zakon srpske mafije-feljton novosti

8/4/2019 Zakon Srpske Mafije-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/zakon-srpske-mafije-feljton-novosti 1/15

Pucnji iz - osvete! 22. novembar 2004

Ko je sve platio glavom zbog sumnje da je uĉestvovao u likvidaciji Ţeljka Raţnatovića.Ubistvom Arkana zapoĉet novi oblik meĊusobnih obraĉuna u podzemlju. Kriminalci sasluţbenim legitimacijama MUP-a.

Pišu: Zagorka Uskoković i SrĊan KraljevićDA ĆE ubistvo Ţeljka Raţnatovića Arkana izazvati "tektonske poremećaje" u beogradskom podzemljuznali su gotovo svi. Ipak, niko nije oĉekivao da će se to desiti tako brzo, krvavo i nadasve - drsko! ReĊalisu se zloĉini dotad neviĊeni na ovim prostorima. Ubijalo se i u po bela dana. Bilo je to kako zbog"slobodne teritorije", a još više, ĉini se, zbog - osvete!

Mnogi su u tom opštem "meteţu" pokušavali da naplate svoje dugove. Nije bilo nikog ko bi stajao kao"autoritet" i koliko-toliko uspostavio red. Pucalo se na raznim stranama, na sve i svakog. Borba za "kolaĉ"

bila je nemilosrdna, kao i "kaţnjavanje krivaca za komandantovu smrt". Oruţje je utihnulo tek u vreme"Sablje" i nešto kratko posle nje. Ova godina donela je nove obraĉune zbog "starih dugova". Kraj se još nenazire.

Arkanova smrt uvela je i novi "recept za ubijanje" na beogradskim ulicama. Pucalo se iz kola u pokretu,

obiĉno iz "audija", automatima marke "kalašnjikov", ne birajući ni vreme ni mesto, ne obazirući se na

sluĉajne ţrtve... U nekim likvidacijama oruţje je ostavljano, a automobili spaljivani nedaleko od mestasmaknuća. Tolika je bila samouverenost zloĉinaca. Likvidacije posle Arkanove smrti iznedrile su još jednu, do danas, ustaljenu praksu. Poĉevši od"Interkontinentala" nije bilo većeg zloĉina i ubistva nekog od beogradskih kriminalaca, a da umešane prsteu to nisu imali policajci. Sa sluţbenim legitimacijama u dţepu uvek su bili na drugoj, tamnoj strani, bilokao telohranitelji-ţrtve, zloĉinci, pomagaĉi ubicama...

JEDNO je pitanje, meĊutim, i danas bez odgovora - da li su pojedini zloĉini zaista bili "ostavinska rasprava posle Raţnatovićeve smrti" ili je neko pod paravanom osvete "prebijao" i naplaćivao svoje raĉune. Moţdau svim tim likvidacijama, ipak, ima od svega pomalo.

Bez obzira na razloge, posle Raţnatovićeve smrti ubijeni su i Mirko Tomić Bosanac, Radoslav Trlajić BataTrlaja, Branislav Lainović Dugi, Zoran Davidović Ćanda i Ivan Stojanović, Zoran Uskoković Skole i MilošStevanović, Todor Gardašević, Ţeljko Bodiš Ţeks... Posle pauze od godinu dana usledili su napadi na Zorana Nedovića Šoka i Andriju Draškovića, u kojima sustradali njihovi telohranitelji. Pre manje od mesec dana ubijen je Branko Jevtović Jorga, jedan od ljudi kojise rukovao sa Arkanom tog popodneva 15. januara 2000. kada je u beogradskom Hotelu "Interkontinental"

likvidiran Raţnatović i dvojica njegovih prijatelja. Ko je sve tog dana, oko 17 ĉasova, bio u popularnom "Kontiju" još ispituje sudija Okruţnog suda uBeogradu Dragoljub ĐorĊević. Na optuţeniĉku klupu osmorica njih je selo. Kao ubica oznaĉen jegolobradi lozniĉki policajac Dobrosav Gavrić, poznat po bliskim vezama sa Zoranom UskokovićemSkoletom.

Za sauĉesništvo su optuţeni Lozniĉanin Milan Đuriĉić Miki i NovobeograĊanin Dragan Nikolić Gagi,"junak" knjige o beogradskom i srpskom podzemlju "Kriminal koji je izmenio Srbiju" i akter filma o

momcima sa "vrelog" asfalta - "Vidimo se u ĉitulji". U sudnici broj tri beogradske Palate pravde, sve dosmrti u Centralnom zatvoru, sedeo je i Dragan Nikolić Pegla, na osnovu ĉijeg je svedoĉenja dobar deokriviĉne prijave i optuţnice bio zasnovan.

Nikolić, a i mnogi pre njega, tvrdili su da je Pegla samo "ĉuvar Gagijevog automobila" i da izmišlja stvari,

ali je ovaj NovobeograĊanin, uprkos tome, bio i ostao oznaĉen kao ĉovek koji je ubicu dovezao do hotela, a potom ĉekao da završi krvavi posao. Na osnovu njegovog kazivanja sklopljen je delić mozaika organizacijeArkanovog ubistva.

PRVI put javno o povezanosti nagomilanih likvidacija na beogradskom asfaltu sa ubistvo ŢeljkaRaţnatovića Arkana progovorili su ĉlanovi Anketnog odbora Savezne skupštine, kojom je predsedavaoVojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke. Odbor, meĊutim, nije osnovan zbog smrtikomandanta Srpske dobrovoljaĉke garde, već zbog istrage o ubistvu Pavla Bulatovića, ministra odbrane,usmrćenog 7. februara 2000. godine u restoranu FK "Rad". - Veza izmeĊu Tomićevog, Skoletovog, Ćandinog i još nekih ubistava posle Arkanove smrti jeste što su"uraĊena" prof esionalno - ispriĉao je ĉlanovima Anketnog odbora potpukovnik Mijodrag Gutić, tadanaĉelnik Trećeg odeljenja Uprave kriminalistiĉke policije SUP u Beogradu, zaduţenog za rešavanje krvnih



i seksualnih delikata.

- Na koga se sumnjalo da ih ubija, s obzirom na to da su oni već imali ruke umazane krvlju i bili sumnjiviza neke likvidacije, a reĉ je o najgorim kriminalcima? - upitao je Šešelj. - Osnovana sumnja je bila da je to zbog Arkanovog ubistva - kratak je bio potpukovnik MUP.

- To svi znamo. Da li je u pitanju osveta ili prikrivanje tragova - insistirao je voĊa radikala. - Pre svega osveta - jasno je odgovorio Gutić.

Nekoliko dana posle Arkanove smrti u beogradskom podzemlju nagaĊalo se ko je sledeća ţrtva. Mnogi su bili uvereni da će taj zloĉin, koji je tek trebao da se dogodi, biti povezan sa trostrukim ubistvom u

"Interkontinentalu".

Pogrešili su. Ubijen je ĉovek koji nije imao nikakve veze sa sumnjivim poslovima, a kamoli sa bilo kojimzloĉinom. Ubijen je vojni ministar - Pavle Bulatović. Obe smrti imale su, bar u poĉetku, bar nešto zajedniĉko. U oba sluĉaja sumnjiv je bio Mirko TomićBosanac!

"ZEMUNCI"

DANAS, već se uveliko na suĊenjima u Specijalnom sudu za organizovani kriminal i u Okruţnom sudu uBeogradu priĉa o povezanosti mnogih likvidacija sa smrću Ţeljka Raţnatovića. Svedoci saradnici ioptuţeni ĉlanovi "zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, od kojih jevećina i optuţena za poĉinjena zlodela, govore o tim ubistvima kao o osveti za likvidaciju komandanta.

Rafal zbog sumnje

23. novembar 2004.

Sumnja da je uĉestvovao u likvidaciji Arkana Mirka Tomića Bosanca koštala je ţivota.Stari znanac policije bio pod istragom zbog ubistva Pavla Bulatovića, ministra odbrane.

Pišu: Zagorka Uskoković i SrĊan Kraljević

SMRT Mirka Tomića, poznatijeg kao Bosanac, u prvi mah bila je iznenaĊenje. Malo ko je verovao danjegova likvidacija ima bilo kakvu vezu sa ubistvom komandanta Srpske dobrovoljaĉke garde ŢeljkaRaţnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja. Ali, vremenom saznalo se da je Mirko Bosanac bio u

"Interkontinentalu", kobnog 15. januara 2000. godine.

Naknadnom rekonstrukcijom dogaĊaja Tomić i Branko Jevtović Jorga (sada takoĊe pokojni) dva sata prezloĉina u elitnom beogradskom hotelu pozdravili su se sa Arkanom i njegovim prijateljima. Lideru Stranke

srpskog jedinstva ponudili su na prodaju automobil "audi". "Prodavci" su mu rekli da su kola parkirana

ispred hotela, pa ako je zainteresovan, moţe da izaĊe napolje da ga pogleda. Arkan, meĊutim, nije bio zainteresovan, jer je "audi" bio stariji od godinu dana. Ovo odustajanje od

kupovine spaslo je, ĉini se sa ove vremenske distance, bar nakratko Raţnatovićev ţivot. Razgledanjemvozila Bosanac i Jorga su ţeleli samo da namame ţrtvu da izaĊe iz hotela i sam doĊe na nišan ubicama. Ipak, dva sata kasnije, oko 17.10 sati ubijen je hicima iz pištolja, kalibra devet milimetara, dok je sedeo usepareu, u holu poznatog hotela. Oruţje kojim je Raţnatović ubijen nikad nije pronaĊeno, ali se osnovanoveruje da ga je Dobrosav Gavrić, inaĉe policajac, na "privremenom radu kod kriminalaca", (optuţen da jeubica) likvidirao svojim sluţbenim pištoljem CZ 99. MIRKO Bosanac, u 28. godini ţivota, likvidiran je 13. februara, oko 20.30 sati. Dok je Bulevarom NikoleTesle u Novom Beogradu vozio "golf 4" (BG 427-205) prišao mu je automobil sa ubicama. Uveden je novistil ubijanja. Bio je to "beogradski recept smrti" koji će narednih godina sejati strah u celoj zemlji. Paralelno vozeći, zloĉinci su iz automata "kalašnjikov" ispalili 30 metaka. Iako smrtno pogoĊen, Tomić je

pokušavao da nastavi voţnju, ali je posle nekoliko desetina metara udario u banderu nedaleko od

Poslovnog centra "Ušće". U "golfu 4", pod nogama ovog zemunskog kriminalca, ljubitelja kocke, policija je našla oko 20.000 maraka. Sutradan, detaljno je pretraţen i teren oko Bulevara, sve do leve obale Dunava. U jednom od obliţnjihţbunova, pronaĊen je "kalašnjikov" kojim je usmrćen Bosanac. To je policiji bilo od male pomoći upronalasku ubica. Pored toga, brojevi na automatu bili su izbrisani.

