Z A K O NO EFIKASNOM KORIENJU ENERGIJE

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

lan 1.Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain efikasnog korienja energije i

energenata (u daljem tekstu: energije) u sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije ipotronje energije; politika efikasnog korienja energije; sistem energetskogmenadmenta; oznaavanje nivoa energetske efikasnosti proizvoda koji utiu napotronju energije; minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu idistribuciji elektrine i toplotne energije i isporuci prirodnog gasa; finansiranje,podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, kao i druga pitanja od znaaja za prava iobaveze fizikih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korienjem energije.

Ciljevi

lan 2.Efikasnim korienjem energije ostvaruju se sledei ciljevi:

1) poveanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korienje;

2) poveanje konkurentnosti privrede;

3) smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na ivotnu sredinu;

4) podsticanje odgovornog ponaanja prema energiji, na osnovusprovoenja politike efikasnog korienja energije i mera energetske efikasnosti usektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije.

Naela

lan 3.Osnovna naela na kojima se zasniva efikasno korienje energije su:

1) Energetska sigurnost

Doprinos energetskoj sigurnosti ostvaruje se smanjenjem potronje primarne,odnosno finalne energije primenom mera energetske efikasnosti u sektorimaproizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije.

2) Konkurentnost proizvoda i usluga

Poveanje konkurentnosti proizvoda i usluga ostvaruje se kroz smanjenjetrokova proizvodnje odnosno pruenih usluga nastalih smanjenjem potronjeenergije po jedinici proizvoda, odnosno usluga sprovoenjem mera energetskeefikasnosti. Koncept energetske efikasnosti podrazumeva korienje manje energijeza istu jedinicu drutvenog bruto proizvoda uz odrivost kvaliteta proizvoda,ukljuujui i oznaavanje energetske efikasnosti proizvoda koji utiu na potronjuenergije.

3) Odrivost korienja energije

Odrivost korienja energije ukljuuje smanjenje potronje energije, boljuprimenu raspoloivih tehnologija i zahteva eko-dizajna, veu efikasnost i

- 2 -

ekonominost u korienju energije kao i odrivost sa stanovita uticaja na ivotnusredinu, uz primenu naela zatite ivotne sredine.

4) Organizovano upravljanje energijom upravljanje potronjom energije

Upravljanje potronjom energije jeste integrisani pristup iji je cilj da utie nasmanjenje ukupne potronje primarne energije i vri uticaj na ivotnu sredinu krozpraenje potronje energije i primenom mera za poveanje energetske efikasnosti.

5) Ekonomska isplativost mera energetske efikasnosti

Ekonomska isplativost mera obezbeuje da ulaganja u mere energetskeefikasnosti budu ekonomski opravdana. Uteena energija je energija koja ne morada se proizvede, pri emu se uzimaju u obzir i pozitivne posledice po ivotnu sredinunastale usled smanjenja potronje, kao i smanjenje trokova vezanih zaobezbeivanje sigurnosti snabdevanja energijom.

6) Minimalni zahtevi energetske efikasnosti

Smanjenje potronje energije u sektorima proizvodnje, distribucije, prenosa ipotronje energije obezbeuje se ispunjenjem minimalnih zahteva energetskeefikasnosti za nova ili rekonstruisana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribucijuenergije.

Primena

lan 4.Ovaj zakon primenjuje se na korisnike energije, a naroito:

1) privredna drutva, sa pretenom delatnou u proizvodnom sektoru;

2) privredna drutva, sa pretenom delatnou u sektoru trgovine i usluga;

3) javni sektor;

4) zgrade;

5) domainstva;

6) prevoz u drumskom i eleznikom saobraaju, kao i prevoz u plovidbi naunutranjim vodama;

7) ostale korisnike energije, u skladu sa ovim zakonom.

Sektori proizvodnje, prenosa i distribucije energije, obuhvaeni ovimzakonom, u smislu potrebe efikasnog korienja energije, jesu naroito:

1) proizvodnja i distribucija toplotne energije;

2) proizvodnja, prenos i distribucija elektrine energije;

3) isporuka prirodnog gasa i ostali sektori proizvodnje, prenosa i distribucijeenergije.

Znaenje izraza

lan 5.Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) distributivni sistem jeste sistem kojim se energija distribuira krajnjimkupcima;

- 3 -

2) distributer energije jeste energetski subjekat koji vri prenoenje energije,radi isporuke krajnjim potroaima i distributivnim stanicama koje prodaju energijukrajnjim potroaima;

3) efikasno korienje energije jeste korienje energije za kvalitetnoobavljanje odgovarajuih aktivnosti i pruanje usluga na nain kojim se postieminimalna potronja energije, u okviru tehnikih mogunosti savremenih postrojenja,opreme i ureaja;

4) ESCO (energy service company) jeste privredno drutvo, odnosno drugopravno lice, odnosno preduzetnik, registrovano za obavljanje enegetskih usluga (udaljem tekstu: ESCO) koje pruanjem energetskih usluga poveavaju energetskuefikasnost objekta, tehnolokog procesa i usluge i koje do izvesnog stepena prihvatafinansijski rizik za obavljene energetske usluge, tako to naplatu svojih usluga,potpuno ili delimino, ostvaruje na osnovu postignutih uteda nastalih na osnovusprovedenih mera i zadovoljenja ostalih ugovorenih kriterijuma uinka;

5) eko-dizajn jeste skup uslova koje mora da ispunjava proizvod koji koristienergiju u pogledu zatite ivotne sredine u periodu koji obuhvata proces njegovognastanka, upotrebe i stavljanja proizvoda van upotrebe;

6) elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja jeste elaborat u kome sena osnovu propisanih metoda dokumentovano izraunava, odnosno procenjujestepen energetske korisnosti postrojenja;

7) energetska efikasnost jeste odnos izmeu ostvarenog rezultata uuslugama, dobrima ili energiji i za to utroene energije;

8) energetska usluga jeste usluga koja obuhvata aktivnosti i radnje koje unormalnim okolnostima dovode do proverljivog i merljivog ili procenjivog poveanjaenergetske efikasnosti objekata, tehnikih sistema, proizvodnih procesa, privatnih ijavnih usluga i/ili utede primarne energije. Ove usluge se zasnivaju na primenienergetski efikasne tehnologije, odnosno postupaka kojima se postiu utedeenergije i drugi pratei pozitivni efekti, a mogu da ukljue odgovarajua rukovanja,odravanja i kontrole neophodne za pruanje usluge. Energetska usluga se prua naosnovu ugovora, kojim se izmeu ostalog, ugovara uteda energije;

9) energetski menader jeste fiziko lice imenovano od strane obveznikasistema energetskog menadmenta da prati i belei naine korienja i koliineupotrebljene energije, predlae i sprovodi mere efikasnog korienja energije iobavlja druge poslove utvrene ovim zakonom;

10) energetski pregled jeste sistematska procedura za pribavljanje potrebnihpodataka i saznanja o postojeem nivou i nainu proizvodnje, prenosa, distribucije iupotrebe energije objekta, proizvodnog procesa, privatnih i javnih usluga, pomoukojih se utvruju i kvantifikuju mogunosti za ekonomski isplativo, efikasno korienjeenergije;

11) energetska revizija jeste sistematska procedura koja za cilj ima proverurezultata energetskog pregleda i efekata u pogledu unapreenja energetskeefikasnosti i sprovoenje drugih analiza i mera u skladu sa ovim zakonom;

12) energija jeste elektrina energija, toplotna energija i energenti koji senalaze u prodaji: prirodni gas (ukljuujui i sluaj kada se nalazi u tenom stanju),teni naftni gas, ugalj, ulje za loenje i druga goriva za grejanje i hlaenje, sve vrstegoriva za pogon prevoznih sredstava (izuzev goriva za pogon u avio-prevozu iprevozu u pomorskoj plovidbi), obnovljivi izvori energije i elektrina ili toplotnaenergija dobijena iz frakcija komunalnog otpada;

- 4 -

13) zastupnik jeste pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji,odnosno fiziko lice sa prebivalitem u Republici Srbiji, koje je proizvoa ovlastio daza njegov raun preduzima radnje iz ovlaenja, a u vezi sa stavljanjem proizvoda natrite Republike Srbije;

14) izvetaj energetskog menadera jeste pisani izvetaj kojim energetskimenader izvetava o sprovedenim merama i aktivnostima definisanim programom iplanom energetske efikasnosti;

15) izvetaj o energetskom pregledu jeste pisani izvetaj koji nakonsprovedenog energetskog pregleda, podnose ovlaeni energetski savetnici, a kojipored analize energetske efikasnosti postrojenja, odnosno objekta sadri tehno-ekonomsku analizu mogunosti poveanja energetskog stepena korisnostipostrojenja, odnosno mogunosti poboljanja energetskih svojstava objekta,opravdanosti kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije, upotrebeobnovljivih izvora energije, toplotnih pumpi, smanjenja emisije CO2 i drugo;

16) isporuka na tritu jeste svako injenje dostupnim proizvoda na trituRepublike Srbije radi distribucije, potronje ili upotrebe, sa ili bez naknade;

17) isporuilac jeste proizvoa ili njegov zastupnik ili uvoznik koji na triteRepublike Srbije stavlja proizvod u promet ili ga stavlja u upotrebu;

18) javni sektor jeste deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opti nivodrave, kao i javna preduzea, u smislu zakona kojim se ureuje budetski sistem;

19) klasa energetske efikasnosti proizvoda jeste klasifikacija proizvoda kojidirektno ili indirektno utiu na potronju energije tokom njihove upotrebe, oznaenana takvom proizvodu, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.Direktan uticaj jeste uticaj proizvoda koji koriste energiju za svoj rad, a indirektanuticaj jeste uticaj proizvoda koji ne koriste energiju za svoj rad, ali utiu na potronjuenergije tokom svoje upotrebe;

20) kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije (kogeneracija)jeste proces istovremene proizvodnje toplotne i elektrine energije;

21) kotao jeste ureaj koji se sastoji od gorionika i tela kotla, u kome se fluidzagreva energijom osloboenom u procesu sagorevanja;

22) lista sa podacima jeste tipska tabela sa informacijama o proizvodu kojiutie na potronju energije;

23) mere za poboljanje energetske efikasnosti jesu sve aktivnosti i radnjekoje dovode do proverljivog i merljivog ili procenjivog poveanja energetskeefikasnosti u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije;

24) mehanizmi energetske efikasnosti jesu opti instrumenti koje koristiVlada, organi dravne uprave i drugi dravni organi ili druga tela u Republici Srbiji,organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge javne sluberadi stvaranja okvira podrke ili podsticaja za uesnike na tritu da pruaju inabavljaju energetske usluge i primenjuju mere za poboljanje energetskeefikasnosti;

25) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku,funkcionalnu, tehniko - tehnoloku celinu sa svim potrebnim instalacijama,postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja, oprema i ureaji kojise ugrauju u objekat ili samostalno izvode (zgrade svih vrsta, energetski objekti,unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski,poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije i slino);

- 5 -

26) ovlaeni energetski savetnik jeste fiziko ili pravno lice ovlaeno zavrenje energetskog pregleda u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetihna osnovu ovog zakona;

