zastitna iskopavanja na lokalitetu dvoriste gimnazije zbornik narodnog muzeja cacak

8/15/2019 Zastitna Iskopavanja Na Lokalitetu Dvoriste Gimnazije Zbornik Narodnog muzeja Cacak

http://slidepdf.com/reader/full/zastitna-iskopavanja-na-lokalitetu-dvoriste-gimnazije-zbornik-narodnog-muzeja 1/14

7

Мр КатаринаДМИТРОВИЋ

археолог, виши кустос,

Народни музеј Чачак

Вујадин

ВУЈАДИНОВИЋ археолог, кустос

Народни музеј Чачак

УДК: 902.2(497.11)"2014" 903/904(497.11)

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКАИСКОПАВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУДВОРИШТЕ ГИМНАЗИЈЕ У ЧАЧКУ –КАМПАЊА 2014. ГОДИНЕ

АПСТРАКТ: У тексту се обрађују резултати истраживања локалитета Двориште Гимназије у

Чачку из кампања обављених током 2014. године. Истом приликом начињен је покушај повезивања

античких и средњовековних археолошких целина са већ познатом остацима из ближе и даље околине

налазишта претпостављајући намену овог широког комплекса на простору савременог Чачка и његове

ближе околине.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Чачак, антички објекат, хришћанска некропола, стамбено-утилитарни објек-

ти, XIX-XX век

Откриће античких и средњовеков-них целина на простору савременог Чач-ка у последње време више не представљапосебну сензацију, већ се све више по-казују као правило. Да је најужи центарграда био интензивно насељаван и ур-

банизован у овим периодима, сведоче инајновији резултати археолошких истра- живања на локалитету Двориште Гимна-зије у Чачку. Ова ископавања су ималазаштитни карактер, будући да је на већемделу садашњег гимназијског двориштапланирана изградња нове фискултур-не сале. У циљу јаснијег и ефикаснијегпраћења евентуалних археолошких це-лина обављена су и геофизичка мерења,

чији су резултати послужили за прециз-није позиционирање сонди.

У 2014. години археолошка ископа-вања изведена су у оквиру две кампање –током јуна и новембра месеца. Наставакархеолошких радова на овом локалитетубио је усмерен ка потпунијем сагледавању римске архитектуре, стратиграфије нала-зишта и стварању што целовитије слике оантичком хоризонту на ширем просторуграда.

У јунској кампањи отворене су трисонде укупне површине 124,5 м2, док јепроширење сонде 2, обављено током но-



Мр Катарина ДМИТРОВИЋ , Вујадин ВУЈАДИНОВИЋ

8

вембра исте године, обухватало површи-ну од 89 м2 (Т. I).1

Сонда 1/14 постављена је на север-

ном делу дворишта, димензија исток-за-пад 6,9 м и север-југ 3,8 м. У оквируове целине пронађени су остаци већеграђевине зидане притесаним каменоми кречним малтером (T. II/1, 2). Дужи-ном целог јужног профила сонде пружаосе зид очуван до висине од 1,56 м, док је у западном делу сонде пронађен улаз саделимично очуваним довратницима идрвеним прагом, као и део зида који се

одвајао од улаза и пружао према северу,зидани на исти начин. Мањи део некогпреградног зида пружао се од јужног зида у правцу севера у дужини од 1,1 м, док јенајвероватније његов негатив дефинисан у северном профилу сонде. Лежао је пре-ко једне јаме (јама 1), овалне основе, ди-мензија 2,6 х 1,6, дубине око 25 цм, чијуиспуну карактерише тамномрка земља саналазима животињскох костију и реткекерамике.

