www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON

O UPRAVNIM SPOROVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 111/2009)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet i cilj zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuje se predmet upravnog spora, nadlenost za reavanje upravnih sporova, stranke,

pravila postupka, pravna sredstva i izvrenje donetih sudskih presuda.

Ovim zakonom obezbeuje se sudska zatita pojedinanih prava i pravnih interesa i zakonitost reavanja

u upravnim i drugim Ustavom i zakonom predvienim pojedinanim stvarima.

Pravinost suenja u upravnom sporu

lan 2

U upravnom sporu sud odluuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi injenica utvrenih na

usmenoj javnoj raspravi.

Predmet upravnog spora

lan 3

U upravnom sporu sud odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je

predviena drugaija sudska zatita.

U upravnom sporu sud odluuje i o zakonitosti konanih pojedinanih akata kojima se reava o pravu,

obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u odreenom sluaju zakonom nije

predviena drugaija sudska zatita.

Sud u upravnom sporu odluuje i o zakonitosti drugih konanih pojedinanih akata kada je to zakonom

predvieno.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju se i na druge akte protiv kojih se moe

voditi upravni spor.

Odreenje upravnog akta

lan 4

Upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinani pravni akt kojim nadleni organ, neposrednom

primenom propisa, reava o odreenom pravu ili obavezi fizikog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u

upravnoj stvari.

Odreenje upravne stvari

lan 5

Upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinana nesporna situacija od javnog interesa u kojoj

neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se budue ponaanje stranke autoritativno pravno

odredi.

Odreenje nadlenog organa

lan 6

Nadlenim organom, u smislu ovog zakona, smatraju se dravni organi, organi autonomne pokrajine i

jedinice lokalne samouprave, privredna drutva, javna i druga preduzea, ustanove, organizacije i

pojedinci, kao i posebni organi, kada u vrenju javnih ovlaenja reavaju u upravnim stvarima.

Obaveznost pravnosnanih presuda

lan 7

Presuda doneta u upravom sporu je obavezujua.

Protiv presude donete u upravnom sporu ne moe se izjaviti alba (pravnosnana presuda).

II NADLENOST I SASTAV SUDA

Upravni sud

lan 8

Upravni spor reava Upravni sud.

Upravni sud odluuje u veu od tri sudije, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Vrhovni kasacioni sud

lan 9

U postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odluuje Vrhovni

kasacioni sud.

Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu od tri sudije.

III STRANKE U UPRAVNOM SPORU

Stranke

lan 10

Stranke u upravnom sporu jesu tuilac, tueni i zainteresovano lice.

Tuilac

lan 11

Tuilac u upravnom sporu moe da bude fiziko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim

aktom povreeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes.

Dravni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog

drutva sa ovlaenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica,

mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o kojima se reavalo u upravnom

postupku.

Ako je upravnim aktom povreen zakon na tetu javnog interesa, upravni spor moe da pokrene nadleni

javni tuilac.

Ako su upravnim aktom povreena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili

jedinice lokalne samouprave, upravni spor moe da pokrene i nadleno javno pravobranilatvo.

Tueni

lan 12

Tueni u upravnom sporu jeste organ iji se upravni akt osporava, odnosno organ koji po zahtevu,

odnosno po albi stranke nije doneo upravni akt.

Zainteresovano lice

lan 13

Zainteresovano lice jeste lice kome bi ponitaj osporenog upravnog akta neposredno bio na tetu.

IV PREDMET UPRAVNOG SPORA

Konani upravni akt

lan 14

Upravni spor moe se pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu.

Upravni spor moe se pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena alba u

upravnom postupku.

utanje uprave

lan 15

Upravni spor moe se pokrenuti i kada nadleni organ o zahtevu, odnosno albi stranke nije doneo

upravni akt, pod uslovima predvienim ovim zakonom.

Povraaj oduzetih stvari i naknada tete

lan 16

U upravnom sporu moe se traiti i povraaj oduzetih stvari i naknada tete koja je tuiocu naneta

izvrenjem akta koji se osporava.

V POKRETANJE SPORA

Tuba

lan 17

Upravni spor pokree se tubom.

Opti rok za podnoenje tube

lan 18

Tuba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi ili u

zakonom propisanom kraem roku.

Rok iz stava 1. ovog lana vai i za organ ovlaen za podnoenje tube, ako mu je upravni akt

dostavljen.

Ako organu ovlaenom za podnoenje tube, odnosno zainteresovanom licu nije dostavljen upravni akt,

organ, odnosno zainteresovano lice moe podneti tubu, u roku od 60 dana od dana dostavljanja

upravnog akta stranci.

Rok za podnoenje tube zbog utanja uprave

lan 19

Ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema albe ili u zakonom odreenom kraem roku,

nije doneo reenje po albi stranke protiv prvostepenog reenja, a ne donese ga ni u daljem roku od

sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga

roka moe podneti tubu zbog nedonoenja zahtevanog akta.

Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predvienom zakonom kojim se ureuje opti

upravni postupak, doneo reenje protiv kojeg nije dozvoljena alba, a ne donese ga ni u daljem roku od

sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka moe podneti tubu zbog

nedonoenja zahtevanog akta.

Predaja tube

lan 20

Tuba se predaje nadlenom sudu neposredno ili preko pote.

Predaja tube u obliku elektronskog dokumenta smatra se neposrednom predajom sudu.

Tuba se moe izjaviti i na zapisnik kod suda.

Dan predaje tube poti preporueno, odnosno dan izjavljivanja tube na zapisnik smatra se kao dan

predaje sudu.

Ako tuba nije predata nadlenom sudu u zakonom propisanom roku, nego drugom sudu ili drugom

organu, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka za podnoenje tube, smatrae se kao da je

blagovremeno podneta, ako se njeno podnoenje drugom sudu ili drugom organu moe pripisati neznanju

ili oiglednoj omaci podnosioca.

Za vojna lica koja se nalaze u Vojsci Srbije, dan predaje tube vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi smatra se

kao dan predaje sudu.

Odredba stava 6. ovog lana odnosi se i na civilna lica zaposlena u Vojsci Srbije koja su na slubi u

vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama u mestima u kojima ne postoji redovna pota.

Postupanje sa elektronskim dokumentima

lan 21

Stranka sudu moe predati tubu i drugi podnesak i u obliku elektronskog dokumenta, u skladu sa

zakonom.

Sud moe dostaviti akte stranci u obliku elektronskog dokumenta, uz prethodni izriit pristanak stranke.

Postupanje sa elektronskim dokumentima obavlja se u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski

dokument.

Ako elektronski dokument koji je predat sudu ne moe biti proitan ili ne ispunjava tehnike uslove iz stava

5. ovog lana, sud e o tome bez odlaganja obavestiti podnosioca, pozvati ga da podnesak uredi u

ostavljenom roku i ukazati mu na posledice takvog proputanja.

Nain, tehnike uslove predaje i utvrivanje vremena predaje podnesaka i dostave akata u obliku

elektronskog dokumenta, kao i druga pitanja vezana za postupanje sa elektronskim dokumentom, blie se

ureuju Sudskim poslovnikom.

Ako je zakonom propisano da akt treba da bude potpisan od strane odreenog lica, smatra se da je taj

uslov ispunjen za akt u obliku elektronskog dokumenta, kada je na kraju elektronskog dokumenta

navedeno ime i prezime odgovarajueg lica i elektronski dokument je potpisan kvalifikovanim elektronskim

potpisom tog lica.

Sadrina tube

lan 22

Tuba mora da sadri ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedite tuioca,

oznaenje upravnog akta protiv koga je tuba podneta, razloge zbog kojih se tuba podnosi, predlog u

kom pravcu i obimu se predlae ponitavanje upravnog akta, kao i potpis tuioca.

Uz tubu mora da se priloi original ili kopija akta protiv koga se tuba podnosi.

Uz tubu podnetu zbog utanja uprave prilae se kopija zahteva, odnosno albe, kopija zahteva o

naknadnom traenju iz lana 19. ovog zakona i dokaz o predaji ovih podnesaka nadlenom organu.

Ako se tuba podnosi preko punomonika, uz tubu obavezno se prilae i original punomoja.

Ako se tubom trai povraaj stvari ili naknada tete, u tubi se mora opredeliti odreen zahtev u pogledu

stvari ili visine pretrpljene tete.

Uz tubu se podnosi i po jedan primerak tube i priloga uz tubu, za tueni organ i za svako

zainteresovano lice, ako takvih ima.

Tuba moe sadravati i pozivanje na injenice na kojima tuilac zasniva svoj zahtev iz tube.

Odlono dejstvo tube

lan 23

Tuba, po pravilu, ne odlae izvrenje upravnog akta protiv koga je podneta.

Po zahtevu tuioca, sud moe odloiti izvrenje konanog upravnog akta kojim je meritorno odlueno u

upravnoj stvari, do donoenja sudske odluke, ako bi izvrenje nanelo tuiocu tetu koja bi se teko mogla

nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela vea ili

nenadoknadiva teta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Izuzetno, stranka iz upravnog postupka moe traiti od suda odlaganje izvrenja upravnog akta i pre

podnoenja tube:

1) u sluaju hitnosti;

2) kada je izjavljena alba koja po zakonu nema odlono dejstvo, a postupak po albi nije okonan.

Po zahtevu za odlaganje izvrenja sud odluuje reenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema

zahteva iz st. 2. i 3. ovog lana.

