zakon_o_prekrsajima

8/3/2019 zakon_o_prekrsajima

1/131

www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON

O PREKRAJIMA

("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009)

Deo prviMATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE

Glava IOSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuju se: pojam prekraja, uslovi za prekrajnu odgovornost, uslovi za

propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak i postupak

izvrenja odluke.

Pojam prekraja

lan 2

Prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena

kao prekraj.
http://www.paragraf.rs/propisi.html


2/131

Nema prekraja ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna obeleja

prekraja.

Zakonitost u propisivanju prekraja i prekrajnih sankcija

lan 3

Niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekrajne

sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom

propisu, odreeno kao prekraj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu,

nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen.

Propisivanje prekraja

lan 4

Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne

pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada Beograda.

Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati samo kazne i zatitne

mere predviene ovim zakonom i u granicama koje odreuje ovaj zakon.

Organi ovlaeni za donoenje propisa iz stava 1. ovog lana mogu propisivati prekrajne

kazne i zatitne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadlenosti

utvrene ustavom i zakonom, pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne kazne i zatitne mere ne moe ovo pravo preneti

na druge organe.

Vrste i svrha prekrajnih sankcija

lan 5

Prekrajne sankcije su: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne mere.


3/131

Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da graani potuju pravni sistem i

da niko ubudue ne uini prekraj.

Vremensko vaenje propisa

lan 6

Na uinioca prekraja primenjuje se zakon odnosno propis koji je vaio u vreme izvrenja

prekraja.

Ako je posle uinjenog prekraja jednom ili vie puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji

je najblai za uinioca.

Prostorno vaenje propisa

lan 7

Odredbe o prekrajima vae na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili

uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave,

kad su propisane odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada

ili skuptine grada Beograda.

Za prekraj predvien propisima Republike Srbije kaznie se uinilac ako je prekraj uinjen na

teritoriji Republike Srbije ili ako je uinjen na domaem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van

teritorije Republike Srbije.

Za prekraj uinjen u inostranstvu kaznie se uinilac prekraja samo ako je to odreeno

zakonom ili uredbom.

U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti gonjenje zaprekraj stranoj dravi u kojoj uinilac prekraja koji je strani dravljanin ima prebivalite.

Nekanjavanje za prekraj

lan 8


4/131

Niko ne moe biti kanjen u prekrajnom postupku dva ili vie puta za istu prekrajnu radnju.

Nee se kazniti za prekraj lice koje je u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup

pravosnano oglaeno krivim za delo koje ima i obeleja prekraja.

Diplomatski imunitet

lan 9

Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati kazna protiv lica koja uivaju diplomatski

imunitet.

Glava II

IZVRENJE PREKRAJA

Radnja izvrenja prekraja

lan 10

Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem.

Prekraj je izvren neinjenjem kad je propisom predvieno kao prekraj, proputanje da se

preduzme odreeno injenje.

Vreme izvrenja prekraja

lan 11

Prekraj je izvren u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kada je

posledica nastupila.

Mesto izvrenja prekraja

lan 12


5/131

Prekraj je izvren kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je

posledica nastupila.

Nuna odbrana

lan 13

Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u nunoj odbrani.

Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili od dobra

drugoga odbije istovremeni protivpravni napad.

Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje

uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima, uinilac nee odgovarati za prekraj.

Krajnja nuda

lan 14

Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u krajnjoj nudi.

Krajnja nuda postoji ako je prekraj uinjen da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugogistovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako pri tome

uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.

Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje

uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima, nee odgovarati za prekraj.

Sila i pretnja

lan 15

Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena pod uticajem sile ili pretnje.

Pokuaj


6/131

lan 16

Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno propisano.

Glava IIIPREKRAJNA ODGOVORNOST

Subjekti i uslovi odgovornosti

lan 17

Fiziko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu,

organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni

za prekraj samo kad je to propisom o prekraju predvieno.

Fiziko lice je odgovorno za prekraj ako je u vreme izvrenja prekraja bilo uraunljivo i

prekraj izvrilo sa umiljajem ili iz nehata.

Pod uslovima iz stava 2. ovog lana za prekraj odgovara odgovorno lice u pravnom licu,

odgovorno lice u dravnom organu i preduzetnik.

Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen skrivljeno preduzetom radnjom ili proputanjemdunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog

lica koje je u vreme izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.

Pravno lice koje se nalazi u steaju odgovorno je za prekraj uinjen pre otvaranja ili u toku

steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego samo zatitna mera oduzimanja

predmeta i oduzimanje imovinske koristi.

Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalnesamouprave ne mogu biti odgovorni za prekraj.

Uraunljivost

lan 18


7/131

Nije uraunljiv uinilac prekraja koji u vreme izvrenja prekraja nije mogao shvatiti znaaj

svog injenja ili neinjenja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili

privremene duevne bolesti ili druge tee duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog

razvoja.

Okolnost da je prekraj uinjenpod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava ne

iskljuuje odgovornost uinioca.

Krivica

lan 19

Kriv je uinilac koji je u vreme kada je uinio prekraj postupao sa umiljajem ili iz nehata.

Za prekrajnu krivicu dovoljan je nehat uinioca akopropisom o prekraju nije odreeno da e

se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem.

Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja

moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao daje moe spreiti ili da ona nee

nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema

okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti.

Prekraj je uinjen sa umiljajem kadje uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje

ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena

posledica, i pristao je na njeno nastupanje.

Stvarna zabluda

lan 20

Nije kriv za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u stvarnoj zabludi.

Stvarna zabluda postoji kad je uinilac u vreme izvrenja prekraja pogreno smatrao da

postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, njegova radnja bila dozvoljena.


8/131

Pravna zabluda

lan 21

Nepoznavanje propisa kojim je prekraj predvien ne iskljuuje odgovornost, ali uinilacprekraja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radnja zabranjena, moe se blae kazniti.

Saizvrilatvo

lan 22

Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine prekraj ili ostvarujui

zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju prekraja, svako od njih kaznie

se kaznom propisanom za taj prekraj.

Podstrekavanje

lan 23

Ko drugog sa umiljajem podstrekne da uiniprekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.

Pomaganje

lan 24

Ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.

Granice odgovornosti sauesnika

lan 25

Podstreka i pomaga su odgovorni u granicama svog umiljaja.

S obzirom na prirodu prekraja, nain i okolnosti pod kojima je podstrekavanje ili pomaganje

izvreno i stepen krivice podstrekaa i pomagaa, podstreka i pomaga mogu se blae kazniti

ili se postupak protiv njih moe obustaviti.


9/131


10/131

lan 28

Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni

poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole.

U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2. ovog zakona), svrha kanjavanja je da

se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog prekraja i da se utie na njega i na sva

ostala lica da ubudue ne ine prekraje.

Nain propisivanja kazni

lan 29

Za jedan prekraj se moe propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei

zajedno.

Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.

Nadlenost za propisivanje kazni

lan 30

Kazna zatvora i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se propisati samo

zakonom.

Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili uredbom, odnosno

odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada

Beograda.

Izricanje kazni

lan 31

Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna.


11/131

Novana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu

se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna.

Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izrie samo za

prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice ili za prekraje koji ukazuju na vei stepen

krivice uinioca.

Kazna zatvora

lan 32

Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni duem od ezdeset dana.

Kaznu zatvora moe izrei samo prekrajni sud (u daljem tekstu: sud).

Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri meseca trudnoe, ni majci dok

dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja

dok ne proe est meseci od dana poroaja.

Rad u javnom interesu

lan 33

Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i

ne ostvaruje profit.

Rad u javnom interesu ne moe trajati krae od 20 asova niti due od 240 asova, s tim to se

ne moe obavljati due od dva asa dnevno.

Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu izvrenog prekraja, uzrast,

fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti

koje se odnose na linost uinioca.

