ZapošljavanjeNezaposlenost - aktuelna tabu tema u vremenu krizeKako odabrati i zadržati dobar kadar?Timski rad - Idemo zajedno…Ooooooruk!

ZapošljavanjeNezaposlenost - aktuelna tabu tema u vremenu krizeKako odabrati i zadržati dobar kadar?Timski rad - Idemo zajedno…Ooooooruk!

Časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 13 • Jun 2009. • Izlazi kvartalnoČasopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 13 • Jun 2009. • Izlazi kvartalno

SIEPA AKTUELNOSTI SAJMOVI POSLOVNI OBIČAJI U ŠPANIJI GERILA MARKETING FINANSIJE PRAVNI UGAO USPEŠNE PRIČE

Sa SIEPA-om na vodeće svetske sajmoveu 2009. godini

Grüne Woche, Berlin

FruitLogistica, Berlin

BioFach, Nimberg

Gulf Food, Dubai

CPM Moscow, Moskva

Rendez vous, Pariz

Foodex, Tokio

CeBIT, Hanover

IFE, London

Pro Wine, Dizeldorf

MostBuild, Moskva

MOW, Badsalcu� en

Fancy Food Show, Njujork

World Food, Moskva

ANUGA, Keln

Gitex Technology, Dubai

CPM Moscow,

CPM Moscow, Moskva

Moskva

Rendez vous,

Rendez vous, Pariz

Pariz

Foodex,Foodex, Tokio Tokio

CeBIT,CeBIT, Hanover Hanover

IFE,IFE, London London

Pro Wine,Pro Wine, Dizeldorf Dizeldorf

MostBuild,MostBuild, Moskva Moskva

MOW,MOW, Badsalcu� en Badsalcu� en

Novi broj u prodaji od 10. juna 2009. pretplata@bif.rs, marketing@bif.rs Kontakt telefoni: (011) 262 28 15, 218 70 96 Knjigu Milutina Mitrovića „Postmoderna

vremena“ možete naručiti po ceni od 780 dinara

IzdavačAgencija za strana ulaganja i promociju izvozaRepublike Srbije

Vlajkovićeva 3/V11000 Beograd, Srbijatel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774fax: (011) 3398 814e-mail: exporter@siepa.gov.rswww.siepa.gov.rs

UrednikMilica Zatezalomilica.zatezalo@siepa.gov.rsPomoćnik urednikaMiloš Ćurčinmilos.curcin@siepa.gov.rs

SaradniciAleksandra DimićGoran RadosavljevićInes NovoselJelena AkovićMarko FernandezNataša Vujović

Spoljni saradniciDragana RadenkovićJasmina RadosavljevićMarko GucijanVesna Čekić

Tehnički urednik & dizajnSaša ĐorđevićPriprema za štampuVladimir VuksanLektura i korekturaKatarina Vasić

KoriceSaša Đorđević

ŠtampaStandard 2, Beograd

Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

Jedna od boljih stvari koje sam čula u poslednje vreme je da u periodu krize treba da štedite, ali ne na ljudima. Veliki broj stručnjaka iz oblasti marketinga i biznisa savetuje menadžmentu kompanija da krizu iskoriste kao šansu da poboljšaju svoju konkurentsku prednost, ali nikako na štetu smanjenja broja kvalitetnih i obučenih radnika. Vaš biznis vredi upravo koliko i ljudi koje zapošljavate, dok nepoznavanje značenja kvalitetnog kadra može da vas uvuče u još veću krizu. Evo šta vam drugi savetuju:

Kao prvo, angažujte svoje menadžere da uvedu novine u ceo biznis model. Učinite ga fleksibilnijim kako bi lakše mogao da se prilagodi turbulentnom periodu krize. Počnite od tržišta koje snabdevate, kanala distribucije, pa čak i načina na koje ste do sada prodavali svoje proizvode.

Drugo, počnite sa upotrebom alternativnih kanala promocije i prodaje. Jeftiniji su, inventivniji, a omogućavaju gotovo isti ili bolji pristup kupcima od konvencionalnih metoda.

Treće, ako vaš biznis trpi, nemojte da trpe i vaši zaposleni. Poboljšajte internu komunikaciju, poradite na metodama motivacije i nagrađivanja, izgradite korporativnu kulturu u kojoj će ciljevi kompanije biti jasno definisani i usklađeni sa potrebama i željama vaših zaposlenih.

Ako ste se, čitajući preporuke svetskih gurua biznisa zapitali kako sve ovo da primenite u vašem preduzeću koje se takođe suočava sa izazovima finansijske krize, naš tim vam savetuje da nastavite da pažljivo čitate novi broj EXPORTER-a. Pored brojnih saveta, načina za poboljšanje interne i komunikacije sa partnerima i klijentima donosimo vam i brojne novine kako da uštedite na reklami, iskoristite brojne programe državne pomoći i saznate više o izvoznim procedurama. Rukovođeni savetom Rona Gibsona, jednog od najvećih svetskih eksperata za recesiju i poslovne strategije: “Ako vaša kompanija nastavi da investira u kriznim vremenima, ona može da prestigne konkurenciju, povećavajući potrošnju u situaciji kada vaši rivali štede”, savetujemo vam da krizu iskoristite za poboljšanje svoje konkurentnosti i naravno, ne zaboravite na svoje zaposlene. Na njima ne treba štedeti.

Milica Zatezalo

REČ UREDNIKA

U OVOM BROJU

EXPORTERBroj 13, jun 2009.

„U periodu krize pitanje nezaposlenosti se polako pomera i postaje centralni problem posebno ekonomija u tranziciji. Pitanje podrške države je od velikog značaja za smanjivanje stope nezaposlenosti.“

strana 10

4

6

8

10

16

17

19

20

22

24

26

28

30

32

32

VestiUspesi domaće privrede i noviteti u poslovanju

AktuelnostiSrpski nameštaj traži put do evropskih kupacaMladi dizajneri na sajmu dizajna u MilanuSrpska vina i rakija na sajmu „Prowein“ u Dizeldrofu

IntervjuPoslodavci, pružite šansu mladim ljudimaVladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje

Tema broja: zapošljavanje• Nezaposlenost - aktuelna tabu tema

u vremenu krize• Kako odabrati i zadržati dobar kadar?• Idemo zajedno…Ooooooruk!

Prav(n)i ugaoKako da izvezem robu?

EdukacijaPovećajte kvalitet usluga

NovitetiBuđenje kreativne industrijeMikser Design Expo 09

FinansijeVišegodišnje uspešno poslovanje – kako do daljeg rasta?

StandardiKorišćenje sertifikovanih paleta za transport i manipulaciju robe

Kako poslovati sa...?¡VIVA ESPAÑA!

Uspešne pričeZapošljavamo uprkos krizi

Marketing miksGerila u marketingu

InternetMarket Access Map - izvoz iz fotelje

Top 10

Sajmovi elektronike u 2009/10.

4

Registracija preduzeća na jednom šalteruU Srbiji od 6. maja preduzeća mogu da se registruju i dobiju poreski identifikacioni broj (PIB) podnošenjem prijave na jednom mestu, navodi se u saopštenju Agencije za privredne registre Srbije.

Za osnivanje firmi potrebno je podneti jedinstvenu registracionu prijavu u Agenciji za privredne registre, a prijave mogu da se preuzmu sa internet sajta www.apr.gov.rs ili kupe u sedištu i ograncima Agencije. Rešenje o osnivanju preduzeća ili preduzetničke radnje i poreski identifikacioni broj dobijaju se za najviše pet dana.

Agencija za privredne registre će elektronskim putem prosleđivati podatke o registrovanim firmama Poreskoj upravi, Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, što je preduslov za jednošalterski sistem registrovanja preduzeća. Prema izjavama iz Agencije uspostavljanje jednošalterskog sistema registracije objedinjavaju se procedure za registraciju i dobijanje poreskog identifikacionog broja, skraćuje se vreme za otpočinjanje poslovanja, čime se preskaču dodatne administrativne barijere za pokretanje poslovanja u Srbiji.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i TurskeSrbija i Turska potpisale su 1. juna 2009. godine u Istanbulu Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će početi da se primenjuje od 1. januara 2010. godine,

saopštilo je Ministarstvo ekonomije Srbije. Sporazum je potpisan na Ekonomskom samitu u Istanbulu, a primenjivaće se po modelu asimetrične liberalizacije trgovine, u korist srpske strane. „Sporazum znači šansu za naše izvoznike, koji će već od januara sledeće godine moći da izvoze robu bez carine u Tursku, na jedno veliko tržište od 75 miliona stanovnika“, rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić nakon potpisivanja Sporazuma.

Kako je rekao Dinkić, s druge strane, liberalizacija sa strane Srbije biće fazna do 2015. godine i odvijaće se u tri etape. „Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno smo zaštitili poljoprivredu, sektor tekstilne industrije i crnu i obojenu metalurgiju, tako da će tu biti zadržane više stope za uvoz tih proizvoda iz Turske“, kazao je Dinkić.

Dinkić je naveo da Srbija dobija mogućnost da odmah izvozi svoju robu bez carine za sve industrijske proizvode.

Šabačka mlekara najbolji izvoznik Mačvanskog okrugaMlekara u Šapcu dobitnik je priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ kao najbolji izvoznik na području Mačvanskog i Kolubarskog okruga, koje dodeljuje Regionalna privredna komora u Valjevu. U protekloj godini Šabačka Mlekara je ostvarila izvoz od 9,6 mil EUR, a za prva dva meseca ove godine na stranom tržištu prodala je svoje proizvode u vrednosti od oko 1,35 mil EUR.

Mlekara je pretežno izvozila u zemlje potpisnice CEFTA sporazuma – Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Hrvatsku. Najviše su plasirali dugotrajni program: feta sir, kajmak, sterilno i čokoladno mleko. U odnosu na vreme pre privatizacije kada je fabriku kupio koncern „Farmakom MB“ Miroslava Bogićevića – izvoz je višestruko povećan.

„Ove godine planiramo izvoz od 11 miliona eura. Prvi meseci u godini obično su slabiji, a prodaja najbolje ide od maja do septembra. Na žalost, ulaskom u CEFTA proizvođači su ostali bez stimulacije za izvoz od 20 odsto, koja bi nam omogućila da budemo još konkurentniji“, izjavio je direktor Zoran Matić.

Trenutno, šabačka Mlekara dnevno prerađuje 200.000 litara sirovog mleka, a u mogućnosti je da preradi 260.000 litara. „Izvoz je jedini način da se reši pitanje viška mleka, o čemu bi svi morali da povedu računa“, objašnjava Matić. Prema njegovim rečima, izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije u zemlje EU za sada nije moguć. To je konstatacija proistekla posle posete evropske komisije koja je u našoj zemlji boravila od 19. do 31. januara ove godine. Iako četiri domaće mlekare – Šabačka, Somborska, Subotička i Imlek ispunjavaju sve tehničko-tehnološke uslove, na ispitu su pali neposredni proizvođači.

„Utvrđeno je da naši stočari još nemaju dovoljan kvalitet sirovog mleka za EU. Međutim, tome bi trebalo dodati i određenu neblagonaklonost EU da pusti nove mlekare na svoje tržište“, zaključuje Matić.

Nagrada za dizajn „Red Dot“ za „Buck“ svetiljkuDomaća kompanija za dizajn i proizvodnju svetiljki BUCK iz Beograda dobitnik je međunarodne nagrade „Red Dot“ za bolničku svtiljku iz programa „Medico“. Dizajner nagrađenog proizvoda je Dušan Nešić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

„Medico“ je svojim izuzetnim i inovativnim dizajnom zapažen na ovom renomiranom i prestižnom međunarodnom dizajnerskom konkursu. Sistem „Medico“ je bolnička svetiljka i razvodna jedinica koja

VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER JUN 2009.

5

omogućava direktno i indirektno osvetljenje bolničkih soba, kao i razvod strujne i komunikacione instalacije i instalacije medicinskih gasova.

„Medico“ sistem je nagrađen pečatom kvaliteta „Red Dot“ za vrhunski kvalitet dizajna od strane žirija sastavljenog od najeminentnijih stručnjaka. Ova nagrada je namenjena samo posebno kreativnim, inovativnim i izuzetno kvalitetnim proizvodima. Ukupno 3.231 proizvod iz 49 zemalja našao se ispred ekspertskog žirija ove godine.

Sa ovom nagradom, BUCK je stavljen na listu dobitnika pored imena kao što je Maserati, Trilux, Wever& Ducre, Artemide, Alessi, BMW, Coca Cola, IBM, iGuzzini, Jaguar, LG, Modular Lighting Instruments, Nike, Nokia, Philips, Toshiba, Zumtobel.

Podrška razvoju privatnog sektora na zapadnom BalkanuRepublička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i holandska nevladina organizacija SPARK potpisale su Memorandum o razumevanju, čime će započeti realizacija projekta Regionalni razvoj privatnog sektora na zapadnom Balkanu.

Ovaj projekat, koji finansira Vlada Holandije ima za cilj podršku regionalnom razvoju privatnog sektora u jugoistočnoj Evropi kroz formiranje regionalne Asocijacije agencija za razvoj malih i srednjih preduzeće, kreiranje regionalnog programa master i osnovnih studija iz preduzetništva i razvoj kapaciteta partnerskih organizacija.

Republička Agencija za razvoj MSP imaće vodeću ulogu u osnivanju regionalne Asocijacije.

Goran Džafić, direktor Republičke agencije za razvoj MSPP istakao je da će realizacija ovog projekta omogućiti bolji razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, ali i bolje povezivanje regionalnih tržišta, razmenjivanje iskustava i informacija. „Od toga i najviše zavisi uspeh privrede svakog društva, pogotovo ako se osvrnemo na činjenicu da u privredama svakog društva 99 odsto čine mala i srednja preduzeća i da su oni nosioci razvoja privrede u tim društvima“, napominje Džafić.

Ron van Dartel, ambasador Holandije u Srbiji istakao je da Holandija podržava

razvoj privatnog sektora u jugoistočnoj Evropi kroz ojačavanje sektora malih i srednjih preduzeća. On je naglasio da je Holandija do sad u sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji uložila oko 2,5 miliona evra, a da je u razvoj privatnog sektora u celini investirala više od 15 miliona evra.

Istorijski izvoz Instituta za ratarstvo Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prošle godine ostvario je prodajom semenske robe na inostranom tržištu u vrednosti od 17 milona evra, najveći izvoz u svojoj istoriji, izjavio je direktor Instituta Petar Sekulić.

Sekulić je novinarima na 76. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu rekao da je ove godine zadržana liderska pozicija u prodaji semena kukuruza, dok je izvoz suncokreta bio u blagom porastu, a značajan je bio i porast izvoza semena soje.

„U prošloj godini smo ostvarili istorijski maksimum, jer smo obavili izvoz u visini od 17 miliona evra. Ove godine je zabeležen pad, jer je smanjen izvoz u Ukrajinu koja je bila značajan uvoznik, ali verujemo da ćemo uspeti do kraja godine da ostvarimo između 12 i 14 miliona evra“, ocenio je Sekulić.

Prema njegovim rečima, za postizanje dobrih poslovnih rezultata veoma je važno i ulaganje u mlade naučne kadrove, zbog čega je Institut raspisao konkurs za prijem 15 pripravnika.

Podneti zahtevi za zapošljavanje 2.680 pripravnikaMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je saopštilo da je u prve dve nedelje programa za zapošljavanje 10.000 mladih pripravnika „Prva šansa“, oko 1.500 kompanija podnelo je zahteve za zapošljavanje 2.680 pripravnika. Ovaj program će omogućiti da 10.000 mladih pripravnika nađe prvi posao u privatnom sektoru, na određeno vreme do godinu dana i položi pripravnički ispit uz obezbeđenu pripravničku platu od 16.000 do 20.000 u zavisnosti od stepena stučne spreme.

Kako je precizirano, od ukupno 2.680 mladih pripravnika, 1.428 (53 odsto) su sa srednjim obrazovanjem, 358 ili (14 odsto) sa višim obrazovanjem i 894(33 odsto) sa visokim obrazovanjem.

Zahteve za zapošljavanje mladih pripravnika podnele su kompanije iz različitih delatnosti kao što su finansijske i knjigovodstvene usluge, građevina, turizam i ugostiteljstvo, trgovina, prehrambena industrija, advokatske usluge, saobraćaj, veterina, IT usluge, zdravstvo i farmacija, zanatske i lične usluge, hemija, nemetali i grafičarstvo, konsultantske usluge. Sve vreme trajanja pripravničkog staža Ministarstvo ekonomije plaća neto platu, kao i sve doprinose dok poslodavac plaća samo porez na dohodak.

Poslodavac sam bira pripravnike koje zapošljava, a koji moraju biti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, mlađi od 30 godina i koji nemaju radnog iskustva u struci za koju se osposobljavaju, ali nema obavezu da nakon isteka pripravničkog staža zadrži pripravnika u stalnom radnom odnosu. Poslodavac ima obavezu da održi najmanje isti broj zaposlenih tokom perioda korišćenja te subvencije u odnosu na prosečan broj zaposlenih koji je imao u prvom kvartalu 2009. godine.

Na konkursu mogu da učestvuju samo solventni poslodavci iz privatnog sektora koji redovno uplaćuju poreze i doprinose svojim zaposlenima. Obrazac zahteva za dodelu subvencija i detaljne informacije mogu se dobiti u jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje ili na sajtu www.nsz.gov.rs, a zainteresovani poslodavci mogu da podnesu zahtev najkasnije do 20. decembra 2009. godine, odnosno do popunjenja kvote.

VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER JUN 2009.

6

AKTUELNOSTI

EXPORTER JUN 2009.