Razlozi za pokretanje upravnog spora

lan 24

Upravni akt moe se pobijati tubom u upravnom sporu zbog nezakonitosti, i to ako:

1) u aktu nije uopte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opti akt;

2) je akt doneo nenadleni organ;

3) u postupku donoenja akta nije postupljeno po pravilima postupka;

4) je injenino stanje nepotpuno ili netano utvreno ili ako je iz utvrenih injenica izveden nepravilan

zakljuak u pogledu injeninog stanja;

5) je u aktu koji je donet po slobodnoj oceni, organ prekoraio granice zakonskog ovlaenja ili ako takav

akt nije donet u skladu sa ciljem u kojem je ovlaenje dato.

Tuba se moe podneti i radi utvrenja da je tueni ponovio svoj raniji akt koji je ve poniten presudom,

kao i radi utvrenja nezakonitosti donetog akta koji je bez pravnog dejstva.

VI PRETHODNI POSTUPAK

Odbacivanje tube zbog njene neurednosti

lan 25

Ako je tuba nepotpuna ili nerazumljiva, sudija pojedinac pozvae tuioca da u ostavljenom roku otkloni

nedostatke tube i ukazae mu na posledice ako ne postupi po zahtevu suda.

Ako tuilac u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke u tubi koji spreavaju rad suda, sudija pojedinac iz

stava 1. ovog lana reenjem e odbaciti tubu kao neurednu, ako ne nae da je osporeni upravni akt

nitav.

Ako sudija pojedinac propusti da odbaci tubu kao neurednu, to e uiniti vee suda.

Odbacivanje tube iz drugih zakonskih razloga

lan 26

Sudija pojedinac reenjem e odbaciti tubu i ako utvrdi:

1) da je tuba podneta neblagovremeno (lan 18) ili pre vremena (lan 19);

2) da akt koji se tubom osporava ne predstavlja akt o ijoj zakonitosti se odluuje u upravnom sporu (lan

3);

3) da uz tubu podnetu zbog utanja uprave nisu priloeni svi dokazi (lan 22. stav 3);

4) da se upravnim aktom koji se tubom osporava ne dira oigledno u pravo tuioca ili u njegov na zakonu

zasnovani interes (lan 11. stav 1);

5) da je posle podnoenja tube osporeni akt poniten po tubi druge stranke;

6) da se protiv upravnog akta koji se tubom osporava mogla izjaviti alba, a alba nije uopte ili nije

blagovremeno izjavljena, ili je alilac odustao od albe u toku drugostepenog postupka;

7) da ve postoji pravnosnana sudska odluka doneta u upravnom sporu o istoj stvari.

Ako sudija pojedinac propusti da odbaci tubu iz razloga iz stava 1. ovoga lana, to e uiniti vee suda.

Pravo na prigovor protiv odbacivanja tube

lan 27

Protiv reenja sudije pojedinca kojim se odbacuje tuba po l. 25. i 26. ovog zakona, podnosilac tube ima

pravo na prigovor u roku od osam dana od dostavljanja reenja.

O prigovoru iz stava 1. ovog lana odluuje posebno vee suda sastavljeno od troje sudija, posle odrane

usmene javne rasprave, ako je podnosilac prigovora zahtevao odravanje rasprave.

Posebno vee suda iz stava 2. ovog lana o prigovoru odluuje reenjem.

Reenjem se prigovor odbacuje ako je izjavljen neblagovremeno ili od neovlaenog lica.

Ako vee iz stava 2. ovog lana odbije prigovor, reenje o odbacivanju tube postaje pravnosnano.

Ako vee iz stava 2. ovog lana uvai prigovor, ponitie reenje o odbacivanju tube, a postupak pred

sudom e se nastaviti.

Ponitenje upravnog akta u prethodnom postupku

lan 28

Ako sud ne odbaci tubu na osnovu lana 25. stav 2. ili lana 26. ovog zakona, a nae da osporeni

upravni akt sadri takve nedostatke u obliku i sastavnim delovima koji akt ine oigledno nezakonitim,

moe presudom ponititi akt i bez dostavljanja tube na odgovor, uz pozivanje tuenog da se prethodno

izjasni.

Ako tueni u sluaju iz stava 1. ovog lana sam poniti ili izmeni osporeni akt, sudija pojedinac e po

pribavljenoj izjavi tuioca da je zadovoljan naknadno donetim reenjem, doneti reenje o obustavljanju

postupka, shodnom primenom odredaba lana 29. ovog zakona.

U pogledu pravne zatite protiv reenja sudije pojedinca o obustavljanju postupka, shodno se primenjuju

odredbe lana 27. ovog zakona.

