zabavna gramatika 2
DESCRIPTION
Udžbenik za drugi razredTRANSCRIPT
36
ZABAVNA GRAMATIKAza drugi razred osnovne {kole prvo izdawe
Autori
Ilustrovali
Recenzenti
Lektor
Grafi~ki urednik
Priprema za {tampu
Izdava~
Urednik
Za izdava~a
[tampa
Tira`
Copyright
dr Simeon Marinkovi}
Danijel Savovi} Miroqub Milutinovi} Brada
prof. dr @ivojin Stanoj~i} , Filolo{ki fakultet u BeograduBranka Popovi} , u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi} “ u BeograduAn|elka Ru`i} , profesor
Violeta Babi}
Du{an Pavli}
Marko Huber
Kreativni centarGradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
Violeta Babi}
Dejan Begovi}
Publikum
5.000
Ÿ Kreativni centar
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
37.016:811.163.41(075.2)
МАРИНКОВИЋ, Симеон (1941) Забавна граматика 2 : за други разред основне школе / [аутор Симеон Маринковић ; илустровали Данијел Савовић, Мирољуб Милутиновић Брада]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Публикум). - 36 стр. : илустр. ; 22 x 24 cm. - (Креативна школа)
Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж5.000.
ISBN 978-86-7781-865-4
COBISS.SR-ID 184689932
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за предмет српски језик у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00166/2008-06 од 6.6.2008. године.
2ZABAVNAGRAMATIKAZABAVNAZABAVNAGRAMATIKAGRAMATIKAza drugi razred osnovne {kole
2
Sadr`ajAZBUKA ................................................................................................................ 3ABECEDA .............................................................................................................. 3Slovo, re~, re~enica .......................................................................................... 4Pri~awe ............................................................................................................... 5[aqiva strana ................................................................................................... 7Obave{tajne re~enice ....................................................................................... 8Upitne re~enice ................................................................................................. 9Zapovedne re~enice ......................................................................................... 10Vrste re~enica ‡ obnavqawe ......................................................................... 11Razgovori ........................................................................................................... 12Samoglasnici i suglasnici ............................................................................. 14Pisawe re~ce LI i re~ce NE .......................................................................... 15Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu ...................................................................... 16Re~i koje sli~no zna~e, a razli~ito se pi{u ............................................... 17Pravo i preneseno zna~ewe re~i ................................................................... 17Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa .................................................... 18Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice........................................................... 19Pisawe velikog slova ..................................................................................... 20Recitovawe ....................................................................................................... 21Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi ‡ glagoli ......... 22Potvrdne i odri~ne re~enice ........................................................................ 23Potvrdni i odri~ni glagolski oblik ............................................................ 23Kwi`evne i nekwi`evne re~i ....................................................................... 24Prepri~avawe ................................................................................................... 25Delovi re~enice ‡ subjekat i predikat ........................................................ 26Pro{irivawe re~enica ................................................................................... 27Znaci navoda ..................................................................................................... 27Re~i sa suprotnim zna~ewem .......................................................................... 28Rod imenica ...................................................................................................... 29Jednina i mno`ina imenica ............................................................................ 30Vi{ezna~nost re~i ........................................................................................... 31Opisivawe ......................................................................................................... 32Pro{lo, sada{we i budu} e vreme .................................................................. 33Re~i sa umawenim i re~i sa uve} anim zna~ewem ........................................ 34Skra} ene re~i ili skra} enice ....................................................................... 35Pravila za dobro pisawe ................................................................................ 35
3
AZBUKA
ABECEDA
Srpski jezik ima 30 glasova. Svakom glasu odgovara po jedan znak koji se naziva slovo. Na{a azbuka ima 30 slova.
A a, A aB b, B b V v, V vG g, G gD d, D d\ |, \ |
E e, E e@ `,@ `Z z, Z zI i, I iJ j, J jK k, K k
L l, L lQ q, Q qM m, M mN n, N nW w, W wO o, O o
P p, P pR r, R rS s, S sT t, T t] } , ] } U u, U u
F f, F fH h, H hC c, C c^ ~, ^ ~X x, X x[ {, [ {
Nekada su se prva dva } irili~ka slova nazivala az (A) i buki (B). Po wima je ~itav red } irili~kih slova dobio naziv azbuka.
Ove godine u~imo latinicu.
A a, A a
B b, B bC c, C cČ č, ^ ~Ć ć, ] } D d, D d
Dž dž, D` d̀Đ đ, \ |E e, E eF f, F fG g, G gH h, H h
I i, I iJ j, J jK k, K kL l, L lLj lj, Lj ljM m, M m
N n, N nNj nj, Nj njO o, O oP p, P pR r, R rS s, S s
Š š, [ {T t, T tU u, U uV v, V vZ z, Z zŽ ž, @ `
1. Uporedi slova azbuke i abecede. Koja su slova po obliku ista, a koja su sli~na?
Azbuka je redosled slova } irilice.
Redosled latini~kih slova nazivamo abeceda.
