zdrave i nezdrave emocije

Menu

ZDRAVE I NEZDRAVE EMOCIJE

U okviru kognitino-bihejvioralnog pristupa REBT ima jedinstveno mesto u razlikovanju zdravih i nezdravih emocija u odnosu na ciljeve i vrednostipojedninca. Negativni (aktivirajui) ivotni dogaaji u ivotu praeni su negativnim oseanjima, ali ta negativna oseanja mogu biti zdrava,samounapreujua ili nezdrava, samoosujeujua. U zavisnosti od vrste negativnog ivotnog dogaaja (npr. neuspeh, opasnost, nepravda) javljajuse razliite negativne emocije, kognicije i tendencije u ponaanju, koje mogu biti zdrave ili nezdrave, to zavisi od uverenja koje je aktivirano timivotnim dogaajem. Ukoliko je uverenje fleksibilno, realistino i logino, negativne emocije, misli i ponaanje e biti zdravo i samopomaue. S drugestrane, ukoliko je uverenje rigidno, nerealno i nelogino, emocije, misli i ponaanje pojedinca u loim ivotnim okolnostima e biti samoodmaue inezdravo u odnosu na njegove ciljeve i vrednosti. Kako su uverenja kvalitativno razliita (racionalna i iracionalna), emocije kao posledice aktivacije tihuverenja su takoe kvalitativno razliita.

Albert Ellis je prvobitno naveo 3 kriterijuma za razlikovanje zdravih od nezdravih oseanja (patnja, mentalna blokada i neadekvatno ponaanje). Unastavku navodimo sve poznate kriterijume za razlikovanje jedne vrste emocija od drugih:

fizioloki nezdrava negativna oseanja uglavnom prati pojaana aktivnost autonomnog nervnog sistema, dok je kod zdravih negativnihoseanja ta aktivnost smanjena;bihejvioralni nezdrava negativna oseanja ometaju osobu u postizanju ciljeva, dok zdrava negativna oseanja motiviu osobu da se ponaana samounapreujui nain kako bi dostigla svoje ciljeve;kognitivni nezdrava negativna oseanja su najee povezana sa ekstremnim i nerealistikim razmiljanjem, dok su zdrava negativna oseanjapovezana sa izbalansiranim i realistikim razmiljanjem;fenomenoloki nezdrava negativna oseanja dovode do iskustva psihikog bola i patnje, dok zdrava negativna oseanja ine osobupobuenom u odnosu na postizanje ciljeva u ometajuim okolnostima;socijalni osobu koja doivljava nezdrava negativna oseanja ljudi ee izbegavaju ili su skloni da je kazne ili osuuju, dok su osobi kojadoivljava zdrava negativna oseanja spremniji da prue empatiju i podrku;motivacioni kada osoba doivljava nezdravu negativnu emociju, motivacija za izvoenje predstojee aktivnosti (dostizanje ciljeva) je ilipreterana ili nedovoljna, dok je kod osobe koja doivljava zdravu negativnu emociju upravo onakva kakvu okolnosti zasluuju;psihosomatski osoba koja doivljava negativne nezdrave emocije esto ima psihosomatske poremeaje (pad imuniteta, hormonalneporemeaje, funkcionalne smetnje varenja i disanja), dok osoba koja doivljava zdrave negativne emocije ne samo da nema psihosomatskeporemeaje, ve unapreuje zdravlje i jaa imunitet.

U REBT se navodi osam parova zdravih i nezdravih oseanja, koje prate adekvatne misli i tendencije u ponaanju.

converted by Web2PDFConvert.com

NEZDRAVA EMOCIJA Anksioznost

Kognitivne posledice: precenjivanje negativnih karakteristika pretnje, potcenjivanje mogunosti da se savlada pretnja, zamiljanje jo veepretnje, postojanje vie irelevantnih misli u odnosu na zadatak.

Tendencije u ponaanju: fiziko povlaenje, mentalno povlaenje, ponitavanje pretnje (npr. sujeverje), umrtvljivanje oseanja, traenjerazuveravanja.

