85

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

ZAŠTO VOLIMO DA SE PLAŠIMO?– PSIHOFIZIOLOGIJA HOROR FILMA

Aleksandar Damjanović1,2

Aleksandra Damjanović3

Maja Pantović1

Jasmina Barišić1

UDK: 616.89-008.441-002

1 Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija

2. Medicinski Fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

3 Pharmaswiss, Neuroscience Department, Beograd, Srbija

Kratak sadržaj

Filmska horor industrija privlači gledaocerazličitih društvenih slojeva širom sveta.Ipak ljudi se dosta razlikuju u doživljajuužitka u horor filmovima. Biološki strah jeupozoravajući signal da su smrt, povredaili destrukcija blisko ugrožavajući i dizajni-ran je da upozorava one koji percipiraju daizbegavaju opasne situacije. Specifični delo-vi mozga sadejstvuju kao triger naših reak-cija na stimulus straha su:

• Amigdala• Hipokampus• Hipotalamus• Senzorni korteks• TalamusStudije neuronalne moždane aktivnosti

sugerišu da je prefrontalni korteks, kogni-tivni i emotivni centar učenja koji pomažeinterpretaciji senzornih stimulusa, odgo-vornih za svesnu procenu opasnosti. Na-kon prolaska kroz amigdala, senzorne in-formacije se šalju u korteks.Tu se zastrašu-jući stimulus detaljno proveravaju u svrhudeterminisanja da li su ili ne realno ugroža-vajući. Primarna svrha ovog rada je da sesagledaju individualne razlike u ponašanjuljudi pri gledanju horor filmova, pri čemuodređene crte ličnosti predviđaju i fiziološ-ke reakcije ljudi koji gledaju horor film.Ovaj rad sugeriše i o postojanju različitihstruktura ličnosti koji gledaju ili izbegavajugledanje horor filmova, kao i psihofiziološ-ke razlike među onima koji gledaju hororfilmove.

Ključne reči: strah, psiho-fiziologija,horor filmovi.

ZAŠTO VOLIMO DA SE PLAŠIMO-PSIHOFIZIOLOGIJA

HOROR FILMA

Aristotel (335-322 B.C.) je smatraoda je strah iskustvo gde su ljudi ugroženiod strane nečega što je znatno moćnije isnažnije od njih. Ako je strah povezan sakrajnje ugrožavajućom situacijom, doga-đajima ili objektima koji nas terorišu,zašto ljudi kao kao socijalna bića tolikointrigiraju i “privlače” stvari koje ih pla-še ? Mnoga deca brinu o “boogey man-u”noću, monstrumima ispod kreveta kao io ljudima koji žive u njihovim ormarima.Mnogi koji znaju da monstrumi nisu re-alni, još su ipak uvereni da oni egzistira-ju noću u trenutku kad se ugase svetla.Ljudski um je fasciniran nepoznatim, ajoš više, to nepoznato je u stanju da ih za-strašuje. Šta ako je to ogromno? Šta akoje zeleno? Šta ako je to duh ili monstrum?Potraga za odgovorima intrigira čovečan-stvo vekovima.

Strah je opisivan od strane Čembrlena[1] kao “ jedno iskustvo”. On je smatraoda strah u svom korenskom značenju po-tiče od Anglo-Saksonske reči fáer, kojaznači “iznenadnu opasnost, paniku, strah.” Strah se analizira i sa aspekta evoluci-one nužnosti,jer može pomoći osobi usvrhu preživljavanja odnosno izbegava-nja opasnosti [2, 3]. Ipak ekscesivno sta-nje zaplašenosti može da kreira stanjekognitivne disonantnosti, gde anksio-znost može da se manifestuje u formi fo-bije, koja uslovljava bihejvioralno-kogni-tivnu disfunkciju (stanje) u prisustvu ka-uzalnog objekta ili situacije (DSM-IV,1994). Osoba zna da ga objekt njegovogstraha ne može povrediti, ali se i daljeplaši istoga. Oskara dostojni horor filmo-vi poput The Exorcist, Interview with the

Vampire,Psycho i Alien privlače gledaocesvih statusnih grupa širom sveta.

Dakle šta je sa ovom vrstom filmova ipriča koje kreiraju tako masovnu “bazufanova”? Zašto ljudi vole-žele da se (sa-mo)plaše gledajući ovaj žanr filmova? Dabismo bolje razumeli fenomenologijustraha važno je razumevanje fiziologije ikako ona može da se razlikuje u okvirurazličitih individua.

Fiziologija straha

Kada kao ljudi postanemo zaplašeni,ovo osećanje (stanje) se prostire našim ce-lokupnim telom. To odgovara osećajustezanja u stomaku, nemoćni smo da sepokrenemo, a dlanovi su nam vlažni. Dabismo stekli adekvatnu perspektivu ostrahu neophodno je razmotriti njegoveelektrofiziološke korelate posredstvomproučavanja amigdala, i ostalih cerebral-nih struktura.

Konglomerat endokrinih i fiziološkihstruktura koje podrazumevaju Hipotala-mo-pituitarno-adrenalnu (HPA) osovinutakođe ima važnu ulogu. Između ove tristrukture neuroendokrinog sistema odvijase niz interakcija koje regulišu emocional-nu anksioznost. Hipotalamus sa amigda-lama učestvuje u procesiranju straha po-sredstvom aktivacije simpatičkog nervnogsistema. Kada osoba percipira situacijukao zastrašujuću ili ugrožavajuću, korti-kotropni rilisin faktor (CRF) se oslobađaod strane anteriorne pituitarne žlezde, ko-ja stimuliše adrenalni korteks. CRF po-tom izaziva oslobađanje adrenalina i kor-tizola, povišavajući krvni pritisak kao i ni-vo metabolizma čime se organizam spre-ma da adekvatno reaguje u svrhu preži-vljavanja. Kortizol je primarni glukokor-tikoid HPA osovine i implementiran jeprocesu straha [4]. Iz svega navedenog iz-

86

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

vesno je da je iskustvo straha i njegova fi-ziologija posledica delovanja multiplihmoždanih i telesnih sistema.

