za planiranje razvoja grada beogradamapa.urbel.com/silverlight/71/71-tekst.pdfza planiranje razvoja...

$: ZA PLANIRANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADAmapa.urbel.com/silverlight/71/71-tekst.pdfza planiranje razvoja grada beograda detaijni urbanisticki plan podruČja slavxje o\\-o$
ZA PLANIRANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADA

DETAIJNI URBANISTICKI PLAN PODRUČJA SLAVXJE

o\\-o<L весг} xgo.q. o/qTACNOST KOPME OVERAVA

Мгбе1п;к O d e l j o n j a .га p r i p r e m (J

BEOGRAD, maj 1980.godine

ektor Zavoda: Stevan Jovanović£ktor Fektora: Borislav Stojkovbvodilac odeljenja: MiloS Bojović

pvodilac tima: Mr.Borislav Stojkov,dipl.ing.arh.

feramska i prostorna fteza predloga plana i azbučnom redu) Tatjana Jakšić,dipl.ing.arh.

Jelisaveta Kosanović,dipl.ing.arh Predrag Ljubičič,dipl.ing.arh.Mr.Borislav Stojkov,dipl.ing.arh.

braćaj:

>storna ekonomija:jtenarodna odbranafotna sredina:Lenilo .*iovod i lalizaci ja:iktrika i TT:gjanje:hnički saradnici:

risultacije o obraćaju:

Miodrag Medjakjdipl.ing.gradj. Mirko Padovanac.dipl.ing.saobr. Zoran Zotović,dipl.ing.gradj.

Dr. Gavrilo Mihaljević»dipl.ecc. Mar.vjola Bogojević ,dipl.ing .arh. Prim.dr. Radomir Mišić Lj ilj ana Bogdancvić,dipl.ing.hort

Nenad Tasić, dipl.ing.gradj.Nedjeljko Peruničić,dipl.ing.el.Slavko Bajcsdipl.ing.maš.Ljiljana žilović, tehn.Snežana živkovič,tehn.Neda čekanović, tehn.

Petar Lukić, dipl.ing.Prof. Jovan Katanić, dipl.ing.

SAĐRŽAJ ELABORATA

PLANSKI PRILOZI

- Grafički deo1. Ažurirana geodetska podloga2. Prikaz postojećeg stanja pod-

zemne i nađzemne tehničke infrastrukture (2 lista)

3. Detaljna namena gradjevinskog zemljišta

4. Pokazatelji korišćenja gradje-V vinskog zemljišta

5. Urbanističko rešenje saobraćajnih površina

V

ч/

6. Urbanističko rešenje tehničke infrastrukture

7. Urbanističko rešenje zelenih površina

V 9. Analitičko-geodetski element! za obeležavanj e

/ 10. Prikaz etapne realizacije (2 lista)

Tekstualni deo1. Urbanističko-tehnički uslovi2. Procena osnovnih troškova i

efekata planirane rekonstrukcije3. Obrazloženje plana

Program mera i akcija u saobraćajnom sistemu

R = 1:1000

R=1:1000

R = 1:1000

R=1:1000

R=1:1000

R=1:1000

R = 1:1000

R = 1 'Л000

R=1:1000

Dokurrientaci j a

Grafički deo:

1. Postojeće korisćenje objekata2. Gradjevinski bonitet objekata3. Eleraenti koji formiraju

sliku podurčja Slavije - stanje 1978. godine

4. i 5. Slika područja Slavije6. Analiza potencijala kvaliteta

sredina strane bloka7. Vrednosti područja Slavije8. Analiza fizičkih parametara

provodlj ivosti9. Konceptualno opredeljenje ;nreze

centara po Generalnoin urbanistiekom planu Beograda i programu Prostor- nog razvoja i izgradnje Beogradau periodu 19 75-19 85.

10. Stanje planiranja i granice11. Indetifikacija i terxtorijalizacija

interesa subjekata planiranjana području Slavije

12. 13. 14. Alternativne aogućnostirekonstrukcije Slavije

15a ^ 15b. Orijentaciono rešenje fizičke strukture 1:600

/16a», 16b. Detaljna лалепа objekata celine 1.