Mirko Tomić nije bio nepoznato ime u beogradskom podzemlju. Slovio za ĉoveka koji je blizak mnogim"ekipama", a neposredno pred smrt bio je u "kombinacijama" sa Zoranom Uskokovićem Skoletom iZoranom Davidovićem Ćandom, iz takozvanog "miljakovaĉkog klana".

Sa njima je "tesno saraĊivao" i Zoran Nedović Šok sa Beţanijske kose. A, kako je navedeno u policijskoj"beloj knjizi" o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji, svi oni bili su pod velikim uticajem

kontroverznog biznismena Andrije Draškovića. Nekim ĉudnim sticajem okolnosti, sva ova imena pominjana su i tokom svedoĉenja oficira vojske i policije pred Anketnim odborom formiranim da rasvetli



smrt ministra odbrane Pavla Bulatovića. Analizom bazne stanice mobilne telefonije, vojna bezbednost je došla do podataka da su u "kritiĉnoj zoni"te veĉeri kad je ubijn Bulatović, a u širem rejonu restorana "Rad", telefonirali - "Skole, Ćanda, Trlajini..., a

bila je jedna komunikacija supruge Andrije Draškovića"... Ipak, niko od ovih ljudi, kako je kasnijeutvrĊeno, nije saslušavan. BILO kako bilo, Mirko Tomić je bio pod svojevrsnom istragom zbog sumnje da je 7. februara 2000. godineubio ministra odbrane Pavla Bulatović, dok je sa prijateljima i guslarima sedeo u restoranu FK "Rad" naBanjici. NJegova prerana smrt omela je, meĊutim, vojne istraţne i obaveštajne organe Vojske Jugoslavijeda rasvetle sve okolnosti vezane za njegovo prisustvo u kritiĉno vreme i u blizini kritiĉnog mesta.

O ovim podacima, pred Anketnim odborom Savezne skupštine osnovanom zbog ubistva Bulatovića,razgovarali su Vojislav Šešelj, predsednik SRS, i pukovnik Svetko Kovaĉ, iz Sluţbe za bezbednosti VojskeJugoslavije. U stenografskim beleškama zabeleţeno je i ovo: Šešelj: "S kim je Mirko Tomić Bosanac bio blizak?"

Kovaĉ: "On je bio, koliko ja znam, priliĉno nestabilna osoba. Bio je sa svakim."Šešelj: "Najduţe je bio sa Ćandom (Zoran Davidović) i Skoletom (Zoran Uskoković)?"

Kovaĉ: "Jeste. Uglavnom je izvršavao te zadatke."Posle Tomićeve smrti, policija je, iz njegovog kriminalnog dosijea, vojnim organima bezbednosti dala

otisak dlana kako bi se uporedio sa pronaĊenim na gelenderu gde je Bulatovićev ubica naslonio"kalašnjikov". Ipak, Tomićev dlan nije odgovarao pronaĊenom, a sami tim otpala je sumnja da je on pucaona Pavla Bulatovića. Mirko Tomić je u odreĊenim krugovima vaţio za jednog od beogradskih "pucaĉa", koji rado koristiautomatsko oruţje. NJegova uloga u Arkanovoj, kao i smrti Pavla Bulatovića, nikad nije do kraja

razjašnjena, ali je ostala sumnja. Zbog ĉega je ubijen i danas se nagaĊa. Ipak, smatra se da ga je glavekoštalo ubistvo Ţeljka Raţnatovića Arkana. Da li je i koliko uĉestvovao u organizaciji ovog zloĉina teško je reći. Neki su mislili da je kriv, i presudili.

ZNANAC POLICIJE

MIRKO Tomić bio je strastveni kockar, stari znanac policije, blizak mnogim grupama, prvenstveno

Voţdovĉanima. Umeo je da izgubi i po nekoliko stotina hiljada maraka za veĉe. Robijao je u Nemaĉkoj, nanjegovu kuću u Cara Dušana u Zemunu baĉene su bombe, a nekoliko puta je ranjavan. Bio je u sukobu saZemuncem Draganom Ugarkovićem Ugarom. U beogradskom podzemlju prepriĉava se njegovo

prijateljstvo sa Aleksandrom Kneţevićem Kneletom.

Druga meta – Trlaja 24. novembar 2004.

Radoslav Trlajić zvani Bata Trlaja likvidiran rafalom iz "kalašnjikova". Dva sata posle

pucnjave pronaĊen "audi" iz kojeg je pucano. Ko je ubio Branislava Lainovića.

Pišu: Zagorka Uskoković i SrĊan KraljevićBATA Trlaja nije umakao rafalima! Neoĉekivano, ali samo za naupućene, druga meta posle smrti ŢeljkaRaţnatovića Arkana, bio je lider "beţanijaca" Radoslav Trlajić.Zašto? Prosto pitanje sa vrlo komplikovanim i maglovitim odgovorom. Trlajić se za ţivota zameriomnogim beogradskim klanovima, ali i "novokomponovanim biznismenima", kako je kriminalce koji su

"okrenuli list" i obukli lister odela nazivala javnost.

Bio je u sukobu i sa komšijama iz jednog prigradskog sela. Ipak, znali su svi, ti "neprijatelji" bili sunedovoljni za jednu takvu spektakularnu likvidaciju. Radilo se, kako su tada objašnjavali analitiĉari

beogradskog podzemlja, o još jednom napadu na prijatelja Zorana Uskokovića Skoleta, ali i komšiju isaradnika Dragana Nikolića Gagija, kasnije optuţenom za ubistvo komandanta Srpske dobrovoljaĉkegarde.

Naĉin ubistva voĊe klana sa Beţanije bio je do tada neviĊen, što je dovelo do zabune da li ga je uopšte"odradila" ista ekipa likvidatora. Po prvi put, tog petka 25. februara 2000. godine, pokazali su se u punom

"sjaju" dobro poznate NN ubice, neki će reći "Arkanovi osvetnici". SUROVI profesionalci ništa nisu ţeleli da prepuste sluĉaju. Uredno je sve isplanirano i nije se mogladogoditi greška. Trlajić (37) je, ipak, do poslednjih koraka mislio da će im umaći. Dobra organizacijatimova ubica nije mu dozvolila da se spase.

Popularni Bata Trlaja te kišovite noći uputio se, posle obilaska nekih prijatelja svome domu. Bio je sam u

automobilu BMV, beogradske registracije. Stao je na semaforu u Ulici Jurija Gagarina, na oko 200 metara

od zgrade u kojoj je ţiveo u Ulici dr Ivana Ribara. Iznenada, pored njega se pojavio automobil. Iz "audi ja



80", rumskih registarskih oznaka, ukradenog dan ranije u Ulici generala Ţdanova (danas Resavskoj),zapraštali su meci. Krenule su da se odvijaju filmske scene novobeogradskim ulicama. "Beţanijac" je dao gas, nastavio pravo,a ubice za njim. Na prvom skretanju, prvom timu pridruţila se i druga ekipa likvidatora. Ţrtva je paniĉno

pritiskala papuĉicu za gas sve dok nije izgubila kontrolu nad vozilom, skrenula ulevo i uletela u jarak.Verovalo se da je Trlajić ranjen, ali da je, ipak, izašao iz vozila i uzvr atio paljbu.

Trĉao je i naizmeniĉno pucao beţeći ka prvom ulazu u zgradu. Verujući da će tu pronaći spas. Na nekolikometara od utoĉišta, meci su ga prosto sasekli. Pao je na asfalt. Još je davao znake ţivota, pa je jedan odubica prišao, prislonio mu cev oruţja u glavu i opalio. Pošto ga je "overio" i uverio se da je mrtav - dao se u

beg. Nedaleko od beţivotnog tela aktera ĉuvene kokainske afere u pošti na Beţanijskoj kosi policija je pronašlaodbaĉeno oruţje i na desetine ĉaura. Likvidatori su za sobom bacili dva automata "kalašnjikov", a pronaĊen

je i pištolj. Dva sata posle pucnjave pronaĊen je i "audi smrti". Napušten. Istraţni organi su kasnije utvrdilida se u preĉniku od 500 metara od mesta gde je "overen" Trlajić nalazile ĉetiri ekipe ubica. Beogradsko podzemlje je verovalo da se iza Trlajićeve likvidacije krije Arkanova smrt. Ipak, za ovog"beţanijca" su neki govorili da je sa Skoleteom i Gagijem prekinuo sve veze, pa samim tim ne bi ni mogaoda bude upleten u organizaciju Raţnatovićeve smrti. U NEMIRNO vreme po prijatelje ganga sa Miljakovca, neposredno posle krvave drame u

"Interkontinentalu", Trlajić je javno govorio da se niĉega ne plaši i da nema razloga da se krije. Ipak, nije seodvajao od pancirnog prsluka iako je sve oko sebe uveravao da se ne nalazi na spisku takozvanih

Arkanovih osvetnika. NJegovo ime, meĊutim, pored niza ostalih vezanih za Raţnatovićevu pogibiju, ĉulose i na Anketnom odboru formiranom da rasvetli smrt ministra vojnog Pavla Bulatovića. Vrlo jasno i

koncizno mnogi su nagovestili da je ubijen upravo zbog dogaĊaja od 15. januara 2000. godine. Bez mnogo buke i, naravno, najave, mesec dana kasnije, 20. marta, sa dva metka ubijen je još jedan prijatelj Zorana Uskokovića Skoleta, koji je u to vreme, beţeći glavom bez obzira napustio zemlju i u

Beogradu ostavio sve prijatelje, koji su redom, jedan za drugim gubili glave. Skole je sa sobom poveo,

prema priĉama koje su tada kolale Beogradom samo Branka Jevtovića Jorgu sa kojim se sunĉao naobalama Španije. Kraj kioska, ispred hotela "Srbija" u Ustaniĉkoj ulici, revolverom i s leĊa, likvidiran je Branislav LainovićDugi iz Novog Sada, bivši komandant Srpske garde, koja je povezivana sa Srpskim pokretom obnove.

Nemaskirani napadaĉ, usred bela dana, prišao je Lainoviću dok je razgovarao mobilnim telefonom i

hladnokrvno mu pucao u glavu.

Beţeći sa mesta zloĉina ubica nije ostavio ni traga, ali je mališan koji su tu zatekao iskoristio priliku i odmrtvog Lainovića uzeo mobilni telefon. To je i omelo policijsku istragu. Mislilo se da je tajna u aparatu.

Ali, klinac iz kraja se prijavio policiji i predao aparat. Ni to nije pomoglo inspektorima zaduţenim za krvne

delikte.

LJUTI RIVALI

- MOJ Branislav nije imao nikakve veze sa ubistvom Arkana - tvrdio je Lainovićev brat Ranko. Beogradsko podzemlje tvrdilo je sasvim suprotno. Moţda nije imao veze, ali je bio blizak sa Skoletom imomcima iz "miljakovaĉko- banjiĉkog klana". Tada se nije znalo da li je i na koji naĉin pomogao"Uskokovićevom klanu". Ipak, znalo se da Arkan nije mogao ni da "primiriše" u Novi Sad i Vojvodinu

zbog Lainovića. Mnogi od ovih zloĉina, povezivani sa osvetom zbog ubijenog Ţeljka Raţnatovića, donekle su rešeni tek uvreme policijske akcije "Sablja" i vanrednog stanja. Gro ovih smaknuća pripisan je "zemunskom klanu".

