susednih mesta (Bosanski Brod, akovo, Valpovo, Belie, Staru Gradiku, Slavonsku Poegu) i uspostavi ilegalnu organizaciju u tim mestima. Posle obilaska Sarajeva Kovaevi se vratio u Zagreb, da sa Vladimirom opiem rezimira postignuto i da se dogovore o daljem radu. Tom prilikom bilo je rei i o povezivanju sa seljacima, naroito onima koji su za vreme rata proganjani ili su bili zarobljenici u Rusiji.18 O radu povratnika iz Sovjetske Rusije na slavonskom selu uskoro su se poeli javljati i predstavnici vlasti. Prvih dana februara 1919. izvetavao je veliki upan Virovitike upanije Zemaljsku vladu da su povratnici uneli boljevizam u Donjomiholjaki kotar i da su njihovoj propagandi ile na ruku privredne prilike. On je, pored ostalog, pisao: Jednako se doznalo, da opstoji u zametku ustrojenje nekoga drutva boljevizma ili nihilizma u Voinu i oko Voina, sastojei (se) iz boljih i naobraenih mladia te aka, sa svrhom, da predobije u svoje redove seljatvo, obrtnitvo i ostali narod, pa ako narodu ne bude udovoljeno u skorije vreme navodno do meseca marta sa agrarnom reformom i razdeljenjem zemljita, kao i ureenjem svih beriva i plaa, da e ponovno uslediti nemiri i revolucija, ali ne kao dosada pljakanjem, nego ubijanjem i to u prvom pogledu dravnih upravnika, a zatim bogataa, idova, ratnih bogataa i kaputaa.19 Prvih dana marta seljaci u optini Voin i Slatinski Drenovac poeli su sami izmeu sebe deliti vlastelinsku zemlju.20 Socijaldemokratska tampa, ak i ona van Slavonije, nije propustila da zabelei ne samo istupanje seljaka protiv vlastelinskih dvorova nego i njihovu spremnost da se odupru vojnoj sili.21 Vlasti, ak i centralne, bile su posebno osetljive na zborove i skupove na kojima bi se govorilo protiv monarhijskog oblika vladavine i protiv militarizma. Zbog toga je ministar unutranjih dela iz Beograda 7. marta dao telegrafsku direktivu hrvatsko-slavonskom banu Paleeku da se zabrane takvi zborovi. Vlastima nije odgovarala propaganda protiv militarizma, posebno, protiv razoruanja naroda. Hrvatsko-slavonske seljake mase nisu bile raspoloene za sluenje u vojsci, iako je pretila opasnost od prestizanja italijanskih imperijalista. Dogaaji u susednoj Baranji su poetkom marta 1919. najneposrednije uticali na radikalizaciju hrvatsko-slavonskih seljaka u Podravini, oko Vara18. Bogumil Hrabak, Jugosloveni uesnici oktobarske revolucije i stvaranje KPJ, Zbornik Filozofskog fakulteta u Pritini, III (19651966): 114 19. Josip Vidmar, n. n., 34 20. Dragia Jovi, Neki podaci o dogaajima u Slavoniji od prvodecembarskog akta do Obznane i radu SRPJ (k), odnosno KPJ, Zbornik Historijskog instituta Slavonije, VI (1968): 123124 21. Glas slobode (Sarajevo), 12. III.1919. 2. Isti list doneo je na prvoj stranici mnotvo manjih napisa o agrarnoj reformi: 14. III.1919. uvodnik; 4. IV 1919. 15. IV 1919. 48. IV 1919. 126. IV 1919. 1