Udovoljavanje tubenom zahtevu od strane tuenog

lan 29

Ako tueni u toku sudskog postupka donese drugi akt kojim se menja ili ponitava upravni akt protiv kojeg

je upravni spor pokrenut, kao i ako u sluaju iz lana 19. ovog zakona naknadno donese prvostepeni

odnosno, drugostepeni upravni akt, taj organ e, pored tuioca, istovremeno izvestiti i sud.

U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e pozvati tuioca da u roku od 15 dana od dana prijema poziva

dostavi sudu pisanu izjavu o tome da li je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ostaje pri tubi i u kom

obimu, odnosno da li tubu proiruje i na novi akt.

Ako tuilac blagovremeno dostavi sudu pisanu izjavu da je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ako ne

da izjavu u roku iz stava 2. ovog lana, sud e doneti reenje o obustavljanju postupka.

Ako tuilac izjavi da novim aktom nije zadovoljan, sud e nastaviti postupak.

Odgovor na tubu i reavanje spora bez spisa

lan 30

Ako tubu ne odbaci na osnovu lana 25. stav 2. ili lana 26. ovog zakona, niti poniti akt po lanu 28.

stav 1. ovog zakona odnosno ne oglasi nitavim po lanu 42. stav 3, sud e po jedan primerak tube sa

prilozima dostaviti na odgovor tuenom i zainteresovanim licima, ako ih ima.

Odgovor iz stava 1. ovog lana daje se u roku koji sud odredi u svakom pojedinom sluaju, s tim to sud

ne moe odrediti rok dui od 30 dana od dana dostavljanja tube na odgovor.

U ostavljenom roku tueni je duan da dostavi sudu sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora i

izjasni se o navodima tube. Ako tueni i posle drugog zahteva ne dostavi spise predmeta u roku od osam

dana, ili ako izjavi da ih ne moe dostaviti, sud moe reiti spor i bez spisa, pri emu e sam utvrditi

injenino stanje na raspravi.

Obaveza dostavljanja isprava

lan 31

Na zahtev suda, svi dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, i drugi

nosioci javnih ovlaenja (u daljem tekstu: "organ javne vlasti") duni su da dostave isprave kojima

raspolau u roku koji sud odredi.

Organ javne vlasti iz stava 1. ovog lana duan je da oznai koje isprave, odnosno delovi isprava

predstavljaju tajnu u skladu sa posebnim zakonom, tako da stranke u njih ne smeju imati uvid.

Ako organ javne vlasti po ponovljenom zahtevu suda u drugom ostavljenom roku, ne dostavi traene

isprave, sud e rukovodioca tog organa pozvati da prui obavetenje o razlozima proputanja postupanja

po nalogu suda.

Odustanak tuioca od tube

lan 32

Tuilac moe odustati od tube sve do donoenja odluke.

U sluaju odustanka tuioca od tube sudija pojedinac ili vee suda reenjem obustavlja postupak.

U pogledu pravne zatite protiv reenja sudije pojedinca o obustavljanju postupka, shodno se primenjuju

odredbe lana 27. ovog zakona.

VII UTVRIVANJE INJENICA

Uopte o utvrivanju injenica na raspravi

lan 33

U upravnom sporu sud reava na osnovu utvrenih injenica na odranoj usmenoj javnoj raspravi (u

daljem tekstu: "rasprava").

Sud reava bez odravanja usmene rasprave, samo ako je predmet spora takav da oigledno ne iziskuje

neposredno sasluanje stranaka i posebno utvrivanje injeninog stanja, ili ako stranke na to izriito

pristanu.

Sud je obavezan da posebno navede razloge zbog kojih nije odrao usmenu raspravu.

Naroiti sluajevi odravanja rasprave

lan 34

Vee suda e uvek odrati raspravu zbog sloenosti predmeta spora, ili radi boljeg razjanjenja stanja

stvari, kao i u sluaju iz lana 30. stav 3. ovog zakona.

Rasprava je obavezna i ako je u upravnom postupku uestvovalo dve ili vie stranaka sa suprotnim

interesima kao i kada sud utvruje injenino stanje radi reavanja u punoj jurisdikciji.

Javnost rasprave

lan 35

Rasprava je javna.

Vee suda moe iskljuiti javnost za celu raspravu ili za odreeni deo rasprave ako to zahtevaju razlozi

zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala kao i radi zatite interesa maloletnika ili

privatnosti uesnika u postupku.

O iskljuenju javnosti sud odluuje reenjem koje mora biti obrazloeno i javno objavljeno.

Zakazivanje rasprave

lan 36

Predsednik vea odreuje dan odravanja rasprave i na raspravu poziva stranke i zainteresovana lica,

ako ih ima.

Rasprava se moe odloiti samo iz vanih razloga, o emu reava vee.

Rukovoenje raspravom i zapisnik

lan 37

Raspravom rukovodi predsednik vea.

O raspravi se vodi zapisnik u koji se unose samo bitne injenice i okolnosti.

