zahtev za priznavanje tehniČkog reŠenja podataka, koji sa udaljenim brojilima komuniciraju preko...

ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE TEHNIČKOG REŠENJA

SISTEM CENTRALIZOVANOG UPRAVLJANJA DISTRIBUTIVNIM TRANSFORMATORSKIM STANICAMA 1004 kV

(M82 ndash INDUSTRIJSKI PROTOTIP)

Niš april 2010 godine

2

Sadržaj

Osnovni podaci o tehničkom rešenju 3

Stanje tehnike u svetu i problemi koji se rešavaju predloženim tehničkim rešenjem

5

Suština tehničkog rešenja 6

Tehnički opis sistema 7

Udaljene stanice 7

MKS 30 7

MIS-I2 sa komandno-komunikacionim ormarom KKO 20 8

Opis funkcionisanja komandno-kontrolnog ormara MKS 20 9

Sistem napajanja KKO 10

Vrste komunikacija i interakcija sa MIS 10

Prikupljanje informacija o stanju digitalnih ulaza 11

Upravljanje komandnim izalazima KKO 13

Praktična realizacija KKO MKS 20 15

Instaliranje opreme na poziciji digipitera 16

Centralni server 16

Projektovanje softvera koji objedinjuju merne i komandno-kontrolne funkcije 18

Ostale prednosti prikazanog tehničkog rešenja 20

Primeri ugradnje 20

3

Osnovni podaci o tehničkom rešenju

Elektronski fakultet Niš

Istraživačko-razvojni centar bdquoALFATECldquo Niš

Naziv SISTEM CENTRALIZOVANOG UPRAVLJANJA DISTRIBUTIVNIM TRANSFORMATORSKIM STANICAMA 1004 kV

Kratak opis Sistem centralizovanog upravljanja distributivnim transformatorskim stanicama 1004 kV (SCU DTS) razvijen je za potrebe centralizovanog praćenja i upravljanja radom DTS 1004 kV u elektrodistributivnim preduzećima (ED) Glavna prednost sistema je što objedinjuje funkcije daljinskog upravljanja rasklopnom opremom i daljinskog preuzimanja podataka o potrošnji električne energije tako da omogućava rešavanje dva prioritetna problema koje imaju ED (gubici električne energije i sistemi daljinskog upravljanja) Sistem ima i dodatne prednosti koje korisnicima omogućavaju smanjenje troškova održavanja DTS i pružaju sve parametre za prognozu potrošnje električne energije Pored primene u ED pojedini delovi tehničkog rešenja mogu naći primenu i projektima povećanja energetske efikasnosti u industriji Kompletno rešenje razvijeno je u laboratorijama IRC bdquoAlfatecldquo doo Niš i Elektronskog fakulteta u Nišu

Autori Prof dr Zoran Stajić dipl el inž Milan Kocić dipl el inž Dalibor Nikolić dipl el inž Prof dr Dragan Tasić dipl el inž Marko Tasić el teh

Naslov i evidencioni broj projekta Unapređenje performansi merno-informacionih sistema (MIS) dodavanjem funkcija nadzora kontrole i upravljanja na daljinu (ev br 951-01-000652008-1120)

Rukovodilac Prof dr Zoran Stajić

Organizacija nosilac Istraživačko-razvojni centar bdquoALFATECldquo doo Niš

Organizacije učesnici Elektronski fakultet u Nišu

Elektrotehnički institut Nikola Tesla ad Beograd

Korisnici ED bdquoJugoistokldquo doo Niš

Tehničko rešenje SISTEM CENTRALIZOVANOG UPRAVLJANJA DISTRIBUTIVNIM TRANSFORMATORSKIM STANICAMA 1004 kV

Autori Prof dr Zoran Stajić dipl el inž

Milan Kocić dipl el inž

Dalibor Nikolić dipl el inž

Prof dr Dragan Tasić dipl el inž

Marko Tasić el teh

Oblast na koju se tehničko rešenje odnosi Upravljanje sistemima

Opis SCU DTS se sastoji iz centralnog servera sa odgovarajućom softverskom aplikacijom i udaljenih stanica (merno-kontrolnih sistema) koje se instaliraju u DTS 1004 kV U slučaju potrebe na pojedinim tačkama koje su strateški bitne za poboljšanje kvaliteta komunikacionih veza između udaljenih stanica i centralnog servera kao i između samih udaljenih stanica instaliraju se odgovarajući informaciono-komunikacioni centri koji pored toga što imaju funkcije digipitera imaju mogućnost praćenja i memorisanja kompletne komunikacije koja se odvija preko njih

Pored funkcije daljinskog upravljanja rasklopnom opremom u TS 1004 kV (do 5 prekidača ili rastavljača snage) SCU DTS omogućava i upravljanje

pvmm osvetljenjem merenJe svih parametara potrosnje elektricne energlJe preuzete preko dva niskonaponska energetska izvoda merenJe temperatura unutar ivan DTS detekciju ulaska u objekat 1 moze sluziti kao rezervm sistem zastite energetskih transformatora

I Primena seu DTS je prvenstveno namenjen preduzecima za distribuciju elektricne energlJe Sistem omogucava centralizovano pracenje i upravljanje radom razliCitih DTS 1004 kV

Kroz primenu ovakvih sistema u praksi pokazalo se da se merenja parametara potrosnje elektricne energije mogu veoma efikasno iskoristiti za lociranje izvora gubitaka elektricne energlJe u sirokoj potrosnji 1

njihovo eliminisanje Pored toga praksa je pokazala i da se primenom ovakvih sistema smanjuju troskovi odrzavanja DTS zahvaljujuCi cemu se investicije u instaliranje ovakvih sistema veoma brzo vracaju

Pored direktnih usteda ED koje primenjuju ovakve sisteme ostvaruju i veoma znacajne indirektne koristi (pouzdanost u radu sistema smanjenje broja prekida u radu DTS zadovoljstvo korisnika usluga povecanje stepena zastite opreme smanJenJe profesionalnog rizika smanjenje premija osiguranja itd)

Delovi sistema mogu naCi primenu i u projektima povecanja energetske efikasnosti u industriji

Napomena Tehnicko resenje je u poslednjih godinu dana proslo ozbiljna testiranja u eksploatacionim uslovima na poligonu ED Jugoistok doo Nis