27) oznaka energetske efikasnosti jeste oznaka stavljena na proizvod ili uzproizvod koja sadri informacije o karakteristikama proizvoda koje omoguavajupotroau da stekne uvid u potronju energije ili potronju ostalih bitnih resursa zavreme korienja proizvoda, odnosno o klasi njegove energetske efikasnosti i nivoubuke koju emituje;

28) ostali resursi jesu voda, hemijska sredstva ili druge supstance kojeproizvod koji utie na potronju energije koristi prilikom uobiajenog naina rada;

29) program energetske efikasnosti jeste planski dokument koji donosijedinica lokalne samouprave, odnosno drugi obveznik sistema energetskogmenadmenta o planiranom nainu ostvarivanja i veliini planiranog cilja utedeenergije, za period od najmanje tri godine;

30) plan energetske efikasnosti jeste planski dokument sa merama iaktivnostima kojim obveznici sistema energetskog menadmenta planiraju dasprovedu program energetske efikasnosti;

31) poboljanje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje energije zaisti obim i kvalitet obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruenih usluga ili poveanjeobima i kvaliteta obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruenih usluga uz istu potronjuenergije, a koje se ostvaruje primenom mera efikasnog korienja energije(tehnolokih promena, ponaanja obveznika sistema energetskog menadmenta i/iliekonomskih promena);

32) proizvod koji utie na potronju energije jeste proizvod koji koristi energijuili proizvod ija upotreba ima uticaj na potronju energije, a koji se u Republici Srbijistavlja na trite i/ili stavlja u upotrebu, ukljuujui delove namenjene za ugradnju uproizvode koji utiu na potronju energije, a koji se za potrebe potroaa stavljaju natrite i/ili stavljaju u upotrebu kao odvojeni delovi, ija se ekoloka svojstva mogunezavisno oceniti;

33) proizvoa jeste pravno lice ili preduzetnik koje izrauje proizvod ili licekoje se predstavlja kao proizvoa stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena,imena ili naziva, iga, neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi nain;

34) prodavac jeste pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji,koje potroaima prodaje, iznajmljuje, izdaje u zakup ili prikazuje proizvode;

35) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova napostojeem objektu kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjajukonstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta i poveavabroj funkcionalnih jedinica ili na drugi nain menja postojei izgled i funkcija bezpromene njegove osnovne namene;

36) sistem daljinskog grejanja jeste sistem u okviru kog se u centralizovanompostrojenju obavlja proizvodnja, preko distributivnog sistema distribuira i u vieobjekata za potrebe grejanja isporuuje toplotna energija u vidu vodene pare, tople ilivrele vode;

37) sistem daljinskog hlaenja jeste sistem u okviru kog se ucentralizovanom postrojenju obavlja proizvodnja, preko distributivnog sistemadistribuira i u vie objekata za potrebe hlaenja isporuuje rashlaeni fluid;

38) sistem energetskog menadmenta jeste sistem organizovanogupravljanja energijom koji obuhvata najiri skup regulatornih, organizacionih,podsticajnih, tehnikih i drugih mera i aktivnosti, kao i organizovanog praenja i

- 6 -

analize proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije, koje u okvirima svojihovlaenja, utvruju i sprovode organi dravne uprave, organi jedinica lokalnesamouprave i obveznici sistema energetskog menadmenta;

39) sistem za klimatizaciju jeste sistem ureaja i opreme kojim se za nekizatvoreni prostor vri priprema vazduha u smislu kontrole unete koliine sveegvazduha, regulacije temperature i vlanosti vazduha u tom prostoru;

40) stavljanje na trite jeste prva isporuka proizvoda na trite RepublikeSrbije;

41) stavljanje u upotrebu jeste prvo korienje nekog proizvoda u RepubliciSrbiji u skladu sa njegovom namenom;

42) toplotna pumpa jeste ureaj ili tehniki sistem koji omoguava da setoplotna energija prenosi u smeru suprotnom od prirodnog toka, tj. sa okolnogvazduha, vode ili zemlje nie temperature na vazduh u objektu ili potronu toplu voduvie temperature, za potrebe grejanja ili za industrijske namene. Kod povratnihtoplotnih pumpi protok toplote moe biti i iz objekta ka okolini;

43) ugovaranje energetskog uinka jeste aranman izmeu korisnika iisporuioca energetskih usluga (uobiajeno ESCO) za poboljanje energetskeefikasnosti, gde se trokovi uvoenja tih mera plaaju prema stepenu poboljanjaenergetske efikasnosti koji je ugovorom o energetskim uslugama dogovoren;

44) ugovor o finansiranju od tree strane jeste ugovor koji, pored snabdevaaenergije i korisnika mera za poboljanje energetske efikasnosti, ukljuuje i treustranu, koja obezbeuje novana sredstva za sprovoenje mera i obraunavanaknadu od korisnika koja odgovara delu energetskih uteda koje su rezultatsprovedenih mera. Trea strana moe biti i ESCO;

45) uteena energija jeste koliina energije koja je ostala sauvana zbogprimene jedne ili vie mera efikasnog korienja energije, a koja se ustanovljavamerenjem ili procenom utroene energije pre i posle primene mera poboljanjaenergetske efikasnosti, uz usklaivanje prema spoljanjim uslovima koji utiu napotronju energije;

46) uvoznik jeste pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji kojistavlja na trite proizvod iz drugih zemalja;

47) finansijski instrumenti za utedu energije jesu svi finansijski instrumentikao to su fondovi, subvencije, smanjenje poreza, zajmovi, finansiranje od treestrane, ugovaranje energetskog uinka, garancije ugovorenih energetskih uteda,energetsko podugovaranje i drugi srodni ugovori koji su pravnim ili fizikim licimadostupni na tritu, s ciljem da delimino ili potpuno pokriju poetne trokove projektakojim se uvode mere poboljanja energetske efikasnosti.

II. POLITIKA EFIKASNOG KORIENJA ENERGIJE

Osnovni akti

lan 6.Osnovni akti kojima se utvruje politika efikasnog korienja energije su:

1) Strategija razvoja energetike Republike Srbije koja se priprema i donosina nain ureen zakonom kojim se ureuje oblast energetike (u daljem tekstu:Strategija);

- 7 -

2) Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije (udaljem tekstu: Program ostvarivanja Strategije), koji se priprema i donosi na nainureen zakonom kojim se ureuje oblast energetike;

3) Akcioni plan za energetsku efikasnost u Republici Srbiji;

4) Program i plan energetske efikasnosti, koje donosi jedinica lokalnesamouprave;

5) Program i plan energetske efikasnosti, koje donose drugi obveznicisistema energetskog menadmenta.

Akcioni plan za energetsku efikasnost u Republici Srbiji

lan 7.Akcionim planom za energetsku efikasnost u Republici Srbiji (u daljem tekstu:

Akcioni plan), koji se donosi u skladu sa Strategijom, na period od tri godine, blie seutvruje sprovoenje Strategije i mere efikasnog korienja energije.

Sadrina Akcionog plana

lan 8.Akcioni plan naroito sadri:

1) planirane nacionalne ciljeve utede energije Republike Srbije za periodod tri godine, u skladu sa dugoronim ciljem efikasnog korienja energije utvrenogStrategijom;

2) mere za efikasno korienje energije, aktivnosti, nosioce aktivnosti,rokove i procenu oekivanih rezultata svake od mera kojima se predvia ostvarivanjeplaniranog cilja;

3) finansijske, pravne i druge instrumente predviene za sprovoenjeplaniranih mera i aktivnosti efikasnog korienja energije;

4) ocenu stepena ostvarenja planiranog cilja utede energije iz prethodnogAkcionog plana.

Akcioni plan po potrebi moe detaljnije pokrivati pojedine sektore proizvodnje,distribucije i prenosa energije, kao i sektore potronje energije (poput zgradarstva,javnih i komercijalnih usluga, transporta, industrije i drugo), koje svojomspecifinou znaajno utiu na potronju energije, a ijim bi se unapreenjem bitnouticalo na ostvarivanje postavljenih ciljeva uteda energije.

Akcioni plan donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za posloveenergetike (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Sprovoenje Akcionog plana

lan 9.Ministarstvo je odgovorno za sprovoenje i kontrolu sprovoenja Akcionog

plana u celini, prati, vri proveru i ocenu uteda energije ostvarenih realizacijomAkcionog plana.

Izvetaj o sprovoenju Akcionog plana Ministarstvo podnosi Vladi svakegodine.

- 8 -

Izvetaj iz stava 2. ovog lana obavezno sadri ocenu efekata realizacijemera sadranih u Akcionom planu, stepen realizacije postavljenih ciljeva, ukljuujuimere za prevazilaenje uoenih problema i tekoa.

Organi dravne uprave, nadleni organi autonomne pokrajine i jedinicelokalne samouprave, u okviru svojih nadlenosti, odgovorni su za sprovoenjeAkcionog plana i dostavljaju Ministarstvu podatke neophodne za praenjesprovoenja Akcionog plana.

Ministar nadlean za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) propisujenain i rokove dostavljanja podataka neophodnih za praenje sprovoenja Akcionogplana.

Ministar propisuje metodologiju za praenje, proveru i ocenu efekatasprovoenja Akcionog plana.

Program energetske efikasnosti koji donosi jedinica lokalnesamouprave

lan 10.Jedinica lokalne samouprave, kao obveznik sistema energetskog

menadmenta, donosi program energetske efikasnosti, u skladu sa Strategijom iAkcionim planom.

Program energetske efikasnosti sadri naroito:

1) planirani cilj uteda energije, koji je u skladu sa planiranim ciljevimaStrategije, Programa ostvarivanja Strategije i Akcionog plana;

2) pregled i procenu godinjih energetskih potreba, ukljuujui procenuenergetskih svojstava objekata;

3) predlog mera i aktivnosti koje e obezbediti efikasno korienje energije, ito:

(1) plan energetske sanacije i odravanja javnih objekata koje koriste organijedinice lokalne samouprave, javne slube i javna preduzea iji je osniva jedinicalokalne samouprave,

(2) planove unapreenja sistema komunalnih usluga (sistem daljinskoggrejanja, sistem daljinskog hlaenja, vodovod, javna rasveta, upravljanje otpadom,javni transport i drugo),

(3) druge mere koje se planiraju u smislu efikasnog korienja energije;

4) nosioce, rokove i procenu oekivanih rezultata svake od mera kojima sepredvia ostvarivanje planiranog cilja;

5) sredstva potrebna za sprovoenje programa, izvore i nain njihovogobezbeivanja.

Program iz stava 1. ovog lana donosi se na period od tri godine.

Program energetske efikasnosti koji donose drugi obveznicisistema energetskog menadmenta

lan 11.Program energetske efikasnosti koji donose drugi obveznici sistema

energetskog menadmenta, sadri naroito:

- 9 -

1) planirani cilj uteda energije, koji je u skladu sa planiranim ciljevimaStrategije, Programa ostvarivanja Strategije i Akcionog plana;

2) pregled i procenu godinjih energetskih potreba, ukljuujui procenuenergetskih svojstava objekata;

3) predlog mera i aktivnosti koje e obezbediti efikasno korienje energije;4) nosioce i rokove realizacije predloenih mera;5) rokove i procenu oekivanih rezultata svake od mera kojima se predvia

ostvarivanje planiranog cilja;

6) finansijske instrumente (izvore i nain obezbeivanja sredstava)predviene za sprovoenje planiranih mera i aktivnosti.