Kazneni poeni

lan 34


12/131

Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni

poeni u rasponu od 1 do 18.

Kazna iz stava 1. ovog lana izrie se pod uslovima predvienim ovim zakonom ako drugim

zakonom nije drugaije propisano.

Uz kaznu iz stava 1. uiniocu mogu biti izreene dopunske obaveze u cilju edukacije vozaa ili

praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste dopunskih obaveza i uslovi za njihovo

izricanje propisuju se posebnim zakonom.

Kazneni poeni se mogu izrei vozau koji poseduje vaeu vozaku dozvolu izdatu u Republici

Srbiji ili vozau kome je pravosnanom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni

pogon.

Novana kazna

lan 35

Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu:

1. od 5.000,00 do 150.000,00 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice;

2. od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara za pravno lice;

3. od 10.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika.

Odlukama skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine

grada Beograda, mogu se propisati novane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1.

ovog lana.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, novana kazna koja se naplauje na mestu izvrenja

prekraja moe se za fiziko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do

5.000,00 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do 20.000,00

dinara.


13/131

Izuzetno od odredaba st. 1-3. ovog lana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne za

sledee prekraje:

- u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari

koja je predmet prekraja, ali ne vie od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti - za prekraje iz

oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja,

ivotne sredine, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti;

- u iznosu najvie do 10% opredeljenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno lice

u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obraunskoj godini koja je prethodila godini kada je

prekraj uinjen - za prekraje iz oblasti spreavanja, ograniavanja ili naruavanja

konkurencije.

Rok plaanja novane kazne

lan 36

U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne, koji ne moe biti dui od petnaest dana od

dana pravosnanosti presude.

U opravdanim sluajevima, sud moe reenjem dozvoliti da se novana kazna isplati u ratama,pri emu isti sud odreuje nain i rok plaanja, koji ne moe biti dui od tri meseca.

Na reenje iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.

Zamena neplaene novane kazne

lan 37

Ako kanjeno fiziko lice, u odreenom roku ne plati novanu kaznu u celini ili delimino u roku,novana kazna ili neplaeni deo kazne zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom

zatvora.

U sluaju iz stava 1. neplaena novana kazna zamenie se radom u javnom interesu ili

kaznom zatvora tako to se za svakih zapoetih 1.000,00 dinara odreuje dva dana rada u


14/131

javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim to rad u javnom interesu ne moe da traje due od

120 dana, a kazna zatvora ne moe biti kraa od jednog, ni dua od ezdeset dana.

Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u

javnom interesu, naplauje se prinudnim putem.

Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog lana kanjeno fiziko lice isplati novanu kaznu, kazna

zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti. Ukoliko je izvrenje kazne zapoeto, pa

kanjeno lice isplati ostatak novane kazne, obustavie se izdravanje kazne zatvora i rada u

javnom interesu.

Ako kanjeno fiziko lice isplati deo novane kazne, ostatak kazne e se srazmerno zameniti

radom u javnom interesu ili kaznom zatvora.

Ako je pored novane kazne kanjenom bila izreena i kazna zatvora, zatvor kojim se

zamenjuje novana kazna i izreena kazna zatvora ne mogu trajati due od devedeset dana.

Novana kazna izreena preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se

kaznom zatvora zamenjuje novana kazna izreena fizikom licu.

Zamena novane kazne u kaznu zatvora vri se na osnovu reenja suda protiv kojeg jedozvoljena alba u roku od 3 dana.

Prinudna naplata novane kazne

lan 38

Profesionalnom vojniku novana kazna ne moe biti zamenjena kaznom zatvora ili radom u

javnom interesu.

Ako kanjeno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu ne plate u odreenom roku izreenu

novanu kaznu, naplata e se izvriti prinudnim putem.

Odmeravanje kazne


15/131

lan 39

Kazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj propisane, a pri tome se

uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja, a naroito: teina i

posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, stepen krivice uinioca, line

prilike uinioca i dranje uinioca posle uinjenog prekraja.

Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena kazna ili zatitna mera, ako

je od dana pravosnanosti presude do dana donoenja nove presude proteklo vie od dve

godine.

Pri odmeravanju visine novane kazne uzee se uobzir i imovno stanje uinioca.

Ublaavanje kazne

lan 40

Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu prouzrokovane tee posledice, a

postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i blaom kaznom moe postii svrha

kanjavanja, propisana kazna se izuzetno moe ublaiti tako to se moe izrei kazna ispod

najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekraj, ali ne ispod najmanje zakonske mere tevrste kazne.

Naknada tete kao razlog obustave postupka

lan 41

Sud moe obustaviti postupak protiv uinioca prekraja za koji je propisana novana kazna, ako

je on dobrovoljno posle izvrenja prekraja a pre pokretanja prekrajnog postupka otklonio

protivpravno stanje ili nadoknadio tetu koju je izazvao prekrajem.

Sticaj prekraja

lan 42


16/131

Akoje uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja za koje mu se istovremeno

sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei

jedinstvena kazna.

Jedinstvena kazna e se izrei po sledeim pravilima:

1. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, izrei e se jedinstvena kazna

zatvora, koja ne moe biti vea od devedeset dana;

2. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e se jedinstvena novana

kazna koja predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim to jedinstvena novana kazna ne

moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee novane kazne predviene ovim zakonom;

3. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna rada u javnom interesu, izrei e se

jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne moe trajati due od 240 asova;

4. ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, a za druge prekraje novana kazna,

izrei e se jedna kazna zatvora i jedna novana kazna po ta. 1. i 2. ovog stava;

5. ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstvena kazna koja

odgovara zbiru svih pojedinanih kaznenih poena, a koji ne moe biti vei od 18 kaznenihpoena.

Uraunavanje zadravanja i pritvora u kaznu

lan 43

Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude uraunava se u izreenu

kaznu.

Ako je protiv lica osumnjienog za krivino delo bio odreen pritvor, a krivini postupak je

pravosnano okonan obustavom krivinog postupka ili oslobaajuom odnosno odbijajuom

presudom, osim zbog stvarne nenadlenosti suda, pa se za istu radnju u prekrajnom postupku

utvrdi krivica uinioca, vreme provedeno u pritvoru uraunae se u izreenu kaznu za prekraj.


17/131

Pritvor, odnosno zadravanje koje je trajalo due od dvanaest, a krae od dvadesetetiri asa

rauna se u jedan dan zatvora, odnosno 1.000,00 dinara novane kazne.

Glava V

OPOMENA

lan 44

Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u

znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue

kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne.

Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili jeprekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a pre donoenja presude

ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu tetu.

Glava VIZATITNE MERE

Svrha i propisivanje

lan 45

U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2), svrha primene zatitne mere je da

otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja.

Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom.

Vrste zatitnih mera

lan 46

Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere:

1. oduzimanje predmeta,


18/131


19/131

Oduzimanje predmeta

lan 48

Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji su nastaliizvrenjem prekraja mogu seprivremeno ili trajno oduzeti ako su svojina uinioca prekraja,

odnosno ako njima raspolae pravno lice uinilac prekraja.

Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina uinioca prekraja ili njima

ne raspolae pravno lice uinilac prekraja, ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti,

uvanje ivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim

sluajevima predvienim ovim zakonom.

Sud koji je doneo presudu odredie u skladu sa posebnim propisima da li e se oduzeti

predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu odnosno organizaciji.

Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi nain onemoguio njihovo

oduzimanje, u presudi e se odrediti da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta.

Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere

oduzimanja predmeta.

Predmeti iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se i kad se prekrajni postupak ne zavri presudom

kojom se okrivljeni oglaava krivim ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala

ili ako je postupak prekinut iz razloga to uinilac prekraja nije dostupan sudu, kao i u drugim

sluajevima odreenim posebnim zakonom. O tome se donosi posebno reenje na k oje

okrivljeni ima pravo albe.

Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo treih lica na naknadu tete od uinioca.

Zabrana vrenja odreenih delatnosti

lan 49


20/131

Zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani preduzetniku ili drugom

uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola

nadlenog organa ili koja se upisuje u odgovarajui registar.

Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne

mere iz stava 1. ovog lana, mera se moe izrei ako uinilac prekraja delatnost zloupotrebi za

izvrenje prekraja ili ako se opravdano moe oekivati da bi dalje vrenje te delatnosti bilo

opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili druge zakonom zatiene interese.

Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine,

raunajui od pravosnanosti presude.

Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.

Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti

lan 50

Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje odreenih

proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani

vrenja drugih odreenih poslova.


mere, mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene delatnosti bilo opasno po ivot ili

zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u

celini.

Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u trajanju od est meseci do tri

godine, raunajui od pravosnanosti presude.

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove

lan 51


21/131

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove sastoji se u zabrani uiniocu prekraja da

vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili rukovodeu dunost u privrednom ili

finansijskom poslovanju, ili odreenu vrstu poslova, ili sve ili neke dunosti vezane za

raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom.

Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno, zabrana odgovornom licu da

vri odreene poslove izrie se kad odgovorno lice zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja.

Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u trajanju od tri meseca do

jedne godine, raunajui od pravosnanosti presude.

Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.

Zabrana upravljanja motornim vozilom

lan 52

Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se uiniocu zabrani upravljanje

motornim vozilom.


mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio prekraj protiv bezbednosti

saobraaja ili kad postoji opasnost da e ponovo uiniti prekraj, odnosno ije ranije krenje tih

propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom.

Pri odluivanju da li e se izrei ta mera uzee se u obzir i to da li je uinilac voza motornog

vozila po zanimanju.

Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od trideset dana do jedne godine.

Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.

Obavezno leenje alkoholiara i narkomana

lan 53


22/131

Obavezno leenje alkoholiara i narkomana moe se izrei licu koje je uinilo prekraj usled

zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost da e usled

ove zavisnosti i dalje da ini prekraje.

Pre izricanja mere iz stava 1. ovog lana, sud e pribaviti miljenje vetaka odnosno nadlene

zdravstvene organizacije.

Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana uiniocu prekraja naloie se obavezno leenje u

odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Ako uinilac prekraja bez

opravdanih razloga odbije leenje, mera e se izvriti prinudnim putem.

Zatitna mera iz stava 1. ovog lana najdue moe trajati do godine dana, a izvrenje izreene

mere obustavie se i pre isteka vremena odreenog u presudi ako zdravstvena organizacija

ustanovi da je leenje zavreno.

Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja

lan 54

Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja izrie se radi spreavanja

uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog.

Mera iz stava 1. ovog lana izrie se na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje

prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog, istaknut pri sasluanju u prekrajnom

postupku.

Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri: vremenski period u kom se

izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupati, naznaenje objekata kojima ne

sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup.

Izreena mera zabrane pristupa oteenom ukljuuje i meru zabrane pristupa zajednikom

stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana.

Zatitna mera zabrane pristupa moe se izrei u trajanju do godine dana, raunajui od

pravosnanosti presude.


23/131

O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni, organ unutranjih

poslova nadlean za izvrenje mere i Centar za socijalni rad, ukoliko se mera odnosi na

zabranu uiniocu pristupa deci ili branom drugu.

Krenje zabrane pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja

lan 55

Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane pristupa a koji pristupi

oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja tokom trajanja mere ili ostvari kontakt sa

oteenim na nedozvoljeni nain ili u nedozvoljeno vreme, kaznie se novanom kaznom do

30.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama

lan 55a

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi uinioca

prekraja da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino

javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na

kojem se uinilac prekraja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja

sportske priredbe.

Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od jedne do tri godine.

Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.

Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane prisustvovanja odreenim

sportskim priredbama, a koji ne izvri obavezu iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od

trideset do ezdeset dana.


zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

Javno objavljivanje presude


24/131

lan 56

Zatitnu meru objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost

upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost

po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost prometa roba i usluga ili privreda.

Prema znaaju prekraja sud odluuje da li e se presuda objaviti preko tampe, radija ili

televizije ili preko vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li e se obrazloenje presude

objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da nain objavljivanja omogui obavetenost

svih u ijem interesu presudu treba objaviti.

Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana pravosnanosti presude.


javnog objavljivanja presude.

Trokovi javnog objavljivanja presude padaju na teret kanjenog.

Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije

lan 57

Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije moe se izrei strancu koji je uinioprekraj

zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji.

Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine.

Trajanje izreene mere tee od dana pravosnanosti presude, s tim to se vreme provedeno na

izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere.

Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moe na odreeno vreme odloiti

izvrenje zatitne mere iz stava 1. ovog lana.

Sticaj zatitnih mera

lan 58


25/131

Ako je jednom presudom za vie prekraja utvreno vie zatitnih mera iste vrste, za koje je

propisano da e se izrei u odreenom trajanju, izrei e se jedinstvena zatitna mera koja je

jednaka zbiru trajanja pojedinano utvrenih zatitnih mera, s tim da ona ne moe prei najviu

zakonsku granicu trajanja te vrste zatitne mere.

Glava VIIODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE

PREKRAJEM

Osnov oduzimanja imovinske koristi

lan 59

Niko ne moe zadrati imovinsku korist koja je pribavljena prekrajem.

Korist iz stava 1. ovog lana se oduzimapresudom kojom su utvreni prekraj i odgovornost za

njega, pod uslovima koji su predvieni ovim zakonom.

Nain oduzimanja imovinske koristi

lan 60

Od uinioca prekraja e se oduzeti novac, hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i svaka

druga imovinska korist koja je pribavljena izvrenjem prekraja. Ako takvo oduzimanje nije

mogue, uinilac e se obavezati da plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj

koristi.

Ako okrivljeni u odreenom roku ne plati novani iznos iz stava 1. ovog lana, naplata e se

izvriti prinudnim putem.

Imovinska korist pribavljena izvrenjem prekraja moe se oduzeti od lica na koje je prenesena

bez naknade, ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.

Oduzimanje imovinske koristi od drugog


26/131

lan 61

Ako je prekrajem pribavljena imovinska korist za drugo fiziko lice ili za pravno lice, ta e se

korist oduzeti.

Zatita oteenog

lan 62

Ako je oteenom u prekrajnom postupku dosuen imovinsko-pravni zahtev, oduzimanje

imovinske koristi izrei e se samo ukoliko ta korist prelazi dosueni imovinsko-pravni zahtev

oteenog.

Glava VIIIODREDBE O MALOLETNICIMA

Prekrajna odgovornost maloletnika

lan 63

Protiv maloletnika koji u vreme kada je uinio prekraj nije navrio etrnaest godina (dete) ne

moe se voditi prekrajni postupak.

Na maloletnike koji su uinili prekraj, starosti od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest

godina, primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u

suprotnosti sa ovim odredbama.

Odgovornost roditelja, usvojitelja ili staratelja deteta i maloletnika

lan 64

Kada je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora roditelja, usvojitelja, odnosno

staratelja, a ova lica su bila u mogunosti da takav nadzor vre, roditelji, usvojitelj, od nosno

staratelj deteta kaznie se za prekraj kao da su ga sami uinili.


27/131

Zakonom se moe propisati da e se za prekraj kazniti i roditelji, usvojitelj, odnosno staratelj

maloletnika starog od etrnaest do osamnaest godina koji je uinio prekraj, ako je uinjeni

prekraj posledica proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogunosti da

takav nadzor vre.

Prekrajne sankcije prema maloletnicima

lan 65

Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio etrnaest, a nije navrio esnaest godina

(mlai maloletnik) mogu se izrei samo vaspitne mere.

Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio esnaest godina, a nije navrioosamnaest godina (stariji maloletnik) moe se izrei vaspitna mera ili kazna.

Zatitna mera se moe izrei maloletniku uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekraja to

neophodno.

Samo sud moe maloletniku izrei vaspitnu meru, novanu kaznu, kaznu maloletnikog zatvora

i zatitnu meru.

Vrste vaspitnih mera

lan 66

Maloletnicima se mogu izrei sledee vaspitne mere:

1. mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze i

2. mere pojaanog nadzora.

Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama potrebno uticati na linost

maloletnika i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera.

Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti

trajnije vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo.


28/131

Ukor

lan 67

Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a

naroito kad se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i njegove spremnosti da

ubudue ne ini prekraje moe zakljuiti da e izreenom vaspitnom merom biti postignuta

svrha ove mere.

Pri izricanju ukora, maloletniku e se ukazati na drutvenu neprihvatljivost njegovog postupka i

ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost izricanja i druge vaspitne mere.

Posebne obaveze

lan 68

Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama, potrebno uticati na maloletnika i

njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu ili vie posebnih obaveza i to:

1. da se izvini oteenom;

2. da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je prouzrokovao;

3. da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica koja na njega negativno

utiu;

4. da se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih

sredstava i sredstava zavisnosti;

5. da se radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi unadlenu ustanovu za

osposobljavanje vozaa;

6. da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolokog,

socijalnog ili lokalnog znaaja;

7. da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki nadzor nastavnika.


29/131

Obaveze iz stava 1. ta. 1. do 7. ovog lana, ne mogu trajati due od est meseci i ne smeju

ometati maloletnikovo kolovanje ili zaposlenje.

U okviru obaveze iz stava 1. taka 2. ovog lana sud e odrediti visinu, oblike i nain

popravljanja tete, pri emu lini rad maloletnika moe trajati najvie do 20 asova u periodu od

mesec dana i mora biti tako rasporeen da ne smeta redovnom kolovanju ili zaposlenju

maloletnika.

Sud e prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispunjenja

odreenih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom.

Izvrenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor Centra za socijalni rad koji o izvravanju

obaveza obavetava sud.

Mere pojaanog nadzora

lan 69

Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se prema maloletniku izvri

trajnija mera vaspitanja.

Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud e izrei ako su

roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u

mogunosti su da ovakav nadzor vre i to se od njih s osnovom moe oekivati.

Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad maloletnikom, maloletniku

e se izrei pojaan nadzor organa starateljstva.

Mere pojaanog nadzora iz st. 2. i 3. ovog lana mogu trajati najmanje tri meseca a najdue

jednu godinu.

Uslovi za izricanje vaspitnih mera

lan 70


30/131

Pri izricanju vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen njegovog duevnog

razvoja, psihike karakteristike i motivi zbog kojih je uinio prekraj, dosadanje vaspitanje,

okolina i uslovi pod kojima je iveo, teina prekraja, da li mu je ve pre toga bila izreena

vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje utiu na izbor vaspitne mere kojom e se najboljepostii svrha vaspitanja.

Radi utvrivanja okolnosti iz stava 1. ovog lana, sud mora sasluati roditelje i usvojitelja

maloletnika, njegovog staratelja i druga lica koja mogu pruiti potrebne podatke.

Obustava izvrenja i izmena odluke o vaspitnoj meri

lan 71

Kad se posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nije bilo

u vreme donoenja odluke ili se za njih nije znalo, a one bi bile od uticaja na donoenje odluke,

izvrenje izreene mere moe se obustaviti ili se izreena mera moe zameniti drugom

vaspitnom merom.

Ponovno odluivanje o vaspitnim merama

lan 72

Ako je od pravosnanosti odluke kojom je izreena neka od vaspitnih mera ili posebnih

obaveza, proteklo vie od est meseci, a izvrenje nije zapoeto, sud e ponovo odluiti o

potrebi da se izvri izreena mera ili posebna obaveza. Pri tome moe odluiti da se ranije

izreena mera ili posebna obaveza, izvri, ne izvri ili da se zameni nekom drugom vaspitnom

merom ili posebnom obavezom.

Sud je duan da vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je izreena vaspitna

mera.

Kanjavanje starijih maloletnika

lan 73


31/131

Starijem maloletniku moe se izrei kazna samo ako je u vreme kada je uinio prekraj, prema

svojoj duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i

ako zbog teih posledica prekraja ili veeg stepena prekrajne odgovornosti ne bi bilo

opravdano primeniti vaspitnu meru.

Kazna maloletnikog zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno, pri emu se mora

imati u vidu priroda prekraja, line osobine i ponaanje maloletnika.

Kazna maloletnikog zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moe biti dua od petnaest

dana, niti se novana kazna moe zameniti zatvorom u trajanju duem od petnaest dana.

Izricanje vaspitne mere ili kazne za prekraje u sticaju

lan 74

Ako je maloletnik uinio vie prekraja u sticaju, sud e pri izboru vaspitnih mera jedinstveno

ceniti sve prekraje i izrei samo jednu meru.

Ako sud za neki od prekraja utvrdi kaznu, a za druge prekraje vaspitne mere, izrei e samo

kaznu.

Tako e postupiti i ako se posle izreene vaspitne mere odnosno kazne utvrdi da je maloletnik

pre ili posle njenog izricanja uinio prekraj.

Dejstvo punoletnosti

lan 75

Ako je maloletnik postao punoletan pre donoenja odluke sud nee izrei vaspitnu meru.

Ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja odluke kojim je bila izreena vaspitna

mera, sud e reenjem obustaviti izvrenje te mere.

Glava IXZASTARELOST


32/131

Zastarelost pokretanja i voenja prekrajnog postupka

lan 76

Prekrajni postupak ne moe se pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekrajuinjen.

Zastarevanje prekrajnog gonjenja ne tee za vreme za koje se gonjenje ne moe preduzeti po

zakonu.

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi

gonjenja uinioca prekraja.

Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za prekraje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog,

deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga, ivotne sredine i

vazdunog saobraaja moe se posebnim zakonom propisati dui rok zastarelosti gonjenja.

Rok iz stava 5. ovog lana ne moe biti dui od pet godina.

Prekrajno gonjenje zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko

se po zakonu trai za zastarelost gonjenja.

Zastarelost izvrenja kazne i zatitne mere

lan 77

Izreena kazna i zatitna mera ne mogu se izvriti ako je od dana pravosnanosti presude

protekla jedna godina.

Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere poinje od dana pravosnanosti presude kojom je

izreena kazna odnosno zatitna mera.

Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere ne tee za vreme za koje se izvrenje ne moe

preduzeti po zakonu.


33/131

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi

izvrenja kazne, odnosno zatitne mere.

Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.

Izvrenje kazne odnosno zatitne mere zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta

onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvrenje kazne, odnosno zatitne mere.

Deo drugiPREKRAJNI POSTUPAK

Glava X

OSNOVNA NAELA POSTUPKA

Naelo zakonitosti

lan 78

Ovaj zakon utvruje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kanjen, a da se

odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predvia ovaj

zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcija

lan 79

Uiniocu prekraja kaznu ili drugu sankciju moe izrei samo nadleni sud i organ dravne

uprave (u daljem tekstu: organ uprave) koji vodi prekrajni postupak po ovom zakonu.

Optuno naelo

lan 80

Prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu zahteva ovlaenog organa ili oteenog.

Utvrivanje istine


34/131

lan 81

Sud je duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke i

da sa jednakom panjom ispita i utvrdi kako injenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu

idu u korist.

Pomo neukoj stranci

lan 82

Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava.

Ekonominost prekrajnog postupka

lan 83

Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne bude na tetu

donoenja pravilne i zakonite odluke.

Slobodna ocena dokaza

lan 84

Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.