17. Detaljna rešenja tehničke infrastructure18« Preseci

R=l:1000 R=1:1000

R=1:1000 R=l:1000

R=1:1000 R=1:1000

R=l:1000

R=1:1000

R=1:1000

R=1:500

R=1:500 R=1:500 R=1:250

Tekstualni deo

1. Anal5.za dosadašnjeg razvoja postojećeg stanja, problema i tendencija u razvoju

2. Programske mogućnosti rekonstrukcije Slavije

3. Program uredjenja prostora Slavije 1980.-1981.4. Izveštaj o javnoj raspravi

SADRŽAJ URBANISTICKIH USLOVA

UVODNA NAPOMFNAI OPSTI USLOVI

- Pravni osnov za izradu plana- Područje plana• Predmet plana- Uslovi u odnosu na stečene urbanističko pravne obaveze

- Uslovljenosti iz društveno-ekonomskih planskih dokumenata i opštih planova

II USLOVI ZA PLANIRANJE POVRSINA I OBJEKATA U PLANU

- Detaljna namena površina- Celina i blokovi čija se rekonstrukciiapredvidja do 1385. godine

~ Celina i blokovi čija se rekonstrukcija predvidja posle 1985. godine

III POSEBNI USLOVI

- Uslovi uredjenja i zaštite ambijentalnih celina i objekata

, - Uslovi za primenu dela likovnih i primenjenih umetnosti

- Uslovi uredjenja i zaštite životne sredine

" Urbanističko-tehnički uslovi i mere zaštite od mirnodopskih katastrofa i razaranja

-• Uputstvo o saradnji u toku dalje urbanis- tičke razrade teritorije ovog plana

KanalizacijaVodovodElektrična mreža Telefonska mreža Grejanje

UVODNA INFORMACIJA

o ukljuSivanju subj ekata planiranja u postupak izra.de Detaljnog urbanistidkog plana Slavije

Na osnovu ustavnih i zakonskik odredbi kao i teznje Zavoda da u postupku pripreme planova razvija metode samoupravnog 3 demokratskog plarniranna i dogovaranja, strucni tim za izradu DUP a Slavije je nastojao da metodoloSki makeimalno raz- vije ovu. svoju obavezu. Tim pre §to je na poSetku posla bilo jasno da se radi o izuzetno složenom zadatku u odnoeu na stavove javnosti Beogradas koji zahteva veliku seriju dogovora ukoliko računa na uspeh. Pretpostavljalo se da ni jedno re- šenje Slavije; (kao ni tolika pre ovoga) ne moSe da racuna ni na delimiSan uspeh ukoliko ne bude izludeno iz serije raznor.odnih mišljenja i ako ne gradi reSenja na inicijativa- ma mnogili subjekata plana.

M.e.todo to ski 9 konoept samoupravnog dogovaranja i aktivnosti subjekata plana u procesu pripreme ovog plana je podeljen na sledeđoj oenovi:

1. U prvoj fazi. ko-ja se odnosi na prikupljanje podataka i analizu dosadaonjeg razvojaл postojedeg stanja i tendencija u razvoju Slavije u rad su ukljuSeni:

a) IIS VI mesna zajednica VraSar i V mesna zajednioa Savsk Venaos kao i opstine Sav$ki venae i Vračar. Njihov rad je obavljen preko koordinaoionog tela koje je obrazova- no pri opStini VraSar kao i neposrednom aktivnosću na terenu u fazi prikupljanja podataka kao i stavova gradjana. U toj fazi održana su i dva sastanka koordinaoionog tela koje je razmatralo materijale strucnog tima

b) Radne organizacije sa teritorije plana koje su preko ankete izrazile svoje Selje i sugestije u pogledu ko- riSdenja prostora (anketirano oko 300 radnih organize ~

cija) . U ovoj fazi materijal je razmatrala Frivredna komora .grada Beograda.

o) SIZ za zdravstvo 3 Turisticki savez Beograda* Poslovni pros tor i drugi SIZ koji su se odazvali pozivu za sa~ radnju3 izrazili su svoje stavove i predloge.

d) Gradjani i radrii ljudi Beograda preko ankete stanoVnika Slavije o stavovima i ueljama o Slaviji3 ankete putnika JGS i ankete studenata Avhitektonskoa fakulteta o njihovom dozivljaju Slavije it kontekstu grada.

e) Gradski organi i organizaci.je *• Beograd-put"3 Sekreta- rijat- za saobradaj3 Sekretarijat za urbanizam3 Zavod za zastitu spomenika kultures Zavod za izgradnju grada3 Ze- lenilo Beograd. Parking servis3 C-SBBeogradski vodovodi kanalizaoij as Elektrodistribucija3 Beogradske elektrane.. Zajednioa PTT su u vecoj i manjoj meri ucestvovali u ovoj fazi i dali doprinos formiranju stavova o postojedem stanju i problemima daljeg razvoja Slavije.