Promocija deset radova mladih dizajnera iz Srbije pod nazivom „Young Serbian Designers“ na najvećem svetskom sajmu nameštaja u Milanu, ostvarila je sjajne rezultate. Radovi u formi prototipa bili su izloženi u aprilu u talent zoni sajma poznatoj kao „Salone Satellite“. Autori radova su pobednici konkursa za mlade dizajnere iniciranog od strane kulturne organizacije Mikser i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Zahvaljujući podršci SIEPE prvo nacionalno predstavljanje dizajn scene Srbije u okviru milanskog sajma, realizovano je prema najvišim profesionalnim standardima.

U konkurenciji sa oko 700 mladih dizajnera, izložba „Young Serbian Designers“ je privukla preko 200 proizvođača nameštaja iz celog sveta

koji su izrazili konrektno interesovanje za izložene radove i sa kojima su uspostavljeni kontakti sa ciljem otpočinjanja poslovne saradnje za priozvodnju i distribuciju širom sveta.

Štand „Young Serbian Designers“ je posetilo preko 220 urednika i novinara najznačajnijih stručnih i globalnih medija iz 45 zemalja. O kvalitetu nastupa govori i činjenica da je glavni selektor talent zone „Salone Satellite“ i direktor marketinga Milanskog sajma Marva Whilshire Griffin u nekoliko navrata posetila naš štand i izuzetno pozitivno ocenila izložbu „Young Serbian Designers“. Rad pod nazivom ARC autora Marije Bjelaković, Milice Jović i Emira Bećiragića ušao je u najuži izbor od osam radova nominovanih za prestižnu nagradu „Design Report Award“.

Sajam MOW održava se u centru nemačke industrije nameštaja. Ovaj strogo profesionalni sajam postavlja smernice za buduće trendove u ovoj branši. Srpski proizvođači nameštaja „Lagado“, „Ekstraform“, „Dalas“, „Kolarević“ i „Eurosalon“ fabrika su se po drugi put predstavili na sajmu nameštaja M.O.W. u nemačkom gradiću Bad Zalcuflenu. Sajam koji je trajao od 4. do 7. maja predstavlja najvažniju smotru nameštaja u Nemačkoj na kojem eksperti osim poslova dogovaraju i smernice budućeg razvoja ove industrijske grane. Nastup domaćih kompanija podržale su republička Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i američki USAID Projekat za razvoj konkurentnosti.

Posle uspešnog prošlogodišnjeg nastupa pet proizvođača nameštaja iz Srbije odlučili su da i ove godine evropskim kupcima - koje na ovom sajmu predstavljaju isključivo prodavci nameštaja tj. velike kompanije sa lancima prodajnih salona - prikažu

svoje najnovije proizvode. Tapacirani nameštaj od kvalitetne kože, ekološke kože i tkanina izložili su „Lagado“, „Ekstraform“, „Dalas“ i „Eurosalon“ dok je kompanija „Kolarević“ predstavila krevete, stolove i komode od kvalitetnog masivnog drveta. Nakon prvih ostvarenih kontakata naše kompanije su dogovorile poslove u vrednosti od 500.000 evra do kraja ove godine.

Kao rezultat prošlogodišnjeg učešća na ovom sajmu i pregovora koji su trajali više od pola godine firma „Kolarević“ je baš u toku ovogodišnjeg sajma sklopila ugovor o isporuci gotovog nameštaja za poznatu austrijsku kompaniju „XXXL Luc“ (XXXL Lutz). Ova firma poseduje veliki lanac maloprodajnih objekata u Austriji i Nemačkoj i po veličini je odmah iza švedske IKEA-e. Dušan Kolarević, vlasnik ove kompanije izuzetno je zadovoljan prošlogodišnjim nastupom na sajmu i objašnjava svoj recept za prevazilaženje svetske ekonomske krize: „Osnovni cilj našeg učešća na ovom sajmu je da dopremo do kupaca i tržišta

za svoje proizvode, a ono što mi nudimo je niža cena za isti kvalitet proizvoda“.

Sajam nameštaja M.O.W. već više od 25 godina okuplja vodeće kompanije i daje kompletan pregled asortimana tržišta koji će se naći u evropskim salonima u narednoj sezoni. Više od 500 kompanija iz 26 zemalja izlagaće na 150.000 kvadratnih metara izložbenog prostora ovog sajma.

Srpski nameštaj traži put do evropskih kupaca

Mladi dizajneri na sajmu dizajna u Milanu

7EXPORTER JUN 2009.

Osam preduzeća iz Srbije predstavilo je svoje proizvode na sajmu vina i alkoholnih pića „Prowine“ u nemačkom gradu Diseldorfu od 29. do 31. marta.

Na nacionalnom štandu Srbije uspešan nastup pred svetskom publikom imali su podrumi „Aleksandrović“ iz Topole, „Kovačević“ iz Iriga, Podrum „Radovanović“ iz Krnjeva i kompanije „Vršački vinogradi“ i „Navip“.

Posetioci sajma su ove godine imali priliku da probaju i novitete naših poznatih vinara, ali i da se upoznaju sa srpskim brendom - rakijom šljivovicom, kao i sa drugim rakijama poput viljamovke, kajsijevače, dunjevače, jabukovače, lozovače i stomaklije, navodi se u saopštenju. Svoje rakije izložile su firme „RB Global“, „Prokupac“ i „Rakia Bar“.

Nastup srpskih preduzeća podržali su po četvrti put Ministarstvo poljoprivrede Srbije i SIEPA, zajedno sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju (GTZ). „Prowine“ je najveća smotra proizvođača vina i alkoholnih pića u Nemačkoj sa oko 3.000 izlagača, a očekuje se dolazak i više od 30.000 posetilaca.

Srpska vina i rakija na sajmu „Prowein“ u Dizeldrofu

Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) raspisuje

Konkursza mala i srednja preduzeća

ReDizajnStvaramo nove brendove

Ukoliko želite da unapredite vizuelni identitet Vašeg

proizvoda i povećate svoje šanse za uspeh na stranim tržištima, uključite se u akciju „Stvaramo nove brendove“.

Akcija Vam pruža šansu da bez ulaganja dođete do svežih ideja i rešenja za ReDizajn Vašeg proizvoda kroz rad sa mladim i talentovanim ljudima, pružajući studentima

industrijskog dizajna odličnu priliku da primene svoja znanja i doprinesu konkurentnosti privrede.

Stručna Komisija će odluku o pet preduzeća, čiji proizvodi ulaze u proces redizajna ambalaže, doneti na osnovu kriterijuma: profitabilnosti, cene koštanja proizvoda,

vrednosti izvoza proizvoda, inovativnosti proizvoda, stepena prerade i tržišta na koja se proizvod izvozi.

Popunjenu prijavu i fotografiju proizvoda pošaljitena adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije-SIEPA

ul. Vlajkovićeva 3/5, 11000 BeogradZa projekat „Stvaramo nove brendove“

Pravo učešća na Konkursu imaju mala i srednja preduzeća sa centrom poslovnih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije.

Za dodatne informacije možete se obratiti:

Milici Zatezalo:milica.zatezalo@siepa.gov.rs, 011/3398-772

Mirjani Aleksić:mirjana.aleksic@siepa.gov.rs, 011/3398-550

Aleksandri Dimić:aleksandra.dimic@siepa.gov.rs, 011/3398-644

Rok za podnošenje prijava je 1. jul 2009. godine.

8

INTERVJU

Ulaganje u zaposlene uvek se isplati, posebno u periodu krize, kada kadrovi postaju vaša najbolja investicija. Ipak, ulaganje u obrazovanje i obuku zaposlenih mora

biti kontinuirano, kako biste mogli da stvorite jak i efikasan tim usmeren ka realizaciji ciljeva vašeg preduzeća. Na ovom putu često vam je potrebna i pomoć države. Da država ne sedi prekrštenih ruku već aktivno sprovodi brojne programe za podsticaj zapošljavanja potvrdio nam je i gospodin Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, čovek koji je uspeo da pitanje zapošljavanja u Srbiji postavi kao prioritet i pokrene niz aktuelnih programa usmerenih ka njegovom rešavanju.

Prema Vašoj oceni koliko je država uspešna u pružanju pomoći preduzećima u cilju povećanja zapošljavanja?Nacionalna služba za zapošljavanje određenim merama aktivne politike zapošljavanja, odnosno programima namenjenim rizičnim i drugim kategorijama nezaposlenih lica, pokušava da poveća broj zaposlenih tako što daje bespovratna novčana sredstva za - svako novootvoreno radno mesto, otpočinjanje sopstvenog posla, finansiranje zarada poslodavcima koji zapošljavaju pripravnike, isplate zarada zaposlenima na javnim radovima, obuke za nova zanimanja, prekvalifikacije, dokvalifikacije – a nizom drugih nefinansijskih mera stručni saradnici u NSZ pružaju usluge nezaposlenim licima kako bi se oni uključili u aktivno traženje posla i stekli znanja i veštine potrebne za savremeno poslovanje.U 2009. godini, za mere aktivne politike zapošljavanja, iz budžeta Republike Srbije, opredeljeno je 3,5 milijarde dinara, što je nešto više u odnosu na prethodnu godinu.

Prepoznali smo da je posebnu pažnju potrebno posvetiti zapošljavanju mladih, osoba sa invaliditetom, lica starijih od 45 godina, pripadnika romske nacionalnosti, izbeglih i raseljenih lica, žena, osoba bez kvalifikacija, i zato smo mere i programe zapošljavanja upravo i usmerili ka ovim kategorijama naših građana.

Najvažnije je da je prava adresa za sve one koji aktivno traže posao ili promenu zaposlenja upravo Nacionalna služba za zapošljavanje, jer tu, na jednom mestu, mogu sklopiti individualni plan zapošljavanja, proći kroz grupno informisanje, savetovanje, obuke za nova zanimanja ili poznatog poslodavca, u okviru kojih na zahtev poslodavca, u uslovima u njegovoj kompaniji, finansiramo obuku za lica koja poseduju određene kvalifikacije koje je poslodavac zahtevao ili pohađati osnovne obuke poput: obuke za rad na računarima, strane jezike ili specifične obuke za razvoj preduzetništva, otpočinjanje sopstvenog posla, zamišljenog preduzeća i sl. Tim psihologa NSZ učestvuje u savetovanju mladih koji treba da se opredele za srednje ili visoke škole, odnosno profesionalnoj orijentaciji, kao i savetovanju u odabiru zanimanja.

Na kraju, rezultati ovih programa najbolje govore o tome da li su oni pogodili metu i da li je država uspešna u procesu povećanja zaposlenosti u našoj zemlji.

Na koji način država stimuliše preduzeća za povećanje broja zaposlenih? Da li ima dovoljno sredstava za sve?NSZ poslodavcima daje subvencije za otvaranje novih radnih mesta

u iznosu od 80 do 160 hiljada dinara, u zavisnosti od razvijenosti područja u kojem poslodavac radi. Na ovaj način stimulisali smo povećanje zapošljavanja u najnerazvijenijim područjima. Svesni smo da je za veće investicije potrebna odgovarajuća infrastruktura – putevi, razvijen saobraćaj, odgovarajući uslovi za poslovanje, smanjena administrativna procedura i da povećanje zaposlenosti direktno zavisi od novih ulaganja u privredu.

Za program otvaranja novih radnih mesta, u 2009. godini, izdvojeno je 400 miliona dinara, što nije veliki procenat, ali je važno da u uslovima svetske krize sredstva usmerimo ka onim kategorijama nezaposlenih koje su najugroženije – mladima i starijima od 45 godina, a za poslodavce je najvažnije obezbediti povoljnu poslovnu klimu, niže poreze i svedene administrativne obaveze, kako bi oni održali i povećali broj zaposlenih.

Od svih mera koje država pruža preduzećima za povećanje broja zaposlenih, koju ocenjujete kao najuspešniju i zbog čega?Program „Prva šansa“, u okviru kojeg je predviđeno zapošljavanje mladih pripravnika, program javnih radova i program za otvaranje novih radnih mesta mogu se oceniti kao najuspešniji,

Poslodavci, pružite šansu mladim ljudimaVladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje

EXPORTER JUN 2009.

„Važno je da i u uslovima svetske krize preduzeća osvajaju nova tržišta i nastave sa proizvodnjom, kao i da uvođenjem fleksibilnih oblika rada pokušaju da održe broj zaposlenih“.

9

kao i programi koji su direktno usmereni ka povećanju broja zaposlenih. Mladi ljudi u Srbiji nemaju velike šanse na tržištu rada bez radnog iskustva, koje je gotovo nezaobilazni uslov u svakom konkursu za posao. Program „Prva šansa“ namenjen je poslodavcima koji žele da zaposle mlade ljude i obuče ih u svojim kompanijama na poslovima koji su im potrebni, bez obaveze da ih nakon isteka pripravničkog staža i zaposle. Do sada smo primili zahteve za zapošljavanje 11.000 pripravnika od strane 6.300 kompanija, i to pokazuje koliko je interesovanje za ovakvu vrstu podsticaja. Država finansira zarade zaposlenih i sve doprinose na teret poslodavca, a poslodavci plaćaju samo porez na njihove zarade, a taj iznos je manji od 2.600 dinara za pripravnika sa visokom školom. Zarade pripravnika kreću se od 16.000 do 20.000, u zavisnosti od obrazovanja pripravnika.

Javni radovi su namenjeni zapošljavanju rizičnih kategorija nezaposlenih i ovo je dobar način da se takva lica bar na period od 6 meseci uključe u svet rada. Javnim radovima se doprinosi i očuvanju životne sredine, čini se mnogo korisnih stvari na uređenju lokalne sredine, a i rešava se problem nezaposlenosti.

Programom za otvaranje novih radnih mesta podstiče se direktno zapošljavanje novih radnika i smanjuju se razlike u razvijenosti regiona. Programom za samozapošljvanje pomaže se našim građanima, koji imaju dobre poslovne ideje, da otpočnu sopstveni posao i na taj način proverava se njihov preduzetnički duh.

Sve ove mere u velikoj meri doprinose rešavanju problema nezaposlenosti, naročito u periodu kada nezaposlenost blago raste između ostalog i zbog posledica svetske ekonomske krize.

Na koji način država stimuliše zapošljavanje u manje razvijenim regionima? Da li su ove mere dale vidljive rezultate u pogledu smanjenja zaposlenosti i manje migracije u velike gradove?Naše tržište rada ne karakteriše pokretljivost radne snage, osim iz unutrašnjosti zemlje ka većim privrednim centrima – Beogradu i Novom Sadu. Vrlo je važno podsticati razvoj nerazvijenih i manje razvijenih područja u Srbiji tako što ćemo privlačiti direktne domaće i strane investicije, a to ćemo postići smanjenjem administrativnih procesa, izgradnjom mostova i puteva, stvaranjem povoljne klime za poslovanje u ovim krajevima.

Postoje neke opštine u Srbiji koje su ove uslove u mnogome obezbedile i to je dalo rezultate, jer se u kompanijama koje posluju u tim opštinama, zapošljava lokalno stanovništvo, što doprinosi povećanju standarda u čitavoj opštini. Nadamo se da će do završetka ove krize domaće i strane kompanije uspeti da očuvaju broj zaposlenih, a da ćemo do tada uspeti da obezbedimo poslodavcima mnogo bolje uslove i veća sredstva kojima ćemo podsticati novo zapošljavanje.

Ko su najveći korisnici sredstava koje daje država? Da li su to velika ili mala i srednja preduzeća? Koji region najviše koristi sredstva NSZ? Da li se ovakvi pokazatelji koriste pri izradi strategije za podsticaj zapošljavanja?Prema analizi NSZ, podsticajna sredstva koje daje država u podjednakoj meri koriste i mala i srednja preduzeća, a odobravanje subvencija ne zavisi od broja zaposlenih niti od veličine preduzeća, već od solventnosti poslodavaca.

Koji su najveći problemi sa kojima se preduzetnici susreću pri zapošljavanju kadrova?Najveći problemi sa kojima se poslodavci susreću jesu upravo odabir i stručnost ljudi koji će kod njih da rade. Poslodavci danas imaju mnogo veće zahteve koje neko treba da ispuni – poznavanje rada na računaru, poznavanje stranih jezika, posedovanje posebnih veština i specifičnih znanja. NSZ se obraćaju poslodavci koji traže lica sa određenim zanimanjima, kao što su diplomirani građevinski inženjeri, diplomirani farmaceuti, diplomirane arhitekte, profesori stranih jezika, zanimanja iz oblasti saobraćaja, zanatskih usluga, i mi ne možemo pronaći dovoljno ljudi koji ih poseduju da bismo zadovoljili sve potrebe poslodavaca. Takođe, postoje lica sa zanimanjima koja poslodavci uopšte ili u malom broju slučajeva traže, npr. maturant gimnazije, ekonomski tehničar, zanimanja iz zdravstvene struke, medicinske sestre, a lica sa tim zanimanjima je sve više na našoj evidenciji. Ta pojava ukazuje na problem neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, odnosno na nesklad između obrazovnog sistema i potreba poslodavaca.

Ljudima koji završavaju srednje i visoke škole uglavnom nedostaju praktična znanja za obavljanje poslova za koje su se školovali ili oni ne poseduju znanja koja su poslodavcima potrebna za obavljanje ozbiljnih poslovnih procesa.

Prema Vašem mišljenju na koji način je moguće smanjiti efekte krize u domenu podsticaja zapošljavanja? Šta država trenutno preduzima na tom planu?U periodu novembar 2008 – april 2009. uočava se uzdržanost poslodavaca od prijema novih radnika, ali i težnja da se sačuva postojeći broj zaposlenih (iako bi pad industrijske proizvodnje, izvoza i uvoza početkom godine trebalo da utiče na masovnija otpuštanja). Pogoršanje likvidnosti u privredi bi moglo da dovede do masovnijeg otpuštanja i neredovne isplate zarada. Zato sve mere Vlade moraju da budu usmerene ka obezbeđenju veće likvidnosti svih (pa i same države), u cilju očuvanja radnih mesta.

