zakon o autorskim i srodnim pravima - ok · pdf filei srodnih prava i sudska za{tita tih ......

1

Z A K O NZ A K O NZ A K O NZ A K O N

O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMAO AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMAO AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMAO AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA

(Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 24/98)(Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 24/98)(Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 24/98)(Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 24/98)

I. PREDMET ZAKONAI. PREDMET ZAKONAI. PREDMET ZAKONAI. PREDMET ZAKONA

^lan 1.^lan 1.^lan 1.^lan 1.

Ovim zakonom ure|uju se prava autora knjièvnih, nau~nih i umetni~kih dela (u daljem tekstu: autorsko pravo), prava interpretatora, proizvo|a~a fonograma, videograma, emisija i baza podataka kao prava srodna autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), na~in ostvarivanja autorskog i srodnih prava i sudska za{tita tih prava.

II. AUTORSKO PRAVOII. AUTORSKO PRAVOII. AUTORSKO PRAVOII. AUTORSKO PRAVO

1. Autorsko delo1. Autorsko delo1. Autorsko delo1. Autorsko delo


(1) Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izraèna u odre|enoj formi, bez obzira na njegovu umetni~ku, nau~nu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veli~inu, sadrìnu i na~in ispoljavanja, kao i dopu{tenost javnog saop{tavanja njegove sadrìne.

(2) Autorskim delom smatraju se, naro~ito:

1) pisana dela (knjige, bro{ure, ~lanci i dr.);

2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);

3) dramska, dramsko-muzi~ka, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja poti~u iz folklora;

4) muzi~ka dela, sa re~ima ili bez re~i;

5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);

6) dela likovne umetnosti (slike, crteì, skice, grafike, skulpture i dr.);

7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;

8) kartografska dela (geografske i topografske karte);

9) planovi, skice, makete i fotografije;

10) ra~unarski programi (u izvornom, objektnom i izvr{nom kodu).

2


(1) Nezavr{eno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona.

(2) Nezavisno od odredbe stava 1. ovog ~lana, za{tita za autorsko delo obuhvata i naslov tog dela.


(1) Pozori{na reìja i koreografija, prevodi, prilago|avanja, muzi~ke obrade, kao i prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona.

(2) Delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristi~ni elementi prera|enog (izvornog) dela.

(3) Za{tita autorskog dela iz stava 1. ovog ~lana ni na koji na~in ne ograni~ava prava autora izvornog dela.


(1) Autorskim delom smatra se i zbirka autorskih dela koja, s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzi~ka zbirka, zbirka fotografija, grafi~ka mapa i sl.).

(2) Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih knjièvnih i umetni~kih tvorevina, kao i zbirka dokumenata, sudskih odluka i sli~ne gra|e koja, s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava uslove iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona.

(3) Zbirkom se smatra i baza podataka, bez obzira da li je u ma{inski ~itljivoj ili drugoj formi koja, s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava uslove iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona.

(4) Za{tita zbirke ni na koji na~in ne ograni~ava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.


(1) Autorskopravnom za{titom nisu obuhva}ene op{te ideje, na~ela, principi i uputstva koji su sadràni u autorskom delu.

(2) Ne smatraju se autorskim delom:

1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;

2) slu`beni materijali dràvnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;

3

3) slu`beni prevodi propisa i slu`benih materijala dràvnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;

4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.


(1) Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji na~in i bilo gde u svetu, prvi put saop{teno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.

(2) Autorsko delo je izdato kad su primerci dela pu{teni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio u broju koji, imaju}i u vidu vrstu i prirodu dela, moè da zadovolji potrebe javnosti.

(3) Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija dela u~injena trajno pristupa~nom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom.

2. Nastanak prava2. Nastanak prava2. Nastanak prava2. Nastanak prava


Autor uìva moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela.

3. Subjekt autorskog prava3. Subjekt autorskog prava3. Subjekt autorskog prava3. Subjekt autorskog prava


(1) Autor je fizi~ko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu: delo).

(2) Autorom se smatra lice ~ije su ime, pseudonim ili znak nazna~eni na primercima dela, ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaè druga~ije.

(3) Autor dela je nosilac autorskog prava.

(4) Pored autora nosilac autorskog prava moè biti i lice koje nije autor a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.

^lan 10.^lan 10.^lan 10.^lan 10.

(1) Koautor je fizi~ko lice koje je zajedni~kim stvarala~kim radom sa drugim licem stvorilo delo.

4

(2) Koautori su nosioci zajedni~kog autorskog prava na koautorskom delu, ako ovim zakonom ili ugovorom kojim se ure|uju njhovi me|usobni odnosi nije druga~ije predvi|eno.

(3) Za ostvarivanje autorskog prava i preno{enje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora. Koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost protivno na~elu savesnosti i po{tenja, niti ~initi bilo {ta {to {kodi ili bi moglo {koditi interesima ostalih koautora.

(4) Svaki koautor je ovla{}en da podnosi tu`be za za{titu autorskog prava na koautorskom delu, s tim da moè da postavlja slu`bene zahteve samo u svoje ime i za svoj ra~un.

(5) Ako se nisu druga~ije sporazumeli koautori dele ekonomsku korist od iskori{}avanja koautorskog dela srazmerno stvarnom doprinosu koji je svaki dao u stvaranju dela.

^lan 11.^lan 11.^lan 11.^lan 11.

(1) Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, reìser i glavni snimatelj.

(2) Ako je muzika bitan element filmskog dela (muzi~ki film) i komponovana je za to delo, onda je i kompozitor koautor filmskog dela.

(3) Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crte` ili animacija bitni elementi filmskog dela, onda su i glavni crta~ i glavni animator koautori filmskog dela.

^lan 12.^lan 12.^lan 12.^lan 12.

(1) Ako dva ili vi{e autora spoje svoja dela radi zajedni~kog iskori{}avanja, svaki od autora zadràva autorsko pravo na svom delu.

(2) Odnosi izme|u autora spojenih dela se utvr|uju ugovorom.

^lan 13.^lan 13.^lan 13.^lan 13.

(1) Autorsko pravo na autorskom delu ~iji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje:

1) za izdato delo - izdava~;

2) za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo objavilo.

(2) Lica iz stava 1. ovog ~lana moraju, u slu~aju sumnje, dokazati da su svoje pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela pribavili od autora, odnosno autorovog naslednika.

5

(3) Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog ~lana, prestaju prava izdava~a, odnosno lica koje je delo objavilo.

4. Sadrìna autorskog prava4. Sadrìna autorskog prava4. Sadrìna autorskog prava4. Sadrìna autorskog prava

4.1. Moralna prava autora4.1. Moralna prava autora4.1. Moralna prava autora4.1. Moralna prava autora

4.1.1. Pravo paterniteta4.1.1. Pravo paterniteta4.1.1. Pravo paterniteta4.1.1. Pravo paterniteta

^lan 14.^lan 14.^lan 14.^lan 14.

Autor ima isklju~ivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.

4.1.2. Pravo na nazna~enje imena4.1.2. Pravo na nazna~enje imena4.1.2. Pravo na nazna~enje imena4.1.2. Pravo na nazna~enje imena

^lan 15.^lan 15.^lan 15.^lan 15.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu nazna~eni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saop{tavanja dela.

(2) Autor se moè u pojedina~nim slu~ajevima na izri~it na~in odre}i prava iz stava 1. ovog ~lana.

4.1.3. Pravo objavljivanja4.1.3. Pravo objavljivanja4.1.3. Pravo objavljivanja4.1.3. Pravo objavljivanja

^lan 16.^lan 16.^lan 16.^lan 16.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da objavi svoje delo i da odredi na~in na koji }e se ono objaviti.

(2) Do objavljivanja dela samo autor ima isklju~ivo pravo da javno daje obave{tenja o sadrìni dela ili da opisuje svoje delo.

4.1.4. Pravo na za{titu integriteta dela4.1.4. Pravo na za{titu integriteta dela4.1.4. Pravo na za{titu integriteta dela4.1.4. Pravo na za{titu integriteta dela

^lan 17.^lan 17.^lan 17.^lan 17.

Autor ima isklju~ivo pravo da {titi integritet svog dela, i to naro~ito:

1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovla{}enih lica;

2) da se suprotstavlja javnom saop{tavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi;

3) da daje dozvolu za preradu svog dela.

6

4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedos4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedos4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedos4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskori{}avanju delatojnom iskori{}avanju delatojnom iskori{}avanju delatojnom iskori{}avanju dela

^lan 18.^lan 18.^lan 18.^lan 18.

Autor ima isklju~ivo pravo da se suprotstavlja iskori{}avanju svog dela na na~in koji ugroàva ili moè ugroziti njegovu ~ast ili ugled.

4.2. Imovinska prava autora4.2. Imovinska prava autora4.2. Imovinska prava autora4.2. Imovinska prava autora

^lan 19.^lan 19.^lan 19.^lan 19.

(1) Autor ima pravo na ekonomsko iskori{}avanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela.

(2) Za svako iskori{}avanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije druk~ije odre|eno.

4.2.1. Prava na iskori{}avanje dela u telesnoj formi4.2.1. Prava na iskori{}avanje dela u telesnoj formi4.2.1. Prava na iskori{}avanje dela u telesnoj formi4.2.1. Prava na iskori{}avanje dela u telesnoj formi

4.2.1.1. Pravo na snimanje i umnoàvanje4.2.1.1. Pravo na snimanje i umnoàvanje4.2.1.1. Pravo na snimanje i umnoàvanje4.2.1.1. Pravo na snimanje i umnoàvanje

^lan 20.^lan 20.^lan 20.^lan 20.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli beleènje svog dela na telesni nosa~ (papir, magnetna traka, vinilni disk, kompakt disk, filmsku traku, kasetu i sl.) i umnoàvanje primeraka svog dela.

(2) Umnoàvanje se moè vr{iti naro~ito {tampanjem, crtanjem, gravurom, fotografisanjem, livenjem i drugim postupcima umetni~ke grafike i plastike, mehani~kog ili magnetnog beleènja.

(3) Umnoàvanjem dela arhitekture smatra se pored ~injenja iz stava 1. ovog ~lana i gra|enje objekta prema planu, odnosno projektu.

(4) Umnoàvanje dela postoji nezavisno od broja primeraka dela, tehnike kojom su umnoèni i trajnosti primeraka.

(5) Ako je autorsko delo ra~unarski program, umnoàvanjem se smatra i sme{tanje celog ili dela programa u memoriju ra~unara, odnosno pu{tanje programa u rad na ra~unaru.

7

4.2.1.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet4.2.1.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet4.2.1.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet4.2.1.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet

^lan 21.^lan 21.^lan 21.^lan 21.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet primeraka svog dela.

(2) Stavljanje primeraka dela u promet obuhvata i:

1) nu|enje primeraka dela radi stavljanja u promet;

2) skladi{tenje primeraka dela radi stavljanja u promet;

3) uvoz primeraka dela.

(3) Pravo autora na stavljanje primeraka dela u promet ne deluje prema onom vlasniku primerka dela koji je taj primerak legalno pribavio od autora ili od lica koje je autor ovlastio (iscrpljenje prava). Vlasnik moè primerak dela koji je legalno pribavio od autora slobodno dalje stavljati u promet.

4.2.1.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup4.2.1.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup4.2.1.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup4.2.1.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup

^lan ^lan ^lan ^lan 22.22.22.22.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje primeraka svog dela u zakup.

(2) Ako autor ustupi proizvo|a~u fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1. ovog ~lana, on zadràva pravo na u~e{}e u dobiti koja se ostvaruje davanjem u zakup primeraka autorovog dela (dela zabeleèna na video kaseti, audio kaseti, kompakt disku i sl.).

(3) Autor se ne moè odre}i prava na u~e{}e u dobiti iz stava 2. ovog ~lana.

^lan 23.^lan 23.^lan 23.^lan 23.

Autor nema isklju~ivo pravo iz ~lana 22. stav 1. ovog zakona ako je re~ o:

1) gra|evinski realizovanom delu arhitekture;

2) delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;

3) delu koje je nastalo ili je umnoèno radi davanja u zakup kao isklju~ivog oblika iskori{}avanja dela, ugovorenog izme|u autora i vlasnika primerka dela.

8

4.2.2. Prava na iskori{}avanje dela u bestelesnoj formi4.2.2. Prava na iskori{}avanje dela u bestelesnoj formi4.2.2. Prava na iskori{}avanje dela u bestelesnoj formi4.2.2. Prava na iskori{}avanje dela u bestelesnoj formi

4.2.2.1. Pravo izvo|enja4.2.2.1. Pravo izvo|enja4.2.2.1. Pravo izvo|enja4.2.2.1. Pravo izvo|enja

^lan 24.^lan 24.^lan 24.^lan 24.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvo|enje svog dela.

(2) Izvo|enjem, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se javno saop{tavanje nescenskih dela (govor, muzika) uìvo pred publikom.

4.2.2.2. Pravo predstavljanja4.2.2.2. Pravo predstavljanja4.2.2.2. Pravo predstavljanja4.2.2.2. Pravo predstavljanja

^lan 25.^lan 25.^lan 25.^lan 25.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli predstavljanje svog dela.

(2) Predstavljanjem, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se javno saop{tavanje scenskih dela (dramsko, dramsko-muzi~ko, koreografsko, pantomimsko delo) uìvo pred publikom.

4.2.2.3. Pravo preno{enja izvo|enja ili predstavljanja4.2.2.3. Pravo preno{enja izvo|enja ili predstavljanja4.2.2.3. Pravo preno{enja izvo|enja ili predstavljanja4.2.2.3. Pravo preno{enja izvo|enja ili predstavljanja

^lan 26.^lan 26.^lan 26.^lan 26.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli preno{enje izvo|enja ili predstavljanja svog dela.

(2) Preno{enjem izvo|enja ili predstavljanja, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se istovremeno javno saop{tavanje dela koje se izvodi ili predstavlja, publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo izvodi ili predstavlja uìvo, uz pomo} tehni~kih ure|aja kao {to su zvu~nik, odnosno ekran i zvu~nik.

4.2.2.4. Pravo emitovanja4.2.2.4. Pravo emitovanja4.2.2.4. Pravo emitovanja4.2.2.4. Pravo emitovanja

^lan 27.^lan 27.^lan 27.^lan 27.

(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli emitovanje svog dela.

(2) Emitovanjem, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se javno saop{tavanje dela ì~nim ili beì~nim prenosom elektromagnetnih, elektri~nih ili drugih signala na daljinu (radio-difuzija i kablovska difuzija).

9

(3) Beì~no emitovanje i ì~no emitovanje su odvojene radnje iskori{}avanja dela, i predmet su dva posebna autorskopravna ovla{}enja, osim:

1) ako je ì~na reemisija dela koje se beì~no emituje tehni~ki neophodan uslov za prijem emisije;

2) ako se ì~nom reemisijom dela koje se beì~no emituje signalom snabdeva manje od sto prijemnika, na nekomercijalnoj osnovi.

(4) Radnja emitovanja, u smislu stava 2. ovog ~lana, postoji i kada se pod kontrolom subjekta koji vr{i emitovanje (u daljem tekstu: emisiono preduze}e), i na njegovu odgovornost, signali koji su namenjeni za javni prijem {alju u neprekinutom komunikacionom lancu ka satelitu i nazad na zemlju.

(5) Ako su signali kodirani, emitovanje preko satelita postoji pod uslovom da su sredstva za dekodiranje signala dostupna javnosti preko emisionog preduze}a iz stava 4. ovog ~lana, ili preko tre}eg lica koje ima ovla{}enje emisionog preduze}a.

(6) Pod emitovanjem, u smislu stava 2. ovog ~lana, smatra se i javno saop{tavanje dela ì~nim ili beì~nim putem, na na~in koji omogu}ava pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere.

4.2.2.5. Pravo javnog saop{tavan4.2.2.5. Pravo javnog saop{tavan4.2.2.5. Pravo javnog saop{tavan4.2.2.5. Pravo javnog saop{tavanja dela koje se emitujeja dela koje se emitujeja dela koje se emitujeja dela koje se emituje

^lan 28.^lan 28.^lan 28.^lan 28.

Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje se emituje istovremeno javno saop{tava publici na javnim mestima kao {to su vozila javnog saobra}aja, restorani, ~ekaonice i sl. putem tehni~kih ure|aja kao {to su radio-aparat ili televizor.

4.2.2.6. Pravo javnog saop{tavanja dela sa nosa~a zvuka ili slike4.2.2.6. Pravo javnog saop{tavanja dela sa nosa~a zvuka ili slike4.2.2.6. Pravo javnog saop{tavanja dela sa nosa~a zvuka ili slike4.2.2.6. Pravo javnog saop{tavanja dela sa nosa~a zvuka ili slike

^lan 29.^lan 29.^lan 29.^lan 29.

Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleèno na nosa~u zvuka, odnosno nosa~u slike (gramofonska plo~a, kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, opti~ki disk, dijapozitiv) javno saop{tava uz pomo} tehni~kih ure|aja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike.

10

4.3. Prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela4.3. Prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela4.3. Prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela4.3. Prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela

4.3.1.4.3.1.4.3.1.4.3.1. Pravo na pristup primerku dela Pravo na pristup primerku dela Pravo na pristup primerku dela Pravo na pristup primerku dela

^lan 30.^lan 30.^lan 30.^lan 30.

(1) Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela traì da mu omogu}i pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umnoàvanja dela, i ako se time bitno ne ugroàvaju opravdani interesi vlasnika, odnosno lica koje drì taj primerak dela.

(2) Vlasnik dela, odnosno lice koje drì primerak dela iz stava 1. ovog ~lana nije du`no da autoru preda primerak dela.

4.3.2. Pravo sle|enja4.3.2. Pravo sle|enja4.3.2. Pravo sle|enja4.3.2. Pravo sle|enja

^lan 31.^lan 31.^lan 31.^lan 31.

(1) Autor dela likovne umetnosti i autor knjièvnog, nau~nog i muzi~kog dela u pogledu njegovog izvornog rukopisa, ima pravo da od vlasnika originalnog primerka njegovog dela, odnosno rukopisa koji proda drugome taj primerak u roku od 30 dana od dana njegove prodaje bude obave{ten o imenu i adresi novog vlasnika dela i da potraùje iznos u visini od 3% od prodajne cene.

