SLUCAJ 1

Pretpostavimo da se radi o razvodu braka između našeg državljanina i portugalske državljanke. Reč je o mladim ljudima koji su se upoznali na „Exit"-u i ubrzo zatim sklopili brak. Prvih nekoliko meseci živeli su Novom Sadu, a zatim su se preselili u Portugaliju. Posle godinu dana, shvatili su da je brak za oboje bio lepo iskustvo, ali da svako od njih ima drukčije planove za budućnost i da više ne žele da ostanu zajedno. Kom sudu podnose tužbu?Šta sud mora prvo da uradi? Na koji način utvrđuje međunarodnu nadležnost, koje pravo se primenjuje kao merodavno, šta se događa sa donetom presudom?

RESENJE SLUCAJA 1

Kod razvoda srpskog drzavljanina i portugalske drzavljanke imamo 2 mogucnosti sporazumni razvod i razvod po tuzbi. u slucaju sporazumnog razvoda posto portugalsko zakonodavstvo ne dozvoljava sporazumni razvod braka koji je trajao krace od 2 godine predlog bi na osnovu drzavljanstva srpskog drzavljanina mogao biti podnet osnovnom sudu u Srbiji nakon cega bi domaci sud utvrdio postojanje svoje medjunarodne nadleznosti kao i stvarne i mesne nadleznosti i doneo u skladu sa porodicnim zakonom odluku koja da bi imala puno dejstvo i u Portugaliji mora da prodje postupak priznanja u toj drzavi. Kod podnosenja TUZBE za razvod braka ista bi se mogla podneti i portugalskom i domacem sudu s tim da bi bilo koji od ovih sudova takodje utvrdio najpre medjunarodnu mesnu i stvarnu nadleznost i doneo odluku u skladu sa propisima,nakon cega bi ona morala proci postupak priznanja u drugoj drzavi.

SLUCAJ 2

Pretpostavimo da naš državljanin koji se nalazi na „privremenom radu" u Švajcarskoj podigne u Novom Sadu, protiv svoje supruge, švajcarske državljanke, tužbu za razvod braka. Kom sudu podnose tužbu? Šta sud mora prvo da uradi? Na koji način utvrđuje međunarodnu nadležnost, koje pravo se primenjuje kao merodavno, šta se događa sa donetom presudom?

RESENJE SLUCAJA 2

u slucaju razvoda svajcarske drzavljanke i srpskog drzavljanina koji imaju prebivaliste u Svajcarskoj tuzbu je moguce podneti i svajcarskom i srpskom sudu nakon cega sudovi ispituju postojanje medjunarodne,stvarne i mesne nadleznosti imajuci u vidu tacke vezivanja a to su drzavljanstvo stranaka u postupku kao i njihovo poslednje zajednicko prebivaliste da bi sud doneo odluku kojom se brak razvodi,a ista mora proci postupak priznanja i izvrsenja da bi proizvela pravno dejstvo u onoj drzavi u kojoj nije bila procesuirana pred sudom

SLUCAJ 3

Pretpostavimo da se naš državljanin, koji je gotovo ceo svoj radni vek proveo na „privremenom radu" u Nemačkoj, pred kraj života vrati u domovinu i kupi kuću, a ubrzo zatim, umre. Kao naslednici, pojavljuju se njegova deca, sin i kći, strani državljani. Koji sud postupa? Šta sud mora prvo da uradi? Na koji način utvrđuje međunarodnu nadležnost, koje pravo se primenjuje kao merodavno, šta se događa sa donetom presudom?

