zastita metalnih konstrukcija od korozije

7/28/2019 Zastita Metalnih Konstrukcija Od Korozije

1/98

Proces proizvodnje u fabrici

4.1 Faze izrade eline konstrukcije


2/98

Faza spajanja i sklapanja - formiranje podsklopova i sklopova

Ova radna operacija podrazumeva spajanje elemenatakonstrukcije u vee celine podsklopove i sklopove.

Podsklopovi mogu da se sastoje samo iz jednog elementa

dobijenog obradom elinog materijala, odnosno elinogproizvoda, ili iz vie elemenata.

Spajanjem podsklopova formiraju se sklopovi, ijim sepovezivanjem na montai formira nosea konstrukcija.


3/98

Za formiranje podsklopova ili sklopova primenjuju se

razliiti postupci, u zavisnosti od vrste konstrukcije (puna ili

reetkasta) i u zavisnosti od njenih dimenzija i naina spajanja

(mehanikim spojnim sredstvima ili zavarivanjem).

Ova radna operacija obavlja se na posebnim radnimplatformama, na kojima se elementi postavljaju uprojektovani poloaj bez deformacija i naprezanja ipripremaju za spajanje (slika), uz pomo raznih pomonihalata za njihovo fiksiranje.


4/98

Radna platforma za spajanje elmenata i izradu podsklopova i sklopova


5/98

Radna platforma za spajanje lemenata i izradupodsklopova i sklopova


6/98

Spajanje elemenata mehani

kim spojnim sredstvima ilizavarivanjem se moe vriti:

1. runo,2. primenom standardnog mehanikog alata, pribora

za obeleavanje, alata za ugraivanje zavrtnjeva ipribora za runo zavarivanje avova.

Takoe, mogu se koristiti i specijalni ureaji zasklapanje specifinih vrsta konstrukcija, kao to suautomatski zavareni nosai, silosi, rezervoari i dr.


7/98

U sluaju spajanja mehanikim spojnim sredstvima,elementi koji se spajaju se u procesu obrade seku naprojektovane duine, a razvrtavanje rupa na definitivanprenik se vri pri izradi sklopova, kao i na probnoj montai.

S obzirom da pri zavarivanju dolazi do pojave skupljanja ideformacija, neophodno je elemente koji se spajajuzavarivanjem sei na duine vee od projektovanih i

obezbediti potrebne preddeformacije. U tu svrhu se, za izradu sloenijih zavarenih sklopova i

podsklopova, a na osnovu empirijski utvrenih vrednosti, utehnikoj pripremi proizvodnje posebno razraujetehnoloki postupak sklapanja i zavarivanja, koji treba

da obezbedi postizanje projektovanog oblika konstrukcije,uz najmanji obim sopstvenih napona i naknadnihtehnolokih intervencija.


8/98

Generalno, postupakizrade podsklopova isklopova karakterie

postepeno dodavanjesitnijih elemenata naosnovni element, premanjihovom projektomodreenom poloaju.

Na slikama koje slede

ilustrovan je postupakformiranja reetkastog ipunog nosaa.

Postupak formiranja reetkastog nosaa


9/98

Izrada podsklopa reetkastog nosaa


10/98

Postupak formiranja punog nosaa

Faze formiranja punognosaa:

1. formiranje rebra saukruenjima,

2. povezivanje rebra i flani,

3. postavljanje eonih ploa

4. kontrola geometrije i

5. izvoenje svih predvienih

avova kojima se postiedefinitivno povezivanjeelemenata u sklop.

Za izradu ovakvog sklopa(velike teine) neophodna je

upotreba sredstava zaunutranji transpost kojima seelementi pomeraju, rotiraju ipostavljaju u eljeni poloaj.


11/98

Postupak formiranja punog nosaa u radionici


12/98

Zavrna faza probna radionika montaa

Probna radionika montaa eline konstrukcije ili pojedinihdelova konstrukcije izvodi se samo ako je to predvienoprojektom ili ugovorom zakljuenim izmeu naruioca iizvoaa radova na izradi eline konstrukcije.

Ona se, po pravilu, sprovodi u prisustvu ovlaenih

predstavnika:1. izvoaa radova na izradi konstrukcije,2. naruioca,3. izvoaa radovana na montai konstrukcije

(u sluaju kada izradu i montau konstrukcije ne vriista firma) i

4. projektantske organizacije.


13/98

Probna montaa, generalno, podrazumeva veliki utroakrada, zauzimanje velikog prostora, ponekad i ometanjeprocesa proizvodnje, a time i znatne trokove. Stoga treba

teiti da se obim probne montae svede na najmanji moguiobim, to se moe postii pravilnim koncipiranjemkonstrukcije i primenom savremenih tehnologija proizvodnjesa visokim kvalitetom izrade elinih konstrukcija.

Probna montaapostolja za

bunker


14/98

Probna montaa se uglavnom sprovodi na posebnomotvorenom prostoru, opremljenom odgovarajuom opremom

(dizalice, instalacije, ...).Cilj probne montae je:

sprovoenje kontrole kompatibilnosti susednihmontanih sklopova,

sprovoenje kontrole dimenzija,

kontrola oblika i nadvienja,

priprema montanih spojeva eline konstrukcije,

sprovoenje razvrtavanja rupa za mehanika spojnasredstva na definitivan prenik.