(2) Autor se ne moè odre}i prava iz stava 1. ovog ~lana, niti moè njime raspolagati.

(3) Pravo iz stava 1. ovog ~lana se nasle|uje.

(4) Pravo iz stava 1. ovog ~lana ne postoji za dela iz oblasti arhitekture i filmska dela.

^lan^lan^lan^lan 32. 32. 32. 32.

(1) Galerista ili organizator javne prodaje originala likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa duàn je da u roku iz ~lana 31. stav 1. ovog zakona obavesti autora, odnosno njegovog naslednika:

1) izvr{enoj prodaji njegovog dela;

2) ceni po kojoj je delo prodato;

3) imenu i adresi prodavca dela;

4) imenu i adresi novog vlasnika dela.

(2) Galerista ili organizator javne prodaje originala likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa moè se osloboditi obaveze davanja autoru imena i adrese prodavca, ako autoru isplati iznos iz ~lana 31. stav 1. ovog zakona.

11

(3) Ako postoji osnovana sumnja u ispravnost i potpunost obave{tenja dobijenih od galeriste ili organizatora javne prodaje, originala likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa, autor ima pravo da traì na uvid odgovaraju}u dokumentaciju tog lica. Ako se utvrdi da obave{tenje sadrì neta~ne ili nepotpune podatke, tro{kove u vezi sa ostvarenjem uvida u dokumentaciju snosi galerista ili organizator javne prodaje originala likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa.

4.3.3. Pravo zabrane 4.3.3. Pravo zabrane 4.3.3. Pravo zabrane 4.3.3. Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnostiizlaganja originalnog primerka dela likovne umetnostiizlaganja originalnog primerka dela likovne umetnostiizlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti

^lan 33.^lan 33.^lan 33.^lan 33.

(1) Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaè, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otu|enja tog originalnog primerka, to izri~ito i u pisanoj formi zabranio.

(2) Autor ne moè zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji pripada muzeju, galeriji ili drugoj sli~noj javnoj instituciji.

4.3.4. Pre~e pravo autora na preradu primerka dela arhitekture4.3.4. Pre~e pravo autora na preradu primerka dela arhitekture4.3.4. Pre~e pravo autora na preradu primerka dela arhitekture4.3.4. Pre~e pravo autora na preradu primerka dela arhitekture

^la^la^la^lan 34.n 34.n 34.n 34.

(1) Ako vlasnik gra|evine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vr{i odre|ene izmene na gra|evini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan.

(2) Ako se izmene na gra|evini vr{e prema delu prerade koje nije sa~inio autor, moraju se po{tovati moralna prava autora.

4.4. Pravo autora na posebnu naknadu4.4. Pravo autora na posebnu naknadu4.4. Pravo autora na posebnu naknadu4.4. Pravo autora na posebnu naknadu

^lan 35.^lan 35.^lan 35.^lan 35.

(1) Autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, moè o~ekivati da }e bez dozvole autora biti umnoàvana na nosa~e zvuka, slike i teksta, imaju pravo na posebnu naknadu od prodaje tehni~kih ure|aja i nosa~a zvuka, slike i teksta, koji su podobni za takvo umnoàvanje.

(2) Solidarni du`nici naknade iz stava 1. ovog ~lana su proizvo|a~, uvoznik i prodavac tehni~kih ure|aja, odnosno nosa~a zvuka, slike i teksta.

(3) U slu~aju umnoàvanja autorskih dela fotokopiranjem ili sli~nom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog ~lana, autor ima

12

pravo i na naknadu od pravnog ili fizi~kog lica koje uz naplatu pruà usluge fotokopiranja.

(4) Lica iz stava 2. ovog ~lana ne pla}aju naknadu za tehni~ke ure|aje, nosa~e zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu.

(5) Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 3. ovog ~lana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

5. Ograni~en5. Ograni~en5. Ograni~en5. Ograni~enje autorskog pravaje autorskog pravaje autorskog pravaje autorskog prava

5.1. Zajedni~ka odredba5.1. Zajedni~ka odredba5.1. Zajedni~ka odredba5.1. Zajedni~ka odredba

^lan 36.^lan 36.^lan 36.^lan 36.

U slu~ajevima iskori{}avanja autorskog dela na osnovu odredaba ovog zakona o ograni~enju autorskog prava mora se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdava~ dela, godina i mesto izdanja, ~asopis, novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl.).

5.2. Suspenzija isklju~ivih prava i prava na naknadu5.2. Suspenzija isklju~ivih prava i prava na naknadu5.2. Suspenzija isklju~ivih prava i prava na naknadu5.2. Suspenzija isklju~ivih prava i prava na naknadu

^lan 37.^lan 37.^lan 37.^lan 37.

Bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade objavljeno autorsko delo moè se umnoàvati i javno saop{tavati radi sprovo|enja slu`benog postupka pred sudskim ili drugim dràvnim organima.

^lan 38.^lan 38.^lan 38.^lan 38.

(1) U okviru izve{tavanja javnosti putem {tampe, radija i televizije o teku}im doga|ajima, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade umnoàvanje primeraka dela, kao i vr{enje svih drugih oblika javnog saop{tavanja dela, pod slede}im uslovima:

1) da je delo objavljeno;

2) da se delo pojavljuje kao sastavni deo teku}eg doga|aja o kome se javnost izve{tava;

3) da se umnoàvanje primeraka dela, kao i drugi oblici javnog saop{tavanja dela vr{e samo u onom obimu koji odgovara svrsi i na~inu izve{tavanja o teku}em doga|aju.

13

(2) Ako su predmet izve{tavanja govor, odnosno beseda ili drugo delo iste prirode dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade delo u celini umnoìti i javno saop{titi.

^lan 39.^lan 39.^lan 39.^lan 39.

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade izvo|enje, predstavljanje, preno{enje izvo|enja ili predstavljanja, kao i javno saop{tavanje dela sa nosa~a zvuka i slike, za potrebe nastave, kao i na priredbama u obrazovnim ustanovama, ustanovama verskih zajednica, ustanovama za zdravstvenu i socijalnu za{titu, kazneno-popravnim i vaspitno-popravnim ustanovama, pod slede}im uslovima:


2) da se delo ne koristi radi dobiti organizatora ili tre}eg lica;

3) da publika ima besplatan pristup;

4) da interpretatori dela ne primaju naknadu za izvo|enje ili predstavljanje tog dela.

^lan 40.^lan 40.^lan 40.^lan 40.

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade umnoàvanje kratkih odlomaka objavljenih dela za svrhe nastave ili ispita.

^lan 41.^lan 41.^lan 41.^lan 41.

(1) Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade umnoàvanje primeraka objavljenog dela za potrebe li~nog obrazovanja i sli~ne potrebe.

(2) Umnoèni primerci dela iz stava 1. ovog ~lana ne smeju se stavljati u promet niti koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saop{tavanja dela.

(3) Odredba stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na:

1) snimanje izvo|enja, predstavljanja i prikazivanja dela;

2) trodimenzionalnu realizaciju planova za dela likovne umetnosti;

3) gra|evinsku realizaciju dela arhitekture;

4) pravljenje nove gra|evine po uzoru na postoje}u gra|evinu koja je autorsko delo;

5) ra~unarske programe.

^lan 42.^lan 42.^lan 42.^lan 42.

(1) Ako je autorsko delo ra~unarski program, dozvoljeno je licu koje je na zakonit na~in pribavilo primerak ra~unarskog programa da, radi

14

sopstvenog uobi~ajenog namenskog kori{}enja programa, bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade:

1) sme{ta program u memoriju ra~unara i pu{ta program u rad;

2) otklanja gre{ke u programu, kao i da vr{i druge neophodne izmene u njemu, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno;

3) na~ini rezervni primerak programa na trajnom telesnom nosa~u;

4) izvr{i dekompilaciju programa isklju~ivo radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje interoperabilnosti tog programa sa drugim, nezavisno stvorenim programom ili odre|enom ra~unarskom opremom, pod uslovom da taj podatak nije bio na drugi na~in dostupan.

(2) Podatak dobijen radnjom iz stava 1. ta~ka 4. ovog ~lana ne sme se saop{tavati drugima ili koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje ili plasman drugog ra~unarskog programa kojim bi se povredilo autorsko pravo na prvom.

(3) Lice koje je na zakoniti na~in pribavilo primerak ra~unarskog programa moè preduzeti radnje iz stava 1. ovog ~lana neposredno ili preko drugog stru~nog lica koje radi po njegovom nalogu.

(4) Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade umnoàvanje, kao i drugi oblici javnog saop{tavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), pod slede}im uslovima:


2) da se pomenuti delovi, bez izmena, integri{u u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je re~ o citatu;

3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato.

^lan 44.^lan 44.^lan 44.^lan 44.

(1) Emisiono preduze}e koje ima dozvolu za emitovanje dela, sme bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade snimiti to delo na nosa~ zvuka ili nosa~ slike, odnosno nosa~ zvuka i slike radi emitovanja.

(2) Snimak dela iz stava 1. ovog ~lana mora biti izbrisan nakasnije u roku od tri meseca po emitovanju dela.

(3) Snimak dela iz stava 1. ovog ~lana moè biti sa~uvan u arhivi emisionog preduze}a ako ima dokumentarnu vrednost.

15

(4) Delo snimljeno u skladu sa odredbom stava 1. ovog ~lana ne sme se ponovo emitovati bez dozvole autora.

^lan 45.^lan 45.^lan 45.^lan 45.

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade dvodimenzionalno umnoàvanje, stavljanje u promet tako umnoènih primeraka, kao i drugi oblici javnog saop{tavanja dela koja se trajno nalaze izloèna na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima.

^lan 46.^lan 46.^lan 46.^lan 46.

Za potrebe izrade kataloga javnih izlo`bi ili javnih prodaja dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade odgovaraju}e umnoàvanje izloènih dela i stavljanje u promet tako umnoènih primeraka.

^lan 47.^lan 47.^lan 47.^lan 47.

(1) U prodavnicama, na sajmovima i drugim mestima gde se demonstrira rad ure|aja za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i slike, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade umnoàvanje dela na nosa~ zvuka i slike, javno saop{tavanje dela sa tog nosa~a, kao i javno saop{tavanje dela koje se emituje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno za demonstriranje rada ure|aja.

(2) Snimci koji se na~ine na osnovu odredbe stava 1. ovog ~lana moraju se bez odlaganja brisati.

5.3. Zakonska licenca5.3. Zakonska licenca5.3. Zakonska licenca5.3. Zakonska licenca

^lan 48.^lan 48.^lan 48.^lan 48.

(1) Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade, dozvoljeno je umnoàvanje i stavljanje u promet objavljenih primeraka dela ili odlomaka iz dela u vidu zbirke koja sadrì priloge vi{e autora i koja je, po svojoj sadrìni, sistematizaciji i naznaci na koricama, odnosno omotu, namenjena nastavi.

(2) Autor, odnosno nosilac autorskog prava na delu mora biti obave{ten o nameri da se njegovo delo koristi u skladu sa odredbom stava 1. ovog ~lana pre nego {to se sa umnoàvanjem otpo~ne.

^lan 49.^lan 49.^lan 49.^lan 49.

(1) Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade, dozvoljeno je u sredstvima javnog obave{tavanja umnoàvanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog saop{tavanja

16

~lanaka i fotografija koje su objavljene u drugim sredstvima javnog obave{tavanja, pod uslovom da se ti ~lanci i fotografije odnose na teku}a dru{tvena pitanja, a da autor to nije izri~ito zabranio.

(2) Obaveza pla}anja naknade ne postoji ako se na na~in iz stava 1. ovog ~lana u vidu pregleda vi{e razli~itih komentara ili ~lanaka iskori{}avaju samo kratki odlomci iz komentara ili ~lanaka.

^lan 50.^lan 50.^lan 50.^lan 50.

Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade dozvoljeno je trodimenzionalno umnoàvanje dela koja su trajno izloèna na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih primeraka, osim ako se:

1) primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji je trajno izloèn na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je na~injen otiskivanjem sa primerka dela skulpture;

2) pravi nova gra|evina po uzoru na postoje}u gra|evinu;

3) proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti.

^lan 51.^lan 51.^lan 51.^lan 51.

(1) Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade, dozvoljeno je emitovanje dela sa izdatih fonograma.

(2) Emisiono preduze}e je du`no da pre emitovanja dela sa organizacijom za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava iz ~lana 144. ovog zakona, odnosno sa autorom koji nije ~lan organizacije utvrdi visinu, na~in i rok isplate autorske naknade.

6. Prenos autorskog prava6. Prenos autorskog prava6. Prenos autorskog prava6. Prenos autorskog prava

6.1. Prenos nasle|ivanjem6.1. Prenos nasle|ivanjem6.1. Prenos nasle|ivanjem6.1. Prenos nasle|ivanjem

^lan 52.^lan 52.^lan 52.^lan 52.

(1) Naslednici autora mogu vr{iti ovla{}enja koja se ti~u moralnih prava autora, osim prava na objavljivanje neobjavljenog dela ako je autor to zabranio i prava na izmenu dela.

(2) Za{titu moralnih prava autora koja se ti~u paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog iskori{}avanja dela mogu, osim naslednika, vr{iti i udruènja autora, kao i institucije iz oblasti nauke i umetnosti.

17

^lan 53.^lan 53.^lan 53.^lan 53.

Imovinska prava autora se nasle|uju.

6.2. Prenos na osnovu ugovora6.2. Prenos na osnovu ugovora6.2. Prenos na osnovu ugovora6.2. Prenos na osnovu ugovora

6.2.1. Moralna prava autora6.2.1. Moralna prava autora6.2.1. Moralna prava autora6.2.1. Moralna prava autora

^lan 54.^lan 54.^lan 54.^lan 54.

Moralna prava autora ne mogu se prenositi ugovorom.

6.2.2. Imovinska prava autora6.2.2. Imovinska prava autora6.2.2. Imovinska prava autora6.2.2. Imovinska prava autora

^lan 55.^lan 55.^lan 55.^lan 55.

Autor, odnosno njegov pravni sledbenik moè ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na svome delu drugom licu.

^lan 56.^lan 56.^lan 56.^lan 56.

(1) Ustupanje imovinskih prava moè biti isklju~ivo ili neisklju~ivo.

(2) U slu~aju isklju~ivog ustupanja imovinskih prava, jedino je sticalac prava ovla{}en da na na~in propisan ugovorom iskori{}ava autorsko delo, kao i da uz posebnu dozvolu autora, odnosno njegovog pravnog sledbenika ustupa drugima to pravo. Pravo koje sticalac prava ustupa drugima je neisklju~ivo pravo, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno.

(3) U slu~aju neisklju~ivog ustupanja imovinskih prava, sticalac prava nije ovla{}en da zabrani drugome da iskori{}ava autorsko delo, niti je ovla{}en da ustupa drugome svoje pravo.

(4) Ako u ugovoru nije nazna~eno da se radi o isklju~ivom ili neisklju~ivom ustupanju smatra se da se radi o neisklju~ivom ustupanju imovinskog prava.

^lan 57.^lan 57.^lan 57.^lan 57.

(1) Ustupanje imovinskih prava moè biti predmetno, prostorno i vremenski ograni~eno.

(2) U slu~aju predmetnog ograni~enja sticalac prava je ovla{}en da vr{i jednu ili vi{e odre|enih radnji iskori{}avanja autorskog dela.

(3) U slu~aju prostornog ograni~enja sticalac prava je ovla{}en da iskori{}ava autorsko delo na odre|enoj teritoriji koja je kod one na kojoj autorsko pravo postoji.

18

(4) U slu~aju vremenskog ograni~enja sticalac prava je ovla{}en da iskori{}ava autorsko delo u odre|enom vremenu koje je kra}e od trajanja autorskog prava za to delo.

^lan 58.^lan 58.^lan 58.^lan 58.

(1) Lice koje je ustupanjem steklo imovinsko pravo od autora ili njegovog naslednika moè to svoje pravo u celini preneti na drugog uz dozvolu autora, odnosno autorovog naslednika.

(2) Dozvola autora, odnosno autorovog naslednika nije potrebna u slu~aju prenosa preduze}a koje je nosilac imovinskog prava.

^lan 59.^lan 59.^lan 59.^lan 59.

Prenos svojine na originalnom primerku autorskog dela ne podrazumeva sticanje autorskih prava na delu.

^lan 60.^lan 60.^lan 60.^lan 60.

(1) Ustupanje imovinskih prava za delo koje jo{ nije stvoreno dozvoljeno je pod uslovom da se odredi vrsta budu}eg dela i radnje iskori{}avanja dela.

(2) Ustupanje imovinskih prava za sva budu}a dela jednog autora, kao i za jo{ nepoznate oblike iskori{}avanja dela je ni{tavo.

6.2.3. Autorski ugovor6.2.3. Autorski ugovor6.2.3. Autorski ugovor6.2.3. Autorski ugovor

^lan 61.^lan 61.^lan 61.^lan 61.

(1) Autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose.

(2) Na autorski ugovor primenjuju se odredbe saveznog zakona kojima se ure|uju obligacioni odnosi ako odredbama ovog zakona nije druk~ije odre|eno.

(3) Autorski ugovori se zaklju~uju u pisanoj formi, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 62.^lan 62.^lan 62.^lan 62.

(1) U sumnji o sadrìni i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim ugovorom smatra se da je ustupljeno, odnosno preneseno manje prava.

(2) Dozvola za objavljivanje dela, kao i za ustupanje, odnosno prenos prava na beleènje dela na nosa~ zvuka ili slike, i dozvola za emitovanje dela moraju biti izri~ito ugovorene, ako odredbama ovog zakona nije druga~ije odre|eno.

19

(3) Ustupanje, odnosno prenos odre|enog prava na iskori{}avanje dela ne podrazumeva i ustupanje, odnosno prenos prava na autorsku naknadu u slu~ajevima iskori{}avanja autorskog dela po osnovu zakonske licence.

(4) Ustupanje, odnosno prenos odre|enog prava na iskori{}avanje dela podrazumeva i davanje dozvole za one izmene na delu koje su tehni~ki neminovne ili uobi~ajene za taj na~in iskori{}avanja dela.

^lan 63.^lan 63.^lan 63.^lan 63.