80

dina i u kraju oko Osijeka. Selo Maruevac kod akovca postalo je centar akcije protiv srpske vojske. Skoro svi seljaci bili su zadobijeni za preuzimanje veleposednike zemlje i pljaku gazdinskih kua. Kad su andari i vojska 9. marta poeli da opkoljavaju selo, seljaci su se odupirali orujem, te je u sukobu ubijeno sedam, a ranjeno vie pobunjenih seljaka. Da se situacija sanira i da se pohvataju socijalisti pokretai ovog pokreta, traeno je od bana u Zagrebu da se u Varadinsku upaniju uputi 300 andara, da se u uguivanje nereda ne bi dalje meala srpska vojska. Domae, hrvatsko-slavonske trupe uestvovale su u uguivanju pobune ve 9. marta, tako da je predloeno za pohvalu i nagradu 17 oficira i vojnika koji su se u tim borbama istakli. Slini incidenti desili su se istoga dana (9. marta) u selu Sarvau kod Osijeka, kojom prilikom su socijalisti ubili jednog srpskog vojnika. S obzirom na istovremenu pojavu ostvarenog pokreta, izgleda da je bila re o ire organizovanoj akciji levih socijaldemokrata. Karakteristina pojava zabeleena je u selu Slatiniku (akovaki kotar). Tamo je 5. marta Pero Grgaevi iz Potnjana, poznat kao uesnik u pljakama, delio seljacima neke crvene cedulje i od svakog ubirao po dve krune, jer su te cedulje, navodno, bile doznake za puke koje bi uzeli u akovu.22 U Osijeku su socijalisti-boljevici sredinom aprila ve organizovali neko Radniko i seljako vee, koje je uoi sazivanja skuptine Demokratske stranke (22. aprila) objavilo letak, u kojem se pozivaju radnici i seljaci da oznaenog dana obustave rad, okupe se iza ruka i tako onemogue odravanje buroaske skuptine.23 Prvih dana aprila i Akcioni odbor levice hrvatsko-slavonske socijaldemokratije kritikovao je Koraevu agrarnu reformu kao edo kompromisa izmeu graanske demokracije i feudalaca, jer feudalcima obezbeuje otkupninu, a seljaku ne daje alata ili daje zemlju u prvom redu gazdama i srednjacima.2422. Isto: 5253, 66; Bogumil Hrabak, Veliki politiki trajk u Vojvodini i na ugarskoj teritoriji pod okupacijom srpske vojske 2122. februara 1919. godine, Zbornik Historijskog instituta Slavonije III (1965): 342343; Bogumil Hrabak, Jugosloveni uesnici: 133334; D. Mitrovi, Pobune u varadinskoj upaniji 1919. godine, Vojni istorijski glasnik, 5 (1957): 2324. (9. marta pobunjeni seljaci su uspeli da odre u svojim rukama imanje porodice Erdedi; kod Banskog Dvora poginula su 4 pobunjenika i u Jakopovcu jedan). Na podruju grubinopoljskog kotara u prolee 1919. ponovo je ojaana delatnost razbojnika, za koje se u izvetajima kae da predstavljaju ostatak nekadanjeg zelenog kadra, koji je tu predvodio Rade Matijevi (Dragia Jovi, n. n., 124). 23. Isto, 81 24. Ona obezbeuje feudalcima otkupninu, ali ne daje seljaku alata. Ona daje zemlju u prvom redu srednjim i onim seoskim gazdama, koji je mogu odmah da obrade, jer imadu pretpregu i orue, potrebno za obradu zemlje, doim one seljake, koji toga nemaju, tee obeanjem budueg naseljavanja (kolonizacije). Ona stvara jaz izmeu radnika i seljaka, onog seljaka koji nema, a to zato jer taj seljak ne moe razumeti, kako jedan pretstavnik socijalne demokracije moe to initi. Ona je zametak unutarnjih nemira za sluaj, da si nakon godinu dana privremenog zakupa seljak iz bilo kojeg razloga ne bi mogao zemlju ni zadrati, jer de on tu sada dobijenu zemlju iz aka ispustiti samo ako ga sa nje silom proteraju., Graa za povijest sindikalnog pokreta u Hrvatskoj od obnove pokreta do Kongresa ujedinjenja (19171919), Zagreb, 1955, 207.