15/98

Probna montaa stubadalekovoda


16/98

Poloaj delova konstrukcije pri probnoj montai moe bitihorizontalan (slika) ili vertikalan, to zavisi od tipakonstrukcije. Pri tome se probna montaa moe vriti za

konstrukciju kao celinu, ili sukcesivno za pojedine delovekonstrukcije, tako da se u svakoj fazi koristi i jedan montanideo iz prethodne faze.

Probna montaa stubaiare


17/98

Probna montaa glavnog nosaa Panevakog mosta uhorizontalnom poloaju


18/98

Probna montaa glavnog nosaa mosta u vertikalnompoloaju


19/98

Probna montaa eleznikog mosta na pruziPojate - Kruevac


20/98

Izrada i probna montaa glavnihnosaa za Belexpo centar uBeogradu.

Za potrebe izrade napravljeni suprostorni abloni koji prategeometriju konstrukcije


21/98

Izrada i probna montaa glavnihnosaa ulazne fasade DeltaCity-a u Beogradu.

Za potrebe izrade napravljeni suprostorni abloni koji prategeometriju konstrukcije


22/98

Zavrna faza oznaavanje

Nakon procesa izrade konstrukcije u radionici i probnemontae, posle nanoenja zatite od korozije, sprovodi sedodatno oznaavanje delova konstrukcije.

Ove oznake podrazumevaju:

podatke o sklopovima konstrukcije,

njihovom poloaju u konstrukciji, vezi sa susednim sklopovima,

podatke vezane za utovar,

transport,

istovar i redosled odvijanja radova na gradilitu.


23/98

Nanoenje alfanumerikih oznaka sprovodi se na vienaina:

1. utiskivanjem u elinu konstrukciju (podaci onazivu i poloaju sklopa),

2. ispisivanjem bojom (podaci o gabaritima, teini,mestima hvatanja pri utovaru, orijentaciji pri transportu imontai),

3. privezivanjem metalnih oznaka i

4. lepljenjem nalepnica.

Takoe se, prema potrebi, mogu oznaiti i podaci koji seodnose na mesto otpreme, isporuioca i naruioca, brojugovora i dr. Na slici je prikazan montani komad koji je

oznaen i spreman za transport na gradilite.


24/98

Oznaeni montani komad


25/98

Zavrna faza zatita od korozije

Zatita od korozije sprovodi se nakon svih prethodnoopisanih radnih operacija procesa izrade elinihkonstrukcija.

Ona se sprovodi u skladu sa odredbama Pravilnika otehnikim merama i uslovima za zatitu elinihkonstrukcija od korozije.


26/98

Definicija korozije: Korozija elika predstavlja

elektrohemijski proces iji je mehanizam u osnovi isti kaokod obine baterije kod koje dva metala, anoda i katoda, uprovodljivoj sredini (elektrolitu) reaguju tako da se anodarazlae i generie se elektrina struja. Pri koroziji elika

jedan deo njegove povrine ponaa se kao anoda, a drugikao katoda.

Delovi povrine elika koji su prekriveni esticamaneistoe ponaaju se kao anoda, dok se delovi koji suizloeniji kiseoniku (istije povrine) ponaaju kao katoda.Sa razvojem procesa korozije dolazi do pomeranja ipromena ovih povrina, jer povrine prekrivene rom

postaju anodine.

Osnovni pojmovi o koroziji


27/98

Da bi dolo do pojave korozije, neophodno je prisustvokako kiseonika tako i vlage. U odsustvu bilo kog od ovihinilaca do korozije nee doi, kao to je sluaj:

u suvim sredinama (odsustvo vlage),

kod hermetiki zatvorenih upljih profila (odsustvokiseonika), u sluaju podvodnih i podzemnih konstrukcija, gde

stepen korozije zavisi od dovoda kiseonika, u atmosferi, gde je kiseonik slobodan, stepen

korozije zavisi od duine trajanja prisustva vlage.

Primer dejstva korozije


28/98

Korozija se manifestuje smanjenjem debljine elinogelementa, to posle dueg perioda moe da narui nosivosti stabilnost eline konstrukcije. Taj gubitak zavisi odsredine u kojoj se konstrukcija nalazi. Priblini godinji

gubitak u debljini elinog materijala iznosi: do 0,004 mm u pustinji, 0,03 - 0,05 mm u otvorenoj nezagaenoj sredini, 0,04 - 0,16 mm u industrijskoj sredini, 0,06 - 0,16 mm u primorju.

Drumski most izloendejstvu korozije


29/98

Potpuna degradacijavornog lima na glavnom

nosau mosta usleddejstva korozije

Prekid glavnog nosaamosta usled dejstva

korozije


30/98

Zavisno od sredine u kojoj se nalaze eline konstrukcije,korozija moe biti:

1. atmosferska korozija (u slobodnom ili zatvorenomprostoru),

2. korozija u vodi,

3. korozija u zemlji,4. kontaktna korozija (nastaje u dodiru sa drugim

materijalima),5. naponska korozija.

Vrste korozije


31/98

U direktne tete od korozije spadaju:

1. gubitak teine, odnosno umanjenje debljineelinog elementa,

2. negativna promena bitnih mehanikih itehnolokih svojstava elika, kao to su:

a) granica razvlaenja,

b) vrstoa na zatezanje,c) izduenje,d) otpornost na krti lom.