Država je obezbedila 40 milijardi dinara za kredite za likvidnost privrede, od kojih je 50 odsto namenjeno izvoznicima, sa povoljnom kamatnom stopom i rokom otplate do 12 meseci i investicione kredite u iznosu od 17 milijardi dinara. Takođe, država direktno subvencioniše kamatne stope na potrošačke kredite za kupovinu trajnih potrošačkih dobara u iznosu od 20 milijardi dinara i obezbedila je kreditne linije iz inostranstva, uz uslov da se održi nivo zaposlenosti.

Vaš savet preduzećima.Preporuke poslodavcima bile bi da odgovorno posluju, da se posavetuju sa stručnim timom u NSZ i svim relevantnim institucijama u vezi sa eventualnim problemima u poslovanju, da se informišu o svim mogućnostima koje im mogu pomoći da zaposle nove radnike ili da dalje razvijaju svoj posao, da pruže šansu mladim ljudima da u njihovim kompanijama dobiju neophodna praktična znanja i priliku da se dokažu. Važno je da i u uslovima svetske krize osvajaju nova tržišta i nastave sa proizvodnjom, kao i da uvođenjem fleksibilnih oblika rada pokušaju da održe broj zaposlenih.

Milica Zatezalo

EXPORTER JUN 2009.

10

Ukoliko pogledamo knjiški primer, nezaposlenost možemo definisati kao središnji problem savremenih tržišnih ekonomija. Visoka

nezaposlenost utiče na smanjanje bruto domaćeg proizvoda uz neadekvatno korišćenje resursa, smanjenje dohotka, socijalne stabilnosti i kvaliteta života. U periodu krize pitanje nezaposlenosti se polako pomera i postaje centralni, gorući problem posebno u ekonomijama koje su započele svoju tranziciju. Rešenje ovog pitanja je delikatno i zahteva ne samo znanje, već i veštinu, inicijativu za promenom i viziju gde i kakvi ćemo biti nakon krize.

Država i pomoć zapošljavanjuČekanje da se promena sama dogodi obično donese više štete nego koristi. Potez je pre svega na državi, očekujući da će nizom odgovarajućih mera promeniti postojeću situaciju i pomoći svima. Ipak, koliko je moguće da svi na kraju budu srećni i zadovoljni.

Vlada Republike Srbije je učinila dosta toga u domenu zapošljavanja. Usvajanje Strategije zapošljavanja koja je u skladu sa Evropskom strategijom, sigurno jeste odličan početni korak ka smanjenju jedne od najvećih stopa nezaposlenosti u Evropi. Osnovne premise strategije zapošljavanja zasnovane su na tri sveobuhvatna cilja Lisabonske strategije iz 2000. godine, koja podrazumeva punu zaposlenost, kvalitet i produktivnost rada, kao i društvenu koheziju i uključivanje na tržište rada.

Kao prioriteti domaće strategije zapošljavanja označeni su podrška stranim direktnim investicijama i aktiviranje domaće štednje, usmerenih ka održavanju i kreiranju zaposlenosti i smanjivanju razlika između regionalnih tržišta rada.

Osnovni cilj strategije je rešavanje problema nezaposlenosti, koje se može postići samo putem kreiranja novih radnih mesta, prilagođavanjem ponude rada novim savremenim zahtevima proizvodnje i poboljšanim kvalitetom rada. Stoga se, kako navode stručnjaci, u narednim godinama mora postići dovoljno visoka stopa rasta BDP koja bi omogućila povećanu tražnju za radnom snagom.

Podrška Nacionalne službe za zapošljavanjeDonošenje jasne i održive strategije je samo početni korak u rešavanju problema koji dovode do visoke stope nezaposlenosti. Tokom poslednje decenije bili smo svedoci drastičnih promena u strukturi domaće privrede. Od velikih preduzeća u kojima je zapošljavanje bilo po principu „ostanka do penzije“, ljudi su se suočili sa potrebom za prekvalifikacijom, sticanjem novih

znanja i veština kako bi našli posao. Odjednom počinju da se cene nove vrednosti i umesto sigurnog posla i rada u dve smene treba da probudite svoj preduzetnički duh i preuzmete inicijativu za pokretanje posla.

U periodu ovih promena nije bilo lako tek tako promeniti se. Novi tržišni uslovi uticali su da i država preuzme odgovarajuće mere i kroz osnivanje odgovarajućeg javnog servisa usmeri ljude i olakša im tranziciju ka novom poslu. U cilju stimulacije zapošljavanja Nacionala sluzba za zaposljavanje (NSZ) pruža niz programa i usluga preduzećima i nezaposlenim licima. Pored programa koje sprovodi, NSZ informiše poslodavce i zaposlene o pravima i mogućnostima za rešavanje viška zaposlenih pre i nakon otpuštanja.

NSZ je uspela da kroz niz veoma aktuelnih i efikasnih projekata omogući lakšu i bržu prekvalifikaciju i pronalaženje novog posla. Uvedeno je niz načina za oglašavanje slobodnih radnih mesta, u publikaciji „Poslovi“,

Nezaposlenost - aktuelna tabu tema u vremenu krizeU periodu krize pitanje nezaposlenosti se polako pomera i postaje centralni problem posebno ekonomija u tranziciji. Pitanje podrške države je od velikog značaja za smanjivanje stope nezaposlenosti.

ZAPOŠLJAVANJETE

MA

BRO

JA

EXPORTER JUN 2009.

11

TEMA

BROJA

na oglasnim tablama u filijalama NSZ i na sajtu Nacionalne službe. Najefikasniji način potrage za kadrovima su sajmovi zapošljavanja koji omogućavaju direktan kontakt poslodavaca sa potencijalnim kandidatima. Sajmovi su se pokazali posebno efikasnim ukoliko poslodavac ima potrebu za zapošljavanjem većeg broja lica u kratkom vremenskom periodu.

Pruža se i mogućnost da ukoliko je poslodavac zainteresovan, NSZ obavi testiranje kandidata prema zahtevima radnog mesta. Ako poslodavac ne može da zadovolji svoju kadrovsku potrebu na ovaj način, jer, recimo na evidenciji nema dovoljno nezaposlenih lica u traženom zanimanju i sa zahtevanim znanjima i veštinama, Nacionalna služba u dogovoru sa poslodavcem može da organizuje obuku za lica drugih zanimanja u cilju sticanja odgovarajućih znanja i veština za obavljanje traženih poslova.

Pored toga NSZ sprovodi i niz aktuelnih programa za stimulaciju zapošljavanja koji pomažu poslodavcima da brže i lakše dođu do odgovarajućih kadrova. Među trenutno aktuelne programe ubrajamo:

Program zapošljavanja 10 hiljada pripravnika „Prva šansa“Ovaj program uključuje prijem pripravnika na određeno, gde država plaća najveći deo bruto zarade (neto platu i sve doprinose), dok poslodavac plaća porez na dohodak (najviši iznos poreza može biti 2.600 dinara, za prip-ravnike sa visokom školom).

U skladu sa Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2009. godinu, biće uvedeni i novi programi za mlade i to Programi za nastavak školovanja mladih bez obrazovanja „program druge šanse“, Programi uvođenja u posao i Programi radne prakse za učenike i studente.

Program „Otpremninom do posla“ Pored programa za mlade, NSZ sprovodi i programe za lica koja su ostala bez posla na taj način što informiše poslodavce i zapos-lene o pravima i mogućnostima za rešavanje viška za-poslenih pre i nakon otpuštanja. U okviru ovog progra-ma NSZ pre otpuštanja zaposlenih organizuje i finansira obuku i prekvalifikaciju radi zapošljavanja kod istog ili drugog poslodavca, subvencije za otvaranje i opremanje novih radnih mesta, zapošljavanje viška zaposlenih na javnim radovima.

Finansijska podrška poslodavcima Sprovodi se u vidu subvencija i razvojnih kredita. NSZ odobrava subvenciju za zapošljavanje do 50 lica sa evidencije nezaposlenih tj. bespovratnu finansijsku pomoć za otvaranje i opre-manje novih radnih mesta. Sredstva se odobravaju u jednokratnom iznosu od 80.000 do 160.000 dinara. Za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, pripadnika romske nacionalnosti i lica starijih od 50 godina, odobrava se dodatnih 40.000 dinara po licu.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrši dodelu bespovratnih sredstava za investicije u oblastima proizvodnje i pružanja usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine, kao i istraživanja i razvoja. Ukupan iznos sredstava koji može biti dodeljen vrši se u skladu sa odgovarajućim kriterijumima. Sredstva se dodeljuju po novom radnom mestu i to investicije u proizvodne delatnosti (2.000 - 5.000 evra po novom radnom mestu), za investicije u sektor usluga (2.000 - 10.000 evra po novom radnom mestu), za investicije u sektor istraživanja i razvoja (2.000 - 10.000 evra).

Fond za razvoj odobrava razvojne kredite malim i srednjim preduzećima koja svoju delatnost žele da prošire ili modernizuju. Sredstva za koja može da konkurišete iznose do 2 miliona dinara za radnje ili bez ograničenja za preduzeća, sa rokom otplate od 3 do 7 godina i grejs periodom od 12 meseci.

Ostale finansijske mere NSZ-a su finansijska podrška poslodavcima koji zapošljavaju mlade (stručno usavršavanje i zapošljavanje pripravnika, volontera i praktikanata), zapošljavanje osoba sa invaliditetom (finansijska podrška poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom), subvencije doprinosa poslodavcima, obuke za poznatog poslodavca, javni radovi u okviru različitih delatnosti. O svim aktuelnim programima za stimulaciju zapošljavanja i načinu prijavljivanja možete saznati više na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs).

Dragana Radenković

ZAPOŠLJAVANJE

EXPORTER JUN 2009.

12

TEM

A B

ROJA

EXPORTER JUN 2009.

ZAPOŠLJAVANJE

Upravljanje i razvoj ljudskih potencijala postaje sve značajnije zbog novog mesta i uloge čoveka u svim društvenim procesima kao i u njihovom

upravljanju. Motivacija i zadovoljstvo zaposlenih postaju osnov zanimanja savremenog manadžementa ljudskih potencijala jer jedino se izgradnjom kvalitetnog motivacijskog sistema može pomoći organizaciji da poveća svoju konkurentsku sposobnost i vrednost.

Dosadašnji koncepti motivacijskih sistema, motivacijskih tehnika i strategija postaju nedovoljno fleksibilni, pa je potrebno razvijati i uvoditi nove, koji će svojom razrađenošću i svestranošću dovesti do visoke motivisanosti i zadovoljstva zaposlenih, a time istovremeno dovesti do uspešnog poslovanja.

MotivacijaZadatak (obaveza) menadžera je da shvate ljudsku složenost i osobenost motivacionih teorija te da u zavisnosti od specifičnih okolnosti u kojima preduzeće posluje izaberu i primenjuju materijalne i nematerijalne motivacione tehnike. Bez obzira na teorije, motivisani ljudi ulagaće više napora u svom radu od onih koji nisu adekvatno motivisani.

Upravo je sposobnost menadžera u prepoznavanju pojedinačnih razlika i potreba ljudi, u povezivanju ljudi s poslovima primerenim njihovim potrebama. Takođe, on mora da zna da pravilno individualizuje nagrade te da ih poveže s radnim učincima i realizacijom ciljeva. Stimulacija podstiče kadrove na stvaralaštvo, veće rezultate, veću odgovornost i obaveze. Kombinacijom materijalnih i moralnih oblika stimulacije postiže se puna angažovanost zaposlenih na radu, što se odražava na racionalnost u donošenju odluka, ekonomičnost i efikasnost rada.

Danas na raspolaganju menadžerima stoje brojni finansijski i nefinansijski motivatori, a koju će kombinaciju upotrebiti zavisi od njihovog poznavanja motivacionih teorija, okolnosti i svakako inventivnosti.

Motivacione tehnikeMotivacija je vrlo kompleksna i ličnog je karaktera da zapravo nema jedinstvenog odgovora, no uprkos tome moguće je da se identifikuju osnovne motivacione tehnike.

Materijalna odnosno finansijska kompenzacija je sastavljena od različitih oblika motivisanja koja su usmerena na osiguranje i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih i finansijsku kompenzaciju za rad.

S obzirom na stepen materijalnih odnosno finansijskih primanja dve su osnovne vrste finansijskih kompenzacija:

• Direktni finansijski dobici koje pojedinac dobija u „novcu“, i

• Indirektni materijalni dobici koji doprinose podizanju materijalnog standarda zaposlenog i koje ne primaju u plati ili uopšte u obliku novca.

Novac je najstariji i „najočigledniji“, a istovremeno i najuniverzalniji način motivisanja za rad. No, nesumljivo i jedan od vrlo značajnih problema koji privlači sve veću pažnju zbog velikog uticaja koji ima na rad i odnose u radu. Ukoliko se plata postavi u neposrednu funkciju povećanja produktivnosti rada, dolazi se do činjenice da svako povećanje plate ne vodi i povećanju produktivnosti.

Zato je nužno da se prati uticaj materijalnog faktora i sistema plaćanja na efikasnost individualnog rada i radni učinak, gde rezultati mogu biti sledeći:

• Materijalne nagrade moraju da budu povezane uz one pokazatelje radnog učinka na koje pojedinac može da utiče, a radni standardi moraju da budu ostvarivi,

• Mora da postoji jasna veza između rezultata rada i nagrada,

• Sistem nagrađivanja mora da se zasniva više na pozitivnim nego na negativnim posledicama radnog ponašanja,

• Povećanje materijalne naknade mora biti dovoljno veliko da opravda dodatni napor koji se ulaže,

• Povećanje plate mora direktno i neposredno da sledi povećanju radnog učinka i poboljšanju radne uspešnosti,

• Materijalne naknade moraju biti adekvatne uloženom radu i pravedne u poređenju s drugima, i

• Razlike u plati između dobrih i loših radnika moraju da budu značajne kako bi stimulisale dobar rad.

Kako odabrati i zadržati dobar kadar?Kroz motivaciju i povećanje zadovoljstva zaposlenih na poslu istovremeno pomažete organizaciji da poveća svoju konkurentsku sposobnost i vrednost.

13

TEMA

BROJA

EXPORTER JUN 2009.

ZAPOŠLJAVANJE

Kompenzacije kao ukupne nadoknade koju zaposleni dobijaju za svoj rad u preduzeću vezane su uz rezultate rada, a neke već uz samu pripadnost preduzeću.

Uz materijalne kompenzacije koje čine osnov sistema motivacije, potrebno je da se razradi i sistem nematerijalnih podsticaja za rad koji zadovoljavaju raznolike potrebe ljudi u organizacijama. Za većinu ljudi sve su važnije tzv. potrebe višeg reda, kao što su razvoj i potvrđivanje, uvažavanje, status i drugo.

Razvijene su i brojne nematerijalne strategije poput dizajniranja posla, stila manadžmenta, participacija, upravljanja pomoću ciljeva, fleksibilnog radnog vremena, priznanja i povratnih informacija, organizacijskih kultura, usavršavanja i razvoja karijere i ostalih, koje zajedno sa materijalnim strategijama čine celovit sistem motivacije.

Vrlo rašireni mehanizmi motivisanja su sigurnost i stalnost zaposlenja, priznanja, napredovanje u poslu, veća neformalnost i socijalna jednakost, uklanjanje formalnih, statusnih i funkcionalnih barijera u komunikacijama, i dr.

Kako motivisati ljude, često je pitanje u svakodnevnom životu. Postoje nekoliko već utvrđenih saveta kako poslodavac da motiviše svog zaposlenog. Korisno je da se dozvoli članovima tima da prihvate veću ličnu odgovornost za odluke (vođenje dela zadataka, dela projekta, odlučivanje). Pozitivno deluje i pohvala, odnosno, isticanje važnosti uloge svakog pojedinca za postizanjem zajedničkog cilja, nasuprot kritici. Motivacija je povezana i sa stvaranjem stalnog izazova sposobnosti pojedinca ili grupe.

Izvor: www.brlaub.com Miloš Ćurčin

Kako da izaberete prave (sa)radnike? Prilikom planiranja programa izbora kandidata potrebno je znati svrhu odabira. Ukoliko je u pitanju selekcija za zapošljavanje ili za uključivanje polaznika za određene obuke, analiziraju se opisi poslova odnosno programi obuka za kasniju primenu stečenih znanja i veština.

Zavisno od svrhe testiranja mogu se koristiti različiti instrumenti. Psihološki merni instrumenti moraju biti pouzdani, valjani, objektivni i diskriminativni (osetljivi).

Psiholog odlučuje da li će i koje će instrumente koristiti. Dakle, psihološke merne instrumente primenjuju samo psiholozi. Ukoliko se koriste instrumenti koji nisu psihološki, odluku o izboru i primeni tih tehnika /upitnika kao i odgovornost za ishode, preuzima odgovorna osoba za proces selekcije.

Osnovni sociodemografski i biografski podaci kao i podaci o obrazovanju, dodatnim znanjima i veštinama, radnom iskustvu, i sl. prikupljaju se iz upitnika koji su za tu svrhu konstruisani. Što se tiče psiholoških istrumenata, najčešće se primenjuju testovi za ispitivanje opšte intelektualne efikasnosti, specifičnih sposobnosti (verbalnih, numeričkih, senzomotornih, itd), testovi ličnosti kojima se ispituju različiti aspekti značajni za konkretne poslove (emocionalna stabilnost, inicijativa, liderstvo, saradljivost, odlučnost, istrajnost itd). Takođe je važno ispitati adekvatnost i stepen motivacije.