Od stru'dnih organa3 pored stručnog tima sastavljenog od 25 struonj aka iz Zavoda za planiranje razvoja grada Beograda3 :9Beograd-proj ekta!S ■■■■" i Jugoslovenskog instituta za urbanizammaterijale je razmatrao i StruSni savet Zavoda za planiranje.

U drugoj fazi3 koja ee odnosila na utvrdjivanje programskih mogudnosti razvoja Slavije3 u rad su. uključeni:

a) Koor-dinaciono telo opStine VraSar i Savski venao koje je ria dva eaetanka razmatralo materijale sa alternativnim mogudnostima uredjenja Slavije.

b) Organi mesnih zajednioa Savski venae i Vradar koji sa strudnim timom razmatraju alternativne mogudnosti uredjenja Slavije i koji ucestvuju u radu na pripremi programa akoija za uredjenje Slavije za period 1980-1981.

- 3

c) Privredna komora grada koja na sastanaima po sekoijama(tv go vina i zanatstvo 3 ugostitelj stvo i turizam) razma- tra materijale sa alternativnim m.ogudnostima i radom svojih odbora doprinosi formulisanju stavova.

d) Pojedinacni potenci.ja.lni i postoj edi korisnioi prostora Slavije sa kojima se vode razgovori (Narodna bankas Beogradsko pozori%tes Muzicka akadenija3 nNolitn itd.) detaljnije u knjizi 2.

e) Gradske organizaoije i organi koji aktivno rade na analizi pojedina.onih struktura: GSBA Parking serviss Zele~ nilo Beograds Sekretarijat za saobradajt Beograd'-puts Vodovod i kanalizaoija, Beogradske elektrane^ Elektro- distribuoijas PTT i Sektor za metro.

f) SoeijalistiSki savez grada Beograda u kome su obavljene pojedinačne konsultaoije o re-senjima i izvršen dogovoro pripremama za iznoSenje predloga plana na javnu dis~ kueiju nakon razmatranja na Izvrsnom savetu grada Beograda.

g) PredsedniStvo SkupStine grada Beogradas koje je razmatralo materijal sa morucnostima razvoja Slavije.

U ovoj fazi posao je obavio strucni tim Zavoda i Jugoslo- venskog instituta za urbanizam i stanovanje kao i ekipa sa Arhitektonskog fakulteta grada Beograda. StruSni eavet Zavoda je razmatrao materijale iz ove faze na detiri sed- nioe.

3. U toku trede faze koja predstavlja fa.au formiranja naerta plana ucestvovala je vedina napred navedenih subjekata H i neposrednim radom H i davanjem sugestija i primedbi. Zna- бајап posao u ovoj fazi je obavljen u neposrednoj i aktivno j earadnji sa Sektorom za metro. Nacrt plana je disku- tovan na StruSnom savetu Zavoda pre iznoSenja na Izvrsni savet Skup?tine grada. Beograda.

Nakon ovoga predvidjen je program siroke diskusije sa svim napred nave denim subj ektima kao i sa sirom j avnoedu BeogroAa a u organizaoiji SoeijalistiSkog savezc. grada Beograda. Ovo je-bila i cetvrta za.vrsna. faza pre d.efini-~ tivnog izno&enj a, , pređloga plana na Izvr^ni savet.. odnos — no na Skupstinu grada Beograda, De.taljniji izveStaj o ovoj fazi dat je « posebnom materijalu.

BeogradI maj 1980.godine RUKOVODILAC TIMA

Ur .Borislav Stojkov,, dip I.ing.arh.

1. URBANISTIč KO TEHNICKI USLOVI

niz ulicu General Ždanova, uz ulicu Nemanjinu, uz ulicu Svetozara Markovica., uz ulicu Titsovu, niz ulicu Katiceva, uz Bulevar JNA. ulicom Ivana Milutinovića, niz ulicu Marsala Tolbuhina. i uz ulicu Alekse Nenadovi- 6a do ulice Proleterskih brigada. Granica je obeležena u grafičkom prilo.ru sa analitioko-peodetskim elementima za obeležavanje.