Nakon dueg perioda, sve pobrojano za posledicu moeimati i naruavanje nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti

eline konstrukcije.

Direktne i indirektne tete od korozije

N it lj d j t k ij i k d ih


32/98

Naroito nepovoljno dejstvo korozija ima kod savremenihelinih konstrukcija kod kojih postoji visok stepen iskorienja,ali time i mala rezerva nosivosti, a koje se pak sve vieprimenjuju:

1. prostorne konstrukcije,2. lake konstrukcije,3. ortotropne ploe,4. tanki limeni elementi kod kojih postoji visok stepen

iskorienja. Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog

preseka, za razliite debljine materijala, prikazano je u tabeli.Jasno moe da se uoi drastina razlika iz koje se moe izvestizakljuak o znatno veoj ugroenosti od korozije u sluajutanjih elemenata, pri istoj vrednosti smanjenja debljine.

Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka

Mogue indirektne tete su:


33/98

Mogue indirektne tete su:

1. prekid proizvodnje,

2. trokovi popravki,

3. ugroena sigurnost ljudi i objekata itd. O ovim, indirektnim tetama treba posebno voditi rauna

pri razmatranju problema korozije, jer mogu viestrukopremaiti direktne tete.

Dejstvo korozije na tankeelemente podesti

protivpoarnog stepenita naZmajevim soliterima u

Zemunu


34/98

Dejstvo korozije na tankeelemente podesti

protivpoarnog stepenita naZmajevim soliterima uZemunu

Dejstvo korozije na tankeelemente gazita

protivpoarnog stepenita

na Zmajevim soliterima uZemunu


35/98

Dejstvo korozije na tankeelemente ograda

protivpoarnog stepenita naZmajevim soliterima uZemunu

Dejstvo korozije na tanke

elemente ogradaprotivpoarnog stepenitana Zmajevim soliterima u

Zemunu


36/98

Pri izboru sistema zatite od korozije treba uzeti u obzir:

1. vrstu elika,2. stanje povrine konstrukcije,3. vrstu i nain oblikovanja,4. vrstu optereenja,5. poloaj i stepen izloenosti konstrukcije spoljnim

uticajima,6. spoljnu sredinu i klimatske uslove (temperaturne

promene, stepen vlanosti, vetrove i dr.),7. opasnost od skupljanja praine i neistoa,8. pristupanost i9. mogunosti pregleda i obnove primenjenog sistema

zatite.

Faktori od uticaja na izbor sistema zatite


37/98

Prema Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za zatituelinih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ 32/70), u

cilju utvrivanja merila za izbor sistema zatite od korozije,eline konstrukcije se razvrstavaju u tri klase, i to:

I klasa - znaajne eline konstrukcije na otvorenomprostoru (mostovi i druge konstrukcije koje slue javnomsaobraaju, tornjevi i jarboli za transmisiju),

II klasa - ostale eline konstrukcije na otvorenomprostoru (zgrade, ureaji, stubovi, cevovodi, rezervoari isl.),

III klasa - eline konstrukcije u zatvorenom prostoru(krovne konstrukcije, nosee konstrukcije zgrada i sl.).


38/98

Poetak pojave korozije (ubrzonakon sanacije) na

konstrukciji krova bazenaTamajdan.

Ubrzano dejstvo korozijeposledica je izuzeto agresivne

sredine (isparavanje hlora)


39/98

Postoje dva oblika zatite elinih konstrukcija od korozije:

1. aktivna i2. pasivna zatita.

Pod aktivnom zatitom podrazumevaju se mere koje utiuna smanjenje agresivnosti okolne sredine, kao i izborelinog materijala i povoljno konstrukcijsko oblikovanje sastanovita korozione otpornosti.

Pasivna zatita zasniva se na izolovanju elinih povrinaod sredine sa korozionim agensima.

ematski prikaz generalne klasifikacije mera za zatitu od

korozije prikazan je na slici.

Zatita od korozije


40/98

ematski prikaz mera za zatitu od korozije

Mere akti ne atite od koro ije


41/98

1. Mere prema korozionoj sredini

Mere aktivne zatite od korozije koje treba preduzeti jo ufazi izbora lokacije objekta i izrade idejnog projektausmerene su ka korozionoj sredini, odnosno ka nepovoljnimuslovima korienja koje sa stanovita korozije trebaizbegavati.

Mere aktivne zatite od korozije

2. Katodna zatitaJo jedan vid aktivne zatite od korozije predstavlja i katodna

zatita, koja se zasniva na katodnoj polarizaciji elinihkonstrukcija u prisustvu elektrolita. Katodna polarizacija seostvaruje pomou spoljnog izvora jednosmerne struje ili

vezivanjem eline konstrukcije za metal (anodu), iji jeelektrohemijski potencijal negativniji od potencijala elinekonstrukcije koja se zatiuje. Ovakav vid zatite takoe utiena smanjenje agresivnog delovanja okolne sredine.



42/98

3. Izbor materijala

Razliiti delovi konstrukcije esto su izloeni razliitim korozionim

uslovima ili nisu podjednako pristupani, pa im je i mogu

nostobnove zatite nejednaka.