Koje e injenice uzeti kao dokazane, sud odluuje na osnovu savesne i briljive ocene svakog

dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Pravo na odbranu

lan 85

Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o injenicama i

dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u

sluajevima predvienim zakonom.


35/131

U prekrajnom postupku okrivljeni mora ve na prvom ispitivanju biti obaveten o prekraju za

koji se tereti i o osnovama optube, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona ne sprovodi

bez ispitivanja okrivljenog.

Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u odreenom roku ne da

pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nuno za utvrivanje injenica koje su od vanosti

za donoenje zakonite odluke, presuda se moe doneti i bez ispitivanja okrivljenog.

Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere. Sud je

duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o pravu na branioca.

Upotreba jezika u prekrajnom postupku

lan 86

Prekrajni postupak se vodi u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje slubena upotreba

jezika i pisama.

Okrivljeni, svedoci i druga lica koja uestvuju u prekrajnom postupku imaju pravo da pri

izvoenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu upotrebljavaju svoj jezik.

Ako se radnja u prekrajnom postupku odnosno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica,

obezbedie se usmeno prevoenje onoga to to lice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugog

pismenog dokaznog materijala.

O pravu na prevoenje pouie se lice iz stava 2. ovoga lana, koje se moe odrei tog prava

ako zna jezik na kome se vodi prekrajni postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data

pouka i izjava uesnika.

Prevoenje obavlja tuma koga odredi sud koji vodi prekrajni postupak.

Dvostepenost prekrajnog postupka

lan 87


36/131

Protiv odluka nadlenih organa donetih u prvom stepenu moe se izjaviti alba ako ovim

zakonom nije drugaije odreeno.

Presuda doneta u prekrajnom postupku postaje pravosnana danom donoenja presude Vieg

prekrajnog suda, a reenje organa uprave danom donoenja presude mesno nadlenog

prekrajnog suda.

Zabrana preinaenja na gore

lan 88

Ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izreenu

sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u ponovljenom postupku moe donetinepovoljnija presuda za okrivljenog.

Naknada tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu

lan 89

Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je bez osnova zadrano ima pravo na naknadu

tete koja mu je time priinjena, kao i druga prava utvrena zakonom.

Po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove pravosua, sprovodi

postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade.

Pravna pomo

lan 90

Sudovi i organi uprave koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima i drugim sudovima

pruati pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti.

Organi unutranjih poslova i drugi organi uprave duni su sudovima i drugim organima uprave

koji vode prekrajni postupak, pruati pravnu pomo i izvravati njihove naloge u poslovima iz

svoje nadlenosti.


37/131

Sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim organima dostavljanjem spisa,

isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekrajnog postupka.

Glava XI

ORGANI NADLENI ZA VOENJE POSTUPKA

Nadlenost sudova

lan 91

Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi, ukoliko za voenje prekrajnog

postupka nisu nadleni organi uprave.

Prekrajni postupak u drugom stepenu, po albama na presude prekrajnih sudova vodi Vii

prekrajni sud, a prekrajni postupak po albama na reenja organa uprave vodi mesno

nadlean prekrajni sud.

Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke suda, o sukobu i prenoenju mesne

nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom.

Vii prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvetaje potrebne

za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praenje i prouavanje

drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove

funkcije.

lan 92

Javnost rada suda obezbeuje se pre svega: javnim odravanjem pretresa, objavljivanjem

odluka, davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku prekrajnog postupka,

upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja.

Radi ouvanja tajne, zatite morala, interesa maloletnika ili zatite drugih posebnih interesa

drutvene zajednice, moe se iskljuiti javnost rada u svim ili samo u pojedinim fazama

prekrajnog postupka.


38/131

Sastav suda

lan 93

Sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac.

Prekrajni sud sudi u veu sastavljenom od trojesudija kada odluuje o albama na odluke

organa uprave.

Vii prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.

Opta mesna nadlenost

lan 94

Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem podruju je

prekraj uinjen ili pokuan.

Sud koji je mesno nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv pravnog lica nadlean je i

za voenje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu.

Ako je prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu,za voenje prekrajnogpostupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi domaa luka ili

vazduhoplovno pristanite u kome se zavrava putovanje uinioca prekraja, a ako je uinilac

prekraja lan posade, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda odnosno

matino pristanite vazduhoplova.

Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova, nadlean je onaj sud

koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet, sud kome je pre podnet zahtev

za pokretanje prekrajnog postupka.

Supsidijarna mesna nadlenost

lan 95


39/131

Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podruju okrivljeni

ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica ukoliko se vanost

propisa kojim je prekraj odreen prostire i na podruju na kome se nalazi njegovo prebivalite

ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica.

Ako nisu poznati ni mesto izvrenja prekraja ni prebivalite ili boravite okrivljenog, nadlean je

sud na ijem se podruju okrivljeni pronae odnosno uhvati ili se sam prijavi.

Kumulacija mesne nadlenosti

lan 96

Ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja pa su za voenje prekrajnog postupka nadlenadva ili vie sudova, nadlean jeonaj sud koji je po zahtevu ovlaenog organa prvi zapoeo

postupak, a ako postupak jo nije zapoet nadlean je sud kome je prvo podnesen zahtev za

pokretanje prekrajnog postupka.

Spajanje i razdvajanje prekrajnog postupka

lan 97

Sud koji je nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv uinioca prekraja nadlean je i za

voenje postupka protiv sauesnika.

Za saizvrioca nadlean je, po pravilu sud, koji je kao nadlean za jednog od njih, prvi zapoeo

postupak.

Protiv uinioca prekraja i sauesnikasprovee se, po pravilu, jedinstven prekrajni postupak i

doneti jedna presuda, a ako je to celishodno, postupak protiv pojedinih sauesnika moe se

razdvojiti. U tom sluaju e se doneti posebna presuda.

Postupak protiv pravnog lica i odgovornog lica

lan 98


40/131

Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven prekrajni postupak,

osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak samo protiv jednog od njih.

Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti postupak, postupak e se

pokrenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica.

Ako je pravno lice prestalo da postoji ili postoje druge pravne smetnje za voenje postupka,

postupak e se pokrenuti i sprovesti samo protiv odgovornog lica u pravnom licu.

Prenoenje mesne nadlenosti

lan 99

Kad je nadleni sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa u odreenom predmetu,

duan je da o tome izvesti Vii prekrajni sud koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud.

Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.

Postupanje u sluaju nenadlenosti

lan 100

Sud je duan da po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti

da nije nadlean, reenjem se oglaava nenadlenim i bez odlaganja dostavlja predmet

nadlenom sudu ili drugom nadlenom organu.

Ako sud kome je predmet dostavljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je

predmet dostavio, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti.

Reavanje sukoba nadlenosti

lan 101

O sukobu nadlenosti izmeu sudova reava Vii prekrajni sud.


41/131

Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih duan je da preduzima one

radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Protiv reenja kojim je odlueno o sukobu nadlenosti nije dozvoljena alba.

Sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih organa nadlenih za voenje prekrajnog postupka

reava Ustavni sud Srbije.

Sukob nadlenosti izmeu organa uprave koji vode prekrajni postupak, reava se po optim

pravilima za sukob nadlenosti organa uprave.

Glava XII

IZUZEEOsnovi za izuzee

lan 102

Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku izuzee se:

1. ako je oteen prekrajem;

2. ako mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog lica, podnosilac

zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni ili njegov zakonski zastupnik odnosno

punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u

pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog stepena;

3. ako je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocem okrivljenog,

slubenim licem koje je u ime ovlaenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekrajnog

postupka ili oteenim u odnosu staratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ilihranjenika;

4. akoje u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovlaenog organa podneo zahtev za

pokretanje prekrajnog postupka ili je uestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica,


42/131

branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, ili je sasluan kao svedok ili

kao vetak;

5. ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude;

6. ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Dunost sudije kad postoje razlozi za izuzee

lan 103

Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz

lana 102. stava 1. ta. 1-5. ovog zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o

tome obavesti predsednika suda, koji e odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeu

predsednika suda, on e odrediti sebi zamenika izmeu sudija tog suda.

Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga ne moe

da sebi odredi zamenika iz istog suda zatraie od predsednika Vieg prekrajnog suda da

delegira drugog sudiju.

Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee (lan 102. stav

1. taka 6. ovog zakona), obavestie o tome predsednika prekrajnog suda, a ako se radi o

sluaju iz stava 2. ovog lana, predsednika Vieg prekrajnog suda.

Podnoenje zahteva za izuzee

lan 104

Izuzee sudije zbog postojanja nekog od razloga za izuzee iz lana 102. ovog zakona mogu

traiti okrivljeni i ovlaeni podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka (u daljemtekstu: stranke).

Zahtev za izuzee sudije, stranke mogu podneti do donoenja presude, odnosno reenja.


43/131

Zahtev za izuzee predsednika i sudija Vieg prekrajnog suda stranka moe podneti u albi na

prvostepenu presudu.

Stranka moe traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije koji u predmetu postupa.

Stranka je duna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih

osnova za izuzee.

Postupanje u sluaju podnetog zahteva za izuzee

lan 105

Kad sudija koji je uestvovao u prekrajnom postupku sazna da je podnet zahtev za njegovo

izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu iz lana

102. stava 1. take 6. ovog zakona, moe do donoenja reenja o izuzeu preduzimati samo

one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

Izuzee drugih uesnika u postupku

lan 106

Odredbe o izuzeu sudija shodno e se primenjivati i na slubeno lice koje vodi prekrajnipostupak u organu uprave, zapisniare, tumae i vetake.

Odluivanje o zahtevu za izuzee

lan 107

O zahtevu za izuzee sudije odluuje predsednik suda.

Ako se trai izuzee predsednika suda, reenje o izuzeu donosi predsednik Vieg prekrajnog

suda.

Ako se trai izuzee sudije Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi predsednik istog

suda.


44/131

Ako se trai izuzee predsednika Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi Vrhovni

kasacioni sud.

O izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni postupak.

Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava od lica ije se izuzee trai, a po potrebi

sprovee se i druge radnje.

Protiv reenja kojim se zahtev za izuzee usvaja nije dozvoljena alba, a reenje kojim se

izuzee odbija moe se pobijati samo albom protiv presude.

Glava XIII

OKRIVLJENI

Okrivljeni i njegova prava

lan 108

Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak.

Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviena

ovim zakonom.

Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima zakonski zastupnik.

Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca.

Branilac okrivljenog

lan 109

Okrivljeni moe uzeti za branioca advokata, a njega moe, u skladu sa zakonom, zameniti

advokatski pripravnik.


45/131

Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u

pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj okrivljenog, kao i lice sa kojim okrivljeni

ivi u vanbranoj zajednici.

Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni.

Branilac je duan da podnese punomoje sudu, odnosno organu uprave pred kojim se vodi

postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje na zapisnik kod suda, odnosno

organa uprave pred kojim se vodi prekrajni postupak.

Prava i dunosti branioca prestaju kad okrivljeni opozove punomoje.

Okrivljeno pravno lice

lan 110

Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov predstavnik, koji je ovlaen

da preduzima sve radnje koje moe da preduzima sam okrivljeni.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica

lan 111

Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlaeno da to pravno lice predstavlja ili zastupa na

osnovu zakona ili drugog akta pravnog lica.

Poslodavac moe za predstavnika pravnog lica odrediti drugo lice iz reda svojih lanova ili

drugog radnika u tom pravnom licu.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz st. 1. i 2. ovog lana mora da ima pismeno ovlaenje

organa koji ga je odredio za predstavnika.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice.

Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica


46/131

lan 112

Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavnitvom ili drugom

poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji, ukoliko za predstavnika pravnog lica ne

bude odreeno drugo lice.

Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog lica

lan 113

Predstavnik pravnog lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari svedok.

Predstavnik pravnog lica ne moe biti odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti

prekraj, koje istie da je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa

upravljanja.

U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana sud je duan da pozove pravno lice da u roku od osam

dana odredi drugog predstavnika.

Kanjavanje za neodreivanje predstavnika

lan 114

Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u roku iz lana 113.

stav 3. ne odredi drugog predstavnika kaznie se novanom kaznom od 10.000,00 do

30.000,00 dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za

svako dalje neodazivanje pozivu kaznie se novanom kaznom od 50.000,00 do 100.000,00

dinara.

Pravo na branioca

lan 115

Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivljenih u istoj stvari mogu

imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.


47/131

Glava XIVOTEENI

lan 116

Oteeni u smislu ovog zakona je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo povreeno ili

ugroeno prekrajem.

Oteeni koji je navrio esnaest godina moe sam podneti zahtev za pokretanje prekrajnog

postupka.

Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomonika:

1. podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka,

2. podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinsko-pravni zahtev za naknadu tete ili

povraaj stvari,

3. izjavljuje albu na presudu odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za

pokretanje prekrajnog postupka.

Glava XVJAVNI TUILAC I DRUGI ORGANI OVLAENI NA

POKRETANJE POSTUPKA

Javni tuilac kao stranka u postupku

lan 117

Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku.

Javni tuilac:

1. preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje

uinilaca prekraja i uspenovoenje prekrajnog postupka pred sudom ili nadlenim organom

uprave,


48/131

2. podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili vanredna pravna sredstva protiv

odluka suda odnosno nadlenog organa uprave,

3. preduzima druge radnje na koje je ovlaen ovim zakonom i posebnim propisima.

Javni tuilac je stvarno nadlean da postupa u prekrajnom postupku ukoliko je podneo zahtev

za pokretanje prekrajnog postupka. Ako je javni tuilac prvi podneo zahtev za pokretanje

prekrajnog postupka, postupak e se voditi po njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu

oteenog ili drugog organa nadlenog za pokretanje postupka ako javni tuilac odustane od

zahteva.

Ako odustane od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, javni tuilac je duan da u roku

od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti oteenog ili drugo lice ovlaeno za

pokretanje postupka da bi nastavili postupak.

Ako je oteeni ili drugi ovlaeni organ za pokretanje prekrajnog postupka ve podneo zahtev

za pokretanje postupka, postupak e se nastaviti po tom zahtevu.

Drugi organ nadlean za pokretanje postupka

lan 118

Kada je prema ovom zakonu za podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka

nadlean drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tuilac kao stranka u postupku, osim

onih koja javnom tuiocu, kao dravnom organu, pripadaju po posebnom zakonu.

Glava XVIPODNESCI I ZAPISNICI

Podnesci

lan 119

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saoptenja (u

daljem tekstu: podnesci) podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik.


49/131

Pismeni podnesci se predaju neposredno ili se alju potom. Kratka i hitna obavetenja mogu

se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na drugi odgovarajui nain.

Slubenik koji je primio telefonski ili na drugi nain, obavetenje koje nije u pisanom obliku,

nainie o tome zabeleku i priloiti je u spis predmeta.

Podnesci iz stava 1. ovog lana moraju biti razumljivi i sadrati sve to je potrebno da b i se po

njima moglo postupiti.

Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti,

sudija koji vodi prekrajni postupak naloie podnosiocu podneska da u odreenom roku, a

najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne uini,

podnesak e se odbaciti kao neuredan.

Sastavljanje zapisnika

lan 120

O svakoj radnji preduzetoj u toku prekrajnog postupka sastavie se zapisnik istovremeno kad

se radnja vri, a ako to nije mogue, neposredno posle toga.

Zapisnik pie zapisniar. Samo kad se pretresaju stan ili lice, ili se radnja preduzima vanslubenih prostorija prekrajnog suda, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe pisati

lice koje preduzima radnju.