81

Jo od decembra 1918. a naroito u martu i aprilu 1919. vojne i civilne vlasti su esto isticale da se boljevizam iri i po selima Slavonije; mada autori tih izvetaja nisu imali potpuno jasne predstave o boljevizmu, parole i nain rada oglaenih agitatora ipak ukazuju da, svakako, nije re o socijaldemokratima socijalpatriotskog tipa, nego eventualno i o nedovoljno svesnim i organizovanim iriteljima socijalistike ideje i prakse novoga tipa. Naroito je veliki upan Varadinske upanije baron M. Kulmer uporno isticao (12. marta) da je pokret u upaniji isto boljeviki, da mu je cilj potpuna podela veleposednikih imanja, podrazumevajui tu i poljoprivredne alate, stoku i pokustvo; pobunjenici su hteli da najpre svre sa seoskim imanjima, pa da se potom okrenu gradovima; u pokretu su se nalazila ravniarska sela oko Varadina, dok su brdski krajevi upanije, gde nije bilo mnogo veih poseda, isprva bili mirni, ali ne i mimo obiaja seljaka iz ravnice. Na takvo stanje duhova, bez ikakve sumnje, uticali su politiki organizovani i neorganizovani povratnici iz ruskog ropstva, koji su u grupama poeli stizati ve krajem februara 1919, njihov idejni uticaj sastojao se u prenoenju navika jednog slobodnijeg ivota na koji su se poeli privikavati, kao i isticanjem primera Oktobarske revolucije.25 Seljaci u Slavoniji ve od aprila 1919. esto su bili apostrofirani u revolucionarnim lecima koji su stizali iz Maarske, uvek pominjani posle radnika i vojnika.26 Neki od tih plakata (za koje se pretpostavljalo da su tampani u Hrvatskoj i Slavoniji) ireni su i po Bosni.27 Elementi klasne borbe u redovima samih seljaka ve su se sasvim ispoljili u junu 1919; u to vreme seljaci su se ve obraunali, koliko su mogli, sa vlastelinstvima, te su na red doli bogati seljaci. Taj momenat bio je vrlo znaajan, jer bogati seljaci poinju da prilaze Radievoj Hrvatskoj pukoj seljakoj stranci, koja je tokom celog prolea 1919. inila velike napore da nacionalnim opijumom usmeri ne samo mase protiv metoda batinakog reima (u politikom smislu, pre svega, protiv stranke demokrata) nego da tim elementom suzbije i istisne socijaliste-boljevike. Davanje zemlje siromanim seljacima nije ilo u raun bogatijim seljacima, jer su ovi imali u zakup zemlju veleposednika, pa je posle obraivali najamnom radnom snagom ili je dalje davali siromanim seljacima u podzakup. Kako je sprega sa bogatim seljacima prirodno vie odgovarala grofovima i njihovim upravnicima, na podsticaj ovih dolo je do pokreta bogatih seljaka protiv agrarne reforme, pa i protiv davanja zemlje u zakup siromanim seljacima.25. Dragoslav Jankovi, n. n., 4243. Vlasti su navodile i agitatore Ruse, Ukrajince i Jevreje, bilo da su doli iz Sovjetske Rusije, bilo da se boljevizuju kao zarobljenici (Vidi: HDA, fond: PrZV, 614, 1753438/1919, v. 762; 614, 175-3438-4211/1919; 6-14, 4303/1919). 26. Josip Vidmar, n. n., 9091, 99 27. K. Isovi, Odjeci i uticaji oktobarske revolucije na prilike u radnikom pokretu Bosne i Hercegovine (19171921), Glasnik Arhiva i Drutva arhivskih radnika BiH VII (1967): 497