Zapisnik o odranoj usmenoj raspravi potpisuju predsednik vea i zapisniar.

Izostanak stranaka sa rasprave

lan 38

Izostanak uredno pozvane stranke sa usmene rasprave ne odlae njeno odravanje.

Zbog izostanka stranaka sa usmene rasprave ne moe se uzeti da su one odustale od svojih zahteva, ve

e se njihovi podnesci proitati.

Ako na usmenu raspravu ne dou ni tuilac ni tueni, a rasprava se ne odloi, sud e raspraviti spor i bez

prisustva stranaka.

Tok rasprave

lan 39

Na raspravi re prvo dobija lan vea koji je izvestilac. Izvestilac izlae stanje i sutinu spora, ne dajui

svoje miljenje. Predsednik vea daje re tuiocu, pa zastupniku tuenog i zainteresovanim licima, vodei

rauna da se njihove izjave odnose samo na sporna pitanja i okolnosti od znaaja za reenje stvari.

Sud na raspravi odluuje koji e se dokazi izvesti radi utvrivanja injeninog stanja.

VIII SUDSKE ODLUKE

1. Presuda

Reavanje spora

lan 40

Sud reava spor presudom.

Presudom se tuba uvaava ili odbija kao neosnovana.

Sud donosi presudu veinom glasova.

O veanju i glasanju vodi se poseban zapisnik koji potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.

Veanje i glasanje vri se bez prisustva stranaka.

Granice sudskog ispitivanja osporenog akta

lan 41

Zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tube, ali pri tom nije vezan

razlozima tube.

Na nitavost upravnog akta sud pazi po slubenoj dunosti.

Presude donete u sporu ograniene jurisdikcije

lan 42

Ako se tuba uvaava, sud presudom ponitava osporeni upravni akt u celini ili delimino i vraa predmet

nadlenom organu na ponovno odluivanje, osim ako u toj stvari novi akt nije potreban.

Ako se tuba uvaava a tubeni zahtev je da se utvrdi nezakonitost akta bez pravnih dejstava, ili se

tubeni zahtev sastoji samo u utvrenju da je tueni ponovio svoj raniji akt koji je ve poniten pred sudom

- sud se u presudi ograniava na traeno utvrenje.

Ako sud nae da je osporeni akt nitav, donee presudu kojom taj akt oglaava nitavim.

Presude donete u sporu pune jurisdikcije

lan 43

Kada nae da osporeni upravni akt treba ponititi, sud e presudom reiti upravnu stvar, ako priroda stvari

to dozvoljava i ako utvreno injenino stanje prua pouzdan osnov za to. Takva presuda u svemu

zamenjuje poniteni akt (spor pune jurisdikcije).

Spor pune jurisdikcije je iskljuen kada je predmet upravnog spora upravni akt donet po diskrecionoj

oceni.

Izuzetno, u pojedinim materijama spor pune jurisdikcije moe da bude izriito iskljuen posebnim

zakonom.

Ako tuilac trai da sud svojom presudom rei upravnu stvar, sud je obavezan da posebno navede

razloge zbog kojih taj zahtev nije prihvatio.

U sluajevima kada bi ponitenje osporenog akta i ponovno voenje postupka pred nadlenim organom

izazvalo za tuioca tetu koja bi se teko mogla nadoknaditi a sud je sam utvrivao injenino stanje,

obavezan je da odlui u sporu pune jurisdikcije, osim ako je takav spor zakonom iskljuen.

Presude donete u sporu zbog utanja uprave

lan 44

Kada je tuba podneta na osnovu lana 19. ovog zakona, a sud nae da je osnovana, presudom e

uvaiti tubu i naloiti da nadleni organ donese reenje. Ako sud raspolae potrebnim injenicama, a

priroda stvari to dozvoljava, on moe svojom presudom neposredno reiti upravnu stvar.

Odluivanje u parninim stvarima u upravnom sporu

lan 45

Presudom kojom se osporeni upravni akt ponitava, odnosno oglaava nitavim, sud moe odluiti i o

zahtevu tuioca za povraaj stvari, odnosno za naknadu tete, ako utvreno injenino stanje prua

pouzdan osnov za to. U protivnom e uputiti tuioca da svoj zahtev ostvaruje u parninom postupku pred

nadlenim sudom.

Donoenje i objavljivanje presude

lan 46

Sud e, po zavrenoj raspravi, odmah doneti i objaviti presudu zajedno sa najvanijim razlozima.

U sloenim sluajevima sud moe najkasnije u roku od petnaest dana od dana zakljuenja rasprave da

donese presudu.

Ako po zavrenoj usmenoj raspravi ne moe da donese presudu, odnosno reenje zbog toga to

prethodno treba da utvrdi neku injenicu za ije raspravljanje nije potrebna nova usmena rasprava, sud e

presudu doneti bez rasprave, najkasnije u roku od osam dana od dana kada tu injenicu utvrdi.