RESENJE SLUCAJA 3

Za domaceg drzavljanina koji je preminuo u Srbiji merodavno pravo vezano za ostavinski postupak i zak. nasledjivanje je zak. o nasledjivanju RS u skladu sa kojim ce sud u vanparnicnom postupku voditi ostavinsku raspravu i odluciti o potrazivanjima,dugovima i celokupnoj imovini ostavioca te doneti odluku na osnovu koje ce naslednici steci odredjena prava i obaveze kao i imovinu a kako su deca strani drzavljani odluka mora proci postupak priznanja i izvrsenja i u njihovoj zemlji imajuci u vidu restriktivan sistem sticanja svojine na nepokretnostima za strance

SLUCAJ 4

Pretpostavimo da holandski kupac naruči od prodavca iz Srbije veću količinu malina, ali po isporuci robe ne izvrši svoju obavezu plaćanja. Kom sudu se podnosi tužba? Šta sud mora prvo da uradi? Na koji način utvrđuje međunarodnu nadležnost, koje pravo se primenjuje kao merodavno, šta se događa sa donetom presudom?

RESENJE SLUCAJA 4

u slucaju kada postoji ugovorni odnos izmedju prodavca i kupca i to takav da su u momentu zakljucivanja ugovora imali sediste na teritoriji razlicitih drzava u pitanju je medjunarodna prodaja robe. Kao i kod svih ugovornih odnosa i u ovom slucaju dominantna je autonomija volje,odnosno pravo ugovornih strana da sve svoje poslovne odnose urede u okviru ugovora o osnovnom pravnom poslu,tako da ugovore i nadleznost u slucaju spora ili eventualno arbitrazno resavanje spora,a isto tako ako su ispunjeni svi kriterijumi za postojanje medjunarodne prodaje robe ,a ujedno su ugovorne strane imale u trenutku zakljucenja ugovora sediste na podrucju drzava koje su potpisnice Becke konvencije o medjunar. prodaji robe iz 1980. odredbe ove konvencije ce regulisati njihove medjusobne odnose. Nakon donosenja odluke ista mora proci postupak priznanja i izvrsenja u drzavi u kojoj nije doneta.

SLUCAJ 5

Pojasniti sukob kvalifikacija i ponuditi rešenja spora putem odabira supstancijalnih normi u slučaju naknade štete zbog raskida veridbe državljana Srbije u Nemačkoj, kada koliziona norma iz člana 28. ZRSZ (merodavno pravo za vanugovornu odgovornost za štetu) ukazuje na primenu nemačkog prava kao merodavnog i otvaranja pitanja da li će naš sudija primeniti supstancijalne norme nemačkog Građanskog zakonika (NGZ) koje se tiču deliktne odgovornosti (kvalifikacija prema našem pravu) ili će, pak, primeniti supstancijalne norme Zakonika koje se odnose na raskid ugovora (i koje odgovaraju ugovornoj kvalifikaciji raskida veridbe u nemačkom pravu)?

RESENJE SLUCAJA 5

Sukob kvalifikacija podrazumeva konkurisanje pravnih normi razlicitih drzava I to supstancijalnih normi da bi odredjeno pravno pitanje bilo reseno. U konkretnom slucaju imamo institut raskida veridbe drzavljana Republike Srbije sa prebivalistem u Nemackoj I ovaj institute u razlicitim pravnim sistemima regulisan je u razlicitim formama,pa je tako nas domaci zakonodavac po Zakonu o obligacioim odnosima iz 1954. Predvidjao raskid veridbe

kao institute koji za sobom povlaci naknadu stete,a sto nije slucaj po vazecem Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. Gde se ovaj institute ne pojavljuje vec se u konkretnom slucaju ,a na osnovu tacke vezivanja lex nacionalisa nasih drzavljana ,s obzirom da su u pitanju statusne stvari primenjuje Zakon o resavanju sukoba zakona I to kolizione norme iz clana 28 koje po principu merodavnog prava za vanugovornu odgovornost za stetu ukazuju na primenu nemackog prava kao merodavnog I ostavljaju dilemu koje ce se supstancione norme nemackog prava primeniti imajuci u vidu da nemacki gradjanski zakonik sadrzi I odredbe koje se ticu deliktne odgovornosti sto bi bila kvalifikacija prema nasem pravu ili odredbe koje se ticu raskida ugovora I one odgovaraju ugovornoj kvalifikaciji raskida veridbe u nemackom pravu. U konkretnom slucaju imajuci u vidu statusno pitanje drzavljana Rs otvara se proctor za naknadu stete ako je pretrpljena I o cemu ce odluciti nemacki sud.