Uobičajeno je da se organizuju individaualni intervjui kojima se kroz razgovor i opservaciju prikupljaju dodatni podaci o kandidatima. Ponekad se primenjuju i grupni intervjui za koje je potrebna posebna organizacija i uigran stručni tim. Takođe postoji mogućnost organizovanja grupnih vežbi i igre uloga kako bi se u praksi videlo ponašanje kandidata u situacijama koje simuliraju realne uslove rada na konkretnim zadacima.

U svakom slučaju izbor metodologije i instrumenata zavisi od samih zahteva selekcije, raspoloživih vremenskih, stručnih, prostornih i finansijskih uslova.

Pored psihološke procene moguće je da se organizuju i ispitivanja znanja i veština. Za ovaj deo odgovorni su stručnjaci iz konkretnih oblasti kao i poznavaoci konstrukcije testova znanja. Ukoliko se to nema na umu, može doći do grešaka kao što je npr. previše lak ili previše težak test.

Ne treba gubiti iz vida važnu činjenicu da testovi obezbeđuju samo jedan deo podataka na osnovu kojih se donosi odluka o ishodu selekcije i da se postignuće na primenjenim testovima odnosi na konkretne poslove. Dakle, ukoliko se proceni da osoba nije ispunila kriterijume za poslove za koje je konkurisala, ne mora da znači da ne može da se, uz dodatnu proveru, preporuči za neke druge poslove.

Vesna Čekić, dipl psihologNačelnik Odeljenja za profesionalnu

orijentaciju i planiranje karijere u NSZ

14

TEM

A B

ROJA

EXPORTER JUN 2009.

ZAPOŠLJAVANJE

Ljudi pored svojih profesionalnih kvaliteta (po definiciji, kvalitet je skup osobina bez njihove dalje evaluacije i rangiranja), poseduju i lične, koje često

mogu imati puno uticaja na timski rad i radne rezultate zaposlenih. Na rukovodiocu je da od „materijala“ kojim raspolaže napravi koherentnu celinu i iz nje izvuče maksimum, odnosno da kreira tim ljudi koji funkcioniše i odgovara potrebama organizacije. U ovom tekstu dajemo ukratko pregled „problematike“ kreiranja i vođenja (uspešnih) timova.

Idealna mera: 20-60-20Teorija, statistika, a naročito praksa govore da u manje-više svakoj organizaciji funkcioniše tzv. „20-60-20“ pravilo – 20 odsto zaposlenih faktički vodi i gura organizaciju napred, bilo poslom koji obavlja, novim idejama, razvojem poslovanja ili upravljanjem. To su ljudi koji vuku preduzeće napred, pružaju svoj maksimum. 60 odsto zaposlenih deluje reaktivno, radi ono što im se kaže, ni manje ni više. To su oni koji rade u striktno zadatim okvirima, vremenskim i

radnim i doprinose da organizacija obavlja svoju delatnost i ispunjava misiju. Na kraju (ili početku), tu je i 20 odsto onih koji praktično ništa ne rade, ili bar nastoje da tako bude, uvek imaju povoda da budu nezadovoljni i to koriste kao izgovor za eventualne propuste, provode većinu vremena na on-line društvenim mrežama (npr. Facebook), „chat-u“, rade veoma malo, ali jako dobro znaju da to predstave kao izuzetna dostignuća, uvek imaju izgovor za pauzu i jako su dobro obavešteni o svemu što se u organizaciji događa, naravno u neformalnom delu.

Zadatak menadžera je da što više onih iz grupacije 60 „prevede“ u kategoriju prvih 20, dakle da ih motiviše da ulože svoj, pre svega kreativni maksimum i doprinesu razvoju poslovanja. Da bi u tome uspeo, menadžer mora imati uvid u lične motivacije zaposlenih. Što organizacija broji manje ljudi, to je ovaj zadatak lakši. Metode mogu varirati od novčanih stimulacija, unapređenja, većeg stepena uključivanja u procese odlučivanja, formiranja radnih grupa, pod-timova, dodeljivanja veće odgovornosti i slično.

Idemo zajedno…Ooooooruk!Kaže se da su ljudi, znanje i dobre ideje u današnje vreme najveći kapital jedne kompanije, ali jednostavan zbir velikih umova, talenata i profesionalaca ne mora neophodno da čini i dobitnu kombinaciju za uspešno poslovanje.

Osobine Korist za tim Moguće negativne osobine koje treba kontrolisatiKoordinator Dobar komunikator, uživa

poverenje, podstiče, pouzdanOrganizuje aktivnosti tima, koristi sposobnosti i talente ostalih članova tima, poverava dužnosti

U poziciji je da manipuliše ljudima, nije posebno kreativan, izražava takmičarski duh, nepriznavanje tuđih sposobnosti

Modelator Dinamičan, otvoren, pokretač, dobar motivator

Uobličava aktivnosti tima, odupire se inerciji, zaobilazi birokratiju, daje osećaj hitnosti

Sklonost ka netaktičnosti, nestrpljivost, „kratak fitilj“, vršenje pritisaka na druge, težnja za prevelikom vlašću, nadmetanje sa „kreativcima“

Primenjivač Samodisciplinovan, marljiv, praktičan um

Prenosi planove u praksu, sistematično prilazi stvarima, vidi stvari praktično

Nedostatak fleksibilnosti, nekonstruktivno kritikovanje tuđih ideja, može da se prilagodi samo ako mu se objasni „zašto“

Originalni mislilac

Kreativan, introvertan, reaguje na pohvale i kritiku, nekonvencionalan, maštovit, ozbiljan, individualac

Uvodi nove načine rada, nove ideje, načine rešavanja problema

Zanemarivanje procedura i protokola, ulaganje energije u sopstvene interese, a ne ciljeve tima, durenje i povlačenje u sebe, pravljenje tabora i nadmetanje sa drugim kreativcima

Istraživač Entuzijasta, dobro komunicira, snalažljiv, radoznao, druželjubiv

Istražuje nove ideje i mogućnosti, ima mnogo kontakata i veza, odgovara na izazove

Neproduktivnost, zadržavanje informacija za sebe, egocentrija, brzo gubljenje pažnje, nedisciplina, ne istera stvari do kraja, dosađivanje

Nadzornik Vešt, nije emotivan, oprezan, zdravo rasuđuje

Analizira ideje, vrednuje predloge, nadgleda ciljeve i njihovo ispunjenje

Sporo reagovanje, inertnost, neinspirativnost za druge, netaktičnost u kritikovanju tuđih ideja, nadmetanje sa koordinatorom ili kreativcima

Timski igrač Diplomata, društven, fleksibilan, dobro opaža, izglađuje sukobe, pun razumevanja, predusretljiv

Pomaže pojedincima, podstiče dobru saradnju, dragocen u kriznim situacijama

Neodlučnost, izbegavanje donošenja odluka, nadmetanje za položaj, „držanje strane“ drugim članovima tima

Finišer Detaljista Pazi da se ništa ne propusti, stara se o procesu rada, pazi na detalje

Kvarenje morala tima preteranom kritikom i brigom, insistiranje na detaljima na štetu celine, nerado poverava dužnosti, cepidlači

15

TEMA

BROJA

EXPORTER JUN 2009.

ZAPOŠLJAVANJE

Odredite tip „igrača“Da bismo vam približili dinamiku radnih grupa i uloge u timu dajemo jednu od mnogobrojnih teorija na tu temu. Tabela daje tipologizaciju ličnosti u kontekstu članova tima, a na vama je da procenite ko od vaših saradnika pripada kom tipu i da na osnovu toga formirate timove. Postoje i testovi kojima se može tačnije utvrditi kom tipu „igrača“ pripada svaki od članova vašeg tima, ali ih zbog ograničenog prostora ne dajemo. Smatramo da sam opis može biti dovoljan da se osoba svrsta u neku od kategorija.

U skladu sa projektnim zadacima, timovi treba da imaju određenu strukturu „igrača“. Na primer, tim koji dominantno čine „mislioci“ i „istraživači“ teško da može biti efikasan u izvršavanju nekih operativnih zadataka. U tom slučaju treba napraviti balansiranu kombinaciju „igrača“.

Čista peticaEvaluacija zaposlenih je jedan od osnovnih „alata“ za procenu mogućnosti vašeg tima, kao i njegovih slabih tačaka. Evaluacija je, zapavo, ocena odstupanja stvarnog od željenog stanja kada su u pitanju kadrovi i njihov rad i rezultati.

To znači da treba krenuti od svake pojedinačne pozicije, odnosno radnog mesta u organizaciji i njegovog opisa iz sistematizacije da bi se utvrdilo šta se od osobe koja radi na tom mestu očekuje. Slede dalji koraci:

• Odrediti prioritetne aktivnosti i dužnosti svakog radnog mesta, odnosno rezultate koji apsolutno moraju biti postignuti od strane zaposlenog na toj poziciji. Neispunjavanje ovog skupa rezultata povlači ocenu – nedovoljno i zahteva značajne korake, bilo kadrovske, bilo hitnu edukaciju i trening postojećeg zaposlenog,

• Za ostale rezultate koji se očekuju od datog radnog mesta postaviti standarde ostvarenja da bi se, na primer, ocenom od 1 do 5 mogao izmeriti stepen njegovog ispunjenja,

• Pre nego što proces evaluacije počne, „pravila igre“ moraju biti predočena svakom zaposlenom koji prolazi kroz proces tako da on razume šta se od njega očekuje i način na koji će njegova dostignuća biti merena,

• Tokom same evaluacije, koja često može trajati više nedelja, treba održavati komunikaciju sa zaposlenima i izveštavati ih o progresu koji je napravljen,

• Nakon evaluacije rezultate treba prezentovati svakom zaposlenom, sa njim prodiskutovati rezultate i predočiti nameravane dalje korake kako bi se stvarno stanje dovelo na željeno.

Evaluaciju treba sprovoditi redovno, ali najviše jednom godišnje. Sasvim prirodno, unutar organizacije će postojati otpori evaluaciji, kako na strani menadžmenta, tako i na strani zaposlenih. Ljudi generalno ne vole da budu ocenjivani, pa samim tim ni da ocenjuju druge. Pošteno. Evaluacija je zbog toga potencijalni izvor konflikata i mnogi će nastojati da ih izbegnu ne sprovodeći je ili tako što će je sprovesti samo formalno. S obzirom da ovakav vid sprovođenja evaluacije ne dovodi ni do kakvih efekata, ni do unapređenja ni do sankcija, najbolje je da se i ne sprovodi na taj način.

Dakle, mora da postoji konsenzus o ciljevima evaluacije. Sa tačke gledišta menadžmenta, cilj evaluacije je da zaposlenima

jasnije predoči ciljeve organizacije, šta se od njih konkretno očekuje, te da se na taj način usmere ka obavljanju konkretnih zadataka. Sa stanovišta zaposlenih, evaluacija treba da ima značaj za njihovo veće uključivanje u poslovne procese (pa i proces odlučivanja), motivacioni faktor kroz mogućnost za napredovanje i lično usavršavanje. Shodno tome, menadžment treba da primeni trostruki merljivi pristup – sagledati rezultate evaluacije, utvrditi kako organizacija može da poboljša svoje poslovanje i šta će biti nagrada za ostvarivanje boljih rezultata. Pa, neka bolji pobedi.

Tim bildingU pokušaju da ojačate timsku koheziju, uspostavite bolje veze (kako formalne tako i neformalne) među članovima vašeg tima, možete zaposlene provesti kroz neki od takozvanih „team building“ programa. Radi se o organizovanom, zajednički provedenom vremenu, tokom koga zaposleni na jedan zanimljiv način, naizgled igrajući se, uče, bolje upoznaju svoje kolege, usvajaju korporativne vrednosti i sl. Postoje i tim bilding programi koji su više edukativnog karaktera, sa obiljem klasičnih predavanja i seminara, ali i oni gde je edukativna komponenta izuzetna, a naglasak na zajednički provedenom vremenu, zabavi i odmoru. Ovi programi se najčešće sprovode u fizički izolovanim sredinama (van grada, u turističkim centrima, odmaralištima i sl.), a poželjno je da se njihovo sprovođenje poveri profesionalncima – najčešće HR agencijama. Kako je koncept tim bildinga već duže vreme prisutan u svetu, izbor programa je raznovrstan, u zavisnosti od vaših potreba. Samo, obratite pažnju: iako je za uspešnost tim bildinga programski i ogranizaciono odgovorna HR agencija koju ste unajmili, na vama kao menadžeru je da se pobrinete da zabava ne ode predaleko, a dobra ideja o timskom radu pretvori u „raspojasane“ besane noći, „bežanja sa časova“, propuštene zajedničke aktivnosti, podele na neformalne grupe i klanove. Ta vrsta autoriteta je, ipak, na vama.

Goran Radosavljević

16

PRAV(N)I UGAO

EXPORTER JUN 2009.

Bilo da tek planirate izvoz ili ste već izvoznik sa iskustvom, u praksi se često srećete sa velikim brojem propisa i procedura potrebnih za obavljanje izvoznih

poslova. Od ovog broja, redakcija časopisa „Exporter“ uvodi novu rubriku u kojoj ćemo pružati odgovore na sva vaša pitanja u vezi sa spoljnotrgovinskim poslovanjem.

Šta je ATA karnet i da li pomoću njega mogu privremeno da izvezem uzorke radi izlaganja na sajmu?ATA karnet je međunarodni carinski dokument ustanovljen Konvencijom o ATA karnetima za privremeni uvoz robe. Konvencija se primenjuje u velikom broju zemalja, a od 2004. godine je u ponovnoj primeni i kod nas. Pogodnost koju pruža ATA karnet je da u periodu od jedne godine možete privremeno uvoziti i izvoziti robu bez plaćanja carine i bez teškoća koje nastaju pri popunjavanju nacionalnih carinskih isprava, pod uslovom da konkretna zemlja prihvata Konvenciju. Konvencijom je regulisan uvoz, izvoz tri glavne grupe roba 0 eksponata, trgovačkih uzoraka i profesionalne opreme.

Bitno je naglasiti da se ATA karnet izdaje za robu koja se izvozi iz Srbije, a zatim ponovo uvozi u nepromenjenom stanju. Sva roba na koju se ATA karnet odnosi mora biti podneta carinskim organima u zemlji polaska radi pregleda i evidentiranja.

U Srbiji se zahtev za izdavanje ATA karneta podnosi Privrednoj komori Srbije, uz plaćanje naknade i priloženu odgovarajuću dokumentaciju. Budući da niste naveli o kojoj zemlji je reč, najpre proverite da li zemlja u koju nameravate da izvozite uzorke prihvata ATA karnet.

Za sve detaljnije informacije vezane za uslove, potrebnu dokumentaciju, kao i cenu ATA karneta obratite se Privrednoj komori Srbije, Udruženju za saobraćaj i telekomunikacije, Resavska 13, Beograd.

Da li se plaća PDV na uslugu transporta prilikom izvoza robe u inostranstvo?Članom 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđeno je oslobođenje plaćanja poreza na dodatu vrednost, sa pravom na odbitak predhodnog poreza, za usluge prevoza i ostale usluge koje su neposredno povezane sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara.

Koje uslove treba da ispunim i koja dokumentacija mi je potrebna za izvoz kozjeg mleka i sira u Švedsku?Odlukom Evropske komisije od 24. aprila 2008. godine, Srbija je stavljena na listu zemalja kojima je odobren izvoz mleka i mlečnih proizvoda u Evropsku uniju. Ovo odobrenje se odnosi na pasterizovano mleko i sve pasterizovane proizvode od mleka, ukoliko je pasterizacija izvršena u skladu sa odlukom. Međutim, da biste ostvarili pravo na izvoz, obavezan uslov je da proizvodite u objektu koji je odobren od strane Evropske unije, odnosno objavljen na njihovoj listi odobrenih objekata.Budući da se nijedna mlekara u Srbiji trenutno ne nalazi na listi odobrenih objekata, izvoz iz Srbije nije moguć. Savetujemo da se, kako biste otpočeli postupak ispitivanja, prijavite Upravi za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede, koje vrši postupak ispitivanja, ocenjivanja i predlaganja objekata za evropsku listu.

Bavimo se proizvodnjom ženske konfekcije koju bismo izvozili na rusko tržište. Većinu sirovina nabavljamo u Srbiji, mada neke i uvozimo iz Turske. Da li i kako možemo da izvozimo u Rusiju bez plaćanja carine?U skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Rusijom, izvoz bez plaćanja carine u Rusku Federaciju je moguć ukoliko je ispunjen uslov da je minimalno 50 odsto vrednosti finalnog proizvoda domaćeg porekla. Bez obzira na to iz koje zemlje uvozite sirovine, materijal bez porekla (sirovina koju uvozite iz Turske) može participirati u vrednosti finalnog proizvoda maksimalno do 50 odsto. Ukoliko je ovaj uslov zadovoljen,

Kako da izvezem robu?Od sada u EXPORTER-u možete da čitate o svim propisima i procedurama vezanim za spoljnotrgovinsko poslovanje.

Ukoliko imate pitanje vezano za obavljanje izvoznih poslova pošaljite ga na jelena.akovic@siepa.gov.rs i pročitajte odgovor u nekom od narednih brojeva.