Sadrina i sastavni delovi presude

lan 47

Presuda sadri oznaenje suda, ime i prezime predsednika vea, lanova vea i zapisniara, oznaenje

stranaka i njihovih zastupnika, predmet spora, dan kad je presuda doneta i objavljena, dispozitiv,

obrazloenje i pouku o pravnom sredstvu.

Dispozitiv presude mora biti odvojen od obrazloenja.

Izvornik presude potpisuju predsednik vea i zapisniar.

Presuda se izdaje strankama u overenom prepisu.

2. Reenje

Shodna primena odredba koje se odnose na presude

lan 48

Odredbe l. 46. i 47. ovog zakona shodno se primenjuju i na donoenje sudskih reenja.

IX VANREDNA PRAVNA SREDSTVA

1. Zahtev za preispitivanje sudske odluke

Uslovi i razlozi za podnoenje

lan 49

Protiv pravnosnane odluke Upravnog suda stranka i nadleni javni tuilac mogu da podnesu Vrhovnom

kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu: "zahtev").

Zahtev moe da se podnese:

1) kada je to zakonom predvieno;

2) u sluajevima kada je sud odluivao u punoj jurisdikciji;

3) u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila iskljuena alba.

Zahtev moe da se podnese zbog povrede zakona, drugog propisa ili opteg akta ili povrede pravila

postupka koja je mogla biti od uticaja na reenje stvari.

Nain predaje

lan 50

Zahtev se predaje Vrhovnom kasacionom sudu, na nain odreen u lanu 20. st. 1, 2. i 4. ovog zakona.

Kada je stranka fiziko lice, zahtev predaje preko punomonika iz reda advokata.

Rok za podnoenje

lan 51

Zahtev se podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja stranci, odnosno

nadlenom javnom tuiocu odluke suda protiv koje se zahtev podnosi.

Ako nadlenom javnom tuiocu nije dostavljena odluka suda, on moe podneti zahtev u roku od 60 dana

od dana dostavljanja odluke suda stranci kojoj je poslednjoj dostavljena.

Sadrina zahteva i odbacivanje neurednog zahteva

lan 52

Zahtev sadri oznaenje sudske odluke ije se preispitivanje predlae, oznaenje podnosioca zahteva,

kao i razloge i obim u kome se predlae preispitivanje.

Ako je zahtev nepotpun ili nerazumljiv, Vrhovni kasacioni sud e ga odbaciti reenjem protiv koga nije

dozvoljena alba.

Postupanje sa zahtevom

lan 53

Nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlaeno lice Vrhovni kasacioni sud e

odbaciti reenjem.

Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev, dostavie ga protivnoj stranci iz upravnog spora, koja moe,

u roku koji sud odredi, podneti odgovor na zahtev.

Sud protiv ije je odluke podnet zahtev i tueni duni su da bez odlaganja a najkasnije u roku od 30 dana,

dostave Vrhovnom kasacionom sudu, na njegov zahtev, sve spise.

Nain i granice odluivanja o zahtevu

lan 54

Vrhovni kasacioni sud reava o zahtevu za preispitivanje sudske odluke, odnosno bez odravanja usmene

rasprave, a pobijanu odluku ispituje samo u granicama zahteva.

Sadrina odluke o zahtevu

lan 55

Vrhovni kasacioni sud presudom odbija ili uvaava zahtev kao osnovan.

Presudom kojom zahtev uvaava, Vrhovni kasacioni sud moe ukinuti ili preinaiti sudsku odluku protiv

koje je podnet zahtev.

Ako Vrhovni kasacioni sud ukine sudsku odluku, predmet vraa sudu ija je odluka ukinuta, a taj sud je

duan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao nadleni sud.

2. Ponavljanje postupka

Razlozi ponavljanja

lan 56

Postupak zavren pravnosnanom presudom ili reenjem suda ponovie se po tubi stranke:

1) ako stranka sazna za nove injenice, ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu

kojih bi spor bio povoljnije reen za nju da su te injenice, odnosno dokazi bili izneti ili upotrebljeni u

ranijem sudskom postupku;

2) ako je do sudske odluke dolo usled krivinog dela sudije ili zaposlenog u sudu, ili je odluka

izdejstvovana prevarnom radnjom zastupnika ili punomonika stranke, njegovog protivnika ili

protivnikovog zastupnika ili punomonika, a takva radnja predstavlja krivino delo;

3) ako je sudska odluka zasnovana na presudi donetoj u kaznenoj ili graanskoj stvari, a ta presuda je

kasnije ukinuta drugom pravnosnanom sudskom odlukom;

4) ako je isprava na kojoj se zasniva sudska odluka lana ili lano preinaena, ili ako je svedok, vetak ili

stranka, prilikom sasluanja pred sudom, dala laan iskaz, a odluka suda se zasniva, na tom iskazu;

5) ako stranka nae ili stekne mogunost da upotrebi raniju sudsku odluku donetu u istom upravnom

sporu;

6) ako zainteresovanom licu nije omogueno da uestvuje u upravnom sporu;

7) ako stav iz naknadno donete odluke Evropskog suda za ljudska prava u istoj stvari moe da bude od

uticaja na zakonitost pravnosnano okonanog sudskog postupka.

