Zaštita potrošača osiguranja

Prof. dr Jasna Pak

Značaj zaštite potrošača osiguranja

Zaštita potrišača finansijskih usluga ima veliki značaj u savremenim društvima. Ove usluge nisu u velikoj meri razumljive njihovim kupcima što dovodi do rizika zloupotrebe položaja davaoca usluga kao jače strane u ugovornim odnosima.

Zaštita potrošača osiguranja se obezbeđuje posebnim propisima koji se odnose na pravnu zaštitu svih potrošača, zatim propisima koji se odnose na zaštitu davalaca finansijskih usluga kao i posebnim propisima kojima se reguliše delatnost osiguranja.

Propisi koji su od značaja za zaštitu potrošača osiguranja

Pored specijalnih propisa o zaštiti potrošača od značaja za zaštitu potrošača osiguranja su i drugi propisi, posebno oni koji se odnose na:

1. nadzor delatnosti osiguranja;

2. ugovor o osiguranju;

3. ugovore o pojedinim vrstama osiguranja koja imaju širi socijalni značaj;

4. zaštitu konkurencije.

Pojam potrošača

U savremenom pravu je prihvaćeno da je potrošač fizičko lice koje kupuje proizvode i usluge za potrebe u svakodnevnom životu.

Potrošač osiguranja je fizičko lice kome se obezbeđuje osiguravajuća zaštita (osiguranik i drugi korisnik osiguranja).

Zakon o zaštiti potrošača Srbije

Zakon je ugradio osnovna pravila o zaštiti potrošača iz komunitarnih akata koji su doneti u ovoj oblasti. Njegov značaj za zaštitu potrošač osiguranja se ogleda u tome što sadrži pravila koja se primanjuju i na njih kao kupce finansijskih usluga.

Zakon sadrži odredbe koje se odnose na:

1. dužnost obaveštavanja kupca pre zaključenja ugovora;

2. nepošteno poslovanje;

3. poslovanje na daljinu;

4. nepravične ugovorne odredbe;

5. vansudsko rešavanje potrošačkih sporova;

6. postupak zabrane nepravičnih ugovornih odredbi i nepoštenog poslovanja.

Propisi iz osiguranja od značaja za zaštitu potrošača osiguranja

Zakon o osiguranju sadrži niz pravila kojima se obezbeđuje finansijska stabilnost društava za osiguranje koja je u interesu svih osiguranika, a posebno fizičkih lica.

Zakon o obligacionim odnosima sadrži načela i pravila kojima se obezbeđuje ravnopravnost strana u ugovoru o osiguranju.

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju ograničava autonomiju ugovornih strana u interesu žrtava saobraćajnih nezgoda.

Finansijska zaštita potrošača osiguranja

Sigurnost poslovanja osiguravača je važna za potrošače osiguranja posebno kada se radi o masovnim ugovorima koji se zaključuju na duže vreme (osiguranje života, penzijsko osiguranje).

Državna kontrola delatnosti osiguranja sprečava da nezakonit i nepravilan rad osiguravača dovede do njegovog stečaja.

Obaveza osiguravača je uslovna, ona će se izvršiti u budućnosti kada se ostvari rizik ili kada istekne, često dug, rok.

Sredstva osiguranja ne mogu da se koriste u druge svrhe osim za izvršenje obaveza koje su preuzete ugovorom o osiguranju.

Upravni i finansijski aspekt nadzora

Upravni nadzor je najvažniji u pogledu davanja i oduzimanja dozvole. Dozvola se daje ako su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi: novčani iznos u zakonom predviđenoj visini; odgovarajući kadrovi, poslovni plan (sadrži podatke o vrstama osiguranja kojima će se društvo baviti,očekivani iznos premije i obaveza, plan reosiguranja).

Finansijski nadzor obezbeđuje da društvo raspolaže marginom solventnosti, tehničkim rezervma i da plasira sredsva tako da se se izbegne rizik gubitaka.

Ako društvo nema zakonom predviđena sredstva organ za nadzor preduzima mere koje treba da dovedu do finansijskog oporavka i oduzima dozvolu ako do oporavka ne dođe.

Garantni fondovi su pojava novijeg datuma. Pojavili su se prvo u obaveznom osiguranju automobilista, kasnije i u drugim osiguranjima (penzijskom, osiguranjima života). Danas se na nivou EU raspravlja o uvođenju garantnih fondova u svim životnim i neživotnim osiguranjima.