Стратиграфију сонде 1 чине сле-дећи слојеви: испод слоја асфалта и ње-гове супструкције од наваљаног шљункапростире се дебео слој рецентног шута(укупне дебљине 1,2 м) са великом ко-личином песка, опеке, црепа, камена и рецентних предмета (уломака стакленихи керамичких посуда, различитих метал-

них предмета и животињских костију).Компактан слој шута откривен на рела-тивној дубини од 1,2-1,4 м и разликујесе од претходног слоја само по нешто ин-

1 Археолошка ископавања финансирана су из буџета градаЧачка, а инвеститор је Гимназија у Чачку. Извођач радова јеНародни музеј у Чачку, под руководством Катарине Дми-тровић, кустоса Музеја, док су стручну екипу сачињавалиВујадин Вујадиновић, археолог-приправник, Јелена Марја-новић, апсолвент археологије из Г. Милановца, Љубинка

Павловић, Дубравка Михаиловић и Катарина Лазаревић,студенти археологије из Чачка.

тензивнијој концентрацији мрке земље,док су остале карактеристике готовоидентичне. Овај слој лежи директно наздравици светломрке боје и глинови-те структуре, без налаза, на релативнојдубини од 1,8 м. Будући да на просторуцеле сонде није евидентиран старији слојиз времена пре рушења ове грађевине,закључено је да истражени објект требаопределити у XIX-XX век. Потврду заовакво датирање налазимо у фотогра-фијама дворишта Гимназије из 30-тихгодина прошлог века, као и усменим са-

општењима госпође Вере Рисимовић,која у Мутаповој улици станује више од80 година. Према њеним речима, на овомместу је постојала стамбена кућа породи-це Миловановић, страдала у савезничкомбомбардовању 1944. године.

Сонда 2/14 налазила се на око 8 м јужно од сонде 1, димензија исток-запад9,6 м и север-југ 9,1 м. У централномделу сонде остављен је контролни про-фил, димензија 8,8 х 2 м, оријентисандужом осом правцем исток-запад, чиме је сонда подељена на два сектора – се-верни и јужни. Стратиграфска слика угорњим партијама идентична је са већнаведеном из сонде 1. Испод слоја асфал-та и насипа дебљине 0.8 м лежао је танакслој нивелације од ситног шљунка, а подњим слој тамномрке земље са спорадич-

ним деловима античког шута (камен,опеке и тегуле), фрагментима керамикеи животињским костима. Овај културнислој у целом свом обиму није показиваоодређене разлике у боји или квалитету,али је керамика из виших партија има-ла карактеристике продукције новијегвремена, а у нижим деловима античкепровенијенције. Комади античког шута,најчешће кровне грађе, по овој повр-

шини нису једнако заступљени, већ се



9

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ

ДВОРИШТЕ ГИМНАЗИЈЕ У ЧАЧКУ – КАМПАЊА 2014. ГОДИНЕ

на појединим местима запажају интен-зивније концентрације (на средини јуж-не половине, као и уз западни профил).Слој тамномрке земље са шутом лежи наслоју светлије, мешане земље, у којој има ретких налаза античке керамике, мрвље-не опеке и животињских костију. Исподњега је здравица, светломрка земља гли-новите структуре, без налаза.

У источном делу сонде истраженису темељи зида правца пружања север - југ са благим скретањем према истоку,дужине 4,1 м на северној и 3,6 м на јуж-

ној половини сонде (T. III/1). Са деломкоји је остао неистражен у контролномпрофилу, укупна дужина зида износиоко 10 м. Зид је ширине 0,65 цм, зиданод ломљеног и притесаног камена веза-ног кречним малтером. Темељно проши- рење зидано на исти начин је на 30 цмод откривене крунице зида, испод које је темељ формиран од крупнијег облутка.Малтерна подница откривена је на удаље-ности од 1,2 м од унутрашњег лица зида.Површину ширине 1,2 м између линијапода и зида заузима тамномрка земља саделовима шута и ретким керамичким на-лазима. Након уклањања овог слоја дефи-нисан је негатив зида или канал ширине0,6 м, укопан у здравицу, који се пружаопаралелно са зидом, тачно на половиниширине простора између зида и малтер-

ног пода.Гроб 1 лежао је преко површине са

античким шутом између зида и малтер-ног пода, уз контролни профил Ј поло-вине сонде (T. III/1, 2). Његовим укопа-вањем уништен је мањи део пода. Радисе о скелетно сахрањеном покојнику,оријентације З – И са главом на З, поло- женом на леђа са рукама савијеним у лак-товима и затвореним шакама поставље-

ним на рамена, док су фемури затечени у

вертикалном положају. Налаза није било.На истраженој површини сонде, на ни-воу доње коте мрке земље са шутом, от-кривене су четири јаме и две пећи, чијиналази указују да су настале након ру-шења античке грађевине.