Rafali iz "audija" 25. novembar 2004.

Zoran Davidović Ćanda i Ivan Stojanović likvidirani rafalima iz tamnog "audija", na povratku sa sahrane Branislava Lainovića. Zoran Uskoković Skole izbegao zamku togdana.


TE zime i proleća 2000. godine, ubice se nisu odmarale. Ni najveći pesimisti nisu mogli da predvide takvueksploziju svake vrste kriminala, posebno likvidacija. Prvo bi krenule priĉe, laţne najave ubistava, koje bise potom svom grozotom obistinile. Jedna smrt je smenjivala drugu... I danas je ostalo pitanje da li je iza

svega toga, ipak, stajao Arkan!

Poĉetkom februara, dve nedelje posle trostrukog zloĉina u "Interkontinentalu" Beogradom se, poput munje,



proširila vest: "U revolveraškom obraĉunu ubijen je Ćanda!". Malo ko je pre toga znao ko je, zaista, taj

mladić. Šira javnost ga nije dovodila u vezu sa kriminalom, ali jeste sa estradom. Tih meseci bio je"promovisan" kao najnoviji deĉko mlade pevaĉice Jelene Karleuše. Vest o njegovoj smrti, bar tog dana,nije bilo taĉna. Naţalost, ubrzo se obistinila.Zoran Davidović (28), u gotovo filmskoj akciji, izrešetan je 23. marta po povratku iz Novog Sada, gde je

bio na sahrani bliskog prijatelja Branislava Lainovića Dugog, nekoliko dana ranije ubijenog ispred hotela"Srbija" U Beogradu. Sa Ćandom, ubijen je i njegov nerazdvojni drugar Ivan Stojanović (29) sa Kanarevogbrda.

Davidović i Stojanović, koji je vozio automobil "audi A8", beogradske registracije, ukljuĉivali su se naautoput Beograd-Zagreb, kod "Kvantaške pijace" u Zemunu (U blizini tog mesta nedavno je pokušanoubistvo i Andrije Draškovića). Dok su skretali udesno, uz uzbrdicu, Ivan je morao da uspori, jer je autoispred njega, u kojem su najverovatnije bili pomagaĉi ubica, naglo koĉio."AUDI", s dvojicom momaka sa Miljakovca, je usporavao, a sledećeg momenta s leve strane im se

pribliţavao drugi "audi" u kojem su bile ubice. Iz paralelne voţnje, u Davidovića i Stojanovića zloĉinci suispalili gotovo dva okvira municije iz automata "kalašnjikov". Automobil sa ţrtvama se zaustavio na

uzbrdici, a ubice su pobegle u nepoznatom pravcu.

Po ustaljenom obiĉaju, napadaĉi su nedaleko od mesta pucnjave ostavili automobil, a potom ga zapalili. Unjemu su ostavili i automate iz kojih su poĉinili zloĉin. Policija je i u istrazi oko ovog zloĉina dugo tapkalau mestu. Sve do akcije "Sablja", kada je i ovo, pored drugih zloĉina, donekle rasvetljeno.Ko je i zašto ubio Zorana Davidovića, mladića sa Miljakovca, koji se javno promovisao tek u nekimtelevizijskim emisijama prateći svoju devojku, pitala se neupućena javnost. Ipak, nije bilo sumnje da je on

bio meta, a Ivan Stojanović samo "kolateralna šteta". Ćandino ime, meĊutim, koliko god da je bilo

nepoznato širim krugovima, toliko je bilo znano Policiji. Bio je poznat kao jedan od " pucaĉa" Zorana Uskokovića Skoleta, a samim tim i kao neko ko je do guše usumnjivim poslovima. Kako je gazda bio prozvan da je organizovao ubistvo Ţeljka Raţnatovića Arkana, atada daleko od "ruke prvde" (skrivao se po inostranstvu), jedan za drugim ginuli su njegovi "vojnici".

Sve te likvidacije posle Arkanovog ubistva bile su isprepletane ĉudnim nitima sudbine. Davidović iStojanović su u trenutku smrti bili u "audiju", koji je prema evidenciji MUP Srbije, pripadao ZemuncuMirku Tomiću Bosancu. Tomić je tada već bio ubijen, a u beogradskom podzemlju se uveliko govorilo da

je on prva ţrtva "Arkanovih osvetnika". Davidović je tog kobnog dana otišao dţipom na Lainovićevu sahranu, ali je kasnije za Beograd krenuoTomićevim "audijem", koji je bio parkiran u dvorištu ubijenog novosadskog biznismena. Ubice su,meĊutim, bile vrlo dobro obaveštene i znale su taĉno u kojem je vozilu meta. TOGA dana, meĊutim, nije samo Ćanda trebalo da bude ubijen, već i njegov "bos" Skole. Zloĉinci su,navodno, imali dojavu da je u tom autu i Uskoković, ali je on u poslednjem trenutku promenio ne samo

vozilo, već i maršrutu, pa se vraćao starim novosadskim putem. Niko nije mogao da pretpostavi zašto je Ćanda bio na "spisku za likvidaciju". Ipak, kao najveći greh svi sumu stavljali nerazdvojno prijateljstvo sa Uskokovićem. Spekulacije o Davidoviću kao sledećoj meti, nisuuplašile ovog momka sa Miljakovca sve do dana kada je ubijen. On nije kao mnogi iz njegovog okruţenja iklana Uskokovića, pa i samog Skoleta, pobegao iz Beograda, Srbije... Ostao je u gradu i ubrzo smaknut.

Ostali, poput Uskokovića i Jorge, odloţili su smrt za neko vreme. U stenogramu sa sednica Anketnog odbora Savezne skupštine, formiranom da rasvetli ubistvo PavlaBulatovića, navedeno je i svedoĉenje pukovnika policije Milenka Erĉića, koji je rekao da su "Lainović,Bosanac, Bata Trlaja, Skole, Ćanda, Ivan Stojanović.." dugo godina bili poznati kao kriminalci. Navodimoizvod iz stenograma:

"Šešelj: - Sumnjivi kao ubice, je li tako?

Erĉić: - I jedno i drugo. Nesumnjivo su bili kriminalci i to visokog ranga. Ako mene pitate zašto nisuhapšeni - jesu hapšeni, ali za male stvari. Šešelj: - Oni su svi likvidirani nakon sumnjiĉenja da su umešani u Arkanovo ubistvo?

Erĉić: - Redosled stvari bi išao tako. MeĊutim, izmeĊu njih, godinama na ovim ulicama traje rivalitet poraznim poslovima."

OPTUŢBA ŠEŠELJA

LIDER radikala dr Vojislav Šešelj svojevremeno je "prozivao" Zorana Davidovića Ćandu i BrankaJevtovića Jorgu da su ubili Slavka Ćuruviju, vlasnika "Dnevnog telegrafa" i ĉasopisa "Evropljanin". U

jednom trenutku naveo je ĉak da je to poznato visokom oficiru Policije (misleći na Dragana Karleušu), alida on to zbog svoje ćerke ne obelodanjuje. Ova Šešeljeva optuţba, meĊutim, nikada nije dokazana, iako je on traţio 300.000 maraka nagrade "pošto jeotkrio Ćuruvijine ubice".



Skole čekao presudu 26. novembar 2004.

Arkanov sin Mihajlo tvrdio da se posle pola ĉasa od pucnjave u "Interkontinentalu" znaloda je organizator zloĉina Zoran Uskoković. "Poslovne" veze sa Zoranom Nedovićem iAndrijom Draškovićem.

Pišu: Zagorka Kneţević i SrĊan KraljevićSA Arkanom nisam nikada razmenio ruţnu reĉ. Sa njim sam bio kao brat. Nisam nikakav organizator njegovog ubistva niti sam imao razlog da tako nešo uĉinim. Pominju me kao organizatora ubistva samo

zato što znam momke koje je policija uhapsila pod sumnjom da su umešani u zloĉin u "Interkontinentalu". Zoran Uskoković Skole ovako se, iz inostranstva, branio u medijima da ne stoji iza likvidacije ŢeljkaRaţnatovića Arkana. MeĊutim samo desetak dana kasnije, sa oreolom jednog od organizatora ubistva,

izrešetan je 27. aprila 2000. godine u filmskoj jurnjavi automobilima po ulicama Beograda. Arkanov sin, Mihajlo Raţnatović bio je kategoriĉan. Organizator ubistva njegovog oca je - Skole!

Najstarije dete komandanta SDG tvrdilo je da su pola ĉasa posle zloĉina znali da se iza svega krije lider tzv. banjiĉko-miljakovaĉkog ganga - Zoran Uskoković. Višemeseĉne pretnje u podzemlju da će, ĉim se pojavi u zemlji, biti likvidan, ubice Uskokovića (37)krenule su da sprovode vrlo brzo. Prvo je upozoren podmetanjem eksploziva u zgradi gde je ţiveo, a potom

je organizovano njegovo smaknuće kojeg su bili svedoci mnogobrojni ţitelji nekoliko beogradskih naselja.

Spektakularna likvidacija Uskokovića i njegovog telohranitelja Miloša Stevanović (22), inaĉe policajcaOUP Voţdovac, koji je tada bio na bolovanju, zapoĉelo je oko 16 ĉasova na uglu ulica Kneza Višeslava iPilota Mihajla Petrovića u naselju Cerak vinogradi. Napadaĉi su iskoristili momenat kada je automobil saUskokovićem stao na semaforu.Iza Skoletovog auta bila su još dva vozila sa njegovim telohraniteljima. Da se nešto ĉudno dešavaobezbeĊenje ovog kriminalca je odmah shvatilo, ali kada im se pribliţilo vozilo sa ubicama, pobegli suskretanjem u prvu ulicu ostavljajući gazdu na cedilu. POĈELA je razmena vatre. Egzekutori su pucali iz nekoliko oruţja, najviše "kalašnjikovim", ali ni metenisu bile bespomoćne. Uskoković i njegov telohranitelj Stevanović dohvatili su pištolje i uzvratili paljbu.Pucnjava i jurnjava trajale su petnaestak minuta, a onda su ubice saterale lidera "banjiĉko-voţdovaĉkogganga" u tesnac.

U Ulici Sretena Mladenovića Mike uspeli su da ga ubiju, kao i njegovog telohranitelja sa legitimacijomMUP Srbije. Petar Jokić, vozaĉ Uskokovićevog "audija", iako ranjen, uspeo je da se spase iskakanjem iz

automobila u pokretu.