SLUCAJ 6

Pojasniti sukob kvalifikacija i ponuditi rešenja spora na primeru slučaja “Karaslanis (Caraslanis, 1955) u kome je odluku doneo francuski Kasacioni sud. Grčki državljanin i francuska državljanka zaključili su građanski brak u Francuskoj. Posle izvesnog vremena, francuska državljanka podigla je tužbu za razvod braka. Grčki državljanin, sa svoje strane, podneo je zahtev za poništaj braka, navodeći da prema grčkom pravu (tog doba) grčki državljani mogu zaključiti samo verski brak, uz učešće ovlašćenog predstavnika Ministarstva vere.

RESENJE SLUCAJA 6

U slucaju Karaslanis imamo primer braka zakljucenog izmedju francuske drzavljanke i grckog drzavljanina koji je zakljucen u Francuskoj I koji je u skladu sa francuskim propisima punovazan tako da po tuzbi za razvod braka koju je podnela francuska drzavljanka sud ce povesti brakorazvodnu parnicu i procesuirati postupak u pravcu donosenja meritorne odluke kojom se brak razvodi,dok bi zahtev za ponistaj braka grckog drzavljanina bio neuspesan I odbijen,jer njegovo pozivanje da grcki drzavljani mogu zakljuciti samo verski brak je u konkretnom slucaju irelevantno jer je brak punovazno zakljucen u Francuskoj po lex matrimonium francuske I kao punovazan ( u momentu zakljucenja braka konsultovana su prava I jedne I druge drzave,a koja se ticu zakljucenja braka sto su supruznici ispunili da bi pristupili zakljucenju),pa je tako punovazan brak moguce samo razvesti a ne I ponistiti.

SLUCAJ 7

Šveđanin i Austrijanka žive od zaključenja braka u Austriji i imaju jedno dete. Žena umre bez testamenta. Postavlja se pitanje kakva su prava muža prema zaostavštini žene. Za zakonsko nasleđivanje prema austrijskom Zakonu o međunarodnom privatnom pravu (član 28. stav 1) merodavno je švedsko pravo, koje mužu uskraćuje zakonski nasledni deo, jer on na osnovu zajedničke svojine na imovini stečenoj u braku ima imovinsko pravni zahtev na polovini zaostavštine. Ali za bračnoimovinski režim prema austrijskom Zakonu o međunarodnom privatnom pravu nije merodavno švedsko već austrijsko pravo (član 19. u vezi sa članom 18.

stav 1). Austrijsko bračno pravo mužu ne daje nikakav zahtev, jer predviđa režim posebne imovine, ali bi mu garantovalo zakonski nasledni deo od trećine zaostavštine i bračni stan i nameštaj, do čega ne dolazi stoga što za nasledno pravo nije merodavno austrijsko, već švedsko pravo.“ Pojasniti na ovom primeru ustanovu javnog poretka, pojam i objekat zaštite.