17

Parametar koji se odnosi na kvalitet usluge pokazuje koliko je važno ulaganje u edukaciju zaposlenih na ovom polju. Obuka „Usluga prema klijentima“ je vodič za izgradnju dugoročnih odnosa i lojalnosti kupaca

preko superiorne usluge. Postavlja principe za uspeh u usluzi i sadrži lekcije za lični razvoj. Na ovaj način utiče se na motivaciju zaposlenih preko podizanja svesti o tome da je kupac izvor njihove plate. Proučavanje principa za uspeh u usluzi omogućava zaposlenima da pošalju prave poruke u svakodnevnoj komunikaciji sa kupcima, i daje rešenja za ophođenje u svakoj situaciji. Ovde se poseban akcenat može dati na rad sa teškim klijentima koji mogu imati specifične zahteve, prigovore i reklamacije ili jednostavno im je potrebno više informacija za donošenje odluke, a te informacije im treba izložiti na tačno određeni način.

Iskustvo u radu sa domaćim kompanijama pokazuje da jedan broj tržišno orijentisanih shvataju značaj ulaganja u dodatno obrazovanje i često prate trendove na polju treninga u raznim oblastima što im upravo daje prednost na tržištu. Vodeći detaljno evidenciju pokazatelja zadovoljstva klijenata i radeći svakodnevno analizu prodajnih rezultata i kvaliteta menadžerskih odluka, moderni rukovodioci traže dodatne informacije o nadgradnji profesionalaca koji su već usvojili početna znanja očekujući da će to značajno doprineti kvalitetu rada na svim poljima.

U ovom domenu moguće je uticati na momenat upravljanja vremenom kroz trening „Time management“ (Upravljanje vremenom) koji utiče na efikasnije izvršavanje dnevnih zaduženja i pomaže zaposlenima da se bolje organizuju i naprave promene u definisanju liste prioriteta u skladu sa zahtevima rukovodilaca. Ovde se posebno obrađuje i deo vezan za vođenje sastanaka koji su često jedan

Uprava carina će vam izdati sertifikat o poreklu robe FORM A sa kojim ostvarujete pravo izvoza robe u Rusku Federaciju bez plaćanja carinskih dažbina.

Nameravam da započnem proizvodnju sitnog komadnog nameštaja (firma sa desetogodišnjim iskustvom) i to prevashodno za izvoz u Italiju i Nemačku. Zanima me kako mogu da zaštitim dizajn svojih proizvoda i da li SIEPA pomaže takve aktivnosti? Kome da se obratim i kakva je procedura?Budući da je Republika Srbija potpisnica tzv. Haškog aranžmana o međunarodnom prijavljivanju uzoraka i modela, prijavu za međunarodno registrovanje dizajna možete da podnesete posredstvom Zavoda za intelektualnu svojinu u Beogradu i na taj način ostvarite zaštitu dizajna u zemljama potpisnicama aranžmana, među kojima su Nemačka i Italija.

Da biste zaštitili dizajn svojih proizvoda u inostranstvu neophodno je da prethodno podnesete prijavu za zaštitu industrijskog dizajna u Srbiji. Kod nas je zaštita industrijskog dizajna regulisana Zakonom o pravnoj zaštiti dizajna i Uredbom o postupku za priznanje prava na dizajn. Za ostvarivanje prava na zaštitu preduslov je da podnesete prijavu za priznanje prava na dizajn Zavodu za intelektualnu svojinu, koji nakon ispitivanja novosti prijavljenog dizajna donosi odluku o priznanju odnosno odbijanju prava na dizajn.

Ukoliko su ispunjeni svi uslovi za priznanje prava, priznati dizajn traje 5 godina, s tim da može da se produži za još 20 godina. Međunarodna zaštita dizajna traje 5 godina, uz mogućnost obnavljanja u istom trajanju. Za sve detaljnije informacije u vezi uslova i postupka zaštite obratite se Zavodu za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, Beograd.

SIEPA je u predhodne tri godine, kroz Program internacionalizacije privrednih društava, finansijski pomagala aktivnosti zaštite industrijske svojine. Sve potrebne informacije o ovom programu možete dobiti u Odeljenju za promociju izvoza SIEPA-e.

Jelena Aković

EXPORTER JUN 2009.

Povećajte kvalitet uslugaZajedno sa tranzicijom čitavog društva, dešava se i tranzicija poslovnog sveta, tako da sve ozbiljne kompanije shvataju značaj ulaganja u svoje zaposlene.

EDUKACIJA

18

EDUKACIJA

EXPORTER JUN 2009.

od većih kradljivaca vremena u radnom danu. Imajući u vidu da je moguće napraviti adekvatnu pripremu za sastanak i kroz komunikacijske veštine kontrolisati prekidanje i ometanje, trening pomaže da se od svakog učesnika dobije maksimum angažovanosti u određenom vremenu.

Upravljanje konfliktima ima za cilj da predstavi načine na koje učesnici mogu da se posluže veštinama komunikacije, koje se odnose na rešavanje konflikta (pregovaranje, posredovanje i veštine kulturne spoznaje), da bi usvojili pristup rešavanja problema koji vodi do zadataka uspostavljanja i izgradnje saradnje, te veće radne efikasnosti. Naravno, veoma je važno oceniti značaj konflikata u svakodnevnom radu i tretirati ih kao nešto što je pozitivno i može unaprediti lični stil u rešavanju konfliktnih situacija sa podređenima ali i sa svojim rukovodiocima.

Prateća pojava u ovim situacijama, kao i u situacijama stagniranja ili opadanja poslovnog rezultata svakako je stres. Triple S Learning je razvio poseban pristup u edukaciji koja se odnosi na ovaj problem kroz trening „Upravljanje stresom“. Stres se ne može eliminisati, ali i ne treba ga eliminisati potpuno. Mogu se umanjiti izvori negativnog stresa. Možemo se bolje organizovati, jasnije definisati ciljeve i upravljati vremenom, i tako izbeći stres koji proizilazi iz haotičnosti, preopterećenosti ili nesigurnosti. Možemo naučiti kako da bolje izađemo na kraj sa stresom koji je u današnje vreme neminovan kako na poslu tako i kod kuće. Stres se može upotrebiti u našu korist kada deluje motivišuće na nas, i to je svakako ono što nam ovaj trening daje kroz mnoštvo sugestija i primera iz prakse.

U odnosu na učenje odraslih, praksa nas uči da se odrasli primarno fokusiraju na jedan koncept, integrišu nove ideje u postojeća znanja i uživaju u učestvovanju u projektima koji se baziraju na učenju, kao na primer, igranje uloga i grupne vežbe. Obuka stavlja učesnike u različite uloge, sa ciljem da se postignu radni zadaci obuke, bez razlike da li se radi o simulaciji ili prezentaciji koja sadrži pisane zadatke. Svetska znanja prilagođena su lokalnom tržištu i uslovima, što rezultira povećanom prodajom, većom produktivnošću i motivacijom zaposlenih.

Interesovanje za predavače poznate u svetskim razmerama je veliko i kontinuirano bez obzira na teme koje se izlažu što pokazuje i saradnja Triple S Learning centra sa Celebrity Speakers Associates na organizaciji gostovanja biznis gurua Brajana Trejsija (prodaja) i Jay Conrad Levinsona (marketing). Posetioci ovih biznis konferencija su bili predstavnici najpoznatijih kompanija kako iz Srbije tako i iz Crne Gore, uglavnom osobe na rukovodećim pozicijama ili vlasnici i direktori starosti preko 25 godina, oba pola. To interesovanje govori o velikoj potrebi domaćih kompanija za konstantnim usavršavanjem znanja i veština u mnogim oblastima poslovanja.

Zajedno sa tranzicijom čitavog društva, dešava se i tranzicija poslovnog sveta, tako da sve ozbiljne kompanije shvataju značaj ulaganja u svoje zaposlene. Poslednjih nekoliko godina, potreba za seminarima je velika, te stoga sve velike kompanije organizuju mnogo obuka unutar firmi, a za specifične teme angažuju eksterne trenere, stručnjake iz različitih oblasti iz zemlje, pa čak i mnoge međunarodne stučnjake.

Po nekim američkim istraživanjima (Laurie J. Bassi „Profiting From Learning“), kompanije koje godišnje uloze u obuku svakog zaposlenog $ 1.500, u poređenju sa kompanijama koje ulože $125, beleže 218 odsto veći prihod po zaposlenom. Naše kompanije su još uvek daleko od toga da investiraju po 1.500 dolara u svakog zaposlenog godišnje, ali po interesovanju za treninge čini se da su vrlo svesne višestrukog povraćaja ovakve investicije.

Jasmina Radosavljević

„Ima samo jedna gora stvar od toga da školujete ljude pa da Vam odu, a to je da ih ne školujete, a da Vam ostanu“.

Zig Ziglar

19EXPORTER JUN 2009.

Posle trogodišnjeg iskustva u organizovanju godišnje smotre mladih talenata iz oblasti industrijskog dizajna pod nazivom Ghost Project, kulturna organizacija

Mikser pokrenula je još ambiciozniji projekat - Mikser Design Expo, veliku izložbenu manifestaciju kojoj su se pridružili brojni afirmisani autori, uspešni domaći kreativni studiji, odabrani domaći proizvođači, distributeri prestižnih svetskih brendova, progresivne kompanije, obrazovne ustanove i državne institucije, sa ciljem otvaranja novih mogućnosti saradnje između ovih sektora.

U Lifestyle segmentu Expo zone u skladištu Žitomlina predstavio se veliki broj domaćih i stranih proizvođača i uvoznika nameštaja i opreme poput: BST Deco, Beofabrilor, Bang & Olufsen, Piaggio, Tehnopassage, Lightology, Room, United Nude, Artefacto, Porcelanosa, Kompresor, Nitea, Kare, Haus, Kubo, Zomont, Supermarket, Pedrali i Megapod. Posebno atraktivan segment bilo je i predstavljanje domaće kreativne industrije u kom su učestvovali studiji Popular, Remiks, Unibrend, Antipod, Od-do, Sintezia, Kako.Ko, Sisterlogic, Creative Shop i Braća Burazeri; samostalni autori Nikola Damjanov, Nebojša Cvetković, Marko Stanojević i Ivo Otašević; Agencije SVA i Coba & Associates, Muzej Savremene Umetnosti, festivali Dutch Design Week, Cinemacity i Exit, i ali i kompanije Erste Banka, Telenor, East Point Real Estate, Hypo Leasing, DuPont i državna Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA.

U inspirativnoj Talent zoni legendarni Ghost Project je po četvrti put predstavio najnovije radove domaćih industrijskih dizajnera, pod sloganom NOVA DUHOVITOST. Posebno interesovanje privukli su radovi selekcije Young Serbian Designers

koji su nedavno ostvarili veliki uspeh na milanskom sajmu nameštaja u organizaciji Mikser-a i SIEPA-e. Novina koju je doneo prvi Mikser Design Expo jeste i intenzivna saradnja komercijalne manifestacije sa državnim i privatnim dizajnerskim školama i fakultetima iz zemlje i regiona. Mikser je predstavio i konkurs za stipendije Limkokwing Univerziteta za kreativne tehnologije iz Kuala Lumpura rezervisane za 10 srpskih studenata. Mikser Design Expo i magazin Kvart predstavili su i nagradu za dizajnersku nadu talent zone koja je pripala Draganu Krivokapiću za stolicu Grid. Priznanja nisu izostala ni u segmentu komercijalnih izložbi. Glasanjem publike nastup kompanije Porcelanosa proglašen je za najinventivniji štand Lifestyle zone.

Socijalna interakcija kreative i biznisa je važna komponenta atmosfere Mikser Design Expa, te je Party Zona pored reke realizovana u sinergiji sa timom muzičkog festivala EXIT. Ova saradnja će se nastaviti i tokom trajanja Exit festivala na kome će selekcija najboljih prezentacija sa Mikser Design Expa gostovati u formi izložbenih instalacija na otvorenom.

Ciljeve manifestacije Mikser Design Expo - stimulisanje kreativnost u biznisu i stvaranje mostova saradnje između domaćeg kreativnog potencijala i privrede - prepoznale su brojne kompanije i institucije kao što su Skupština Grada Beograda, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA,Erste Banka, East Point, Telenor, Dunav Osiguranje, Actavis, DPC, Exit, Amstel, Galerija Ozon, Kvart, B92, Urbans,Public Events, Popular i PRofession Group.

Snežana Siminwww.mikserdesignexpo.com

Buđenje kreativne industrije -Mikser Design Expo 09Beograd je u maju dobio novu prestižnu smotru kreativne industrije koja promoviše intenzivnu razmenu iskustava i poslovnu saradnju progresivnih aktera savremenog srpskog društva, od kompanija koje poslovanjem, proizvodima i društveno-odgovornim projektima unapređuju naš svakodnevni život, preko talentovanih kreativaca, do obrazovnih institucija koje obrazuju buduće kreativne kadrove.

NOVITETI

20

FINANSIJE

U Srbiji postoji značajan broj preduzeća koja su se širila tokom poslednjih godina na osnovu opšteg rasta domaćeg tržišta, kao i korišćenjem bankarskih kredita.

Kao rezultat svetske ekonomske krize, likvidnost banaka na domaćem tržištu je znatno manja i krediti su prilično poskupeli. U takvoj situaciji, mnogi preduzetnici vide ključ za dalji rast u pronalaženju domaćeg ili stranog partnera. Pitanja koja se sada postavljaju glase: Da li je vaše preduzeće spremno za privlačenje dodatnog kapitala? Kako će druga strana oceniti poslovanje vašeg preduzeća? U trenutku kada se odlučite za privlačenje dodatnog kapitala, neophodno je ispitati da li vaše preduzeće raspolaže neophodnim elementima za uspešno poslovanje.

Imate li viziju za vaš biznis?Prvi korak ka uspešnom poslovanju je jasna vizija sopstvenog biznisa. Da li ste razmišljali o tome gde vidite vaš biznis za 5 do 10 godina? Koju poruku šaljete vašim klijentima kroz vaše proizvode? Kada ste jednom defi nisali kuda idete, važno je da znate kako ćete dotle stići. Jedno je imati jasan cilj, a drugo je do njega stići. Dakle, vizija je putokaz i iz nje nastaje strategija dugoročnog poslovanja. Primer jasne vizije je: „Naš cilj je da postanemo najbolji proizvođač čokolade u Jugoistočnoj Evropi“.

Kako defi nisati dobru strategiju za vaše preduzeće?Dva osnovna elementa svake strategije jesu orijentacija ka budućnosti i osnove za postizanje i održavanje konkurentske prednosti. Za defi nisanje strategije potrebno je odlično poznavanje raznih elementa koji utiču na pozitivno poslovanje preduzeća. Ovo podrazumeva detaljan uvid u tržište, na kojem trenutno poslujete, odnosno u tržišta, na koja želite da se širite, kao i jasnu ideju u vezi sa resursima koji stoje preduzeću na raspolaganju. Dobro formulisana strategija obuhvata sledeće:

• Defi nisati različita poslovna područja, gde bi trebalo primeniti posebne tehnike konkurisanja da bi se uspešno poslovalo,

• Pokazati, do najsitnijih detalja, gde preduzeće ostvaruje najveće profi te i zašto baš na tom mestu,

• Razumeti ponašanje kupaca i dati odgovor na pitanje zašto su nam određene grupe kupaca verne, a drugim kupcima nisu potrebni naši proizvodi,

• Ukazati na to u koja područja treba usmeriti više organizacionih resursa,

• Odrediti prilike za poboljšanje profi tabilnosti, kroz menjanje asortimana proizvoda, promenu cene, te redukciju nepotrebnih troškova,

• Razumeti zašto smo u određenim područjima i inicijativama bili uspešni, odnosno neuspešni,

• Otkriti one proizvodne linije koje treba napustiti,• Pokazati koje grupe kupaca bi trebalo jače obrađivati i

tako razvijati njihovu odanost našem preduzeću,• Identifi kovati prikladnost sprovođenja akvizicija, odnosno

ukazati na važnost i najbolji način integracije preduzeća,• Razviti organizacionu kulturu i temeljne kompetencije

kako bismo bili uspešniji u zadovoljavanju potreba najvažnijih kupaca.

Kako implementirati strategiju?Implementacija strategije je proces primene oblikovane strategije na poslovne aktivnosti preduzeća. Da bi preduzeće što bezbolnije prošlo kroz takav proces, potrebno je razviti sistematski pristup prilagođavanja novim uslovima obavljanja poslovnih aktivnosti.

Teorija naučnika Rida i Baklija pruža sledeće opšte instrukcije za proces implementacije strategije:

• Uporediti postojeću organizacionu strukturu sa ciljevima novog strateškog rešenja,

• Defi nisanu strategiju „razbiti“ na čitav niz specifi čnih koraka koje treba ostvariti na nižim nivoima menadžmenta,

• Sve potrebne aktivnosti za realizaciju strategije prikazati kroz sistem razrađenih planova,

• Defi nisati kritične tačke uspeha i ključne aktivnosti za uspešno implementiranje,

• Posebnu pažnju posvetiti defi nisanju ciljeva za pojedine menadžere, što predstavlja koristan način realizacije zadataka vezanih za kritične faktore uspeha,

• Sistem nagrađivanja menadžera treba bazirati na oceni ostvarivanja zadatih ciljeva,

• Defi nisati pristup rešavanju problema koji se temelji na postupcima usmerenim na izbegavanje problema,

• Proces implementacije treba konstantno nadgledati, u svrhu praćenja usklađenosti sa planiranim veličinama i dijagnostifi kovanja potreba za modifi kacijom, u skladu sa novonastalim uslovima.

Nastavak u sledećem broju.Marko Gucijan

Mreža znanja d.o.o., Beograd

Višegodišnje uspešno poslovanje –kako do daljeg rasta?Za privlačenje dodatnog kapitala i fi nansiranje rasta, formulisanje vizije, kreiranje strategije i njena implementacija čine neophodne preduslove.

EXPORTER JUN 2009.

Vizija

Strategija

Implementacija i upravljanjestrategijom

21EXPORTER APRIL 2009.

22

STANDARDI

EXPORTER JUN 2009.