Sat kasnije, policija je u Novom Beogradu pronašla zapaljen "audi 100", koji je najverovatnije korišćen ulikvidaciji Zorana Uskokovića Skoleta i njegovog telohranitelja. U izgorelom automobilu bile su i

automatske puške "kalašnjikov", koje je, vatra, takoĊe, toliko uništila da, kao i auto, nisu mogli da pomognu policiji u rasvetljavanju ovog zloĉina. Uskokoviću je beogradsko podzemlje pripisivalo umešanost u likvidaciju Arkana na osnovu mnogo ĉega.Većina je govorila da su svi prozivani za ubistvo, kako oni već pohapšeni, tako i ostali sa poternica, biliSkoletovi "vojnici" i bliski prijatelji. Zbog toga nije postojala mogućnost da šef "banjiĉko-miljakovaĉkogklana" ne zna šta rade njegovi saradnici. Tako je sebi i potpisao smrtnu presudu.

Optuţeni za ubistvo Raţnatovića, a u to vreme golobradi policajac SUP Beograd Dobrosav Gavrić, bio je,kako se priĉalo u podzemlju, Uskokovićev telohranitelj, ali i likvidator. Za Gavrića se sumnjalo da je jošneke svoje kolege - policajce ubio po Skoletovom nalogu.

O Gavriću je na svojevrstan naĉin priĉao i general-major Branko Đurić, tadašnji naĉelnik beogradske policije, svedoĉeći pred Anketnim odborom Savezne skupštine koji je pokušavao da rasvetli ubistvo Pavla

Bulatovića. Razgovor izmeĊu generala Đurića i predsednika Anketnog odbora tekao je ovako: Đurić: - Neposredni izvršilac Arkanovog ubistva, koji se sada nalazi polupokretan u Centralnom zatvoru,

postoje indicije, da je "odradio" bar još dva ili tri sluĉaja neposrednih likvidacija. Šešelj: - Koje?

Đurić: - Sumnja se ĉak i za ubistvo nekih naših kolega, ali to su stvari gde stalno pokušavamo darazjasnimo, to su "ţivi" predmeti na kojima se radi... On je ĉovek za kojeg se sumnja da je jednog sigurno,

a moţda i dvojicu naših kolega ubio, ali ne moţemo mu ništa.INAĈE, za Uskokovića, kojem je Gavrić bio veoma blizak, postojale su indicije da na duši nosi ţivote

policajaca Milorada Vlahovića Vlaje, savetnika u MUP Srbije, Dragana Simića Simketa, naĉelnika OUPSavski venac, pa ĉak i Dragana Radišića, inspektora Trećeg odeljenja (krvni i seksualni delikti) u SUP uBeogradu. Upućeni, meĊutim, vele da su Radišića još neki drţali na meti, pa se ne zna ko je prvi povukaoobaraĉ.



Ipak, Uskoković, iako okruţen policajcima u svom liĉnom obezbeĊenju, mrzeo je one "plavce" koji nisu bili na njegovom platnom spisku. Poĉetkom 1992. godine voĊa "miljakovaĉkog klana" bio je ĉak i uhapšen pod sumnjom da je umešan u ubistvo Branislava Perovića (35), inspektora Trećeg odeljenja (rasvetljavanjeubistava).

Prošao je bez kazne za razliku od dvojice njegovih bliskih prijatelja koji su zbog tog zloĉina osuĊeni nadugogodišnju robiju. Priĉalo se, meĊutim, da su oni svesno preuzeli krivicu na sebe uz odgovarajućunadoknadu.

Za ţivota, Uskoković je u "poslovima" tesno bio vezan za Zorana Nedovića Šoka sa Beţanijske kose iAndriju Draškovića. Ova dvojica su nedavno napadnuta, a u tim okršajima poginuli su njihovitelohranitelji. Skole je bio i u dobrim odnosima sa Draganom Nikolićem Gagijem sa Novog Beograda iMilanom Đuriĉićem Mikijem iz Loznice, kojima se sada sudi za Arkanovu smrt.

Nerazdvojni prijatelj iz komšiluka bio mu je i Branko Jevtović Jorga, a u njegovom obezbeĊenju radio je iDejan Pitulić, jedan od optuţenih za uĉešće u trostrukom ubistvu u hotelu "Interkontinental". Jorga je, prenekoliko nedelja, likvidiran u centru Beograda.

BOMBA U ULAZU

DVA dana pre ubistva Zoran Uskoković je izbegao smrtonosnu zamku. Sat vremena posle ponoći, 25.aprila, nepoznati mladić pozvao ga je telefonom da se naĊu. Skole je odmah krenuo i sišao sa prvog spratagde je u blindiranom stanu ţiveo sa porodicom. Ali, vratio se natraga, jer je zaboravio nešto da ponose. Utom trenutku, aktiviran je eksploziv postavljen u ulazu u Uskokovićevu zgradu.

Razorna detonacija uništila je ulaz i oštetila stanove. Posle neuspelog atentata, Skole je u pratnjitelohranitelja otišao do parkinga i odvezao se kod prijatelja.

Rafal iz - osvete! 27. novembar 2004.

Likvidacija Zorana Uskokovića tumaĉena je u podzemlju kao odmazda Arkanovih ljudi.

Milan ĐorĊević Bombona predosećao da je na meti ubica. Kako je ustreljen SlavkoMijović zvani Mija Pijuk.

Pišu: Zagorka Kneţević i SrĊan Kraljević

SMRT Zorana Uskokovića Skoleta donela je svojevrsno zatišje na beogr adskim ulicama. Kao da su se

zloĉinci umorili. Ipak, sledeća, 2001. godina donela je obrt situacije. Na meti likvidatora našli su seArkanovi prijatelji. Opet je u pitanju bila osveta, ali druge, ĉini se, do tada napadane strane. Ţrtve suuzvratile udarac.

Ni najnoviji sudski procesi ne mogu da proĊu bez podsećanja na krvavi januar 2000. - Bio sam u Rusiji kada su se dogaĊala ubistva na beogradskim ulicama - priĉao je nedavno MiloradUlemek Legija u Specijalnom sudu u Beogradu. - Tek kada sam se vratio u zemlju saznao sam da je Skole

ubijen. Ĉuo sam da je bilo jurnjave po Rakovici, da su "tigrovi" osvetili Arkanovu smrt, ali nijedan pripadnik Srpske dobrovoljaĉke garde ništa o tome nije hteo da priĉa. Ulemek je objasnio i da se spekulisalo o tome da je Raţnatovića osvetio njegov kum Bombona (MilanĐorĊević, prim. aut.). Legija je, takoĊe, bio ubeĊen da je Skole ubijen zbog osvete i dodao:

- NJegovo ime ĉesto se vezivalo za poslove u Makedoniji, a govorilo se i da je novac za Arkanovulikvidaciju stigao sa tog mesta.

Koliko god da je Skoletova likvidacija bila spektakularna, ništa manje surova nisu bila ni ubistvaRaţnatovićevih kumova i prijatelja. Iz zasede, 11. marta 2001. godine, pred maloletnim sinom Nenadom,izrešetan je Milan ĐorĊević (50), poznatiji kao Bombona. Kuma Ţeljka Raţnatovića, kojem je krstio decu,

Anastasiju i Veljka, likvidirala su dvojica napadaĉa maskirana "fantomkama". Pored njega, ubijeni suDušan Milovanović (46) i Miloš Roknić (49).

NEPOSREDNO pre pucnjave, njih ĉetvorica bila su na malom fudbalu. Posle utakmice, krenuli su

automobilom "reno tvingo" ka Bomboninoj kući u Ulici Nikole Sovilja. MeĊutim, kada su kolima, iz Ulicegospodara Vuĉića skrenuli, iz zaklona su izleteli napadaĉi naoruţani "kalašnjikovim" i pištoljem kalibra 9milimetara.

Rafali su iznenadili sve u "renou". Ubice su bile nemilosrdne. Ispaljen je ceo okvir iz automata (30 metaka)

i još desetak hitaca iz pištolja. Milovanović i Roknić ubijeni su na mestu, dok je ĐorĊević, koji je telomzaštitio petnaestogodišnjeg sina, preminuo u Urgentnom centru. Za to vreme ubice su beţale "audijem". Pukovnik Srpske dobrovoljaĉke garde Mihajlo Ulemek ocenio je da je napad na ĐorĊevića i njegove ljudenastavak rata podzemlja protiv Arkanovih gardista, koji su bili spremni da pomognu da se doĊe do istine osmrti Raţnatovića.



- Ovo ubistvo je pokazalo da su protivnici Arkana još jaki - naveo je pukovnik SDG. - Oni imaju dobre

pozicije u Beogradu, ĉak i u samoj policiji. Imaju i novca da organizuju likvidaciju Arkanovog kuma. Arkan i Bombona bili su nerazdvojni prijatelji od detinjstva. U Evropi su zajedno "radili", a priĉa se da jeĐorĊević pomogao kumu da pobegne iz zatvora u Švedskoj. Po povratku u Jugoslaviju, ĐorĊević seokrenuo uglavnom legalnim poslovima, a Raţnatovićev biznis mahom je bio na ivici izmeĊu neleglanog ilegalnog. Oni prvi poslovi ĉesto su bili brojniji od zakonitih, jer je i zarada bila daleko veća. Posle smrti Bombone, desne ruke komandanta SDG i njegovog najpoverljivijeg ĉoveka, beogradskimpodzemljem su se ispredale priĉe o dva moguća motiva. U prvi - trgovinu, odnosno unosne poslove kojima

se bavio, malo ko je verovao. Većina, ipak, bila je za drugu varijantu. Bombonu, dugogodišnjeg saradnika

Sluţbe drţavne bezbednosti, ubili su osvetnici druge strane - sledbenici onih koji su likvidirani podsumnjom da su umešani u smrt njegovog kuma.

Neposredo pre smrti, ĐorĊević se i poverio bliskim prijateljima da mu se "sprema nešto i da zna odakleduva vetar". Navodno, govorilo se i da će se pojaviti na suĊenju ubicama svoga kuma . Kao svedok u

Okruţnom sudu u Beogradu raskrinkao bi mnoge "kombinacije" u odbrani tada osumnjiĉenih i uperio bi prstom u naruĉioce zloĉina u elitnom beogradskom hotelu.TAJNA ĐorĊeviĊeve likvidacije ostala je do danas ne otkrivena. Nisu ga ubili "zemunci" DušanaSpasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Ni nagrada MUP Srbije od 300.000 nemaĉkih maraka nijedovela do informacija koje bi rasvetlile "misteriju Bombona".

Sledeća ţrtva meĊu Arkanovim prijateljima, sedam meseci kasnije, bio je Slavko Mijović - Mija Pijuk. Na

identiĉan naĉin kao i njegov prijatelj Milan ĐorĊević izrešetan je mecima iz "kalašnjikova". Zaštićengustom maglom i mrakom ubica je prišao Mijoviću (49) kada je otkljuĉavao vrata dţipa "micubiši pajero",parkiranog na prilaznoj stazi restorana "Ĉukariĉki", u Ulici beogradskih bataljona.