Kad zapisnik pie zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice koje preduzima radnju

glasno govori zapisniaru ta e uneti u zapisnik.

Licu koje se ispituje, odnosno sasluava moe se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik.

U sluaju zloupotrebe, to pravo mu se moe uskratiti.

Sadrina zapisnika

lan 121


50/131

U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad je radnja zapoeta i

zavrena, lina imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje prekrajnog

predmeta po kom se radnja preduzima.

Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U zapisnik se u obliku

pripovedanja ubeleava samo bitna sadrina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik

samo ako je potrebno da se razume odgovor.

Ako je potrebno, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat.

Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to e se naznaiti u zapisniku, a

oduzete stvari e se prikljuiti zapisniku ili e se navesti gde se nalaze.

U zapisnik e se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za izvoenje drugih dokaza.

Prilikom preduzimanja radnji kao to su uviaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili

predmeta, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje ili za

utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veliina predmeta ili tragova, stavljanje

oznake na predmete i dr.), a ako su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i

slino, to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku.

Urednost zapisnika

lan 122

Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana

mesta moraju ostati itka.

Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja

potpisuju zapisnik.

itanje zapisnika

lan 123


51/131

Ispitano odnosno sasluano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u prekrajnom

postupku, kao i okrivljeni, branilac i oteeni ako su prisutni imaju pravo da proitaju zapisnik ili

da zahtevaju da im se proita. Na to je duan da ih upozori sudija koji preduzima radnju, a u

zapisniku e se naznaiti da li je upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan. Zapisnik e seuvek proitati ako nije bilo zapisniara, i to e se naznaiti u zapisniku.

Potpisivanje zapisnika

lan 124

Zapisnik potpisuje ispitano odnosno sasluano lice. Ako se zapisnik sastoji od vie stranica,

ispitano odnosno sasluano lice potpisuje svaku stranicu.

Na kraju zapisnika potpisae se tuma ako ga je bilo, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili

iji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali pretresanju.

Ako zapisniar ne pie zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica

nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka.

Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar e ispod otiska

potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogunosti da se stavi otisak kaiprsta desneruke stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti sa

kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.

Ako ispitano odnosno sasluano lice nema obe ruke proitae zapisnik, a ako je nepismeno

zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u zapisniku.

Ako ispitano odnosno sasluano lice odbije da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta,

zabeleie se to u zapisnik i navee se razlog odbijanja.

Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se naznaiti dan i as kad je nastao

prekid, kao i dan i as kada se radnja nastavlja.

Ako je bilo prigovora na sadrinu zapisnika, navee se u zapisniku i ti prigovori.


52/131

Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisniar.

Zapisnik o veanju i glasanju

lan 125

O veanju i glasanju pred Viim prekrajnim sudom sastavlja se poseban zapisnik.

Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je doneta.

Zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.

Odvojena miljenja prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu unesena u sam

zapisnik.

Zapisnik o veanju i glasanju zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo

vii sud kad reava o pravnom leku i u tom sluaju duan je da zapisnik p onovo zatvori u

poseban omot i da na omotu naznai da je razgledao zapisnik.

Glava XVIIROKOVI I VRAANJE U PREANJE STANJE

Rokovi

lan 126

Rokovi predvieni ovim zakonom ne mogu se produiti, osim kad je to zakonom izriito

dozvoljeno.

Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego to rok istekne predata

onom ko je ovlaen da je primi.

Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje

poti smatra se danom predaje onome kome je upueno.


53/131

Predaja vojnoj poti u mestu gde ne postoji redovna pota smatra se predajom preporuene

poiljke poti.

Okrivljeni koji se nalazi u zavodu za izvrenje zavodskih sankcija moe izjavu koja je vezana za

rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad je sastavljen takav zapisnik odnosno kad

je izjava predata upravi zavoda smatra se danom predaje organu koji je nadlean da je primi.

Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake podnosioca, predat ili

upuen nenadlenom organu pre isteka roka a stigne nadlenom organu posle isteka roka,

smatra se da je podnet na vreme.

Raunanje rokova

lan 127

Rokovi se raunaju na sate, dane, mesece i godine.

Sat ili dan kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno odnosno u koji pada dogaaj od kada

treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni

sat odnosno dan. U jedan dan rauna se dvadesetetiri asa, a mesec se rauna po

kalendarskom vremenu.

Rokovi odreeni po mesecimaodnosno godinama zavravaju se protekom onog dana

poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpoeo.

Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne

radi, rok istie protekom narednog radnog dana.

Rok za vraanje u preanje stanje

lan 128

Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na odluku, sud, odnosno

organ uprave koji vodi prekrajni postupak, reenjem e dozvoliti vraanje u preanje stanje


54/131

radi izjave albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je proputen

rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda albu.

Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se traiti vraanje u preanje

stanje.

Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se organu koji je doneo prvostepenu odluku.

Molba za vraanje u preanje stanje ne zadrava izvrenje odluke, ali organ kome je predata

molba moe, prema okolnostima, odluiti da se sa izvrenjem zastane do donoenja odluke po

molbi.

Odluivanje o vraanju u preanje stanje

lan 129

O vraanju u preanje stanje odluuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu

odluku koja se pobija albom.

Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za

albu, albu sa spisima predmeta dostavie na reavanje Viem prekrajnom sudu, odnosno

prekrajnom sudu.

Protiv reenja kojim se dozvoljava vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba.

Sud, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog lana albu protiv reenja kojim nije dozvoljeno

vraanje u preanje stanje, sa albom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavie na

reavanje Viem prekrajnom sudu, odnosno prekrajnom sudu. Ako Vii prekrajni sud,

odnosno prekrajni sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu,

istom presudom e odluiti o albi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.

Glava XVIIITROKOVI PREKRAJNOG POSTUPKA

ta obuhvataju trokovi


55/131

lan 130

Trokovi prekrajnog postupka su izdaci uinjeni povodom prekrajnog postupka od njegovog

pokretanja do zavretka.

Trokovi prekrajnog postupka su:

1. trokovi za svedoke, vetake i tumae;

2. trokovi uviaja;

3. podvozni trokovi okrivljenog;

4. izdaci za dovoenje okrivljenog;

5. podvozni i putni trokovi slubenih lica;

6. nuni izdaci oteenog odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdaci

njegovog punomonika;

7. nagrada i nuni izdaci branioca;

8. trokovi prevoenja, i

9. paualni iznosi.

Obaveza plaanja trokova

lan 131

Trokovi prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je kanjeno za prekraj.

Trokove postupka za prekraj za koji je postupak obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave

koji je postupak vodio.


56/131

Ako je prekrajni postupak obustavljen zbog lanog zahteva oteenog ili zbog odustanka

oteenog od podnetog zahteva, trokove postupka snosi oteeni.

Zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka branioca podnosi se u roku od tri meseca od

dana dostavljanja pravosnane odluke o trokovima.

Odluka o trokovima

lan 132

U odluci o trokovima e se navesti ko snosi trokove prekrajnog postupka, u kom iznosu i u

kom roku je duan da ih plati.

Ako za utvrivanje visine trokova nema dovoljno podataka, o trokovima e se odluiti kada se

ti podaci pribave.

Kad u presudi nije odlueno o trokovima postupka, odluie se o tome naknadno, posebnim

reenjem na koje je dozvoljena alba.

Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od petnaest ni dui od trideset dana od dana

pravosnanosti odluke.

Solidarni trokovi

lan 133

Lice koje je okrivljeno za vie prekraja nee snositi trokove za prekraj, za koji je prekrajni

postupak obustavljen, ako je mogue te trokove izdvojiti iz ukupnih trokova.

U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno krivim, sud e odrediti koliki e deo trokova snositi

svaki od njih, a ako to nije mogue, odluie da svi okrivljeni solidarno snose trokove. Plaanje

paualnog iznosa odredie se za svakog okrivljenog posebno.