Propisana debljina dasaka u kombinaciji sa vlažnošću od 22 odsto predstavlja preduslov da bi neka paleta bila uopšte označena kao EUR paleta. Naime, budući da je EUR paleta ispitana za određenu nosivost, kako dinamičku tako i statičku, ovo su prvi parametri koji se koriste u određivanju i klasifikovanju EUR palete.

Najvažniji deo svake EUR palete je ekser kojim je ona skovana. Ovo će možda mnogima da zvuči čudno, ali ekser koji se koristi za ukivanje EUR paleta omogućava čvrstinu spoja, drži paletu u propisanim granicama dimenzija, omogućava dijagonalnu čvrstoću palete. Međutim, proizvođači EUR paleta na prostoru Srbije se nisu pridržavali ovih osnovnih kriterijuma prilikom proizvodnje. Tako se EUR paleta ukivala običnim, građevinskim ekserima, koji čak i po ispitivanjima nisu zadovoljavali minimalne zahteve u pogledu čvrstine spoja. Zbog toga je bilo potrebno čak pet eksera po svakom spoju da bi se zadovoljio makar minimum propisane čvrstoće spoja. Tako veliki broj eksera nosi i probleme: kocka ne može da izdrži deset eksera (pet kroz gornju i pet kroz donju dasku) i dolazi do odvajanja segmenata odnosno pucanja, a postupak postaje neekonomičan, nameće se kao ogromna stavka u kalkulaciji proizvodne cene palete. Pored toga, drvna građa po svojim karakteristikama (debljina i vlažnost) je daleko ispod propisanih vrednosti.

Ovakva pojava dovela je do toga da su domaće tržiste preplavile falsifikovane EUR palete, tj. palete koje ni po kojem kriterijumu nisu mogle ni smele biti obeležene znakom EUR, tanjih dasaka velike vlažnosti i sa nekvalitetnim ekserima, što je dovelo do toga da se paleta proizvedena u Srbiji ne tretira kao razmenjiva u zemljama članicama Evropskog paletnog pula (EPP).

Paleta kao sredstvo racionalizacije i paletizacije koristi se u transportu, manipulisanju i skladištenju različitih vrsta pakovane i nepakovane robe. Paleta funkcioniše u integralnom transportnom lancu kao pomoćno

integralno sredstvo na kome sadržaj ostaje od početka paletizovanja do momenta depaletizovanja, odnosno krajnjeg korisnika. Upravo iz tog razloga potrebno je obezbediti maksimalnu zaštitu proizvoda, smanjenje oštećenja robe i bezbednosti osoblja i sredstava koja u tom procesu učestvuju, što može da se postigne isključivo korišćenjem sertifikovanih paleta čije su karakteristike ispitane.

Danas su u primeni različiti tipovi paleta u odnosu na površinu poda i vrstu nadogradnje, tako da imamo: ravne, stubne, boks palete i palete sa nastavcima, koje prema načinu upotrebe mogu biti: za jednokratnu upotrebu, višestruku upotrebu-povratne, interne i razmenjive palete. Činjenica da su pojedine palete razmenjive, svrstava ih u red paleta sa najrasprostranjenijom primenom, a u tu grupu spada i ravna drvena EUR paleta-evropska paleta, koja se razmenjuje na osnovu Ugovora o razmeni između članica paletnog pula. Radi zaštite kvaliteta izrade palete, ovlašćena kontrolna organizacija – Agencija za sertifikaciju EUR paleta „Spekta“ iz Beograda obavlja sertifikaciju proizvođača EUR drvenih paleta prema važećem Međunarodnom propisu UIC 435-2, izdaje tehničku dokumentaciju za proizvodnju paleta i vodi jedinstveni registar proizvođača.Takođe, preduzeće vrši sertifikaciju paleta prema potrebama korisnika, tako da trenutno raspolaže sa nekoliko desetina sertifikovanih paleta različitih dimenzija i nosivosti.

Kao što smo napomenuli, specifičnost EUR palete je njena razmenjivost. Razlozi za to leže u strogo određenim pravilima za njenu proizvodnju. Po objavi UIC 435-2, zvaničnoj međunarodnoj dokumentaciji za izradu EUR paleta, postoje tri osnovna kriterijuma za proizvodnju EUR palete, a to su:

• Debljina dasaka,• Ekser koji omogućava propisanu čvrstoću spoja i• Određena vlažnost drveta (22 odsto).

Korišćenje sertifikovanih paleta za transport i manipulaciju robePružamo vam odgovor na pitanje kako da obezbedite maksimalnu zaštitu robe u transportu, povećate bezbednost radnika i smanjite eventualne rizike koji mogu da nastanu prilikom oštećenja ili gubitka robe.

23

Pojava ovih paleta dovela je do velikog broja prijava podnetih od strane korisnika i zahteva za utvrđivanje kvaliteta EUR paleta. Dolazilo je do razdvajanja spojenih delova paleta zbog izuzetno lošeg kvaliteta eksera, bez odgovarajućih atesta i sertifikata. U pojedinim slučajevima dolazilo je i do povređivanja radnika usled pucanja dasaka zbog neodgovarajuće dimenzije (debljine).

Radi zaštite kvaliteta izrade palete „Spekta“ kao ovlašćena kontrolna organizacija, obavlja sertifikaciju proizvođača EUR kod kojih vrši kontrolu primene kako domaćih, tako i međunarodnih standarda po kojima se palete izrađuju. Da bi bila sprečena proizvodnja falsifikovane robe i da bi se zaštitili korisnici ove vrste transportnog sredstva, koje je u današnjem poslovanju postalo neophodno i nezamenjivo, u saradnji sa Evropskim paletnim pulom (EPP), Evropskom paletnom organizacijom (EPAL) i Austrijskim kargom (OBB-vlasnikom EUR žiga) kompanija „Spekta“ je preduzela adekvatne mere u suzbijanju i zaštiti kako njihovih, tako i svojih interesa. EUR paleta je svetski brend koji kao takav podleže međunarodnim zakonima i svako ko neovlašćeno proizvede, obeleži ili stavi u promet kroz svoju robu (flow-in kupac) biće označen kao neko ko svesno koristi falsifikovan proizvod. U želji da se postigne što bolja zaštita, a i da bi se novoproizvedene palete

razlikovale od onih zbog kojih se naše palete ne tretiraju kao razmenjive, EPP je odredio da se uvedu dopunske oznake za obeležavanje – žig JZP i kontrolni ekser koji na glavi nosi oznaku SEP. Ukoliko imate potrebu za EUR paletama, a da pri tome niste sigurni šta je EUR paleta i kako izgleda, šta treba da ima od oznaka i na koje detalje treba da obratite pažnju prilikom kupovine, ili ukoliko imate potrebu za drugom vrstom sertifikovanih paleta, obratite nam se kao firmi koja izdaje odobrenja za proizvodnju takve vrste robe i vodi jedinstvenu evidenciju proizvođača EUR paleta. Podsećamo da je sertifikacija paleta obavezna zbog sigurnosti robe, osoblja i sredstava u transportu, manipulisanju i skladištenju.

Od 1. januara 2009. godine je počela strožija kontrola proizvodnje i trgovine EUR paletama, zbog sve veće i češće pojave zloupotreba zaštićenih žigova kojim su ove palete označene.Budući da je EUR paleta razmenjiva i da se koristi 4-5 puta, samim tim je postala i najjeftinija paleta koja se koristi u okviru EPP. U praksi to izgleda ovako: jedna firma ima postojeći fond paleta od recimo 1000 komada. Prilikom isporuke robe paleta se fakturiše ili se traži povrat palete. Na ovaj način se automatski eleminiše česta pojava kod nas da magacinski radnici prilikom prijema robe, a sve u dogovoru sa vozačima kamiona prodaju kao polovne EUR palete nakupcima koji ih ponovo prodaju tim istim firmama po znatno većim cenama. Ovo je situacija u gotovo svim firmama koje posluju na teritoriji Srbije, pogotovu onim gde je vlasnik stranac. Do sad smo imali više desetina zahteva za izradu unutrašnjeg transporta u firmama koje žele da koriste EUR povratne palete zbog viseštruke uštede, a obraćale su nam se i kompanije čiji inostrani komitenti od njih zahtevaju da paleta bude sertifikovana.

Za kraj bitno je da se napomene da zbog sve veće finansijske krize u svetu raste potreba za što racionalnijim vidom transporta zbog konkurentnosti na tržištu. EUR paleta je najkvalitetnija paleta koja zbog svojih karakteristika omogućava da cenu palete smanjite za 4 do 5 puta, a samim tim i troškove. Bilo koja nepovratna, jednokratna paleta je u početku jeftinija od sertifikovane EUR palete, ali ulazi punom cenom u cenu vaše robe na paleti. EUR paleta je u startu skuplja, ali prilikom više rotacija (4 do 5 puta) učestvuje sa samo 20 odsto svoje vrednosti.

Zahvaljujemo se preduzeću ,,Spekta“ iz Beograda na izradi teksta

EXPORTER JUN 2009.

24

KAKO POSLOVATI SA... ?

EXPORTER JUN 2009.

Kraljevina Španija je zemlja duge tradicije i slavne istorije, sa preko 40 miliona stanovnika i glavnim gradom Madridom, koji predstavlja najvažniji kulturni, istorijski, ekonomski

i politički centar Španije. Više od 90 odsto stanovništva je hrišćanske, katoličke vere. Službeni jezik je španski, koji danas u svetu govori preko 350 miliona ljudi. Pored španskog, u upotrebi su i katalonski, galicijski i baskijski. Španija je u poslednjih trideset godina ostvarila ogroman ekonomski razvoj i od zemlje u tranziciji je postala deveta ekonomija na svetu.

Iako je najprepoznatljivija po svojoj arhitekturi, turizmu i kulturi, Španija, kao deveta ekonomija sveta, takođe ima razvijene i druge industrije: od hrane i pića do automobilske industrije i teške mašinske industrije. Najznačajniji sektori su ipak automobilska industrija, transport i energetika. Španija je poznata po razvijenoj auto industriji koja grupiše proizvodnju svih vrsta vozila i auto delova. Ovaj sektor čini 5% BDP-a zemlje i skoro 22% ukupnog izvoza. Zanimljivo je pomenuti da je Španija treći najveći proizvođač mašinskih alata i motornih vozila u Evropi. Osim ovog sektora Španija je izgradila ugled i u sektoru infrastrukture, transporta, avio industrije i obnovljivih energetskih izvora.

Tradicionalno, Španija je poznata po svojoj keramici i tekstilnoj industriji. Brendovi kao što su: „Zara“, „Mango“, „Massimo Dutti“, „Pull & Bear“ se takođe mogu naći i u Srbiji.

Spoljno trgovinski bilans sa Španijom beleži konstantan rast poslednjih godina. U Španiju se najviše izvoze žitarice, sveže i smrznute maline, organski hemijski proizvodi, guma i proizvodi od gume, drvo i proizvodi od drveta, gvožđe i čelik, kao i mašine, bojleri i delovi za mašine, a najviše uvozimo automobile, odeću, plastiku, keramičke proizvode i trikotažu.

Šta sve treba znati o Španiji?Korisno je znati da je Španija podeljena na 17 regiona, poznatijih kao autonomne pokrajine („comunidades autono-mas“). Svaka od njih se odlikuje svojim specifičnostima koje Španiju čine zemljom bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa. Kao i u većini zemalja, običaji i navike se mogu razlikovati od jedne do druge oblasti i poznavanje lokalnih karakteristika uvek može ostaviti dodatno dobar utisak. Među poznatijima su region Castilla y Leon, kao najprostraniji region Španije i treći, najveći region u Evropi, kao i regioni Katalonija (region-alni centar je Barselona) i Andaluzija.

Domaći proizvodi na španskom tržištuŠpanija može da bude potencijalno tržište za sve proizvode koje Srbija tradicionalno izvozi u ostatak sveta: čelik, gvožđe, hemijske, poljoprivredne proizvode i u svakom slučaju hranu i piće. Poseban akcenat treba staviti na hranu i piće, jer Srbija može da ponudi proizvode koji se tradicionalno ne proizvode u Španiji i koji su novina za španske potrošače. Hrana i piće su verovatno oni proizvodi koji mogu da budu konkurentni na španskom tržištu, ali takođe i ostali proizvodi mogu da budu konkurentni.

Duga tradicija u saradnji Srbije i Španije uglavnom se ogleda u sličnosti mentaliteta i načinu života. U današnje vreme veliki je protok informacija i ljudi, što ima izuzetno pozitivan efekat na našu saradnju. Svake godine broj kompanija koje su zainteresovane za poslovanje i ulaganje u Srbiju se uvećava, kao i prisustvo domaćih kompanija i proizvoda na španskom tržištu.

Kao članica Evropske unije, u Španiji su na snazi isti propisi i izvozne procedure kao i za druge zemlje članice Evropske unije, što znači da većina domaćih proizvoda može slobodno da se izvozi u Španiju.

Ambasada Španije u SrbijiEkonomsko-trgovinsko odeljenje španske ambasade u Beogradu prvenstveno pruža informacije španskim kompanijama o srpskoj ekonomiji i tržištu, različitim sektorima i potencijalnim partnerima, a takođe inicira i prve kontakte između španskih i domaćih poslovnih partnera. Osnovni cilj je da se pruži podrška u saradnji između

Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Španijom (u milionima EUR)

2005 2006 2007 2008

Izvoz 47,7 51,4 45,5 39,9

Uvoz 91,0 100,0 123,5 161,3

Ukupno 138,7 151,4 169,0 201,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

¡VIVA ESPAÑA!Da li je potrebno nešto više reći o poslovnim mogućnostima u zemlji koja je postala deveta ekonomija na svetu? Viva España!

25EXPORTER JUN 2009.

poslovnih subjekata kroz razmenu informacija, organizaciju trgovinskih misija, promociju sajmova i investicija itd. U određenim slučajevima, Ekonomsko-trgovinsko odeljenje španske ambasade informiše srpske firme o potencijalnim partnerima u Španiji ili može pružiti određene informacije vezane za poslovanje u Španiji.

Treba naglasiti da su 2005. godine, Srbija i Kraljevina Španija potpisale Program o finansijskoj saradnji u iznosu od 45 miliona evra koji je produžen u junu 2008. godine. Takođe, u martu ove godine potpisan je Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što će doprineti daljoj izgradnji bilateralne saradnje između Srbije i Španije.

Tekst je pripremljen u saradnji sa Ekonomsko-trgovinskim odeljenjem Ambasade Španije u Beogradu.

Ines Novosel

Poslovni običaji

Poslovni sastanak Poslovanje u Španiji se ne razlikuje previše od poslovanja u nekoj drugoj zemlji Evropske unije. Zakazivanje sastanka sa poslovnim partnerom iz Španije je neophodno učiniti unapred, a isti potvrditi putem faksa ili pisma. Često je praksa da vas potencijalni poslovni partner sam kontaktira putem telefona ili e-mail-a, mada većina španskih kompanija koje dolaze u Srbiju to čine posredstvom Ekonomsko-trgovinskog odeljenja španske ambasade u Beogradu. Pre prvog susreta većina kompanija će vam dostaviti svoj katalog proizvoda i informacije o kompaniji kako bi vas više informisali o samoj kompaniji i svojim aktivnostima. Poželjno je da vi to takođe učinite. Detalji, kao što su cene i uslovi plaćanja, uglavnom se ne diskutuju putem telefona ili e-mail-a. Ovakve teme se uglavnom rešavaju na sastancima.

Španske kompanije nemaju običaj da zaključuju poslovne dogovore na prvom sastanku. U praksi, neophodno je više sastanaka i susreta kako bi se postigla kvalitetna saradnja i poverenje između poslovnih partnera. Jednom kada započnete poslovanje sa Špancima videćete da su veoma otvoreni i prijatni za saradnju. Na prvom sastanku Španci će želeti da vas što bolje upoznaju pre nego što počnu da posluju sa vama, tako da se ne ustručavate da odgovorite i na eventualna pitanja koja nisu striktno vezana za posao. Ono što će Špance zanimati pored samih činjenica vezanih za posao, jeste i da li ste iskreni i pouzdani i da li mogu da veruju vama i vašem proizvodu i kompaniji.

Nije običaj da sastanak prati unapred pripremljen program. Pregovori u Španiji su veoma otvorene diskusije sa jednom stranom koja vodi pregovore, dok su dogovori krajnje fleksibilni. Preporučuje se da budete tačni i precizni prilikom dogovora i dolaska na sastanke.

Radno vreme Standardno radno vreme u Španiji je od 09 do 19h, sa pauzom za ručak od 14 do 16h. Mada u poslednje vreme sve je više praksa da se radi i za vreme tradicionalne sieste, odnosno odmora. U avgustu kada je većina ljudi na odmoru, na snazi je jornada intesiva, skraćeno radno vreme od 08 do 15h. Zavisno od regiona radno vreme i nacionalni praznici mogu da se razlikuju.

Pozdrav Kao i u ostalim evropskim zemljama, Španci se prilikom poslovnih susreta obično pozdravljaju rukovanjem. Pri obraćanju Španci koriste Señor ili Señora, ako su u pitanju gospodin ili gospođa. Gde god da pođete, obradovaćete sagovornika ako mu se obratite sa Buenos dias (dobar dan) ili Buenas tardes (dobro veče), zavisno od doba dana. Može i Hola (zdravo). Zahvalite se sa Gracias, a nazdravite sa Salud (živeli). Kada odlazite, javite se sa jednostavnim Adios (zdravo) ili Buenas noches (laku noć).

Poslovni ručkovi Kao i u većini drugih zemalja, ručkovi su odlična prilika da izgradite odnos sa poslovnim partnerom.