Elektrofiziološki korelati straha

Kao odgovor na strah ljudi reagujurazličitim bihevioralnim obrascima.Sva-ko je video osobu koja se izrazito plaši ubioskopu, znoji se ili drži oči pokrivene.Takođe možete i dsmi osetiti tahikardijutokom neke intenzivne scene ili zatezanjemišića neposredno pre udara filmskogubice.To su sve fiziološki odogovori nasituacije koje indukuju strah. Aks [5] jeistraživao fiziološke razlike između stra-ha i ljutnje. U svom istraživanju on je kre-irao situacije koje su inicirale pojavljiva-nje ove dve emocije kod ispitanika. Uovom istraživanju postojao je centralnielement obmane posredstvom kojeg jeovaj istraživač pokušao da kod ispitanikaizazove prirodnu reakciuju. Naime, doksu ispitanici priključivani na EEG, EKG,monitor za registrovanje broja respiraci-je, temperaturu kože i monitor sprovo-dljivosti, monitor za krvni pritisak i inte-grisani mišićni indeks potencijal, svi sudobijali, mali, ne preterano-iritirajući šoksa elektrode. Istraživači su potom nasta-vili sa uobičajenom aktivnošću, tvrdećida postoji izvesna greška u radu opreme,što je uzrokovalo kod njih zabrinutost odeventualnog budućeg strujnog udara. Ta-kođe su rekli ispitanicima da je tehničarkoji je zadužen za opremu prethodno biootpušten, ali da je sada samo privremenoprimljen na jedan dan i da će subjekti na-staviti da rade sa njim, što je kreiralo na-ravno još više straha i neizvesnosti kod is-pitanika. Rezultati studije pokazali su dapostoje jasno definisane fiziološke pro-mene tokom ovog “prinudnog” stanja.Strah je,u odnosu na ljutnju, u većini slu-

čajeva, rezultovao sa višom temperatu-rom lica i kožne sprovodljivosti, mišić-nim potencijalima i porastom respiracije.Ovi rezultati su dali nadu ostalim istraži-vačima u bolje razumevanje elektrofizio-loškog porekla straha

Strah je značajno involviran u anksio-zne poremećaje poput Post-traumatskogStresnog Poremećaja (PTSP) i Generali-zovanog Anksioznog Poremećaja (GAP).Remer i sar [6] potvrđuju da strah možebiti veoma značajan deo strukture lično-sti individua sa GAP. Šin i sar. [7] su ana-lizirali varijacije između sretne i zaplaše-ne facijalne ekspresije, pri čemu su našlida PTSP pacijenti pokazuju pojačan od-govor amigdala i redukovan odgovorprefrontalnog korteksa uz slabljenje ha-bituacije na ekspresiju u desnim amigda-lama. Katbert i sar. [8] su istraživali psi-hofiziologiju straha u odnosu na memo-rijske slike (memory imagery!), specifičnokod fobija, socijalne-anksioznosti, panič-nog poremećaja sa agorafobijom i PTSP.Posmatrali su srčanu radnju, kožnu spro-vodljivost, mišićnu sprovodljivost, kardi-jalni output kod participanata duž širokeoblasti straha, koja je uključivala, prika-zivanje slika koje su potvrđivale učesni-kove socijalne, lične i fizičke strahove.Kao što se i predpostavilo učesnici ovogogleda pokazivali su prisustvo višeg ste-pena uzbuđenja kao odgovor na ponov-no iniciranje prisećanje situacija koje suizazivale strah u odnosu na kontrole.Znatno specifičnije, fobični pacijenti supokazivali viši nivo uzbuđenja (arousal),u odnosu na pacijente sa paničnim pore-mećajem.Ovi rezultati su bili konzistent-ni sa studijom Kuka i sar. [9] koji su za-ključili da fobični pacijenti reaguju viševisceralno, aktivacijom vegetativnog ner-vnog sistema, na strahom /emocionalnošaržirane slike u odnosu na ostale anksi-ozne pacijente.

87

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

U sledećoj studiji, Palomba i sar. [10]istraživane su fiziološke reakcije kod lju-di sa negativnim vizuelnim iskustvom uodnosu na film; zapravo, jedan video pri-kaz je uključivao “pretnju-ugrožavanje”a drugi je uključivao prikaz “hirururškeintervencije.” Tokom ovih video-prezen-tacija beležene su sledeće forme elektrofi-zioloških podataka: EKG zapisi kompa-rativno u odnosu na srčanu frekvencu irasprostiranje električne aktivnosti dužsrčane muskulature; Amplitudu T- talasa(ATT); Respiratornu Sinus Aritmiju(RSA); Nivo kožne sprovodljivosti(NKS); kao i vertikalni elektrookulogram(EOG). Film ‘pretnje-ugrožavanja’ dovo-dio je do konzistentnog simpatičkog od-govora na kardijalnu akceleraciju,sniže-nje ATT i povišenje NKS. Tokom ‘hirurš-kih’ filmova, ATT je bio povišen , NKS jebio još viši u odnosu na filmove “ugroža-vanja”, dok je srčana frekvencija rasla vr-lo brzo. Slična studija o strahu baziranana prikazivanju filmskih horor klipsovaodnosila se na dečiju populaciju kod ko-je je izvršena analiza fizioloških reakcija(NKS i HR varijabilnost (hearte rate va-riability) (11). Njihovi rezultati su poka-zali da tokom izlaganja stimulusima stra-ha, deca pokazuju porast NKS, dok po-stoji pad stope srčane varijabilnosti (hartrate variability). Kao dodatak ovoj studi-ji, pokazano je da postoji korelacija izme-đu nivoa emotivne reaktivnosti i bliskostirelacije ispitivane dece sa najmanje jed-nim od roditelja. Što je bila veća porodič-na povezanost dece i roditelja , to je i re-akcija straha bila manje izražena [12].