Ovom granicom obuhvaćeno je 15 blokova:

-■ Blok 1: izmedju ulica A . NenadovićaNjegoševe, P.Mateje i P.Brigada

Blok 2: izmeđju ulica P.Mateje, Njegoševe, B.Kidrica i P.Brigada

-■ Blok 3: izmedju ulica P.Mateje, M .Tolbuhina, B.Kidriča, Njep-oševe

- Blok M-: izmedju ulica A .Nenadovića, M.Tolbuhina, P.Mateje, Njegoševe

~ Blok 5: izmedju ulica I.Milutinovića, Sv.Save,M.Tolbuhina

Blok 6; izmedju ulica I .Milutinovića , Bulevar JNA,Sv.Save

- Blok 7 s izmedju ulica Trg Dimitrija Tucovića 3 Nemanjine, Kraija Milutina« M.Tita

Blok 8: izmedju ulica Kr.Milutina, Nemanjine, v.Markovica, M.Tita

9: izmedju ulica H.Selasija, Birčaninove, ckovića, Nemanjine

U'I

I. OPSTI USLOVI

Pravni osnov za izradu plana

Detaljni urbanistioki plan podrucja Slavije izradjen je na osnovu:

- Generalnog urbanističkog plana Beograda za planski period do 2 000-te godine (“Službeni list grada Beogradabr. 17 od 6.10.1972. godine),

Koncepcije društveno-ekonornskog razvoja i programa razvoja i izgradnje Beograda u periodu 1976-1985. ("Službeni list grada Beogradai:, br. 5 od 2 .10.1976 .).

Đruštveno političku osnovu za izradu ovog plana čine^-.^

Drustveni dogovor o osnovama za izradu društvenog plana za period 1976--8 0,

- Drustveni^plan razvoja opštine Vračar do 1980.godine.

- Drustveni plan razvoja opštine Savski venae do 1980. godine.

Neposredni povod za izradu ovog plana predstavlja zahtev Zavoda za izgradnju grada. Beograda a povodom zaključaka Skupštine grada Beograda od 20.4.1977. godine, donošenih povodoin. razmatranja i verifikovanja Studije o podobnosti

/

za izgradnju raetro sistema u Beogradu.

Podrućje Plana

Ovaj plan obuhvata delove II Mesne zajednice V VI Mesne zajednice Vračar :1 V Mesne zajednice venae. Granica p тпа je povučen? icom Prole.brigade niz uli' icom Mar?

1722, 1725, 1727/2, 1728, 1729, 1730, 1727/1, 1731. 1732, 1733, 1734, 1735, 1736, 1737/1, 1737/2, 1738, 1739, 1740, 1741, 1742, 1743, 1744, 1745, 1746, 1747, 1748, 1749,1750 , 1751 , 17 52 , 1753 , 1754 , 1755 , 4924/1.

Delovi parcela: 4923/1, 2191, 2189, 678, 675, 672, 671, 4925.