Zbog okolnosti iz ta. 1. i 5. stava 1. ovog lana ponavljanje e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje

krivice nije bila u stanju da te okolnosti iznese u ranijem postupku.

Rokovi za traenje ponavljanja postupka

lan 57

Ponavljanje postupka moe se traiti najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je stranka saznala za

razlog ponavljanja, osim u sluaju iz lana 56. stav 1. taka 7. kada se moe traiti u roku od 6 meseci od

dana objavljivanja odluke Evropskog suda za ljudska prava u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Ako je stranka saznala za razlog ponavljanja postupka pre nego to je postupak pred sudom zavren, a

taj razlog nije mogla upotrebiti u toku postupka, ponavljanje se moe traiti u roku od 30 dana od dana

dostavljanja odluke suda.

Po proteku pet godina od pravnosnanosti sudske odluke ponavljanje postupka se ne moe traiti.

Nadlenost za odluivanje po tubi za ponavljanje postupka

lan 58

O tubi za ponavljanje postupka reava sud koji je doneo odluku na koju se odnosi razlog za ponavljanje

postupka.

Sadrina tube za ponavljanje postupka

lan 59

U tubi za ponavljanje postupka mora se naroito navesti:

1) sudska odluka doneta u postupku ije se ponavljanje trai;

2) zakonski razlog ponavljanja (lan 56) i dokazi, odnosno okolnosti koje ine verovatnim postojanje tog

osnova;

3) okolnosti iz kojih proizlazi da je tuba podneta u zakonskom roku i ime se to dokazuje;

4) u kom pravcu i u kom obimu se predlae izmena sudske odluke donete u postupku ije se ponavljanje

trai.

Odbacivanje tube za ponavljanje postupka

lan 60

Sud e reenjem odbaciti tubu za ponavljanje postupka, ako utvrdi da je tubu podnelo neovlaeno lice,

ili da tuba nije blagovremena, ili da stranka nije uinila bar verovatnim postojanje zakonskog osnova za

ponavljanje postupka.

Dostavljanje tube na odgovor

lan 61

Ako sud ne odbaci tubu po lanu 60. ovog zakona, dostavie je protivnoj stranci iz upravnog spora i

zainteresovanim licima, i pozvae ih da u roku od 15 dana odgovore na tubu.

Odluivanje o dozvoli ponavljanja postupka

lan 62

Po isteku roka za odgovor na tubu, sud reenjem odluuje da li e dozvoliti ponavljanje postupka.

Ako sud nae da ima zakonskog osnova za ponavljanje postupka, ponovie se one procesne radnje na

koje utiu razlozi ponavljanja.

Odluivanje o tubi za ponavljanje postupka

lan 63

Posle ponovljenog postupka sud donosi presudu.

Presudom iz stava 1. ovog lana ranija presuda se moe ostaviti na snazi, ukinuti ili preinaiti.

Pravna zatita protiv odluka suda u vezi sa ponavljanjem postupka

lan 64

Protiv reenja suda o odbacivanju tube za ponavljanje postupka, protiv reenja kojim se ne dozvoljava

ponavljanje postupka i protiv presude suda donete po tubi za ponavljanje postupka moe se podneti

zahtev za preispitivanje iz lana 49. ovog zakona.

Shodna primena drugih procesnih odredaba u ponovljenom postupku

lan 65

U ponovljenom postupku shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku po tubi i zahtevu za

preispitivanje sudske odluke, ako odredbama l. od 56. do 64. ovog zakona nije drugaije odreeno.

X TROKOVI UPRAVNOG SPORA

Trokovi spora

lan 66

Trokove upravnog spora ine izdaci nastali u toku ili povodom spora.

Odluivanje o trokovima

lan 67

U upravnom sporu o trokovima postupka odluuje sud.

XI IZVRENJE PRESUDE

Izvrnost presude

lan 68

Presuda se moe izvriti kada postane pravnosnana.

Pravne posledice ponitenja akta u upravnom sporu

lan 69

Kada sud poniti akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraa u stanje ponovnog

reavanja po albi, odnosno stanje ponovnog reavanja po zahtevu stranke u prvostepenom postupku,

ako je alba bila zakonom iskljuena (stanje pre nego to je poniteni akt donet).

Ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto ponitenog upravnog akta doneti

drugi, nadleni organ je duan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana

dostavljanja presude, pri emu je nadleni organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda

u pogledu postupka.

Pravne posledice aktivnog nepostupanja po presudi

lan 70

Ako nadleni organ posle ponitenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda

ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tuilac podnese novu tubu, sud e ponititi

osporeni akt i sam reiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije mogue zbog prirode te stvari ili je

inae puna jurisdikcija zakonom iskljuena.

Presuda doneta u sluaju iz stava 1. ovog lana u svemu zamenjuje akt nadlenog organa.

Ako sud smatra da zbog prirode stvari ne moe da sam rei upravnu stvar, duan je da to posebno

obrazloi.

O sluaju iz stava 1. ovog lana sud izvetava organ koji vri nadzor nad radom organa.

Pravne posledice pasivnog nepostupanja po presudi

lan 71

Ako nadleni organ posle ponitenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana,

novi upravni akt ili akt o izvrenju presude donete na osnovu lana 43. ovog zakona, stranka moe

posebnim podneskom da trai donoenje takvog akta.

Ako nadleni organ ne donese akt iz stava 1. ovog lana ni u roku od sedam dana od traenja stranke,

stranka moe posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donoenje takvog akta.

Po zahtevu stranke iz stava 2. ovog lana, sud e zatraiti od nadlenog organa obavetenje o razlozima

zbog kojih upravni akt nije doneo. Nadleni organ je duan da ovo obavetenje da odmah, a najkasnije u

roku od sedam dana. Ako on to ne uini, ili ako dato obavetenje, po nahoenju suda, ne opravdava

neizvrenje sudske presude, sud e doneti reenje koje u svemu zamenjuje akt nadlenog organa, ukoliko

priroda stvari to dozvoljava.

Sud e reenje iz stava 3. ovog lana dostaviti organu nadlenom za izvrenje, i o tome istovremeno

obavestiti organ koji vri nadzor. Organ nadlean za izvrenje duan je bez odlaganja da izvri ovakvo

reenje.

Pravo na naknadu tete zbog neizvrenja presude

lan 72

Zbog tete nastale neizvrenjem, odnosno neblagovremenim izvrenjem presude donete u upravnom

sporu tuilac ima pravo na naknadu koja se ostvaruje u sporu pred nadlenim sudom, u skladu sa

zakonom.

Ponavljanje postupka okonanog aktom donetim u izvrenju presude

lan 73

Kada je nadleni organ doneo upravni akt u izvrenju presude, pa se kod tog organa trai ponavljanje

upravnog postupka okonanog upravnim aktom donetim u izvrenju sudske presude, ponavljanje se moe

dozvoliti samo ako je razlog za ponavljanje nastao kod organa koji je taj upravni akt doneo.

XII SHODNA PRIMENA ODREDABA PARNINOG POSTUPKA

lan 74

Na pitanja postupka reavanja upravnih sporova koja nisu ureena ovim zakonom shodno e se

primenjivati odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak.

XIII NOVANO KANJAVANJE

Novano kanjavanje rukovodioca organa

lan 75

Ako se rukovodilac organa iz lana 31. stav 1. ne odazove pozivu suda ili ne navede po oceni suda

opravdane razloge za nedostavljanje traenih isprava, sud e mu reenjem izrei novanu kaznu u iznosu

od 10.000 do 50.000 dinara.

Sud e rukovodiocu organa koji nije postupio po presudi, u smislu lana 70. stav 1. i lana 71. ovog

zakona, reenjem izrei novanu kaznu u iznosu od 30.000 do 100.000 dinara.

U sluaju da lice iz st. 1. i 2. ovog lana i pored izreene novane kazne, ne izvri obavezu zbog koje mu

je kazna izreena, sud moe ponovo izrei novanu kaznu u iznosu propisanom u st. 1. i 2. ovog lana.

Izvravanje novanih kazni

lan 76

Novana kazna izreena po ovom zakonu izvrava se po slubenoj dunosti.

XIV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Sprovoenje neokonanih postupaka

lan 77

Postupci po tubama, zahtevima za vanredno preispitivanje sudske odluke i tubama za ponavljanje

postupka podnetim do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se pred Upravnim sudom, po

pravilima postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci po albama izjavljenim protiv presuda donetih u upravnom sporu i zahtevima za zatitu

zakonitosti podnetim do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se pred Vrhovnim kasacionim

sudom po pravilima postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak vaenja ranijih propisa

lan 78

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o upravnim sporovima ("Slubeni list

SRJ", broj 46/96).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe lana 94. Zakona o osnovnim pravima

boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Slubeni list SRJ", broj 24/98).

Stupanje na snagu ovog zakona

lan 79

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike

Srbije".