Autorski ugovor sadrì: imena ugovornih strana, naslov, odnosno identifikaciju autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa, visinu, na~in i rokove pla}anja autorske naknade, kao i sadrìnska, prostorna i vremenska ograni~enja ako postoje.

^lan 64.^lan 64.^lan 64.^lan 64.

(1) Ako se kori{}enjem autorskog dela ostvari dobit koja je u o~iglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traì izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere.

(2) Pravo iz stava 1. ovog ~lana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, a najduè u roku od {est godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila.

(3) Autor, odnosno njegov naslednik ne moè se unapred odre}i svog prava iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 65.^lan 65.^lan 65.^lan 65.

(1) Autor, odnosno njegov naslednik moè uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povu}i ustupljeno imovinsko pravo ako sticalac dozvole, odnosno prava ne ostvaruje pravo koje je pribavio, ili ga ostvaruje u obimu manjem od ugovorenog, ~ime ugroàva interese autora, odnosno njegovog naslednika.

(2) Autor, odnosno njegov naslednik ne moè uskratiti dozvolu koju je dao ako je neostvarivanje ili nedovoljno ostvarivanje prava od strane sticaoca nastalo zbog razloga za koje je odgovoran autor, odnosno njegov naslednik.

(3) Autor, odnosno njegov naslednik ne moè ostvarivati pravo iz stava 1. ovog ~lana pre isteka roka od dve godine od zaklju~enja autorskog ugovora, ili predaje primerka dela sticaocu prava ako je ta predaja usledila posle zaklju~enja ugovora.

(4) Ako se radi o prilogu (~lanak, ilustracija i sl.) koji je namenjen za objavljivanje, odnosno izdavanje u novinama ili ~asopisu, rok iz stava 3. iznosi {est meseci.

20

(5) Autor, odnosno njegov naslednik duàn je da pre nego {to uskrati dozvolu, odnosno povu~e pravo, obavesti o tome sticaoca dozvole, odnosno prava, i ostavi mu primeren rok da otpo~ne sa ostvarivanjem prava koje je pribavio, odnosno da vr{i pravo u obimu koji je pribavio.

(6) Autor, odnosno njegov naslednik ne moè se unapred odre}i svog prava iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 66.^lan 66.^lan 66.^lan 66.

(1) Autor moè uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povu}i ustupljeno imovinsko pravo ako smatra da bi iskori{}avanje njegovog dela moglo da nanese {tetu njegovom stvarala~kom ili li~nom ugledu, i to iz razloga koji su nastali posle zaklju~enja autorskog ugovora, a za koje ne odgovara sticalac prava.

(2) Autor ima obavezu da sticaocu prava naknadi nastalu stvarnu {tetu.

(3) Izjava o uskra}enju dozvole odnosno prava iz stava 1. ovog ~lana proizvodi dejstvo od dana kad autor poloì obezbe|enje za naknadu {tete iz stava 2. ovog ~lana.

(4) Sticalac prava duàn je da na zahtev autora, u roku od tri meseca od prijema izjave o uskra}enju dozvole odnosno prava iz stava 1. ovog ~lana, saop{ti autoru iznos neopokrivenih tro{kova koje je imao u vezi sa pripremom za iskori{}avanje autorskog dela do dana prijema obave{tenja o uskra}enju dozvole, odnosno prava. Ako sticalac prava ne izvr{i svoju obavezu iz ovog stava, izjava o uskra}enju dozvole, odnosno prava proizvodi dejstvo istekom roka iz ovog stava.

(5) Autor se ne moè unapred odre}i svog prava iz stava 1. ovog ~lana.

6.2.3.1. Izdava~ki ugovor6.2.3.1. Izdava~ki ugovor6.2.3.1. Izdava~ki ugovor6.2.3.1. Izdava~ki ugovor

^lan 67.^lan 67.^lan 67.^lan 67.

(1) Izdava~kim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa, odnosno prenosi na izdava~a pravo na umnoàvanje autorskog dela {tampanjem, i na stavljanje u promet tako umnoènih primeraka dela, a izdava~ se obavezuje da delo umnoì i stavi primerke u promet, kao i da za to plati naknadu autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava.

(2) Ako autorsko delo iz stava 1. ovog ~lana nije objavljeno, autorskim ugovorom izdava~u se daje dozvola za objavljivanje dela.

(3) Izdava~kim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava moè izdava~u ustupiti, odnosno preneti pravo za prevo|enje svog

21

dela, kao i ovla{}enje na umnoàvanje i stavljanje u promet prevedenog dela.

^lan 68.^lan 68.^lan 68.^lan 68.

Izdava~ki ugovor ~iji je predmet izdavanje ~lanka, crteà i drugih autorskih priloga u novinama i periodi~noj {tampi ne mora biti zaklju~en u pisanoj formi.

^lan 69.^lan 69.^lan 69.^lan 69.

(1) Ustupanje prava na osnovu izdava~kog ugovora je isklju~ivo, ako nije druk~ije ugovoreno.

(2) Odredba stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na izdavanje ~lanaka, crteà i drugih autorskih priloga u novinama i periodi~noj {tampi.

^lan 70.^lan 70.^lan 70.^lan 70.

(1) Izdava~ki ugovor, pored elemenata iz ~lana 67. ovog zakona, sadrì i slede}e: 1) rok u kome je autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava duàn

da izdava~u preda uredan rukopis ili drugi originalni primerak dela, kako bi izdava~u omogu}io umnoàvanje dela. Ako nije druk~ije ugovoreno, taj rok iznosi godinu dana od dana zaklju~enja ugovora;

2) rok u kome je izdava~ duàn da otpo~ne sa pu{tanjem primeraka dela u promet. Ako nije druk~ije ugovoreno taj rok iznosi godinu dana od dana prijema urednog rukopisa ili drugog originalnog primerka dela;

3) broj izdanja koji je izdava~ ovla{}en da izda. Ako nije druk~ije ugovoreno izdava~ ima pravo samo na jedno izdanje dela;

4) visinu tiraà jednog izdanja. Ako visina tiraà nije ugovorena, a iz poslovnih obi~aja ili drugih okolnosti o~igledno ne proizilazi druk~ije, tira` iznosi 500 primeraka;

5) rok u kome izdava~, po iscrpljenju tiraà prethodnog izdanja, mora otpo~eti sa pu{tanjem u promet primeraka narednog izdanja, ako je ono ugovoreno. Ako nije druk~ije ugovoreno taj rok iznosi godinu dana od dana kad je autor to zahtevao;

6) izgled i tehni~ku opremu primeraka dela.

(2) U slu~aju povrede ugovorne obaveze iz stava 1. ta~. 1, 2. i 5. druga ugovorna strana ima pravo na raskid ugovora i na naknadu {tete zbog neizvr{enja ugovora.

22

^lan 71.^lan 71.^lan 71.^lan 71.

Obaveza je izdava~a:

1) da se stara o prometu primeraka dela, i da o tome povremeno obave{tava autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava, na njegov zahtev;

2) da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava, na njegov zahtev, u odgovaraju}oj fazi tehni~kog procesa umnoàvanja dela omogu}i korekturu;

3) da prilikom pripreme svakog narednog izdanja dela omogu}i autoru da unese odgovaraju}e izmene, pod uslovom da to ne menja karakter dela i da, imaju}i u vidu celinu izdava~kog ugovora, ne predstavlja nesrazmerno veliku obavezu za izdava~a.

^lan 72.^lan 72.^lan 72.^lan 72.

Rukopis ili drugi originalni primerak autorskog dela koji je predat izdava~u ne postaje svojina izdava~a, osim ~lanaka, crteà i drugih priloga u novinama i periodi~noj {tampi, ili ako je ugovorom druk~ije odre|eno.

^lan 73.^lan 73.^lan 73.^lan 73.

Ako jedini postoje}i primerak autorskog dela propadne usled vi{e sile posle njegove predaje izdava~u radi izdavanja, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ima pravo na pravi~nu naknadu koja bi mu pripala da je delo bilo objavljeno.

^lan 74.^lan 74.^lan 74.^lan 74.

(1) Izdava~ koji je pribavio pravo da izda delo u formi knjige ima tokom perioda od tri godine od dana zaklju~enja izdava~kog ugovora pre~e pravo pribavljanja prava na umnoàvanje dela i stavljanje u promet primerka tog dela u formi elektronskog zapisa.

(2) Pre~e pravo iz stava 1. ovog ~lana, prestaje ako izdava~ u roku od 30 dana od dana u~injene ponude u pisanoj formi ne prihvati ponudu autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava.

^lan 75.^lan 75.^lan 75.^lan 75.

Ako izdava~ namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, duàn je da prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku ako je dostupan da te primerke otkupi, po ceni za staru hartiju.

23

6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvo|enju6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvo|enju6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvo|enju6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvo|enju

^lan 76.^lan 76.^lan 76.^lan 76.

Ugovorom o predstavljanju, odnosno ugovorom o izvo|enju autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa korisniku pravo na predstavljanje ili pravo na izvo|enje autorskog dela, a korisnik se obavezuje da to delo predstavi, odnosno izvede u odre|enom roku, na na~in i pod uslovima koji su odre|eni ugovorom.

^lan 77.^lan 77.^lan 77.^lan 77.

Ako autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ne preda korisniku delo (rukopis, partituru i sl.) u ugovorenom roku ili korisnik delo ne predstavi, odnosno ne izvede u ugovorenom roku, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ili korisnik dela moè zahtevati raskid ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvo|enju i traìti naknadu {tete.

^lan 78.^lan 78.^lan 78.^lan 78.

Rukopis, partitura ili drugi original dela koje je predmet ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvo|enju ostaje svojina autora, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno.

^lan 79.^lan 79.^lan 79.^lan 79.

Korisnik ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvo|enju duàn je da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava omogu}i uvid u predstavljanje, odnosno izvo|enje dela, kao i da mu dostavi program i da ga povremeno obave{tava o prihodima od predstavljanja, odnosno izvo|enja dela.

6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela

^lan 80.^lan 80.^lan 80.^lan 80.

Ugovorom o preradi autorskog dela autor, odnosno njegov naslednik daje drugom licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja, odnosno izvo|enja, radi snimanja filmskog dela ili za druge potrebe.

^lan 81.^lan 81.^lan 81.^lan 81.

(1) Ako ugovorom o preradi autorskog dela radi snimanja filmskog dela nije druk~ije odre|eno, autor, odnosno njegov naslednik njima ustupa slede}a isklju~iva prava:

1) na preradu dela za stvaranje filmskog dela;

2) na umnoàvanje primeraka tako stvorenog filmskog dela i njihovo stavljanje u promet;

24

3) na prikazivanje filmskog dela;

4) na emitovanje filmskog dela;

5) na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim jezicima.

(2) Ugovor iz stava 1. ovog ~lana ovla{}uje sticaoca prava na samo jednu preradu i jedno snimanje, ako nije druk~ije ugovoreno.

(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog ~lana shodno se primenjuju i na ugovor o preradi autorskog dela radi snimanja televizijskog dela.

6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu

^lan 82.^lan 82.^lan 82.^lan 82.

Ugovorom o filmskom delu se jedno ili vi{e lica obavezuju proizvo|a~u filmskog dela da stvarala~ki sara|uju na izradi filmskog dela i ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo.

^lan 83.^lan 83.^lan 83.^lan 83.

(1) Ako ugovorom o filmskom delu nije izri~ito druk~ije odre|eno koautori filmskog dela, odnosno autori pojedinih doprinosa filmskom delu, ustupaju proizvo|a~u filmskog dela isklju~ivo pravo na snimanje, umnoàvanje, stavljanje u promet, javno prikazivanje i druge oblike iskori{}avanja filmskog dela.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, pisac scenarija i kompozitor filmske muzike, kao koautori filmskog dela u smislu ~lana 11. ovog zakona zadràvaju pravo da svoje delo samostalno iskori{}avaju, odvojeno od filmskog dela, osim ako je u ugovoru o filmskom delu predvi|eno druga~ije.

^lan 84.^lan 84.^lan 84.^lan 84.

(1) Filmsko delo se smatra zavr{enim kada je postignut dogovor o kona~noj verziji izme|u koautora i proizvo|a~a filmskog dela (prava standardna kopija filmskog dela).

(2) Zabranjeno je uni{tavanje prve standardne kopije filmskog dela.

^lan 85.^lan 85.^lan 85.^lan 85.

Ako proizvo|a~ filmskog dela namerava da filmsko delo iskori{}ava u verziji koja se razlikuje od one koja se nalazi na prvoj standardnoj kopiji filmskog dela, mora pribaviti saglasnost ve}ine koautora filmskog dela, me|u kojima je glavni reìser.

25

^lan 86.^lan 86.^lan 86.^lan 86.

(1) U ugovoru o filmskom delu bitan element su odredbe o autorskoj naknadi, kojima se mora odrediti koji iznos autorske naknade odgovara kom obliku i obimu iskori{}avanja filmskog dela.

(2) Ugovorena naknada za snimanje filmskog dela ne obuhvata naknadu za umnoàvanje i javno prikazivanje filmskog dela.

(3) Proizvo|a~ filmskog dela je duàn da zavr{eno filmsko delo koristi.

(4) Proizvo|a~ filmskog dela je obavezan da koautore filmskog dela, kao i autore pojedinih doprinosa filmskom delu obave{tava o ostvarenim prihodima, kao i da im omogu}i uvid u poslovne knjige.

^lan 87.^lan 87.^lan 87.^lan 87.

(1) Koautori filmskog dela imaju pravo na raskid ugovora, kao i pravo da zadrè ugovorenu naknadu ako proizvo|a~ filmskog dela ne zavr{i prvu standardnu kopiju filmskog dela u roku od tri godine od dana zaklju~enja ugovora o filmskom delu, ako nije druga~ije ugovoreno.

(2) Osim prava iz stava 1. ovog ~lana koautori filmskog dela imaju pravo na naknadu {tete ako proizvo|a~ filmskog dela ne otpo~ne sa iskori{}avanjem filmskog dela u roku od jedne godine od dana zavr{etka prve standardne kopije filmskog dela, ako ugovorom nije predvi|en drugi rok.

^lan 88.^lan 88.^lan 88.^lan 88.

(1) Ako koautor filmskog dela ili autor pojedinih doprinosa filmskom delu odbije da sara|uje na izradi filmskog dela ili ako usled vi{e sile nije u mogu}nosti da nastavi saradnju, ne moè se protiviti da se rezultat njegovog stvarala~kog rada upotrebi za dovr{enje filmskog dela.

(2) Koautor filmskog dela, odnosno autor pojedinih doprinosa filmskog dela iz stava 1. ovog ~lana ima odgovaraju}a autorska prava na dati doprinos filmskom delu.

6.2.3.5. Ugovor o narud`bini autorskog dela6.2.3.5. Ugovor o narud`bini autorskog dela6.2.3.5. Ugovor o narud`bini autorskog dela6.2.3.5. Ugovor o narud`bini autorskog dela

^lan 89.^lan 89.^lan 89.^lan 89.

(1) Ugovorom o narud`bini autorskog dela autor se obavezuje da za naru~ioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog, a naru~ilac se obavezuje da autoru plati naknadu.

(2) Naru~ilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, a autor zadràva ostala autorska prava, ako ugovorom o narud`bini nije druk~ije odre|eno.

26

(3) Ako je na osnovu ugovora o narud`bini autorskog dela izra|en ra~unarski program, naru~ilac sti~e sva prava iskori{}avanja ra~unarskog programa, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno.

^lan 90.^lan 90.^lan 90.^lan 90.

Naru~ilac autorskog dela ima pravo da usmerava i kontoli{e postupak stvaranja dela, ali ne i da time su{tinski ograni~ava slobodu umetni~kog, stru~nog ili nau~nog izraàvanja autora.

^lan 91.^lan 91.^lan 91.^lan 91.

(1) Autorsko delo nastalo spajanjem priloga ve}eg broja autora u jednu celinu (enciklopedija, antologija, ra~unarski program, baza podataka i sl.), smatra se kolektivnim autorskim delom.

(2) Autori priloga u kolektivnom autorskom delu isklju~ivo ustupaju sva svoja imovinska prava licu koje je organizator izrade kolektivnog dela, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno.

(3) Lice koje je organizator izrade kolektivnog autorskog dela ima pravo da objavi i da iskori{}ava delo pod svojim imenom, s tim da na svakom primerku dela mora biti navedena lista autora ~ije autorske priloge kolektivno delo sadrì.

7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu

^lan 92.^lan 92.^lan 92.^lan 92.

(1) Ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvr{avaju}i svoje radne obaveze poslodavac je ovla{}en da to delo objavi i nosilac je isklju~ivih imovinskih prava na njegovo iskori{}avanje u okviru svoje registrovane delatnosti u roku od pet godina od zavr{etka dela, ako op{tim aktom ili ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno. Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskori{}avanja dela.

(2) Autor dela stvorenog u radnom odnosu zadràva na tom delu sva autorska prava osim prava iz stava 1. ovog ~lana.

(3) Posle isteka roka iz stava 1. ovog ~lana isklju~iva imovinska prava na delu sti~e autor.

(4) Ako je autorsko delo ra~unarski program nosilac isklju~ivih imovinskih prava na delu je poslodavac.

^lan 93.^lan 93.^lan 93.^lan 93.

Kriterijumi za utvr|ivanje visine i na~in pla}anja naknade iz ~lana 92. stav 1. ovog zakona odre|uje se op{tim aktom ili ugovorom o radu.

27

^lan 94.^lan 94.^lan 94.^lan 94.

(1) Prilikom izdavanja sabranih dela autor ima pravo da i pre isteka roka iz ~lana 92. stav 1. ovog zakona objavi svoje delo stvoreno u radnom odnosu.

(2) Za objavljivanje dela iz stava 1. ovog ~lana nije potrebna dozvola poslodavca.

^lan 95.^lan 95.^lan 95.^lan 95.

Prilikom kori{}enja dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac je du`an da navede ime, pseudonim ili znak autora.

8. Trajanje autorskog prava8. Trajanje autorskog prava8. Trajanje autorskog prava8. Trajanje autorskog prava

^lan 96.^lan 96.^lan 96.^lan 96.

(1) Imovinska prava autora traju za `ivota autora i 50 godina posle njegove smrti.

(2) Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.