Program iz stava 1. ovog lana donosi se na period od tri godine.

Plan energetske efikasnosti obveznika sistema energetskogmenadmenta

lan 12.Plan energetske efikasnosti koji donosi jedinica lokalne samouprave,

odnosno drugi obveznik sistema energetskog menadmenta detaljnije razraujemere i aktivnosti iz programa iz l. 10. i 11. ovog zakona, a sadri naroito: mere iaktivnosti kojima se predvia efikasno korienje energije, nosioce i rokove zasprovoenje planiranih aktivnosti, oekivane rezultate za svaku od mera, odnosnoaktivnosti, finansijske instrumente (izvore i nain obezbeivanja) predviene zasprovoenje planiranih mera.

Plan iz stava 1. ovog lana donosi se na period od jedne godine.

III. SISTEM ENERGETSKOG MENADMENTA

Subjekti sistema energetskog menadmenta

lan 13.Subjekti sistema energetskog menadmenta jesu: Vlada, Ministarstvo,

obveznici sistema energetskog menadmenta, energetski menaderi i ovlaenienergetski savetnici.

Ovlaenja Vlade

lan 14.Vlada kao subjekat sistema energetskog menadmenta donosi propise u

oblasti efikasnog korienja energije, na predlog Ministarstva, u skladu saodredbama ovog zakona.

Ovlaenja Ministarstva

lan 15.Ministarstvo organizuje, sprovodi i prati funkcionisanje sistema i realizaciju

ciljeva sistema energetskog menadmenta, i to:

1) prikuplja godinje izvetaje obveznika sistema energetskogmenadmenta;

- 10 -

2) vodi bazu podataka od znaaja za praenje sprovoenja sistemaenergetskog menadmenta;

3) planira i utvruje dinamiku odravanja teorijskih i praktinih obuka fizikihlica za energetske menadere i energetske savetnike, kao i nain prijavljivanjazainteresovanih za pohaanje obuke;

4) organizuje obuku za energetske menadere i energetske savetnike;

5) organizuje polaganje ispita za energetske menadere i energetskesavetnike i izdaje uverenja o poloenom ispitu;

6) izdaje licence energetskim menaderima i energetskim savetnicima;

7) vodi registre licenciranih energetskih menadera i ovlaenih energetskihsavetnika;

8) objavljuje na internet stranici Ministarstva registar sa podacima oovlaenim energetskim savetnicima iz take 7) ovog lana;

9) vodi objedinjene statistike podatke o energiji isporuenoj kupcimaenergije;

10) vri poslove u oblasti finansiranja efikasnog korienja energije i upravljaBudetskim fondom za unapreenje energetske efikasnosti;

11) sprovodi javne kampanje i druge edukativne aktivnosti u funkciji jaanjasvesti u odnosu na efikasno korienje energije i podrava druge izvoae takvihkampanja i aktivnosti;

12) obavlja i druge poslove propisane ovim zakonom.

Obveznici sistema energetskog menadmenta

lan 16.Obveznici sistema energetskog menadmenta (u daljem tekstu: obveznici

sistema) su:

1) privredna drutva ija je pretena delatnost u proizvodnom sektoru, akokoriste vie energije od koliine koju propie Vlada;

2) privredna drutva ija je pretena delatnost u sektoru trgovine i usluga,ako koriste vie energije od koliine koju propie Vlada;

3) privredna drutva ija je pretena delatnost u proizvodnom sektoru, kojane spadaju u obveznike sistema iz take 1) ovog lana, a poseduju objekte koji uzbiru koriste vie energije od koliine propisane u taki 2) ovog lana;

4) organi dravne uprave i drugi organi Republike Srbije, organi autonomnepokrajine, organi jedinica lokalne samouprave sa vie od 20000 stanovnika, kao idruge javne slube koje koriste objekte u javnoj svojini.

Ciljevi utede energije i granina vrednost potronje

lan 17.Vlada, na predlog Ministarstva, utvruje godinje planirane ciljeve uteda

energije za obveznike sistema, u skladu sa Akcionim planom, graninu vrednostpotronje energije kojom se odreuje koja privredna drutva su obveznici sistema,kao i obrazac prijave o ostvarenoj potronji energije.

- 11 -

Obveznici sistema iz lana 16. stav 1. ta. 1) - 3) ovog zakona duni su dapodnesu Ministarstvu prijavu o ostvarenoj potronji energije, na propisanom obrascu,u roku od 60 dana od donoenja akta Vlade iz stava 1. ovog lana.

Obaveze obveznika sistema

lan 18.Obveznik sistema duan je naroito da:

1) realizuje planirani cilj utede energije koji propisuje Vlada;

2) imenuje potreban broj energetskih menadera;

3) donosi program i plan energetske efikasnosti i dostavlja ga Ministarstvu,na njegov zahtev;

4) sprovodi mere za efikasno korienje energije navedene u programu,odnosno planu iz take 3) ovog stava;

5) obavetava Ministarstvo o licu koje je imenovano za energetskogmenadera i o licu koje je ovlaeno da u ime obveznika, pored energetskogmenadera, potpisuje godinje izvetaje iz lana 15. taka 1) ovog zakona;

6) dostavlja Ministarstvu godinje izvetaje o ostvarivanju ciljeva sadranihu programu i planu iz take 3) ovog stava;

7) obezbeuje sprovoenje energetskih pregleda najmanje jednom u petgodina, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano;

8) preduzima i druge aktivnosti i mere u skladu sa zakonom.

Obveznik sistema iz lana 16. ta. 1) - 3) ovog zakona imenuje energetskogmenadera iz reda stalno zaposlenih lica kod obveznika sistema.

Obveznik sistema iz lana 16. taka 4) ovog zakona moe da imenujeenergetskog menadera iz reda stalno zaposlenih lica kod obveznika sistema ili poosnovu ugovora.

Obveznik sistema donosi program energetske efikasnosti iz stava 1. taka 3)ovog lana u roku od 60 dana od dana donoenja Akcionog plana.

Obveznik sistema dostavlja godinji izvetaj iz stava 1. taka 6) ovog lanana propisanom obrascu, najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu.

Ministar propisuje blie uslove za imenovanje energetskih menadera premavrsti obveznika sistema.

Ministar propisuje obrazac godinjeg izvetaja o ostvarivanju ciljeva utedeenergije.

Energetski menader

lan 19.Energetski menader je fiziko lice imenovano od strane obveznika sistema,

koje ima obavezu naroito da:

1) prikuplja i analizira podatke o nainu korienja energije obveznikasistema;

2) priprema programe i planove iz lana 6. stav 1. ta. 4) i 5) ovog zakona;

3) predlae mere koje doprinose efikasnom korienju energije i uestvuje unjihovoj realizaciji;

- 12 -

4) stara se o pripremi godinjeg izvetaja iz lana 18. stav 1. taka 6) ovogzakona;

5) preduzima i druge aktivnosti i mere propisane zakonom.

Poslove energetskog menadera moe da obavlja lice koje ima licencu zaobavljanje poslova energetskog menadera.

Ovlaeni energetski savetnik

lan 20.Ovlaeni energetski savetnik vri energetski pregled i energetsku reviziju.

Ovlaeni energetski savetnik je fiziko ili pravno lice, upisano u registarovlaenih energetskih savetnika koji vodi Ministarstvo.

Ovlaeni energetski savetnik duan je da po izvrenom energetskompregledu, odnosno reviziji dostavi Ministarstvu podatke o izvrenom pregledu,odnosno energetskoj reviziji u roku, na nain i obrascu koji utvrdi Ministarstvo.

Ministarstvo vodi bazu podataka o izvrenim energetskim pregledima,odnosno energetskoj reviziji.

Ministar propisuje vrstu podataka, rok, nain i obrazac na kojem sedostavljaju podaci o izvrenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji.

Fiziko lice kao ovlaeni energetski savetnik

lan 21.Fiziko lice moe da obavlja poslove ovlaenog energetskog savetnika ako

ima licencu za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika.

Pravno lice kao ovlaeni energetski savetnik

lan 22.Energetski pregled za obveznike sistema iz lana 16. ovog zakona obavlja

pravno lice:

1) koje obavlja jednu od sledeih delatnosti kao pretenu delatnost:projektovanje, struni nadzor graenja, tehniko savetovanje, nauno-istraivakuoblast, istraivanje i razvoj u tehnikim naukama, naune i strune poslove iz oblastienergetike;

2) koje zapoljava najmanje dva lica odgovarajue struke sa licencomovlaenog energetskog savetnika;

3) koje nije pravosnano osuivano za privredni prestup;

4) koje je upisano u registar ovlaenih energetskih savetnika.

Obaveze ovlaenog energetskog savetnika

lan 23.Ovlaeni energetski savetnik izrauje i potpisuje izvetaj o sprovedenom

energetskom pregledu, sa predlogom mera za efikasno korienje energije, odnosnoizvetaj o energetskoj reviziji.

Ovlaenog energetskog savetnika, u smislu stava 1. ovog lana, mogu daangauju obveznici sistema i druga fizika ili pravna lica.

- 13 -

Izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu

lan 24.Izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu sadri naroito:

1) energetski bilans objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmetpregleda;

2) procenu postojeeg nivoa energetske efikasnosti objekta, proizvodnihprocesa i usluga koje su predmet pregleda;

3) predlog mera za poveanje energetske efikasnosti objekta, proizvodnihprocesa i usluga koje su predmet pregleda;

4) procenu ostvarivih uteda energije i smanjenja emisije CO2 za svakupredloenu meru, kao i procenu ukupnih ostvarivih uteda energije i ukupnogsmanjenja emisije CO2 u sluaju istovremene primene vie mera efikasnogkorienja energije, ukljuujui i ekonomsko-finansijsku analizu tih mera;

5) zavrno struno miljenje koje ukljuuje predlog mera za efikasnokorienje energije koje treba sprovesti;

6) druge podatke od znaaja za procenu energetske efikasnosti ipredlaganje mera za efikasno korienje energije.

Ministar blie propisuje sadrinu izvetaja o sprovedenom energetskompregledu, odnosno energetskoj reviziji.

Metodologija za sprovoenje energetskog pregleda

lan 25.Rezultati energetskog pregleda smatraju se valjanim, ako je pregled

sproveden po propisanoj metodologiji od strane ovlaenog energetskog savetnika iprikazan prema propisanoj sadrini izvetaja o sprovedenom energetskom pregledu.

Ministar blie propisuje metodologiju za sprovoenje energetskog pregleda,uslove i nain vrenja energetske revizije.

Metodologija iz stava 2. ovog lana se objavljuje u Slubenom glasnikuRepublike Srbije i na internet prezentaciji Ministarstva.

Sukob interesa ovlaenog energetskog savetnika

lan 26.Energetski savetnik ne moe da obavlja energetski pregled, ako postoji sukob

interesa izmeu tog energetskog savetnika i subjekta u kojem se vri energetskipregled.

Sukob interesa ovlaenog energetskog savetnika postoji ako je savetnik,savetnikov suprunik ili neko od rodbine savetnika iz prvog ili drugog stepenasrodstva (roditelji, deca, usvojioci i usvojenici, braa ili sestre):

1) zaposlen u privrednom drutvu koje je predmet energetskog pregleda ilije lan upravnog ili nadzornog odbora tog privrednog drutva;

2) akcionar ili vlasnik udela u privrednom drutvu koje je naruilo datipregled ili vlasnik objekta za koji se vri energetski pregled;

- 14 -

3) zaposlen u privrednom drutvu koje je uradilo tehniku dokumentaciju, iliizvrilo tehniku kontrolu tehnike dokumentacije, ili je bilo izvoa radova na objektuili u pravnom licu u kome se pregled vri.