U cilju postizanja priblino iste korozione otpornosti celekonstrukcije, kao alternativa primeni razliitih sistema zatite, akao poseban vid aktivne zatite, treba izvriti prikladan izborrazliitih materijala i kombinovati ih na odgovarajui nain.

Naroitu panju treba posvetiti opasnosti od kontaktne korozije i,

gde je to potrebno, primeniti mere za njeno spreavanje.


4. Niskolegirani elici sa poveanom otpornou na koroziju

Sloj re koji se formira kod ugljeninog elika je porozan, proputavodu i na taj nain omoguava irenje procesa korozije na donjeslojeve. Jedna od mera za spreavanje takvog procesa je primenaniskolegiranih elika sa poveanom otpornou prema koroziji(weathering steel), ija je otpornost na koroziju ak 4-6 puta vea uodnosu na ugljenine elike.



43/98

5. Oblikovanje elinih konstrukcija

Jo jedan vid aktivne zatite elinih konstrukcija od korozije,koji treba posebno istai i o kome svaki projektant treba davodi rauna, predstavlja oblikovanje elinih konstrukcija injihovih elemenata na nain koji je celishodan sa aspektazatite od korozije.

Uz ostale mere aktivne zatite, primenom ovakvog pristupakonstrukcijskom oblikovanju, korozija eline konstrukcije, asamim tim i potreba za primenom razliitih sistema pasivnezatite, moe se svesti na najmanji obim. Time se moepostii ne samo smanjenje trokova pasivne zatite, ve iekonominost zbog niskih trokova obnove takve zatite u

periodu eksploatacije objekta.




44/98

5.1 Nosai

Sa stanovita korozione zatite, puni limeni nosaipredstavljaju povoljnije reenje u odnosu na reetkastenosae.

Njihove velike ravne povrine pogodne su za obavljanjepostupaka ienja i nanoenja sistema zatite, pa i zasprovoenje kontrole, to rezultira boljim kvalitetom.

Veu korozionu otpornost imaju sanduasti limeni nosai uodnosu na jednozidne limene nosae.




45/98

Pri ojaanju punih nosaa povoljnije je usvojiti pojasne

lamele promenljivih dimenzija zavarene sueonim avovimanego dodatne lamele zavarene ugaonim avovima (slika).


Oblikovanje punih nosaa



46/98

Ukruenja limenih nosaa treba oblikovati na nain prikazan

na slici, ili ih izbei, ukoliko je to mogu

e sa stanovitanjihove statike funkcije.


Oblikovanje poprenih ukruenja punih nosaa



47/98

Reetkasti nosai, zbog svoje razuene konstrukcije,brojnih otrih ivica, vornih limova i zazora, koji predstavljaju

mesta pogodna za zapoinjanje korozije (tzv. "korozionetake"), nepovoljniji su sa korozionog aspekta.

Prilikom oblikovanja ovakvih nosaa potrebno je, stoga, teitiizbegavanju takvih mesta. Najpovoljniji su reetkasti nosaibez vornih limova, formirani direktnim zavarivanjemokruglih, zatim etvorougaonih upljih profila, pa najzad

otroivinih profila (slika).


Oblikovanje reetkastih nosaa



48/98

5.2 Popreni preseci

to se oblika poprenih preseka tie, poeljno je primenjivatipreseke sa manjim odnosom povrine predviene za zatituod korozije i teine (O/G [m2/t]), jer se tako postieekonominost predvienog sistema antikorozione zatite.

Mogunost pojave i brzina irenja korozije zavise od oblikapoprenih preseka. Sa tog aspekta, najveu korozionuotpornost imaju okrugli, zatim etvorougaoni uplji profili, paotroivini profili.




49/98

U sluaju viedelnih i otvorenih preseka (slika), u ciljunesmetanog nanoenja, ili obnove zatite, propisane su

minimalne vrednosti razmaka d1 i d2, u zavisnosti od visinepreseka h (tabela).


Minimalne vrednosti razmaka kod viedelnih profila

Oblikovanje viedelnih tapova



50/98

Elemente elinih konstrukcija zatvorenog neprohodnogpoprenog preseka, radi spreavanja unutranje korozije,potrebno je hermetiki zatvarati poklopcima koji se zavarujuna njihovim krajevima. Takvi elementi zatiuju se samo saspoljne strane.

Elementi elinih konstrukcija III klase ne moraju sehermetiki zatvarati zavarivanjem, ako su njihove unutranjepovrine zatiene od korozije i ukoliko im je obezbeenodobro provetravanje i odvodnjavanje. Panju treba usmeriti ika orijentaciji poprenih preseka, naime, treba teiti dapopreni preseci budu postavljeni tako da ne zadravajuvodu (slika)




51/98

Panju treba usmeriti i ka orijentaciji poprenih preseka,naime, treba teiti da popreni preseci budu postavljeni tako

da ne zadravaju vodu (slika)

j

Poloaj otvorenih preseka u konstrukciji


52/98

Detaljieline konstrukcijepasarele sa naglaenimmerama za spreavanje

zadravanja vode



53/98

5.3 Spojna sredstva

Spojevi i spojna sredstva, takoe, predstavljaju kritinamesta sa stanovita korozije.