Tog 18. oktobra ubica je ispalio 30 hitaca i pored Mijovića, pogodio i sluĉajnu ţrtvu - Ţarka Petronijevića,gosta obliţnjeg kafića "Balantajn", koji je preminuo u bolnici od posledica ranjavanja. Zašto je te noćizloĉinaĉka ruka zadrhtala i pored mete, pogodila i neduţnog mladića, nagaĊa se i danas. Mija Pijuk bio je, takoĊe, vrlo blizak sa Arkanom. Zajedno su krenuli u SDG. Mijović je do 1993. godinebio zamenik komandanta, a zatim je napustio jedinicu. Kaţu da se sa Raţnatovićem mirno razišao oko"tigrova", ali i da su nastavili da blisko saraĊuju na drugim, mahom poslovnim poljima. Zašto i da li je Mijović smetao komandantovim neprijateljima? Odgovor na ovo pitanje ni danas se ne moţeprecizno dati. Bio je jaka liĉnost i malo je verovatno da je, kako se objašnjavalo, sa Bombonomorganizovao "osvetnike". Ipak, nekome je smetao. Moţda je to što je bio dobar sa Arkanom bio samododatni teg na tasu grehova koje su mu sabrali neprijatelji.

RAPORT

- KOMANDANTE, završeno je! - ovim reĉima, navodno, "Arkanovi osvetnici" salutirali su mrtvom voĊi

kraj njegovog groba na Novom groblju u Beogradu posle ubistva Zorana Uskokovića Skoleta. O ovome je nedavno u Specijalnom sudu svedoĉio Nikola Bajić, optuţen za pripadništvo "zemunskomklanu".

Poruka svedoku - metkom 28. novembar 2004

Ubistvo Dalibora Mateovića poslednja poruka njegovom bratu Zvonku, kljuĉnomsvedoku u ubistvu Arkana. Zvonko, ipak, ispriĉao na sudu da je video Gavrića kako puca.

Pišu: Zagorka Uskoković i SrĊan KraljevićIZRUĈENJE iz Beĉa Dragana Nikolića Gagija, drugooptuţenog za zloĉin u "Interkontinentalu", i ubistvo

Dalibora Mateovića, roĊenog brata kljuĉnog svedoka Arkanove likvidacije, nesvakidašnjom igrom sluĉajagotovo su se poklopili poĉetkom 2004. godine. Ĉudne okolnosti vezale su ova dva dogaĊaja koji su u prvi plan ponovo izbacile priĉe o "osvetnicima" - i sa jedne i sa druge strane.

Dragan Nikolić, od 15. januara 2000. godine bio je u bekstvu. Policija ga je traţila zbog pomaganja utrostrukom ubistvu, a u meĊuvremenu, u odsustvu, osuĊen je u Okruţnom sudu u Beogradu na 15 godinarobije. Presuda je oborena na Vrhovnom sudu, novi proces je u toku, a Gagi je jedini od optuţenih koji naoptuţeniĉku klupu dolazi iz Centralnog zatvora. - Ĉitao sam sve što su objavljivali o meni u novinama - priĉao je iz neke zemalje u okruţenju Nikolić. -

Sklonio sam se da proĊe oluja, jer sa dešavanjima u hotelu nemam nikakve veze. Najpametnije mi je biloda se sklonim, jer je nastala uţasna guţva. Iz zemlje nisam otišao iz straha već zato što su svi pomahnitali. Gagi se dugo skrivao u Austriji. Po potrazi srpskih vlasti, austrijski specijalci upali su u jedan stan u Beĉu.Tvrdilo se da je vlasnik ovog skloništa jedan od nekadašnjih najbliţih saradnika ubijenog srpskog premijera



Zorana ĐinĊića - Vladimir - Beba Popović. Na suĊenju su, meĊutim, zastupnici porodica oštećenih tvrdili da je to beĉki stan Andrije Draškovića. Bio je to, navodno, još jedan dokaz o umešanosti ovog kontroverznog biznismena u organizaciju Arkanove

likvidacije. Sam Nikolić, naprotiv, tvrdio je da stan pripada njegovoj roĊaci i da se to lako moţe proveriti. NEKOLIKO dana pre nego što će Gagi biti izruĉen, u centru Beograda ubijen je Dalibor Mateović, bratZvonka Mateovića, Raţnatovićevog telohranitelja i kljuĉnog svedoka krvave drame u "Interkontinentalu".On je jedini mogao dobro da vidi zloĉince, jer je i pucao na njih. I danas je nejasno da li je te veĉeri 6. februara ove godine smrt bila namenjena Zvonku ili Daliboru, da liubica pogrešio ili je precizno odabrao svoju ţrtvu. Hici su zapraštali u kafiću "Vizard" u Trţnom centru u

Sremskoj ulici. Pod još nerasvetljenim okolnostima, u lokalu na prvom spratu ubijen je Dalibor Mateović(29).

- Ubice su se osvetile njegovom bratu Zvonku! - glasila je prva verzija beogradskog podzemlja o motivima

ubistva u "Vizardu".

Kljuĉnog svedoka Arkanove likvidacije dugo su ĉuvali "tigrovi". U prvo vreme nije se ni odazivao pozivima suda da svedoĉi. A, neposredno posle likvidacije bezuspešno ga je traţila i policija. Ipak, vreme

je uĉinilo svoje. Ispriĉao je, doduše dosta nejasno, šta se dogaĊalo tog popodneva u poznatom beogradskomhotelu.

KADA je, meĊutim, presuda ukinuta i naloţeno novo suĊenje, sve ĉešći su bili zahtevi iz okruţenjaRaţnatovićevih, da Mateović jasnije opiše ono što je kritiĉnog dana video. Spremao se za novo svedoĉenjekada su mu ubili brata.

"Poznavaoci" dešavanja u svetu kriminala objašnjavali su da je ubistvo Dalibora poslednja opomenaZvonku. Ovim su, navodno, ţeleli da ga zastraše i da ga "podsete" kako je najbolje da "zaboravi" ono što je

video, i kako bi, u stvari, trebalo da svedoĉi na suĊenju optuţenima za ubistvo Ţeljka Raţnatovića Arkana. Nije se uplašio. Nekoliko meseci posle ubistva brata, on je još samouvereniji, a ovog puta i konkretnije

svedoĉio u Palati pravde. Pri svedoĉenju kljuĉnog aktera Zvonka Mateovića optuţeni su mnogi, prvi put jasno je izgovorio i imena:

- Ĉuvao sam Cecu i bio sam u blizini butika, a potom sam video Dragana Nikolića, Dobrosava Gavrića iMilana Đuriĉića kako ulaze u hotel - sećao se Mateović. - Miki i Gagi su prišli komandantu, pozdravili se snjim i Mandom, a Gavrić je seo iza Arkana. Miki i Gagi su otišli, a 15 minuta kasnije zaĉuli su se hici.

MATEOVIĆ je ispriĉao i da je potom video Gavrića kako puca u Mandu i beţi. - Video sam Gavrića kako puca u Mandu i onda je poĉeo da beţi. Pucao sam prema njemu ĉetiri puta,pogodio ga i on je pao - nastavio je krunski svedok trostruke likvidacije 15. januara 2000. godine. - Tada je

na mene zapucao Gagi iz pravca lifta. Uzvratio sam i pucao u njegovom pravcu sve dok nisam potrošiomuniciju.

Ubistvo Zvonkovog brata kao da je stavilo, bar privremeno, taĉku na likvidacije Raţnatoviću bliskih ljudi.

"Tigrovi" su još ĉvršće organizovali zaštitu svojih momaka i svedoka. Ponovo je poĉelo da se gine nasuprotnoj strani. Nije bilo mira na beogradskim ulicama. "Neki novi klinci" uzeli su pravdu i osvetu u svoje

ruke.

KUMOVI U VEZI

NOVOBEOGRAĐANIN Dragan Nikolić Gagi brat je trećeoptuţenog Milana Đuriĉića Mikija iz Loznice,ko ji je, takoĊe, dobio 15 godina robije. Optuţeni ubica Dobrosav Gavrić je Gagiju kum.Dugogodišnji begunac bio je veliki prijatelj i sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, liderom "banjiĉko-

miljakovaĉkog klana". NJihovo poznanstvo datira još iz perioda kada je klan sa Voţdovca, na ĉijem ĉelu jetada bio Goran Vuković Majmun, bio u prijateljskim vezama sa momcima sa Novog Beograda. Nikolić je

bio blizak i sa Radoslavom Trlajićem Batom Trlajom, mada je Beogradom kruţila priĉa da su se njihdvojica zavadila neposredno pre zloĉina u "Interkontinentalu".

Nikolić je poznat i po bliskim vezama sa Andrijom Draškovićem.

Presuda bez milosti 29. novembar 2004

Ko je i zašto likvidirao Branka Jevtovića Jorgu(?) Tesna veza sa ljudima optuţenim zapucnjavu u "Interkontinentalu". Autoritet u svim krimnalnim strukturama.

Pišu: Zagorka Uskoković i SrĊan KraljevićI poslednje, bar za sada, spektakularno ubistvo na beogradskom asflatu vezano je za ime ŢeljkaRaţnatovića Arkana. U subotu, 30. oktobra ove godine, na Vraĉaru, ubijen je Branko Jevtović Jorga,momak , koga brojne, mahom kriminalne niti, vezuju za grupu optuţenu za likvidaciju u



"Interkontinentalu".

Veliki prijatelj Zorana Nedovića Šoka, koji je nekoliko meseci ranije uspeo da izbegne likvidaciju, i Zorana

Uskokovića Skoleta, ali i Andrije Draškovića, ubijen je po svim mafijaškim pravilima, na ulici, naoĉigledmnogobrojnih svedoka, ĉije izjave nisu, meĊutim, dovele do hvatanja ubice. Zloĉinac mu je prišao utrentuku dok je razgovarao mobilnim telefonom i nije obraćao paţnju na okolinu. Pa, i da jeste teško da bi umakao smrti. U beogradskom podzemlju odavno se zna, ako je neko namerionekog da ubije - spasa mu nema. Kad tad će biti likvidiran. To vrlo dobro znaju i Jevtovićevi prijatelji

Nedović i Drašković, pa su se okruţili telohraniteljima meĊu kojima su ĉak i aktivni policajci. Jorga je, meĊutim, išao sam. To je olakšavalo posao ubicama. Bio je siguran samo dok se, kako se priĉalo,

sa Nedovićem krio po Španiji. Onog trenutka kada je odluĉio da se vrati zloĉinci su mu bili za vratom.Zašto se Jevtović vratio posle gotovo ĉetvorogodišnjeg bekstva?

Jedni tvrde da je povratak dogovorio sa Nedovićem, drugi da mu je ponestalo para, treći da je bio siguran usvoje drugare Mikija i Gagija (Milan Đuriĉić i Dragan Nikolić), i njihovo uveravanje "da je vazduh ĉist".Za Jorgu (33) se tvrdilo da je dva sata pre ubistva Raţnatovića zajedno sa Mirkom Tomićem Bosancem,komandantu SDG pokušao da proda automobil "audi", odnosno da ga namame da izaĊe napolje. To im,meĊutim, nije uspelo. Na suĊenju su kasnije mnogi ispriĉali da su videli Jorgu. Tu informaciju je imala ipolicija , pa je i ona, pored "osvetnika" tragala za njim.