Taj naziv dobijen je sastavqawem naziva prva ~etiri latini~ka slova: a + be + ce + de.
4
Slovo, re~, re~enica
A ‡ To je slovo, pisani znak za glas.
Ana ‡ To je re~. Re~i su sastavqene od glasova.
Ana posmatra. ‡ To je re~enica.
Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.
1. Sastavi {to vi{e re~i od slede} ih slova: [, M, A, N, T. Npr. ta{na.
2. Koja se re~ krije u rebusima?
3. Sastavi {to vi{e re~enica prema slede}im slikama.
[=J @=T U=E
5
Pri~awe
Na izletu
‡ Milane, kako je bilo na izletu?‡ Dobro.‡ Kako ste putovali?‡ Lepo.‡ Da li ste videli ne{to zanimqivo?‡ Da.‡ Da li si imao nekih problema?‡ Ne.
Milan nije bio raspolo`en da pri~a.Me|utim, Sowa je zapo~ela ovako:
‡ O, mama, toliko sam uzbu|ena! Sva{ta nam se doga|alo. Pri~a} u ti sve od po~etka. U autobusu sam sedela s Majom. Ona je ponela gomilu hrane, a i ja sam. ^im je krenuo autobus, bile smo gladne. Maja je imala divnu pitu s vi{wama {to joj je spremila wena baka. Dala mi je dva par~eta. Ja sam woj dala tvoje slatke kiflice. Ispred nas su sedeli Joca i Marko. Stalno su ne{to izvirivali i blesavili se. Wih smo poslu`ile, iako su bili dosadni. Jao, mama, isprqala sam haqinicu sokom, ali to mo`e da se opere. Je l’ da, mama?
To je samo po~etak Sowine pri~e. Slede mnogi doga|aji iz autobusa, zatim dolazak na Avalu, obilazak Avalskog torwa i Spomenika neznanom junaku, ru~ak, igre u prirodi, povratak autobusom. Sowa je, uz to, navela i niz zanimqivih detaqa: {ta su sve izgubili na izletu, kakav je bio pas od koga su se neki upla{ili, ko se spotakao na stepenicama, kako je Jocina lopta nestala u {umi, {ta je obukla u~iteqica itd.
6
1. Posmatraj sliku. Zamisli {ta se sve doga|alo. Ispri~aj {ta si smislio.
2. Re{i rebus.
(.aravto atarv anedzovg ~er apeL)
Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 7.
7
1. Ispri~aj omiqenu {alu.
2. Izgovaraj glasno vi{e puta.
[aqiva strana
Za{to mama kengur ne voli ki{ne dane?‡ Zato {to se tada deca igraju unutra.
Za{to ptice u jesen lete na jug?‡ Zato {to im je daleko da hodaju.
U~iteqica proziva |ake:„Neda Doki} !“\aci u horu odgovaraju:„Nije tu!“U~iteqica se naquti,pa podviknu:„Mir! Mo`e ona i samada odgovori!“
V, VA, VO, VI, VE, VU
L, LA, LO, LI, LE, LU
Q, QA, QO, QI, QE, QU
C, CA, CO, CI, CE, CU
^, ^A, ^O, ^I, ^E, ^U
X, XA, XO, XI, XE, XU
\, \A, \O, \I, \E, \U
Sledi prva provera znawa.
8
Da ti pri~am pri~u
Bila jedna tetka.Imala je ba{tu.U ba{ti je klupa.Na klupi je ta{na.U ta{ni je ~etka.Da ti pri~am pri~u iz po~etka.
Gorwi tekst sadr`i {est obave{tajnih re~enica. One nas obave{tavaju o ne~emu {to se dogodilo.
Zbog ~ega sam besan?
Nekad se nepotrebno qutim.
Za{to sam sada tu`an?
Veseo sam zbog pobede na utakmici.
Obave{tajne re~enice
Obave{tajne re~enice su one re~enice kojima se ne{to saop{tava. Na kraju obave{tajnih re~enica stoji ta~ka.
2. Prona|i obave{tajne re~enice.
1. Posmatraj ovaj crte` i smisli nekoliko obave{tajnih re~enica o wemu.
3. Na slici prona|i obave{tajne re~enice.
9
Upitne re~enice
1. Smisli i navedi po tri pitawa koja jedan drugom postavqaju pu` i automobil.
Da te pitam…
Upitne re~enice su one kojima se ne{to pita, a na kraju pitawa stoji upitnik.
1. Koji led nije smrznut? To je pogled.
2. Kad se najboqe vide lete} i tawiri? Onda kad zagolica{ konobara.
3. Na {ta miri{e{ kad iza|e{ iz apoteke? Tada miri{e{ na nos.
4. Za{to ~ovek dr`i vazu na ormanu? Da bi ~uo kad se razbije.
Pu` pita automobil: 1… 2… 3… Automobil pita pu`a: 1… 2… 3…
ТИНТИЛИНЕ,ЈА ТЕ ПИТАМ
УПИТНИМ РЕЧЕНИЦАМА.