KO SAVSKI VENAC (KO BEOGRAD 5)DL. 71 i 72. R = 1:1000Cele parcele: 1020, 1021, 1023, 1022, 1024, 1025, 1027, 1030 , 1031 , 1032 , 1033 , 10 34 , 1035 , 1036 ,.1037 , 1033 , 1039 1040, 1041, 1042, 1043, 1044, 1045, 1046, 1048, 1049, 1069 1070, 1071, 1124, 1125, 1126, 1127, 1128. 1129, 1132,1133, 1136, 1137, 1140, 1141, 1142/1, 1142/2, 1145, 1146, 1147/1, 1148, 1149/1, 114 9/2, 1150, 1151, 1153, 1154, 1155 1156 , 1157 , 1158 , 1159 ,/1 , 115942 , 1160 , 1161 , 1162/1 ,1163 , 1164 , 116 5 , 1167 , 1168 „ 1169 , 1170 , 1171/1 , 1171/2 , 31-/3 , 1174/1 , 1174/2 , 1175/1 , 1175/2 , 1176 , 1177 , 1178 , 1179 , 1180 ,. 1181 , 1182/1 , 1182/2 , 1183/1 , 1.183/2 , 1184/1 , 1184/2, 1185/1, 1185/2, 1186, 1187/1, 1187/2, 1188, 1189/1 1189/2, 1190/1, 1190/2, 1191/1, 1191/2, 1192/1,1192/2, 1192/3, 1193/1, 1193/2, 1194/1, 1194/2, 1195/1, 1195/2, 1196/1 1196/2, 1197, 1198/1, 1198/2, 1199, 1200, 1201/1, 1201/2 , 1202 , 1203 , 1204 , 1205 , 1206 , 1208 , 12 09 , 1210_,.1211j 1212 , 1213 , 1216 , 1217 , 1218 , 1219 , 1220/$, 1451, 1452, 1454, 1455, 1456, 1457, 1458, 1459, 1462/1, 1463, 1464 , 1466 , 1467.Delovi parcela: 557/1, 991, 815, 968/1, 1445, 1465/1.Prema članu 52. Odluke, Detaljni urbanistički plan saob- raćajnog poteza Slavija - C-rveni krst - Mitrovo brdo predstavlja dokument kojimse istovremeno rešavaju pitanja povezivanja područja Slavija na širu gradsku mrežu te ga kao takav treba posmatrati u sprezi sa ovim planom.

„ ц -

3

: 10: izmedju ulica Deligradske, Bircaninove, jlasija, Neman j ine

k 11: izmedju ulica B.JNA, Katićeve, Bircaninove .igradske , Nemanjine

ok 12: izmedju ulica Katićeve, Tirsove , Deligradske rčaninove

Lok 13: izmedju ulica Deligradske, Tiršove, Hajla Elasija, Bircaninove

llok 14: izmedju uiica H.Selasija, Tirsove, Sv. Mar- jovića, Bircaninove \I \Blok 15: izmedju ulica Sv.Markovića, Nemanjine, General Žđanova, M.Titaiglicina. planirane teritorije je oko 31 ha bruto površine

iVim planom obuhvaćene su sledeće cele i delovi parcela:

CO VRAČAR (KO BEOGRAD 4)|DL. 44 i 45, R= 1 ; 1000

icELE P A R C E L E : 276, 277, 283, 284, 326, 332, 333, 334, i - ---- ------------347, 351/1, 352/1, 353/1, 353/2, 352/2, 354, 355, 357,358 , 359 , 360 , 361 , 362 , 363 , 364 , 365 , 366 , 367 , 368 , 369, 370, 371, 375, 376, 377, 378, 379, 380, 381, 382, 383, 385, 386, 387, 388, 389, 390, 391, 392, 395, 396,397 , 3S8 , 399 , -400, 401 , 402 , 403 , 404 , 405 , 406 , 407 , 408, 409, 410, 411, 412, 413, 414, 415, 416, 418, 420, | 422 , 424 , 425 , 426 , 427 , 429/1 , 429/2 , 431 , 432 , 433 ,434, 43 5, 436, 437, 438, 439/1, 439/2, 440, 441, 442, i+43v L|44 , 445 , 446 , 447 , 449 , 450 , 1693 , 1696 , 1698 ,1699, 1700, 1701, 1702, 1705, 1706, 1707, 1708, 1709,1710 1711, 1712, 1713, 1717/13 1716/1, 1719, 1720,

6

Celina IV - stambeno poslovna celina dela II Mesne zajednice u opžtini Vracar izmedju. ulica Alekse Nenadoviea, P?? o 1 e t e r s k i h brigada, Bor is a Kidriča, M. Tolbuhina.

Celina '/_ celina koja obuhvata saobraća j nice magistralnog karaktera: ulicu Nemanjinu? Bulevar JNA, M.Tolbuhina, B.Kidrica, uključivši i saobraćajni trg D.Tucovića kao ?.ižu na kojoj se ukrštaju.

Ovirn planom utvrdjuju se uslovi za realizaciju planiranih površina:

- za period 1980-81. sa predlogom akcija za neposredno uredjenje mesnih zajednica odnosno prostora i objeka ta u njima (posebna sveska);

-• za period srednjoročnog plana do 1985 . godine daju se precizirani uslovi korišćenja zemljišta i urbanisticki pokazatelji realizacije pojedinih celina odnosno iz~ gradnje značajnijih objekata.

za period do 2000--te godine daju se osnovne sinernice razvoja i rekonstrukcije uz inorucnost prilagodjavanja rešenja u skladu sa budućim potrebama i mogucnostima.