Okruţni sud u Beogradu nekoliko puta je pozivao Jevtovića kao svedoka, ali se poziv uvek vraćaoneuruĉen. Zatraţeno je i od MUP Srbije da utvrdi gde se nalazi, a odgovor je glasio: "Negde uinostranstvu"! Izruĉivanje Nikolića iz Austrije, ubistvo brata kljuĉnog svedoka Zvonka Mateovića i dolazak Jorge , dogodilo se nekako u isto vreme.

Jevtović je u sudnicu beogradske Palate pravde došao vidno nervozan. Dok je ĉekao poĉetak suĊenja ovaj ,

kako se predstavio, "trgovac domaćih fudbalera u zemljama Azije", bio je u društvu trećeoptuţenogĐuriĉića, koji na suĊenje dolazi sa slobode.

Jorga je opisao da je u trenutku zloĉina bio u obliţnjem restoranu ,"jeo kolaĉe ", a onda zaĉuo pucnjavu.Kada je istrĉao u hol ugledao je "momka u crnom sa pištoljem". Nije ga prepoznao meĊu optuţenima. - Video sam ĉoveka kako baulja ali nisam znao o kome se radi - priĉao je Jevtović koji je za pultom zasvedoke, istog dana, zamenio krunskog svedoka Zvonka Mateovića.- Podigao sam kaput i odneo u

garderobu. Nemajući kud, otišao sam ka kazinu.Jorga je, potom, objašnjavao zašto se dugo godina skrivao. Ponavljao je da mu je drţava ubila petoricudrugova da su mu anonimno pretili preko telefona da će proći kao Skole. - Kako Vam je drţava ubila petoricu drugova? - ineresovalo je sudiju Dragoljuba ĐorĊevića. - Ubijen je svako koga je Šešelj prozivao na televiziji - kratko je rekao Jorga.- Poznajem okrivljene iz

viĊenja, ali se nismo druţili. Nikog od optuţenih 15. januara nisam video u "Interkontinentalu", a naoptuţeniĉkoj klupi ne vidim ni trostrukog ubicu.

- Pa, Šešelj je sada u Hagu, nemate razloga da strahujete - konstatovao je predsednik Kriviĉnog veća. - Neka ga tamo, nek mu je sa srećom - odgovorio je Jorga. - Kako je on nekog pominjao tako su ubijani -

Tomić, Ćanda, Skole, Bodiš... Jorga je dva puta bio privoĊen posle ubistva Arkana, a i na kaputu optuţenog ubice Dobrosava Gavrića

pronaĊeni su njegovi otisci. Prvi put je zadrţan u pritvoru jer su policajci kod njega pronašli pištolj.Pregledom oruţja i veštaĉenjem barutnih ĉestica, meĊutim, utvrĊeno je da nije uĉestvovao u pucnjavi.Kada se obreo na slobodi, pokušao je na ode iz zemlje. Ipak, graniĉna policija ga je zadrţala i pod jakimobezbeĊenjem prebaĉen je za Beograd. U samici 29. novembra zadrţan je tri dana. Pušten je, a kad sukrenule likvidacije - pobegao je. Smrt ga je ĉekala da se vrati!Prema "Beloj knjizi" MUP Srbije o organizovanom kriminalu Zoran Nedović, koji ima bogatu kriminalnu

prošlost, voĊa je jedne od grupe u Beogradu. Ima samo jednog stalnog ĉlana Branka Jevtovića Jorgu. Zasvoje prljave poslove angaţuje pripadnike drugih klanova i jedan je od retkih koji "opstaje" i ima autoritet u

svim kriminalnim sredinama.

Policija tvrdi da je Nedović organizovao i vodio grupu Zorana Uskokovića Skoleta koji se i poslednjih dana

ţivota pojavljivao u Šokovoj piceriji "KT" na Beţanijskoj kosi.U svojim poslovima, Nedović je blizak i sa Goranom Mijatovićem Mitom, sadašnjim šefom grupe momakasa Beţanije, i Andrijom Draškovićem.

NEMA KOMENTAR

Borislav Pelević, predsednik Stranke srpskog jedinstva, nije ţeleo da komentariše Jorgino ubistvu. Samo je

kratko rekao: To me ne interesuje i neka pomru svi koji su ubili Arkana. General-major Milan Simić,naĉelnik SUP u Beogradu, naveo je da je Jevtović policiji poznat kao osoba iz kriminogene sredine i da sesve ĉini da se utvrde motivi, rasvetle sve ĉinjenice i pronaĊe ubica.



Sumnja zbog čitulje 30. novembar 2004.

U podzemlju se govorkalo da Arkanovog ubicu treba traţiti meĊu onima koji su seopraštali u ĉituljama. Jedan od njih bio je Zoran Uskoković Skole

Pišu: Zagorka Uskokovi i SrĊan Kraljević

UMEŠANOST kontroverznih biznismena Zorana Nedovića Šoka, a još više Andrije Draškovića uorganizaciju ubistva Ţeljka Raţnatovića Arkana, nikad zvaniĉno nije potvrĊena. Tu i tamo neko bi ihspomenuo, njihova imena ĉula su se i na samom suĊenju. Ipak, i dalje je ostala sumnja da li je to rekla-

kazala ili istina!

Ta ogovaranja u beogradskom podzemlju odnela su mnoge ţivote tokom devedesetih godina, ali i kasnije.Ipak, ĉinjenica je da su svi optuţeni, a zatim i oni koji su se našli na nišanu "osvetnika", bili u nekoj vezi sa

gore pomenutom dvojicom.

Glavna spona, kako se sada ĉini, bio je Zoran Uskoković Skole. Ne samo što je bio blizak sa Nedovićem iDraškovićem, već se tvrdilo da od njih prima i nareĊenja. Za Skoletovo ime vezivani su ne samo direktniakteri krvave drame od 15. januara 2000. godine, već i oni koji su potom ginuli na beogradskom asfaltu podnerasvetljenim okolnostima, u kiši osvetniĉkih metaka. Koliko god da je Uskoković bio glasan o svojoj nevinosti u Arkanovoj smrti, sumnje su bile sve veće iĉvršće. Govorilo se: "Arkana je ubio onaj koji mu je prvi dao ĉitulju". A, Skole je bio taj koji se meĊu

prvima poslednji put oprostio od Raţnatovića. Da li je to bilo dovoljno da ga i optuţe za njegovu smrtostalo je do danas nepoznato.

U policijskoj studiji o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji, pominje se klan sa Beţanijske koseĉiji je voĊa Zoran Nedović, zvani Šok, a jedini stalni ĉlan Branko Jevtović Jorga. Pored niza kriminalnihdela, kojima se, prema policijskim indicijama, ova ekipa bavila, navedeno je i da je Nedović organizovao itajno rukovodio grupom Zorana Uskokovića Skoleta. TAKO da se o toj vezi Šoka i Skoleta znalo poodavno. Bilo je poznato i da je Nedović vrlo nepoverljivaosoba "izuzetno konspirativna, koja veoma vodi raĉuna o tome koga će angaţovati za vršenje kriminalnihaktivnosti". Policija je za njega još tvrdila da ima "dugu kriminalnu prošlost i da je jedan od retkih koji jošopstaje i ima autoritet u svim kriminalnim sredinama".

Otuda je u Beogradu malo ko verovao da je Skole na svoju

ruku organizovao Arkanovu likvidaciju. Dodatnu sumnju unelo je i to što je Nedović odmah posletrostrukog ubistva u "Interkontinentalu" napustio zemlju iako je u svom domu na Beţanijskoj kosi ostaviosuprugu i decu. Tvrdilo se da je bio u Grĉkoj i na Kipru, te u Španiji, gde, navodno, ima razgranat posao,

odnosno lanac ugostiteljskih objekata.Tiho, kao što je i otišao, s vremena na vreme, Nedović se pojavljivao u Beogradu, uvek okruţenmnogobrojnim obezbeĊenjem u kojem su bili, kako bivši, tako i aktivni pripadnici MUP Srbije. On jedini i

nije, posle svega, okrenuo leĊa Skoletu. Gotovo svi su beţali od Uskokovića, plašeći se "osvetnika", a on je jedino, do svoje smrti, odlazio u Nedovićevu piceriju "KT" na Beţanisjkoj kosi. - Oko ovog restorana - priĉali su svedoci - kada bi Skole dolazio, Nedović bi organizovao tri prstenazaštite. Tu Uskokovića i nisu ubili, ali jesu vrlo brzo na Miljakovcu. Nije ga spaslo mnogobrojnoobezbeĊenje u kojem su, takoĊe, bili i policajci. Ako Skoleta nije spaslo obezbeĊenje, 27. jula ove godine jeste Zorana Nedovića Šoka. Neposredno prenapada Nedović je sa dvojicom telohranitelja, kod "Beogradske arene", u crnom "audiju A4", a pored njih

je išao još jedan telehranitelj, u "BMV". Na delu autoputa Beograd-Šid, kod iskljuĉenja za Ulicuomladinskih brigada i kruţnog toka na Novom Beogradu, iznenada su prišle ubice u crnom "audiju A8".AUTOMOBIL sa ubicama pribliţio se Nedovićevom vozilu. Zapraštali su meci iz "kalašnjikova" i iz

pištolja. Ubice su pucale na oba automobila. Meci su pogodili Nedovića (50), Duška Tanovića (44) iGorana Gordića (30), dok je smrtno ranjen telohranitelj Milutin Joviĉić (23), inaĉe student Više školeunutrašnjih poslova. Posle zloĉina, pošto su oštetili "audi A8" i nisu mogli da ga pokrenu, ubice u tamnim kombinezonima su

potrĉale prema Ulici omladinskih brigada kako bi otele drugo vozilo i nastavile bekstvo. Vozaĉ prvogautomobila - "mercedesa", nije su uplašio i nije stao, ali su kola iza, "opel kombu" uspeli da otmu. Odvezlisu se do Bulevara Avnoja, stali kod broja 71 (s druge strane "Beogradske arene") i napustili kola. Za sobom

su, u obliţnjem prolazu, pobacali "kalašnjikov" i pištolj, ali i "fantomke". Naravno, na oruţju nisu pronaĊeni nikakvi otisci. Za to vreme, Nedović i njegovi telohranitelji prebaĉeni su u Kliniĉko- bolniĉki centar "Beţanijska kosa".Lekari su utvrdili da ranjenima nisu pogoĊeni vitalni organi. Šok je sa telohraniteljima bio nekoliko dana u

bolnici, pod budnim okom policije. Na saslušanju u bolniĉkoj postelji, Nedović je policiji predao i svoj



pištolj za koji ima urednu dozvolu. Kasnijom policijskom istragom utvrĊeno je da je Nedović ili neko iz njegovog obezbeĊenja uspeo dauzvrati vatru napadaĉima. Zbog toga se i mislilo da je neko od napadaĉa ranjen. Zbog toga, policajci su

danima proveravali bolnice i privatne klinike ne bi li došli do "ranjenika". Ipak, opseţna potraga, kao imnogo puta pre toga, nije urodila plodom.