Uz izvetaj o energetskom pregledu, savetnik obavezno prilae i potpisanuizjavu da se ne nalazi u bilo kojoj od situacija koja je ovim zakonom definisana kaosukob interesa.

Arhiviranje i uvanje izvetaja

lan 27.Obveznik sistema i ovlaeni energetski savetnik duni su da izvetaje o

sprovedenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji arhiviraju i uvajunajmanje 10 godina i na zahtev dostavljaju na uvid Ministarstvu.

Poverljivost podataka

lan 28.Ovlaeni energetski savetnik je duan da se pridrava pravila o poverljivosti

svih podataka do kojih doe u obavljanju energetskog pregleda, odnosno energetskerevizije objekta, proizvodnih procesa i usluga fizikih ili pravnih lica, a koji se odnosena ta lica.

Obaveza iz stava 1. ovog lana moe se ukinuti samo od strane fizikog ilipravnog lica iji je objekat ili postrojenje predmet energetskog pregleda ili usluajevima kada je to propisano zakonom.

Ovlaeni energetski savetnik poverljive podatke ne moe koristiti za potrebeili na tetu treih lica, niti sticati korist od njihove upotrebe.

1. Uverenja i licence

Uverenje o poloenom ispitu za energetskog menadera

lan 29.Uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova energetskog menadera

izdaje se licu koje je poloilo ispit za energetskog menadera.

Ispit za obavljanje poslova energetskog menadera moe polagati lice koje:

1) ima najmanje steeno visoko obrazovanje prvog stepena akademskihstudija u oblasti tehniko-tehnolokih nauka u obimu od 180 ESPB (evropski sistemprenosa bodova) i ima potvrdu o zavrenoj obuci za polaganje ispita za energetskogmenadera; ili

2) ima steeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija namaster akademskim studijama u obrazovno-naunim oblastima mainstva,elektrotehnike ili tehnologije.

Uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova ovlaenogenergetskog savetnika

lan 30.Uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova ovlaenog energetskog

savetnika izdaje se licu koje je poloilo struni ispit za energetskog savetnika.

- 15 -

Ispit za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika moe polagatilice koje:

1) ima uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova energetskogmenadera;

2) ima najmanje trogodinje iskustvo u obavljanju poslova energetskihpregleda ili takvo iskustvo u ispitivanju energetskih ili procesnih instalacija ili iskustvona poslovima projektovanja ili strunog nadzora graenja;

3) ima potvrdu o zavrenom teoretskom i praktinom delu obuke zaovlaenog energetskog savetnika.

Obuka

lan 31.Obuku za polaganje ispita za energetskog menadera i ovlaenog

energetskog savetnika sprovodi organizacija koja ispunjava uslove propisane uskladu sa ovim zakonom.

Za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana Ministar ovlauje organizacijukoja ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora.

Ovlaenje iz stava 2. ovog lana izdaje se reenjem Ministra na period odetiri godine i moe se obnoviti.

Reenje iz stava 3. ovog lana objavljuje se u Slubenom glasniku RepublikeSrbije.

Potvrdu o zavrenoj obuci izdaje organizacija iz stava 2. ovog lana.

Za pohaanje obuke plaaju se trokovi.

Ministar propisuje uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora, nainsprovoenja obuke i sadrinu programa za teoretsku i praktinu obuku za energetskemenadere i ovlaene energetske savetnike, visinu i nain plaanja trokova zapohaanje obuke.

Polaganje ispita

lan 32.Ispit iz l. 29. i 30. ovog zakona polae se pred komisijom koju obrazuje

Ministar.

Ministarstvo izdaje uverenje o poloenom ispitu iz stava 1. ovog lana.

Za polaganje ispita i izdavanje uverenja iz stava 2. ovog lana plaa serepublika administrativna taksa.

Ministar propisuje blie uslove, program i nain polaganja ispita.

Licenca za obavljanje poslova energetskog menadera

lan 33.Licencu za obavljanje poslova energetskog menadera prema vrsti obveznika

sistema izdaje Ministar.

Licenca se izdaje reenjem, u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva,ako su ispunjeni uslovi propisani zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

- 16 -

Licenca za obavljanje poslova energetskog menadera moe se izdati licukoje:

1) ima uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova energetskogmenadera;

2) ima tri godine radnog iskustva u struci;

3) podnese zahtev za izdavanje licence energetskog menaderaMinistarstvu i uplati taksu propisanu tarifom republikih administrativnih taksi, koja jesastavni deo zakona kojim se ureuju republike administrativne takse.

Trokove izdavanja snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.

Reenje Ministra kojim se odbija zahtev za izdavanje licence je konano.

Ministarstvo vodi registar licenciranih energetskih menadera.

Oduzimanje licence

lan 34.Izdatu licencu iz lana 33. ovog zakona moe reenjem oduzeti Ministar po

sopstvenoj inicijativi, ako se naknadno utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanihi neistinitih podataka i ako energetski menader nesavesno i nestruno obavljaposlove za koje mu je licenca izdata.

Reenje iz stava 1. ovog lana je konano.

Na osnovu pravosnanog reenja iz stava 1. ovog lana, kojim je oduzetalicenca, ovlaeni energetski menader se brie iz registra energetskih menadera.

Licenca za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika

lan 35.Licencu za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika izdaje

Ministar.

Licenca se izdaje reenjem, u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva,ako su ispunjeni uslovi propisani zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Licenca za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika izdaje selicu koje:

1) ima uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova ovlaenogenergetskog savetnika;

2) ima steeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija namaster akademskim studijama u jednoj od naunih oblasti tehniko-tehnolokihnauka i ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci;

3) nije pravosnano osuivano za bilo koje krivino delo protiv imovine iliprotiv privrede;

4) podnese zahtev za izdavanje licence za energetskog savetnikaMinistarstvu i uplati taksu propisanu tarifom republikih administrativnih taksi, koja jesastavni deo zakona kojim se ureuju republike administrativne takse.

Licenca iz stava 1. ovog lana izdaje se na period od tri godine.

Izdata licenca iz stava 1. ovog lana, na zahtev imaoca moe se produiti,ako su u vreme podnoenja zahteva ispunjeni uslovi utvreni ovim zakonom zaizdavanje licence.

- 17 -

Trokove izdavanja i produavanja vanosti licence iz stava 1. ovog lanasnosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.

Reenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence iz stava 1. ovog lanakonano je.

Ministarstvo vodi registar licenciranih energetskih savetnika.

Oduzimanje licence

lan 36.Izdatu licencu iz lana 35. ovog zakona moe reenjem oduzeti Ministar, po

sopstvenoj inicijativi, zbog nesavesnog i nestrunog obavljanja poslova za koje jeizdata licenca, i to:

1) ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitihpodataka;

2) ako lice, kome je izdata licenca, bude osueno na bezuslovnu kaznuzatvora u trajanju od najmanje est meseci za krivino delo protiv slubene tajne ili izkoristoljublja, ili za delo uinjeno pri obavljanju poslova za koje mu je izdata licenca;

3) ako je licu kome je izdata licenca, izreena mera bezbednosti zabranevrenja odreenih poslova za koje mu je izdata licenca;

4) ako se utvrdi da lice, u vrenju poslova za koje mu je izdata licenca,postupa na protivpravan, nemoralan i nedostojan nain (primanje mita, davanje mita,primanje i davanje provizije, korupcija, falsifikat i slino).

Reenje iz stava 1. ovog lana je konano.

Na osnovu pravosnanog reenja iz stava 1. ovog lana, kojim je oduzetalicenca, ovlaeni energetski savetnik se brie iz registra energetskih savetnika.

IV. OZNAAVANJE NIVOA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

1. Energetska efikasnost proizvoda koji utiu na potronjuenergije

Vrste proizvoda i oznaavanje

lan 37.Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje:

1) vrste proizvoda koji utiu na potronju energije (u daljem tekstu:proizvod) za koje je neophodno oznaavanje potronje energije i drugih resursatokom njihove upotrebe, odnosno oznaavanje energetske efikasnosti;

2) dinamiku obaveznog uvoenja oznaka energetske efikasnosti za razliitevrste proizvoda.

Ovaj zakon se ne primenjuje na oznake koje su postavljene na proizvod uskladu sa drugim tehnikim propisima koji se odnose na bezbednost.

Sadrina i izgled oznake energetske efikasnosti

lan 38.Oznaka energetske efikasnosti mora da:

- 18 -

1) sadri podatke o koliini energije koju proizvodi koriste pri propisanimuslovima rada;

2) vizuelno ukazuje na klasu njihove energetske efikasnosti i to od najniihdo najviih vrednosti energetske efikasnosti za dati tip proizvoda;

3) sadri i ostale podatke koji potroau prikazuju bitna svojstva proizvoda,kao i potronju resursa neophodnih za rad proizvoda.

Oznaka energetske efikasnosti mora imati propisan izgled i biti postavljena napropisan nain, u skladu sa ovim zakonom.

Obaveze proizvoaa i isporuioca

lan 39.Proizvoa je duan da, pre stavljanja na trite proizvoda iz lana 37. stav 1.

ovog zakona, o svom troku, izradi listu sa podacima, oznaku energetske efikasnostii tehniku dokumentaciju, koja je dovoljna da se omogui uvid u tanost informacijasadranih u listi sa podacima i oznaci energetske efikasnosti.

Proizvoa iz stava 1. ovog lana odgovoran je za tanost oznake energetskeefikasnosti i liste sa podacima koje isporuuje.

Isporuilac proizvoda iz lana 37. stav 1. ovog zakona duan je da:

1) obezbedi listu sa podacima i oznaku energetske efikasnosti, u skladu saovim zakonom;

2) dostavi listu sa podacima i oznaku energetske efikasnosti uz proizvod ilina zahtev prodavca, odmah i besplatno;

3) obezbedi tehniku dokumentaciju iz stava 1. ovog lana;

4) listu sa podacima o proizvodu uini dostupnom u brouri ili drugomtampanom materijalu koji prati proizvod;

5) obezbedi da tehniki prirunici proizvoaa i promotivni materijali oproizvodima iz lana 37. stav 1. ovog zakona u kojima se opisuju specifini tehnikiparametri proizvoda, bilo da su u tampanom obliku ili prikazani u vizuelnimmedijima, kupcima prue potrebne informacije o potronji energije i klasi energetskeefikasnosti proizvoda, na srpskom jeziku.

Isporuilac iz stava 3. ovog lana ne moe osporavati objavljivanjeinformacija koje daje u oznakama energetske efikasnosti i listama sa podacima.

Obaveze prodavca

lan 40.Prodavac je duan da:

1) kada izlae proizvod iz lana 37. stav 1. ovog zakona postavi oznakuenergetske efikasnosti na nain i mesto, propisano u skladu sa ovim zakonom, bezkorienja drugih oznaka, simbola i opisa koji mogu da izazovu zabludu kodpotroaa;

2) potroaima stavi na raspolaganje listu sa podacima uz uputstvo ili druguliteraturu koja prati proizvod.