82

Krajem prve polovine jula vlasti u Osijeku saznale su da se po okolini Valpova, Habjanovaca i drugim selima kree jedan bivi graditelj na eleznici, Hinko Theves, rodom iz Osijeka, koji propagira boljevizam, veliajui sovjetsku vladu u Budimpeti i Maarsku Sovjetsku Republiku; uz pomo nekih istomiljenika, na primer Steve Maguia iz Habjanovaca, pripravljao je narod na prevrat koji bi se izveo u Osijeku i okolini, obeavajui da e svi dobro iveti kao seljaci, radnici i vojnici u socijalistikoj Maarskoj. Za ovim agitatorom upuena je poternica jo 1. maja 1919. zbog irenja boljevikih letaka, no on je uspeo da se sauva pred vlastima. Leci Tko su boljevici pronaeni su i u polju u Markovcu (kotar Naice); vlasti su pretpostavljale da su ih bacali agenti, a ne avioni iz Maarske. U jednoj krmi u Seoni (optina Naice) bila je ugljenom napisana parola ivela Republika.28 Levi socijalisti irili su po selima letke i broure. U Krievcima u poslednjoj dekadi maja zaplenjena je, na primer, broura Stani prevarena rajo socijaliste Vladimira Stolnikovia, u kojoj je govorio i o socijalistikoj republici, a napadana je monarhija.29 Sredinom juna izmeu pustara Krivaja i Bukovica naeni su leci Sovjetska republika i radni narod, u kojima je propovedano ruenje poretka, obaranje vlade, razjurivanje sudova i drugih organa vlasti, te deoba poseda, a narod je pozivan na revoluciju. Vie stotina pomenutog letka u isto vreme maarski avioni rasuli su nad selom Mali Bukovac i po okolini.30 I legalna socijalistika tampa ukljuila se u diskusiju o agrarnoj reformi. Na primer, zagrebaka Istina krajem juna i prvih dana jula objavila je dva napisa na pomenutu temu. Sarajevski Glas slobode, koji je itan i u Slavoniji, doneo je u pomenuto vreme tri lanka o agrarnom pitanju,31 od kojih je jedan bio posveen neposredno Hrvatskoj i Slavoniji.32 U toku juna javio se novi pokret na selu, naroito u Slavoniji i Sremu pokret protiv odazivanja vojnim pozivima i sa tim u vezi opet je, po trei put, nikao zeleni kadar. Ovu antimilitaristiku agitaciju su jo ranijih meseci sprovodili socijalisti-boljevici. Parole su bile da narodu nije potreban kralj, da optinske vlasti ine zloupotrebu sa pozivima za vojnu vebu. U Poegi su, na primer, pozvani na dvomesenu vebu Aleksandar Tajkov i neki drugi socijalistiki boljevici, iako vie nisu bili u godinama da se smatraju rezervistima. U Poegi je odazivanje vojnoj dunosti bilo slabo. Obaveznici iz sela tivice odbili su da prime poziv, te je u selo upuen odred vojnika.33 Regrutacija je zapinjala i u Bjelovarskoj upaniji.34 Vojni obveznici iz Rainovca u28. Isto, 129130. 29. HDA, fond: PrZV, 615, 5512/1919 30. HDA, fond: PrZV, 614, 175fi385/1919. i 614,17546416037/1919 31. Istina, 26. VI 1919. 5. (Popovi i agrarna reforma); 3. VII 1919, 4 (Sveci blago dele). 32. Glas slobode, 25. VI 1919, 2 (Anketa o agrarnom pitanju); 30. VI 1919, 1 (Povodom agrarne reforme); 3. VII 1919, 2 (Agrarna reforma u Hrvatskoj). 33. HDA, fond: PrZV, 33., 39316136/1919. i 614, 1754788-6544/1919, k. 892; V2, 331488/1919. 34. HDA, fond: PrZV, 6-14, 17507886205/1919.