U odnosu na mehanika spojna sredstva zavarivanje imaprednost u smislu prevazilaenja problema korozije.

Ipak, treba izbegavati isprekidane avove, jednostraneugaone i nepotpuno provarene sueone avove, jer zazorikoji u tim sluajevima figuriu predstavljaju "korozione take"

(slika). Takoe je potrebno otkloniti sve neravnine, ispupenja i

zareze na povrini avova, jer oni onemoguavaju stvaranjeravnomernog sloja zatite i time naruavaju njegov kvalitet.

Korozija spojnih sredstava



54/98

j

Oblikovanje zavarenih spojeva



55/98

5.4 Meuspratne konstrukcije

U ovom sluaju, vaan faktor predstavljaju temperaturniuslovi iznad i ispod meuspratne konstrukcije.

Ukoliko je prostor zagrejan sa obe strane betonskeploe, dovoljno je primeniti posebnu zatitu ili potpuno

zaptivanje podunih zazora u spoju nosaa ili vatrootporneobloge sa betonskom ploom.

U sluaju primene prefabrikovanih betonskih ploa,alternativa zaptivanju podunih zazora je nanoenjepoboljane zatite od korozije na dodirnu povrinu nosaa

meuspratne konstrukcije i betonske ploe (slika).


56/98

Mere zatite u sluaju iste temperature iznad i ispod betonske ploe



57/98

Ukoliko postoji razlika u zagrejanosti prostora sa razliitihstrana betonske ploe, ili u sluaju ivinih nosaa uz fasadnuoblogu, potrebno je postaviti parnu branu po celom obimu

vatrootporne obloge i izvriti dobro zaptivanje u spoju sabetonskom ploom i fasadnom oblogom (slika a).

Ukoliko je primenjen vatrootporni sloj, ili u odsustvu bilo kakvezatite od poara, neophodno je izvriti poboljanu zatitu odkorozije po celom obimu nosaa (slika b).

Mere zatite u sluaju:a) ivi nih nosaa;

b) razlike temperatureiznad i ispod betonske

ploe



58/98

U sluaju betonskih ploa sa profilisanim limovima,kritina mesta za pojavu kondenzata, a time i za pojavu

korozije, predstavljaju uplji prostori izmeu gornjeg pojasanosaa meuspratne konstrukcije i trapezastog lima, te jepotrebno sprovesti njihovu poboljanu zatitu (slika).

Mere zatite u spoju nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima

Uk lik j li i bl t t bl



59/98

Ukoliko je elini nosa obloen vatrootpornom oblogom,vri se utiskivanje vatrootpornih umetaka u upljine izmeuprofilisanog lima i nosaa, a po obimu vatrootporne oblogepostavlja se parna brana (slika b).

Mere zatite u spoju nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima



60/98

5.5 Stubovi u obimnim zidovima i stope stubova

Kada ispuna obimnih zidova i stubovi lee u istoj ravni, priemu je materijal ispune beton bez prslina, nije potrebnoprimeniti zatitu od korozije dodirnih povrina. U sluajuprimene zidane ispune, odgovarajua zatita se morapredvideti (slika).

Mere zatite u spoju elinog stuba i zidne ispune



61/98

U cilju zatite od korozije stopa elinih stubova, potrebno jeizdii betonski temelj najmanje 20 cm iznad terena, a obliktemelja prilagoditii brzom oticanju vode sa mesta kontaktaelika i betona (slika).

Oblikovanje stope stubova

Mere pasivne zatite od korozije


62/98

Pasivna zatita elinih konstrukcija od korozije ostvaruje se:

1. premaznim sredstvima,

2. metalnim prevlakama koje se mogu ostvaritipostupcima toplog cinkovanja ili metalizacije,

3. kombinovanjem zatitnih premaza i metalnih prevlaka,tzv. Dupleks-sistemima.



63/98

Da bi se izvela kvalitetna zatita od korozije, neophodno je prethodnopripremiti povrinu eline konstrukcije. Priprema obuhvata uklanjanje:1. masnoa,2. neistoa,3. kovarina od valjanja i arenja, re i stranih materija (kao to su

oteeni delovi postojeih premaza ili prevlaka i sl.) sa elinih povrina.

Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinihkonstrukcija od korozije definisana su tri stepena ienja elinihpovrina:

I stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanihdelova kovarine, re i stranih materija,

II stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih

delova kovarine, re i stranih materija do te mere da na

elinoj povrinismeju ostati samo tamne pore, odnosno tragovi premaza,

III stepen - potpuno uklanjanje neistoa, kovarine, re i stranihmaterije - sve do istog metala.

Priprema povrina elinih konstrukcija zazatitu od korozije



64/98

Kod nas ipak najeu primenu nalazi gradacija stepenaistoe elinih povrina definisana svetski poznatom i

priznatom vedskom normom SIS 055900. Kategorizacijastepena istoe povrina definisana ovim standardom, saopisom odgovarajuih bitnih obeleja pripreme povrina,prikazana je u tabeli.

Kategorizacija stepena istoe povrina prema SIS 055900



65/98

U okviru pripreme elinih povrina sprovode se tehnoloke

operacije:1. odmaivanja,2. ienja,3. otpraivanja i4. prethodne zatite.