^lan 97.^lan 97.^lan 97.^lan 97.

(1) Imovinska prava koautora prestaju po isteku 50 godina od smrti koautora koji je poslednji umro.

(2) Imovinska prava na delu ~iji se autor ne zna (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) prestaju po isteku 50 godina od dana objavljivanja dela. Ako autor otkrije svoj identitet pre navedenog roka, imovinsko pravo traje kao da je identitet autora poznat od dana objavljivanja dela.

^lan 98.^lan 98.^lan 98.^lan 98.

Ako se po~etak roka trajanja autorskog prava ra~una od objavljivanja dela, a delo je objavljivano u nastavcima, smatra se da je delo objavljeno objavljivanjem poslednjeg nastavka.

^lan 99.^lan 99.^lan 99.^lan 99.

Rokovi za potrebe utvr|ivanja datuma prestanka imovinskih prava autora ra~unaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio doga|aj koji je relevantan za po~etak roka.

28

^lan 100.^lan 100.^lan 100.^lan 100.

(1) Po isteku roka trajanja imovinskih prava autora o za{titi moralnih prava autora staraju se udruènja autora i institucije iz oblasti nauke i umetnosti.

(2) Pored subjekata iz stava 1. ovog ~lana, svako lice ima pravo da {titi paternitet i integritet dela, kao i da se suprotstavi svakom obliku nedostojnog iskori{}avanja autorskog dela.

9. Lica na koja 9. Lica na koja 9. Lica na koja 9. Lica na koja se zakon primenjujese zakon primenjujese zakon primenjujese zakon primenjuje

^lan 101.^lan 101.^lan 101.^lan 101.

(1) Strani dràvljani imaju autorska prava u Saveznoj Republici Jugoslaviji pod uslovom:

1) da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu me|unarodnog ugovora koji je potvrdila Savezna Republika Jugoslavija, ili

2) da postoji uzajamnost izme|u Savezne Republike Jugoslavije i zemlje kojoj autor pripada.

(2) U slu~aju sumnje u postojanje uzajamnosti u pogledu prava zemlje kojoj autor pripada obja{njenje daje nadle`ni savezni organ, odnosno savezna organizacija nadle`na za autorsko pravo (u daljem tekstu: nadle`ni savezni organ).

^lan 102.^lan 102.^lan 102.^lan 102.

Pravo sle|enja iz ~lana 31. ovog zakona priznaje se stranom dràvljaninu isklju~ivo na osnovu uzajamnosti.

^lan 103.^lan 103.^lan 103.^lan 103.

Moralna prava autora priznaju se stranom dràvljaninu bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz ~lana 101. stav 1. ovog zakona.

III SRODNA PRAVAIII SRODNA PRAVAIII SRODNA PRAVAIII SRODNA PRAVA

1. Pravo interpretatora1. Pravo interpretatora1. Pravo interpretatora1. Pravo interpretatora

1.1. Ustanovljenje prava1.1. Ustanovljenje prava1.1. Ustanovljenje prava1.1. Ustanovljenje prava

^lan 104.^lan 104.^lan 104.^lan 104.

Za svoju interpretaciju autorskog dela, interpretator ima moralna prava i imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.

29

1.2. In1.2. In1.2. In1.2. Interpretacijaterpretacijaterpretacijaterpretacija

^lan 105.^lan 105.^lan 105.^lan 105.

(1) Interpretacija, u smislu ovog zakona, jeste duhovna tvorevina koja nastaje li~nim angaòvanjem interpretatora radi zvu~nog, odnosno vizuelnog ili zvu~no-vizuelnog saop{tavanja dela javnosti.

(2) Delo koje je predmet interpretacije ne mora biti za{ti}eno autorsko delo.

1.3. Interpretator1.3. Interpretator1.3. Interpretator1.3. Interpretator

^lan 106.^lan 106.^lan 106.^lan 106.

(1) Interpretator, u smislu ovog zakona, jeste fizi~ko lice koje se stvarala~ki angaùje na interpretaciji dela (muzi~ar, glumac, igra~, pantomimi~ar, peva~, dirigent).

(2) Lica koja pruàju tehni~ki doprinos interpretaciji dela nisu interpretatori.

(3) Odnosi izme|u dva ili vi{e interpretatora koji u~estvuju u interpretaciji jednog dela ure|uju se shodnom primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na koautore.

1.4. Sadrìna prava1.4. Sadrìna prava1.4. Sadrìna prava1.4. Sadrìna prava

1.4.1. Moralna pra1.4.1. Moralna pra1.4.1. Moralna pra1.4.1. Moralna prava interpretatorava interpretatorava interpretatorava interpretatora

^lan 107.^lan 107.^lan 107.^lan 107.

(1) Interpretator ima isklju~ivo pravo:

1) da bude priznat kao stvaralac svoje interpretacije;

2) da njegovo ime bude nazna~eno na svakom primerku snimka, na programu ili na drugi prikladan na~in prilikom svakog iskori{}avanja njegove interpretacije;

3) da se suprotstavi izmeni njegove interpretacije, odnosno svakom iskori{}avanju njegove interpretacije u izmenjenoj formi, ako se time ugroàva njegov stvarala~ki ili stru~ni renome;

4) da se suprotstavi stavljanju u promet snimka njegove interpretacije, ako snimak sadrì tehni~ke nedostatke koji ugroàvaju integritet interpretacije, a time i renome interpretatora;

5) da se suprotstavlja iskori{}avanju svoje interpretacije na na~in koji ugroàva ili moè ugroziti njegovu ~ast ili ugled.

30

(2) Ako interpretaciju vr{i ansambl interpretatora, pravo iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana imaju ansambl kao celina i solisti.

^lan 108.^lan 108.^lan 108.^lan 108.

Ako vi{e interpretatora u~estvuje u interpretaciji jednog dela, ostvarivanje moralnih prava ne moè biti na {tetu interesa drugih.

1.1.1.1.4.2. Imovinska prava interpretatora4.2. Imovinska prava interpretatora4.2. Imovinska prava interpretatora4.2. Imovinska prava interpretatora

^lan 109.^lan 109.^lan 109.^lan 109.

(1) Interpretator ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:

1) beleènje (snimanje) svoje interpretacije i umnoàvanje snimaka interpretacije;

2) stavljanje u promet snimaka svoje interpretacije;

3) davanje u zakup snimaka svoje interpretacije;

4) istovremeno preno{enje interpretacije putem tehni~kih ure|aja kao {to su zvu~nik i ekran, publici koja se nalazi izvan prostora u kome se interpretiranje izvodi uìvo;

5) emitovanje uìvo svoje interpretacije;

6) javno saop{tavanje svoje snimljene interpretacije, u smislu ~lana 27. stav 6. ovog zakona.

(2) Interpretator nema isklju~ivo pravo na emitovanje svoje interpretacije koja je snimljena i izdata na nosa~u zvuka, kao ni interpretacije koja je sa dozvolom interpretatora snimljena na nosa~u zvuka i slike.

(3) Ako interpretator ustupi proizvo|a~u fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1. ta~ka 3. ovog ~lana, on zadràva pravo na u~e{}e u dobiti koja se ostvaruje davanjem u zakup primeraka snimka interpretacije. Interpretator se ne moè odre}i svog prava na u~e{}e u dobiti.

^lan 110.^lan 110.^lan 110.^lan 110.

Interpretator ima pravo na naknadu od proizvo|a~a fonograma za:

1) emitovanje njegove interpretacije sa izdatog snimka na nosa~u zvuka;

2) javno saop{tavanje njegove interpretacije koja se emituje sa izdatog snimka na nosa~u zvuka;

3) javno saop{tavanje njegove interpretacije sa izdatog snimka na nosa~u zvuka.

31

1.5. Prenos prava1.5. Prenos prava1.5. Prenos prava1.5. Prenos prava

^lan 111.^lan 111.^lan 111.^lan 111.

(1) Interpretator moè svoja imovinska prava iz ~lana 109. ovog zakona ustupiti, odnosno preneti na drugo lice interpretatorskim ugovorom.

(2) Lice kome je ustupljeno pravo iz stava 1. ovog ~lana ne moè to pravo ustupati tre}em licu bez saglasnosti interpretatora, ako interpretatorskim ugovorom nije druga~ije odre|eno.

^lan 112.^lan 112.^lan 112.^lan 112.

(1) Ako u interpretaciji jednog dela, pored dirigenta i solista u~estvuje vi{e od pet interpretatora, smatra se da interpretaciju vr{i ansambl (hor, orkestar, dramski ansambl, baletni ansambl, operski ansambl).

(2) U ostvarivanju prava iz ovog zakona ansambl zastupa lice koje ovlasti ve}ina ~lanova ansambla.

(3) Ako u interpretaciji jednog dela pored ansambla u~estvuju dirigent, solisti i nosioci glavnih uloga koji nisu ~lanovi ansambla, u ostvarivanju prava iz ovog zakona potrebna je saglasnost i ovih lica ako izme|u njih i ansambla nije druk~ije ugovoreno.

^lan 113.^lan 113.^lan 113.^lan 113.

(1) Interpretatorski ugovor sadrì: imena ugovornih strana, vrstu i na~in kori{}enja interpretacije, ime autora i naziv autorskog dela koje se interpretira i visinu, na~in i rokove pla}anja naknade.

(2) Interpretatorski ugovor koji se odnosi na emitovanje interpretacije, osim elemenata iz stava 1. ovog ~lana, sadrì i broj emitovanja i period u kome se moè izvr{iti emitovanje, a interpretatorski ugovor koji se odnosi na snimanje i umnoàvanje primeraka snimka interpretacije sadrì i broj primeraka koji se mogu umnoìti.

(3) Interpretatorski ugovor se zaklju~uje u pisanoj formi.

^lan 114.^lan 114.^lan 114.^lan 114.

Lice kome je ustupljeno pravo iz ~lana 109. ovog zakona du`no je da interpretatoru dostavlja potpune podatke o kori{}enju interpretacije.

32

1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa

^lan 115.^lan 115.^lan 115.^lan 115.

Prava interpretatora koji su svoju interpretaciju stvorili na osnovu ugovora o radu, ure|uju se shodnom primenom odredaba ovog zakona o odnosu autora i poslodavca.

2. Pravo proizvo|a~a fon2. Pravo proizvo|a~a fon2. Pravo proizvo|a~a fon2. Pravo proizvo|a~a fonogramaogramaogramaograma


^lan 116.^lan 116.^lan 116.^lan 116.

Za svoj fonogram, proizvo|a~ fonograma ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.

2.2. Fonogram2.2. Fonogram2.2. Fonogram2.2. Fonogram

^lan 117.^lan 117.^lan 117.^lan 117.

(1) Fonogram je zabeleèni zvuk, odnosno odre|eni niz zvukova na nosa~u zvuka.

(2) Proizvo|a~ fonograma ima pravo predvi|eno ovim zakonom za prvi snimak.

2.3. Proizvo|a~ fonograma2.3. Proizvo|a~ fonograma2.3. Proizvo|a~ fonograma2.3. Proizvo|a~ fonograma

^lan 118.^lan 118.^lan 118.^lan 118.

Proizvo|a~ fonograma je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je organizaciji i ~ijim je sredstvima fonogram na~injen.


^lan 119.^lan 119.^lan 119.^lan 119.

Proizvo|a~ fonograma ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:

1) umnoàvanje svog fonograma i stavljanje u promet tako umnoènih primeraka fonograma;

2) davanje u zakup primeraka fonograma;

3) javno saop{tavanje svog fonograma, u smislu ~lana 27. stav 6. ovog zakona.

33

^̂̂̂lan 120.lan 120.lan 120.lan 120.

(1) Proizvo|a~ izdatog fonograma ima pravo na naknadu za:

1) emitovanje fonograma;

2) javno saop{tavanje fonograma;

3) javno saop{tavanje fonograma koji se emituje.

(2) Ako ugovorom izme|u proizvo|a~a izdatog fonograma i interpretatora nije druga~ije odre|eno, proizvo|a~ fonograma je obavezan da polovinu naknade iz stava 1. ovog ~lana preda interpretatorima ~ije se interpretacije nalaze na njegovom fonogramu.

3. Pravo proizvo|a~a videograma3. Pravo proizvo|a~a videograma3. Pravo proizvo|a~a videograma3. Pravo proizvo|a~a videograma


^lan 121.^lan 121.^lan 121.^lan 121.

Za svoj videogram, proizvo|a~ videograma ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.

3.2. Videogram3.2. Videogram3.2. Videogram3.2. Videogram

^lan 122.^lan 122.^lan 122.^lan 122.

(1) Videogram je zabele`eni odre|eni niz slika sa ili bez prate}eg zvuka na nosa~u slike, odnosno nosa~u slike i zvuka.

(2) Proizvo|a~ videograma ima prava predvi|ena ovim zakonom samo za prvi snimak.

3.3. Proizvo|a~ videograma3.3. Proizvo|a~ videograma3.3. Proizvo|a~ videograma3.3. Proizvo|a~ videograma

^lan 123.^lan 123.^lan 123.^lan 123.

Proizvo|a~ videograma je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je organizaciji i ~ijim je sredstvima videogram na~injen.


^lan 124.^lan 124.^lan 124.^lan 124.

Proizvo|a~ videograma ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:

34

1) umnoàvanje svog videograma ili stavljanje u promet tako umnoènih primeraka;

2) javno saop{tavanje svog videograma sa nosa~a slike, odnosno sa nosa~a slike i zvuka (prikazivanje);

3) davanje primeraka svog videograma u zakup.

^lan 125.^lan 125.^lan 125.^lan 125.

Proizvo|a~ videograma ima pravo da se suprotstavi iskori{}avanju svog videograma u izmenjenoj formi, ako se takvim iskori{}avanjem mogu ugroziti njegovi opravdani imovinski interesi.

4. Pravo proizvo|a~a emisije4. Pravo proizvo|a~a emisije4. Pravo proizvo|a~a emisije4. Pravo proizvo|a~a emisije

4.1. Ustanovljenjenje pr4.1. Ustanovljenjenje pr4.1. Ustanovljenjenje pr4.1. Ustanovljenjenje pravaavaavaava

^lan 126.^lan 126.^lan 126.^lan 126.

Proizvo|a~ emisije ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.

4.2. Emisija4.2. Emisija4.2. Emisija4.2. Emisija

^lan 127.^lan 127.^lan 127.^lan 127.

Emisija je u elektri~ni, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren zvu~ni, vizuelni, odnosno zvu~no-vizuelni sadràj koji se emituje radi saop{tavanja javnosti.

4.3. Proizvo|a~ emisije4.3. Proizvo|a~ emisije4.3. Proizvo|a~ emisije4.3. Proizvo|a~ emisije

^lan 128.^lan 128.^lan 128.^lan 128.

(1) Proizvo|a~ emisije je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je organizaciji i ~ijim je sredstvima emisija proizvedena.

(2) Lice koje samo emituje ili reemituje emisiju nije proizvo|a~ emisije.

4.4. Sadrìna4.4. Sadrìna4.4. Sadrìna4.4. Sadrìna prava prava prava prava

^lan 129.^lan 129.^lan 129.^lan 129.

Proizvo|a~ emisije ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:

1) reemitovanje svoje emisije;

35

2) snimanje svoje emisije na nosa~ zvuka ili slike, odnosno zvuka i slike;

3) umnoàvanje tog snimka i stavljanje u promet tako umnoènih primeraka snimka;

4) davanje primeraka snimka emisije u zakup.

5. Pravo proizvo|a~a baze podataka5. Pravo proizvo|a~a baze podataka5. Pravo proizvo|a~a baze podataka5. Pravo proizvo|a~a baze podataka


^lan 130.^lan 130.^lan 130.^lan 130.

Proizvo|a~ baze podataka ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.

5.2. Baza podataka5.2. Baza podataka5.2. Baza podataka5.2. Baza podataka

^lan 131.^lan 131.^lan 131.^lan 131.

(1) Baza podataka je zbirka elektronski ure|enih i zabeleènih podataka, dela ili drugih materijala kojima se elektronski pristupa, i materijala neophodnih za njeno funkcionisanje, kao {to su re~nik, indeks ili sistem za dobijanje ili prikazivanje informacija.

(2) Bazom podataka ne smatra se ra~unarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad.

5.3. Proizvo|a~ baze podataka5.3. Proizvo|a~ baze podataka5.3. Proizvo|a~ baze podataka5.3. Proizvo|a~ baze podataka

^lan 132.^lan 132.^lan 132.^lan 132.

Proizvo|a~ baze podataka je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je organizaciji i ~ijim je sredstvima napravljen (projektovan) sadràj baze podataka.


^lan 133.^lan 133.^lan 133.^lan 133.

(1) Proizvo|a~ baze podataka ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:

1) povremeno ili stalno umnoàvanje baze podataka u celini ili u delovima, za bilo koju namenu i u bilo kojoj formi;

2) prevo|enje, adaptiranje, ure|ivanje i bilo kakvo drugo menjanje baze podataka;

3) umnoàvanje rezultata dobijenih radnjama iz ta~ke 2. ovog stava;

36

4) stavljanje u promet primeraka baze podataka;

5) povezivanje, komunikaciju, prikazivanje ili javno izlaganje baze podataka.

(2) Pravo iz stava 1. ta~ke 1. ovog ~lana obuhvata i pravo proizvo|a~a baze podataka da se suprotstavi:

1) neovla{}enom izdavanju celine ili dela osnovnog sadràja baze podataka;

2) neovla{}enom kori{}enju izdvojene celine ili dela osnovnog sadràja baze podataka.

6. Zaj6. Zaj6. Zaj6. Zajedni~ke odredbe o srodnim pravimaedni~ke odredbe o srodnim pravimaedni~ke odredbe o srodnim pravimaedni~ke odredbe o srodnim pravima

6.1. Odnos izme|u autorskog i srodnih prava6.1. Odnos izme|u autorskog i srodnih prava6.1. Odnos izme|u autorskog i srodnih prava6.1. Odnos izme|u autorskog i srodnih prava

^lan 134.^lan 134.^lan 134.^lan 134.

Srodna prava ni na koji na~in ne uti~u na prava autora u pogledu njihovih dela.