Osnovni predict ovop plana je, znaci definisanje uslova realizacije u I etani koji neće onemoruciti različite mogućnosti buduće rekonstrukcije onog dela Slavije koji je predvidjen za II etapu.; a koji će istovremeno obezbediti organizovan prvi korak u pravcu postavljenih cilje- ,va dugorocnos; razvoja ovog podrucja, Etape realizacije ovog plana date su orijentaciono zbog Sega ne predstavljaju smetnju da u zavisnosti od programa izgradnje .i uredjenja kao i materijalnih mogućnosti mogu imati i drugi redosled i realizaciju *

i

Pređmet plana

Predmet plana je deo Centralne zone Beograda odnosno teritorije koja u prošlosti i sadašnjosti ima speci- fične karakteristike u celini 5. na pojedinim svojim delovima. Predmet planiranja je deo stambene terito • rije Vraear (,:Englezovca :) i deo stambene teritorije Savskog venca (,;Zapadni Vraear1 ) koje su prožete sna- žnim saobraćajnim potezima ulice Marsala Tita;. Borisa Kidrica, M.Tolbuhinas Bulevara JNA i Nemanjine, sa fokusom na trgu Dimitrija Tucovića. Značajan deo ove teritorije nalazi se i pod objektima poslovnog karak tera kao i pod zelenom površinom parka Manjež kao i niza objekata kulturnog i istorijskog znacaja i poteza ambijentalne vrednosti.

Prema karakte.ru plana, a u skladu sa težnjom da se istovremeno očuva dub podrucja Slavije odnosno da se una- predi novim ekonomskim i kulturnim vrednostima} podru- čje plana je podeljeno u pet osnovnih celina za dalje planiranje i rek.onstrukci ju :

Celina I ~ prošireno područje budućeg društveno--poslov~ nog centra, na Slaviji izmedju ulica Borisa Kidričaa &flie.croševe, General Ždanove - Neman j ine i trga D.Tucovića.

Celina. IXstambeno-poslovni deo V Mesne zajednice !Zapadni Vraear" na Savskom vencu izmedju ulica Nema- nj ine, Svetozara Markovića, Tirsove, Katićeve i Buie- vara JNA.

Celina III - poslovno-stambena celina dela VI Mesne zajednice na Vračaru izmedju ulica Bulevar JNA5 Ivana Milutinovića5 Marsala Tolbuhina.

Ovom celinom je obuhvaćen i deo I Mesne zajednice Vraear iako je on rešen drugom planskom dokumentac (izmedjuulica M.Tita, Njegoševe i B.Kidriča).

8

•• faze realizacije ove celine kao idetaljnu namenu objekata treba utvrditi navedenim urbanističkim pro- jaktom nakon arhitektonskog konkursa,

- postojeći objekti kulture razradjivaće se putem bližih podataka o lokaciji i urban1stičko-tehni бк ira uslovima. a na osnovu konkretnih programskih zahteva kor.isnika9

- prilikom dalje urbanisticko-arhitektonske razrade ove celine uslovliena je saradnja sa Zavodom za planiranje razvoja grada Beograda, Zavodom za zaštitu spomenika kulture e;rada Beograda i Zelenilom Beograda (u oogledu parka Manjež).

Celina II - prema karakteru ove celine i pojedinačnihpoteza u njenoj rekonstrukciji uslovljava se:

da se blok 10 i 11 razradjuje preko urbanistič k c pro jekta koji će se raditi nakon arhitektonskog konkursa Ovaj urbanistioki projekt treba da pruži celovit predlog uredjenja i rekonstrukcije ovih blokova, a na osnovu poznate strukture i tehnoloških uslovljenosti pojedinačnih buducih korisnika ovog prostora, vodeci racuna o uslovima za ostale celine.

/I

■ da se blok 14 razradjuje. preko urbanistickog projekt koji treba da pru?i celovit predlog uredjenja i rekoi

jstrukci^e ovofr, bloka.

dalja urbanistieka razrada ostalih blokova u ovoj Icelini (9, 12, 13) vršiće se putem bližih podataka o lokaciii i urbanistieko-tehnickim uslovima a na osno opštih i pojedinačnih uslova datim ovim planom.