Сондом 4/14 проширена је сонда2 према југу за 2 и за 1 метар од севернелиније претходног ископа. На тај начиндимензије новоформиране површинеза истраживање износиле су у правцуисток-запад 7 м, а у правцу север-југ 14м. Површински слојеви са рецентним

налазима до дубине око 0,8 м уклоњенису машинским путем ради уштеде сред-става и времена, до нивоа културног слојадефинисаног у слоју тамномрке земље.У правилним размацима формирана сутри контролна профила ширине 50 цмса правцем пружања исток-запад, чиме је сонда подељена на сегменте 4a, 4b и4c, док је као сегмент 4d означен просторнеправилно троугаоног облика западноод западног зида римске грађевине (T.IV/1).

Културни слој тамномрке боје укуп-не дебљине око око 0,5 м, недовољнодиференциран по боји и структури, идаље је садржавао два културна хоризон-та – старији антички, дебљине око 30 цм,директно је лежао на римској грађевинии потиче из времена њеног рушења и де-

вастирања. У њему су пронађени деловиграђевинског материјала и покретни на-лази – најчешће новац, фрагментованибронзани предмети, уломци стакла иневелика количина керамике. Над антич-ким је лежао млађи слој нешто чистијебоје са честим присуством глеђосане гр-нчарије и најчешће гвоздених предмета.

Утврђено је да се римска грађевина

састоји од више просторија од којих је




0

једна имала малтерни под дужине 12 м иширине 9,65 м. Просторија са малтернимподом није откривена у целости: источнии западни зид се даље пружају и улазе усеверни профил. Са јужне стране откри-вен је преградни зид; објекат се пружадаље према југу, али на том делу није от-кривен малтерисан под. На спољашњојстрани западног зида грађевине налазисе контрафор правоугаоне основе 80 х 60цм. Улаз у објекат није откривен.

Објекат је квалитетно грађен са зи-довима од притесаног пешчара на лицу и

испуне од кречног малтера и ситнијег ка-мена. Зидови на којима се уочавају и пар-тиције са дерсованим површинама очува-ни су до висине од два реда камена изнаднивоа темеља који је зидан крупнијим об-лутком. Опека је углавном у уломцима ко- ришћена у изградњи контрафора и при-ликом равњања слојева у градњи зидова,тако да је спољно лице зида декорисанозидањем опека у правилним редовима.Подница се састоји од супструкције одгустог слоја набијеног облутка прекри-веним слојем малтера чији завршни слојсадржи доста туцане опеке. Ниво пода јеизузетно раван, са очуваним финим пре-мазом у северном делу. Трагови било как-вог поплочавања нису уочени.

Примењујући стратиграфски метод,дефинисано је неколико хронолошких

фаза (T. IV/2):Најстарији хоризонт представља ан-

тичка грађевина. Следећи је слој њеног рушења, дефинисан у слоју тамномркеземље на нивоу пода у коме је нађена од- ређена количина кровног шута, керамикеи животињских костију, док чести нала-зи римског бронзаног новца опредељујувреме рушења објекта у период касне ан-

тике (оквирно време Валентинијан - Ва-ленс);

наредни хоризонт карактеришу јаме

укопане у слој рушења зиданог објекта,али и кроз малтерни под, чији су зидовинегде учвршћени деловима пода старијеграђевине или запечени, што указује намогућност њихове употребе за трапове.Испуну јама чинила је тамномрка земљаса мањом количином керамике и живо-тињских костију. У нивоу пода уоченису и мањи кружни укопи (можда укопиза диреке), који за сада не пружају мо-

гућност јаснијег функционалног опре-дељења и повезивања у одређену цели-ну. Истовремено су у југоисточном углуобјекта откривене површине под облу-тком и пешчаром над остацима зидовакасноантичке грађевине а које залазе уисточни и јужни профил ископа. За садасе ове структуре не могу јасније сагледатинити тумачити;