Neurološki korelati straha

Amigdale predstavljaju grupu jedaramedijalnog temporalnog lobusa, u koji-ma je identifikovan veliki broj fundamen-

talnih centara odgovornih za procesira-nje straha u okviru kompleksne humaneemocionalnosti.To je mesto u kome se su-stiče psiho-somatska reaktibilnost ljud-skog bića kao odgovor na stanja i podra-žaje, odnosno situacije koje izazivajustrah. Amigdala primaju informacije, pričemu centralno jedro amigdala koordini-še fiziološkim i bihejvioralno-emocional-nim odgovorima [13]. Oslanjajući se naklasične studije Pavlovljevog kondicioni-ranja, ostali istraživači su ispitivali eks-presiju odgovora tokom uslovljavanjastrahom kod pacova i egzaktno su usta-novili značajnost uloge amigdala u uslo-vljavanju strahom [14]. Amigdala nisusamo uključena u odgovor na strah, većsu [15], takođe uključena i u generisanjeautonomne ekspresije straha. fMRI stu-dija je pokazala da aktivacija amigdalatokom naučenog odgovora na straha sig-nifikantno korelira sa NKS. Ostali istra-živači, kao obrazac odgovora na strah iljutnju [16] kao i ulogu u izražavanju po-zitivnih i negativnih emocija [17,18]takođe ističu značaj amigdala što sve za-okružuje njihovu susptancijalnu ulogu ugenerisanju i procesiranju straha.

Adolfs i sar. [19, 20, 21, 22] su eksten-zivno istraživali specifičnosti doživljajastraha kod retkog pacijenta sa perma-nentnim bilaterarnim oštećenjem amig-dala u sklopu Urbach-Wiethe-ovog obo-ljenja. Posledica ovog retkog poremećajaje gubitak procesiranja straha kao i pre-poznavanja situacija koje pobuđujustrah. Drugi istraživači su sugerisali dapogoršanje može biti limitirano npr.samou odnosu na facijalnu rekogniciju [23].Opservirana pacijentkinja sa ovim pore-mećajem mogla je ipak da prepoznaemocionalno-bihejvioralnu konstelacijustraha koja se odnosi na pokrete tela i te-lesni stav. Ipak pokazano je da su amig-

88

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

dala i hipokampus esencijalni za memori-sanje zastrašujućih događaja i stimulusa[24, 25]. Između ova dva sistema postojepreklapanja u funkcionisanju; prednji hi-pokampus je “zaposlen” oko zastrašuju-ćih događaja, dok su amigdala uključenau odgovore na nove stimuluse. Kao do-datak, Petrović i sar. [26] postulirali su dahipokampus i amigdala deluju kao jedin-stveni sistem u organizaciji ekspresijestraha. Kooperacija između hipokampu-sa i amigdala je odgovorna za procesira-nje emocionalne memorije straha. Dol-kos i sar. [27] su našli da vraćanje emoci-onalne memorije kao opozit neutralnememorije izaziva znatno intenzivniji odo-govor amigdala, entorinalnog korteksa ihipokampusa. Kompleksnost koja se od-nosi na prepoznavanje i procesiranje stra-ha u mnogim studijama je povezana sahipokampusom i anteriornim cingulat-nim korteksom (ACK).Pored amigdala ihipokampusa, rostralni deo ACK je po-vezan sa regulacijom nekoliko specifičnihzadataka sa afektivnom investicijom, ko-ja su karakteristična za anksiozni pore-mećaj [27]. Jedna studija je istraživala iz-nenadni odgovor (startle response) na fo-bični strah među populacijom sa fobijomod pauka i zmija [28]. Izlaganje partici-panata stimulusnim slikama zajedno saiznenadnim akustičnim stimulusom, po-kazala je da fobična slika izaziv jaču re-akciju nego neutralni stimulus.