Odmaivanje se vri brisanjem istim krpama ili etkamanatopljenim rastvaraima masnoe, kao i u posebnimureajima za odmaivanje. Nakon odmaivanja sveeline povrine moraju se obrisati suvim, istim krpama.



66/98

Za ienje elinih povrina primenjuju se sledei postupci: ienje mlazom abraziva (peskarenje) je najee

primenjivani postupak, koristi se za dostizanje drugog i treegstepena ienja i pri najveem stepenu zaralosti povrine. Zaovaj postupak mogu se koristiti rune ili automatske protonepeskare;

ienje plamenomje postupak ienja eline povrineoksiacetilenskim plamenom i pogodnim gorionikom, uz zagrevanjedo 150 C. Ovim postupkom moe se ostvariti drugi stepenienja. Ne sme se primenjivati za materijale debljine do 6 mm;

ienje hemijskim sredstvima vri se potapanjemelinih povrina u rastvore neorganskih ili organskih kiselina.Mora se primeniti u sluaju zatite od korozije toplim cinkovanjem;

Mainsko ienjeje postupak koji se obavlja uz pomospecijalnog mainskog alata i ureaja (specijalnih ekia,rotacionih elinih etki, brusilica i dr.). Moe se primeniti u sluaju

jake re ili vrste kovarine; Runo ienje obavlja se pomou ekia, strugalice,

lopatice ili eline etke. Pogodno je za ienje manjepristupanih delova koji se ne mogu istiti mainskim putem.


67/98

Peskarenje konstrukcijemobilnom peskarom

Mobilna peskara


68/98

Peskarenje konstrukcije


69/98

Peskarenje konstrukcije tramvajskog mosta u Beogradu



70/98

Nakon ienja elinih povrina, mora se izvriti njihovo

otpraivanje i to usisavanjem, ili oduvavanjem prainemlazom komprimovanog vazduha.

Prethodna zatita elinih konstrukcija izvodi se pomou:

1. vo-prajmera (wash-primer),

2. i-prajmera (etch-primer), ili

3. sredstva za ispiranje povrina,

a predstavlja privremenu zatitu oiene povrine donanoenja osnovnog premaza ili drugog sredstva zatite odkorozije.

Premazna sredstva



71/98

Premazna sredstva

Primena zatitnih premaza najee je primenjivani nainzatite elinih konstrukcija od korozije.

Premazna sredstva predstavljaju materije koje posle suenjana vazduhu ostavljaju suvi film kao zatitnu prevlaku.Nanose se runim postupkom (etkom, pitoljem ili valjkom),mainskim postupkom, ili automatskim postupkom, zavisnood oblika eline konstrukcije i njenih delova koje trebazatititi.

Zatitni premaz moe biti osnovni i pokrivni. Osnovni premaz se nanosi u jednom ili dva sloja, a

pokrivni u dva ili tri sloja. Prvi osnovni premaz na bazi uljanog minijuma nanosi se, po

pravilu, etkama neposredno nakon pripreme eline

povrine u radionici i njegova trajnost iznosi oko 6 meseci.Ostali premazi mogu se naneti na gradilitu nakon zavrenemontae eline konstrukcije.

Danas postoji irok spektar zatitnih premaza na bazi:



72/98

Danas postoji irok spektar zatitnih premaza na bazi:1. uljanih boja,

2. alkidnih i epoksidnih smola,3. vinila,4. poliestera,5. poliuretana,6. bitumena,

7. hlor-kauuka,8. neorganskih silikata itd.

Svi zatitni premazi, do odreene mere, proputaju vlagu ikiseonik i osetljivi su na UV zrake i dejstvo hemikalija, toograniava njihovu trajnost, pa treba predvideti periodinoobnavljanje premaza.

Trajnost zatitnih premaza raste sa poveanjem ukupne debljine,koja zavisi od agresivnosti sredine i iznosi oko 100-300 . Onamoe iznositi i 5 do 10 godina, ukoliko se sprovede propisanatehnologija i izvri pravilan izbor sistema premaza.



73/98

Metalne prevlake

Zatita od korozije moe se ostvariti i oblaganjem povrineelika drugim metalom.

Za zatitu elinih konstrukcija najvie se koriste cink ialuminijum, a postupci za njihovo nanoenje su:

1. toplo cinkovanje i2. metalizacija.

Dobijena zatita ima po pravilu veu trajnost nego zatitnipremazi, i efikasna je u sluaju sredine sa jaim korozionim

agensima, kao i kod konstrukcija sa oteanim uslovima zaobnovu zatite.



74/98

Metalne prevlake toplo cinkovanje

Postupak toplog cinkovanja je naao primenu kod svih vrstaelinih konstrukcija u:

graevinarstvu,

mainstvu,

rudarstvu,

poljoprivredi, industriji, kao i kod velikog broja proizvoda za

domainstvo i kod drugih proizvoda kod kojih se koristeelementi od tankog lima.

Ovaj postupak se primenjuje i kod betonskih konstrukcija u

jako agresivnim sredinama kod kojih se vri toplocinkovanje armature.