6.2. Ograni~enja srodnih prava, iscrpljenje prava i emitovanje6.2. Ograni~enja srodnih prava, iscrpljenje prava i emitovanje6.2. Ograni~enja srodnih prava, iscrpljenje prava i emitovanje6.2. Ograni~enja srodnih prava, iscrpljenje prava i emitovanje

^lan 135.^lan 135.^lan 135.^lan 135.

Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o ograni~enjima i iscrpljenju autorskog prava, kao i odredba o pravu emitovanja iz ~lana 27. ovog zakona.

6.3. Prenos srodnih prava6.3. Prenos srodnih prava6.3. Prenos srodnih prava6.3. Prenos srodnih prava

^lan 136.^lan 136.^lan 136.^lan 136.

Srodna prava su prenosiva, osim li~nih prava interpretatora.

6666.4. Pravo na posebnu naknadu.4. Pravo na posebnu naknadu.4. Pravo na posebnu naknadu.4. Pravo na posebnu naknadu

^lan 137.^lan 137.^lan 137.^lan 137.

Nosioci srodnih prava, osim proizvo|a~a baze podataka, imaju pravo na posebnu naknadu, koja je propisana u ~lanu 35. ovog zakona, i to pod istim uslovima koji vaè za autore.

37

6.5. Trajanje prava6.5. Trajanje prava6.5. Trajanje prava6.5. Trajanje prava

^lan 138.^lan 138.^lan 138.^lan 138.

(1) Imovinska prava interpretatora traju 50 godina od dana izdavanja snimka inerpretacije, a za neizdate snimke interpretacije, od dana snimanja interpretacije. Moralna prava interpretatora traju i po prestanku trajanja njegovih imovinskih prava.

(2) Pravo proizvo|a~a fonograma, odnosno proizvo|a~a videograma traje 50 godina od dana izdavanja fonograma, odnosno videograma, a ako fonogram, odnosno videogram nije izdat pravo traje 50 godina od dana nastanka fonograma, odnosno videograma.

(3) Pravo proizvo|a~a emisije traje 20 godina od dana prvog emitovanja za{ti}ene emisije.

(4) Pravo proizvo|a~a baze podataka traje 15 godina od dana nastanka baze podataka.

(5) Ako nastanu bitne promene u selekciji ili ure|enju sadràja baze podataka rok iz stava 4. ovog ~lana produàva se za jo{ 15 godina. Bitnim promenama u selekciji ili ure|enju sadràja baze podataka smatraju se dodavanje, brisanje ili popravljanje celine ili dela sadràja baze podataka koji za rezultat imaju novu verziju baze podataka.

(6) Pojam izdavanja iz st. 1. i 2. ovog ~lana odre|en je shodnom primenom ~lana 7. stav 2. ovog zakona.

(7) U pogledu na~ina ra~unanja rokova iz ovog ~lana shodno se primenjuje odredba ~lana 99. ovog zakona.

6.6. Lica na koja se zakon odnosi6.6. Lica na koja se zakon odnosi6.6. Lica na koja se zakon odnosi6.6. Lica na koja se zakon odnosi

^lan 139^lan 139^lan 139^lan 139

(1) Interpretatoru i proizvo|a~u fonograma koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim zakonom na osnovu me|unarodnih ugovora koje je potvrdila Savezna Republika Jugoslavija.

(2) Interpretatoru koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim zakonom ako je ispunjen jedan od slede}ih uslova:

1) da interpretator ima prebivali{te u Saveznoj Republici Jugoslaviji;

2) da je interpretacija izvedena na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije;

3) da je interpretacija zabeleèna (snimljena) na fonogramu koji je za{ti}en na osnovu ovog zakona;

38

4) da je nesnimljena interpretacija sadràna u emisiji koja je za{ti}ena na osnovu ovog zakona.

(3) Proizvo|a~u fonograma koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim zakonom ako je fonogram prvi put nastao na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

^lan 140.^lan 140.^lan 140.^lan 140.

Interpretatoru koji je strani dràvljanin priznaju se moralna prava bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz ~lana 139. ovog zakona.

^lan 141.^lan 141.^lan 141.^lan 141.

(1) Proizvo|a~u videograma, proizvo|a~u emisije i proizvo|a~u baze podataka koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim zakonom na osnovu me|unarodnih ugovora koje je potvrdila Savezna Republika Jugoslavija ili na osnovu uzajamnosti.

(2) U slu~aju sumnje u postojanje uzajamnosti u pogledu prava zemlje kojoj proizvo|a~ videograma, proizvo|a~ emisije i proizvo|a~ baze podataka pripada obja{njenje daje nadle`ni savezni organ.

(3) Proizvo|a~u videograma i proizvo|a~u baze podataka koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim zakonom ako je videogram, odnosno baza podataka prvi put nastala na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

(4) Proizvo|a~u emisije koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim zakonom ako je emisija emitovana, odnosno reemitovana sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije.

IV. OSTVARIVANJEIV. OSTVARIVANJEIV. OSTVARIVANJEIV. OSTVARIVANJE AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA

^lan 142.^lan 142.^lan 142.^lan 142.

Nosilac autorskog ili srodnog prava moè svoje pravo ostvarivati individualno ili kolektivno.

1. Individualno ostvarivanje1. Individualno ostvarivanje1. Individualno ostvarivanje1. Individualno ostvarivanje

^lan 143.^lan 143.^lan 143.^lan 143.

(1) Individualno ostvarivanje autorskog i srodnih prava moè se vr{iti neposredno ili preko zastupnika na osnovu odgovaraju}eg punomo}ja.

39

(2) Zastupnici u individualnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava mogu biti fizi~ka ili pravna lica (autorske agencije).

2. Kolektivno ostvarivanje2. Kolektivno ostvarivanje2. Kolektivno ostvarivanje2. Kolektivno ostvarivanje

2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanj2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanj2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanj2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih pravae autorskog i srodnih pravae autorskog i srodnih pravae autorskog i srodnih prava

^lan 144.^lan 144.^lan 144.^lan 144.

(1) Autorsko i srodna prava kolektivno se ostvaruju preko organizacije za kolektivno ostvarivanje tih prava (u daljem tekstu: organizacija).

(2) Organizacija se ne osniva radi sticanja dobiti.

(3) Organizacija je specijalizovana za ostvarivanje odre|enih vrsta prava povodom odre|enih predmeta za{tite, u skladu sa statutom.

^lan 145.^lan 145.^lan 145.^lan 145.

(1) Nosioci autorskog, odnosno srodnih prava preko organizacije kolektivno ostvaruju isklju~iva imovinska autorska, odnosno srodna prava, kao i pravo na potra`ivanje naknade.

(2) U slu~aju ostvarivanja isklju~ivih imovinskih prava, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava ugovorom isklju~ivo ustupaju svoja prava organizaciji, sa nalogom da ona u svoje ime a za njihov ra~un zaklju~uje ugovore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih prava (u daljem tekstu: korisnici) o neisklju~ivom ustupanju tih prava.

(3) U slu~aju ostvarivanja prava na naknadu, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava daju nalog organizaciji da u svoje ime a za njihov ra~un naplati naknadu od korisnika.

(4) Organizacija ima pravo da pred sudom i drugim organima {titi prava koja su joj nosioci autorskog, odnosno srodnih prava poverili na kolektivno ostvarivanje.

2.2. Osnivanje organizacije2.2. Osnivanje organizacije2.2. Osnivanje organizacije2.2. Osnivanje organizacije

^lan 146.^lan 146.^lan 146.^lan 146.

Organizaciju osnivaju autori, odnosno nosioci autorskog ili srodnih prava, odnosno njihova udru`enja (u dajem tekstu: osniva~i).

^lan 147.^lan 147.^lan 147.^lan 147.

(1) Osniva~ki akt organizacije je ugovor o osnivanju.

40

(2) Osniva~ki akt organizacije koju osniva jedno udruènje je odluka o osnivanju.

^lan 148.^lan 148.^lan 148.^lan 148.

Organizacija ne moè da obavlja ni jednu drugu delatnost osim delatnosti iz ~lana 145. ovog zakona.

^lan 149.^lan 149.^lan 149.^lan 149.

(1) Osniva~i organizacije su du`ni da od nadle`nog saveznog organa pribave dozvolu za obavljanje delatnosti organizacije.

(2) Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti osniva~i podnose osniva~ki akt organizacije, predlog statuta i dokaz o uplati takse propisane saveznim zakonom kojim se ure|uju savezne administrativne takse.

^lan 150.^lan 150.^lan 150.^lan 150.

Dozvola za obavljanje delatnosti se izdaje organizaciji koja ispunjava slede}e uslove:

1) da ima sedi{te u Saveznoj Republici Jugoslaviji;

2) da njeni osniva~i predstavljaju ve}inu nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a koji imaju prebivali{te u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili su njeni dràvljani;

3) da ima kadrovske, finansijske, tehni~ke i organizacione pretpostavke da moè efikasno da ostvaruje prava doma}ih i stranih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno doma}ih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u inostranstvu iz oblasti na koju se odnosi njena delatnost.

^lan 151.^lan 151.^lan 151.^lan 151.

(1) Nadle`ni savezni organ duàn je da donese re{enje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti, odnosno re{enje o odbijanju zahteva u roku od 30 dana od dana podno{enja zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti.

(2) Re{enjem o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti organizacija sti~e pravo da u trajanju od pet godina od dana izdavanja re{enja obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava.

(3) Organizacija ima pravo da neograni~eni broj puta zahteva obnovu dozvole za obavljanje delatnosti.

41

^lan 152.^lan 152.^lan 152.^lan 152.

(1) Organizacija sti~e svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar.

(2) Uz prijavu za upis u sudski registar osniva~i organizacije su du`ni da podnesu re{enje nadle`nog saveznog organa o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti.

(3) Brisa}e se iz sudskog registra organizacija koja pre isteka perioda iz ~lana 151. stav 2. ovog zakona ne obnovi dozvolu za obavljanje delatnosti ili kojoj dozvola za obavljanje delatnosti bude oduzeta na osnovu ~lana 153. ovog zakona.

^lan 153.^lan 153.^lan 153.^lan 153.

(1) Nadle`ni savezni organ oduze}e organizaciji dozvolu za obavljanje delatnosti kada utvrdi:

1) da je dozvola za obavljanje delatnosti izdata na osnovu neistinitih podataka;

2) da organizacija nije u roku koji je odredio nadle`ni savezni organ sprovela nalo`ene mere za otklanjanje nepravilnosti u svom radu;

3) da organizacija nije u roku od godinu dana od dana osnivanja obezbedila kolektivno iskori{}avanje predmeta za{tite doma}ih nosilaca prava u inostranstvu, kao i stranih nosilaca prava u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

(2) Re{enje o oduzimanju dozvole iz stava 1. ovog ~lana je kona~no.

(3) O izdavanju re{enja iz stava 1. ovog ~lana nadle`ni savezni organ obavesti}e nadle`ni sud u kome je organizacija upisana u registar.

(4) Re{enje o izdavanju, obnovi i oduzimanju dozvole za obavljanje delatnosti objavljuje se u “Slu`benom listu Savezne Republike Jugoslavije”.

^la^la^la^lan 154.n 154.n 154.n 154.

(1) Organizacija se upisuje u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koju vodi nadle`ni savezni organ.

(2) U evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava iz stava 1. ovog ~lana upisuju se: naziv i sedi{te organizacije, delatnost organizacije, datum upisa, obnove upisa i brisanja organizacije iz evidencije, ugovori o saradnji sa inostranim organizacijama i podaci o ~lanstvu u me|unarodnim organizacijama.

(3) O promenama ~injenica koje se upisuju u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, organizacija je

42

du`na da obavesti nadle`ni savezni organ u roku od petnaest dana od dana nastanka promene.

(4) Promene iz stava 3. ovog ~lana upisuju se u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

2.3. Organi organizacije2.3. Organi organizacije2.3. Organi organizacije2.3. Organi organizacije

^lan 155.^lan 155.^lan 155.^lan 155.

(1) Organizacijom upravljaju njeni osniva~i u skladu sa statutom organizacije.

(2) Organi organizacije su: skup{tina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.

2.4. Op{ti akti organizacije2.4. Op{ti akti organizacije2.4. Op{ti akti organizacije2.4. Op{ti akti organizacije

^lan 156.^lan 156.^lan 156.^lan 156.

(1) Op{ti akti organizacije su: statut, tarifa, plan raspodele i drugi op{ti akti kojima se ure|uju odre|ena pitanja iz delatnosti organizacije.

(2) Statut je osnovni akt organizacije i drugi op{ti akti moraju biti u saglasnosti sa njim.

(3) Pojedina~ni akti koje donose organi i ovla{}eni pojedinci u organizaciji moraju biti u skladu sa op{tim aktom organizacije.

^lan 157.^lan 157.^lan 157.^lan 157.

(1) Statut organizacije sadr`i odredbe o vrsti i predmetu prava koja se na kolektivan na~in ostvaruju preko organizacije.

(2) Statut organizacije donosi skup{tina organizacije.

^lan 158.^lan 158.^lan 158.^lan 158.

(1) Tarifa sadr`i iznose naknade koju organizacija napla}uje korisnicima za pojedine oblike iskori{}avanja pojedinih predmeta za{tite.

(2) Tarifa se odre|uje u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje iskori{}avanjem predmeta za{tite. Taj iznos mora biti u srazmeri sa zna~ajem koji za prihode korisnika ima iskori{}avanje predmeta za{tite sa repertoara organizacije, ali ne sme biti ve}i od 10% tih prihoda.

(3) Ako korisnik ne ostvaruje prihod, ili ako iskori{}avanje predmeta za{tite nije u neposrednoj vezi sa prihodom koji korisnik ostvaruje,

43

tarifa se odre|uje u procentualnom iznosu od tro{kova za iskori{}avanje predmeta za{tite.

(4) Ako se iskori{}avanje jednog predmeta za{tite vr{i zajedno sa drugim predmetom za{tite, odnosno ako za jedno iskori{}avanje ima vi{e nosilaca prava, tarifa se odre|uje srazmerno.

(5) Tarifu donosi upravni odbor organizacije.

(6) Tarifa se objavljuje u “Slu`benom listu Savezne Republike Jugoslavije”.

^lan 159.^lan 159.^lan 159.^lan 159.

(1) Plan raspodele sadr`i kriterijume na osnovu kojih organizacija raspodeljuje nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava prihod koji je u vidu naknade za iskori{}avanje predmeta za{tite prikupila od korisnika.

(2) Na~ela plana raspodele su: srazmernost, primerenost i pravi~nost, zavisno od: vrste predmeta za{tite, na~ina iskori{}avanja predmeta za{tite, obima iskori{}avanja predmeta za{tite i drugih ciljeva utvr|enih aktima organizacije.

(3) Plan raspodele utvr|uje skup{tina organizacije.

^lan 160.^lan 160.^lan 160.^lan 160.

U skladu sa statutom i odlukama svojih organa organizacija izdvaja deo prihoda prikupljenog od korisnika za pokri}e tro{kova svog rada.

2.5. Shodna primena drugih saveznih zakona2.5. Shodna primena drugih saveznih zakona2.5. Shodna primena drugih saveznih zakona2.5. Shodna primena drugih saveznih zakona

^lan 161.^lan 161.^lan 161.^lan 161.

Na organizaciju shodno se primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se ure|uje pravni polo`aj preduze}a, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

2.6. Obaveze organizacije2.6. Obaveze organizacije2.6. Obaveze organizacije2.6. Obaveze organizacije

^lan 162.^lan 162.^lan 162.^lan 162.

(1) U poslovanju organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovla{}enje da deluje za ra~un svih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih vrsta predmeta za{tite koji su obuhva}eni njenom delatno{}u.

44

(2) Nosilac autorskog, odnosno srodnog prava koji nije sa organizacijom zaklju~io ugovor iz ~lana 145. ovog zakona, moè da obavesti organizaciju da }e svoja prava ostvarivati individualno.

(3) Organizacija je du`na da korisnike izvesti o imenima nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz stava 2. ovog ~lana.

(4) Nosioce autorskog, odnosno srodnih prava, koji nisu obavestili organizaciju da svoja prava èle da ostvaruju individualno, organizacija je du`na da prilikom raspodele naknade tretira ravnopravno sa nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava koja imaju sa organizacijom ugovor iz ~lana 145. ovog zakona.

^lan 163.^lan 163.^lan 163.^lan 163.

(1) Organizacija je du`na da sa svakim zainteresovanim korisnikom odnosno udruènjem korisnika pod ravnopravnim i primerenim uslovima zaklju~i ugovor o neisklju~ivom ustupanju prava iskori{}avanja predmeta za{tite sa njenog repertoara.

(2) Ugovor iz stava 1. ovog ~lana sadrì naro~ito: vrstu predmeta za{tite, na~in iskori{}avanja predmeta za{tite, visinu i na~in pla}anja naknade ogranizaciji, vreme trajanja ugovora.

^lan 164.^lan 164.^lan 164.^lan 164.

Organizacija je du`na da nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava, koji su sa njom zaklju~ili ugovor iz ~lana 145. ovog zakona i nosiocima autorskog i srodnih prava iz ~lana 162. stav 4. ovog zakona, raspodeli sav prihod ostvaren od naknade prikupljene od korisnika, izuzev sredstava odre|enih za namenu predvi|enu u ~lanu 160. ovog zakona, a u skladu sa planom raspodele.

^lan 165.^lan 165.^lan 165.^lan 165.

(1) Raspodela iz ~lana 164. ovog zakona mora biti zasnovana na preciznim podacima.

(2) Ukoliko preciznih podataka nema, odnosno ukoliko bi prikupljanje preciznih podataka predstavljalo za organizaciju neprihvatljiv organizacioni i finansijski teret, dozvoljeno je da se plan raspodele zasnuje na procenama koje proizilaze iz relevantnih i proverljivih ~injenica.

^lan 166.^lan 166.^lan 166.^lan 166.

(1) Organizacija, na osnovu ugovora sa odgovaraju}im inostranim organizacijama, obezbe|uje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih

45

prava doma}ih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

(2) Obavezu iz stava 1. ovog ~lana organizacija je du`na da ispuni u roku od godinu dana od dana osnivanja.

2.7. Obaveze korisnika2.7. Obaveze korisnika2.7. Obaveze korisnika2.7. Obaveze korisnika

^lan 167.^lan 167.^lan 167.^lan 167.