Strah i Psihopatija

Kao što je već pomenuto postoje in-dividualne razlike koje se odnose nakvantitet i kvalitete percepcije i suoča-vanja sa strahom. Ipak razmatrajućimnoge implikacije reagovanja na strah,izdvaja se jedna posebna populacija[29, 30]. Osobe sa dijagnozom kliničke

psihopatije (poremećaj ličnosti) posedu-ju sledeće kriterijume: nedostatak em-patije, površni “šarm” i nedostatakstraha od konsekvenci, među mnogimdrugim atributima [31]. Hejr [32] je je-dan od prvih koji je konstruisao vrlovalidan klinički instrument za dijagno-zu psihopatije- Psychopathy CheckList-Revised (PCL-R). Nedostatak emo-cionalnog odgovora u odnosu na speci-fična stanja je baza Hejrove kliničke di-jagnoze, dok strah predstavlja esencijal-ni emocionalni odogovor na socijalnekonflikte. Suprotno od mnogih verova-nja psihopate nisu samo serijske ubice isilovatelji. Nisu sva istraživanja fokusi-rana na kriminalnu populaciju, već sutakođe orijentisana i na psihopatskepersonalne crte kod individua u opštojpopulaciji. Važno je da ove psihopatskecrte variraju duž kontinuuma individuabez-kliničkih manifestacija ali moguimati efekta na ponašanje uključujući tui preferiranje filmskih žanrova

Bler i sar. [33, 34, 35] su istraživalisposobnost individua sa psihopatijomda prepoznaju različitu facijalnu eks-presiju. Jedan od zaključaka je bio dapsihopate imaju deficit u prepoznava-nju straha. Ovi autori su spekulisali daje nemogućnost psihopata da prepozna-ju facijalnu ekspresiju straha verovatnopovezana sa disfunkcijom amigdala. Uskladu sa ovim zapažanjima, Birbau-mer i sar. [36] su postavili hipotezu dapsihopatsko ponašanje i ličnost mogubiti rezultat deficita uslovljavanja stra-hom. Isti autori su ispitivali periferne,cerebralne i subjektivne korelate uslo-vljavanja strahom kod 10 osoba sa di-jagnozom psihopatije u komparaciji sa10 zdravih subjekata. Uslovljavanjestrahom kod zdravih muških subjekatapraćeno je aktivacijom limbičko-pre-

89

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

frontalnih krugova- uključujući amig-dala, orbitofrontalni korteks, insulu iprednji cingulatum. Kod muškaraca sadijagnozom psihopatije nije dolazilo daaktivacije ovih regiona. Istraživanjeamigdala i njihove uloge u procesiranjustraha može da pruži značajan uvid umoždanu (dis)funkciju psihopatije. Kil isar. [37, 38, 39] su koristili funkcional-ni magnetni neuroimidžing (fMRI) usvrhu testiranja hipoteze o abnormal-nosti limbičkog sistema i temporalnoglobusa uz fokus istraživanja na amigda-lama. U njihovim rezultatima kriminal-ne psihopate su pri uslovljavanju poka-zivale sniženu aktivnost amigdala i od-ređene abnormalnosti temporalnog lo-busa u odnosu na kontrolnu grupu ne-psihopata. Bler i sar. [35] impliciraju dasu amigdala krucijalno involvirani urazvoj psihopatije. Veza koja nedostajeu literaturi o psihopatiji je kako se indi-vidualne razlike u crtama ličnosti mani-festuju, bihejvioralno, psihofiziološki une-kriminalnoj populaciji. Kako se indi-vidualne razlike u psihopatskim crtamamogu projektovati na ponašanje ne-kri-minalne populacije dakle još nije ade-kvatno objašnjeno.

Horor Filmovi

Jedan od najvećih izazova u merenjuemotivno-kognitivne reakcije na film ifilmske žanrove je oblast individualite-ta- odogovor svake osobe na film je ve-oma različit. Neki ljudi uživaju u gleda-nju horor filmova, dok se ostali plašemakar gledajući i kratke filmske trejle-re. Džonston [40] identifikuje četiriglavne oblasti motivacije za gledanjemfilmova kod adolescenata : gledanje kr-vi, nezavisno gledanje, problemsko gle-danje, gledanje jeze. Navedeni motivi su

prediktori za odgovor na grafiku filmai u relaciji su sa kognitivnim i afektiv-nim odogovorima gledaocima filma.Volton [41, 42] je postulirao da nijestrah ono što privlači ljude da gledajuhoror, već činjenica da oni svesno znajuda ne mogu biti povređeni. Prema Vol-tonu [41], jedini način da imate stvarnistrah je da verujete da ste u rukama zla(harm’s way). On je ovaj koncept na-zvao napravi-verovanje ňeorijom (Ma-ke-believe Theory) upravo zbog činjeni-ce, kao što je već rečeno, da oni (gleda-oci) nisu relano u rukama zla. Morel[43] ne prihvata ovu teoriju. PremaMorelu strah može imati znatno višebeživotnih-bezdušnih-apstraktnih for-mi (inanimate) – mi ne moramo da fi-zički vidimo tornado da bi ga se plašili.Kao dodatak, mi možemo da se plaši-mo i za ostale, što je čest slučaj sa gle-daocima.Gledaoci se obično ne plaše zasosptvene živote, ali se plaše za živote li-kova na ekranu. Kantor [44] je ispitao530 iskaza ljudi koji su izražavali svojaiskustva sa gledanjem različitih hororfilmova i efekte filmova na njihov život,tokom budnosti ili spavanja. Preko 1/3ljudi je izvestila o kontinuiranom utica-ju filmova koje su gledali. Ova studijapotvrdila je i značajan uticaj filmova naemocionalnu memoriju kao i na nasta-nak fobija. Kantor i sar.[45[ intervjuisa-li su 90 dece u drugom razredu i 129 ušestom razredu postavljajući im pitanjao formama straha koje su mogle kodnjih da izazovu različiti mediji. Od ispi-tivane dece, 76% je potvrdilo da je ima-lo iskustva posredstvom medija, a pre-vashodno putem filmova. Ostalih 40%referišu o kontinuiranim simptomimaporemećaja spavanja i napetošću [46].Sparks i sar. [47] su analizirali perfor-mansu arousabiliti (povišena kožna