Д

7

Ovaj plan je u svem.u radjen ргетла "Odluci o sadržaju5 naeinu izrade i postupku donošenja detaljnih urbanist!-- ckih planova i urbanističkih projekatai; (”Službeni list grada Beoprada*’ , br. 11 od 31 .5 .1975 . podine).

Uslovi za dalju razradu i rea1izaciju ovog plana

Prema podeli na pet navedenib. celina ovaj plan će se dalje razradjivati na sledeći naoin

Celina I ee se zbog značaja razradjivati urbanističkim projektom koji će se raditi nakon javnog arhitektonskog konkursa za rešenje društveno'-poslovnog centra. Prilikom izrade urbanist."tcko£ projekta voditi računa:

- da čitav prostor treba da se rešava kao jedna funkcionalna i urbanistieka celina (uključivši i deo celineЛ, koji nije obuhvaćen granicom ovov plana) Prilikom resavanja ove celine nužno je kontrolisati odnose prema dr.ugim celinama,

- da objekat robne kuće i ooslovne z^rade na uglu Borisa Kidriča i Maršala Tita ulice . kao i objekat Cvetnog trga treba tretirati kao stečene urbanističke obaveze prema. kojima treba definisati ostala arhitektonska i funkcionalna rešenja ove celine,

7' •• da prostor i sadržaj parka Manjcž treba rešavati inte- gralno i koherentno sa prostorom. i sadržajem budućepe.šačke zone „

da. prostor ulice Maršala Tita ispred poslovne zgrade i robne kuće na uglu B.Kidrica ulice treba rešavati istovremeno kao postament velikog objekta i kao pokri- vač jednog dela sadržaja područja budućeg trga5 uz poštovanje osnovnih elemenata pradjevinske regulative definisanih u posebnim uslovima u ovom pla.nu..

* Deo izmedju M.Tita, B.Kidrica .i Njecroševe ulice.

1

10

Ovaj urbanistički projekat treba da pruži detaljan i celovit predloq uredjenja i rekonstrukcija blokova a na osnovu poznate strukture i tehnoloških uslovljenosti budućih korisnika ovog prostora,

Objekat u koine se nalazi danasnji bioskop "Slavija” (sala mira) neće se rušiti i uklapiće se u novo urba- nističko-arhitektonsko rešenje ukoliko se utvrdi au • tenticnost objekta i osta.li uslovi predvidjeni propisima0 za.štiti spomenika kulture„ Postupak za utvrdjivanje svojstva spomenika kulture ovog objekta sprovešće se u svemu u skladu sa propisiroa o zaštiti najkasnije do ras~ pisivanja arhitektonskog konkursa za blokove 3 i 4 u ovoj celinio

-(^blok 2j ce se razradjivati putem urbanističkog projekta vodeći računa o predvidjenom sadržaju i karakteru bloka1 istovremeno vodeći računa o rešenjima bloka izmedju ulica Proleterskih brigada, Borisa Kidriča, Njegoševe i Kraija Milutinaj prema DUP dela teritorije I Mesne zajednice opštine Vraear ::Cvetni trg5is sa kojim treba da predstavljaju organsku celinu„

- uredjenje bloka 1 vršiće se na osnovu redovnih programa neposrednih akcija za uredjenje prostora p.esne zajednice.

Kod razrade ove celine neophodno je ostvariti saradnjusa Zavodom za planiranje razvoja grada Beograda i Zavodomza zaštitu spomenika kulture.

— -— -------------ts.

Celina V - razrada ove celine vršiće se na sledeći način:

- rekonstrukcija postojeeeg trga Dimitrija Tucovica ce se razradjivati preko tehničke dokumentacije za. izgradnju budučeg metro sistema. Proj-ektovanje ovog prostora će se vršiti u okviru granica otvoreno? iskopa obeleženih

9

~ pr.il.ikon razrade ove cel ine uslovi jena je saradnja sa Zavodom za planiranje razvoja grada Beograda i Zavodom za zaštitu spomenika kulture.

Celina III ~ razrada bloka 6 vršiće se na osnovu urbanistickog projekta kada budu poznati bud.ući nosioci rekonstrukcije bloka, odnosno konkretni korisnici ovog zemljišta u cilju celovite rekonstrukcije i uredjenja ovog bloka.