RESENJE SLUCAJA 7

Institut javnog poretka u medjunarodnom smislu kao I institute javnog poretka u domacem pravu stiti vitalne interese jednog drustva. U konkretnom slucaju kao pravna kategorija javlja se zakonsko nasledjivanje iz razloga sto je supruga preminula bez testamenta,a medjunarodni element prepoznajemo u razlicitim lex nacionalisima ostaviteljke,njenog supruga i deteta,te iz navedenog razloga treba konsultovati norme iz oba pravna sistema vezane za zakonsko nasledjivanje. Prema austrijskom zakonu o medjunarodnom privatnom pravu merodavno je svedsko pravo koje muzu uskracuje zakonski nasledni deo,jer on na osnovu zajednicke svojine na imovini stecenoj u braku ima pravo na imovinskopravni zahtev na polovini zaostavstine. Medjutim za bracno-imovinski rezim prema Austrijskom zakonu o medjunarodnom privatnom pravu nije merodavno svedsko vec austrijsko pravo sa specificnoscu da austrijsko bracno pravo ne daje muzu pravo na nikakav zahtev,jer predvidja rezim posebne imovine,ali bi mu garantovalo zakonski nasledni deo od trecine zaostavstine I bracni stan I namestaj do cega ne dolazi jer za nasledno pravo nije merodavno austrijsko vec svedsko pravo,pa u krajnjem rezultatu muz nema nikakav pravni zahtev prema zaostavstini iako bi mu pripadao prema oba pravna poretka,a sto je u krajnjoj liniji nepravicno. Zato ce se u konkretnom slucaju izvrsiti ad hoc modifikacija kolizione norme,odnosno prosirenje kategorije vezivanja sadrzane u jednoj od kolizionih normi foruma da bi se pravni odnos sagledao u celini I naslo najpravicnije resenje. Institut prilagodjavanja omogucava primenu najpravicnijeg resenja kroz ustanovu javnog poretka tako sto ce se prava prezivelog bracnog druga u nekim drzavama ( kao sto je npr. Francuska) posmatrati kroz ukupnost odnosa supruznika,dok je nemacka sudska praksa u ovom slucaju sklonija prosirenju primene zakona merodavnog za bracno-imovinski rezim I na pitanje nasledjivanja. To znaci da bi preziveli supruznik nasledio u zakonskom nasledjivanju po povoljnijem resenju.

SLUCAJ 8

Alžirski državljanin Mohamed R. već sedam godina boravi u našoj zemlji i studira medicinu na fakultetu u Novom Sadu. Poslednje dve godine bio je u vezi sa koleginicom, studentkinjom četvrte godine Pravnog fakulteta. Iz te veze rodila se devojčica Ivana, koja je odmah po rođenju dobila naše državljanstvo. Međutim, nekoliko meseci pre njenog rođenja, Mohamed R. prekinuo je svaki kontakt sa majkom, a kasnije je odbio da prizna vanbračno očinstvo. Nakon toga, majka je u svoje ime i u ime deteta, kao njegov zakonski zastupnik, podnela tužbu protiv Mohameda R. Opštinskom sudu u Novom Sadu radi utvrđivanja vanbračnog očinstva.“Pojasniti na ovom primeru ustanovu javnog poretka, pojam i objekat zaštite.

RESENJE SLUCAJA 8

U konkretnom slucaju objekat zastite putem ustanove javnog poretka je jasan,a to su prava maloletnog deteta I to statusnog karaktera odnosno utvrdjenje oca deteta,cime se osim statusa resave I materijalno pitanje,jer je isti obavezan u skladu sa zakonom da daje izdrzavanje detetu. Medjunarodni element u konkretnom slucaju uocavamo u razlicitim lex nacionalisima majke I maloletnog deteta sa jedne strane I vanbracnog oca sa druge strane,a pravna kategorija je utvrdjivanje vanbracnog ocinstva sto je regulisano porodicnim zakonom. Opstinski sud,a po novoj mrezi sudova osnovni sud je nadlezan da postupa u ovoj pravnoj stvari sa procesnog aspekta jer je zakonodavac odredbama ZPP-a predvideo zastitu tuzioca kao sto je maloletna Ivana I omogucio mu pokretanje postupka pred domacim sudom po mestu prebivalista,a sud koji je medjunarodno,stvarno I mesno nadlezan konsultovace u cilju resavanja spora kolizione norme clana 41. Zakona o resavanju sukoba zakona sto ce ga odvesti u pravo Alzira jer je kao tacka vezivanja previdjeno pravo drzavljanstva lica cije se vanbracno ocinstvo utvrdjuje. Medjutim kako je prema pravilima gradjanskog zakonika Alzira zabranjeno utvrdjivanje vanbracnog ocinstva polazeci od ustanove javnog poretka novosadski sud ce odbiti primenu alzirskog prava nalazeci da je u suprotnosti sa Ustavom I zakonima Republike Srbije I pristupiti utvrdjivanju vanbracnog ocinstva na osnovu naseg prava I porodicnog zakona