Odgovorno lice za tehnicko rdenje Prof dr Zoran Staj ie dipJ eJ inz

Odgovomo lice za IRC ALFATEC Nis Direktor

Prof dr Zoran Stajie dipJ eJ inz

Prilog Misljenje korisnika tehnickog rdenja - ED Jugoistok doo Nis

Klasifikacija tehnickog resenja M82 -lNDUSTRIJSKI PROTOTIP

Za Podnosioce zahteva za priznavanje tehnickog resenja

Odgovorno lice

~p S~~~~~

4

5

Stanje tehnike u svetu i problemi koji se rešavaju predloženim tehničkim rešenjem U oblasti centralizovanog upravljanja elektroenergetskim objektima (EEO) stanje tehnike u većini preduzeća za distribuciju električne energije u svetu je takvo da se distributivnim mrežama naponskog nivoa 110 kV i 35 kV upravlja se standardnim SCADA sistemima Za razliku od njih mreža 10 kV naponskog nivoa je u principu neopservabilna i nekontrolabilna zbog velikog broja objekata u mreži kao i ogromnog broja informacija koje je potrebno simultano obrađivati Zbog toga je upravljanje ovim objektima uglavnom lokalno ili obuhvata samo manji broj objekata Upravljanje distributivnim transformatorskim stanicama naponskog nivoa 1004 kV u standardnoj distributivnoj praksi vrši se uglavnom prema naponskom nivou elemenata u transformatorskoj stanici Upravljanje srednjenaponskim postrojenjem (10 ili 20 kV) vrši se putem komandnih uređaja koji su uglavnom direktno povezani sa rasklopnom opremom putem ldquoproprietary typerdquo protokola svojstvenih određenim proizvođačima opreme kao što su komandni moduli koji se isporučuju uz bdquoRing Main Unitrdquo postrojenja - (npr Easergy ndash Schneider) Sa druge strane upravljanje niskonaponskim delom transformatorske stanice vezano je za ograničeni skup elemenata koji obuhvata uglavnom glavni niskonaponski prekidač kao i prekidač bloka uličnog osvetljenja Koncept centralizovanog upravljanja celokupnom distributivnom mrežom svih naponskih nivoa u fazi je razvoja putem koncepta bdquoSmartrdquo mreža kao i integracije ldquoDistribution Management Systemrdquo funkcija sa SCADA sistemima sa jedne i ldquoadvanced meter infrastructure (AMI)rdquo sistemima sa druge strane distributivne mreže Sistemi centralizovanog upravljanja TS koji se primenjuju u svetu veoma su malo zastupljeni u TS 1004 kV odnosno TS 2004 kV jer njihova realizacija zahteva velika finansijska ulaganja U mnogim zemljama nije rešeno ni upravljanje na višim naponskim nivoima koje je posmatrano isključivo sa aspekta upravljanja mnogo značajnije za elektrodistributivna preduzeća Ove činjenice ukazuju na jedan od značajnijih problema koje prikazano tehničko rešenje treba da reši Naime zbog daleko manjeg značaja u odnosu na objekte višeg naponskog nivoa i velikog broja objekata 1004 kV odnosno 2004 kV o upravljanju ovim objektima se nije razmišljalo Sa druge strane ovi EEO imaju veoma veliki značaj za snabdevanje potrošača električnom energijom Poslednjih godina se u velikom broju zemalja javljaju veliki problemi vezani za porast gubitaka električne energije (uglavnom komercijalnih) a njihovi izvori se uglavnom ne nalaze u prenosnim vodovima već u reonima TS najnižeg naponskog nivoa Ovaj problem je toliko značajan da ukoliko mu se ne posveti ozbiljna pažnja u smislu otkrivanja žarišta gubitaka i preduzimanja odgovarajućih akcija prirodno dolazi do sve većih i većih gubitaka i iz godine u godinu smanjuju se prihodi elektrodistributivnih preduzeća (ED) Iz tih razloga pokazuje se da za ED postaje isplativije da ulože u odgovarajuće sisteme za kontrolu potrošnje električne energije praktično po svim niskonaponskim (NN) izvodima TS jer će u suprotnom mnogo više novca izgubiti na komercijalne gubitke električne energije Ukoliko se ide ovom logikom i pokuša da obezbedi da se centralizovano prati potrošnja električne energije TS 10(20)04 kV pokazuje se da se pored mernog dela sistema mora obezbediti i odgovarajuća komunikacija prema centrima za prikupljanje podataka U prilog značaju TS 10(20)04 kV govori i činjenica da mnogim zemljama postoji i zakonska obaveza ugradnje sistema za daljinsko očitavanje potrošnje električne energije (AMI) tako da prirodno ovi EEO ponovo postaju veoma značajni U ove objekte onda se obično smeštaju koncentratori podataka koji sa udaljenim brojilima komuniciraju preko PLC (power line carrier) modema i ponovo se javlja potreba za ostvarivanjem komunikacije između ovih objekata i odgovarajućih centara u kojima se prikupljaju podaci Kada već treba ulagati u ovakve inteligentne informaciono-komunikacione sisteme pokazuje se da se njihove funkcije jednostavno mogu proširiti dodavanjem komandno-kontrolnih modula koji bi omogućili kompletno upravljanje ovim objektima Idući ovakvom logikom može se uočiti da na svetskom tržištu postoje ili sistemi namenjeni daljinskom upravljanju ili AMI sistemi ali ne i tehnička rešenja koja u ozbiljnijoj meri objedinjuju i

6

upravljačke i merne funkcije Lako je pokazati da bi nezavisna nabavka ovakvih sistema i njihovo instaliranje u TS 10(20)04 kV bila previše skupa i da bi vreme povraćaja sredstava u ovakve investicije bilo predugo što je još jedan od velikih problema Ovakvi sistemi po pravilu koriste nezavisne komunikacione kanale pa se i ostvarivanje komunikacije sa DC ili centrima za prikupljanje podataka javlja kao sledeći ozbiljan problem U manje razvijenim zemljama za komunikaciju se obično koriste radio modemi ili GSMGPRS modemi Radio modemi rade na određenoj frekvenciji odobrenoj za upravljanje odnosno merenje ali je njihov nedostatak mala brzina prenosa podataka Kod GSMGPRS modema ED mnogo zavise od provajdera ovih usluga i cena prenosa podataka može biti velika U razvijenim zemljama problem komunikacije se obično rešava polaganjem optičkih kablova ali i tu nisu mali ni troškovi polaganja ni kasnijeg održavanja sistema Ozbiljan problem koji se javlja kod ovakvih sistema predstavlja i njihova zatvorenost preko koje praktično svaki od proizvođača opreme pokušava da zaštiti svoju poziciju na tržištu

Suština tehničkog rešenja Sistem centralizovanog upravljanja distributivnim transformatorskim stanicama (SCU DTS) objedinjuje upravljačke i merne funkcije a korisnicima pruža i dodatne mogućnosti Naime pored funkcije daljinskog upravljanja rasklopnom opremom u TS 1004 kV (do 5 prekidača ili rastavljača snage) omogućava i upravljanje javnim osvetljenjem kao i merenje svih parametara potrošnje električne energije preuzete preko dva niskonaponska energetska izvoda merenje temperatura unutar i van DTS detekciju ulaska u objekat i može služiti kao rezervni sistem zaštite energetskih transformatora U slučaju potrebe merni deo može biti proširen i na veći broj energetskih izvoda U pogledu komunikacije sa udaljenim centrima sistem podržava praktično sve poznate komunikacione kanale Kako svaki deo sistema obavezno sadrži industrijski računar ili odgovarajući server svaki deo sistema se može direktno priključiti na modeme koji koriste RS 232 RS 485 ETHERNET ili USB priključak što sistemu daje velike prednosti u odnosu na veliki broj sistema drugih proizvođača Pored toga centralni server može biti opremljen i većim brojem komunikacionih modema preko kojih može komunicirati sa udaljenim stanicama Ali isto tako i sve udaljene stanice ili deo njih može koristiti veći broj komunikacionih modema za komunikaciju sa drugim udaljenim stanicama nadređenim dispečerskim centrima ili centrima za prikupljanje podataka U slučaju potrebe na pojedinim tačkama koje su strateški bitne za poboljšanje kvaliteta komunikacionih veza između udaljenih stanica i centralnog servera kao i između samih udaljenih stanica instaliraju se odgovarajući informaciono-komunikacioni centri koji pored toga što imaju funkcije digipitera imaju mogućnost praćenja i memorisanja kompletne komunikacije koja se odvija preko njih U pogledu komunikacionih protokola sistem se bazira na TCPIP protokolu koji se koristi za komunikaciju između delova sistema tako da se svaka udaljena stanica može posmatrati kao da je deo jedinstvene mreže a brzina komunikacije sa njom i brzina prenosa podataka zavisiće samo od tipa komunikacionog kanala koji se koristi Naravno svaka od udaljenih stanica može komunicirati sa drugim inteligentnim elektronskim uređajima ili sistemima po nekom drugom standardnom protokolu Sistem je nastao kao direktan rezultat istraživanja na projektu Unapređenje performansi merno-informacionih sistema (MIS) dodavanjem funkcija nadzora kontrole i upravljanja na daljinu (ev br 951-01-000652008-1120) ali je on samo kruna višegodišnjih istraživanja koja je sprovodila grupa realizatora kroz različite inovacione projekte projekte tehnološkog razvoja i projekte energetske efikasnosti U realizaciji sistema su objedinjena iskustva stečena u realizaciji velikog broja projekata tako da se SCU DTS ogleda i velikom interoperabilnošću sa praktično svim inteligentnim elektronskim uređajima i sistemima što je još jedna od njegovih velikih prednosti

7

I na kraju jedna od možda najvećih prednosti opisanog sistema je što za razliku od većine ovakvih sistema koji omogućavaju upravljanje samo iz jednog nadređenog komandnog centra sistem podržava postojanje većeg broja fiksnih ili mobilnioh komandnih ili kontrolnih centara i zavisno od dodeljenih ovlašćenja dozvoljava različite modele upravljanja podacima ili delovima sistema Tehnički opis sistema Sistem centralizovanog upravljanja distributivnim transformatorskim stanicama se sastoji iz centralnog servera sa odgovarajućom softverskom aplikacijom i udaljenih stanica (merno-kontrolnih sistema) koje se instaliraju u DTS 1004 kV U slučaju potrebe na pojedinim tačkama koje su strateški bitne za poboljšanje kvaliteta komunikacionih veza između udaljenih stanica i centralnog servera kao i između samih udaljenih stanica instaliraju se odgovarajući informaciono-komunikacioni centri Udaljene stanice U SCU DTS udaljene stanice treba da budu merno-kontrolni sistemi koji se mogu razlikovati po komunikacionim modemima koje koriste i po broju mernih modula pomoću kojih se simultano treba da prati potrošnja električne energije po energetskim izvodima MKS 30 Rešenje koje je projektovano kao optimalno predstavlja MKS 30 čiji je izgled prikazan na slikama 1-3 MKS 30 je projektovan tako da ima dva merna modula (panelna mrežna analizatora) pomoću kojih se simultano može pratiti ukupna potrošnja električne energije dva transformatora 1004 kV na NN ili dva NN energetska izvoda U kombinaciji sa industrijskim računarom i odgovarajućim napajanjem ovi merni moduli predstavljaju merno-informacioni deo sistema i po funkcionisanju su gotovo identični merno-informacionom sistemu MIS-I2 koji proizvode Elektrotehnički institut Nikola Tesla Beograd i IRC Alfatec Niš