90

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

temperature i SCR) povezanu sa trenut-nim strahom koji nastaje tokom gleda-nja horor filma i njegove relacije sa sko-rovima na Multiple Adjective AffectChecklist (MAACL) – preplašenost,anksioznost, uznemirenost, strah, neiz-vesnost, i osećaj tela. Kada su razmatra-ni zajednički rezultati muških i ženskihispitanika, svi skorovi na subskalamasu signifikatno korelirali sa fenomenomarousabiliti. Međutim kada je načinjenakomparacija individua u odnosu napol, ispitanice su pokazivale signifikan-tan arousabiliti u korelaciji sa upitni-kom, što nije bio slučaj sa ispitanicimamuškog pola. Ipak oba pola su referisa-la o značajnoj telesnoj reakciji na film.Sparks [48] referiše da su oni ispitanicikoji su se u proseku najmanje plašili za-pravo skloni da suprimiraju negativneemocije, pri čemu se njihov strah bazirana fiziološkim odogovorima. Mogućeje takođe da ispitanici nisu svesni sop-stvenih negativnih reakcija zato što iza-biraju njihovu izrazitu supresiju. Onitakođe mogu biti i neiskreni jer ne želeda svoje emocije “demaskiraju”preddrugima.

Dobitnik Oskara “ majstor horora”Džon Karpenter smatra da se u okviruhumane populacije, svi ljudi plaše istihstvari- smrti, bola, gubitka voljenih itd.Filmske komedije se različito prihvatajui percipiraju u različitim kulturama, alifilm koji plaši, zastrašuje u svim kultu-rama. U bioskopima strah je dodatanzbog neizvesnosti koje režiseri i scenari-sti vešto kreiraju. Svi ovi elementi do-prinose pobuđivanju straha i užasa. Štase zapravo dešava sa onim osobama ko-je gotovo strasno i posvećeno žude dagledaju filmove koji indukuju strah?Mnoge osobe, koje svrstavamo u kate-goriju tzv. “tragača za strahom” (‘fear

seekers’), pripadaju grupi ličnosti kojaje vođena željom da gleda horor filmo-ve. Oni pripadaju tipu novelty-seekingličnosti (tragača za novim) i prema Klo-nindžerovoj teoriji njihov preovlađujućitransmiter je dopamin. Ličnosti sa ova-kvim svojstvima je pogodna za predik-ciju ponašanja visokog rizika (nizakstrah) u odnosu sa drugima [49].

Zašto toliko mnogo ljudi voli hororfilm? Ili začarane kuće ? Ili dobre pričeo duhovima?

Strah je rezultat cerebralne evoluci-je, mehanizma koji se pojavio da zaštitinaše predake od skoka u provaliju ili odigranja sa pitonima. Mi obitavamo nazemlji zahvaljujući strahu.Za našu vrstuto je gorak prekrivač koji nas štiti odoštrih ivica.Strah nije prijatno iskustvomada nam omogućava da dišemo. Ipaku kontekstu mračne bioskopske salestrah može biti i zabavan. Strah vero-vatno predstavlja uvek deo zabave, alinjegovo osobeno i čudno zadovoljstvoizrasta istovremeno i u njegov kraj.Imaginacija često komeša i uzdiže strahu svrhu sopstvene koristi. Bilo da besanpas skače na vas u realnom životu biloda taj pas skače sa filmskog ili tv ekra-na vaš mozak inicijalno isto reaguje.Čak iako ste u kontekstu sigurnosti, po-tencijalni štetni stimulus šalje vašimamigdalama upozorenje, što uslovljavaotpuštanje energetizujućih hormona umozgu i telu. Međutim u tom momentui vaš prefrontalni korteks interpretira iprocesira informacije, podsećajuči vasda se radi o filmu i da zaista niste u re-alnoj opasnosti. Pretnja je arteficijelna,ali vaše telo je podvrgnuto realnoj fizio-loškoj reakciji. Zabava strahom kojuosećamo dok gledamo horor film imasvoju osnovu u nekoj vrsti tanga izme-

91

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

đu primitivnog dela našeg mozga(amigdala) i logičkog dela (PFK)

Kada gledate nešto zastrašujuće vašstresni telesni odgovor je istovetan. Našmozak detektuje promene u sredini i ot-pušta dopamin, koji izaziva povećanubudnost („alertnost“). Ovo može bitidobra ili loša promena. U zastrašujućimfilmovima kada se nešto naglo i zastra-šujuće desi naš mozak biva preplavljendopaminom. Režiseri zapravo igraju nasistem koji se razvijao milionima godi-na. Kada dospe do mozga, arousal jearousal. Stanje arousala kada se osobanalazi u mračnoj ulici i kada se suočavasa nekim ko poteže nož na njega, možebiti fiziološki ekvivalentno stanju arou-sala pod koji se osoba nalazi u bioskop-skoj sali i posmatra neku zastrašujućuscenu.

Zašto neki ljudi više vole da se plašeod ostalih

Jedna od teorija sugeriše da gledanjestrašnih filmova predstavlja neku vrstukontrafobije, prevazilaženje straha injegovih limitacija. To može biti razlogzašto su zastrašujući filmovi i igrice ta-ko popularne među decom. Oni se tadanalaze u tački svoga života kada testira-ju svoje granice. Ali takođe i mnogi od-rasli vole horor filmove, tako da izgle-da, da za neke od njih, testiranje grani-ca predstavlja doživotni sukob. Ipak nemožemo generalizovati šta je to što teraadultnu populaciju da je u stalnoj po-trazi za jezom ili u testiranju sopstvenihgranica. To je i zato što između ostalogšto je ponašanje svake individue zapra-vo amalgam i interakcija sredine i ge-netskih uticaja.