Kako pregovarati sa Špancima? Na sastanke ponesite dosta informacija o svojoj kompaniji, u vidu štampanog materijala, CD-a i slično. Takođe, dobro je da ponesete uzorke proizvoda koje želite da prodate. Kao i u većini mediteranskih zemalja, lični kontakt može biti važan faktor za uspešnu saradnju. Hijerarhija i pozicija igraju važnu ulogu u španskoj poslovnoj kulturi. U načelu, kao i u ostalim zemljama, pregovore vodi i odluke donosi menadžment. Većina tehničkih stvari se rešava na operativnom nivou. Iako se to možda ne pokazuje pri prvom susretu, Španci su u načelu srdačni u komunikaciji.

Korisne adrese:Ambasada Španije u Srbijiwww.maec.es/Subwebs/Embajadas/belgrado/se/home/Paginas/Home.aspx Ministarstvo turizma, industrije i trgovine Španijewww.comercio.es Uprava carinewww.agenciatrib utaria.es

26

USPEŠNE PRIČE

EXPORTER JUN 2009.

Da u domaćoj privredi nije sve tako crno pokazuje i primer preduzeća „Obuća Pavle“, koje je od preduzetničke vizije prešlo uspešan put ka kompaniji koja zapošljava oko 100 radnika i najavljuje proširivanje

postojećih kapaciteta i nova zapošljavanja.„Nećemo otpuštati, već planiramo da zaposlimo dvadesetak radnika, budući

da dobro znamo kako se živi u opštini gde je velika nezaposlenost i koja je na začelju u Srbiji po proseku plata“, rekao je Pavlović. Ovo je i dobar početak intervjua u kome će nas gospodin Pavlović provesti kroz istorijat firme i pokazati da uz veliki rad i dobru organizaciju svaka preduzetnička ideja može da preraste u dobar biznis.

Od malog porodičnog biznisa do fabrike sa 100 zaposlenih, kako je tekao razvojni put u ovih 15 godina?Put od zanatske radionice sa petoro zaposlenih do privrednog društva koje zapošljava preko sto radnika bio je veoma naporan i težak. Međutim, uz jasnu viziju, precizno definisanu strategiju razvoja i maksimalno angažovanje svih zaposlenih uspeli smo da ostvarimo kontinuiranu uzlaznu putanju u proteklih 15 godina.

Pored toga ključni doprinos razvoju kompanije dala je i izuzetno dobra saradnja sa državnim institucijama pre svega Fondom za razvoj Republike Srbije, uz pomoć čijih sredstava smo u periodu od tri godine uspeli da izgradimo nov proizvodni pogon. Uspešnu saradnju ostvarili smo i sa SIEPA-om, uz čiju finansijsku podršku smo učestvovali na sajmu u Dizeldorfu. Takođe, napomenuo bih i sredstva iz podsticajnog programa Nacionalne službe za zapošljavanje koja nam je omogućila otvaranje novih radnih mesta u protekloj godini. „Obuća Pavle“ je sigurno uspešan primer da ovakva podrška državnih institucija privatnom sektoru daje dobre rezultate u praksi.

Vaša ciljna grupa je specifična i zahtevna na više nivoa. Koliko je teško izgraditi ime u jednoj takvoj delatnosti na ovim prostorima?Naš proizvod je namenjen deci različitih uzrasta, tako da je reč o veoma zahtevnoj ciljnoj grupi. Prvi dečji korak je velika radost u životu svakog roditelja, a za “Obuću Pavle“ istovremeno velika inspiracija i obaveza. Proizvesti cipelicu koja će dečjoj nozi biti pravi oslonac, za prve nevešte korake je veoma kompleksan proces koji mora da obuhvati kreiranje dobrog modela da bi cipelica bila funkcionalna i adekvatan odabir materijala gde se naša firma prevashodno rukovodi odabirom prirodnih materijala koji su jedino zdravi za dečju nogu i kvalitetnu izradu. Pored zdravstvenog, ne smemo da zaboravimo ni estetski aspekt odnosno modne trendove, gde su u osmišljavanju naših modela pored domaćih uključeni i italijanski modelari.

Kako stupate u kontakt sa klijentima iz inostranstva? Koliko su sajmovi bitni za širenje vašeg poslovanja? Osnovni cilj „Obuća Pavle“ je osvajanje novih uz povećanje prisutnosti na postojećim stranim tržištima na koja izvozimo naše proizvode. U tom cilju izlaganje na međunarodnim sajmovima je od strateškog značaja za pronalaženje ino partnera i osvajanje novih tržišta. Pored reklamiranja u stranim časopisima, izlaganje na sajmovima je aktivnost koja pruža velike mogućnosti direktnog kontakta sa potencijalnim ino-partnerima.

Međutim, izlaganje na sajmovima u inostranstvu istovremeno zahteva angažovanje značajnih finansijskih sredstava, tako da „Obuća Pavle“ neposredne kontakte sa potencijalnim ino kupcima u velikoj meri ostvaruje putem

organizovanja prezentacija, a u cilju promovisanja novih kolekcija. Redovno ažuriranje i redizajniranje interne prezentacije naše kompanije dostupne na dva jezika doprinosi da se veliki broj posetilaca upozna sa našom ponudom iskazujući veliko interesovanje za uspostavljanje saradnje.

Vaša izjava da neće biti otpuštanja, već planirate da zaposlite 20 novih radnika je fascinantna i ohrabrujuća u vreme ekonomske krize. Recite nam više o tome.Našoj kompaniji je u martu mesecu ove godine Privredna komora Srbije dodelila prvu nagradu za društveno odgovorno poslovanje, što je svakako potvrda da „Obuća Pavle“ pre svega

Zapošljavamo uprkos kriziJedinstvena formula za uspeh u poslu ne postoji, ali uz jasnu ideju, dobru unutrašnju organizaciju i permanentno ulaganje u usavršavanje svojih zaposlenih uspeh neće izostati.

27EXPORTER JUN 2009.

brine o zaposlenima i lokalnoj zajednici. Jedan od razloga zbog kojih je naše društvo usvojilo koncept društveno odgovornog poslovanja predstavlja činjenicu da je opština Bela Palanka jedna od najnerazvijenijih i najsiromašnijih opština u Srbiji sa velikom stopom nezaposlenosti.

Menadžment „Obuća Pavle“ je doneo odluku da u ovoj kriznoj godini upravo iz ovih razloga, ne primenjuje radikalne mere u cilju ublažavanja krize, odnosno da ne otpušta radnike, već da se maksimalnim angažovanjem nađu rešenja koja će ublažiti postojeću situaciju. Pored toga, upošljavanje novih radnika je kao aktivnost predviđena dugoročnim biznis planom iz 2006. godine koji obuhvata realno iskazane potrebe samog privrednog društva, pomoći lokalnoj zajednici uz obezbeđenje kontinuiteta u zapošljavanju lokalnog stanovništva. U 2007.godini „Obuća Pavle“ je zaposlila 32 lica , u 2008. godini 21 radnika, a u ovoj godini planirano je zapošljavanje oko 20 radnika.

Dopuna našeg proizvodnog asortimana novim proizvodom, kao i proširenje proizvodnih kapaciteta, dva su osnovna preduslova za ostvarivanje planiranog upošljavanja novih radnika do kraja ove godine. Ovome ide u prilog i završetak novog proizvodno magacinskog objekta planiranog za drugu polovinu godine, što će stvoriti uslove i omogućiti prijem novih radnika.

Kao nosilac nagrade „Preduzetnik 2007“, da li imate savet za mala i srednja preduzeća u razvoju?Proglašenje za najboljeg preduzetnika u 2007. godini od strane dnevnog lista „Blic“ predstavlja veliku čast za mene. Kao pobedniku ove akcije, izabranom među 96.000 malih i srednjih preduzeća koja posluju u Srbiji, uručen nam je ček „Banke Intesa“ u iznosu od 30.000 evra, namenjen ostvarenju razvojnih planova preduzeća i unapređenju poslovanja.

Naše petnaestogodišnje iskustvo u privatnom biznisu u proizvodnji dečje obuće nas je naučilo mnogim stvarima. Ako želite da uspete morate da imate jasno definisanu ideju o tome čime želite da se bavite. Ne sme da vam manjka preduzetničkog duha i spremnosti da ponekad rizikujete u donošenju strateških odluka. Takođe, ne možete da očekujete da se već nakon godinu dana uložena sredstva vrate. Do profita morate da idete korak po korak, uz postojanje jasnog biznis plana o poslovnim aktivnostima koje su od strateškog značaja za razvoj firme. Oslonite se i na usluge konsultantskih kuća, na čije angažovanje treba da gledate kao na investiciju, a ne trošak. Pri tome nemojte da zaboravite na dobru organizaciju unutar firme i svoje zaposlene. Permanentno ulažite u usavršavanje stručnih kadrova kroz seminare, kurseve, posetu sajmovima, obuku na operacijama u procesu proizvodnje. Imajte na umu da kroz maksimalno angažovanje svih zaposlenih možete da se na tržištu pojavite sa proizvodom visokog kvaliteta.

Koliko je ova nagrada doprinela povećanju obima posla i Vašem kredibilitetu?Nagrada je došla u pravom trenutku kao konkretna pomoć našim razvojnim planovima.Prvi pozitivan efekat evidentiran je polovinom 2008. godine, kada smo na prezentaciji kolekcije jesen zima 2008/2009. ugovorili za 15 odsto veću prodaju u odnosu na prethodnu sezonu.

Dodela nagrade je propraćena od strane medija što je svakako svojevrsna promocija za našu kompaniju. Poslovni partneri sa kojima imamo dugogodišnju saradnju su takođe indirektno nagrađeni, potvrdom da u „Obući Pavle“ imaju pouzdanog i kvalitetnog poslovnog saradnika.

Posredne koristi su povećanje „nevidljive imovine“ firme, bolja pozicija među konkurencijom, rast imidža, bolje pozicioniranje kod kupaca i dobavljača, porast investicija, podrška Fonda za razvoj republike Srbije i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA-e), i bolja prepoznatljivost proizvoda kod krajnjih potrošača.

Koje su prednosti Vaše kompanije u poređenju sa inostranim konkurentima?Glavne prednosti našeg preduzeća u odnosu na inostrane konkurente su proizvodi visokog kvaliteta i performansi izrađeni isključivo od prirodnih materijala, konkurentne cene, kao i visok nivo profesionalizma u delu saradnje sa poslovnim partnerima.

Aleksandra Dimić

28

MARKETING MIKS

U doba ekonomske krize veoma je važno da ne zanemarite marketinške aktivnosti jer je upravo to vreme kada svojim postojećim, ali i budućim klijentima šaljete

poruku da ste prisutni i jaki na tržištu. Istovremeno ovo će vas i najviše izdvojiti iz konkurencije što predstavlja jedinstvenu šansu za uspeh. Kako to postići u vreme kada svi pričaju o smanjenju troškova i smanjenoj kupovnoj moći? Kako postići dobre rezultate koji nisu samo prodaja već i profit u vremenu kada svi pričaju o gubicima? Pri tome nikako ne treba zaboraviti da je jedini cilj profit, ne prodaja. Zaboravite na to da vam jedini cilj bude kvantitet odnosno količina prodate robe, jer ono što čini vaš biznis uspešnim je jedino profit.

Koncept koji ne zahteva novacGerila marketing je jedinstvena strategija koja ne uključuje klasične marketinške pristupe i velike budžete, već samo vreme, energiju, dobre ideje i informacije. Ovaj koncept se zasniva na strateški direktnom kontaktu sa klijentima - jedan na jedan ili najbližu moguću komunikaciju. Dovitljivost i poznavanje tržišta su ključni faktori koji eliminišu troškove. Najbolji primer dovitljivosti bez ikakvog troška je firma koja proizvodi dušeke i čija je lokacija tačno između dve kompanije sa istom aktivnošću.

Jedno jutro vlasnik te firme je došao na posao i zatekao poster ispred radnje sa desne strane na kom je pisalo: “Sniženje svih dušeka od 20 odsto”. A radnja levo je stavila sličan poster sa sledećom porukom: “Sniženje naših dušeka od 30 odsto čeka samo vas”. Vlasnik naše radnje je umesto očajanja odlučio da odmah stavi znak iznad svoje radnje, a između ova dva znaka natpis Glavni ulaz.

Targetiranjem određene grupe klijenata, kao i briga o postojećim kupcima, će svakako smanjiti troškove i biti efikasnija od reklamiranja široj javnosti kroz tradicionalne medije – televiziju i novine. Ne treba trošiti novac i energiju na širu publiku već se istaći putem nastupa na skupovima i specijalizovanim časopisima koji su usmereni direktno ka vašoj ciljnoj publici.

Držite se marketing plana Veoma je važno da osmislite marketing plan, ali je još važnije da se pridržavate njegovih postupaka u naredna 3 meseca, kada je i realno da se pojave prvi rezultati. Možete za početak da osmislite vrlo jednostavan i sažet plan u desetak rečenica imajući na umu da morate uporno da se pridržavate plana ukoliko želite da on uspe. Da bi vaša marketinška poruka zaživela, potrebno ju je uporno ponavljati.

Savetujemo vam da primenite veliki broj marketinških instrumenata kako biste odabrali one najefikasnije i njih se pridržavali. Neki od ovih instrumenata su direktna prodaja, slanje personalizovanih dopisa, telemarketing, obaveštenja na oglasnim tablama, podela besplatnih uzoraka, oglašavanje u žutim stranicama, oglašavanje u specijalizovanim izdanjima i časopisima, organizacija seminara i prezentacija proizvoda, kreiranje promotivnih artikala koji nisu vezani za proizvod, ali su od velike koristi kupcima. Nemojte da se plašite da isprobate drugačije taktike jer je to jedini način da ustanovite šta je najefikasnije za vaš biznis.

Svaki kontakt je marketing Moramo biti svesni da je svaki kontakt sa spoljašnjim svetom, van vaše firme, marketing. To uključuje vašu internet prezentaciju, svaki mejl i pismo poslato iz vaše kompanije, pružanje besplatnih konsultacija kroz prezentacije i demonstracije proizvoda, strateško partnerstvo i unakrsnu promociju, promotivni plakat pozicioniran na pravom mestu ili odeća promoterke koja zastupa vaš proizvod.

U današnje vreme modernih tehnologija internet prezentacija je postala neophodnost. Preko e-prezentacije najlakše i najkonstruktivnije možete da iskomunicirate informacije i novosti o vašem preduzeću sa postojećim ili potencijalnim klijentima. Veoma je važno da je sajt zanimljiv, interaktivan i da nema puno opterećujućih detalja za posmatrača koji hoće da dobije odgovarajuću informaciju i stekne utisak o vašoj firmi. Važno je da napravite sajt koji će posetioci želeti ponovo da posete, zato je dobro napraviti deo na kome bi mogle da se ostvare diskusije na razne teme, naravno vezane za probleme klijenata i tržišta kome se obraćate.

Gerila u marketingu„Recesija je pravo vreme da vašim kupcima ponudite nove razloge da kupuju“ - Pol Otelini, direktor „Intela“

EXPORTER JUN 2009.

29

Često se dešava da se sajtovi baziraju na informacijama o firmi, potpuno zanemarujući kupce. Zaboravite na vas i fokusirajte se na rešenja problema vaše ciljne publike. Obraćajte se direktno njima i iskreno se bavite poteškoćama vaših potrošača.

Svaki mejl i pismo mora biti besprekorno i profesionalno napisano. Obratite pažnju na slovne i gramatičke greške, jer želja je da vaši mejlovi budu prosleđeni kao reference budućim partnerima i njihovim klijentima. Takođe, imajte na umu da je neophodno da svi zaposleni u vašoj kompaniji imaju ujednačene potpise s obzirom da je svaki detalj važan i utiče na stvaranje potpune slike o vama.

Ponudite se da držite prezentacije, posećujte različite seminare, dajte intervjue o aktuelnim temama u vašoj grani industrije i redovno obaveštavajte javnost o svim novinama u vašoj kompaniji. Na taj način će vas upamtiti kao eksperta i kao proaktivnu osobu koja donosi promene u svojoj kompaniji i utiče na unapređenje poslovanja u svojoj oblasti, čime se stiče i bitna prednost u odnosu na konkurenciju.

Strateško partnerstvo primenjuju i multinacionalne kompanije. Zamislite šta bi sve ovaj vid saradnje mogao da uradi za vaš biznis. Setite se reklame za mašinu za veš u kojoj se gotovo po pravilu pojavljuje i sredstvo za otklanjanje kamenca, pa na kraju ne znate da li je to reklama za mašinu za veš ili za sredstvo protiv kamenca. U ovim slučajevima kompanije po pravilu u sintezi reklamiraju svoje proizvode, čime se smanjuju troškovi reklame. Razmotrite ko bi od vaših partnera mogao da se reklamira u sintezi sa vama. Na primer, ukoliko proizvodite udice proizvođač štapova za pecanje bi vam bio najbolji saveznik u pridobijanju novih klijenata.

Korišćenje minimedijaPreporuka za korišćenje minimedija svakako potiče iz osnovnih činjenica da su monetarno rentabilni i direktno targetiraju korisnike vaših usluga ili proizvoda. Ova vrsta medija je znatno pristupačnija i isplativija od masovnih jer se obraćaju direktno budućim, ali i postojećim klijentima. Postoje razne vrste medija, ali u glavne ubrajamo: elektronsku poštu, faksove, oglase, časopise, mobilne telefone i video/DVD. Kod korišćenja svakog od ovih instrumenata postoje ograničenja i opasnosti te ih treba koristiti mudro i umereno. Moguće su i kombinacije dva ili više instrumenata pri slanju osnovne poruke, ali pri tome morate biti pažljivi kako kontinuitet u komuniciranju sa klijentima ne preraste u dosađivanje.