U sluaju prodaje ili iznajmljivanja proizvoda iz lana 37. stav 1. ovog zakonapreko interneta, kataloga, telemarketinga ili na drugi slian nain prodaje na daljinu,

- 19 -

prodavac je duan da kupcu, pre kupovine proizvoda, prui informacije navedene uoznaci energetske efikasnosti i listi sa podacima o proizvodu.

Pri oglaavanju odreenog modela proizvoda iz lana 37. stav 1. ovogzakona prodavac, odnosno isporuilac je duan da pri navoenju informacija opotronji energije ili cene navede i klasu energetske efikasnosti.

Svi tehniki promotivni materijali o proizvodima iz lana 37. stav 1. ovogzakona u kojima se opisuju specifini tehniki parametri proizvoda, kao to sutehniki prirunici i broure proizvoaa bilo da su u tampanom ili elektronskomobliku treba da sadre informacije o potronji energije i/ili klasi energetske efikasnostii moraju biti na srpskom jeziku.

Ovlaenja ministra

lan 41.Ministar, za proizvode iz lana 37. stav 1. ovog zakona, propisuje:

1) definiciju tipa proizvoda;

2) nain oznaavanja, oblik, izgled i sadrinu oznake energetskeefikasnosti;

3) oblik i sadraj liste sa podacima o proizvodu, za svaki tip proizvoda;

4) podatke koje mora obavezno da sadri tehnika dokumentacija, da bi seomoguila ocena tanosti informacija sadranih na oznaci i listi sa podacima oproizvodu;

5) metodologiju odreivanja klase njihove energetske efikasnosti;

6) standarde i metode merenja koji se primenjuju za dobijanje informacijasadranih na oznaci i u listi sa podacima;

7) mesto na koje se oznaka postavlja na izloeni proizvod i nain na koji seoznake i/ili informacije pruaju potroaima kada proizvode kupuju ili iznajmljujupreko interneta, kataloga, telemarketinga ili na drugi slian nain prodaje na daljinu;

8) specifian sadraj oznake kod reklamiranja, ako je to predvieno;

9) period trajanja klasifikacije oznake;

10) nivo tanosti za navode na oznaci i u listama sa podacima.

Eko-dizajn

lan 42.Proizvodi se mogu staviti na trite i upotrebu samo ako ispunjavaju zahteve

eko-dizajna utvrene tehnikim propisom, ako je njihova usklaenost utvrena upropisanom postupku i ako su oznaeni u skladu sa propisom koji se odnosi na tugrupu proizvoda.

Pre stavljanja proizvoda na trite i upotrebu oznaka usaglaenosti stavlja sena proizvod kada je proizvoa ili njegov zastupnik obezbedio i dao deklaraciju ousaglaenosti proizvoda.

Deklaracija o usaglaenosti moe da se odnosi na jedan ili vie proizvoda.

Proizvoa je duan da saini tehniku dokumentaciju na osnovu koje semoe utvrditi usaglaenost proizvoda sa zahtevima eko-dizajna, pri emu moeizabrati jedan od propisanih postupaka za utvrivanje usaglaenosti.

- 20 -

Proizvoa je duan da, posle stavljanja na trite i upotrebu proizvoda uvarelevantnu dokumentaciju o sprovedenom postupku utvrivanja usaglaenostiproizvoda i izdatim deklaracijama o usaglaenosti i ini dostupnom inspekcijskojkontroli za period od 10 godina od kada je proizvod poslednji put proizveden.

U odsustvu proizvoaa ili njegovog zastupnika uvoznik iz stava 1. ovoglana ini dostupnom i uva deklaraciju o usaglaenosti proizvoda i tehnikudokumentaciju.

Relevantni dokumenti iz st. 3. i 4. ovog lana dostavljaju se na zahtevinspekcije u roku od 10 dana od prijema zahteva.

Proizvodi koji imaju eko-oznaku, u skladu sa propisom kojim je ureeno eko-oznaavanje, smatraju se proizvodima koji su usaglaeni sa zahtevima eko-dizajna.

Ministar propisuje zahteve eko-dizajna iz stava 1. ovog lana, postupakutvrivanja usklaenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna, nain oznaavanjaproizvoda, sadrinu deklaracije o usaglaenosti i druge uslove kojima se obezbeujeprimena zahteva eko-dizajna proizvoda.

Ministar donosi tehnike propise kojima se propisuju tehniki zahtevi zapojedine vrste ili grupe proizvoda.

2. Energetska efikasnost objekata, odnosno delova objekata

Obaveza sprovoenja energetskog pregleda

lan 43.Obavezi sprovoenja energetskog pregleda podleu:

1) objekti koje koriste obveznici sistema iz lana 16. taka 4) ovog zakona,sa korisnom povrinom veom od 500 m2;

2) objekti, odnosno delovi objekta koji su svrstani u jedan od energetskihrazreda;

3) objekti i delovi objekta u sluaju promene namene, promene vlasnika iliako su namenjene za izdavanje.

Vlasnici objekata, odnosno delova objekata iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lanaduni su da izvre energetski pregled najmanje jednom u 10 godina.

Investitor, prodavac ili zakupodavac izgraenog objekta ili dela objekta kojaima izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu objekta, duan je:

1) da pre kupoprodaje, odnosno zakupa objekta, odnosno dela objekta,stavi na uvid potencijalnom kupcu, odnosno zakupcu, izvetaj o sprovedenomenergetskom pregledu, koji ne moe biti stariji od 10 godina;

2) da pri prodaji objekta, odnosno dela objekta ili izdavanju istog u zakup,zakljuenjem ugovora o kupoprodaji, odnosno zakupu objekta ili dela objekta, predakupcu ili zakupcu izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu koji ne moe bitistariji od 10 godina.

Prilikom oglaavanja prodaje ili izdavanja objekta ili dela objekta u javnimmedijima, oglas sadri i informaciju o njegovoj energetskoj efikasnosti.

- 21 -

Obaveze investitora

lan 44.Investitor je duan da grejnu instalaciju svakog novoizgraenog objekta,

predvienog za prikljuenje na sistem daljinskog grejanja ili centralizovani sistemsnabdevanja toplotnom energijom opremi ureajima za regulaciju i/ili merenjepredate toplotne energije, i to:

1) ureajima za regulaciju i ureajima za merenje predate toplotne energijeobjektu;

2) ureajima za merenje predate toplotne energije za svaki deo objekta;

3) ureajima za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije za svakogrejno telo grejne instalacije.

Trokove opreme sistema iz stava 1. ovog lana snosi investitor.

Svi ugraeni ureaji za merenje predate toplotne energije moraju prethodnobiti overeni od strane ovlaenog tela, odnosno Direkcije za mere i dragocenemetale, u skladu sa propisom kojim se ureuju merila toplotne energije.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju i na sisteme za daljinsko icentralizovano hlaenje objekata.

V. MINIMALNI ZAHTEVI ENERGETSKE EFIKASNOSTI UPROIZVODNJI, PRENOSU I DISTRIBUCIJI ELEKTRINE I TOPLOTNE

ENERGIJE, TRANSPORTU I DISTRIBUCIJI PRIRODNOG GASA

1. Elektrina i toplotna energija

Minimalni zahtevi energetske efikasnosti

lan 45.Nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju elektrine i toplotne energije,

kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije, odnosnosistemi za prenos elektrine energije, odnosno sistemi za distribuciju elektrine itoplotne energije, kao i sistemi za transport i distribuciju prirodnog gasa moraju daispunjavaju minimalne zahteve u pogledu njihove energetske efikasnosti, a uzavisnosti od vrste i snage tih postrojenja, odnosno veliine sistema (minimalnistepen korisnosti postrojenja za proizvodnju, minimalni stepen korisnosti sistema zaprenos i distribuciju i drugo), u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureujeintegrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine.

Vlada, na predlog Ministra blie propisuje minimalne zahteve energetskeefikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja i sistemi izstava 1. ovog lana.

Elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja

lan 46.Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili

rekonstrukciju postojeih postrojenja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije,kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije,sagorevanjem fosilnih goriva, odnosno iz obnovljivih izvora energije, podnosilaczahteva je duan da priloi elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja, pri emuelaborat postrojenja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije mora da sadri i

- 22 -

tehno-ekonomsku analizu poveanja energetskog stepena korisnosti postrojenja kojibi se ostvario korienjem kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije.

Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ilirekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za prenos elektrine energije, sistemaza transport i distribuciju prirodnog gasa, investitor je duan da kao sastavni deotehnike dokumentacije priloi i elaborat o energetskoj efikasnosti sistema za prenosenergije, kojim se dokazuje da e biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnojenergetskoj efikasnosti sistema, odnosno da e planirani stepen korisnosti tihsistema biti vei od ili jednak vrednosti propisanoj aktom Vlade iz lana 45. stav 2.ovog zakona.

Uz zahtev za dobijanje graevinske dozvole za izgradnju novih ilirekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za distribuciju elektrine, odnosnotoplotne energije, investitor je duan da kao sastavni deo tehnike dokumentacijepriloi i elaborat o energetskoj efikasnosti sistema za distribuciju energije, kojim sedokazuje da e biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnostisistema, odnosno da e planirani stepen korisnosti tih sistema biti vei od ili jednakvrednosti propisanoj aktom Vlade iz lana 45. stav 2. ovog zakona.

Elaborat o energetskoj efikasnosti moe da izrauje lice koje ima licencu zaprojektovanje energetskih objekata u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblastplaniranja i izgradnje.

Ministar blie propisuje sadrinu elaborata o energetskoj efikasnostipostrojenja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije, kao i postrojenja zakombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije, sistema ili delova sistema zaprenos, distribuciju elektrine, odnosno toplotne energije, odnosno transport idistribuciju prirodnog gasa.

2. Merenje i obraun potronje energije

Tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja

lan 47.Nadleni organi jedinica lokalne samouprave duni su da u tarifni sistem za

usluge daljinskog grejanja, ukljue kao jedan od elemenata za obraun cene uslugegrejanja i izmerenu, odnosno stvarno predatu koliinu toplotne energije.

Nadleni organi jedinica lokalne samouprave duni su da kupce toplotneenergije obaveste o poetku primene tarifnog sistema iz stava 1. ovog lana i najasan i razumljiv nain kupcu obrazloe metodologiju formiranja cene uslugegrejanja.

Cena tarifnih elemenata

lan 48.U odreivanju cena pojedinih tarifnih elemenata u tarifnim sistemima za

distribuciju toplotne energije ne mogu se koristiti vrednosti gubitaka ako su vee odvrednosti maksimalnih gubitaka utvrenih aktom Vlade iz lana 45. stav 2. ovogzakona.

U odreivanju tarifa za prenos, odnosno transport i distribuciju elektrineenergije i prirodnog gasa mogu se koristiti samo vrednosti gubitaka u skladu sametodologijama za odreivanje cene pristupa sistemima za prenos i distribuciju, uskladu sa zakonom kojim se ureuje oblast energetike.

- 23 -

Ako su gubici u mreama vei od gubitaka koji bi ostvario efikasniji istrukturno uporedivi operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema, operatorisistema su duni da uz zahtev za odobrenje cena pristupa mreama dostave Agencijiza energetiku i plan smanjenja gubitaka.