META I BODIŠ

NA meti se našao i Ţeljko Bodiš Ţeks (23), još jedan ĉlan ekipe Zorana Uskokovića Skoleta. Rafalima iz

"kalašnjikova" izrešetan je na Kanarevom brdu oko 14 ĉasova, 27. decembra 2000. godine, dok je bio ukolima.

Bodiš je sedeo na mestu vozaĉa metalik sivog "pasat karavana", parkiranog ispred kafića "Slon", u Borskojulici 13 b, kada mu je prišao automobil, bordo "audi 80" sa trojicom napadaĉa. U ţrtvu su ispalili oko 40hitaca kalibra 7,62 mm, a potom su munjevito pobegli ka raskrsnici ulica Borske i Bogdana Ţerajića.Smrtno ranjenom Skoletovom prijatelju u pomoć su pritekla dva prolaznika i automobilom ga prevezla u

Urgentni centar gde je sat vremena kasnije preminuo.

Na nišanu i u zatvoru 01. decembar 2004.

Andrija Drašković tvrdi da su ĉak i u zatvoru, gde je leţao zbog ubistva Zvonka Plećića,

pokušavali da ga likvidiraju! Zašto nije do kraja razjašnjeno ubistvo u beogradskomrestoranu "Rojal knez".

Pišu: Zagorka Uskoković i SrĊan KraljevićKONTROVERZNI biznismen Andrija Drašković, u toku svoje dvadesetogodišnje karijere, mahom sa onestrane zakona, stekao je puno neprijatelja. Pojedini mu poodavno ţele smrt, a i on sam je okrvavio ruke. NJegovo ime mnogi su pominjali i oko organizacije trostruke likvidacije u hotelu "Interkontinental", a

planirao je, kako je posvedoĉio i bivši naĉelnik tajne srpske policije Radomir Marković, i ubistvopredsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja (!). Draškovića su mnogi drţali na nišanu, a on jetvrdio da su ĉak i u zatvoru - gde je leţao zbog ubistva Surĉinaca Zvonka Plećića Pleće - pokušali da mudoĊu glave. Pored Arkanove, Plećićeve, planiranja Šešeljeve, sumnjiĉili su ga i za likvidaciju voĊe surĉinskog klanaZorana Šijana. Sve zamke je uspeo da izbegne. Ipak, ubistvom kuma Todora Gardaševića poslata mu jeozbiljna opomena.Kum Andrije Draškovića Todor Gardašević ubijen je 5. jula 2000. godine, oko 20.50, na Dunavskom keju

kod hotela "Jugoslavija". Dok je išao ka svom parkiranom automobilu "opel omega" prišala su mu dvanapadaĉa. - Gde si?! Dugo se nismo videli - rekao je jedan od mladića. Rukovali su se, a drugi mladić, koji je sve vreme ćutao, izvukao je pištolj i zapucao. Tri od ĉetiri metka

pogodila su ovog Budvanina. Ubice su posle zloĉina pobegle ka Zemunu. Mnogo godina kasnije saznalo seda su Gardaševića ubili "vojnici" Dušana Spasojevića Šiptara, koji su tu, kao i mnoge druge likvidacije,

detaljno opisali tokom policijske akcije "Sablja".

BUDVANSKI biznismen, koga su zvali i Toša Snaga, bio je u mladosti sportista i jedno vreme je igraokošarku u lokalnom KK Mogrenu. U Beogradu je ţiveo petnaestak godina i vaţio je za snalaţljivog ĉoveka

u poslovnim vodama. Drţao je i restoran u Budvi, a vodio je i vaţan deo poslova svoga kuma Draškovića.Bio mu je desna ruka.

- Ubili su mi kuma koji ni mrava nije zgazio, samo zato što je bio uz mene - ispriĉao je kasnije AndrijaDrašković. - Prijatelje mi ubijaju ĉim ih predsednik radikala Vojislav Šešelj spomene na televiziji. Neko misve vreme "pakuje stvari".

I tada se nagaĊalo da je ubistvo Gardaševića ustvari prvi korak ka likvidaciji samog Draškovića. Spasao ga je jedan drugi zloĉin. Ovog puta on je bio taj koji je povukao oroz. I ne samo on, već i njegov drugi kumAleksandar Golubović Batanko. Zloĉin u poznatom restoranu "Rojal Knez" dogodio se 11. septembra 2000. godine. Drašković je satadašnjom nevenĉanom suprugom Elenom Mijatović i Golubovićem bio na ruĉku. U samom restoranu, a iispred, bilo je njegovo obezbeĊenje. U jednom trenutku naišao je Zvonko Plećić koji je bio pod uticajemalkohola.

Surĉanac je prvo seo za šank, a onda, kada je ugledao društvo za stolom u uglu, prišao im i poĉeo da sesvaĊa. Optuţivao je Draškovića da mu je ubio prijatelja Zorana Šijana, jugoslovenskog proslavljenog kik -



boksera. Šta se taĉno posle dogodilo postoji samo verzija Draškovića, njegove nevenĉane supruge i kumaGolubovića, dok su konobari na suĊenju ćutali. Tvrdili su da ništa nisu ĉuli ni videli, u ionako tihom restoranu. Interesantno je da su direktni akteri tvrdilida je bilo svaĊe, ali ipak niko od osoblja "ništa nije ĉuo", iako je prepirka trajala gotovo pola sata. Poslezloĉina Drašković i njegovo društvo se pokupilo i pobeglo. Policija im je ubrzo ušla u trag u jednoj kući naVoţdovcu i pohapsila ih. Tada je naĊeno i "brdo" oruţja u domu Elene Mijatović, u centru Beograda, ukojem je ona ţivela sa Draškovićem. Deo naoruţanja iste veĉeri bio je odnet u obliţnju kuću, kod Eleninekomšinice i prijateljica. Pripadnici SUP Beograd su sve zaplenili. OD samog poĉetka policija je bila uverena da su Drašković i Golubović sa umišljajem ubili Plećića - s

leĊa! Takva kriviĉna prijava je i napisana. Na prvom suĊenju, Kriviĉno veće Okruţnog suda u Beogradu proglasilo ga je krivim i osudilo na devetoipogodišnju robiju. Na ovakvu odluku suda ţalili su se advokati, ali i tuţilac. Vrhovni sud preinaĉio je presudu i dodaoDraškoviću još dve i po godine, ukupno 12 godina zatvora. Onda je krenula pravna rašomonijada. Upućena

je ţalba Saveznom sudu koji je ukinuo presudu i naloţio novi proces. Usledio je neverovatan obrt. Isti sudski veštaci, koji su na prvobitnom suĊenju tvrdili da je Plećić ubijen sleĊa, a potom "overen" - sada su promenili "ploĉu". Ostavljena je mogućnost da se u sekundi okrenuo, akad je poĉeo da pada da ga je jedan od metaka pogodio u potiljak! Interesantno je i da se nije znalo ko jekonkretno kriv za Plećićevu smrt - Drašković ili Golubović, jer su obojica pucala!

Javnost je bila zgranuta. Mnogi su sumnjali u verziju veštaka, jer je sve hice Plećić dobio u leĊa i potiljak.Ipak, presuda je ostala, a reakcija ne samo "surĉinaca", već i "arkanovaca" bila je gotovo istovetna: - Pravda svakog stiţe kad-tad!

JORGA UBIO ŠIJANA? U BEOGRADSKOM podzemlju od samog poĉetka, a poslednjih godina sve intenzivnije, ubistvo voĊesurĉinskog klana Zorana Šijana povezivano je sa Zoranom Uskokovićem Skoletom i AndrijomDraškovićem. Poodavno se šuška i da je ubica bio Branko Jevtović Jorga, koji je tu likvidaciju odradio ponalogu gore navedene dvojice.

Kumovi sa legitimacijom 02. decembar 2004

Nema odgovora na pitanje kako je Drašković mogao da ima legitimaciju DB Srbije. U podzemlju širom Evrope priĉalo se da Andrija Drašković stoji iza pucnjave u"Interkoninentalu".


KAKO sam ja koga prozivao javno, tako je on likvidiran posle nekoliko dana. Ćanda, Skole Uskoković...Stalo je kod Andrije Draškovića. On je sluĉajno pao u zatvor. Ovako je dr Vojsilav Šešelj, predsednik Anketnog odbora Savezne skupštine, koja je ispitivala ubistvoministra vojnog Pavla Bulatovića, na jednoj od sednica objasnio situaciju posle Arkanove smrti.Sagovornik mu je tog trenutka bio policijski pukovnik Milenko Erĉić.Dalji razgovor je tekao ovako: Erĉić: Nije on sluĉajno pao u zatvor. Šešelj: Neplanirano je ubio Zvonka Plećića. Kaţem neplanirnao, zato što bi ga drugaĉije ubio da jeplanirao. Da li imate podataka da je i mene hteo da ubije?

Erĉić: Zvaniĉno ne, ali nezvaniĉno da.Andrija Drašković je posle ubistva Plećića pokušao da pobegne. Nalazio se u jednom iznajmljenom stanu na Banjici. Došli smo do podataka gde se nalazi. U ranim jutarnjim ĉasovima smo razvalili taj stan, upali unutra i uhapsili njega i sotale, koji su se tu zatekli. Inaĉe,

planirao je da beţi, da otputuje. Erĉić je govorio i o samoj indiciji da je Drašković umešan u organizaciji ubistva Ţeljka Raţnatovića: - On je bio jedan od mogućih koji ima motiv da organizuje ekipu, a to zbog toga što je sa dobrim delom

ovih uhapšenih bio i Uskoković i Drašković. Oni su bili , neki u svojstvu telohranitelja, neki u svojstvu prijatelja, sa njima. To je jedino ukazivalo da je moguće da bi mogao da bude eventualno ĉovek koji biimao motiv da to uradi, odnosno organizuje. MeĊutim, konkretnih dokaza i materijala za sud nije bilo! O Draškovićevoj umšanosti u ubistvo Arkana priĉao je, pa ĉak svedoĉio i na sudu Vojsilav Jekić, bivšinaĉelnik lozniĉke policije. Interesantno je da su ga kao vaţnog svedoka ĉuvali upravo "Arkanovi

tigrovi".NJegov iskaz dat u Palati rpavde izazvao je svojevrsni preokret na ovom spektakularnom procesu.