(1) Korisnici su du`ni da obave{tavaju organizaciju o nazivu predmeta za{tite, u~estanosti i obimu iskori{}avanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obra~un naknade koja se, prema tarifi, pla}a.

(2) Podaci iz stava 1. ovog ~lana dostavljaju se organizaciji u roku od 15 dana od dana po~etka kori{}enja predmeta za{tite.

(3) Korisnici koji su na osnovu ovog zakona ovla{}eni da iskori{}avaju predmete za{tite bez dozvole nosioca prava a uz obavezu pla}anja naknade, dostavljaju podatke iz stava 1. ovog ~lana jedanput mese~no.

2.8. Nadzor nad radom organizacije2.8. Nadzor nad radom organizacije2.8. Nadzor nad radom organizacije2.8. Nadzor nad radom organizacije

^lan 168.^lan 168.^lan 168.^lan 168.

(1) Nadzor nad radom organizacije vr{i nadle`ni savezni organ.

(2) Radi ostvarivanja nadzora organizacija je du`na da dostavlja nadle`nom saveznom organu:

1) godi{nji izve{taj o poslovanju i godi{nji obra~un;

2) izmene statuta, tarife i njihove izmene, plan raspodele naknade i njegove izmene, ugovore sa odgovaraju}im inostranim organizacijama, sudske i upravne odluke u kojima je organizacija jedna od strana.

(3) Organizacija dostavlja dokumente i podatke iz stava 1. ovog ~lana u roku od 15 dana od dana njihovog usvajanja, odnosno od dana nastanka promene.

^lan 169.^lan 169.^lan 169.^lan 169.

(1) Nadle`ni savezni organ ima pravo da njegovi predstavnici prisustvuju sednicama organa organizacije, kao i pravo uvida u poslovne knjige.

(2) Nadle`ni savezni organ ukaza}e na nepravilnosti u radu organizacije, nalo`i}e sprovo|enje mera za otklanjanje nepravilnosti i odredi}e rok za njihovo otklanjanje.

46

V. EVIDENCIJA AV. EVIDENCIJA AV. EVIDENCIJA AV. EVIDENCIJA AUTORSKIH DELA IUTORSKIH DELA IUTORSKIH DELA IUTORSKIH DELA I PREDMETA SRODNIH PRAVAPREDMETA SRODNIH PRAVAPREDMETA SRODNIH PRAVAPREDMETA SRODNIH PRAVA

^lan 170.^lan 170.^lan 170.^lan 170.

(1) Radi obezbe|enja dokaza nosioci autorskog i srodnih prava mogu da deponuju primerke svojih dela i predmete srodnih prava kod nadle`nog saveznog organa.

(2) Primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju moraju biti u formi pisanog dokumenta (rukopis, {tampani tekst, muzi~ka partitura), zvu~nog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u digitalnoj formi.

(3) Nadle`ni savezni organ vodi evidenciju za svaku vrstu autorskih dela i predmeta srodnih prava.

(4) Nosilac autorskog i srodnih prava duàn je da prilikom deponovanja i uno{enja u evidenciju autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog prava da istiniti i potpun podatak o svom autorskom delu i predmetu za{tite srodnih prava.

(5) Podaci u evidenciji smatraju se istinitim dok se suprotno ne dokaè.

(6) Savesno lice koje je povredilo tu|e autorsko ili srodno pravo uzdaju}i se u ta~nost podataka u evidenciji ne odgovara za naknadu {tete zbog povrede tog prava.

(7) Uno{enje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava ni na koji na~in ne uti~e na nastanak i trajanje prava koja su utvr|ena ovim zakonom.

(8) Sadràj evidencije iz stava 3. ovog ~lana i uslovi koje treba da ispunjavaju primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju ure|uju sa propisom donetim za izvr{avanje ovog zakona.

^lan 171.^lan 171.^lan 171.^lan 171.

Za uno{enje i evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava pla}a se propisana taksa.

47

VI. ZA[TITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVAVI. ZA[TITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVAVI. ZA[TITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVAVI. ZA[TITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA

1. Sudska za{tit1. Sudska za{tit1. Sudska za{tit1. Sudska za{titaaaa

^lan 172.^lan 172.^lan 172.^lan 172.

(1) Nosilac autorskog prava, interpretator, proizvo|a~ fonograma, proizvo|a~ videograma, proizvo|a~ emisije, proizvo|a~ baze podataka i sticalac isklju~ivih ovla{}enja na autorska i srodna prava moè tu`bom da zahteva:

1) utvr|enje povrede prava;

2) prestanak povrede prava;

3) uni{tenje ili preina~enje predmeta kojima je izvr{ena povreda prava, uklju~uju}i i primerke predmeta za{tite, njihove ambalaè, matrice, negative i sli~no;

4) uni{tenje ili preina~enje alata i opreme uz pomo} kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvr{ena povreda prava, ukoliko je to neophodno za za{titu prava;

5) naknadu imovinske {tete;

6) objavljivanje presude o tro{ku tuènog.

(2) Autor, odnosno interpretator ima pravo na tu`bu za naknadu neimovinske {tete zbog povrede svojih moralnih prava.

(3) Odredba stava 1. ta~ka 3. ovog ~lana ne odnosi se na:

1) gra|evinski realizovana dela arhitekture;

2) razdvojive delove predmeta kojim je izvr{ena povreda prava, ako proizvodnja tih delova i njihovo stavljanje u promet nisu protivzakoniti.

(4) Umesto zahteva za uni{tenje ili preina~enje predmeta kojima je izvr{ena povreda prava (stav 1. ta~ka 3. ovog ~lana) tuìlac moè zahtevati da mu povredilac prava preda te predmete.

^lan 173.^lan 173.^lan 173.^lan 173.

Postupak po tu`bi zbog povrede autorskog i srodnih prava je hitan.

^l^l^l^lan 174.an 174.an 174.an 174.

(1) Iskori{}avanje bilo kog predmeta za{tite uz upotrebu neovla{}eno umnoènih primeraka tog predmeta za{tite, odnosno na osnovu neovla{}ene emisije, predstavlja povredu prava.

(2) Povredu prava predstavlja i:

48

1) uklanjanje ili menjanje, bez ovla{}enja, bilo koje elektronske informacije o iskori{}avanju prava;

2) stavljanje u promet, uvoz radi stavljanja u promet, emitovanje ili saop{tavanje javnosti, bez ovla{}enja, primeraka predmeta za{tite autorskog ili srodnog prava, uz znanje da su uklonjene ili neovla{}eno izmenjene elektronske informacije o iskori{}avanju prava;

3) posedovanje, odnosno stavljanje u promet sredstava ~ija je isklju~iva namena da olak{aju uklanjanje ili onesposobljavanje tehni~ke za{tite ra~unarskog programa ili druge vrste predmeta za{tite od neovla{}enog iskori{}avanja.

(3) U smislu stava 2. ovog ~lana izraz “informacija o iskori{}avanju prava” ozna~ava svaku informaciju kojom se identifikuje delo, autor dela, nosilac nekog prava na delo ili informaciju o vremenu i uslovima kori{}enja dela, kao i brojeve ili kodove koji predstavljaju takvu informaciju, kada je informacija stavljena na primerak dela ili se pojavljuje kod saop{tavanja dela javnosti.

^lan 175.^lan 175.^lan 175.^lan 175.

(1) Autorsko pravo i pravo interpretatora ne mogu biti predmet prinudnog izvr{enja.

(2) Predmet prinudnog izvr{enja mogu biti samo odre|ena imovinska potra`ivanja koja proizilaze iz prava iz stava 1. ovog ~lana.

(3) Nedovr{ena dela i neobjavljeni rukopisi ne mogu biti predmet prinudnog izvr{enja.

^lan 176.^lan 176.^lan 176.^lan 176.

(1) Na zahtev nosioca prava koji u~ini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povre|eno, ili da }e biti povre|eno, sud mo`e da odredi privremenu meru oduzimanja ili isklju~enja iz prometa predmeta kojima se vr{i povreda, odnosno mera zabrane nastavljanja zapo~etih radnji kojima bi se mogla izvr{iti povreda.

(2) U slu~aju zahteva zbog nepla}anja naknade za autorska i srodna prava iz ~lana 51. stav 1. i ~lana 120. stav 1. ta~ka 1. ovog zakona, sud }e odrediti privremenu meru zabrane emitovanja dela sa izdatih fonograma odnosno zabrane emitovanja fonograma.

^lan 177.^lan 177.^lan 177.^lan 177.

(1) Na zahtev nosioca prava koji u~ini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povre|eno, kao i da postoji opravdana sumnja da }e dokazi o tome biti uni{teni ili da }e ih kasnije biti nemogu}e pribaviti,

49

sud moè pristupiti obezbe|enju dokaza bez prethodnog obave{tenja ili saslu{anja lica od koga se dokazi prikupljaju.

(2) Obezbe|enjem dokaza, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka i dr. kao i zaplena dokumenata, ispitivanje svedoka i ve{taka.

(3) Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko re{enje o obezbe|enju dokaza bi}e uru~eno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu ~im to postane mogu}e.

^lan 178.^lan 178.^lan 178.^lan 178.

(1) Privremena mera iz ~lana 176. i obezbe|enje dokaza iz ~lana 177. ovog zakona mogu se traìti i pre podno{enja tu`be, pod uslovom da se tu`ba podnese u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva za odre|ivanje privremene mere, odnosno zahteva za obezbe|enje dokaza.

(3) @alba protiv re{enja kojim je sud odredio privremenu meru iz ~lana 176. ne odlaè izvr{enje re{enja.

^lan 179.^lan 179.^lan 179.^lan 179.

(1) Sud moè narediti licu koje je povezano sa povredom tu|eg autorskog ili srodnog prava ({tampar, proizvo|a~, uvoznik, snabdeva~, vlasnik primerka predmeta za{tite i sli~no) da da obave{tenja ili preda dokumente koji su u vezi sa povredom.

(2) Obaveza iz stava 1. ovog ~lana ne postoji za lica koja su po zakonu izuzeta od obaveze svedo~enja.

(3) Lice koje ne izvr{i svoju obavezu iz stava 1. ovog ~lana odgovara za {tetu koja iz toga proiza|e.

^lan 180.^lan 180.^lan 180.^lan 180.

U slu~aju spora za utvr|ivanje prava izdava~a, odnosno lica koje je objavilo delo ~iji autor nije poznat (~lan 13. stav 2) sud je duàn da obezbedi da se anonimnost autora sa~uva.

2. Arbitraà2. Arbitraà2. Arbitraà2. Arbitraà

^lan 181.^lan 181.^lan 181.^lan 181.

Spor u oblasti autorskog i srodnih prava izme|u organizacije i korisnika koji je pravno lice moè se izneti pred stalni izabrani sud za intelektualnu svojinu (arbitraà) pri Privrednoj komori Jugoslavije.

50

VII. KAZNENE ODREDBEVII. KAZNENE ODREDBEVII. KAZNENE ODREDBEVII. KAZNENE ODREDBE

1. Krivi~na dela1. Krivi~na dela1. Krivi~na dela1. Krivi~na dela

POVREDA MORALNIH PRAVA POVREDA MORALNIH PRAVA POVREDA MORALNIH PRAVA POVREDA MORALNIH PRAVA AUTORA I INTERPRETATORAAUTORA I INTERPRETATORAAUTORA I INTERPRETATORAAUTORA I INTERPRETATORA

^lan 182.^lan 182.^lan 182.^lan 182.

(1) Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|enje ili predstavljanje ili emituje tu|e autorsko delo ili iskoristi tu|u interpretaciju (snimi, umnoì, prenese ili emituje) kazni}e se za krivi~no delo kaznom zatvora od tri meseca do tri godine.

(2) Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tu|e autorsko delo ili izmeni tu|u snimljenu interpretaciju kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

(3) Ko iskori{}ava tu|e autorsko delo ili tu|u interpretaciju na na~in koji ugroàva ili moè ugroziti autorovu ili interpretatorovu ~ast ili ugled kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do {est meseci.

NEOVLA[]ENO ISKORI[]AVANNEOVLA[]ENO ISKORI[]AVANNEOVLA[]ENO ISKORI[]AVANNEOVLA[]ENO ISKORI[]AVANJE AUTORSKOG DELAJE AUTORSKOG DELAJE AUTORSKOG DELAJE AUTORSKOG DELA

ILI PREDMETA SRODNOG PRAVAILI PREDMETA SRODNOG PRAVAILI PREDMETA SRODNOG PRAVAILI PREDMETA SRODNOG PRAVA

^lan 183^lan 183^lan 183^lan 183

(1) Ko bez dozvole nosioca autorskog, odnosno srodnih prava u celini ili delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|enje ili predstavljanje, snimi, umnoì, stavi u promet, emituje, da u zakup, ili na drugi na~in iskoristi autorsko delo ili predmet srodnog prava kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

(2) Ko u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog stavi u promet ili da u zakup primerke autorskog dela, snimke interpretacije, tu|u emisiju, ili primerke fonograma, videograma, odnosno baze podataka za koje zna da su neovla{}eno objavljeni, snimljeni ili umnoèni, kazni}e se za krivi~no delo kaznom zatvora do tri godine.

51

UNI[TENJE ILI O[TUNI[TENJE ILI O[TUNI[TENJE ILI O[TUNI[TENJE ILI O[TE]ENJE PRVE STANDARDNEE]ENJE PRVE STANDARDNEE]ENJE PRVE STANDARDNEE]ENJE PRVE STANDARDNE KOPIJE FILMSKOG DELAKOPIJE FILMSKOG DELAKOPIJE FILMSKOG DELAKOPIJE FILMSKOG DELA

^lan 184.^lan 184.^lan 184.^lan 184.

Ko uni{ti, o{teti ili u~ini neupotrebljivom prvu standardnu kopiju filmskog dela kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

NEISTINITO REGISTROVANJE AUTORSKOG DELANEISTINITO REGISTROVANJE AUTORSKOG DELANEISTINITO REGISTROVANJE AUTORSKOG DELANEISTINITO REGISTROVANJE AUTORSKOG DELA

I PREDMETA SRODNOG PRAVAI PREDMETA SRODNOG PRAVAI PREDMETA SRODNOG PRAVAI PREDMETA SRODNOG PRAVA

^lan 185.^lan 185.^lan 185.^lan 185.

Nosilac autorskog, odnosno srodnog prava koji prilikom uno{enja u evidenciju i deponovanja u javni registar nadle`nog saveznog organa autorskog dela ili predmeta srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom autorskom delu ili predmetu srodnog prava kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

^lan 186.^lan 186.^lan 186.^lan 186.

Gonjenje za krivi~na dela iz ~l. 182. do 185. ovog zakona preduzima se po privatnoj tu`bi.

2. Privredni prestupi2. Privredni prestupi2. Privredni prestupi2. Privredni prestupi

^l^l^l^lan 187.an 187.an 187.an 187.

(1) Nov~anom kaznom od 45.000 do 450.000 novih dinara kazni}e se za privredni prestup preduze}e ili drugo pravno lice ako:

1) bez dozvole nosioca autorskog, odnosno srodnog prava u celini ili delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|enje ili predstavljanje, snimi, umno`i, stavi u promet, emituje, da u zakup, ili na drugi na~in iskoristi autorsko delo ili predmet srodnopravne za{tite (~l. 16, 20, 21, 22, 24, 25, 26, 27, 109, 119, 124, 129. i 133);

2) u nameri pribavljanja materijalne koristi stavi u promet ili da u zakup primerke autorskog dela, snimke interpretacije, tu|u emisiju, ili primerke fonograma, videograma, odnosno baze podataka za koje zna da su neovla{}eno snimljeni ili umno`eni (~l. 21. i 22, ~lan 109. stav 1. ta~. 2. i 3. ~lan 119, ~lan 124. ta~. 1. i 3, ~lan 129. ta~. 3. i 4. i ~lan 133. stav 1. ta~ka 4);

3) uni{ti prvu standardnu kopiju filmskog dela (~lan 84. stav 2);

52

4) izvr{i odre|ene izmene na gra|evini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudio autoru dela (~lan 34);

5) obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnog prava bez dozvole nadle`nog saveznog organa (~lan 151. stav 2);

6) u roku od 15 dana od dana po~etka kori{}enja predmeta za{tite, odnosno u roku od 30 dana od dana po~etka kori{}enja predmeta za{tite ako se radi o kori{}enju bez dozvole nosioca prava, ne obavesti organizaciju o nazivu predmeta za{tite i obimu njegovog iskori{}avanja (~lan 167).

(2) Za radnje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu nov~anom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara.

3. Prekr{aji3. Prekr{aji3. Prekr{aji3. Prekr{aji

^lan 188.^lan 188.^lan 188.^lan 188.

(1) Nov~anom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazni}e se za prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice ako:

1) bez navo|enja imena autora ili interpretatora ili pod drugim imenom u celini ili delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|enje ili predstavljanje ili emituje tu|e autorsko delo ili iskoristi tu|u interpretaciju (~lan 15. i ~lan 107. stav 1. ta~ka 2);

2) bez dozvole autora izmeni ili preradi tu|e autorsko delo ili tu|u snimljenu interpretaciju (~lan 17. i ~lan 107. stav 1. ta~ka 3);

3) u svojstvu galeriste ili organizatora javne prodaje originala likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa u roku od 30 dana od dana prodaje primerka originala dela, odnosno rukopisa ne obavesti autora dela o imenu i adresi prodavca njegovog dela, o imenu i adresi novog vlasnika dela i o ceni po kojoj je delo prodato ili ne plati autoru 3% iznosa od prodajne cene dela (~lan 32. st. 1. i 2);

4) prilikom uno{enja u evidenciju i deponovanja kod nadle`nog saveznog organa autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom autorskom delu ili predmetu za{tite srodnog prava (~lan 170. stav 4);

5) u svojstvu izdava~a proda neprodate primerke dela kao staru hartiju a da ih nije prethodno ponudio autoru, odnosno njegovom nasledniku da ih otkupi (~lan 75).

53

(2) Za radnje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu nov~anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.

(3) Nov~anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazni}e se za prekr{aj preduzetnik bez svojstva pravnog lica ako u~ini neku od radnji iz stava 1. ovog ~lana.

(4) Nov~anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje kao vlasnik gra|evine izvr{i odre|ene izmene na gra|evini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudio autoru dela (~lan 34).