Neke studije sugerišu da su senzaci-ji-sklone osobe znatno receptivnije na

dopaminski arousal. Osobe koje se ba-ve ekstremnim sportovima, su npr. ustalnoj potrazi za nagradom i reinfors-mentom (potkrepljivanjem) otpuštanjamoždanih neurotransmitera. Oni funk-cionišu kao da su stalno izloženi narko-ticima, stimulansima. Ali kao i kod uzi-manja svakog drugog medikamenta,razvija se tolerancija pri povišavanjudoza (down-receptorska modulacija)

Naša jedinstvena sposobnost da pla-šimo sami sebe

Ljudi su najbojažljivija vrsta zato štone samo da možemo da reagujemo nablisku opasnost, već i zato što možemoda koristimo sopstvenu maštu da bi an-ticipirali opasnost koja će se desiti u bu-dućnosti i koja možda čak i neće bitimoguća da se odigra. Oblasti ljudskogmozga koje dopuštaju i omogućavajuznatno kreativnije i interesantnije odvi-janje različitih aspekata ponašanja ta-kođe dopuštaju i zabrinutost što kod ži-votinja nije slučaj. Mi ispoljavamo dvevrste straha. Postoji strah koji je utkanu naše genetske mape i koji nas čini za-plašenim od stvari od kojih su se još na-ši preci plašili, jer im je ta vrsta strahaomogućavala opstanak : strah od visi-ne, zmija, mraka. Druga vrsta straha jenaučeni strah pri kojem neutralni sti-mulusi postaju zastrašujući zbog nekeasocijacije sa bolom ili distresom kojismo doživeli i međusobno ih povezali.Ako vas ugrize pas kada ste bili dete,onda se u sadašnjosti možete plašiti sva-kog psa. Ukoliko vas ugrize ajkula, pla-šićete se i okeana. Očigledno je ova vr-sta straha veoma personalizovana i po-tencijalno iracionalna. Postoje strahovikoji mogu pobuditi maštu upravo kadase smeštate u postelju- strahovi koje vaš

92

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

racionalni mozak prepoznaje kao nea-dekvatne i iracionalne, ali sa kojima vašprimitivni deo mozga nije u stanju da seuhvati u koštac. Pisac Stiven King je naelokventan način predstavio rvanje lo-gičnog i emocionalnog u svojoj kratkojkolekciji priča „Nočna straža “. King jeverovatno najupečatljiviji deskriptornesanice u istoriji književnosti i vrlo suparadigmatični njegovi završni redovi:

“Ne volim da spavam sa stopalimakoja vire izvan prekrivača. Osećam sezastrašenim zato što hladna ruka uvekmože da ščepa moj zglob. Međutim sviznama da se to u stvarnosti nikada nezbiva. Stvar koja boravi ispod mog kre-veta i čeka da me zgrabi za članak nijerealna. Ja znam to, i takođe znam, daako sam dovoljno oprezan i držim svo-ja stopala ispod prekrivača, niko nećeni moći da ih zgrabi!“

VIŠE OD ZAKLJUČKA

Horor jeste emocija, reakcija i posle-dica, ali istovremeno i žanr koji pred-stavlja formu umetnosti koja sadrži je-zgrovnu tradiciju-konvenciju tema, mo-tiva i specifičnog stilsko-estetskog pri-stupa. Motiv, s druge strane, predsta-vlja obično dominantno uobličenje po-navljajuće ideje namenjene da produbiosnovnu tematiku. Upravo dugotraj-

nost žanrovske umetnosti (pa i samoghoror filma, sic!) dokazuje da se ona, iz-među ostaloga, bavi osnovnim vidovi-ma, biološke, psihofiziološke, egzisten-cijalne i socijalno-psihološke problema-tike, što predstavlja značajan „mamac“za publiku. Horor predstavlja idejno-stilski pravac, koji treba da stvara spe-cifičnu fikciju života iz kojeg je uklo-njen i najmanji prizvuk dosade. Uosta-lom i sam Hičkok priznaje: „Ukoliko jenegativac uspešniji utoliko će i film bitiuspešniji“- a sve to još više, pored nu-žno arhetipskog sukoba na relaciji do-bro-zlo, potencira i postmodernističkisimulakrum sveta bez opstruktivne do-sade. Ako neki tip filma ili literaturestalno privlači publiku, onda raste po-treba da se taj fenomen objasni. Iakoovaj žanr i pored vremenske distance irazličitih tehničkih i fabulativnih modi-fikacija usađuje u konzumente-publikuosećaj čudne, neobjašnjive nelagodno-sti, nespokojstva ,ali kod mnogih i pri-vlačnu egzaltaciju, gledalac može da re-aguje na različite načine pred sadržaji-ma ovih dela, nesvestan koji su to moti-vi koji ga pokreću na specifične intelek-tualne, emotivne ili telesne reakcije. Zafilmske kritičare, psihologe, psihijatre,antropologe ali i ostale ljubitelje „sed-me umetnosti“ to postaje značajan her-meneutički (interpretativni) podsticaj.