U odreivanju cena pojedinih tarifnih elemenata u tarifnim sistemima zaprenos, odnosno transport i distribuciju energije iz st. 1. i 2. ovog lana nadleniorgani preduzimaju mere kojima se spreava podsticanje nepotrebnog poveavanjakoliine distribuirane, odnosno prenesene energije.

Podaci o isporuenoj energiji

lan 49.Operatori prenosnog i distributivnog sistema elektrine energije, operator

transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, distributeri toplotne energije iprivredna drutva u maloprodaji energije, obavezni su da na zahtev Ministarstva, kojise ne moe postaviti ee od jednom godinje, na propisanom obrascu dostaveobjedinjene statistike podatke o energiji isporuenoj kupcima energije, a koji osimtrenutnih i podataka iz ranijeg perioda o ukupnoj krajnjoj potronji energije, mogu daukljue i dinamiku potronje energije, profile optereenja, potronju po postojeimkategorijama, grupama i geografskim lokacijama potroaa.

Lica iz stava 1. ovog lana obavezna su da na zahtev Ministarstva, u ciljuuspostavljanja i praenja sistema energetskog menadmenta dostave podatke opotroaima energije koji koriste vie energije od koliine, u skladu sa propisom izlana 17. stav 1. ovog zakona.

Ministar propisuje obrazac na kome se dostavljaju objedinjeni statistikipodaci o isporuenoj energiji iz stava 1. ovog lana.

Obaveze operatora distributivnog sistema elektrine energije

lan 50.Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju elektrine

energije duna su da u meri u kojoj je to tehniki mogue, finansijski opravdano iproporcionalno u odnosu na potencijalne utede energije postojeim krajnjimkupcima, obezbede ugradnju ureaja za merenje predate koliine elektrine energije,koji prua podatke o stvarno predatoj koliini elektrine energije i tanom vremenupredaje elektrine energije.

Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju, odnosnosnabdevanje krajnjih kupaca elektrine energije duna su da uslugu obraunavajuuzimajui naroito u obzir izmerenu, odnosno stvarno predatu koliinu elektrineenergije.

Obaveze distributera toplotne energije

lan 51.Javna komunalna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju

toplotne energije duna su da:

1) definiu sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije zaprojektovanje, ugradnju i rekonstrukciju termotehnikih instalacija, a naroitopostavljanje ureaja:

(1) za regulaciju predaje toplotne energije i ureaja za merenje predatetoplotne energije za objekat,

- 24 -

(2) za merenje predate toplotne energije za svaki deo objekta,

(3) za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakompojedinom grejnom telu;

2) prilikom uspostavljanja novog prikljuka, u smislu povezivanja zgrade nadaljinski sistem grejanja:

(1) na delu instalacije distributivnog sistema, a neposredno ispred mestapovezivanja sa unutranjim grejnim instalacijama zgrade, ugrade,

- ureaj za merenje predate koliine toplotne energije, koji obezbeujetane podatke o stvarno predatoj koliini toplotne energije i tano vreme predajetoplotne energije zgradi,

- ureaj za automatsku regulaciju predaje toplotne energije zgradi;(2) izvre kontrolu ispravnosti svih ve ugraenih mernih ureaja za merenje

predate toplotne energije zgradi;

3) za zgrade ve prikljuene na sistem daljinskog grejanja, koje setoplotnom energijom snabdevaju iz toplotno predajne stanice, neposredno ispredmesta povezivanja sa unutranjim grejnim instalacijama zgrade:

(1) ugrade ureaj za merenje predate koliine toplotne energije, kojiobezbeuje tane podatke o stvarno predatoj toplotnoj energiji i tano vreme predajetoplotne energije zgradi,

(2) ugrade ureaj za automatsku regulaciju predate toplotne energije zgradi,

(3) vre redovnu kontrolu ispravnosti ugraenih ureaja za merenje predatetoplotne energije zgradi i o tome vode evidenciju;

4) za objekte ve prikljuene na sistem daljinskog grejanja, na zahtevvlasnika objekta, odnosno dela objekta, koja je jedno merno mesto:

(1) obezbede ponudu da, ako tehnike mogunosti to dozvoljavaju i ako je toekonomski isplativo, grejnu instalaciju, po konkurentnim cenama, opreme ureajimaza merenje predate toplotne energije, koji obezbeuju tane podatke o stvarnopredatoj koliini toplotne energije za svaki deo objekta, kao i ureajima zakontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu,

(2) izvre tehniki prijem objekta sa ugraenim ureajima za merenjekoliine predate toplotne energije za svaki deo objekta, a koju su ugradila drugaprivredna drutva, odnosno pravna lica, pod uslovom da su ispunjeni tehniki uslovi,u skladu sa zakonom;

5) primene tarifni sistem iz lana 47. stav 1. ovog zakona, u roku kojipropie nadleni organ jedinice lokalne samouprave, koji ne moe biti dui od 18meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Trokove nabavke i ugradnje ureaja iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana snosiinvestitor, a iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana snosi vlasnik objekta, odnosno delaobjekta.

Pravo vlasnitva, obaveza odravanja i servisiranja ureaja za merenjepredate toplotne energije svakom delu objekta i kontrolisanu regulaciju predajetoplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu i drugi imovinsko-pravni odnosireguliu se posebnim ugovorom koji se zakljuuje izmeu vlasnika dela objekta ijavnog preduzea ili privrednog drutva koje vri distribuciju toplotne energije.

Ministar propisuje uslove iz stava 1. taka 4) podtaka (1) ovog lana, podkojima bi opremanje grejne instalacije mernim ureajima bilo tehniki neizvodljivo ili u

- 25 -

odnosu na dugorono procenjenu utedu energije nije ekonomski isplativo kao i vrstuobjekata na koje se primenjuju obaveze iz l. 43. i 44. ovog zakona.

Obaveze operatora transportnog, odnosno distributivnogsistema prirodnog gasa

lan 52.Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre isporuku prirodnog

gasa, duna su da u meri u kojoj je to tehniki mogue, finansijski opravdano iproporcionalno u odnosu na potencijalne utede energije, krajnjim kupcimaobezbede ugradnju ureaja za tano merenje predate koliine prirodnog gasa kojiprua podatke o tanom vremenu predaje prirodnog gasa.

Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju odnosnosnabdevanje krajnjih kupaca prirodnog gasa duna su da uslugu obraunavaju,uzimajui naroito u obzir izmerenu, odnosno stvarno predatu koliinu prirodnoggasa.

Informisanje kupca

lan 53.Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju i

snabdevanje elektrine i toplotne energije duna su da jednom meseno uz ili naraunu za isporuenu energiju informiu kupca o: koliini energije koju je kupacpreuzeo tokom prethodnog meseca, prosenoj ceni energije za tog kupca u tommesecu, cenama po elementima za obraun utroene energije, ukupno preuzetojkoliini energije i mesenoj potronji energije tokom 12 prethodnih meseci, odnosupreuzetih koliina energije u prethodnom mesecu i istom mesecu prethodne godine,odnosu koliine energije koju je on preuzeo i prosene koliine energije kojupreuzimaju kupci iste kategorije, nainima da kupci dobiju informacije o dostupnimmerama poboljanja energetske efikasnosti, spisku mera koje kupci mogu dapreduzmu u cilju utede energije, kao i o drugim podacima koji mogu biti od znaajaza racionalno korienje.

Obaveza informisanja kupaca toplotne energije iz stava 1. ovog lanaprimenjuje se na period grejne sezone.

Obaveza iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuje i na isporuku isnabdevanje prirodnog gasa.

3. Kontrola sistema za grejanje i kotlova

Obaveza kontrole rada kotlova, odnosno loita

lan 54.Vlasnici kotlova, kao i zakupci ili korisnici kotlova po drugom pravnom

osnovu, odnosno drugih loita toplotne snage vee od 20 kW duni su da obezbedesprovoenje redovne kontrole procesa sagorevanja u tim kotlovima, odnosnoloitima u cilju utvrivanja stepena korisnosti kotla, odnosno drugih loita, kao i dapreduzimaju mere sa ciljem dostizanja vrednosti propisanih veliina stanja procesasagorevanja.

Vlasnici kotlova ili korisnici kotlova po drugom pravnom osnovu iji kotlovipredstavljaju sastavni deo sistema za grejanje objekta odnosno dela objekta, dunisu da istovremeno sa kontrolom rada kotla sprovedu i kontrolu sistema za grejanjeradi utvrivanja finansijsko isplativih mera poveanja njegove efikasnosti.

- 26 -

Kontrolu rada kotla, odnosno loita iz st. 1. i 2. ovog lana obavljajuovlaena lica koja ispunjavaju uslove u pogledu kadrova i opreme za obavljanjekontrole.

Ministar blie propisuje:

1) sadrinu, nain i rokove vrenja kontrole rada kotlova odnosno drugihloita, ukljuujui sistem za grejanje objekta, odnosno pojedinih delova sistema zagrejanje; granine vrednosti veliina stanja procesa sagorevanja, rokove i mere zadostizanje tih vrednosti prema instalisanom kapacitetu kotlova, odnosno loita;sadraj izvetaja o izvrenoj kontroli i nain evidentiranja podataka dobijenihmerenjima;

2) uslove koje moraju da ispunjavaju ovlaena pravna lica za kontrolukotlova, odnosno drugih loita, ukljuujui sistem za grejanje objekta, odnosno delaobjekta.

Ministar reenjem utvruje ispunjenost uslova za kontrolu rada kotlova,odnosno loita.

Reenje iz stava 5. ovog lana Ministar donosi u roku od 60 dana od danapodnoenja zahteva za ovlaivanje, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonomi drugim propisima.

Reenje iz stava 5. ovog lana izdaje se na period od etiri godine i moe seproduiti za isti period, ako je ovlaeno pravno lice podnelo zahtev i ispunjavauslove koji se zahtevaju za izdavanje reenja.

Ako jedan ili vie uslova na osnovu kojih je doneto reenje o ovlaivanjuprestane da postoji, Ministar donosi reenje o oduzimanju ovlaenja.

Reenja iz st. 5. i 8. ovog lana objavljuju se u Slubenom glasnikuRepublike Srbije.

4. Kontrola sistema za klimatizaciju

Obaveza kontrole rada sistema za klimatizaciju

lan 55.Vlasnik objekta ili dela objekta u kojem je ugraen sistem za klimatizaciju,

nominalne rashladne snage vee od 12 kW duan je da obezbedi sprovoenjeredovnih kontrola tog sistema.

Kontrolu rada sistema iz stava 1. ovog lana obavlja ovlaeno lice.

Na postupak i nain ovlaivanja lica iz stava 2. ovog lana shodno seprimenjuju odredbe lana 54. ovog zakona.

Ministar blie propisuje:

1) sadrinu, nain i rokove kontrole sistema za klimatizaciju, sadrinuizvetaja o izvrenoj kontroli i nain evidentiranja podataka dobijenih merenjima;

2) uslove koje moraju ispuniti lica da bi obavljala kontrolu sistemaklimatizacije.

Dostavljanje izvetaja

lan 56.Izvetaje iz l. 54. i 55. ovog zakona ovlaena pravna lica dostavljaju

obvezniku kontrole iz l. 54. i 55. ovog zakona u roku od 15 dana.