(5) Nov~anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje u roku od 30 dana od dana prodaje originalnog primerka likovnog dela, odnosno izvornog rukopisa ne obavesti autora dela o imenu i adresi novog vlasnika dela i ne plati iznos od 3% od prodajne cene dela (~lan 31. stav 1).

III. PRELAZNIII. PRELAZNIII. PRELAZNIII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBEE I ZAVR[NE ODREDBEE I ZAVR[NE ODREDBEE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 189.^lan 189.^lan 189.^lan 189.

Interpretator ~ije je trajanje prava isteklo do dana stupanja na snagu ovog zakona ne moè traìti utvr|ivanje prava po ovom zakonu.

^lan 190.^lan 190.^lan 190.^lan 190.

Postoje}e organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava du`ne su da se organizuju i usklade svoje op{te akte sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

^lan 191.^lan 191.^lan 191.^lan 191.

Ugovori koji su zaklju~eni do dana stupanja na snagu ovog zakona izvr{avaju se u skladu sa zakonom koji je vaìo u vreme zaklju~enja ugovora.

^lan 192.^lan 192.^lan 192.^lan 192.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o autorskom pravu (“Slu`beni list SFRJ”, br. 19/78, 24/86 i 21/90).

^lan 193.^lan 193.^lan 193.^lan 193.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu`benom listu SRJ”.

54

ZAKON O @IGOVIMAZAKON O @IGOVIMAZAKON O @IGOVIMAZAKON O @IGOVIMA Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 15/95 i 28/96Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 15/95 i 28/96Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 15/95 i 28/96Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 15/95 i 28/96

I. OSNOVNE ODREDBEI. OSNOVNE ODREDBEI. OSNOVNE ODREDBEI. OSNOVNE ODREDBE


Ovim zakonom ure|uju se na~in sticanja i za{tita prava na znak u prometu robe, odnosno usluga.

@ig je pravo kojim se {titi znak koji u prometu sluì za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizi~kog ili pravnog lica od iste ili sli~ne robe, odnosno usluga drugog fizi~kog ili pravnog lica.


@ig moè biti individualni ili kolektivni.

Kolektivni ìg imaju pravo da koriste vi{e lica iz ~lana 1. stav 2. ovog zakona za obeleàvanje svoje robe, odnosno usluga u prometu.

Korisnik kolektivnog ìga ima pravo da koristi taj ìg samo na na~in predvi|en op{tim aktom o kolektivnom ìgu.


@igom, u smislu ovog zakona, ne smatraju se pe~at, {tambilj i punc (slu`beni znak za obeleàvanje dragocenih metala, mera i sl.).

II. PREDMET I USLOVI ZA[TITEII. PREDMET I USLOVI ZA[TITEII. PREDMET I USLOVI ZA[TITEII. PREDMET I USLOVI ZA[TITE


@igom se {titi znak koji sluì za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, koji se moè grafi~ki predstaviti. Znak se moè sastojati na primer od re~i, slogana, slova, brojeva, slika, crteà, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzi~kih fraza koje se mogu grafi~ki prikazati.


@igom se ne moè za{titi znak:

1) koji je protivan moralu ili zakonu;

2) koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu;

55

3) koji isklju~ivo predstavlja oblik odre|en prirodom robe ili oblik robe neophodan za dobijanje odre|enog tehni~kog rezultata;

4) koji isklju~ivo ozna~ava vrstu robe, odnosno vrstu usluga, njihovu namenu, vreme ili na~in proizvodnje, kvalitet, cenu, koli~inu, masu i geografsko poreklo;

5) koji je uobi~ajen za ozna~avanje odre|ene vrste robe, odnosno usluga;

6) koji svojim izgledom ili sadràjem moè da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga;

7) koji sadrì zvani~ne znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podràva;

8) koji je istovetan za{ti}enom znaku drugog lica za istu ili sli~nu vrstu robe, odnosno usluga;

9) koji je sli~an za{ti}enom znaku drugog lica za istu ili sli~nu vrstu robe, odnosno usluga ako ta sli~nost moè da stvori zabunu u prometu i dovede u zabludu u~esnike u prometu;

10) koji je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, kod u~esnika u prometu u Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: Jugoslavija), nesumnjivo poznat kao znak visokog renomea kojim svoju robu, odnosno usluge obeleàva drugo lice (~uveni ìg);

11) koji svojim izgledom ili sadràjem povre|uje autorska prava ili prava industrijske svojine;

12) koji sadrì dràvni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili skra}enicu naziva neke zemlje ili me|unarodne organizacije, kao i njihovo podraàvanje, osim po odobrenju nadle`nog organa odnosne zemlje ili organizacije;

13) koji predstavlja ili podraàva nacionalni ili religiozni simbol.

Za{ti}enim znakom iz stava 1. ta~. 8. i 9. ovog ~lana smatra se i znak koji je predmet prijave za priznanje ìga, pod uslovom da ìg po toj prijavi bude priznat, kao i znak koji je poznat u Jugoslaviji u smislu ~lana 6. bis Pariske konvencije o za{titi industrijske svojine.

Lik ili ime lica moè se za{tititi samo po pristanku tog lica.

Lik ili ime umrlog moè se za{tititi samo po pristanku roditelja, bra~nog druga i dece umrlog.

Lik istorijske ili druge umrle znamenite li~nosti moè se za{tititi uz dozvolu nadle`nog organa i pristanak njenih srodnika do tre}eg stepena srodstva.

56


Strana fizi~ka i pravna lica u pogledu za{tite znaka ìgom u Jugoslaviji uìvaju ista prava kao i doma}a fizi~ka i pravna lica ako to proizilazi iz me|unarodnih ugovora ili iz na~ela uzajamnosti.

Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

III. POSTUPAK ZA[TITEIII. POSTUPAK ZA[TITEIII. POSTUPAK ZA[TITEIII. POSTUPAK ZA[TITE

Zajedni~ke odredbeZajedni~ke odredbeZajedni~ke odredbeZajedni~ke odredbe


Pravna za{tita znakova koji se koriste u prometu robe, odnosno usluga, ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi savezni organ, odnosno organizacija koja obavlja poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadle`ni savezni organ).

Odluke iz stava 1. ovog ~lana su kona~ne i protiv njih se moè voditi upravni spor.


Nadle`ni savezni organ vodi Registar prijava za priznanje ìgova (u daljem tekstu: Registar prijava) i Registar ìgova.

Registri iz stava 1. ovog ~lana su javni i zainteresovana lica ih mogu razgledati bez pla}anja posebnih taksa.

Spise registrovanih ìgova zainteresovana lica mogu razgledati, na usmeni zahtev, samo u prisustvu slu`benog lica.

Na pismeni zahtev zainteresovanih lica i posle pla}anja odgovaraju}e takse nadle`ni savezni organ izdaje kopije dokumenata i odgovaraju}e potvrde i uverenja o ~injenicama o kojima vodi slu`benu evidenciju.


Nadle`ni savezni organ je duàn da zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima u~ini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o ìgovima.

^lan 10.^lan 10.^lan 10.^lan 10.

Nosilac ìga, odnosno podnosilac prijave za priznanje ìga moè podneti zahtev za me|unarodno registrovanje ìga u skladu sa vaè}im me|unarodnim sporazumima.

57

Zahtev za me|unarodno registrovanje iz stava 1. ovog ~lana podnosi se preko nadle`nog saveznog organa.

^lan 11.^lan 11.^lan 11.^lan 11.

Strana fizi~ka i pravna lica ostvaruju prava iz ovog zakona u postupku pred doma}im sudovima i organima uprave samo preko punomo}nika koji se u vidu zanimanja bavi zastupanjem i koji je jugoslovenski dràvljanin ili jugoslovensko pravno lice.

^lan 12.^lan 12.^lan 12.^lan 12.

U Registar zastupnika, koji vodi nadle`ni savezni organ, upisuju se fizi~ka i pravna lica koja ispunjavaju uslove predvi|ene saveznim zakonom kojim se ure|uju patenti.

Pokretanje postupka za priznanje ìgaPokretanje postupka za priznanje ìgaPokretanje postupka za priznanje ìgaPokretanje postupka za priznanje ìga

^lan 13.^lan 13.^lan 13.^lan 13.

Postupak za priznanje ìga pokre}e se prijavom za priznanje ìga (u daljem tekstu: prijava).

Bitni delovi prijave su:

1) zahtev za priznanje ìga;

2) znak koji se èli za{tititi;

3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Sadrìna bitnih delova prijavaSadrìna bitnih delova prijavaSadrìna bitnih delova prijavaSadrìna bitnih delova prijava

^lan 14.^lan 14.^lan 14.^lan 14.

Zahtev za priznavanje ìga sadrì:

1) podatke o podnosiocu prijave;

2) nazna~enje da li je u pitanju individualni ili kolektivni ìg;

3) potpis i pe~at podnosioca prijave.

Prijava moè da sadrì zahtev za priznanje samo jednog ìga koji se odnosi na jednu ili vi{e vrsta robe, odnosno usluga.

Ako znak iz ~lana 13. stav 2. ta~ka 2. ovog zakona sadrì figurativni elemenat, njegov izgled mora biti jasan, ura|en na kvalitetnom papiru i pogodan za reprodukovanje.

58

Ako se za{tita traì za znak u boji, prijava mora da sadrì nazna~enje boje, odnosno kombinacije boja.

Roba, odnosno usluge iz ~lana 13. stav 2. ta~ka 3. ovog zakona moraju biti ozna~eni i svrstani prema klasama iz Ni~anskog aran`mana o me|unarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja ìgova.

^lan 15.^lan 15.^lan 15.^lan 15.

U postupku pred nadle`nim saveznim organom pla}aju se takse saglasno zakonom kojim se ure|uju savezne administrativne takse i naknade posebnih tro{kova postupka i tro{kova za pruànje informacionih usluga.

Prijava za priznanje kolektivnog ìgaPrijava za priznanje kolektivnog ìgaPrijava za priznanje kolektivnog ìgaPrijava za priznanje kolektivnog ìga

^lan 16.^lan 16.^lan 16.^lan 16.

Pored delova iz ~lana 14. ovog zakona, uz prijavu za priznanje kolektivnog ìga prilaè se op{ti akt o kolektivnom ìgu.

Op{ti akt o kolektivnom ìgu sadrì: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovla{}enom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na kori{}enje kolektivnog ìga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog ìga u slu~aju povrede ìga i odredbe o merama i posledicama u slu~aju nepridràvanja odredaba op{teg akta.

Registar prijavaRegistar prijavaRegistar prijavaRegistar prijava

^lan ^lan ^lan ^lan 17.17.17.17.

U Registar prijava upisuju se podaci o bitnim delovima prijave iz ~l. 13, 14. i 16. ovog zakona i drugi propisani podaci.

Datum podno{enja prijaveDatum podno{enja prijaveDatum podno{enja prijaveDatum podno{enja prijave

^lan 18.^lan 18.^lan 18.^lan 18.

Prijava se zavodi u Registar prijava samo ako sadrì bitne delove prijave iz ~l. 13. i 14. ovog zakona.

Na prijavu koja sadrì delove iz stava 1. ovog ~lana upisuje se broj prijave i datum i ~as njenog prijema u nadle`nom saveznom organu i o tome se podnosiocu prijave izdaje potvrda.

59

Ako prijava ne sadrì delove iz stava 1. ovog ~lana, nadle`ni savezni organ }e pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tenja otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava. Ako podnosilac prijave u odre|enom roku otkloni nedostatke, takvoj prijavi prizna}e se kao datum podno{enja prijave datum prijema u nadle`nom saveznom organu podneska kojim se nedostaci otklanjaju, o ~emu }e se doneti poseban zaklju~ak i prijava upisati u Registar prijava.

Pravo prvenstvaPravo prvenstvaPravo prvenstvaPravo prvenstva

^lan 19.^lan 19.^lan 19.^lan 19.

Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podno{enja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sli~an znak kojim se obeleàva ista ili sli~na roba, odnosno usluge kasnije podnela prijavu.

^lan 20.^lan 20.^lan 20.^lan 20.

Pripadniku zemlje Pariske unije koji je u nekoj zemlji ~lanici podneo urednu prijavu prizna}e se u Jugoslaviji pravo prvenstva od datuma podno{enja te prijave ako u Jugoslaviji za isti znak podnese prijavu u roku od 6 meseci od dana podno{enja prijave u odnosnoj zemlji, a u zahtevu za priznanje ìga nazna~i datum podno{enja, broj prijave i zemlju u kojoj je prijava podnesena.

Pripadnik zemlje Pariske unije iz stava 1. ovog ~lana duàn je da u roku od tri meseca od dana podno{enja prijave u Jugoslaviji dostavi nadle`nom saveznom organu prepis te prijave, overen od nadle`nog organa zemlje ~lanice unije u kojoj je prijava podneta (prioritetno uverenje) i overen prevod te prijave.

^lan 21.^lan 21.^lan 21.^lan 21.

Podnosilac prijave koji je u roku od tri meseca pre podno{enja prijave upotrebio odre|eni znak za obeleàvanje robe, odnosno usluga na izlo`bi ili sajmu me|unarodnog karaktera u Jugoslaviji ili u drugoj zemlji ~lanici Pariske unije, moè u prijavi traìti priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe tog znaka.

Podnosilac prijave iz stava 1. ovog ~lana uz prijavu dostavlja potvrdu nadle`nog organa zemlje ~lanice Pariske unije da je u pitanju izlo`ba, odnosno sajam me|unarodnog karaktera, uz nazna~enje podataka o vrsti izlo`be, odnosno sajma, mestu odràvanja, datumu otvaranja i zatvaranja izlo`be, odnosno sajma, i datumu prve upotrebe znaka ~ija se za{tita traì.

Uverenje da je izlo`bi odnosno, sajmu odrànom u Jugoslaviji zvani~no priznat me|unarodni karakter izdaje Privredna komora Jugoslavije.

60

^lan 22.^lan 22.^lan 22.^lan 22.

Priznanjem prava prvenstva iz ~lana 21. ovog zakona ne produàvaju se rokovi iz ~lana 20. ovog zakona.

^lan 23.^lan 23.^lan 23.^lan 23.

U prijavi se ne mogu naknadno bitno izmeniti izgled znaka niti dopuniti spisak robe, odnosno usluga.

Ne smatra se izmenom znaka u re~i ispisivanje znaka posebnim tipom slova.

^lan 24.^lan 24.^lan 24.^lan 24.

Prijave se ispituju po redosledu odre|enom datumom njihovog podno{enja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, prijava se moè re{avati po hitnom postupku:

1) u slu~aju sudskog ili drugog spora;

2) ako je podnesen zahtev za me|unarodno registrovanje ìga;

3) ako je, saglasno drugim propisima, neophodno izvr{iti hitnu registraciju, uz obavezu podno{enja posebnog zahteva za to.

U slu~ajevima iz stava 2. ovog ~lana podnosi se zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku, za {ta se pla}a posebna taksa.

Ispitivanje urednosti prijaveIspitivanje urednosti prijaveIspitivanje urednosti prijaveIspitivanje urednosti prijave

^lan 25.^lan 25.^lan 25.^lan 25.

Prijava je uredna ako sadrì bitne delove iz ~l. 13, 14. i 16. ovog zakona, dokaz o uplati takse za prijavu i druge propisane podatke.

Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadle`ni savezni organ }e pismeno (rezultatom ispitivanja), uz navo|enje razloga, pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadle`ni savezni organ odredi.

Na obrazloèni zahtev podnosioca prijave nadle`ni savezni organ }e produìti rok iz stava 2. ovog ~lana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati taksu za njeno ure|ivanje, nadle`ni savezni organ }e zaklju~kom odbaciti prijavu.

61

U slu~aju stava 4. ovog ~lana, podnosilac prijave moè podneti predlog za povra}aj u pre|a{nje stanje, u roku od {est meseci od dana dostavljanja zaklju~ka o odbacivanju.

Ispitivanje uslova za priznanje pravaIspitivanje uslova za priznanje pravaIspitivanje uslova za priznanje pravaIspitivanje uslova za priznanje prava

^lan 26.^lan 26.^lan 26.^lan 26.

Ako je prijava uredna u smislu ~lana 25. ovog zakona, nadle`ni savezni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje ìga.

^lan 27.^lan 27.^lan 27.^lan 27.

Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje ìga, nadle`ni savezni organ }e pismeno (rezultatom ispitivanja) obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se ìg ne moè priznati i pozva}e ga da se u roku koji nadle`ni savezni organ odredi izjasni o tim razlozima.

Na obrazloèni zahtev podnosioca prijave nadle`ni savezni organ }e produìti rok iz stava 1. ovog ~lana za vreme koje smatra primerenim.

Nadle`ni savezni organ }e re{enjem odbiti zahtev za priznanje ìga ako se podnosilac prijave uop{te ne izjasni ili ako se izjasni, a nadle`ni savezni organ i dalje smatra da se ìg ne moè priznati.

Nadle`ni savezni organ }e doneti re{enje o delimi~nom usvajanju zahteva za priznanje ìga ako se podnosilac prijave uop{te ne izjasni ili ako se izjasni, a nadle`ni savezni organ smatra da se ìg moè priznati samo za pojedinu robu, odnosno uslugu.

Ako se podnosilac prijave ne izjasni, a nadle`ni savezni organ donese re{enje iz st. 3. i 4. ovog ~lana, podnosilac prijave moè podneti predlog za povra}aj u pre|a{nje stanje u roku od {est meseci od dana dostavljanja re{enja o odbijanju zahteva za priznanje ìga.

Re{enje o priznanju ìgaRe{enje o priznanju ìgaRe{enje o priznanju ìgaRe{enje o priznanju ìga

^lan 28.^lan 28.^lan 28.^lan 28.

Ako prijava ispunjava uslove za priznanje prava, nadle`ni savezni organ zaklju~kom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina za{tite i tro{kove objave ìga i da dostavi dokaze o izvr{enim uplatama.

Nadle`ni savezni organ }e zaklju~kom odbaciti prijavu ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvr{enim uplatama iz stava 1. ovog ~lana.

62

U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana podnosilac prijave moè podneti predlog za povra}aj u pre|a{nje stanje u roku od {est meseci od dana dostavljanja zaklju~ka o odbacivanju prijave.