83

kotaru upanja samo su se delom odazvali pozivu, ali kad su se nali u Rumi, pobegli su iz jedinice. uro i Stjepan Lui odgovorili su od prijavljivanja jedan deo obaveznika u upanjskom selu Sikirevcima. U susednom selu titaru samo su se dva obaveznika javila na poziv. Obaveznici su se u veem broju odazivali pozivu u kotaru upanja tek kad su u sela stigla odeljenja vojnika. No, u etiri optine odazivanja i dalje nije bilo. U optini Podgajci Posavski obaveznici su pokuali da zapale stan belenika. U susednom amcu gotovo svi obaveznici nisu nastupili na vojnu dunost, a stanovnitvo je u svemu postalo nepokorno. U mestu Vrbanji dvojica obaveznika su zaetnici otpora vojnih obaveznika, tako da je u selo moralo biti upueno odeljenje od 20 vojnika. Do 26. juna u ukupno 15 optina upanjskog kotara 540 obaveznika se nije odazvalo pozivu. Optinsko poglavarstvo u Graditu bilo je miljenja da se obaveznici nisu javili, jer su dotadanji obaveznici bili amnestovani.35 S obzirom da su vojne vlasti poele da gone i hvataju one koji su odbili da se jave na vebu, nepokorni su morali da bee iz svojih kua i da se sklanjaju na skrovita i ve iz rata dobro poznata mesta. Tako je nastao novi dezerterski zeleni kadar. No izvetava Sremskog velikog upana o odlaenju dezertera u umu, ministar unutranjih dela traio je od hrvatsko-slavonskoga bana da se u id poalje 70 andara radi hvatanja i kanjavanja odbeglih.36 Istog dana (13. juna) andarmerijska stanica u idu izvestila je svoju brigadu u Zagrebu da je naroito u Ilokom kotaru rairen boljevizam i da su vojni dezerteri u umama. etiri dana kasnije andarmerijska postaja u Iloku javila je da je uhvaeno 18 vojnih begunaca, te je boljeviki pokret splasnuo. Iz Iloka je 150 vojnih obaveznika pobeglo u umu; poto su se organizovali, zapretili su da e napasti na Ilok i osnovati sovjetsku republiku. Iz sela Morovia, Stroinaca i Jamene pobeglo je u goru 100 obaveznika; voa im je bio Medo Bogdanovi, koji je svojevremeno ubio zapovednika strae u Moroviu, a ta je grupa begunaca raspolagala i jednim mitraljezom. Rezultati etueg odreda u Iloku bili su mali; do 19. juna uhvaena su svega dva begunca iz Male Vaice i jedan boljeviki agitator iz ata. Celo selo arengrad sa okolinom je pretraeno, pa je zateen jedan begunac, a za voom komunista nastavljena je potraga. etujui odred u idu uhvatio je 13 dezertera, koji su se skrivali u umama optine Stroinci i Lipovac, dok su se u okolinu Jamene sakupili naoruani vojni begunci iz upanjskog kotara. Odred iz Iloka poao je u Morovi, gde se podelio u dve grupe: jedna je krenula preko Male Vaice i Batrovaca da opkoli sala Mede Bogdanovia, a druga se spustila preko Adaevaca u Morovi, da u isto vreme opkoli Medinu kuu. Bogdanovi ipak nije uhvaen, jer je imao mnogo dostavljaa koji su ga obavetavali o svakom pokretu andarmerije. U Ada35. HDA, fond: K02, 93/310, Pr. 1919, k. 5. 36. HDA, fond: PrZV, G14, 61246161/1919 (8. juna 1919. iz Beograda).

84

evcima je uhvaen samo jedan begunac. Nemone pred organizovanim ivljem vlasti su u Moroviu pribegle novim represivnim sredstvima internisale su porodice trinaestorice dezertera. Do 25. juna na podruju idskog i Ilokog kotara uhvaeno je ukupno 36 vojnih begunaca, uhapeno je est boljevikih agitatora i internisano 18 lica iz porodica dezertera.37 Zbog poziva na vojnu vebu javio se zeleni kadar oko Daruvara i u Poekoj upaniji; ve 19. juna veliki upan je mogao javiti Zagrebu da su seljaci njegove upanije prestali da idu u umu.38 etvrtog jula zapoela je akcija hvatanja pripadnika ete koja je boravila kod sela Gornje Motiine i Gazija (kod Naica); ta eta od 60 lanova sastojala se od vojnih begunaca i onih koji su kao takvi uhvaeni te pobegli iz zatvora.39 Po nekim mestima organizovani dezerteri napadali su i na andarmerijske stanice. U svom telegramu od 12. jula ban Paleek izvestio je ministra unutranjih dela Pribievia da se narod u upanijama Virovitikoj, Varadinskoj, Zagrebakoj i Modrukoj protivi da nastupi u vojnoj slubi. U Naice, Orahovicu i Feriance upueno je stotinu vojnika da rasteraju vojne begunce; u Feriancima je dolo do ozbiljnijeg okraja. U urenovcu nekoliko desetina radnika odravalo je vezu sa dezerterima. U selu Laersko (Slunjski kotar) stanovnitvo je osujetilo intervenciju andara kod hvatanja vojnih begunaca.40 Do jula 1919. agrarni pokret u Slavoniji, pod uticajem socijalista-boljevika koji su seljake stalno podsticali, poprimio je karakter pokreta koji se protivi vojnoj sili nove drave i uopte srpskoj upravi. Negde je to protivljenje jasnije izraeno kroz dezerterstvo i aktivan zelenokadrovski pokret, negde i daljim zaotravanjem na planu agrarnog pitanja. Kod seljaka u Novoj Bukovici pronaeni su komunistiki leci tampani u Maarskoj; isti su pronaeni i kod srpskih seljaka u okolini Daruvara.41 Dajui prve komentare o pobuni, podupan Varadinske upanije Janko Sokoli pisao je (28. jula) Zemaljskoj vladi sledee: Moglo bi se skoro ve sada utvrditi, da je cela ta zavera delo maarskih boljevika preko naih socijalista, koji su u tu svrhu namamili ovdanje vojnike Hrvate, izrabljujui njihovo nezadovoljstvo, to su uopte u vojnitvo pozvani, a hteli su na ustanak privui i okolno seljatvo, rabei kod njih firmu narodnosne momente i zlobno rairenu mrnju proti Srbima. Namera je bila najpre svladati posadu u Varadinu, a onda podignuti na ustanak celo Zagorje, koje bi uz37. HDA, fond: UOZV, 615. 522227761/1919; iz kutije 48231, 65. 121/191828604/ 1919; 6S, 121191828714/1919; 65. 121/191829046; 1919; 65. 121/192830031/1919; 65. 121/1918.30275/1919; 65. 121/ 191830236/1919; 65, 121/191831806/1919 38. HDA, 17547886155/1919; 614, 17507886205/1919 39. HDA, fond: UOZV, 65. 121/1918. 32948/1919, k. 4823. 40. Josip Vidmar, n. n., 146 41. Josip Vidmar, n. n., 138139, 141, 151, 148 (Inicijatori paljevine kancelarija odbornika za agrarnu reformu bila su tri seljaka i tri lugara vlastelina Kuevia).