ZDRAVA EMOCIJA Zabrinutost, oprez, obazrivost pozitivna trema (hrabrost uprkos strahu)

Kognitivne posledice: realistino sagledavanje karakteristika pretnje, realistino sagledavanje mogunosti da se pretnja savlada, postojanje vierelevantnih misli u odnosu na zadatak.

Tendencije u ponaanju: suoavanje sa pretnjom, konstruktivno postupanje u odnosu na pretnju.

NEZDRAVA EMOCIJA Depresivnost

Kognitivne posledice: sagledavanje samo negativnih aspekata gubitka ili neuspeha, razmiljanje o ranijim gubicima ili neuspesima, razmiljanje osvojoj nesposobnosti da se samom sebi pomogne (bespomonost), razmiljanje o svom bolu i svojoj crnoj budunosti (beznadenost).

Tendencije u ponaanju: povlaenje od pozitivnih podsticaja, povlaenje u sebe, stvaranje sredine konzistentne sa oseanjima, pokuaji da sedepresivnost prekine na samodestruktivan nain.

ZDRAVA EMOCIJA Tuga, nezadovoljstvo

Kognitivne posledice: sagledavanje pozitivnih i negativnih aspektata gubitka, manja usmerenost na ranije gubitke, sposobnost da se sagledamogunost da se sebi pomogne i da se gleda u budunost sa nadom.

Tendencije u ponaanju: izraavanje oseanja u vezi sa gubitkom ili neuspehom, razgovor sa bliskim osobama, traenje pozitivnih podsticajanakon perioda aljenja.

NEZDRAVA EMOCIJA Oseanje krivice

Kognitivne posledice: pretpostavljanje da je sigurno poinio greku, pretpostavljanje vie line odgovornosti i daleko manje odgovornosti drugihnego to situacija nalae, odsustvo razmiljanja o olakavajuim faktorima, razmiljanje o kazni ili odmazdi.

Tendencije u ponaanju: samodestruktivno beanje od bolnog oseanja krivice, preklinjanje za oprotaj, nerealistino obeavanje da vie nikadnee greiti, samokanjavanje (fiziki ili samodeprivacijom), poricanje odgovornosti za greku.

ZDRAVA EMOCIJA Kajanje

Kognitivne posledice: razmatranje sopstvenog ponaanja u kontekstu ostalih dogaaja, pripisivanje odgovarajueg udela line odgovornosti iodgovornosti drugih, uzimanje u obzir olakavajuih faktora, odsustvo razmiljanja o kazni ili odmazdi.

Tendencije u ponaanju: suoavanje sa bolom kajanja koji prati uvianje greke, traenje oprotaja (odsustvo preklinjanja za oprotaj),razumevanje razloga za svoju greku i ponaanje u skladu sa tim uvidom, preuzimanje odgovornosti za tetu i pristanak da se popravi ili nadoknaditeta.

NEZDRAVA EMOCIJA Sramota, stid

Kognitivne posledice: precenjivanje sramnosti podatka koji je otkriven, precenjivanje interesovanja drugih za podatak, precenjivanje teine istepena neodobravanja drugih, precenjivanje trajanja neodobravanja drugih (ukoliko bi se desilo neodobravanje).


AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

Tendencije u ponaanju: sklanjanje od pogleda drugih ljudi, izolacija od drugih, uvanje obraza napadanjem drugih, odbrana ugroenogsamopotovanja na samoporaavajui nain, ignorisanje pokuaja drugih da ponovo uspostave socijalnu ravnoteu.

ZDRAVA EMOCIJA Nelagoda, aljenje, razoaranost

Kognitivne posledice: sagledavanje otkrivene informacije sa samoprihvatanjem i samosaoseanjem, realistinost u pogledu procene interesovanjadrugih za podatak, kao i stepena i trajanja neodobravanja drugih.