JEKIĆ je trostruki zloĉin u "Interkontinentalu" , odnosno organizaciju Raţnatovićeve smrti, dirketnooptuţio Andriju Draškovića i bivšeg šefa tajne srpske policije Rdomira Markovića. Jednog od optuţenih ,Milana Đuriĉića Mikija opisao je kao "policijskog cinkaroša". Bivši naĉelnik OUP Loznica ustvrdio je i da



je kritiĉne veĉeri 15. januara 2000. godine pored Mikija, Dragana Nikolića Gagija u Loznici sa njima video

i Andriju Draškovića, odnosno da su mu njih dvojica rekli da je tu i pokazali na crveni dţip. Kao svedoci, potom, u sudu su saslušani Drašković i Rade Marković i obojica su negirala vezu sazloĉinom. A, u razgovoru sa dr Šešeljem ,pred Anketnim odborom Savezne skupštine, bivši naĉelnik srpskeDrţavne bezbednosti ovako je izneo svoja saznanja o Arkanovom ubistvu: - Andrija Drašković je nekako povezan sa ubistvom Arkana. I Voja Jekić je rekao da ga je video u Loznici,odnosno ĉuo da je tamo, a zatim ga i video u autu. Andrija je morao da beţi iz zemlje. MeĊutim,Andrija,izgleda, nije bio u nekim dobrim odnosima ni sa crnogorskom policijom, niti sa crnogorskom DB, mada je

stalno pokušavao tog Raspopovića meni da dovede ovamo, sa kojim je bio u nekoj vezi.

REĈ je o Belom Rspopoviću, jakom figurom crnogorske Drţavne bezbednosti, ali i ĉovek koji je biogotovo u svim poslovima sa one strane zakona, koji su donosili enormnu dobit. Ubijen je pod

nerasvetljenim okolnostima. A, osim što je pokušavao da "spoji" Belog i Radeta, Drašković je ĉinio id rugestvari. Marković je ovkao opisao svoj odnos sa ovim kontroverznim biznismenom: - Mislim da su samo priĉe da je Andrija bio dobar sa crnogorskom DB. NJima je govorio da je dobar samnom i koristio prilik u da mene uvek pozove kada je u društvu sa njima, kao "Rade, kako si ?". Kaţem mu"Hvala, dobro!" Moj mobilni telefon nije bio tajna. Uglavnom je zloupotrebljavao to naše poznanstvo.Inaĉe, nismo bili prijatelji, da jesmo, ja sada ne bih govorio- ćutao bih!

Ipak, za Draškovića se govorilo da je tajni saradnik srpske policije , da ima legitimaciju DB, da mu je ĉak idţip "ukrašen" policijskim plavo-crvenim svetlima...Niko niakd nije odgovorio i na pitanje kako je to

Marković Draškoviću, u vreme NATO bombardovanja, dao potvrdu da je pripadnik Resora drţavne bezbednosti i znaĉku Sluţbe?! O umešanosti Draškovića u ubistvu Arkana priĉalo se i u Italiji. Mafijaš-pokajnik i svedok-saradnik

Đuzepe Leo ispriĉao je istraţnom sudiji italijanskog suda da je "ĉuo od Draškovića da su posle ubistvaArkana u Beogradu iz zasede ubijeni neki Draškovićevi ljudi". Razlog za to je, kako je objasnio Leo, taj što je "Drašković smatran naruĉiocem Arkanovog ubistva". Leo je izneo i jedan detalj da je posle Arkanove smrti sedeo u jednom lokalu sa Draškovićem i da je ovaj"postao veoma uznemiren kada je u restoran ušao Arkanov sin". Drašković je tog trenutka izašao, ali se

plašio da ide svojim kolima, već je išao sa Leovim obezbeĊenjem. Sve ovo, kako je ispriĉao Leo, uverila jeovog italijanskog svedoka-saradnika da je "Drašković umešan u Arkanovo ubistvo".

NAPAD

NA autoputu Šid - Beograd, 24. oktobra ove godine, oko 16 sati, izvršen je oruţani napad na AndrijuDraškovića i kolonu vozila u kojoj je on bio sa obezbeĊenjem. Iz kola u pokr etu i rafalima iz

"kalašnjikova" napadaĉi su pokušali da likvidiraju ovog kontroverznog biznismena. On je prošao bezogrebotine, ali je ubijen njegov telohranitelj Dejan Ţivanĉević, dok su ostali momci iz obezbeĊenja prošli

sa lakšim povredama. Interesantno je da je napad na Draškovića bio identiĉan napadu na Zorana Nedovia Šoka, nekoliko meseciranije. Obojica su izbegla smrt, obojicu su ĉuvali bivši i aktivni policajci i obojica su dovoĊena u vezu saubistvom Ţeljka Raţnatovića Arkana.

Ubice pred sudom 03. decembar 2004

Nejasno je da li postoje "Arkanovi osvetnici". Podzemlje, posle ubistva premijera i

hapšenja kriminalaca, isplivalo pred pravdu i javnost.


DO danas je ostalo nejasno da li "Arkanovi osvetnici" postoje. Policija je u akciji "Sablja" otkrila da se izavećine ubistva kriju "zemunci" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Istraga je rasvetlila iko je ĉuveni NN poĉinioci. To su Sretko Kalinić, Vladimir Milisavljević Vlada Budala i braća Miloš iAleksandar Simović. Za ĉiji su raĉun oni radili - ne zna se! Kao ni ko im je nalogodavac.

Klupko o izvršiocima nagomilanih ubistava poĉelo je da se odmotava posle ubistva srpskog premijeraZorana ĐinĊića, 12. marta 2003. godine. Stvari o kojima se do tada samo šuškalo u podzemlju poĉele su uvanrednom stanju da isplivavaju u javnost.

Veliku pomoć u otkivanju zlodela dali su zaštićeni svedoci Miladin Suvajdţić Đura Mutavi, ZoranVukojević Vuk i LJubiša Buha Ĉume. Naširoko o ubistvima Spasojevićeve grupe priĉali su i sudiji MarkuKljajeviću u Specijalnom sudu i optuţeni "zemunci" Saša Petrović i Nikola Bajić. U policiji je o ubistvimana beogradskim ulicama priĉao i Dušan Krsmanović, koji sada negira da je to dobrovoljno uradio. Prema svedoĉenjima u Specijalnom sudu glavni ubica Dušana Spasojevića bio je Sretko Kalinić, osmi



optuţeni za atentat na premijera ĐinĊića. Ovaj mladić (30), pre "Sablje" je skoro bio nepoznat beogradskom podzemlju. RoĊen u Zadru, neosuĊivan tereti se za 13 kriviĉnih dela. Tokom policijske istrage otkriveno je da je organizator ubistava Dušan Spasojević, meĊutim, u optuţnici jeostao samo njegov prijatelj Milorad Ulemek Legija.

U NovosaĊanina Branislava Lainovića Dugog, 20. marta 2000. godine ispred hotela "Srbija", hice iz pištolja je ispalio Miloš Simović. Organizator Milorad Ulemek Legija angaţovao je i ubicu i pomagaĉe -

Aleksandra i Miloša Simovića, LJubišu Buhu Ĉumeta, Nikolu Bojića, Milana Jurišića, Miladina SuvajdţićaĐuru Mutavog, Sretka Kalinića i Vladimira Milisavljevića. KOMANDANT Srpske garde ubijen je po Spasojevićevoj ţelji jer je dobio informaciju da namerava da muukloni saradnika u Novom Sadu - Miladina Suvajdţića. Prema priĉama, Lainović bi za smrt optuţioŠiptara. Rafale u Zorana Uskokovića Skoleta i njegovog telohranitelja policajca Miloša Stevanovića, 27. aprila2000. godine, ispalili su Kalinić i Bojić. U jurnjavi su uĉestvovali i braća Simović, Milisavljević, Jurišić iDušan Krsmanović.

Nikola Bajić (35), ugostitelj, optuţen je za uĉešeće u smrt Zorana ĐinĊića i za ubistva Gardaševića,Lainovića, Uskokovića i Stevanovića. On je, meĊutim, negirao uĉešće (mnogi su priĉali da je kao dobar vozaĉ uĉestvovao u mnogim ubistvima), ali je priĉao o likvidaciji Uskokovića. - Kod Skoletovog ubistva angaţovano je pet naruĉilaca i dva organizatora, a meni je sve to napakovano -

naveo je Bajić. - Uĉestvovalo je više od 50 ljudi i svi su na slobodi. Ne mogu da navedem imena jer je previše škakljivo. Sa druge strane, ne gradim svoju sreću na tuĊoj nesreći i neću da uvlaĉim te ljude u ovu

priĉu.Ubica Budvanina Todora Gardaševića, kuma kontroverznog biznismena Andrije Draškovića, prema

optuţnici jeSretko Kalinić, a organizator je Milorad Ulemek Legija. Pomagaĉi su te veĉeri 5. jula 2000. godine biliMiloš i Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Dušan Krsmanović i Nikola Bojić. GARDAŠEVIĆ je ubijen po nalogu Spasojevića zato što je bio Draškovićev kum. I Andrija je smetaoŠiptaru, ali voĊa ganga iz Šilerove nije uspeo da ga likvidira. Kako stoji u optuţnici Specijalnog tuţilaštva saizvršioci ubistva Ţeljka Bodiša Ţeksa su Miloš i Aleksandar Simović i Vladimir Milisavljević. Pomagaĉi u ovom zloĉinu od 27. decembra 2000. godine DušanKrsmanović, Milan Jurišić Jure, Milan Glišović i ĐorĊe Slavković. O Kaliniću je govorio Saša Petrović, osumnjiĉen za zloĉinaĉko udruţivanje i pomaganje u ubistvu SrĊanaLJujića, 20. novembra 2000. godine kod hotela "Hajat". Ovaj "zemunac" je govorio da je Zadranin ubio iZorana Davidović Ćandu, Radoslava Trlajića Batu Trlaju, Mirka Tomića Bosanca, iako mu se ova zlodela

ne stavljaju na teret po optuţnici. - Spasojević je do 2002. krio Kalinića i nije dozvoljavao da iko sazna kako izgleda - objašnjavao je

Petrović. - Kalinić je bio glavni ubica. Ubio je Lainovića, Gardaševića. Sve sam to saznao liĉno Kalinića iod Mileta Lukovića.

POTERNICE

MNOGI od optuţenih za ubistva na beogradskim ulicama i "kostur" "zemunskog klana" nalaze se naslobodi. Za njima je raspisana Interpolova poternica, ali već skoro dve godine nijednom od njih policija nemoţe da uĊe u trag.

Slobodno se šetaju Sretko Kalinić, braća Miloš i Aleksandar (28) Simović, Milan Jurišić Jura (30),Vladimir Milisavljević Vlada Budala (28) i Milan Glišović Milanĉe (31).

MISTERIJE

DO danas nisu rasvetljena ubistva prijatelja Ţeljka Raţnatovića Arkana. Misterije su likvidacije Milana

ĐorĊevića Bombone i dvojice njegovih prijatelja, Slavka Mijovića Mije Pijuka, a do kraja treba da serasvetli i smrt Dalibora Mateovića. ĐorĊevićevo ubistvo nije rasvetljeno iako je MUP Srbije za bilo kakvuinformaci ju koja bi dovela do poĉinioca nudio nagradu od 300.000 maraka.(KRAJ)

zakon srpske mafije-feljton novosti

Documents