85

pripomo zagrebakog proleterijata republikanaca u Zagrebu potovalo sovjetsku republiku radnika i seljaka. Podupan je ukazivao i na odjek pobune: stvaranje raznih oruanih skupina koje su ugroavale linu i imovinsku sigurnost, a mogle su ugroziti i javnu bezbednost. Seljaci su bili prisutni i u pripremama sline vojne pobune u Osijeku u vreme generalnog trajka solidarnosti sa borbom Maarske i Ruske Sovjetske Republike 21. jula 1919. godine. Organizatori su planirali da kad pone generalni trajk dovedu svoje pristalice iz urenovca, Petrijevaca, Belia, Donjeg Miholjca i Valpova te zeleni kadar iz Naica; tim snagama trebalo je navaliti na Osijek, posle ega bi neutralisani vojnici uruili napadaima sa sela oruje i kasarne, a zatim uz njih preuzeli vlast u gradu dok ne doe u pomo jugoslovenska Crvena garda iz Maarske, koja bi preuzela vlast i proirila na celu Slavoniju.42 Pre generalnog trajka, u sklopu priprema za prevrat, Hinko Teves koji je ve od 1. maja boravio meu slavonskim seljacima, agitovao je za boljevizam naroito u Beliu, urenovcu i Valpovu. Sa ostalim boljevicima Teves je vrio pripreme za odravanje kongresa komunista na Frukoj gori 5. jula, na kome bi se utvrdili datum i pojedinosti u vezi sa izbijanjem pobune.43 Podulji lanak Hrabaka je na temelju istoriografije, zapravo oslikavanje drutveno-ekonomske i vojne situacije Slavonije u zadnjim godinama Prvog svetskog rata, posleratnog perioda od dve godine te posledicama ujedinjenja junoslovenskih zemalja Prvodecembarskim aktom 1918. godine.

42. Josip Vidmar, n. n., 174., 198; Bogumil Hrabak, Stav jugoslovenskih komunista prema vojsci od kraja rata do pada Maarske komune (19181919), Tokovi revolucije, VI. (1971), Beograd. 43. HDA; fond: PrZV, 614. 1758834/1919. Hapenja u Beliu izvrena su tek 3. septembra (Josip Vidmar, n. n., 201). U Donjem Miholjcu i urenovcu do sredine avgusta uhapeno je 14 osoba (HDA, PrZV, 614, 175413295448970/1919).