Tendencije u ponaanju: nastavljanje aktivnog uea u socijalnim interakcijama, odgovoranje na pokuaje drugih koji ele da uspostavepreanju ravnoteu.

NEZDRAVA EMOCIJA Povreenost

Kognitivne posledice: precenjivanje nepravednosti ponaanja druge osobe, opaanje druge osobe kao nezainteresovane i ravnodune, a sebe kaousamljenog, bez tue panje i razumevanja; razmiljanje o prolim povreivanjima, stav da druga osoba treba da napravi prvi korak.

Tendencije u ponaanju: zatvaranje kanala komunikacije sa drugom osobom, kritikovanje druge osobe bez otkrivanja pravog razloga zaoseanje povreenosti.

ZDRAVA EMOCIJA Razoaranost, aljenje

Kognitivne posledice: realistinost u proceni nepravednosti, opaanje tueg ponaanja kao loeg (nevrednovanje osobe kao loe), nesagledavanjesebe kao usamljene i potpuno bez podrke, odsustvo razmiljanja o prolim razoarenjima, razmiljanje o prvom koraku.

Tendencije u ponaanju: direktno saoptavanje svojih oseanja drugoj osobi, injenje neeg konkretnog kako bi se uticalo da ponaanje drugeosobe bude pravednije.

NEZDRAVA EMOCIJA Nezdravi bes

Kognitivne posledice: precenjivanje stepena u kojem druga osoba ini neto namerno, sagledavanje samo malicioznih sadraja u motivima drugeosobe, sagledavanje sebe kao apsolutno ispravnog, a druge osobe kao apsolutno neispravne, nesposobnost uvianja take gledita druge osobe,planiranje osvete vraanjem istog ili slinog postupka.

Tendencije u ponaanju: napadanje drugog fiziki, verbalno ili pasivno-agresivno, pomeranje napada na drugo bie ili objekat, agresivnopovlaenje, vrbovanje drugih protiv te osobe.

ZDRAVA EMOCIJA Ljutnja, nezadovoljstvo

Kognitivne posledice: odsustvo precenjivanja stepena u kojem je druga osoba postupila namerno, nesagledavanje malicioznih sadraja u motivimadruge osobe, nesagledavanje sebe kao definitivno ispravnog, a drugog kao definitivno pogrenog, sposobnost uvianja take gledita druge osobe,odsustvo planiranja iste takve osvete.

Tendencije u ponaanju: izraavanje sebe drugoj osobi (asertivnost), traenje promene u ponaanju druge osobe, ali bez apsolutistikogzahteva.

NEZDRAVA EMOCIJA Nezdrava ljubomora

Kognitivne posledice: preterivanje u sagledavanju pretnje za vezu koja ne postoji, stav da je prekid veze neminovan, tumaenje obinograzgovora partnera sa drugom osobom kao flert, zamiljanje prevare partnera, stav da je neprivlaan i da e biti ostavljen ako partner izjavi da mu jeneko drugi privlaan.

Tendencije u ponaanju: traenje konstantne potvrde ljubavi, praenje akcija i oseanja partnera, traenje dokaza da partner ima ljubavnu vezusa nekim drugim, ograniavanje kretanja ili aktivnosti partnera, postavljanje testova koje partner treba da proe, vraanje milo za drago partneru zapretpostavljenu neveru, durenje.


AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

0Like 0 TweetTweet 0

SPECIFINE FOBIJE KBT U RADU SA ADOLESCENTIMA

ZDRAVA EMOCIJA Zdrava ljubomora

Kognitivne posledice: Nepostojanje tendencije preterivanja u postojanju pretnje za odnos, odsustvo pogrenog tumaenja obinih razgovoraizmeu partnera i druge osobe suprotnog pola, nepostojanje zaviljanja prevare partnera, prihvatanje injenice da e partner smatrati druge osobesuprotnog pola atraktivnim, nesagledavanje te injenice kao pretnju za odnos.