OДГОВАРАМОБАВЕШТАЈНИМ
РЕЧЕНИЦАМА.
Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 8.
10
Tintiline, uspori!
ТИНТИЛИНЕ, ПОЖУРИ!
САЧЕКАЈ МЕ! МОЛИМ
ТЕ!
ТИНТИЛИНЕ, ПАЗИ!
ГЛЕДАЈ МЕ, АНА!
ТИНТИЛИНЕ, УСПОРИ!
СЛЕДЕЋИ ПУТ БУДИ ПАЖЉИВИЈИ!
УХ, УХ!ЈАО!
Zapovedne re~enice
Zapovednim re~enicama iskazuju se zapovest, molba ili savet. Na kraju zapovednih re~enica stoji uzvi~nik.
1. Navedi zapovedne re~enice koje ne voli{ da ~uje{ u igri na snegu.
2. Navedi zapovedne re~enice koje uop{te ne voli{ da ~uje{.
Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 9.
11
Vrste re~enica ‡ obnavqawe
1. Odredi vrste slede} ih re~enica:a) Za{to si zakasnio u {kolu?b) Uspavao sam se.v) Drugi put do|i na vreme!
2. Smisli o ovoj ma~ki tri re~enice razli~itih vrsta.
Da li si, Ana, napisala sastav? ‡ upitna re~enica
Jesam napisala. ‡ obave{tajna re~enica
Pro~itaj svoj zadatak! ‡ zapovedna re~enica
Re~enice mogu biti:
upitne ‡ wima se iskazuje pitawe;obave{tajne ‡ wima se daje obave{tewe;zapovedne ‡ wima se iskazuju zapovest, molba ili savet.
Re~enice po~iwe velikim slovom, a na kraju re~enice stavqa se znak:
ta~ka (.) ‡ na kraju obave{tajne re~enice;upitnik (?) ‡ na kraju upitne re~enice;uzvi~nik (!) ‡ na kraju zapovedne re~enice.
Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.
12
Razgovori
Telefonski razgovor
‡ Halo!‡ Da.‡ Slu{aj, ti si mi najgori drug!‡ Za{to?‡ [to si ispri~ao ono {to sam ti rekao?‡ [ta?‡ Pa onu moju tajnu. Ja sam ti je poverio, a sada je svi znaju.‡ Kad si mi je ispri~ao?‡ Pa za vreme odmora. [ta se tu pravi{ da ne zna{?‡ Ja za to ne znam.‡ Kako ne zna{? Jesi li ti to, Milo{e?‡ Ne.‡ Pa ko si ti?‡ Ja sam ja, a ko si ti?‡ Ovde Aleksa. Tra`im Milo{a Petrovi} a.‡ Pogre{io si broj telefona.‡ Auh, izvinite!
Zbog ~ega je do{lo do ovakvog razgovora? Zato {to Aleksa nije po{tovao slede} a pravila:• prvo treba pozdraviti sagovornika,• predstaviti se,• proveriti da li se dobio `eqeni broj i `eqena osoba,• izviniti se ako se pogre{i broj telefona.
Razgovor izme|u dva lica naziva se dijalog.
13
Sva|ala~ki razgovor
‡ Za{to si me gurnuo? Ti si bezobrazan!‡ ^ekaj da ti objasnim!‡ Be`i tamo! Ne} u da razgovaram s tobom!
U ovakvim i sli~nim razgovorima dolazi do sva |e, pa i do tu~e.
Za{to?Zato {to Aleksa nije hteo da ~uje obja{wewe.Ivan ga nije namerno gurnuo. Sapleo se o neki
stepenik, posrnuo i naleteo na druga. Hteo je da mu objasni {ta se stvarno dogodilo. @eleo je da mu se izvini i da mu pomogne. On voli Aleksu, sa wim se lepo igra i dru`i, ali {ta to sad vredi! Sad se obojica lo{e ose} aju.Kako bi bilo boqe?
Pomirqiv razgovor
‡ Za{to si me gurnuo, Ivane? Razbio sam koleno. Boli me! ‡ Aleksa, izvini. Spotakao sam se na stepenik i naleteo na tebe. Nisam hteo da te gurnem, veruj mi. Znam da te boli i `ao mi je zbog toga. Mogu li da ti pomognem?‡ U redu, razumem te! Uh, {to me boli!
U ovakvom razgovoru nema sva|e. Drugarstvo je sa~uvano. Bez obzira na bol, Ivan i Aleksa se boqe ose} aju. Pomirqiv razgovor im je pomogao.
Telefonski razgovor u kojem ne bi do{lo do zabune mogao bi da izgleda ovako:
‡ Dobro ve~e, ovde Aleksa. Da li je to stan Markovi} a?‡ Dobro ve~e. Jeste, izvolite.‡ Molim vas, mogu li da razgovaram s Milo{em?‡ Sa~ekajte, sada } u ga pozvati.
Na kraju razgovora ne zaboravi da ka`e{:Dovi|ewa! Hvala!
Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 12.