93

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

94

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

WHY DO WE LIKE FRIGHTENING:PSYCHOPHYSIOLOGY OF HORROR MOVIES

Aleksandar Damjanović1,2

Aleksandra Damjanović3

Maja Pantović1

Jasmina Barišić1

1 Clinic for Psychiatry, Clinical Centreof Serbia, Belgrade, Serbia

2 School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia

3 Pharmaswiss, Neuroscience Department, Belgrade, Serbia

Summary

The horror film industry brings in viewersfrom all over the world and from every ca-ste of life. But, people differ greatly in theirenjoyment of horror movies. Biologicallyfear is a warning signal that death, injuryor destruction is imminent, and it is desig-ned to cause the perceiver to avoid the dan-gerous situation. Fear, psychologically, isalso a warning, and it basically functions toprevent the possibility of personality disin-tegration.. Specific parts of the brain worktogether to trigger our reactions to fear sti-muli. These include:

• Amygdala• Hippocampus• Hypothalamus• Sensory cortex• ThalamusStudies of neuronal activity in the brain

have suggested that the prefrontal cortex, acognitive and emotional learning centerthat helps interpret sensory stimuli, is re-sponsible for the conscious assessment ofdanger. After passing through the amygda-la, sensory information is sent on to thecortex. There, the frightening stimulus isexamined in detail to determine whether ornot a real threat exists. The primary purpo-se of this papaer was to look at the indivi-dual differences in people’s horror film vie-wing behavior; furthermore, whether cer-tain personality traits predicted physiologi-cal reactions to horror film viewing. Thesepaper also suggest personality differencesin people that watch horror movies and pe-ople that do not. Furthermore, it suggestspsycho-physiological differences withinand between those that watch horror films.

Key words: fear, psycho-physiology,fear, horror movies.

1. Chamberlain A. On the words of “Fear” incertain languages. A study in linguisticpsychology. Am J Psychol 1899;10(2):302-5.

2. Cannon W. Recent studies of bodily ef-fects of fear, rage, and pain. JPPSM1914; 11(6):162-5.

3. Ohman A, Mineka S. Fears, phobias, andpreparedness: Toward an evolved modu-le of fear and fear learning. Psychol Rew2001; 108(3):483-522.

4. Buss K, Davidson R, Kalin N, GoldsmithH. Context-specific freezing and associa-ted physiological reactivity as a dysregu-lated fear response. Dev Psychol 2004;40(4):583-94.

5. Ax A. The physiological differentiationbetween fear and anger in humans.Psychosom Med 1953; 15(5)433-42.

6. Roemer L, Salters K, Raffa S, Orsillo S.Fear and avoidance of internal experien-ces in GAD: Preliminary tests of a con-ceptual model. Cognitive Ther Res 2005;29(1):71-88.

7. Shin L, Wright C, Cannistraro P, et al. Afunctional magnetic resonance imagingstudy of amygdale and medial prefrontalcortex responses to overtly presented fe-arful faces in Posttraumatic Stress disor-der. Arch Gen Psychol 2005; 62(3)273-81.

8. Cuthbert B, Lang P, Strauss C, Drobes D,Patrick C, Bradley M. The psychophysio-logy of anxiety disorder: Fear memoryimagery. Psychophysiology 2003;40:407-22.

9. Cook E III, Melamed B, Cuthbert B,McNeil D, Lang P. Emotional imageryand the differential diagnosis of anxiety. JConsul Clin Psych 1988; 56(5):734-40.

10. Palomba D, Sarlo M, Angrilli A, Mini A,Stegagno L. Cardiac responsesassocia-ted with affective processing of unplea-sant film stimuli. Int J Psychophysiol2000; 36(1):45-57.

11. Gilissen R, Koolstra C, van Ijzendoorn M,Bakermans-Kranenburg M, van derVeerR. Physiological reactions of preschoo-lers to fear-inducing film clips: Effects oftemperamental fearfulness and quality ofthe parent-child relationship. Dev Psy-chol2007; 49(2):187-95.

12. Gilissen R, Koolstra C, van Ijzendoorn M,Bakermans-Kranenburg M, van der VeerR. Physiological reactions of preschoo-lers to fear-inducing film clips: Effects oftemperamental fearfulness and quality ofthe parent-child relationship. Develop-mental Psychobiol 2006; 10:187-95.

13. Ledoux J, Muller J. Emotional memoryand psychopathology. Philos T Roy SocB 1997; 352(1362):1719-26.

14. Cheng D, Knight D, Smith C, HelmstetterF. Human amygdala activity during theexpression of fear responses. BehavioralNeuroscience 2006; 120(5):1187-95.

15. Knight D, Nguyen H, Bandettini P.The ro-le of the human amygdala in the produc-tion of conditioned fear responses. Neu-roImage 2005; 26(4):1193-200.

16. Sinha R, Parsons O. Multivariate respon-se patterning of fear and anger. Cogni-tion Emotion 1996; 10(2):173-98.

17. Calder A, Lawrence A, Young A. Neu-ropsychology of fear and loathing. Mac-millan Magazines Ltd. 2001; 2:352-63.

18. Hamann S, Ely T, Hoffman J, Kilts C. Ec-stasy and agony: Activation of humanamygdala in positive and negative emo-tion. Psychol Sci 2002; 13(2):135-141.

19. Adolphs R, Tranel D, Damasio H, Dama-sio A. Impaired recognition of emotion infacial expressions following bilateral da-mage to the human amygdala. Nature1994; 372(6507):669–72.

20. Adolphs R, Tranel D, Damasio H, Dama-sio A. Fear and the human amygdala. JNeurosci 1995; 15:5879–91.

95

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

Literatura:

21. Adolphs R, Tranel D, Hamann S, YoungA, Calder A, Phelps E. Recognition of fa-cial emotion in nine individuals with bila-teral amygdala damage. Neuropsycholo-gia 1999; 37(10): 1111–1117.