Elektronska pošta ne treba da se piše niti kategoriše kao spam. Koristite kontakte koje ste ostvarili kako bi im redovno slali informacije o vašim proizvodima. Takođe, budite u kontaktu sa svojim klijentima i ažurirajte informacije, kako ne biste poslali mejl na pogrešnu adresu ili adresirali na ime direktora firme koji je smenjen.

Faksovi mogu biti isto tako delotvorni u ostvarenju komunikacije sa klijentima koji ne koriste stalno Internet. Svakako je važno da ih naslovite na relevantni kontakt kako ne bi završili kod sekretarice ili u korpi za otpatke.

Mali oglasi na Internetu vam takođe pružaju mogućnost direktnog obraćanja publici koju zanimaju vaši proizvodi ili usluge.

Kataloge, biltene i brošure je zahvaljujući računarima lako napraviti, a samostalna izrada ih čini izuzetno povoljnim.

Regionalna izdanja časopisa ili usko specijalizovana izdanja uglavnom nude jako povoljne uslove reklamiranja dok je publika izuzetno profesionalna.

Mobilni telefoni takođe nude novi vid komunikacije, ali kod njihovog korišćenja se obično preporučuje opreznost kako ne biste izgradili imidž nekog ko narušava privatnost svojih klijenata.

Video/DVD izdanja su napravila veliki proboj na tržištu direktnog marketinga i imaju veliku privlačnost za publiku. U uspostavljanju ili održavanju kontakata sa svojim klijentima možete koristiti nove medije koji se nalaze svuda oko nas: kase po prodavnicama, reklame u prevoznim sredstvima, javni toaleti, reklamne razglednice i sl. Kreativnosti zaista nema kraja.

Nađite najbolje rešenje za vaš biznisKreativnost je svakako najzabavniji deo posla i odnosi se na svaki segment poslovanja. Razvijanje kreativne strategije je slična marketinškom planu, ali je ograničena na marketinške materijale i njihov sadržaj. Počnite sa pronalaženjem izuzetnosti u vašoj ponudi navođenjem razloga zašto bi kupac trebalo da kupi baš vaš proizvod. Istaknite prednost kupovine kod vas, i u daljoj komunikaciji koristite jednu ili dve prednosti koje vas izdvajaju od konkurencije. Pronađite potom način da istaknete koristi koje potrošači mogu da imaju ukoliko kupe vaš proizvod ili koriste vaše usluge. Pronađite način da privučete pažnju na vaš oglas pri čemu će korisnici zapamtiti ono što nudite, a ne samo reklamu. Ključno je podstaći publiku da vas kontaktira ili dođe na prodajno mesto. Navedite ih da popune kupon ili zatraže dodatne informacije, probni uzorak ili slično. Cilj je izbeći bilo kakav nesporazum ili eventualnu dvosmislenost poruke, stoga je neophodno da komunicirate jasno i otvoreno o tome šta želite od svojih kupaca. Pre izlaska u javnost testirajte svoju verziju oglasa, pisma ili brošure i zapamtite da se svaki potrošač oseća jedinstveno. Uživite se u ulogu potrošača kako bi bolje sagledali njihove želje i potrebe.

Vaša biznis formula treba da bude jedinstvena prema klijentima, proizvodu i industriji u okviru koje gradite svoj imidž. Svakako je traženje prave formule naporan posao, ali uživajte u svakom njegovom koraku jer su mnoge lekcije jedinstvene i upravo se u njima krije vaša konkurentska prednost.

Nataša Vujović

EXPORTER JUN 2009.

Osnove gerila marketingaEkspertiza – ponudite da održite predavanja na određenu temu što će vas predstaviti kao eksperta u određenoj oblasti, te će vama i vašoj firmi dati besplatan medijski prostor i jedinstvenu prednost.Pedantnost – proverite svaki mejl i pismo koje šaljete da se ne bi potkrale eventualne gramatičke ili stilske greške. Investirajte u kvalitetnu brošuru i predstavite se klijentima na najprofesionalniji mogući način.Razmena – razmenite usluge sa poslovnim partnerima. Radite zajedno da biste unapredili posao bez ikakvog troška.Pozdravite svoje klijente – predstavite se svojom prijatnošću, profesionalnošću i spremnosti da im izađete u susret.Dostupnost – razmišljajte van okvira radnog vremena. Kada ste klijentima zaista potrebni? Kada ste spremni za posao, a vaši konkurenti nisu?

30

Pretraživač Quick SearchU prvom modulu koji predstavljamo, preduzeća mogu da dobiju informacije o visini carinskih stopa za proizvode koje nameravaju da izvezu.

Na primer, ukoliko se, prilikom započinjanja izvoza, proizvođač iz Gane interesuje o visini carinskih stopa za uvoz ananasa u Francusku (ili uopšte u EU) tada će unosom Pineapples, fresh or dried 080430 u označeni deo za proizvod, unosom Ghana u deo predviđen za zemlju izvoznika i France u deo označenom za zemlju uvoznika dobiti sve carinske stope za sveži i sušeni ananas iz Gane u Francusku, a sve unose u prazna polja treba birati iz padajućeg menija.

INTERNET

EXPORTER JUN 2009.

U prošlom broju smo detaljno objasnili korišćenje usluga koje nam pruža servis Trade Map. Ipak, možemo primetiti da nam korišćenje usluga Trade Map pruža samo određenu vrstu informacija koje su potrebne za

kreiranje detaljne studije i upoznavanje sa mogućnostima razvoja izvoznog posla, zbog toga što preko ovog servisa dobijamo informacije o tokovima roba, ali ne i informacije o specifičnostima i razlikama između određenih tržišta i pogodnostima koje nam može pružiti određeno tržište u odnosu na neko treće tržište. U trenutku kada, koristeći Trade Map servis, prepoznamo potencijalno tržište na koje bismo mogli da plasiramo naš proizvod mi ne znamo mnogo više osim da je na tom tržištu upražnjeno mesto za konkretnim proizvodom, zemljama uvoznicama odnosno izvoznicama tog proizvoda i rast koji beleži. Upravo su nam tada, kao drugi korak, potrebne usluge Market Access Map servisa koji nas informišu o pristupačnosti konkretnog tržišta. Pod terminom „pristupačnost tržišta“ u ovom slučaju spadaju sve informacije o međunarodnim sporazumima o slobodnoj trgovini koji su na snazi, kao i detaljne informacije o carinskim stopama koje se primenjuju na bilateralnom nivou. Market Access Map je zapravo baza podataka o carinskim stopama koje se primenjuju za proizvode koji su određeni tarifnim brojevima koje primenjuju 182 zemlje uvoznice, a odnosi se na proizvode koji potiču iz 239 zemalja ili teritorija. Razvijen je od strane Međunarodnog tržišnog centra (ITC) a u saradnji sa Istraživačkim Centrom za Međunarodnu Ekonomiju (CEPII), Agencijom UN-a za trgovinu i razvoj (UNCTAD) i Svetskom trgovinskom organizacijom (STO).

Market Access Map sačinjen je iz nekoliko pretraživača koji su međusobno komplementarni i koji pružaju različite vrste informacije svojim korisnicima.

Market Access Map - izvoz iz foteljeOvaj jedinstveni e-servis nudi niz korisnih informacija za izvoznike. Sve što je potrebno je da kliknete na www.macmap.org.

www.macmap.org/Quick.Search.aspx

www.macmap.org/Quick.Search.ResultsTable.aspx

31

Bitno je naznačiti da su ovde predstavljene sve carinske stope koje Francuska primenjuje za uvoz ananasa iz Gane. Možemo primetiti da prva tri reda zauzimaju podaci vezani za sušeni ananas. Prvi red predstavlja carinsku stopu za najpovlašćeniju naciju (MFN) od 5,8 odsto. U drugom redu je prikazana povlašćena carinska stopa od 0 odsto za zemlje afro-karipsko-pacifičkog regiona (ACP) u koji spada i Gana, i treći red pokazuje stopu od 2,3 odsto za zemlje na koje se odnosi Generalni sistem trgovinskih preferencijala (GSP). Logično pitanje koje bi trebalo da postavimo je zašto su prikazane sve trgovinske stope, kada je bez sumnje najpovoljnija ona od 0 odsto koja važi za zemlje afro-karipsko-pacifičkog regiona? Odgovor na ovo pitanje možemo naći u informisanju izvoznika da ukoliko se zbog neispunjenja kriterijuma ne može naći u grupi za koju su predviđene stope od 0 odsto za ACP region, tada bi on mogao da uveze ananas u Francusku po carinskim stopama predviđenim za zemlje koje uživaju status najpovlašćenije nacije (MFN) od 2,3 odsto ili stopama predviđenim za zemlje na koje se odnosi Generalni sitem trgovinskih preferencijala (GSP) od 5,8 odsto.

Pretraživač Compare Tariffs Ovaj deo Market Access Map-a je namenjen izvoznicima, uvoznicima i institucijama koje se bave promocijom trgovine. Informacije dobijene služe za poređenje različitih tržišta i odabir najpovoljnijih tržišta kada su u pitanju barijere za ulazak na njih.

Nama, već poznati izvoznik iz Gane, je koristeći TradeMap ustanovio da tržište Francuske beleži godišnji rast uvoza ananasa od 6 odsto, dok je koristeći istu alatku uvideo da je prosečni svetski rast uvoza ananasa na nivou od 19 odsto. Ovakav podatak ga je sigurno motivisao da razmotri alternativna tržista i plasira svoj proizvod na ona tržišta koja beleže veći rast uvoza njegovog proizvoda. Sledeći korak bi bio ustanoviti koje su tarifne barijere za ulazak na tržišta sa najvišim stepenom rasta. U prazno polje sa padajućeg menija biramo Ganu kao zemlju izvoznika, dok sa padajućeg menija rezervisanom za proizvod biramo Pineapples, fresh or dried 080430

Klikom na Proceed dobićemo po abecednom redu sortiranu tabelu sa svim zemljama uvoznicama. U šestoj koloni su prikazani u različitim bojama stepeni zaštite koje pojedinačne zemlje primenjuju prema uvozu ananasa iz Gane, dok se za njihovo precizno tumačenje, desno od tabele, nalazi legenda. Ukoliko želimo da sortiramo zemlje, koje su u tabeli sortirane po abecednom redu, po nivou zaštite, tada ćemo jednim klikom na kolonu Level of protection dobiti sortirane zemlje od najnižeg prema najvišem nivou zaštite, dok ako upotrebimo dupli klik dobićemo zemlje sortirane od najvišeg do najnižeg stepena zaštite. Ukoliko želimo, klikom na View on the map, koji se nalazi u gornjem desnom delu ispod pretraživača Trade Flows, možemo videti na grafički način prikazane nivoe zaštite koji se primenjuju prema uvozu ananasa iz Gane.

Pretraživač Compare Tariffs takođe može biti veoma koristan i za uvoznike sirovina zbog toga što pruža mogućnost poređenja različitih carinskih stopa koje zemlja uvoznik primenjuje za uvoz sirovina iz različitih zemalja. Tako na primer možemo da kažemo da je proizvođač sokova iz Južnoafričke Republike koji svoj proizvod izvozi u Holandiju, a ambalažu za pakovanje soka proizvođač uvozi iz Nemačke, uz carinsku stopu od 13,2 odsto, zainteresovan za alternativne zemlje iz kojih bi mogao po nižoj carinskoj stopi da dobije potrebnu ambalažu. Da bi dobio navedene informacije uvoznik će u prazno polje za zemlju odabrati South Africa kao zemlju uvoznika, dok će u polje za proizvod odabrati 392330 Carboys, bottles, flasks and similar articles of plastics.

Klikom na Proceed dobija se tabela sa zemljama sortiranim po abecednom redu koja nam pokazuje kolike su carinske stope koje Južnoafrička Republika primenjuje prilikom uvoza amblaže sa tarifnim brojem 392330.

U sledećem broju ćemo vam predstaviti preostala 3 pretraživača koje sadrži MacMap: Detailed Analysis, Country Analysis i Trade Flows.

Marko Fernandez

EXPORTER JUN 2009.

www.macmap.org/Quick.Comparison.aspx

www.macmap.org/Quick.Comparison.aspx

www.macmap.org/Quick.Comparison.ResultsImpTbl.aspx

32

Top 10 u Americi po broju zaposleniih

FedEx 233,457Starbucks 146,700Publix Super Markets 141,314Marriott International 124,247Microsoft 55,237Whole Foods Market 51,967Nordstrom 49,236Mayo Clinic 41,955T-Mobile 39,822Deloitte 38,903

Izvor: magazin "Fortune"

Top 10 u SAD po najvećim platama*

Bingham McCutchen $256,312Lehigh Valley Hospital & Health Network $244,605Orrick Herrington & Sutcliffe $240,955Alston & Bird $203,655Perkins Coie $190,126Devon Energy $186,882Salesforce.com $172,303Arnold & Porter $172,192Adobe Systems $165,947EOG Resources $158,302

*prosečna godišnja plata

Top 10 u Srbiji po broju zaposleniih

Elekroprivreda Srbije 33.410Železnice Srbije 22.009Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija 15.329Delra Holding 13.140Naftna industrija Srbije 12.615Telekom Srbija 10.198Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd 6.738Rudarsko-topioničarski basen Bor – grupa 5.773U.S. Steel Serbia 5.766Koncern Swisslion Takovo 5.275

Izvor: magazin "Ekonomist"

TOP 10 SAJMOVI

INELTECSajam elektronike, automatizacije i elektronskog inženjerstva01 - 04.09.2009.Bazel, Švajcarskawww.messe.ch

ELKOMProfesionalni sajam elektronike i električne tehnologije23 - 25.09.2009.Helsinki, Finskawww.finnexpo.fi

ELEKTROMeđunarodni sajam električne industrije, elektronike i rasvete29.09. - 02.10.2009.Bilbao, Španijawww.bilbaoexhibitioncentre.com

CEATEC JAPANSajam naprednih tehnologija06 - 10.10.2009.Ciba/Tokio, Japanwww.ceatec.com

ChipEXPOSajam elektronike, mikroelektronike i komponenti21 - 23.10.2009.Moskva, Rusijawww.chipexpo.ru/lang/en/

VISIONSajam audio-vizuelnih tehnologija03 - 05.11.2009.Štutgart, Nemačkawww.messe-stuttgart.de

PRODUCTRONICAMeđunarodni sajam proizvodnje u elektronskoj industriji10 - 13.11.2009.Minhen, Nemačkawww.productronica.com

WEMSajam elektronike i mašina12 - 15.11.2009.Istanbul, Turskawww.wemturkey.com

SWITSajam elektronikeNovembar 2009.Kijev, Ukrajinawww.presto.kiev.ua

AMPERMeđunarodni sajam elektrotehnike i elektronikeMart 2010.Prag, Češkawww.amper.cz

LIGHT+BUILDINGSajam arhitekture i tehnike11 - 16.04.2010.Frankfurt, Nemačkawww.messefrankfurt.com

Industrial Automation/HANNOVER MESSEMedjunarodni sajam industrijske, fabričke i građevinske automatike19 - 23.04.2010.Hanover, Nemačkawww.hannovermesse.de

SENSOR+TESTMeđunarodni sajam senzora18 - 20.05.2010.Ninberg, Nemačkawww.sensorfairs.de

SMT/HYBRID/PACKAGINGMeđunarodni sajam integracija sistema u mikroelektronici08 - 10.06.2010.Ninberg, Nemačkawww.smt-exhibition.com

EXPO ELECTRICAJun 2010.Meksiko Siti, Meksikowww.expoelectrica.com.mx

GLOBALTronicsSajam tehnologije u proizvodnji tehnologije15 - 17.09.2010.Singapur, Singapurwww.reedexpo.com.sg

Sajmovi elektronike u 2009/10.

EXPORTER JUN 2009.

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

Novi broj u prodaji od 10. juna 2009. pretplata@bif.rs, marketing@bif.rs Kontakt telefoni: (011) 262 28 15, 218 70 96 Knjigu Milutina Mitrovića „Postmoderna

vremena“ možete naručiti po ceni od 780 dinara

ZapošljavanjeNezaposlenost - aktuelna tabu tema u vremenu krizeKako odabrati i zadržati dobar kadar?Timski rad - Idemo zajedno…Ooooooruk!

ZapošljavanjeNezaposlenost - aktuelna tabu tema u vremenu krizeKako odabrati i zadržati dobar kadar?Timski rad - Idemo zajedno…Ooooooruk!

Časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 13 • Jun 2009. • Izlazi kvartalnoČasopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 13 • Jun 2009. • Izlazi kvartalno

SIEPA AKTUELNOSTI SAJMOVI POSLOVNI OBIČAJI U ŠPANIJI GERILA MARKETING FINANSIJE PRAVNI UGAO USPEŠNE PRIČE

Sa SIEPA-om na vodeće svetske sajmoveu 2009. godini

Grüne Woche, Berlin

FruitLogistica, Berlin

BioFach, Nimberg

Gulf Food, Dubai

CPM Moscow, Moskva

Rendez vous, Pariz

Foodex, Tokio

CeBIT, Hanover

IFE, London

Pro Wine, Dizeldorf

MostBuild, Moskva

MOW, Badsalcu� en

Fancy Food Show, Njujork

World Food, Moskva

ANUGA, Keln

Gitex Technology, Dubai

CPM Moscow,

CPM Moscow, Moskva

Moskva

Rendez vous,

Rendez vous, Pariz

Pariz

Foodex,Foodex, Tokio Tokio

CeBIT,CeBIT, Hanover Hanover

IFE,IFE, London London

Pro Wine,Pro Wine, Dizeldorf Dizeldorf

MostBuild,MostBuild, Moskva Moskva

MOW,MOW, Badsalcu� en Badsalcu� en