Slika 1 Izgled MKS 30

Slika 2 Izgled MKS 30 - pogled 2

8


MIS-I2 sa komandno-komunikacionim ormarom KKO 20 U toku realizacije inovacionog projekta Unapređenje performansi merno-informacionih sistema (MIS) dodavanjem funkcija nadzora kontrole i upravljanja na daljinu (ev br 951-01-000652008-1120) jedan od osnovnih zadataka je bio da rešenje sistema centralizovanog upravljanja koji se pravi omogući interoperabilnost sa različitim tipovima merno-informacionih sistema koji su već našli primenu u elektrodistribucijama U tom smislu pretečom MKS 30 može se smatrati MIS-I2 sa komandno kontrolnim ormarom KKO (slika 4)

Slika 4 Primer šeme povezivanja komandno-komunikacionih ormara sa dvokanalnim MIS

Kod ovog rešenja za merno-informacioni deo sistema mogu se koristiti različiti tipovi MIS koje ED poseduju (MIS-I2 MIS-I2SM MIS-I8 i drugi) Kroz realizaciju pomenutog inovacionog projekta bilo je potrebno nadograditi performanse pomenutih MIS u kom smislu nadogradnju predstavlja komandno-komunikacioni ormar KKO koji se dodaje

9

Opis funkcionisanja komandno-kontrolnog ormara MKS 20

Osnovni zadaci koje komandno-kontrolni ormari (KKO) treba da zadovolje su ostvarivanje komunikacije između dispečerskih centara odnosno centara za prikupljanje podataka sa MIS-ima radi razmene informacija o potrošnji električne energije TS 1004 kV prikupljanja onoff informacija sa kontakata relejne zaštite transformatora prikupljanja onoff informacija o otvorenim vratima transformatorskog polja paralelnog upravljanja relejnom zaštitom sklopkama za uključenje uličnog osvetljenja Takođe KKO prikuplja i kvalitativne informacije poput temperature unutar i izvan TS pomoću inteligentnih senzora za merenje temperature

Izgled projektovanog KKO MKS 20 koji zadovoljava prethodno definisane zahteve prikazan je na slikama 5-7

Slika 5 Izgled KKO MKS 20

Slika 6 Izgled KKO MKS 20 - pogled 2


Funkcionisanje KKO i njegova interakcija sa MIS-ima se najlakše može objasniti kroz nekoliko gradivnih celina

1 Sistem napajanja KKO 2 Vrste komunikacija i interakcija sa MIS 3 Prikupljanje informacija sa digitalnih ulaza 4 Upravljanje komandnim izlazima KKO

10

Gradivne komponente KKO su ulaznoizlazni klemarnik automatski osigurači grebenasti prekidač trofazni izolacioni transformator modul trofaznog diodnog ispravljača ACDC invertor DCAC invertor modul komutatora komunikacije i izolacionog napajanja PDR221 komandno-kontrolni modul CCM-1610 inteligentni punjač akumulatora sa mini telemetrijskim modulom (IPA-ATMOD) akumulator pomoćna relea Sistem napajanja KKO

Napajanje KKO se vrši trofaznim naponom Naponi faza L1 L2 L3 N i uzemljenje se dovode na klemarnik Sa klemarnika se L1 L2 L3 sprovode preko automatskih osigurača na grebenastu sklopku koja se nalazi na prednjim vratima KKO Sa grebenaste sklopke naponi se vode na trofazni izolacioni transformator Upotrebom transformatora je ostvaren prvi stepen galvanskog razdvajanja od gradske mreže i odstranjivanje bilo kakvog uticaja KKO na gradsku mrežu Sa sekundara trofaznog izolacionog transformatora napon se vodi na modul trofaznog jednostranog diodnog ispravljača Uloga trofaznog jednostranog ispravljača je da omogući napajanje KKO iz jedne dve ili sve tri faze istovremeno Ukoliko nestane neka od triju faza preostale nastavljaju sa napajanjem KKO Modul diodnog ispravljača na sebi sadrži topljive osigurače kao dodatnu meru zaštite od kratkih spojeva unutar KKO Ovakavim ispravljenim naponom napaja se industrijski ACDC invertor kojim se dobija sekundarni napon od 12 Vdc Ugrađeni invertor je visoke klase na bazi SMPS sa ugrađenim aktivnim korektorom faktora snage (PFC) tako da se od strane gradske mreže vidi kao omski potrošač odnosno ne unosi fazni pomeraj Upotrebom ACDC invertora ostvaren je drugi stepen galvanskog odvajanja od gradske mreže

Da bi se ostvarila maksimalna autonomija napajanja KKO osim modula diodnog ispravljača sadrži i offline DC UPS Ulogu UPS -a ima IPA-ATMOD Na IPA-ATMOD se dovodi izlazni napon sa ACDC invertora (primarno napajanje) i napon akumulatora (sekundarno napajanje) preko automatskog osigurača IPA-ATMOD nadgleda primarno napajanje i u trenutku njegovog nestanka automatski prebacuje na sekundarno napajanje Prebacivanje se vrši poluprovodničkim prekidačem tako da ne postoji propad u napajanju KKO Istovremeno IPA-ATMOD ima ulogu punjača akumulatora sa zaštitom od prepunjavanja i dubokog pražnjenja meri primarni sekundarni i izlazni napon i putem RS485 komunikacionog kanala prosleđuje informacije

Sa izlaza IPA-ATMOD-a se napon od 12 Vdc deli u dve grane Prvom granom se napajaju svi uređaji u KKO-u a druga grana preko automatskog osigurača i prekidača predstavlja DC komandni napon pobudnih namota pomoćnih relea komandnih izlaza KKO Prekidačem ili automatskim osiguračem omogućeno je blokiranje komandnih izlaza KKO

Modul izolacionog napajanja se napaja iz prve grane IPA-ATMOD -a Uloga ovog modula je da generiše galvanski izolovani napon Ima jedan izlazni galvanski izolovani napona nominalne vrednosti 12 V koji se koristi za napajanje inteligentnih temperaturnih senzora izvan KKO Vrste komunikacija i interakcija sa MIS

Zastupljene vrste komunikacija u KKO su RS232 RS485 ETHERNET radio veza 450 MHz Da bi se ostvarila funkcionalnost sistema svaka od pomenutih vrsta komunikacija ima svoj domen RS232 komunikacija se primenjuje za pristupanje MIS-ima i radio modemu PDR221 Komunikacioni kanal RS485 se primenjuje u komunikaciji CCM-1610 sa inteligentnim senzorima temperature i IPA-ATMOD ETHERNET se primenjuje za komunikaciju CCM-1610 i MIS

Postoje dva slučaja automatske konfiguracije RS232 komunikacionog kanala u zavisnosti da li postoji trofazni napon napajanja ili ne MIS i KKO posmatraju se kao jedan sistem Naime ukoliko postoji trofazni napon napajanja (ili neka od faza) MIS je u funkciji Tada je MIS master u sistemu i komunikaciji Putem RS232 komunikacije preko modula komutatora komunikacije MIS je povezan na PDR221 i komunicira sa DC-om Prikupljene informacija sa digitalnih ulaza KKO na

11

CCM-1610 se preko ETHERNET komunikacije prosleđuju u MIS Takođe MIS upravlja izlazima CCM-1610 komuniciranjem preko ETHERNET-a

Kada ne postoji nijedna od faza za napajanje MIS i KKO MIS prestaje sa radom dok KKO nastavlja prebacivanjem na akumulatorsko napajanje U ovom slučaju CCM-1610 je master celog sistema Modul komutatora komunikacije u tom trenutku automatski prebacuje komunikaciju sa MIS ndash PDR221 na CCM-1610 ndash PDR221 Tada KKC pristupa direktno komandno-kontrolnom modulu CCM-1610

Potpuno nezavisno od ova dva slučaja RS485 komunikacije se odvija uvek na isti način Ovim tipom komunikacije se očitavaju inteligntni senzori temperature i podaci iz IPA-ATMOD Temepraturni senzori i IPA-ATMOD imaju svoju adresu u okviru MODBUS komunikacoinog protokola Master u ovoj komunikaciji je CCM-1610

ETHERNET komunikacija postoji samo u prvom slučaju i to između CCM-1610 i industrijskog računara unutar MIS Prikupljanje informacija o stanju digitalnih ulaza

Da bi se obezbedila konzistentnost u prikupljanju informacija i u trenutku kada TS ostane bez napajanja na ulaznom klemarniku KKO pored klema određenih za digitalne ulaze postoje i kleme na kojima KKO prosleđuje pomoćni napon 220 Vac iz sopstvenog invertora Time je obezbeđeno postojanje komandnog napona za pomoćne kontakte o stanjima digitalnih ulaza u svakom trenutku

Šema vezivanja DCAC invertora unutar KKO MKS 20 prikazana je na slici 8

Slika 8 Šema vezivanja DCAC invertora unutar KKO MKS 20

Svi digitalni (onoff) ulazi su definisani u odnosu na jedan zajednički kraj (N-i) koji predstavlja nulu pomoćnog napajanja izlaza iz invertora (osim ulaza za detekciju uključenja uličnog svetla koji ima sopstveni nezavisni komandni fazni napon i neutralni provodnik) Komandu dobijaju od