22. Adolphs R, Gosselin F, Buchanan T, Tra-nel D, Schyns P, Damasio A. A mecha-nism for impaired fear recognition afteramygdala damage. Nature 2005;433(7021):68–72.

23. Atkinson A, Herbelein A, Adolphs R. Spa-red ability to recognise fear from staticand moving whole body cues followingbilateral amygdala damage. Neu-ropsychologia 2007; 45(2):2772-82.

24. Strange B, Dolan R. Anterior medial tem-poral lobe in human cognition: Memoryfor fear and the unexpected. CognitiveNeuropsych 2006; 11(3):198-218.

25. Cvetić T, Damjanović A, Jovanović A, Vu-ković O, Jašović-Gašić M. Abstrakt bookof the Second Eastern European Psychi-atric Congress of the Psychiatric Associ-ation for Eastern Europe and the Bal-kans 2009, Apstrakt br. 29.

26. Petrovich G, Scicli A, Thompson R,Swanson L. Associative fear conditioningof enkaphalin mRNA levels in centralamygdalar neurons. Behavioral Neuro-science 2000; 114(4):681-6.

27. Dolcos F, LaBar K, Cabeza R. Remem-bering one year later: Role of theamygdala and the medial temporal lobememory system in retrieving emotionalmemories. PNAS 2004; 102(7):2626-31.

28. Pissiota A, Frans O, Michelgard A, et al.Amygdala and anterior cingulate cortexactivation during affective startle modula-tion: A PET study of fear. Eur J Neurosci2003; 18:1325-31.

29. Blair R, Peschardt K, Budhani S, MitchellD, Pine D. The development of psycho-pathy. J Child Psych Psych 2006; 47(3-4):262-75.

30. Damjanović A. Film i psihopatologija. En-grami 2006; 28(1-2):27-35.

31. Cleckley H. The Mask of Sanity. In: EmilyS. Cleckley editor. An attempt toclarify some issues about the so calledpsychopathy (5th ed) Georgia: Augusta;1988.

32. Hare R. Psychopathy Checklist Revised(PCL-R): 2nd Edition. Multi-Health Sys-tems; 1991.

33. Blair RJ. Considering anger from a cog-nitive neuroscience perspective. WileyInterdiscip Rev Cogn Sci. 2012;3(1):65-74

34. Blair R, Mitchell D, Peschardt K, et al. Re-duced sensitivity to others’ fearful expres-sions in psychopathic individuals. PersIndivl Differ 2003; 37:1111–22.

35. Blair J. Neurological basis of psycho-pathy. Brit J Psychiat 2003; 182:5-12.

36. Birbaumer N, Veit R, Lotze M, et al. Defi-cient fear conditioning in psychopathy: Afunctional magnetic resonance imagingstudy. Arch Gen Psychiat 2005; 62:799-805.

37. Kiehl K, Bates A, Laurens K, Liddle P,Hare R. Brain potentials implicate tempo-ral lobe abnormalities in criminal psycho-paths. J Abnorm Psychol 2006;115(3):443-53.

38. Kiehl K, Smith A, Hare R, et al. Limbic ab-normalities in affective processing by cri-minal psychopaths as revealedby functi-onal magnetic resonance imaging. SocBiol Psychiat 2001; 50:677-84.

39. Kiehl K, Smith A, Mendrek A, Forster B,Hare R, Liddle P. Temporal lobe abnor-malities in semantic processing by crimi-nal psychopaths as revealed by functio-nal magnetic resonance imaging.Psychiat Res: Neuroim 2004; 130:197-312.

40. Johnston D. Adolescents’ motivations forviewing graphic horror. Hum CommunRes 1995; 21(4):522-52.

41. Walton K. Fearing fictions. J Philos 1978;75(1):5-27.

96

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3

42. Damjanović A. Rastuća knjiga tame-vivi-sekcija psiholoških motiva horror žanra ufilmu i literature. Beograd: DekoArt; 2006.

43. Morreall J. Fear without belief. J Philos1993; 90(7):359-66.

44. Cantor J. “I’ll never have a clown in myhouse” – Why movie horror lives on. Po-etics Today 1994; 25(2):283-304.

45. Cantor J, Byrne S, Moyer-Guse E, RiddleK. Young children’s descriptions of theirmedia-induced fright reactions. Rad pre-zentovan na the Convention of the Inter-national Communication Association,San Francisco, CA, Maj 2007.

46. Damjanovic A, Cvetic T, Jovanovic A, Vu-kovic O, Jasovic-Gasic M. Modern moviepsychiatry. Abstract book of the SecondEastern European Psychiatric Congressof the Psychiatric Association forEastern Europe and the Balkans, 2009.Apstrakt br. 28.

47. Sparks G, Spirek M, Hodgson K. Indivi-dual differences in arousability: Implicati-ons for understanding immediate and lin-gering emotional reactions to frighteningmass media. Commun Quart 1993;41(4):454-76.

48. Sparks G. Understanding emotional re-actions to a suspenseful movie: The in-teraction between forewarning and pre-ferred coping style. Commun Monogr1989; 56:325-40.

49. Bevin R. Novelty seeking and reward: Im-plications for the study of high-risk beha-viours. Curr Dir Psycholl Sci 2001;10(6):189-93.

Aleksandar DamjanovićKlinika za psihijatriju, Klinički centar SrbijePasterova 2, 11000 BeogradE-mail: damal64@yahoo.com

97

Engr

ami

vol.

33

jul-s

epte

mba

r 20

11.

br. 3