паралелно се са источним зидомграђевине, у истој дужини, пружа каналили негатив зида ширине 0,6 м, испуњентамномрком земљом и шутом, који јепробио под и јужни зид грађевине.Функција овог објекта за сада није јасна; хронолошки је млађи од времена рушења римске грађевине са малтерним подом,али је старији од некрополе, будући да је гроб 1 откривен управо над испуном

овог укопа;најмлађи хоризонт представља не-

кропола хришћанског становништва укопана у рушевине римског објекта.Откривено је 18 гробова некрополе на редове оријентисаних правцем исток-за-пад. Највећим делом реч је о одраслимскелетно сахрањеним индивидуама са рукама положеним на груди, стомак или

карлицу. У неколико гробова откривени



11



су одрасли покојници уз чију је раку на-чињена засебно формирана мања јама саскелетно сахрањеним дететом. Покрет-ни налази у гробовима су врло ретки –пронађено је једно бронзано калотастодугме са петљом на грудима млађег покој-ника (гроб бр. 4) и гвоздени предмет увиду дршке, испод ногу скелета (гроб бр.8). У два случаја запажено је секундарносахрањивање - гробни укопи се делимич-но поклапају, а скелет старијег покојника је дислоциран и померен уз ивице раке.Гробне раке обично су правоугаоног или

овалног облика са вертикалним зидови-ма, укопаване кроз малтерни под римскеграђевине. У једном гробу откривени суостаци дрвене даске којом је прекривенпокојник.

Сонда 3/14, димензија исток-запад8,4 м и север-југ 3,4 м, постављена је 6 мзападно од сонде 2. У оквиру овог иско-па делимично је истражен објекат који сесастојао из два цилиндрична дела покри-вена појединачним калотама (T. V/1, 2).Зидан је од опеке малтерисане са спољнестране, а обе целине су међусобно пове-зане уском бетонском гредом. Једна ка-лота откривена је скоро у потпуности; у њеном делу ближе ободу затечен је не-правилно пробијен мањи отвор затворен једном опеком. Кроз незнатно проширенотвор убачен је фото-апарат и снимљена

унутрашњост објекта. Анализирањемтих фотографија установљено је да је уну-трашњост такође цилиндричног облика, равног дна, затворена зиданом калотом;грађевина је потпуно празна, са одређе-ним талогом светле боје по дну и са двапробоја на калоти. Да би се дефинисаладоња кота укопавања ових објеката, копа-ло се до релативне дубине од 3,5 м, алини на том нивоу није откривена. Радови

су на овој дубини обустављени због по-

стојања могућности обрушавања околнеземље. Преко малтерисаних калота от-кривени су темељи млађих целина којису повезани са послератним зидањем то-алета у дворишту Гимназије. Датирањецилиндричних објеката за сада није у по-тпуности сигурно, али се на основу врстеградње и грађевинског материјала можеопределити у XIX столеће. Стратигра-фија локалитета и у овој сонди показујеидентичан распоред слојева као и у сонди2. На уском простору између два цилин-дрична објекта пронађена је интензив-

нија концентрација античког шута, као ислој тамномрке земље са античком грнча- ријом.

Резултати археолошких ископавањаобављених током 2014. године у дво- ришту Гимназије доприносе делимичном решавању многих важних питања у везиса реконструкцијом изгледа савременогЧачка током претходних векова, где се по-себно издваја антички хоризонт одраниједефинисан у најужем градском језгру.Обим и значај римске агломерације, каои везе са осталим познатим локацијама саданашње периферије града и његове око-лине (Бељина, Пријевор, Г. Горевница),представљаће основни задатак прили-ком даљег истраживања овог проблема.Поред сигурних античких археолошкихцелина из околине Чачка (Васић 1993;

Дмитровић, Радичевић 2009), већ при-личан број античких локалитета из непо-средне близине гимназијског дворишта- Мутапова и Рајићева улица, двориштеМузеја, Порта цркве, Церска улица, Рим-ске терме у центру града и др. (Вулић1941-1948: 253; Вукадин 1993: 99-106;Вујовић, Дмитровић 2007: 315-322; Јере-мић, Гојгић 2010: 57-70; Јеремић, Гојгић2012) - јасно дефинише простор савре-

меног града као веома развијено античко




2

насеље, где се распоред, функција и обликсвих грађевина још увек не могу прециз-но дефинисати.