12

kontakta izvan KKO a koji se napaja iz kleme KKO koja predstavlja pomoćnu fazu (L-i) izlaza iz invertora

Za svaku ulaznu onoff informaciju postoji odgovarajući pomoćni rele koji ima ulogu galvanskog odvajanja komandnog AC napona od 12Vdc napona napajanja unutar KKO Ulaz svakog pomoćnog relea je pobudni napon nominalnog napona 230 Vac a izlaz je NO kontakt koji pobuđuje odgovarajući ulaz komandno-kontrolnog modula CCM-1610 kada se na pobudnom namotu pojavi komandni napon Mapiranje ulaza CCM-1610 u odnosu na digitalne ulaze dato je u Tabeli I Ulazne onoff informacije u CCM-1610 a koje se ne pojavljuju na klemarnicima KKO već su lokalnog karaktera su preklopka za daljinsko upravljanje u položaju lokalno i gubitak napajanja ormara Ove informacije se pojavljaju na ulazima CCM-1610 DI1 i DI3 respektivno

Tabela I Raspored klema na klemarniku KKO MKS 20

Redni broj kleme

Uloga Veza prema CCM-1610

1 12V (MIS) 2 GND (MIS) 3 RXD232 (MIS) 4 TXD232 (MIS) 5 12V (napajanje za temperaturni senzor) 6 GND (napajanje za temperaturni senzor) 7 B - RS485 (komunikacija sa temepraturnim senzorom) 8 A - RS485 (komunikacija sa temepraturnim senzorom) 9 Radni kontakt za uključenje sklopke uličnog svetla

DO1 na CCM-1610 10 Srednji kraj kontakta za uklj sklopke uličnog svetla 11 Isključenje sklopke-rastavljača izvoda 1 DO2 na CCM-1610 12 Isključenje sklopke-rastavljača izvoda 2 DO3 na CCM-1610 13 Isključenje sklopke-rastavljača izvoda 3 DO4 na CCM-1610 14 Isključenje sklopke-rastavljača ET1 DO5 na CCM-1610 15 Isključenje sklopke-rastavljača ET2 DO6 na CCM-1610 16 L-i pomoćna faza iz invertora 17 N-i pomoćna nula iz invertora 18 Ulično svetlo uključeno - neutralni provodnik

DI4 na CCM-1610 19 Ulično svetlo uključeno - fazni provodnik 20 Vrata objekta otvorena DI5 na CCM-1610 21 Sklopka-rastavljač izvoda 1 otvorena DI6 na CCM-1610 22 Sklopka-rastavljač izvoda 2 otvorena DI7 na CCM-1610 23 Sklopka-rastavljač izvoda 3 otvorena DI8 na CCM-1610 24 Sklopka-rastavljač ET1 otvorena DI9 na CCM-1610 25 Buholc ET1 alarm DI10 na CCM-1610 26 Kontaktni termometar ET1 alarm DI11 na CCM-1610 27 Sklopka-rastavljač ET1 nalog za isključenje DI12 na CCM-1610 28 Sklopka-rastavljač ET2 otvorena DI13 na CCM-1610 29 Buholc ET2 alarm DI14 na CCM-1610 30 Kontaktni termometar ET2 alarm DI15 na CCM-1610 31 Sklopka-rastavljač ET2 nalog za isključenje DI16 na CCM-1610 32 L1 napajanje KKO 33 L2 napajanje KKO 34 L3 napajanje KKO 35 N napajanje KKO 36 PE uzemljenje KKO

13

Upravljanje komandnim izlazima KKO

Svi komandni izlazi KKO su kontakti pomoćnih relea definisani za nominalni napon prekidanja od 230 Vac Komandni napon na određenoj klemi se ostvaruje od pomoćne faze L-i preko odgovarajućeg kontakta pomoćnog relea a u odnosu na pomoćnu nulu invertora N-i (osim za komandovanje uključenjaisključenja uličnog svetla gde je primenjen beznaponski kontakt prethodno pomenutih karakteristika) Pomoćni releji imaju funkciju galvanskog odvajanja 12 Vdc komandnog napona od CCM-1610 kontakata od 230Vac komandnog napona u krugu TS

Komandni DC napon iz komandnog kruga CCM-1610 modula može se isključiti

odgovarajućim grebenastim prekidačem i time onemogućiti da KKO ima komandnu funkciju nad TS Prekidač se nalazi na prednjim vratima KKO Pomoćni kontakti ovog prekidača se vode na odgovarajuće ulaze CCM-1610 čime se obezbeđuje informacija da li je preklopka za daljinsko upravljanje u položaju lokalno ili daljinski

Mapiranje izlaza CCM-1610 u odnosu na komandne izlaze klemarnika KKO MKS 20 dat je takođe u Tabeli I Šema veze digatalnih ulaza digitalnih izlaza KKO MKS 20 i upravljačka šema vezivanja ormara sa lokalnom automatikom u TS date su na slikama 9-11 respektivno

Slika 9 Šema veze digatalnih ulaza KKO MKS 20

14

Slika 10 Šema veze digatalnih izlaza KKO MKS 20

Slika 11 Upravljačka šema vezivanja KKO MKS 20 sa lokalnom automatikom

15

Tabela II Tehničke karakteristike KKO MKS 20

Napon napajanja 3x230 V AC Potrošnja 20W tipično 60W maksimalno Bezbedonosni standardi UL508 UL60950-1 TUV EN60590-1 NEC klase 2 EMI standardi EN55011 EN55022 EN61204-3 klasa B Autonomija Akumulator 12V18Ah autonomija do 10 časova Ulazi 13 izolovanih digitalnih ulaza 230 V AC Izlazi 6 relejnih digitalnih izlaza 230 V AC 10A Komunikacije - RS485 podržan MODBUS protokol brzina do 115200

Kbps standardno 9600 bps - Ethernet 8023 10100 Mbps - PDR221 radio komunikacija snaga predaje 2W max

Radna temperatura -10~+60degC Radna vlažnost 20~90 RH Dimenzije 500x700x250 (š x v x d)

Praktična realizacija KKO MKS 20

U skladu sa projektovanim tehničkim rešenjem za KKO MKS 20 izvršena je i praktična realizacija ovog KKO Izgled KKO MKS 20 prikazan je na slici 12


16

Instaliranje opreme na poziciji digipitera Kada je potrebno poboljšanje kvaliteta komunikacionih veza između udaljenih stanica i centralnog servera kao i između samih udaljenih stanica a posebno kada se za komunikaciju koristi radio veza na pojedinim strateški bitnim tačkama instaliraju se odgovarajući informaciono-komunikacioni centri U komunikacionom smislu onu preuzimaju i ulogu digipitera ali su im mogućnosti neuporedivo veće Izgled digipitera postavljenog na Elektronskom fakultetu u Nišu prikazan je na slici 13 U prikazanom slučaju informacioni deo sistema predstavlja eksterni desk top računar ali se umesto njega može koristiti industrijski računar koji bi bio smešten u istom ormaru Kao što se sa slike može uočiti i ovaj sistem je projektovan tako da ima određenu autonomiju u slučaju nestanka napajanja tako da su i kod njega primenjeni IPA-ATMOD i akumulator

Slika 13 Izgled digipitera instaliranog na krovu Elektronskog fakulteta u Nišu

Centralni server Kao centralni server može se iskoristiti praktično bilo koji računar ili se grupa računara može konfigurisati tako da radi po principima Grid Computing-a u kom smislu im se mogu značajno poboljšati performanse U slučajevima kada se zahteva velika pouzdanost u radu sistema kao što je ovde slučaj preporučuje se nabavka ozbiljnih servera uz obavezne izvore besprekidnog napajanja sa autonomijom od najmanje nekoliko sati Na slikama 14 i 15 prikazano je tehničko rešenje koje je kao laboratorijski prototip servera za prikupljanje podataka sa udaljenih stanica testirano u laboratorijama Elektronskog fakulteta u Nišu Kroz tehnike Grid Computing-a testirane su maksimalne performanse grupe starih PENTIUM III računara Na slici 16 prikazan je desk top računar koji takođe može da služi kao server i koji se takođe nalazi na Elektronskom fakultetu u Nišu dok je na slici 17 prikazan server sa sistemom besprekidnog napajanja koji se nalazi u IRC Alfatec i koji je takođe testiran u toku realizacije projekta

17

Slike 14 i 15 Laboratorijski prototip servera za prikupljanje podataka sa udaljenih MIS (MKS)

18

Slika 16 Desk top računar kao server za prikupljanje podataka sa udaljenih MIS (MKS)

Slika 17 Server za prikupljanje podataka sa udaljenih MIS (MKS) u IRC Alfatec Niš (Eight core Intel I7 core gt20 GHz 4GB RAM N Vidia 9800 GT HD 2TB

Switch router UPS VoIP telephone exchange) Projektovanje softvera koji objedinjuju merne i komandno-kontrolne funkcije