75/98

Cink u vrstom stanju, pripremljen za rastapanje ukadama za toplo cinkovanje




76/98


Postupak toplog cinkovanja (slika) sastoji se od sledeih operacija:1. Mehaniko uklanjanje neistoa, kao to su kovarina,

troska od zavarivanja, pesak od peskarenja i dr;2. Hemijsko ienje eline konstrukcije od masnih mrlja,

boje, ulja i drugih neistoa potapanjem konstrukcije u razblaenirastvor hlorovodonine kiseline, ime se povrina nagriza iomoguava bolje nanoenje prevlake od cinka (slika a);

3. Ispiranje u kadi sa vodom (slika b);

4. Potapanje eline konstrukcije u kadu sa rastopom ilirastvorom topitelja (flusa), tzv. flusovanje (slika c);5. Suenje konstrukcije zagrejanim vazduhom u pei (slika d);6. Potapanja eline konstrukcije u kadu sa rastopljenim

cinkom (slika e), pri emu se elik zagreva do temperature od 450C, uz zadravanje od oko 1,5-5 minuta. Na povrini elika formiraju

se razliiti slojevi legura gvo

a i cinka, preko koje se nakonizvlaenja iz kade za cinkovanje stvara ist sloj cinka.

7.Hlaenje konstrukcije u kadi sa vodom (slika f).




77/98


ema postupka toplog cinkovanja

I faza odmaivanje i uklanjanjemehanikih neistoa


78/98

II faza potapanje u kiselinu inakon toga u vodu

III faza toplo cinkovanje


79/98

Postupak toplog cinkovanja u kadama prilagoenimpovrinskim elementima




80/98


Veliina delova koji mogu da se cinkuju uslovljena je veliinom

kada koje su na raspolaganju. Najee se, ukoliko sudimenzije elemenata usaglaene sa dimenzijama kade, elinielementi celi potapaju u kadu.

Duina kade kree se od5-20 m, irina do 2,0 m i

dubina do 2,2 m. Ukolikosu dimenzije elemenatavee od dimenzija kade,element se potapa ucink iz dva puta (slika).

Toplo cinkovanje velikih elemenata

Kade pripremljenje za sprovoenje


81/98

postupka toplog cinkovanja

Ceenje elemenata nakoncinkovanja




82/98

p p j

Elementi od upljih profila velikog prenika se cinkuju

okretanjem iznad kade (slika). U ovim sluajevima dolazi doneravnomernog zagrevanja delova konstrukcije, to moe da

izazove znatne deformacije.

Toplo cinkovanje velikih elemenata

Popravke loe pocinkovanih delova konstrukcije moguse vriti upotrebom cinka u vidu spreja (manjepovrine)


83/98

Cink u spreju (razliiti proizvoai) pripremljen za upotrebu

povrine).


84/98

Antenski stub na zgradiPC Ue u Beogradu konstrukcija koja se nefarba vejoj je zavrni

sloj cink.

Metalne prevlake metalizacija



85/98


Pod metalizacijom se podrazumeva vrsta zatite eline

konstrukcije od korozije ostvarena prskanjem rastopljenogmetala (cinka, aluminijuma ili olova) pitoljem.

Klasifikacija prevlaka dobijenih ovim postupkom, premanajmanjoj debljini, data je u tabeli.

Klasifikacija metalnih prevlaka




86/98


Za eline povrine predviene za metalizaciju zahteva se

ienje do treeg stepena mlazom abraziva.

S obzirom na stroge zahteve pripreme povrine trokovi izradesu vei, ali se mogu smanjiti u sluaju veih serija istovetnihelemenata konstrukcije.

Prednost ovog postupka je mogunost zatite elemenataproizvoljnih dimenzija.

Metalne prevlake dobijene postupkom metalizacije mogu sepopunjavati ili zatititi premazima.

Kombinovane prevlake



87/98

Kada je potrebno obezbediti dugotrajnu zatitu od korozije, na

primer u sluaju agresivne industrijske ili primorske sredine, ilikod konstrukcija na kojima je zbog nepristupanosti oteanoobnavljanje zatite, kao to su stubovi dalekovoda, televizijski,radio i reflektorski stubovi i jarboli, krovni i fasadni elementi,lake eline konstrukcije, ograde i peake staze mostova,

svoju primenu sve vie nalaze kombinovane prevlake. Ovakve prevlake, poznatije kao "Dupleks sistemi", formiraju

se nanoenjem zatitnih premaza preko metalnih prevlaka, iuz redovnu kontrolu i obavljanje pravovremenih popravki iobnove premaza, mogu imati praktino neogranieni vek

trajanja.

Zavrna faza skladitenje konstrukcije

Na kraju svih faza izrade elina konstrukcija se skladiti na


88/98

Na kraju svih faza izrade, elina konstrukcija se skladiti naposebno ureenom prostoru i to na nain koji obezbeuje

njenu zatitu od svakog dejstva koje moe prouzrokovatioteenje. Pri tome treba voditi rauna o sledeem:

da uskladitenje delova bude stabilno,

da delovi konstrukcije ne naleu na tlo,

da se delovi konstrukcije polau na podmetae, a prislaganju u vie redova da se izmeu njih stave umeci,

da razmak izmeu podmetaa i umetaka iskljui pojavutrajnih deformacija eline konstrukcije,

da se na uskladitenim delovima konstrukcije ne

zadrava voda i da nosai, po pravilu, budu u vertikalnom poloaju.