Trokovi otkrivanja uinioca

lan 134


57/131

Kad je posebnim propisom odreeno da e trokove nastale povodom otkrivanja prekraja

snositi uinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezae se okrivljeni da plati te trokove.

Razlog za oslobaanje od dunosti naknade trokova

lan 135

U odluci kojom se odluuje o trokovima sud, odnosno organ uprave moe osloboditi

okrivljenog od dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove prekrajnog postupka, ako bi

njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da po

zakonu izdrava.

Trokovi prevoenja

lan 136

Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina koji nastanu primenom odredaba ustava i

zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama, padaju na teret suda, odnosno

organa uprave koji vodi postupak.

Naknadna naplata trokova

lan 137

Trokovi prekrajnog postupka iz lana 130. stava 1. ta. 1. i 2. ovog zakona isplauju se

unapred iz sredstava prekrajnog suda, odnosno organa uprave koji vodi prekrajni postupak, a

naplauju se docnije od lica koja su duna da ih naknade po odredbama ovog zakona.

Shodna primena propisa o naknadi trokova u krivinom postupku

lan 138

Propisi o naknadi trokova svedocima, vetacima i tumaima kao i drugi trokovi u krivinom

postupku shodno e se primenjivati u prekrajnom postupku.

Glava XIX


58/131

IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV

Raspravljanje o imovinsko-pravnom zahtevu

lan 139

O imovinsko-pravnom zahtevu odluuje samo sud.

Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvrenja prekraja raspravie se na zahtev

oteenog ili drugog ovlaenog lica, po pravilu u prekrajnom postupku osim ako se time

znaajnije ne odugovlai postupak.

Imovinsko-pravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete i povraaj stvari.

Lica ovlaena na podnoenje zahteva

lan 140

Predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u prekrajnom postupku moe podneti lice

koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do donoenja prvostepene

presude.

Lice ovlaeno na podnoenje imovinsko-pravnog zahteva duno je da odreeno oznai svoj

zahtev i da podnese dokaze.

Odluivanje o zahtevu

lan 141

Ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan osnov da se udovolji

imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimino, sud e uputiti oteenog ili drugo ovlaeno

lice da imovinsko-pravni zahtev odnosno viak tog zahteva moe da ostvaruje u parnici.

Ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen ili je prekrajni postupak

obustavljen, oteeni ili drugo ovlaeno lice e se uputiti da svoj imovinsko -pravni zahtev

ostvari u parnici.


59/131

Ako je oteena imovina u dravnoj svojini, o obustavljanju prekrajnog postupka obavetava

se republiki javni pravobranilac.

Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevu oteeni ili drugo ovlaeno lice koje je podnelo

zahtev ima pravo albe.

Rok za naknadu tete

lan 142

Ako sud delimino ili u celini usvoji imovinsko-pravni zahtev u presudi e se odrediti rok u kome

je okrivljeni duan da naknadi priinjenu tetu odnosno da vrati stvar.

Rok za naknadu tete i povraaj stvari ne moe biti dui od petnaest dana od dana

pravosnanosti presude.

Glava XXDONOENJE I SAOPTAVANJE ODLUKA

Vrste odluka

lan 143

U prekrajnom postupku odluke se donose u obliku presude, reenja, naredbe, zakljuka i

zabeleke.

Presudu donosi samo sud, a reenja, naredbe, zakljuke i zabeleke donose i organi uprave

nadleni za voenje prekrajnog postupka.

lan 144

Odluke se saoptavaju po pravilu odmah nakon donoenja.

Odluke se saoptavaju usmeno prisutnim strankama, oteenom i drugim licima koja imaju

pravo albe na tu odluku (u daljem tekstu: zainteresovana lica), a dostavljanjem overenog

prepisa ako su odsutna.


60/131

Kad je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je

odluka usmeno saoptena, potvrdie to svojim potpisom.

Na zahtev zainteresovanog lica izdae se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno

saoptena.

Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke pouie se o pravu na albu i

o roku za albu.

Pismeni otpravak odluke u sluaju iz stava 4. ovog lana izradie se najkasnije u roku od osam

dana od dana usmenog saoptenja, a pismeni otpravak presude odmah ako se odreuje

izvrenje presude pre pravosnanosti.

Odluke Vieg prekrajnog suda

lan 145

Odluke Vieg prekrajnog suda donose se posle usmenog veanja i glasanja. Odluka je doneta

kad je za nju glasala veina lanova vea.

Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je duan da se stara da

se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.

Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na vie razliitih miljenja tako da ni jedno od

njih nema veinu, razdvojie se pitanje i glasanje e se ponavljati dok se ne postigne veina.

Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka e se doneti tako to e se glasovi koji su

najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne

postigne veina.

lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea, ali lan vea

koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i ostao u manjini nije duan da glasa o kazni.

Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

Veanje i glasanje vri se u nejavnoj sednici.


61/131

U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar.

Glava XXIDOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

Dostavljanje pismena

lan 146

Pismena se dostavljaju preko pote ili preko organa optine ili preko drugih organa ili

organizacija, ili preko slubenog lica suda koji je doneo odluku, ili neposredno u prostorijama

suda.

Dostavljanje se po pravilu vri radnim danom.

Dostavljanje se po pravilu vri u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu lica kome se

dostavlja pismeno.

lan 147

Poziv radi ispitivanja okrivljenog odnosno davanja pismene odbrane ili za sasluanje, kao i sve

odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavljaju se lino.

Na isti nain dostavljaju se i odluke oteenom, za koje od dana dostavljanja tee rok za albu.

Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud moe i usmeno uputiti licu koje se pred njim nalazi,

uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv zabeleie se u zapisniku koji e

pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeleen u zapisniku o pretresu. Smatra se da je time

izvrena dostava.

Pismeno za koje je u ovom zakonu odreeno da se ima lino dostaviti predaje se neposredno

licu kome je upueno. Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde

se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e pismeno predati nekome od njegovih punoletnih

lanova domainstva, koji je duan da pismeno primi.


62/131

Ako lice kome se pismeno mora linodostaviti ili punoletni lan njegovog domainstva odbije da

primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a

pismeno e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje

izvreno.

Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima lino dostaviti, a to lice se

tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti dostavljanjem licu ovlaenom za prijem pote koje

je duno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu.

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz st. 4. i 6. ovog

lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti uz naznaenje gde

se odsutni nalazi, vremena i mesta kada i gde e se izvriti ponovno dostavljanje pismena.

Ako se pismeno ne moe dostaviti u vreme i u mestu odreenom na nain iz stava 7. ovog

lana, pismeno e se istai na oglasnoj tabli suda. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku

osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.

Dostavljanje braniocu, zastupniku i punomoniku

lan 148

Ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavie se

braniocu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih.

Ako oteeni ima zakonskog zastupnika ilipunomonika, odluke iz stava 1. ovog lana e se

dostaviti njemu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih.

Potpisivanje dostavnice

lan 149

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja.

Primalac e na dostavnici sam naznaiti dan prijema. Dan i mesec prijema ispisuju se slovima i

brojkama.


63/131

Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e primaoca potpisati,

naznaiti dan prijema i staviti napomenu zato ga je potpisao.

Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i naznaiti

dan predaje i time je dostavljanje izvreno.

Dostavljanje pismena vojnim licima, pripadnicima policije i drugim licima

lan 150

Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima strae u zavodima za izvrenje zavodskih

sankcija u kojima su smetena lica liena slobode i zaposlenim licima u drumskom,

eleznikom, vodnom i vazdunom saobraaju poziv se dostavlja preko njihove komande,ustanove ili neposrednog stareine, a po potrebi mogu im se na taj nain dostavljati i ostala

pismena.

Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko uprave zavoda u kojem su smetena.

Licima koja uivaju pravo imuniteta u Re

zakon_o_prekrsajima

Documents