Projektovanje softvera koji objedinjuju merne i komandno-kontrolne funkcije nije nimalo jednostavan zadatak jer se pred ove softvere postavljaju veoma složeni tehnički zahtevi

Naime kada je reč o komandno-kontrolnim funkcijama sistema misli se najpre na odgovarajuće SCADA aplikacije tj na nadzor i centralizovano upravljanje svim rasklopnim elementima na srednjenaponskoj distributivnoj mreži Ovakve instalacije postoje obično u dispečerskim centrima elektrodistribucija gde je obezbeđeno dvadesetčetvoročasovno dežurstvo

19

dispečera koji prate rad sistema i vrše potrebne manipulacije pri pojavi bilo kog neregularnog stanja Za potrebe prikazanog sistema realizatori istraživanja su razvili okruženje za dizajniranje SCADA aplikacija koja omogućava jednostavno prilagođavanje zahtevima korisnika Aplikacija koja je za potrebe ovog sistema dizajnirana (Slike 18 i 19) omogućava preuzimanje svih podataka i centralizovano upravljanje komandno-kontrolnim modulima u udaljenim stanicama

Slika 18 Prikaz TS 1004 kV na GIS podlozi

Slika 19 Prikaz jednopolne šeme za praćenje rada i upravljanje TS 1004 kV sa jednim ET

Pored mogućnosti upravljanja radom TS 1004 kV sa centralnog servera na kojem je bio instaliran prototip SCADA aplikacije paralelan pristup sistemu može imati i veći broj ovlašćenih lica koji zavisno od ovlašćenja koja im se dodeljuju mogu imati mogućnost praćenja rada TS

20

pristupa mernim podacima ili čak i upravljanja radom TS Pri tome sva logovanja ovakvog tipa ostaju zabeležena tako da se pouzdano može pratiti svako preuzimanje podataka ili izdata komanda

Ostale prednosti prikazanog tehničkog rešenja

Pored ove velike prednosti prikazanog tehničkog rešenja mnogim zainteresovanim korisnicima je demonstrirano da prototip sistema centralizovanog upravljanja TS 1004 kV ima i čitav niz drugih prednosti u odnosu na sva tehnička rešenja dostupna na tržištu od kojih su najznačajnije

‐ Podržava sve vidove komunikacija (digitalni radio modemi Wi-Fi Dial-Up ADSL EDGE 3G GSMGPRS fiberoptic itd)

‐ Postoji mogućnost korišćenja različitih komunikacionih kanala (redundantnost u slučaju otkaza jednog tj veća pouzdanost sistema)

‐ Omogućava prenos svih relevantnih podataka u odgovarajući dispečerski centar (DC) ili centar za prikupljanje podataka tj praćenje rada sistema i daljinsko upravljanje (gotovo da nema sistema na tržištu koji omogućavaju sva merenja i sve informacije o radu udaljenih stanica kao što ih pruža ovaj sistem Na taj način on ostvaruje dodatne uštede u održavanju i u povećanju energetske efikasnosti)

‐ Omogućava jednostavno proširenje i dodavanje funkcije video nadzora ‐ Omogućava daljinsku promenu konfiguracije i scenarija upravljanja iz DC-a ‐ Pruža mogućnost formiranja VPN-a bez dodatnih servera ‐ Omogućava uvođenje dodatne inteligencije u sistem upravljanja (učenje na bazi dogadjaja

koji su se već odigrali Time se mogućnost pojave nepravilnog rada drastično redukuje produžava se vek instalirane opreme i prave dodatne uštede)

‐ Omogućava hronološku registraciju događaja i pruža kompletan uvid u rad celog sistema ‐ Omogućava automatsko generisanje izveštaja ‐ Omogućava obaveštavanja o bilo kojoj nepravilnosti u radu sistema slanjem SMS poruka ‐ Omogućava komandovanje putem SMS-a u slučaju potrebe ‐ Pruža mogućnost povezivanja sa drugim sistemima (mogućnost integracije sa svim

inteligentnim uređajima koji komuniciraju preko standardnih protokola) ‐ U slučaju prekida komunikacije sa DC-om postoji mogućnost lokalnog upravljanja

određenim brojem logički povezanih TS ‐ Sistem poseduje modularnost i lako se širi njegova funkcionalnost ‐ Može lako postati deo složenihjih sistema koji bi se stavili na raspolaganje većem broju

korisnika (u tom slučaju značajno pada cena instalacije opreme po mestu) ‐ Primena standarda u oblasti enkripcije (AES) i zaštite podataka (RSA) ‐ Monitoring svih pristupnih tačaka (računara) u mreži i kontrola saobraćaja kroz mrežu ‐ Primenjena koncepcija je deo inteligentnih mreža budućnosti (Smart Grid) ‐ Kompletna koncepcija je u potpunosti u skladu sa najnovijom Strategijom naučnog i

tehnološkog razvoja Republike Srbije u periodu od 2010 do 2015 godine (predložena koncepcija u potpunosti pokriva najveći broj prioritetnih tema u oblasti energetike i energetske efikasnosti zaštite životne sredine informaciono-komunikacionih tehnologija)

Primeri ugradnje

Na slikama 20-23 prikazani su primeri ugradnje različitih merno-kontrolnih sistema kao udaljenih stanica Ugradnja je izvršena u toku juna i jula 2009 godine

21

Slika 20 Izgled opreme instalirane u TS 4 Juli 2

22

Slika 21 Izgled opreme instalirane u TS Kotorska tržnica

Slika 22 Izgled opreme instalirane u TS Nikola Tesla 2

23

Slika 23 Izgled opreme instalirane u TS Sinđelićevo igralište

bull bullbullbull bull

nPMBPEQHO APYWTBO 3A AMCTPMSY-MJY bull bullbull bull bull bullbull II~ bullbullEJ1EKTPWiHE EHEPrMJE bull- bullbulllyrOHCTOK AOO

18000 Hli1w 5yneBap AP 30paHa TgtIi1Hf]Ii1f1a 46a Ten 018518-500 518-550 lttgtaKc 0184533-315

wwwjugoistokcom

MHmJhE1bE 0 llPOTOTHllY llPOH3BO)1A

Ha3HB npOTOTHna npOH3BOAa CI1CTeM ueHrpaJII130BaHOr yrrpaBJbalha llI1CTPI16YUiBHI1M TPaHCltpopMaTOpCKI1M CTaHI1uaMa 1004 kV

KOHuerrlUfja yrrpaBJbafba CpellfbeHarrOHCKOM Mpe)f(OM 3a KOJY ce orrpelleJII1JIa E)] JyrOI1CTOK rrOllpa3YMeBa

yrrpaBJbalhe paCKJIOrrHOM orrpeMOM y TC 1004 kV Ha CpelllheM HarroHY rrpI1KyrrJbafbe Pa3HOPOllHlfX I1HltpopMaUI1ja 0 CTaTYCY Mpe)f(e (HarrOHI1 CTPYJe TeMrrepaType CTaTYC paCKJIOrrHe orrpeMe rrOllaUI1 0 rrOTJ)OlIIfbI1) yrrpaBJbafbe ollpel)emIM ypel)ajI1Ma Ha HHCKOM HarroHY (ymflIHo CBeTJIO)

Y CKJIorry peaJII13aUHje OBor rrpojeKTa I1CTpa)f(I1BaqKH TI1M EJIeKTJ)oHcKor ltpaKYJITeTa y HI1lIIY EJIeKTJ)OTeXHI1QKOr HHcTwryra HHKOJIa TecJIa Eeorpall 11 HCTPa)f(I1BaQKO-pa3BojHor ueHTPa Alfatec HI1lII je Pa3BI10 HOBe TeXHOJIOmje Koje oMorynaBajy rrocTojafbe Bener 6poja ueHTapa y CI1CTeMY KopHlIInefbe BI1lIIeKOMYHI1KaUI1OHI1X 11 BI1lIIerrpOTOKOJIHI1X TeXHI1Ka 11 I1HTepOrrepa6HJIHOCT H3Mel)y BeJII1KOr 6poja CI1CTeMa lIITO cy 11 6I1JII1 jellHI1 Oll OCHOBHlfX UI1JbeBa rrpojeKTa )]eMoHCTpI1paHO je lla ce jellaH lleo orrpeMe KOjHM 611 ce yrrpaBJbaJIO paCKJIOrrHOM orrpeMOM y TC 1004 kV Ha CpellfbeM HarroHY MO)f(e rrOCTaBI1TI1 je y llI1crreQepCKOM ueHTPY aJII1 lla ce CBI1 rrOllaUI1 0 rrOTJ)OlIIfbI1 eJIeKTJ)I1QHe eHepnlje MOry rrpe6aUHTI1 y yrrpaBHy 3rpally (HeonxoOHo jeOuHo nocmojaRJe uHmepHem WlU uHmpaHem KOMYHuKaluje) rlle 611 ce BeneM 6pojy KOpHCHI1Ka oMorynHo aYTopI130BaH rrpI1cryrr OBI1M rrOllaUI1Ma