SLUCAJ 9

Spor se pojavio u arbitraži Međunarodne trgovinske komore između italijanskog isporučioca robe i belgijskog distributera. Ugovoreno mesto arbitraže bilo je u Nemačkoj, a za ugovor je kao merodavno izabrano italijansko pravo. Postavilo se pitanje da li belgijska strana može da se pozove na prinudne propise belgijskog prava kojima se štite zastupnici i distributeri robe koji posluju na teritoriji Belgije, na osnovu kojih je otkazni rok za ovu vrstu ugovora 36 meseci i postoji nadležnost belgijskih sudova za rešavanje sporova koji proističu Uredba EU o merodavnom pravu za ugovorne obaveze dozvoljava priznavanje dejstva primarnim prinudnim odredbama treće države u kojoj obaveze koje proističu iz ugovora treba da se izvrše ili su izvršene ukoliko je po tim odredbama izvršenje ugovora nezakonito." Pojasniti institute ”pozivanje na prinudne propise u međunarodnom smislu” na navedenom primeru.

RESENJE SLUCAJA 9

U konkretnom slucaju medjunarodni element postoji u poslovnom odnosu ugovornih strana imajuci u vidu da su njihova sedista na teritorijama razlicitih drzava I to Italije I Belgije. Pravna kategorija u ovom odnosu su ugovori robnog prometa,a oni su uglavnom kao sui generis ugovori regulisani u razlicitim drzavama putem zakona koji regulisu obligacione odnose. Ova vrsta ugovora spade u domen lex voluntatisa sto je dominantna tacka vezivanja,pa su zato I ugovorne strane potpuno zakonito izabrale kao merodavno pravo italijansko pravo, kao sto su I ugovorile za slucaj resavanja spora arbitrazu u Nemackoj. Arbitrazni sud kada donosi odluku postupa u skladu sa pravilima same arbitraze ukoliko je

ona institucionalna,odnosno ukoliko je u pitanju ad hoc arbitraza ugovaraju se pravila I za taj deo,a merodavno pravo je vec odredjeno I po njemu se postupa,a to je italijansko pravo. Arbitrazni sud mora da razmotri da li su ispunjeni uslovi za konsultaciju ili primenu prinudne norme pravnog poretka koji inace nije merodavan za dati slucaj,a sto bi u ovom zadatku bilo belgijsko pravo I njegovi prinudni propisi,pri cemu arbitrazni sud nije vezan nacionalnim pravilima medjunarodnog privatnog prava pa moze primeniti pravila medjunarodnog privatnog prava koja smatra odgovarajucim za konkretan slucaj,a sto bi se moglo dozvoliti imajuci u vidu uredbe Evropske unije o merodavnom pravu za ugovorne obaveze.

SLUCAJ 10

Poljski uvoznik Kopex (Kopeks) naručio je kod nemačkog Krup složeno postrojenje za proizvodnju u oblasti metalurgije. U poslednjem momentu pre utovara postrojenja na železnicu radi prevoza i isporuke u Poljskoj, general Jaruzelski doneo je Uredbu od 21. decembra 1981. godine kojom je zabranio svaki dalji uvoz industrijske opreme u Poljsku. Ova mera bila je izazvana slomom poljske privrede i nedostatkom deviznih sredstava. Krup je podneo tužbu protiv Kopeksa pred arbitražnim sudom u Švajcarskoj, a merodavno je bilo poljsko pravo. Postavilo se pitanje da li se prinudne odredbe poljskog prava mogu uzeti u obzir i kakvo je njihovo dejstvo.”Pojasniti institut”pozivanje na prinudne propise u međunarodnom smislu” na navedenom primeru.