Upis ìga u Registar ìgovaUpis ìga u Registar ìgovaUpis ìga u Registar ìgovaUpis ìga u Registar ìgova

^lan 29.^lan 29.^lan 29.^lan 29.

Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvr{enim uplatama iz ~lana 28. stav 1. ovog zakona, nadle`ni savezni organ donosi re{enje o priznanju ìga i priznato pravo s propisanim podacima upisuje u Registar ìgova.

Izdavanje isprave o ìgu i objavljivanje priznatog pravaIzdavanje isprave o ìgu i objavljivanje priznatog pravaIzdavanje isprave o ìgu i objavljivanje priznatog pravaIzdavanje isprave o ìgu i objavljivanje priznatog prava

^lan 30.^lan 30.^lan 30.^lan 30.

Nosiocu ìga izdaje se isprava o ìgu, a priznato pravo objavljuje u slu`benom glasilu.

IV. SADR@INA, STICANJE I OBIM PRAVAIV. SADR@INA, STICANJE I OBIM PRAVAIV. SADR@INA, STICANJE I OBIM PRAVAIV. SADR@INA, STICANJE I OBIM PRAVA

^lan 31.^lan 31.^lan 31.^lan 31.

Nosilac ìga ima isklju~ivo pravo da znak za{ti}en ìgom koristi za obeleàvanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili sli~an znak neovla{}eno koriste za obeleàvanje iste ili sli~ne robe, odnosno usluga.

Pravo iz stava 1. ovog ~lana obuhvata i upotrebu znaka za{ti}enog ìgom na sredstvima za pakovanje, katalozima, prospektima, oglasima i drugim oblicima ponude, na uputstvima, fakturama, u korespondenciji i u drugim oblicima poslovne dokumentacije, kao i na uvezenoj robi, odnosno uslugama. Prava iz st. 1. i 2. ovog ~lana ima i podnosilac prijave od datuma podno{enja prijave.

^lan 32.^lan 32.^lan 32.^lan 32.

Ako se znak za{ti}en ìgom sastoji iz re~i ili slova, ili kombinacije re~i i slova, za{tita obuhvata te re~i, slova i kombinacije, njihove transkripcije, ili transliteracije, ispisane ma kojim tipom slova, u ma kojoj boji ili izraène na bilo koji drugi na~in, ~ak i ako se dodaju re~i “tip”, “na~in”, “po postupku” i sl.

63

^lan 33.^lan 33.^lan 33.^lan 33.

Znak za{ti}en ìgom koji sadrì natpise, re~i ili kombinacije slova ne isklju~uje pravo drugog lica da pod istim natpisom, re~ima ili kombinacijama slova stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako ti natpisi, re~i ili kombinacije slova predstavljaju njegovo ime, firmu ili naziv koji nisu ste~eni na nesavestan na~in.

^lan 34.^lan 34.^lan 34.^lan 34.

Nosilac ìga ne moè zabraniti drugom licu da isti ili sli~an znak koristi za obeleàvanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju ~uveni ìg.

^lan 35.^lan 35.^lan 35.^lan 35.

@ig se sti~e upisom priznatog prava u Registar ìgova, a vaì od datuma podno{enja prijave.

^lan 36.^lan 36.^lan 36.^lan 36.

@ig traje deset godina, ra~unaju}i od datuma podno{enja prijave, s tim {to se njegovo vaènje, uz pla}anje odgovaraju}e takse, moè produàvati neograni~en broj puta.

^lan 37.^lan 37.^lan 37.^lan 37.

Nosilac ìga duàn je da ìg koristi.

V. PROMET PRAVAV. PROMET PRAVAV. PROMET PRAVAV. PROMET PRAVA

^lan 38.^lan 38.^lan 38.^lan 38.

@ig, odnosno pravo iz prijave moè biti predmet ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, fran{izi i sl.

Ugovor iz stava 1. ovog ~lana sastavlja se u pismenoj formi i upisuje u odgovaraju}i registar na zahtev jedne od ugovornih strana.

Ugovor iz stava 1. ovog ~lana koji nije upisan u odgovaraju}i registar ne proizvodi pravno dejstvo prema tre}im licima.

Prenos pravaPrenos pravaPrenos pravaPrenos prava

^lan 39.^lan 39.^lan 39.^lan 39.

Nosilac ìga, odnosno podnosilac prijave moè ugovorom preneti ìg, odnosno pravo iz prijave, i to za sve ili samo za neku robu, odnosno uslugu.

64

Ugovor o prenosu prava iz stava 1. ovog ~lana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadràti: nazna~enje ugovornih strana, broj ìga ili broj prijave i visinu naknade ako je ugovorena.

Kolektivni ìg i pravo na njegovo kori{}enje ne mogu biti predmet ugovora o prenosu prava.

LicencaLicencaLicencaLicenca

^lan 40.^lan 40.^lan 40.^lan 40.

Nosilac ìga, odnosno podnosilac prijave moè ustupiti pravo kori{}enja ìga, odnosno prava iz prijave.

Ugovor o licenci iz stava 1. ovog ~lana sastavlja se u pismenoj formi i sadrì vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade ako je naknada ugovorena.

Kolektivni ìg ne moè biti predmet ugovora o licenci.

VI. PRESTANAK PRAVAVI. PRESTANAK PRAVAVI. PRESTANAK PRAVAVI. PRESTANAK PRAVA

^lan 41^lan 41^lan 41^lan 41....

@ig prestaje istekom roka od deset godina za koji je pla}ena taksa ako se njegovo vaènje ne produì.

@ig prestaje i pre isteka roka iz stava 1. ovog ~lana:

1) ako se nosilac ìga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje nadle`nom saveznom organu podneska o odricanju;

2) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadle`nog saveznog organa, u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom - danom odre|enim tom odlukom;

3) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizi~ko lice koje je nosilac prava - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je ìg pre{ao na pravne sledbenike pravnog lica, odnosno naslednike fizi~kog lica.

^lan 42.^lan 42.^lan 42.^lan 42.

Ako je u Registru ìgova upisano odre|eno pravo u korist tre}eg lica (licenca, zaloga ili dr.), nosilac ìga ne moè se odre}i ìga bez pismene saglasnosti lica na ~ije ime je upisano to pravo.

Ako nosilac ìga u odre|enom roku ne plati propisanu taksu, a u Registru ìgova je upisana licenca, zaloga ili neko drugo pravo u korist tre}eg

65

lica, nadle`ni savezni organ }e to lice obavestiti da nije pla}ena taksa i da je moè platiti u roku od {est meseci od dana prijema obave{tenja i time odràti vaènje ìga.

^lan 43.^lan 43.^lan 43.^lan 43.

Ako ìg prestane zbog nepla}anja propisane takse, nosilac ìga ima isklju~ivo pravo da zahteva u roku od jedne godine od dana prestanka vaènja ìga, da se ìg, uz ponovno podno{enje prijave, ponovo registruje na njegovo ime za istu robu, odnosno usluge.

VII. OGLA[AVANJE NI[TAVIM RE[ENJA OVII. OGLA[AVANJE NI[TAVIM RE[ENJA OVII. OGLA[AVANJE NI[TAVIM RE[ENJA OVII. OGLA[AVANJE NI[TAVIM RE[ENJA O PRIZNANJU @IGA, ODNOSNOPRIZNANJU @IGA, ODNOSNOPRIZNANJU @IGA, ODNOSNOPRIZNANJU @IGA, ODNOSNO

ME|UNARODNOG REGISTROVANJAME|UNARODNOG REGISTROVANJAME|UNARODNOG REGISTROVANJAME|UNARODNOG REGISTROVANJA

^lan 44.^lan 44.^lan 44.^lan 44.

Re{enje o priznanju ìga, odnosno me|unarodno registrovanje ìga za Jugoslaviju moè se oglasiti ni{tavim, u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme dono{enja re{enja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje ìga predvi|eni ovim zakonom.

^lan 45.^lan 45.^lan 45.^lan 45.

Re{enje o priznanju ìga, odnosno me|unarodno registrovanje ìga za Jugoslaviju, moè se oglasiti ni{tavim za sve vreme trajanja za{tite, i to po slu`benoj du`nosti, na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog tuìoca.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, predlog za ogla{avanje ni{tavim re{enja o priznanju ìga, odnosno me|unarodno registrovanje ìga za Jugoslaviju, na osnovu ~lana 5. stav 1. ta~. 8. i 9. ovog zakona, moè podneti samo nosilac prava na ranije registrovani ìg ili lice koje on ovlasti, osim ako se u roku od pet godina pre podno{enja predloga za ogla{avanje ni{tavim nije protivio upotrebi kasnije registrovanog ìga ~iji je podnosilac prijave bio savestan.

Uz predlog za ogla{avanje ni{tavim re{enja o priznanju ìga, odnosno me|unarodnog registrovanja ìga za Jugoslaviju podnose se odgovaraju}i dokazi.

^lan 46.^lan 46.^lan 46.^lan 46.

Ako podnosilac predloga za ogla{avanje ni{tavim re{enja o priznanju ìga, odnosno me|unarodnog registrovanja ìga za Jugoslaviju u toku postupka odustane od svog predloga, nadle`ni savezni organ moè nastaviti postupak po slu`benoj du`nosti.

66

VIII. PRESTANAK @IGA ZBOG NEKORI[]ENJAVIII. PRESTANAK @IGA ZBOG NEKORI[]ENJAVIII. PRESTANAK @IGA ZBOG NEKORI[]ENJAVIII. PRESTANAK @IGA ZBOG NEKORI[]ENJA

^lan 47.^lan 47.^lan 47.^lan 47.

Nadle`ni savezni organ moè, na zahtev zainteresovanog lica, doneti re{enje o prestanku ìga ako nosilac ìga ili lice koje je on ovlastio bez opravdanog razloga nije na doma}em trì{tu koristio ìg za obeleàvanje robe, odnosno usluga na koje se ìg odnosi, i to neprekidno u trajanju od pet godina od dana upisa ìga u Registar ìgova, odnosno od dana kad je ìg poslednji put kori{}en. U postupku po zahtevu za prestanak ìga zbog nekori{}enja ìga nosilac ìga ili lice koje je on ovlastio du`ni su da dokaù da ìg koriste.

Kori{}enjem ìga, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se i javno ogla{avanje robe, odnosno usluga na koje se predmetni ìg odnosi u slu`benom glasilu nadle`nog saveznog organa ili u drugim sredstvima javnog informisanja u Jugoslaviji.

Pravo na kori{}enje kolektivnog ìga moè prestati i ako se kolektivni ìg upotrebljava protivno op{tem aktu o kolektivnom ìgu.

^lan 48.^lan 48.^lan 48.^lan 48.

U slu~aju iz ~lana 47. ovog zakona ìg prestaje da vaì narednog dana od dana pravnosna`nosti re{enja o prestanku ìga zbog nekori{}enja.

IX. GRA|ANSKOPRAVNA ZA[TITAIX. GRA|ANSKOPRAVNA ZA[TITAIX. GRA|ANSKOPRAVNA ZA[TITAIX. GRA|ANSKOPRAVNA ZA[TITA

Za{tita u slu~aju povrede ìgaZa{tita u slu~aju povrede ìgaZa{tita u slu~aju povrede ìgaZa{tita u slu~aju povrede ìga

^lan 49.^lan 49.^lan 49.^lan 49.

Lice koje povredi ìg ili pravo iz prijave odgovara za {tetu po op{tim pravilima o naknadi {tete. Ako je {teta prouzrokovana namerno, naknada {tete moè se zahtevati do trostrukog iznosa stvarne {tete i izmakle koristi.

Odgovornost za povredu prava iz stava 1. ovog ~lana ne isklju~uje odgovornost za delo nelojalne konkurencije.

Lice ~ije je pravo povre|eno moè, pored naknade {tete, traìti da se licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje vr{enje radnje kojom se ~ini povreda i da se presuda kojom se utvr|uje povreda objavi o tro{ku tuènog.

^la^la^la^lan 50.n 50.n 50.n 50.

Povredom ìga ili prava iz prijave smatra se svako neovla{}eno kori{}enje za{ti}enog znaka od strane bilo kog u~esnika u prometu, u smislu ~lana 31. ovog zakona, kao i neovla{}eno raspolaganje za{ti}enim znakom.

67

Povredom iz stava 1. ovog ~lana smatra se i podraàvanje za{ti}enog znaka.

Prilikom utvr|ivanja da li postoji povreda ìga, sud naro~ito vodi ra~una o tome da li postoji istovetnost ili bitna sli~nost, u smislu ~lana 32. ovog zakona.

^lan 51.^lan 51.^lan 51.^lan 51.

Tu`bu zbog povrede ìga moè podneti nosilac ìga, podnosilac prijave i sticalac isklju~ive licence.

Postupak po tu`bi zbog povrede prava iz prijave sud moè prekinuti do odluke nadle`nog saveznog organa o priznanju ìga.

^lan 52.^lan 52.^lan 52.^lan 52.

Tu`ba zbog povrede ìga, odnosno povrede prava iz prijave moè se podneti u roku od tri godine od dana kada je tuìlac saznao za povredu i u~inioca, a najdocnije u roku od pet godina od dana u~injene povrede.

^lan 53.^lan 53.^lan 53.^lan 53.

Tu`bom zbog povrede ìga, odnosno povrede prava iz prijave, moè se traìti da sud odredi privremenu meru zabrane vr{enja radnji kojima se povre|uje ìg, odnosno pravo iz prijave i meru privremenog oduzimanja robe ili isklju~enja iz prometa robe koja povre|uje ta prava.

Izuzetno, privremena mera se moè traìti i pre podno{enja tu`be, pod uslovom da se tu`ba podnese u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva za odre|ivanje privremene mere.

U slu~aju istovetnosti ili bitne sli~nosti u smislu ~lana 32. ovog zakona, sud je obavezan da odredi privremenu meru iz st. 1. i 2. ovog ~lana.

@alba protiv re{enja kojim se odre|uje privremena mera ne zadràva izvr{enje re{enja.

Postupak po tu`bi zbog povrede ìga, odnosno povrede prava iz prijave, je hitan.

Osporavanje ìgaOsporavanje ìgaOsporavanje ìgaOsporavanje ìga

^lan 54.^lan 54.^lan 54.^lan 54.

Fizi~ko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeleàvanje robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeleàvanje iste ili sli~ne robe, odnosno usluga, moè traìti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava samo ako dokaè da je taj znak bio op{te poznat za obeleàvanje njegove robe, odnosno usluga pre nego {to je tuèni podneo prijavu.

68

Ako tuèni dokaè da je isti ili sli~an znak koristio u prometu za obeleàvanje iste ili sli~ne robe, odnosno usluga isto koliko i tuìlac ili duè od njega, sud }e odbiti tu`beni zahtev iz stava 1. ovog ~lana.

Tu`ba iz stava 1. ovog ~lana ne moè se podneti po isteku roka od pet godina od dana upisa ìga u registar.

^lan 55.^lan 55.^lan 55.^lan 55.

Ako se sudskom odlukom usvoji tu`beni zahtev iz ~lana 54. ovog zakona, nadle`ni savezni organ }e po prijemu presude, ili na zahtev tuìoca, upisati tuìoca u odgovaraju}i registar kao podnosioca prijave, odnosno nosioca ìga.

^lan 56.^lan 56.^lan 56.^lan 56.

Pravo koje je tre}e lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave, odnosno nosioca ìga iz ~lana 54. ovog zakona vaì i prema novom podnosiocu prijave, odnosno nosiocu prava samo ako je bilo upisano u odgovaraju}i registar ili uredno prijavljeno za upis pre podno{enja tu`be iz ~lana 54. ovog zakona.

X. KAZNENE ODREDBEX. KAZNENE ODREDBEX. KAZNENE ODREDBEX. KAZNENE ODREDBE

^lan 57.^lan 57.^lan 57.^lan 57.

Nov~anom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazni}e se za privredni prestup preduze}e ili drugo pravno lice koje na bilo koji na~in propisan ovim zakonom povredi ìg, odnosno pravo iz prijave (~lan 50).

Nov~anom kaznom od 1.500 do 15.000 novih dinara kazni}e se za radnje iz stava 1. ovog ~lana i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu.

^lan 58.^lan 58.^lan 58.^lan 58.

Nov~anom kaznom od 3.000 do 45.000 novih dinara kazni}e se za prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice koje se neovla{}eno bavi zastupanjem stranih pravnih i fizi~kih lica (~lan 11).

Za radnje stava 1. ovog ~lana nov~anom kaznom od 1.500 do 4.500 novih dinara kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu.

Nov~anom kaznom od 1.500 do 4.500 novih dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje se neovla{}eno bavi zastupanjem stranih pravnih i fizi~kih lica.

69

XI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBEXI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBEXI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBEXI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 59.^lan 59.^lan 59.^lan 59.

Nosioci ìgova upisanih u Registar ìgova zaklju~no s brojem 30.000 du`ni su da podnesu zahtev za obnovu predmeta do isteka roka vaènja ìga. U protivnom, ìg prestaje da vaì.

Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana dostavljaju se registarski broj ìga, podaci o nosiocu ìga, izgled znaka, spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, svrstanih prema klasama iz Ni~anskog aran`mana o me|unarodnoj klasifikaciji robe, odnosno usluga i drugi propisani podaci.

Obnavljanje predmeta ìgova ne uti~e na pravo prvenstva i druga ste~ena prava.

^lan 60.^lan 60.^lan 60.^lan 60.

Registrovani ìgovi koji vaè na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih }e se primenjivati odredbe ovog zakona.

Odredbe ovog zakona primenjiva}e se i na prijave za priznanje ìga podnesene do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima upravni postupak nije okon~an.

^lan 61.^lan 61.^lan 61.^lan 61.

Propisi za izvr{avanje ovog zakona done}e se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

^lan 62.^lan 62.^lan 62.^lan 62.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da vaè odredbe Zakona o za{titi pronalazaka, tehni~kih unapre|enja i znakova razlikovanja (“Slu`beni list SFRJ”, br. 34/81, 3/90 i 20/90) koje se odnose na ìgove.

^lan 63.^lan 63.^lan 63.^lan 63.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu`benom listu SRJ”.

zakon o autorskim i srodnim pravima - ok · pdf filei srodnih prava i sudska za{tita tih ......

Documents