Y TOKY rrpo6Hor KopHlIInefba OBor CI1CTeMa Ha orpaHI1QeHOM 6pojy JIOKaUI1ja oBaj CI1CTeM rrOKa3aO je cBoje BeJII1Ke rrpellHOCTI1 Kao H IJYHY ltPYHKUI10HaJIHOCT Koja je 3aXTeBaHa Oll CTpaHe E)] JyrOI1CTOK MHlIIJbefba CMO lla oBaj CHCTeM Tpe6a llOBeCTH llO HI1BOa ltpI1HaJIHOr rrp0I13BOlla jep ce ne fberOBOM rrpHMeHOM 3HaTHO rr060JblIIaTI1 eltpHKacHocT yrrpaBJbafba llHcTPI16YTHBHOM Mpe)f(OM

DBO MHlIIJbefbe ce llaje y CBpxy BepI1ltpI1KaUHje pe3YJITaTa HCTpa)f(I1Balha OCTBapeHlfX Ha rrpojeKTI1Ma MI1HI1CTapCTBa 3a HayKy 11 TeXHOJIOlIIKI1 pa3BOj

IIpellcellHHK TeXHI1QKOr CaBeTa -=Ea~ slVrOI1CTOK HHlII

-------- - -- ------

HACTABHO-HAyqHOM BEliY EJIEKTPOHCKOr ltlgtAKYJITETA Y HIIIIIY

Ha OCHOBY L(OCTaBJbeHOr MaTepHjana Y CKJIaL(Y ca 0L(peL(6aMa IJpa6UlHUKa 0 nocmynxy U HattUHY 6peOH06aJ-ba U K6aHlnUma6HOM UCKa3U6aJ-bY HayttHOUCmpaJICUeattKUX pe3Yflmama UCmpaJICUeatta KOjH je L(OHeO HaUHOHanHH CaBeT 3a HaYLIHH H TeXHOJIOWKH pa3Boj Peny6JIHKe Cp6Hje

(ltltCJIY)K6eHH rJIaCHHK PCraquo 6p 382008) peueH3eHT L(P AJIeKCaHL(ap JaI-bHn oueHHO je L(a cy HcoYfheHH YCJIOBI1 3a npl13Halbe cBojCTBa TeXHW-IKOr pewelba cJIeL(eneM pe3YJITaTY HaYlJHoshy

HCTpa)KHBaLfKOr paL(a

Ha3HB CHcTeM ueHTpanH30BaHor ynpaBJhalba L(I1CTPH6YTHBHHM TpaHccentopMaTopcKHM CTaHHuaMa

1004 kV (CUYL(TC)

AYTOPH llpocent L(P 30paH CTajHn L(IillJI eJI I1H)K MHJIaH KOUl1n L(I1nJI eJI I1H)K L(anH60p HHKOJIl1n L(Hnn

eJI I1H)K llpocent L(P L(paraH Tacl1n L(l1nJI eJI HH)K MapKo TacHn en Tex

KaTerOpHja TeXHHqlWr pemelha M82 HHL(YCrpHjCKH npoToTHn

OEPA3JIOJKElhE

llpeL(JlOJKeHO pernelhe ypageHo je Y OKBHPY npojeKTa

laquoYHanpeDelbe nepIDopMaHcH MepHo-IIHIDopMaUHoHHx CHCTeMa (MHC) L(OL(aBafheM IDYHKUHja

HaL(30pa KOHTpOJIe 11 ynpaBJbalba Ha L(aJhI1HY (eB 6p 951-01-000652008-11120)gtgt

llpeL(J10JKeHO pernelhe cy peaJ1H30BaJ1H I1crpa)KHBaLIKo-pa3Boj HH ueHTap ALFATEC Hl1w H

EJIeKTpOHcKH centaKYJITeT y HHWY

06J1aCT Ha KOjy ce TeXHHqKO pernelhe O[HOCH je YnpaBJbalbe CHCTeMHMa

llpo6J1eM KOjH ce TeXHHqKHM pemelheM pemaBa

UeHrpanH30BaHo ynpaBJbalbe 06jeKTI1Ma HH)KHX xHjepapxHjcKHx HHBoa y L(HCrpH6YTHBHOj Mpe)KH

3a p33JII1KY OL( L(I1CrpI16YTHBHe Mpe)l(e 110 H 35 kV HanOHCKor HI1BOa KojHMa ce ynpaBJba

CTaHL(apllHHM SCADA CI1CTeMHMa Mpe)Ka 10 kV HanOHCKor HI1BOa je y npHHUHny HeoncepBa6HJIHa H HeKoHrpOJIa6HJIHa 360r BeJIHKOr 6poja 06jeKaTa y Mpe)Kl1 Kao H orpoMHor

6poja HHcentopMaUHja Koje je nOTpe6Ho cl1MYJITaHO 06pa1)HBaTI1 360r Tora je ynpaBJbalbe OBI1M

06jeKTHMa yrnaBHoM JIOKanHO I1nl1 o6YXBaTa caMO Mafhl1 6poj 06jeKaTa llpoToTl1n CI1CTeMa 3a

ueHrpanHo ynpaBJbalbe L(HCTPH6YTI1BHHM CTaHl1uaMa npeBa3l1JI3311 oBaj np06neM npl1MeHOM KOHuenTa Bl1wecentYHKUl1oHanHHx HHcentopMaUHoHHx ueHTapa

- -

CTalhe pemeHOCTIf TOr np06JIeMa y cBery

YrrpaBJbaIhe [(I1CIpI16YHIBHI1M IpaHCltpopMaTOpCIGIM CTaHI1uaMa HarrOHCKor HI1BOa 10104 kY Y

cTaH[(ap[(Hoj [(I1CIpI16YTI1BHOj rrpaKCI1 Bpll1I1 ce yrJIaBHOM rrpeMa HanOHCKOM HI1BOY eJIeMeHaTa y

TpaHcltpopMaTopcKoj CTaHI1UI1 YrrpaBJbafbe cpe[(fbeHarrOHCIGIM rrocTpojefbeM (10 I1Jlli 20 kY) Bpll1I1

ce rrYTeM KOMaH[(HI1X ypeljaja KOjI1 cy yrnaBHoM [(I1peKTHO rrOBe3aHI1 ca paCKJIOrrHOM orrpeMOM

rrYTeM proprietary type rrpOTOKOJIa cBojCTBeHI1X o[(pel)eHI1M rrp0I13BoljaqHMa orrpeMe Kao UITO cy

KOMaH[(HI1 Mo[(ymr KOjI1 ce I1crropyqyjy y3 Ring Main Unit rrOcIpojefba - (Hrrp Easyergy

Scheinder) CTaH[(ap[(I130BaHI1 rrpOTOKOJI THrra IEC 61850 KOjI1 ce U1I1POKO rrpHMefbyje y

06jeKTHMa BI1IlIer HarrOHCKor HI1BOa HI1je [(eltpI1HI1CaH 3a [(I1CIpI16YTI1BHe CTaHI1ue

Ca [(pyre cIpaHe yrrpaBJbafbe HI1CKOHarrOHCIGIM [(eJIOM IpaHcltpopMaTopcKe CTaHHue Be3aHO je 3a

OrpaHI1qeHI1 cKyrr eJIeMeHaTa KOjI1 06yxBaTa yrnaBHoM rJIaBHI1 HI1CKOHarrOHCKI1 rrpeKH[(aQ Kao I1

rrpeKH[(aQ 6rroKa YJII1QHOr OCBeTJbefba KOHuerrT UeHIpaJII130BaHOr yrrpaBJbafba ueJIOKyrrHoM

[(I1CIpI16YTI1BHO MpeJKOM CBI1X HarrOHCKI1X HHBoa y ltpa3I1 je pa3Boja rrYTeM KOHuerrTa Smart

MpeJKa Kao I1 I1HTerpaUI1je Distribution Management System ltPYHKUI1ja ca SCADA CHCTeMI1Ma

ca je[(He I1 advanced meter infrastructure (AMI) CI1CTeMHMa ca [(pyre cIpaHe [(I1CIpI16YTHBHe

Mpe)Ke

CymTHHa TeXHHIKOr pernelha

CI1CTeM UeHIpaJIH30BaHOr yrrpaBJbafba [(I1CTPH6YTI1BHI1M IpaHcltpopMaTOpCIGIM CTaHI1UaMa ce

cacTojH I13 UeHIpaJIHOr cepBepa ca o[(roBapajynoM cOltpTBePCKOM arrJIHKaUI1joM I1 y[(aJbeHI1X

CTaHHua (MepHo-KOHTPOJIHI1X CI1CTeMa) Koje ce I1HCTaJII1pajy y ZJTC 10104 kY Y cJIyQajy rroIpe6e

Ha rroje[(I1HHM TaQKaMa Koje cy cIpaTelllKI1 6I1THe 3a rr060Jblllafbe KBaJII1TeTa KOMYHI1KaUHOHHX