Tendencije u ponaanju: dozvoljavanje partneru da izraava ljubav bez podsticanja ili traenja uveravanja, dozvoljavanje partneru slobodu bezpraenja njegovih oseanja, akcije i kretanja, dozvoljavanje partneru da pokae prirodno interesovanje za lanove suprotnog pola bez postavljanjatestova.

NEZDRAVA EMOCIJA Nezdrava zavist

Kognitivne posledice: verbalno omalovaavanje osobe koja poseduje eljeni objekat ili osobinu pred drugima, verbalno omalovaavanje preddrugima eljeni objekat ili osobinu, uzimanje eljenog objekta od drugih (liavanje drugih), kvarenje ili unitavanje eljenog poseda drugom.

Tendencije u ponaanju: omalovaavanje vrednosti onoga to se eli i/ili osobe koja to ima, pokuaj samouveravanja u zadovoljstvo sa onim tose poseduje (iako to zadovoljstvo ne postoji), razmiljanje o tome kako da se stekne ono to se eli bez obzira na njegovu korisnost, razmiljanje otome kako da se druga osoba lii eljenog poseda, razmiljanje o tome kako da se pokvari ili uniti drugom eljeni posed.

ZDRAVA EMOCIJA Zdrava zavist

Kognitivne posledice: nastojanje da se dobije eljeni posed ako je on ono to se zaista eli.

Tendencije u ponaanju: iskreno priznavanje sebi da se eli eljeni posed, iskrenost u priznavanju sebi da postoji nezadovoljstvo onim to seposeduje (nepostojanje defanzivnog samouveravanja u zadovoljstvo kada je ono odsutno), razmiljanje o tome kako da se dobije ono to se eli zatoto je ta elja zdrava, dozvoljavanje da druga osoba ima eljeni posed, uivanje u eljenom posedu bez klevetanja te osobe ili poseda.

Do sada su navedena samo nezdrava i zdrava negativna oseanja kao odgovor na negativne ivotne dogaaje. Pozitivna, prijatna oseanja takoemogu biti zdrava i nezdrava. Kao nezdrava pozitivna oseanja najee se navode zaljubljenost, oduevljenje i ushienost, zato to dovode dozaslepljenosti i nedostatka motivacije za svakodnevne sadraje kojima se treba baviti. Iz takvih oseanja najee nastaje problem odlaganja(prokrastinacije). Blokirajue oseanje je i ravnodunost ili neutralan odnos prema sadrajima kojima se bavimo, jer ne nosi motivacionu komponentuka dostizanju ciljeva.

Posted by: terapeut // PSIHOTERAPIJA // anksioznost, bes, depresivnost, hrabrost, kajanje, krivica, ljubomora, ljutnja, nezadovoljstvo, nezdrava oseanja, obazrivost, oduevljenje,povreenost, ravnodunost, razoaranost, sramota, stid, tuga, ushienost, uverenja, aljenje, zaljubljenost, zavist, zdrava oseanja // June 16, 2013

Leave a ReplyYour email address w ill not be published. Required fields are marked *

Name: *

Email: *

Website:

Comment:

Post Comment

TRAI

Search...


AleksandraHighlight

NAJNOVIJI TEKSTOVI

POREMEAJI ISHRANEZDRAVSTVENA ANKSIOZNOST

MOBINGRASKID I RAZVOD

DEPRESIJA KOD DECE I ADOLESCENATA

NEDAVNI KOMENTARI

ARHIVE

July 2013June 2013May 2013

KATEGORIJE

ANKSIOZNI POREMEAJIDECA I ADOLESCENTI

PSIHOTERAPIJAIVOTNI PROBLEMI

TRENUTNO NA SAJTU

2 Users Online

BROJ POSETA

0

MOJ TERAPEUT NA FACEBOOK-U

META

Log inEntries RSS

Find us on Facebook

Moj terapeutLike

122 people like Moj terapeut.

Facebook social plugin


Comments RSSWordPress.org

2013 Moj terapeut

Leaf Theme powered by WordPress


zdrave i nezdrave emocije

Documents