Konkurencija na tržištu osiguranja

Zdrava utakmica između učesnika na tržištu doprinosi

razvoju ekonomije u najboljem interesu potrošača osiguranja.

Propisima o konkurenciji se sprečava ponašanje učesnika na tržištu koje nije u interesu potrošača osiguranja.

To se postiže zabranom restriktivnih sporazuma i zloupotrebe njihovog dominantnog položaja.

Zabranjeni su sporazumi učesnika na tržištu kojima se sprečava, ograničava ili narušava konkurencija na štetu potrošača osiguranja.

Izuzetno se dozvoljavaju sporazumi učesnika.U delatnosti osiguranja dozvoljavaju se oni koji su potrebni za normalno obavljanje delatnosti.

Između osiguravača i reosiguravača dozvoljeni su naročito sporazumi radi:

1. utvrđivanja tehničke premije na osnovu zajednički prikupljenih podataka;

2. praćenja podataka i obaveštavanja o velikim rizicima;

3. utvrđivanja zajedničkih model uslova;

4. zajedničkog pokrića određenih rizika;

5. zajedničkih studija o verovatnom uticaju izvanrednih okolnosti na nastanak i obim šteta i očekivanih prihoda od pojedinih plasmana.

Saradnja osiguravača i reosiguravača radi raspodele rizika je od velikog značaja za normalno obavljanje delatnosti.

Dvostrani i višestrani sporazumi su neophodni jer je osiguranje većih rizika teško sprovesti bez učešća više osiguravača.

Sporazumi su dozvoljeni ako ne traju dugo i ako ne ograničavaju slobodu osiguravača i reosiguravača.

Pravna zaštita potrošača osiguranja

Ugovor o osiguranju je sporazum između strana koje nemaju ravnopravan položaj. To je ugovor čiju sadržinu u najvećoj meri utvrđuje osiguravač (ugovor po pristupu).

Imperativnim zakonskim normama se utvrđuju pravila kojima je cilj da se uspostavi ravnoteža u međusobnim obavezama ugovornih strana.

Nepravične odredbe ugovora

Klauzule ugovora koje se mogu smatrati nepravičnim su ništave. O tome koje su klauzule nepravične suvereno odlučuje sud.

U zakonima o zaštiti potrošača daje se egzemplarna lista klauzula koje se mogu smatrati nepravičnim.

Obaveza osiguravača na informisanje osiguranika

Osiguravač je dužan da pre zaključenja ugovora

pruži kandidatu za osiguranje obaveštenja koja su mu potrebna kao: definicija pokrića, trajanje ugovora, način ostvarenja prava na raskid ugovora, način plaćanja premije i rokovi, podaci o otkupnoj vrednosti i redukciji osigurane sume, o načinu ostvarenja prava iz ugovora u internom i u eksternom vansudskom postupku i dr.

Ako nije dobio potrebna obaveštenja osiguranik ima pravo da odustane od ugovora.

Ako obaveštenja nisu data ili nisu dovoljno jasna i razumljiva osiguravač ne može da se oslobodi ugovorne obaveze.

Informisanje kod ugovora koji se zaključuju na

daljinu je posebno značajna zbog veće mogućnosti izigravanja osiguranika.Kandidati za osiguranje imaju mogućnost da razmisle pre nego što zaključe ugovor. Mogu i da raskinu ugovor ako nisu o svemu na pravi način obavešteni. Osiguravač ima obavezu da dostavi nacrt ugovora sa uslovima osiguranja i da ga obavesti o osnovnim obeležjima usluge.

Posrednici i zastupnici osiguranja

Posrednik osiguranja ima obavezu obaveštavanja kandidata za osiguranje. Odgovoran je ako povredi ovu obavezu. Zastupnik istupa u ime i za račun osiguravača koji odgovara za njegove propuste u vezi informisanja (ako je postupao u okviru svojih ovlašćenja).

Vansudsko rešavanje sporova

Zaštita potrošača osiguranja se obezbeđuje i tako što o njihovim zahtevima može da se odlučuje izvan suda bez troškova i efikasno.

O zahtevima odlučuju lica koja su stručna i kredibilna (ombudsman, medijator).

Pravo obraćanja medijatoru ne utiče na pravo na sudsku zaštitu.