- 27 -

Izvetaje iz stava 1. ovog lana ovlaena pravna lica dostavljaju Ministarstvuu roku od 30 dana od dana sprovedene kontrole.

VI. FINANSIRANJE, PODSTICAJNE I DRUGE MERE EFIKASNOGKORIENJA ENERGIJE

1. Finansiranje efikasnog korienja energije

lan 57.Poslovi u oblasti efikasnog korienja energije koji se finansiraju ili

sufinansiraju u skladu sa ovim zakonom, jesu poslovi koji se odnose na izraduprojekata i programa, kao i realizaciju aktivnosti, a naroito za:

1) primenu tehnikih mera u cilju efikasnog korienja energije u sektorimaproizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije;

2) podsticanje razvoja sistema energetskog menadmenta za subjekte kojinisu obveznici sistema;

3) promovisanje i sprovoenje energetskih pregleda objekata, proizvodnihprocesa i usluga;

4) izgradnju sistema za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrineenergije ako su ispunjeni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti postrojenja,propisani u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast energetike, a investitortoplotnu i elektrinu energiju koristi iskljuivo za sopstvene potrebe;

5) podsticanje razvoja energetskih usluga na tritu Republike Srbije;

6) podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije za proizvodnju elektrinei toplotne energije za sopstvene potrebe;

7) ostale aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korienje energije.

Sredstva za finansiranje

lan 58.Sredstva za finansiranje poslova iz lana 57. ovog zakona obezbeuju se iz:

1) budeta Republike Srbije;

2) budeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

3) fondova Evropske unije i drugih meunarodnih fondova;

4) donacija, poklona, priloga, pomoi i slino za poveanje kapaciteta zaimplementaciju zakona;

5) kredita meunarodnih finansijskih institucija;

6) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se koristiti samo za namene odreeneovim zakonom.

Budetski fond za unapreenje energetske efikasnosti

lan 59.Budetski fond za unapreenje energetske efikasnosti Republike Srbije (u

daljem tekstu: Budetski fond) osniva se radi evidentiranja sredstava namenjenih

- 28 -

finansiranju poslova efikasnog korienja energije koji se finansiraju u skladu sa ovimzakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Budetski fond se osniva na neodreeno vreme, u skladu sa zakonom kojimse ureuje budetski sistem.

Budetskim fondom upravlja Ministarstvo.

Prihodi Budetskog fonda

lan 60.Sredstva za finansiranje Budetskog fonda obezbeuju se:

1) iz aproprijacija u budetu Republike Srbije za tekuu godinu;

2) donacija i kredita.

Vlada donosi godinji program finansiranja aktivnosti i mera unapreenjaenergetske efikasnosti u skladu sa Strategijom, Programom ostvarivanja Strategije,Akcionim planom i drugim aktima i propisima iz oblasti efikasnog korienja energije,ugovorima, kao i meunarodnim ugovorima iji je potpisnik Republika Srbija.

Raspodela sredstava

lan 61.Sredstva Budetskog fonda daju se korisnicima sredstava Budetskog fonda

u svrhu finansiranja efikasnog korienja energije iz lana 57. ovog zakona, a naosnovu javnih konkursa koje objavljuje Ministarstvo.

Sredstva Budetskog fonda dostupna su pravnim i fizikim licima sa seditemna teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovujavnog konkursa

U sluajevima kada se finansiranje usluga po ugovoru o finansiranju od treestrane iz lana 5. taka 44) ovog zakona, vri sredstvima Budetskog fonda, sredstvase dodeljuju po postupku i kriterijumima propisanim zakonom kojim se ureuju javnenabavke.

Uz zahtev za dobijanje sredstava Budetskog fonda, shodno lanu 58. ovogzakona, za finansiranje investicionih projekata unapreenja energetske efikasnostipostojeih objekata, tehnolokog procesa ili usluge, prilae se izvetaj o izvrenomenergetskom pregledu, odnosno elaborat o energetskoj efikasnosti novih objekata, uskladu sa zakonom.

U roku od 12 meseci po zavretku projekta za koji su odobrena sredstvaBudetskog fonda iz stava 4. ovog lana, korisnici istih su duni da sprovedu novenergetski pregled objekta, tehnolokog procesa ili usluga i Budetskom fondudostave nov izvetaj o izvrenom energetskom pregledu, kojim se izvetava oostvarenoj utedi energije i smanjenju gasova sa efektom staklene bate.

Trokovi izvrenog energetskog pregleda iz stava 5. ovog lana padaju nateret podnosioca zahteva za dobijanje sredstava Budetskog fonda.

Ministar propisuje kriterijume pod kojima korisnici sredstava mogu biti izuzetiod obaveze vrenja energetskog pregleda iz st. 4. i 5. ovog lana.

Ministar propisuje blie uslove za raspodelu i korienje sredstavaBudetskog fonda, nain raspodele tih sredstava, kao i nain praenja namenskogkorienja sredstava i ugovorenih prava i obaveza.

- 29 -

Korienje sredstava

lan 62.Korienje sredstava iz Budetskog fonda vri se u skladu sa godinjim

programom iz lana 60. stav 2. ovog zakona.

Korisnik sredstava Budetskog fonda duan je da dodeljena sredstva koristinamenski, na nain i u rokovima utvrenim ugovorom o korienju sredstava.

Ako korisnik sredstava dodeljena sredstva ne koristi na nain i za svrhuutvrenu ugovorom, duan je da nenamenski utroena sredstva vrati Budetskomfondu, a za tetu nanesenu Budetskom fondu odgovara na nain utvren ugovoromo korienju sredstava i zakonom.

Finansiranje na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalnesamouprave

lan 63.Nadleni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim

aktom moe utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budetskihfondova kao i korienje sredstava iz postojeih sopstvenih fondova za realizacijuprojekata i drugih aktivnosti za efikasno korienje energije na svojoj teritoriji, uskladu sa zakonom i propisima koji reguliu rad ovih organa.

O svojim aktivnostima u smislu stava 1. ovog lana, nadleni organautonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave duan je da u cilju voenjanacionalne evidencije obavesti Ministarstvo i na zahtev Ministra dostavi informacije osprovedenim aktivnostima.

2. Poreske, carinske i druge olakice

lan 64.Za pravna i fizika lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u

promet proizvode koji doprinose efikasnijem korienju energije mogu se utvrditiporeske, carinske i druge olakice, pod uslovima i u skladu sa zakonom i drugimpropisima kojima se ureuju porezi, carine i druge dabine.

3. Obnovljivi izvori energije

lan 65.Merom efikasnog korienja energije, u smislu ovog zakona, smatra se i

proizvodnja elektrine odnosno toplotne energije korienjem obnovljivih izvoraenergije, pod uslovom da se proizvedena elektrina, odnosno toplotna energija koristiza sopstvene potrebe objekta.

4. Energetska usluga

Uslovi za pruanje energetske usluge

lan 66.Energetsku uslugu prua pravno lice i preduzetnik (ESCO) na osnovu

ugovora o energetskoj usluzi.

- 30 -

Energetska usluga moe obuhvatiti i energetski pregled, projektovanje,graenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju, odravanje objekata, kao i upravljanjei nadzor nad korienjem energije.

Pravo na obavljanje delatnosti energetskog pregleda, projektovanja,graenja, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i odravanja objekta koji je predmetugovora o energetskoj usluzi ostvaruje se po ovom zakonu i posebnim propisima.

Ministarstvo preduzima aktivnosti na promociji razvoja energetskih usluga natritu Republike Srbije.

Izvrilac i obim energetske usluge

lan 67.Ugovor o energetskoj usluzi je ugovor koji se, saglasnou volja, zakljuuje

izmeu korisnika energetske usluge (u daljem tekstu: korisnik) i izvrioca energetskihusluga (ESCO) - (u daljem tekstu: izvrilac) za primenu pojedinih mera poboljanjaenergetske efikasnosti.

Ugovor iz stava 1. ovog lana sainjava se u pisanoj formi i naroito sadriodredbe o:

1) naruiocu energetskih usluga;

2) izvriocu energetskih usluga;

3) treoj strani ako ona uestvuje u finansiranju energetskih usluga;

4) ugovornom objektu ili objektima;

5) kriterijumima uinka;

6) referentnom periodu u odnosu na koji se rauna uteda energije;

7) potronji energije u referentnom periodu;

8) merama za poboljanje energetske efikasnosti, ugovorenim utedamaenergije i postupcima za utvrivanje uteda energije;

9) nainu finansiranja mera za poboljanje energetske efikasnosti;

10) nainu odreivanja i plaanja nadoknade za pruanje energetske usluge;

11) vreme na koje se ugovor zakljuuje;

12) drugim pravima i obavezama ugovornih strana.

Sredstva za izvoenje energetskih usluga obezbeuje izvrilac, u celosti ilidelimino, iz vlastitih izvora ili od treih lica.

Visina trokova izvrioca, odnosno vrednost ulaganja za uvedene merepoboljanja energetske efikasnosti odreuju se i plaaju izvriocu prema ugovoromodreenom nivou poboljanja energetske efikasnosti.

Trokovi izvrioca i vrednost ulaganja u primenu mera poboljanja energetskeefikasnosti iz stava 4. ovog lana plaaju se odnosno vraaju izvriocu iz uteda utrokovima za energiju ostvarenih u referentnom periodu iz stava 2. taka 7) ovoglana.

Izvrilac energetskih usluga, odnosno trea strana snosi, u potpunosti ilidelom, finansijski, tehniki i komercijalni rizik realizacije energetske usluge.

Prava i obaveze ugovornih strana iz stava 1. ovog lana odreuju se i vre uskladu sa zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, ako ovim zakonom nijedrugaije propisano.

- 31 -

Ministar propisuje oblik i strukturu modela ugovora za pojedine vrsteenergetskih usluga koje se vre u smislu st. 1. i 2. ovog lana kada se finansirajusredstvima Budetskog fonda, ili kada su korisnici iz javnog sektora.

5. Obaveze javnog sektora

lan 68.Svi organi i institucije javnog sektora, ukljuujui javna preduzea, duni su

da preduzimaju mere za poboljanje energetske efikasnosti u objektima koje onikoriste odnosno, u okviru obavljanja svojih delatnosti, sprovodei pre svegaekonomski opravdane mere koje stvaraju najvee energetske utede u najkraemvremenskom periodu.

Mere poboljanja energetske efikasnosti za organe, organizacije i slube izstava 1. ovog lana, pored aktivnosti usmerenih na poveanje efikasnog korienjaenergije, obuhvataju i upoznavanje zaposlenih sa merama efikasnog korienjaenergije i nainima njihove primene i uspostavljanje i primenu kriterijuma efikasnogkorienja energije pri nabavci roba i usluga.

Minimalni zahtevi u postupku javne nabavke dobara, usluga iradova

lan 69.Naruioci javne nabavke u postupku javne nabavke dobara, usluga i radova

utvreni zakonom kojim se ureuju uslovi, nain i postupak javnih nabavki, duni suda u postupku javne nabavke uzimaju u obzir aspekte energetske efikasnosti kroztehniku specifikaciju dobara, usluga i radova i/ili kroz kriterijume za izbornajpovoljnijeg ponuaa dobara, usluga i radova.

Naruioci javne nabavke u postupku javne nabavke dobara, usluga i radovaiz stava 1. ovog lana duni su da, prilikom izrade konkursne dokumentacije uzimajuu obzir i energetsku efikasnost dobara, usluga i radova.