Be3a I13Meljy y[(aJbeHI1X CTaHI1ua I1 ueHTpaJIHOr cepBepa Kao I1 I13Meljy CaMI1X y[(aJbeHI1X CTaHHua

I1HCTaJII1pajy ce o[(roBapajynI1 I1Hltp0pMaUI10HO-KoMYHHKaUI10HH UeHIpI1 KOjH rrope[( Tora lllTO

I1Majy ltPYHKUI1je [(I1fI1rrHTepa HMajy MorynHocT rrpanefba I1 MeMopHcafba KOMrrJIeTHe KOMYHI1KaUI1Je KOJa ce o[(BI1Ja rrpeKo fbI1X

TIope[( ltPYHKUI1je [(aJbI1HCKor yrrpaBJbafba paCKrrorrHOM orrpeMOM y TC 10104 kY ([(0 5 rrpeKH[(aQa

I1JII1 paCTaBJbaQa CHare) CUY ZJTC oMorynaBa I1 yrrpaBJbafbe jaBHI1M OCBeTJbefbeM Mepefbe CBI1X

rrapaMeTapa rrOIpOlllfbe eJIeKTpHQHe eHepmj e rrpeY3eTe rrpeKO [(Ba HI1CKOHarrOHCKa eHepreTCKa

I13Bo[(a Mepefbe TeMrrepaTypa yHyTap I1 BaH aTC [(eTeKUI1jy YJIaCKa y 06jeKaT I1 MOJKe CJIYJKI1TH

Kao pe3epBHI1 CI1CTeM 3alllTI1Te eHepreTCIGIX IpaHcltpopMaTopa

KapaKTepHCTHKe npHMeHe OCTBapeHor TeXHHIKOr pernelha cy CJIellene

CUY aTC je rrpBeHCTBeHO HaMefbeH rrpe[(Y3eillrMa 3a [(HCTPH6yuI1jy eJIeKIpI1QHe eHeprI1je

CI1CTeM oMorynaBa UeHTpaJIH30BaHO rrpanefbe I1 yrrpaBJbafbe pa[(OM Pa3JIHQI1TI1X aTC 10104 kY y

UHJbY eltpHKaCHI1j er yrrpaBJbafba I1 KopHlllnefba [(I1cIpH6YTI1BHe MpeJKe

UeHTpaJII130BaHO yrrpaBJbafbe [(I1cTpI16YTI1BHOM Mpe)KOM 06aBJba ce rrpeKO cJIe[(eillrx Mo[(yrra

YOLTNAR management

peKoHltpI1rypaUI1ja MpeJKe

pecTaypaUI1ja MpeJKe HaKOH rropeMenaja

--==~=-=-=-==-===========----------=---==--

I1open nHpeKTHHX YllITena En Koje npHMefbyjy OBaKBe CHCTeMe oCTBapyjy H BeOMa 3HalajHe

HHnHpeKTHe KOPHCTH (noY3naHocT y pany CHCTeMa CMafbefbe 6poja npeKHna y pany nTC

3anOBOJbCTBO KOpHCHHKa ycrryra nOBenafbe CTeneHa 3allITHTe onpeMe CMaIhefbe rrpocpeCHOHaJIHOr

pH3HKa CMafbefbe npeMHja oCHrypafba HTn)

nerrOBH CHCTeMa Mory HailH npHMeHy H y npojeKTHMa nOBenafba eHepreTCKe ecpHKaCHOCTH y

HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK

Ha OCHOBY HaBeneHor Kao peueH3eHT ouefbyjeM na pe3yrrTaT Ha)lHOHCTpa)KHBalKOr pana non

Ha3HBOM CMCTeM lleHTpaJIM30BaHor yrrpaBJbafba AMCTPM6YTMBHHM TpaHCltpopMaTopCKMM

CTaHHllaMa 1004 kV npencTaBJba Ha)lHH pe3ymaT KOjH rropen cTp)lHe KOMnOHeHTe rrpylKa

OpHrHHaJIHH HaYlHOHCTpalKHBalKH nonpHHoc H no BalKenHM KpHTepHj)MHMa MOlKe na ce cBpcTa y KaTeropHjy M82 - MHA)ICTPMjCKM rrpoToTMrr

AP AJIeKCaHAap JafbHh AOlleHT

ltDaKYJITeT TeXHMQKMX HaYKa HOBM CaA

Y HOBOM Cany 12042010 rO)(HHe

YHVlBep3V1TeT y HVlwy EneKTpoHcKVI cpaKynTeT HVlw HayLJ HO HaCTaBHO Bene

MHWJbetbe 0 HcnYtbeHOCTH YCJlOBa 3a npH3HaJbe CBojcTBa TeXHHLJKOr pewetba nOA

Ha3HBOM

C UCTeM ueHTpaJlU30BaHOr ynpaBJbalha )]HCTpu6YTUBHUM

TpaHcltigtopMaTopCKUM cTaHuuaMa 1004 kV

AYTOPH

npOCp ))P 30paH CTajVln ))Vlnn en VlH)I( MVlnaH KOUVln ))Vlnn en VlH)I( nanVl60p HVlKonVlIi ))Vlnn en VlH)I( npocp AP nparaH TacVlIi ))Vlnn en VlH)I( MapKo TacVln en Tex

OnHC CHCTeMa

CI1CTeM ueHTpanVl30BaHor ynpaBJbaJ-ba ))VlCTPVl6YTVlBHVlM TpaHccpopMaTopcKVlM CTaHVluaMa 1004 kY pa3BVljeH je 3a nOTpe6e ueHTpanVl30BaHor npaneJ-ba VI ynpaBJbaJ-ba p3AOM ))VlCTPVl6YTVlBHVlX TpaHccpopMaTopcKVlX CTaHVI ua 1004 kY y eneKTpo))VlCTPVl6YTVlBHVlM npe))Y3enVlMa (En) Ma))a je J-bVlXOBa npVlMeHa Morylia VI 3a cTaHVlIW HanOHCKor HVlBoa 2004 kY CVlcTeM o6je))l1J-byje CPYHKUl1je ))3JbVlHCKOr ynpaBJbaJ-ba pacKnonHoM onpeMoM VI ))3JbVlHCKOr npeY3V1MaJ-ba no))aTaKa 0 nOTpOWJ-b11 eneKTpl1YHe eHeprVlje TaKO ))a oMorynaBa peWaBaJ-be ))Ba npVlopVlTeTHa npo6neMa Koje I1Majy En (ry6V1UI1 eneKTpVlLJHe eHeprVlje VI OlCTeMVI ))aJbVlHCKOr ynpaBJbaJ-ba) CVlcTeM I1Ma VI ))o))aTHe npe))HoCTI1 Koje KOPVlCHI1UVlMa oMorynaBajy CMaJ-beJ-be TpowKoBa o))p)l(aBaJ-ba nTC VI npY)l(ajy CBe napaMeTpe 3a nporHo3Y nOTpOWJ-be eneKTpl1YHe eHeprVlJe

OCHOBHVI eneMeHTVI OBor CVlCTeMa cy

l CI1CTeM HanajaJ-ba KKO

2 KOMYHVlKaUY1ja VI Y1HTepaKUl1ja ca MVlC

3 npVlKynJbaJ-be VlHcpopMaUl1ja ca ))Y1rVlTanHY1X yna3a

4 YnpaBJbal-be KOMaH))HVlM Vl3na3V1Ma KKO

rpa))I1BHe KOMnOHeHTe KKO cy yna3HoY13n33HI1 KneMapHY1K aYToMaTcKVI oCl1rypaYI1 rpe6eHacTI1 npeKI1))aY Tpocpa3HI1 H30naUVlOHH TpaHccpopMaTop Mo))yn Tpocpa3Hor ))VlO))Hor VlCnpaBJbaYa ACDC l1HBepTOp DCAC VlHBepTop Mo))yn KOMYTaTopa KOMYHY1KaUVlje VI H30naUHOHor Har13jaJ-ba PDR221 KOMaH))Ho-KoHTpOnHI1

MOLyn CCM 1610 I1HTenl1reHTHI1 nyl-bay aKyMynaTopa ca MI1HI1 TeneMeTpl1JcKI1M MOLynoM IPA-ATMOD aKYMynaTop nOMOnHa penea