Према изнетим чињеницама јасно је да новооткривеном локалитету у дво- ришту Гимназије у Чачку треба приписа-ти прилично велики значај, а потреба занаставком истраживања овог простора,као и његове ближе околине, сигурноби заокружила слику о његовој намени,функцији и улози у оквиру за сада неи-менованог античког насеља на ЗападнојМорави.

Литература:

1. Милоје Васић, „Касноантичка налазишта уЧачку и околини”, у: Богородица Градачка уисторији српског народа. Научни скуп поводом

800 година Богородице Градачке и града Чачка (ур. М. Вуловић), Чачак, 1993, 9-18.

2. Обренија Вукадин, „Археолошка истраживањацрквене порте у Чачку”, у : Богородица Градачка у историји српског народа. Научни скуп поводом800 година Богородице Градачке и града Чачка (ур. М. Вуловић), Чачак, 1993, 99-106.

3. Вујовић, Дмитровић, „Три римске бронзанепосуде из Народног музеја у Чачку”, Гласниксрпског археолошког друштва 23, Београд, 2007,315-322.

4. Никола Вулић, „Антички споменици нашеземље”, Споменик XCVIII, Београд, 1941-1948,1-279.

5. Катарина Дмитровић, Дејан Радичевић, Касно- античка некропола у Чачку. Kаталог изложбе, Чачак, 2009.

6. Гордана Јеремић, Александра Гојгић, „Дво- риште Народног музеја у Чачку – истраживањаиз 1984. године у светлу нових проучавања”,Зборник радова Народног музеја XL, Чачак,2010, 57-70.

7. Гордана Јеремић, Александра Гојгић, Римскетерме у Чачку. Прилози за историју Чачка 3,Чачак, 2012.



13



Rescue Archaeological Excavation on the SiteGymnasium Schoolyard in Čačak, Campaigns in 2014

Rescue archaeological excavation on the site

Gymnasium schoolyard in Čačak that have beencarried out during the 2014 revealed the multi-layer site where the oldest horizon belongs to the

Roman period, probably from the beginningof the IV century A.D.. e next phase is dated

to the Late Roman period. Aer a significant

hiatus this site have been used as a christiannecropolis, probably from XVI - XVIII century, while the latest horizon is dated to the XIX – XXcentury, where belong remains of a house and twoeconomic objects.

Katarina DMITROVIC, M. A.Vujadin VUJADINOVIC

Les fouilles archéologiques préservatrices à la localité dans la Cour du Lycée à Cacak– la campagne de l’année 2014

Les fouilles archéologiques préservatricesà la localité dans la Cour du Lycée à Cacak – lacampagne de l’année 2014

Dans le texte sont traités les résultats des

recherches de la localité de la Cour du Lycée à Cacakdes campagnes publiées pendant l’année 2014.

Par la même occasion, on a effectué une tentativede rattachement des ensembles archéologiquesantiques et moyenâgeux avec les ruines déjàcélèbres des environs proches et lointains du site,en présumant l’objectif de ce vaste complexe surl’emplacement du Cacak contemporain et de sesalentours proches.

Katarina DMITROVIC, Dr

Vujadin VUJADINOVIC




4

T. I

1 - Ситуациони план



15



T. II

1, 2 - Сонда 1/14




6

T. III

2 - Сонда 2/14: гроб 1

1 - Сонда 2/14: Јужно део сонде



17



T. IV

1 - Сонда 4/14: Антички објекат са хришћанским гробовима на основи

2 - Сонда 4/14: Антички објекат након пражњења гробова.




8

T. V

1, 2 - Сонда 3



19



T. VI

1 - Изглед налазишта након завршених радова – новембар 2014.године.

zastitna iskopavanja na lokalitetu dvoriste gimnazije zbornik narodnog muzeja cacak

Documents