Ministar propisuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti upostupku javne nabavke dobara, usluga i radova.

Kriterijumi kod kupovine ili zakupa objekata

lan 70.Prilikom kupovine ili zakupa objekta ili delova objekta za potrebe organa,

organizacija i javnih preduzea iz lana 68. stav 1. ovog zakona kao kriterijum zaodluivanje kupac mora da uzme u obzir i energetsku efikasnost objekata ili delaobjekta.

6. Energetska efikasnost u sektoru prevoza

lan 71.Nadleni organ jedinice lokalne samouprave sa vie od 20.000 stanovnika

duan je da donese program unapreenja energetske efikasnosti u prevozu naperiod od tri godine.

Program iz stava 1. ovog lana dostavlja se Ministarstvu.

Izvetaj o realizaciji programa iz stava 1. ovog lana podnosi se Ministarstvunajkasnije 30 dana po isteku perioda na koji je program donet.

- 32 -

Program unapreenja energetske efikasnosti

lan 72.Program unapreenja energetske efikasnosti u prevozu sadri naroito:

1) analizu postojeeg stanja energetske efikasnosti u transportu;

2) ciljeve unapreenja energetske efikasnosti;

3) predlog organizacionih, tehnikih, promotivnih i drugih mera zaunapreenje energetske efikasnosti u transportu sa procenom utede energije ismanjenja emisije gasova sa efektom staklene bate;

4) primenu obnovljivih izvora energije (biodizel i drugo) u gradskom iprigradskom prevozu;

5) dinamiku i trokove za realizaciju predloenih mera za unapreenjeenergetske efikasnosti u transportu.

Ministar uz saglasnost ministra nadlenog za poslove saobraaja propisujesadrinu programa unapreenja energetske efikasnosti u prevozu.

Utvrivanje i praenje indikatora potronje energije u drumskomsaobraaju

lan 73.Pravna lica koja obavljaju obavezne tehnike preglede motornih vozila u

skladu sa zakonom duna su da podatke koji omoguavaju utvrivanje i praenjeindikatora potronje energije u drumskom saobraaju dostave jednom godinjeAgenciji za bezbednost saobraaja.

Agencija za bezbednost saobraaja na osnovu prikupljenih podataka iz stava1. ovog lana vodi bazu tih podataka.

Agencija za bezbednost saobraaja dostavlja jednom godinje Ministarstvuizvetaj sa podacima iz stava 2. ovog lana, na propisanom obrascu.

Agencija za bezbednost saobraaja, na zahtev jedinice lokalne samouprave,dostavlja relevantne podatke za izradu programa unapreenja energetske efikasnostiu prevozu.

Ministar propisuje obim i vrstu podataka koji se prikupljaju iz obaveznihtehnikih pregleda motornih vozila, kao i sadrinu i obrazac izvetaja kojiomoguavaju utvrivanje i praenje indikatora potronje energije u prevozu.

VII. NADZOR

1. Nadzor nad sprovoenjem zakona

lan 74.Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri Ministarstvo.

Nadzor obuhvata nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisadonetih na osnovu ovog zakona koji se odnose na sistem energetskogmenadmenta, vrenje energetskog pregleda, oznaavanje energetske efikasnosti iispunjavanja minimalnih zahteva energetske efikasnosti.

- 33 -

Inspekcijski nadzor

lan 75.Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona i propisa

donetih na osnovu ovog zakona vri Ministarstvo preko elektroenergetskoginspektora i inspektora opreme pod pritiskom (u daljem tekstu: inspektor).

Inspekcijski nadzor koji obuhvata kontrolu tehnikih ureaja i opreme uprometu u smislu ispunjavanja minimalnih zahteva energetske efikasnosti, odnosnoda li imaju oznake energetske efikasnosti, kao i uslove eko dizajna propisane ovimzakonom vre trini inspektori, ija su ovlaenja i dunosti ureeni ovim zakonom izakonom kojim se ureuje oblast trgovine.

lan 76.Inspektor vri nadzor na objektima na kojima obveznici sistema imaju pravo

vlasnitva ili zakupa.

U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor vri kontrolu:

1) da li obveznik sistema izvrava obaveze iz lana 17. stav 2. i lana 18.ovog zakona;

2) proverava kvalifikacije lica koji obavljaju poslove energetskih menadera;

3) proverava tanost i verodostojnost izvetaja o sprovoenju meraefikasnog korienja energije koje energetski menaderi dostavljaju Ministarstvu,ukljuujui i proveru donoenja i realizacije planova i programa iz lana 18. stav 1.ta. 3) i 5) ovog zakona u rokovima u kojima se ti planovi i programi donose;

4) proverava da li energetske preglede sprovodi pravno lice koje u skladusa ovim zakonom ima obavezu vrenja istih;

5) da li je energetski pregled, odnosno energetska revizija izvrena u skladusa propisanom metodologijom, odnosno na propisan nain;

6) da li se izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu, odnosnoenergetskoj reviziji arhivira i uva na propisan nain;

7) da li postoji sukob interesa ovlaenog energetskog savetnika i da li sepotuje poverljivost podataka do kojih se dolazi u vrenju energetskog pregleda;

8) da li su ispunjeni minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji,prenosu i distribuciji elektrine i toplotne energije i isporuci prirodnog gasa;

9) da li su u javnom sektoru i sektoru prevoza sprovedene mere energetskeefikasnosti;

10) vri i druge provere obveznika sistema energetskog menadmenta.

2. Ovlaenja inspektora

lan 77.U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima ovlaenje da:

1) naloi da se utvrene nepravilnosti i nedostaci otklone u primerenomroku koji odredi;

2) naloi sprovoenje energetskog pregleda i energetsku reviziju; i

3) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

- 34 -

lan 78.Pravno ili fiziko lice kome je reenjem inspektora naloeno otklanjanje

nedostataka i nepravilnosti duno je da pismeno obavesti inspektora o otklanjanjunedostataka i nepravilnosti u roku koji je odreen reenjem.

lan 79.Inspektor ne moe da priprema ili da uestvuje u izradi tehnike

dokumentacije i vrenju kontrole tehnike dokumentacije za projekte poveanjaenergetske efikasnosti nad kojima vri inspekcijski nadzor i da vri struni nadzor urealizaciji projekata poveanja energetske efikasnosti nad kojima vri inspekcijskinadzor.

lan 80.Inspektor ne moe da priprema ili uestvuje u izradi programa i planova

energetske efikasnosti, kao i izvetaja energetskih menadera obveznika sistemanad kojima vri inspekcijski nadzor.

lan 81.Pravno lice, odnosno preduzetnik je duan da omogui inspektoru nesmetano

izvravanje inspekcijskog nadzora, da mu dozvoli ulazak u objekte koji su predmetinspekcijskog nadzora, kao i da mu stavi na raspolaganje sve zahtevane podatke,dokumenta i izvetaje potrebne za vrenje inspekcijskog nadzora.

lan 82.Na reenje inspektora moe se izjaviti alba Ministru, u roku od 15 dana od

dana prijema reenja.

alba ne odlae izvrenje reenja.

VIII. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

lan 83.Novanom kaznom od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni

prestup javno preduzee ili drugo privredno drutvo koje vri distribuciju elektrineenergije, ako ne postupi po odredbama lana 50. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice ujavnom preduzeu ili drugom privrednom drutvu koje vri distribuciju elektrineenergije, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

lan 84.Novanom kaznom od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni

prestup javno preduzee ili drugo privredno drutvo, koje vri distribuciju toplotneenergije, ako ne postupi po odredbama lana 51. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice ujavnom preduzeu ili drugom privrednom drutvu koje vri distribuciju toplotneenergije, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

- 35 -

2. Prekraji

lan 85.Odgovorno lice u organu dravne uprave koje ne vodi registar licenciranih

energetskih menadera i energetskih savetnika, kaznie se novanom kaznom od25.000 do 50.000 dinara (lan 33. stav 6. i lan 35. stav 8).

Odgovorno lice u organu dravne uprave koje ne vodi bazu podataka oizvrenim energetskim pregledima, odnosno energetskoj reviziji kaznie senovanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara (lan 20. stav 4).

lan 86.Odgovorno lice u nadlenom organu koje izda energetsku dozvolu za

izgradnju novih ili revitalizaciju postojeih postrojenja za proizvodnju toplotne ilielektrine energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne ielektrine energije, bez, u propisanoj formi, podnetog elaborata o energetskojefikasnosti postrojenja, kaznie se za prekraj zatvorom do 60 dana i novanomkaznom od 50.000 do 150.000 dinara (lan 46. stav 1).

Odgovorno lice u nadlenom organu koje izda energetsku dozvolu zaizgradnju novih ili rekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za prenos elektrineenergije, sistema za transport i distribuciju prirodnog gasa bez, u propisanoj formi,podnetog elaborata o energetskoj efikasnosti sistema za prenos elektrine energije,kojim se dokazuje da e biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnoj energetskojefikasnosti sistema, odnosno da e planirani stepen korisnosti tih sistema biti vei odili jednak vrednosti propisanoj aktom Vlade iz lana 45. stav 2. ovog zakona, kazniese za prekraj zatvorom do 60 dana i novanom kaznom od 50.000 do 150.000dinara (lan 46. stav 2).

lan 87.Odgovorno lice u nadlenom organu koje izda graevinsku dozvolu za

izgradnju novih ili rekonstrukciju postojeih postrojenja za proizvodnju toplotne ilielektrine energije bez, u propisanoj formi podnetog elaborata o energetskojefikasnosti postrojenja ili u sluaju da se elaboratom o energetskoj efikasnostipostrojenja utvruje da postrojenje ne ispunjava minimalne zahteve energetskeefikasnosti postrojenja, odnosno netano prikae da e planirani stepen korisnostipostrojenja biti vei ili jednak vrednosti propisanoj u aktu Vlade iz lana 45. stav 2.ovog zakona, kaznie se za prekraj kaznom zatvora do 60 dana i novanomkaznom od 5.000 do 150.000 dinara (lan 46. stav 3).

lan 88.Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj

privredno drutvo ili drugo pravno lice koje:

1) odbije da uestvuje u sprovoenju sistema energetskog menadmenta ine ispunjava propisane obaveze (l. 17. i 18);

2) pusti u promet energetske proizvode i opremu koji nemaju oznake klaseenergetske efikasnosti i ako ne ispunjava propisane obaveze u skladu sa zakonom(l. 39. i 40);

3) stavi u promet energetske proizvode koji ne ispunjavaju uslove ekodizajna proizvoda utvrene tehnikim propisom i ako nisu oznaeni u skladu sapropisom koji se odnosi na tu grupu proizvoda (lan 42);

4) ne obavesti kupce energije o preuzetoj koliini energije (lan 53);

- 36 -

5) ne izvri pregled kotla, odnosno drugih loita (lan 54);

6) ne izvri pregled sistema za pripremu vazduha za klimatizaciju (lan 55).

Za prekraj iz stava 1. ta. 1) i 4 ) ovog lana kaznie se i odgovorno lice uprivrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 5.000 do 150.000dinara.

Za prekraj iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana kaznie se i odgovorno lice uprivrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 25.000 do150.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana kaznie se preduzetniknovanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Za prekraj iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana kaznie se i fiziko licenovanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.