Zavrna faza otprema konstrukcije

P t kl dit t li k t k ij


89/98

Pre otpreme sa skladita na montau elina konstrukcijatreba da bude:

sortirana po pojedinim objektima, oznakama iredosledu montae,

pregledana i utvrena oteenja otklonjena,

pripremljena za montau, to podrazumeva da suneistoe i ra otklonjeni, nanesene potrebne oznake, nadelove konstrukcije postavljeni montani ureaji, formiranikrupniji montani delovi, oslonaki elementi oieni ipodmazani,

zatiena od korozije (po potrebi).

Zavrna faza otprema konstrukcije

Ot li k t k ij dilit d


90/98

Otprema eline konstrukcije na gradilite podrazumevanjeno:

1. pakovanje,2. utovar i3. transport.

Pri tome se mora voditi rauna da se konstrukcija zatiti odoteenja, osigura bezbedan transport, i da se tovarniprostor u to veoj meri iskoristi.

Dimenzije delova konstrukcije koji se transportuju zaviseod propisanih gabarita i saobraajnih uslova transporta ueleznikom, drumskom i vodenom saobraaju, o emu

treba voditi rauna jo u fazi izrade projektne dokumentacije.


91/98

Utovareline konstrukcije

Konstrukcija stepenitaspremna za transport


92/98

Utovar delova reetkastih

nosaa u kamion

Transport ravanskihelemenata eline

konstrukcije


93/98

Proces proizvodnje u fabrici

4.2 Kontrola kvaliteta elinih

konstrukcija

OPTE


94/98

Kontrola kvaliteta predstavlja sastavni deo procesaproizvodnje elinih konstrukcija i generalno zavisi odvrste i znaaja konstrukcije, vrste primenjenih materijala,kao i od tehnologije vezane za proces proizvodnjekonstrukcije.

Kontrola kvaliteta elinih konstrukcija obuhvata:

1. kontrolu materijala,2. kontrolu izrade u radionici,3. kontrolu montae eline konstrukcije i4. kontrolu nanesene zatite od korozije.

KONTROLA I PRIJEM MATERIJALA


95/98

Materijali koji se uobi

ajeno primenjuju u

elinimkonstrukcijama su:

1. konstrukcioni elik,2. mehanika spojna sredstva (zavrtnjevi, navrtke i

podloke) i3. dodatni materijal za zavarivanje.

Kontrola materijala koji e biti ugraeni u elinukonstrukciju podrazumeva ispitivanja odreenihkarakteristika materijala, koja se sprovode na sluajnomuzorku, a u saglasnosti sa odgovarujuim standardima.

KONTROLA I PRIJEM MATERIJALA


96/98

Za konstrukcione elike uobiajeno je ispitivanje sledeih

svojstava:1. granice razvlaenja,2. vrstoe na zatezanje,3. modula elastinosti,4. izduenja pri lomu,

5. elastinosti (za tanke limove i krune uplje profile),6. savijanja (za profile) i7.hemijskog sastava (samo u specijalnim sluajevima).

Ispitivanja mehanikih spojnih sredstava koja se sprovode ucilju potvrde njihovog kvaliteta su:

1. za zavrtnjeve, izpitivanje zatezanjem i izpitivanje stanjapovrina,

2. za navrtke i podloke, ispitivanje tvrdoe.

KONTROLA IZRADE U RADIONICI I PRIJEMKONSTRUKCIJE

Pri izradi eline konstrukcije u radionici u zavisnosti od


97/98

Pri izradi eline konstrukcije u radionici, u zavisnosti od

njene vrste i znaaja, sprovodi se stalna ili povremenakontrola, koju, po pravilu, sprovode ovlaeni predstavnici

naruioca u prisustvu ovlaenih predstavnika izvoaaradova na izradi eline konstrukcije. Ona, u osnovi, trebada obuhvati sledee aktivnosti:

1. isporuku materiala za koje je prethodno izvrena

kontrola u fabrici,2. nadzor nad izradom radionike dokumentacije i

ablona za seenje,3. kontrolu seenja,4. kontrolu zavarivanja, primenom metoda opisanih u

poglavlju 2,5. kontrolu spojeva sa zavrtnjevima,6. dimenzionalnu kontrolu gotovih elemenata.

KONTROLA MONTAE I PRIJEM MONTIRANEELINE KONSTRUKCIJE

Montaa i spajanje elemenata eline konstrukcije izvode se


98/98

Montaa i spajanje elemenata eline konstrukcije izvode se

po redosledu i na nain koji su odre

eni projektom montae,i to tako da montirana konstrukcija dobije oblik i poloaj koji su

predvieni projektom. U fazi montae eline konstrukcijeneophodno je:

1. kontrolisati osovinski i visinski poloaj montiranog delaeline konstrukcije odgovarajuim brojem merenja,

2. kontrolisati nivelisanjem potrebno nadvienje elinekonstrukcije, definisano projektom montae,

3. proveriti odgovarajuim instrumentima pravilnostpostavljene eline konstrukcije, kao i uvrivanje, odmah pozavretku montae svakog krutog segmenta konstrukcije,

4. kontrolisati montane spojeve, koji mogu biti izvedenimehanikim spojnim sredstvima ili zavarivanjem.

zastita metalnih konstrukcija od korozije

Documents