OCHOBHI1 3aLaTaK Koje KOMaHLHO-KOHTpOJI H1-1 OpMapl1 (KKO) Tpe6a La 3aLOBOJbe cy OCTBapl1Bal-be KOMYHI1KaUl1je 113MeDY Ll1cneyepCKI1X ueHTapa OLHOCHO ueHTapa 3a npl1KynJbal-be nOLaTaKa ca pa3nl1Yl1Tl1M Tl1nOBI1Ma MepHO-I1HcpopMaul1oHI1X CI1CTeMa (MVlC) paL11 pa3MeHe I1HcpopMaUl1ja 0 nOTpOWl-b11 eneKTpl1YHe eHepnIje TC 1004 kV npl1KynJbal-be onoff I1HcpopMaUl1ja ca KOHTaKaTa penejHe 3aWTl1Te TpaHccpopMaTopa npl1KynJbal-be onoff I1HcpopMaul1ja 0 OTBopeHI-1M BpaTI1Ma TpaHccpopMaTopcKor nOJba napanenHo ynpaIUbal-be penejHoM 3aWTI1TOM CKnonKaMa 3a YKJbyyel-be YJlI-1YHOr OCBeTJbel-ba TaKol)e KKO npl1KynJba 11 KBanl1TaTI1BHe I1HCPOpMaUl1je nonyT TeMenepaType yHyTap 11 113BaH TC nOMOny I1HTeJll1reHTHI1X ceH30pa 3a Mepel-be TeMnepaType

HaBeLeHI1 CJ1CTeM je KOHUl1nl1paH YBa)(aBajynl1 CBe 3aXTeBe MOLynapHe KOHCTpYKUl1je I1HTepOnepa6l1nHOCTl1 11 onWTe CPYHKUl1oHanHOCTI1 Koje HaMeny HanpeLHe LJ1cTpI-16YTI-1BHe Mpe)(e ApXI1TeKTypa OBor CI1CTeMa Kao 11 oCBojeHa TeXHI1YKa pewel-ba oMorynaBajy ecpl1KaCHO 11 nOY3LaHO ynpaBJbal-be BenJ1KJ1M 6pojeM eJleMeHaTa y Ll1cTpI16YTl1BHOj Mpe)(l1

CXOLHO HaBeLeHOM 06pa3nO)(eI-bY MI-1WJbeHgta caM La ce TeXHI1YKO peweHgte CHCTeM

ueHTp3J1H30B3Hor ynp3BJb31b3 LHCTPHOYTHBHHM TP3HCljgtOPM3TOPCKUM CT3HUU3M3

1004 kV MO)(e KnaCl1cpl1KOBaTI1 Kao M82 - VlHLlYCTPJ1jCKJ1 npOTOTl1n

~~L0~ fTpoCP p Jby6l1wa BY4KOBI1V shy

ltlgtaKYJlTeT 3aWTI1Te Ha paLy y Hl1wy

YH~BEP3~TET Y HHWY EllEKTPOHCKH ltlgtAKYI1TET Y HHWY

HaCTaBHo-HayqHO Belle Epoj 0701-00510- oSt L(aHa 29042010 ro~

Ha OCHOBY lmaHa 38 CTaTYTa EJ1eKTpOHCKOr cpaKYJ1TeTa Y HHlIIY Y CKJ1a[(y ca o[(pe[(6aMa

I1paBI1J1HI1Ka 0 rrocTYIlKY 11 HaLII-IHY Bpe[(HOBafba M KBaHTI1TaBHOM HCKaJHBaI-h Y

HaYLIHOHCTpa)ltI1BaLIKHX pe3YJ1TaTa I1CTpmKI1BaQa ((CJ1Y)K6eHH fJ1aCHHK PCraquo 6p 382008) HaCTaBHO-HaYlfHO Bene EJIeKTpOHCKOr cpaKYJ1TeTa y HI1wy [(OHeJ10 je Ha CellHI1QH o[(p)KaHoj

290420 10 fOllI1He cJ1e[(ehy

OllJIYKY

1 npHxBaTa ce TeXHHqKO pernelhe no~ Ha3HBOM laquoCucTeM ueHTpaJIH30BaHor vnpaBJbalba tHlcTPH6YTHBIIHM TpaHcdJOpMaTopcl~HM

CTaHHuaMa 1004 kVraquo qHjH cy ayTopH npo(p op 30pa11 Cmlljui OUnJl ell

UHJIC M W I QfI Kouuli OUIlI eJl UHJC )1IlUOOP HUKOIUI1 OUl1Jl eJl UHJC

npofjJ op )1pllzau Tacun OUI1l eJl UHHC Mapllto Tacun ell mex

2 npH3HaTo TeXHHqKO pernelhe cna~a y KaTeropHjy M82 - I1 H)lycTpHicKH npoToTlln

3 O~JlYKY ~OCTaBHTH aYTopHMa TeXHHqKOr pernelba H apXHBH ltlgtaKYJlTeTa

06pa3JIOJKelbe

KOMHcHja peQeH3eHaTa [(OCTaBHJ1a je HacTaBHo-HaYLIHoM Beny MHIllJbefha 0

I1Crryr-neHOCTI1 YCJ10Ba 3a rrpI13Har-ne cBojCTBa TeXHI1LIKOr peIllefha rro[( HaJI1BOM laquoCUcmcH

4el1I11PW1U30(Q7I() ynpanU17bO uuclnpuoymu6111H mp(ll cq)()p 10rnopOW1 t cmGltlnlClMCl 10104 kVraquo Koje je pe3YJ1TaT HaYLIHoHCTpa)ltHBaLIKOr pa[(a y OKBI1PY rrpojeKTa laquoYllanpccNJC

ncprpOplIClNCU HCpHO-Ul-UjJOpHUlfUOHUX cucmeollCl (1110 ()O()(l6G1be_ll WYHKluja l-Iar)Jopa

KOllmpOJle u VnpCl(UbOl-ba IO rkLhUlf) (e( op 951-0-OOO)512008-J120Jraquo lmjI1 cy ayTOpI1

npo(p up 30poll Cmajun r)WVl el wnw MlIwlI [mluh (hml CN UII 71C JJolld)op HII(()JflIn awn e Ul)I( nporjJ ap pa(l1- Tacun awn el 71)1( AfaJIlo Tacun e mex

PeQeH3eHTI1 )lOQ [(P AJ1CKcaJIlap Jmbuh H JIpoCP )lp Jby6I11ua BYlKOBHh OQeHHJ1I1 cy

[(a rrpe[(J1o)KeHo TeXHHLIKO peIllefhe npe[(cTaBJba HayLIHI1 pe3yJ1TaT KOj 11 rrope[( cTpYLIHe

KOMnOHeHTe npY)Ka OpI1rI1HaJIHI1 TeopHjcKI1 H HaYQHOI1CTpa)KI1BaQKI1 [(orrpI1Hoc Y TOM

CMI1CJIY peQeH3eHTH cy rrpe[(J10)ltHJII1 HaCTaBHO-HaYLIHOM Beny EJ1eKTpOHCKOr cpaKYJ1TeTa [(a

npI1XBaTH HaBe[(eHI1 pe3YJ1TaT HaYLIHOHCTpa)KI1BaLIKOr pa[(a Kao TeXHHQKO pewefhe

Ha OCHOSY n031HHSHor MHWJbeJ-ba llsa peueH3eHTa-eKCnepTa H3 06JlaCTH TeXHH1IKOr pewelba

HaCTaSHO-HaYYHO sene je llOHeJlO OllJlYKY Kao Y llHCn03HTHsy

2

Sadržaj

Osnovni podaci o tehničkom rešenju 3

Stanje tehnike u svetu i problemi koji se rešavaju predloženim tehničkim rešenjem

5

Suština tehničkog rešenja 6

Tehnički opis sistema 7

Udaljene stanice 7

MKS 30 7

MIS-I2 sa komandno-komunikacionim ormarom KKO 20 8

Opis funkcionisanja komandno-kontrolnog ormara MKS 20 9

Sistem napajanja KKO 10

Vrste komunikacija i interakcija sa MIS 10

Prikupljanje informacija o stanju digitalnih ulaza 11

Upravljanje komandnim izalazima KKO 13

Praktična realizacija KKO MKS 20 15

Instaliranje opreme na poziciji digipitera 16

Centralni server 16

Projektovanje softvera koji objedinjuju merne i komandno-kontrolne funkcije 18

Ostale prednosti prikazanog tehničkog rešenja 20

Primeri ugradnje 20

3


















Marko Tasić el teh

















Odgovorno lice

~p S~~~~~

4

5


6



7




8





9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














3


















Marko Tasić el teh

















Odgovorno lice

~p S~~~~~

4

5


6



7




8





9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe



























Odgovorno lice

~p S~~~~~

4

5


6



7




8





9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














5


6



7




8





9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














6



7




8





9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














7




8





9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














8





9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














9









10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














10








11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














11









12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














12




Redni broj kleme





13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














13







14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














14



15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














15








16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














16




17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














17


18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














18






19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














19





20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














20














Primeri ugradnje


21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














21


22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














22



23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














23





wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe

















wwwjugoistokcom









-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














-------- - -- ------






1004 kV (CUYL(TC)




OEPA3JIOJKElhE














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














- -
















Mpe)Ke



















YOLTNAR management



--==~=-=-=-==-===========----------=---==--






HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe



















HHnYCTPHJH

3aKJbYQaK










Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe
















Ha3HBOM



AYTOPH


OnHC CHCTeMa






















OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe




























OllJIYKY







06pa3JIOJKelbe














zahtev za priznavanje tehniČkog reŠenja podataka, koji sa udaljenim brojilima komuniciraju preko...

Documents