86

Ivan I. Balta

HRABAKS CAUSES OF RURAL POPULATION RADICALIZATION IN SLAVONIA 19191920 SummaryRadicalization of rural population of Slavonia at the end of World War I and the first two post-war years, according to Hrabak were hard conditions of a long and exhausting war and years of difficult lives burdened by the mortgage of past and consequences of war. In those circumstances, ideas of October Revolution of oppressed classes and conquered nations were especially prominent. The rural population of Yugoslav areas was especially fascinated by the slogans on sharing of the noblemen land w ithout buyoff and national and political self-determination. Rural masses in chaotic living condition were easily influenced by the radical elements, demagogues, their ideas or rumors on salvation, whereas the labor movement was of a limited importance and it w ill become revolutionary through historical activities. The Movement of Stjepan Radic and HPSS, according to Bogumil Hrabak was not revolutionary at all, quite the contrary: through the stressing of national moment, it was weakening the revolutionary intents of Slavonian rural population that needed land, freedom and a broader role in political activities, because national and not political aspirations were stressed out. Radics Rural Movement was intensively, step by step, gaining the position of a dominant political group in Croatia. At the beginning of 1919, it first affected the population of certain areas in which anti-war movements were not prominent, but they were influenced by the Bolshevik elements. Stronger influence of HPSS on unintentional Bolshevik movement was made by the people returning from the Soviet Russia, a few organized revolutionaries (Pelagics), and some supporters in Osijek and Vukovar. However, as of June 1919, in Slavonia an extreme anti-Serbian movement started developing, as peasants did not want to be soldiers, especially of the Serbian Royal Army, again after the war. Southern parts of Slavonia, as well as groups of villages near towns in which Frankovci were strong, made an indirect relation of Frankovci and Radicevci (supporters), especially related to the national question where both political tendencies were not too different by Radics adoption of Croatian state law. Even in some areas formerly known as zelenokadrovski (green staff) based on opposing the military force and national neglecting of the new regime, Radics Movement was becoming stronger. In the same way that HPSS fought the new hegemonism, that was initially supported by Croatian-Slavonian civil parties, it was even more strongly fighting against its main rival in rural masses wide-spreading bolshevism of the rural masses, connected to labor movement only thorough Bolshevik agitators, and that movement was no less rural than HPSS. In Radics fighting for the neutral rural republic, he immanently counted on the outside intervention, first the intervention of the Paris Peace Conference and V. Wilson in person. Regionalism in Croatian political circumstances was expressed through green staff activity, that during 1919 were renewed several times, as an expression of radicalized discontent. Green staff in Croatia was of a prominent class-agro character, in Srem it was a movement of deserters against military service, and in some Slavonian districts it turned into robbery and subversive ideas, w ith prominent class-political character.



87

Rebellion in September 1920 was prepared by HPSS probably in relation with Radics trial, or the radicalization of masses before elections, where peasants obstruction of government was done w ithout a plan. According to some, it was premature, and according to others it was late. In the regions w ithout rebellion, peasants uprising happened through activities of emissaries and peasants from other regions, frequently by force, or the people were rebelling out of their own reasons. In parts of Slavonia, the movement had a character w ith a more prominent Bolshevik element. The real reason of rebellion was in the latent dissatisfaction of Croatian-Slavonian rural masses, mostly because a slow class interest in the implementation of the agro reform and the national and political discontent. Although Hrabak completed and published his article in 1973, his research attitudes have not radically changed even forty years later. Key words: Radicalization of rural population, Slavonia, revolution.

: 33(497.115)(091)

. 1 , ()

2

, , . , , , . , , , , . , , : , , , , , , , . , , . : , , , , , , , , .1. [email protected] 2. 47023 , .

89

90

(1389) . , . , , . , (. , (1396)) . , (1455) ( 1455). , 14391444 ( ), . , , 1455. . . - . , . miria .3 , () . zeamet, has. Zeamet- , has- . ( ) ( ) (-) , .4 , . 3. , . , , 1974, 154; , , , 1420. , , 1997, 22. 4. . 1455. , , - . , , . ,

zivot i delo akademika bogumila hrabaka

Documents