RESENJE SLUCAJA 10

U konkretnom slucaju medjunarodni element postoji u poslovnom odnosu ugovaraca s obzirom da se sedista uvoznika I izvoznika nalaze na teritorijama razlicitih drzava-Poljske I Nemacke ,a pravna kategorija su ugovori robnog prometa koji su u razlicitim drzavama uglavnom regulisani Zakonom o obligacionim odnosima I lex voluntatis je dominantna tacka vezivanja jer su u pitanju sui generis ugovori iz oblasti privrednog prava koji daju veliku slobodu ugovaracima pri odredjivanju merodavnog prava I nacina resavanja spora I organa pred kojim ce biti taj spor resen. U ovom slucaju ugovoreno je resavanje pred arbitraznim sudom u Svajcarskoj,a kao merodavno bilo je Poljsko pravo,a pitanje pred kojim se arbitrazni sud nasao bilo je da li ce pri odlucivanju uzeti u obzir I spornu odredbu poljskog IUS COGENS-a ili ne. U ovoj situaciji moguce je da arbitrazni sud oceni da je rec o normama javnopravnog karaktera kojima se ne moze priznati eksteritorijalno dejstvo,odnosno sud ocenjuje da li je strain zakon javnopravnog karaktera primenjujuci odredbe domaceg zakona I u tom slucaju ce odbiti njegovu primenu jer ovakva uredba dovodi do velikog stepena pravne nesigurnosti I moze prouzrokovati stetu za obe ugovorne strane.

SLUCAJ 11

Predlagač je tražila da ovaj sud prizna sudsku presudu o razvodu braka. Uz predlog je priložila samo izvod iz matične knjige potpisan od strane predsednika Opštine Abe-no-Ku,

Osaka, Japan, prema komeje brak sklopljen 31. maja 1975. godine i razveden 15. februara 1982. godine. Kako će sud postupiti u konkretnom slučaju?

RESENJE SLUCAJA 11

U konkretnom slucaju pokrenut je postupak pred nadleznim sudom o priznanju sudske presude o razvodu braka. U skladu sa vazecim propisima I procesnim I materijalnim,a prvenstveno Zakonom o izvrsenju I obezbedjenju I Zakonom o parnicnom postupku. Postoje taksativno navedeni uslovi koji su potrebni da se ispune da bi sudska presuda bila inkorporirana u domaci pravni poredak. Osim podnosenja predloga za priznanje potrebno je priloziti I dokumentaciju kojom trazilac priznanja dokazuje svoj zahtev I pravo,a sud na osnovu prilozenog proverava potpunost I zakonitost dokumentacija I omogucava I drugoj strain da se izjasni. Ono sto je neophodno podneti uz predlog je pravosnazna I izvrsna sudska presuda cije se priznanje trazi,koja ukoliko je na stranom jeziku treba da bude prevedena od strane ovlascenog sudskog tumaca,a sto ovde nije slucaj jer je ovde umesto te isprave podnet izvod iz maticne knjige sto nije isprava na osnovu koje se moze pokrenuti priznanje sudske presude o razvodu braka,pa ce sud odbiti predlog za priznanjem u obliku resenja I ne ulazeci u meritum I proveru zakonskih uslova za priznanje.

SLUCAJ 12

U domaćoj sudskoj praksi se postavilo pitanje da li strana privatna isprava (na primer, faktura) može da posluži kao osnov za pokretanje izvršnog postupka.Pojasniti odgovor argumentima.

RESENJE SLUCAJA 12

Izvrsni postupak se moze pokrenuti kako na osnovu verodostojne tako I na osnovu izvrsne isprave I procedura za podnosenje predloga za izvrsenje je regulisana Zakonom o izvrsenju I obezbedjenju iz 2008. godine koji je unapredio izvrsni postupak na vise nacina I to sve u cilju naplate potrazivanja u vecem procentu nego sto je to bilo po prethodnom zakonu kada je to bilo oko 5% dok je u Evropskoj uniji I Americi naplata od 30% do 50%. Zakonodavac je Zakonom o izvrsenju I obezbedjenju omogucio I stvaranje nove profesije -privatnih izvrsitelja u cilju ekonomicnosti I celisdhodnosti postupka. Uveo je striktne rokove kao I pozitivnom enumeracijom pobrojane razloge za podnosenje pravnih lekova o izvrsenju,pa je tako I omogucio da strana pravna isprava moze da se upotrebi kao osnov za pokretanje izvrsnog postupka,ali samo ukoliko se dostavi dokaz uz stranu ispravu da je npr. faktura dostavljena drugoj strain I da je ista imala pravo da na nju odgovori.