Razrada bloka broj 5 vršiće se kroz bliže podatke o lokaciji i urbanističko-tehničkim uslovima za pojedina.čne objekte .a u skladu sa opštim i posebnim uslovima datim ov5.m planom, vodeći računa o uslovima celine V.

Razrada rekonstruisanog dela ulice Ivana Milutinovića \ i veza sa Birčaninovom ulicom prema rešenju iz ovoga plana može da se vrš.i neposredno putem tehničke dok.u-- mentacije s tim što rešenia priključka na Bulevar JNA i rešenja priključka na podzemnu garažu u bloku 6 treba definitivno da budu utvrdjena tek kroz urbanisticki projekat za blok B.

Prilikom razrade ove celine uslovijava se saradnja sa Zavodcm za planiranje razvoja grada Beograda i Zavodom za zaštitu spomenika kulture.

Celina IV - razrada ove celine vršiće se na sledeći naoinr

■■■ blok 3 i 4 6e se razradjivati preko urbanističkog projekta koji će se raditi nakon javnog arhitektonskog konkursa, Doštujući uslove ostalih celina iz ovog plana.

12

Uslovi u odnosu na stečeneurbanističko-pravne obaveze

Prihvataju se sve urbanisticko--pravne obaveze ivazeqih planskih dokumenata osim;

- DUP za rekonstrukeiju Buievara JNA - opstina Savski venae ("Sluzbeni list grada Beograda" br. 10/74) koji se stavlja van snage đonošenjen ovog plana u delu koji je obuhvaćen ovim detaljnim planoms

- DUP dela bloka izmedju M.Tolbuhina, P.Mateje i A. Nenadovića i Njegoševe (“Službeni list grada Beograda br. 6/75) čije nerealizovane obaveze prestaju da važe>donosenjem ovog plana.

Uslovijenosti 1z_društveno ekonomskihplanskih dokumenata 1 opStih planova razvoja Beograda

1. Prema GUP Beograda za period do 2000-te godine te ritorija Slavije je predvidjena kao zona stanovanja izuzetno velikih gustina (od 181 - 3 51 st/ha) sa dc - latnostima odnosno objektima i površinama od opšteg gradskog značaja koje formiraju društveno poslovni eentar.

2. GUP predvidja prosečni indeks iskorišćenosti zemljišta ; i;: da bude izmedju 1,1 i 1,5 a prosečni paranietar standarda stanovanja 21 m2/st. neto. Istovremeno predvidja se stvaranje što ravnopravnijih uslova za život o d nosno obezbedjenje zdrave životne sredine3 optimalne organizaeije struktura u crostoru, povoljnog odnosa prema prirodnim uslovima. Spratnost stambenih objekatau ovom delu grada definiše se prema konkretnoj situa-ciji na teritoriji.

11

u ovom planu na grafičkom prilogu namenc zemljista, vodeci rar.una o uslovljenbstima okolnih celina,

- rekonstrukcija ma^istralnih saobraćajnica u ovoj celini (Nemanjina, Bulevar JNA5, Marsala Tolbuhina, Borisa Kidriča) vršiće sc na osnovu tehničke doku-- mentacije koja. će se raditi takodie u okviru pripreraa za izgradnju metro sistema. Prilikom razrade ulice Marsala Tolbuhina' voditi računa o uslovljenostima iz DUP saobraća j no? poteza Slavija - Crveni krst -• Hit - rovo brdo,

rekonstrukci ja tramvaja u I etapi (do realizacije metro sistema) vršiće se na osnovu tehničke dokumen- tacijo paralelno ili nakon rekonstrukcije blokova10 i 11 u celini II.

Sve aktivnosti u medjuvremenu (do izgradnje metro sistema) u ovoj celini izvodice sc u okviru modernizacije pojedinih delova saobraćajnih površina a na osnovu Pro rrama me.ra i akcija u saobračajnom sistemu Slavije i u skladu sa pojedinačnim uslovima iz ovog plana.

Kod razrade ove celine (tehnio.ka dokumentacija za rekon strukciju i za m.odernizaciju) neophodno je ostvariti sa radnju sa Zavodom za planiranje razvoja grada Beograda, Beograd--putem i Gradskim saobraćajnim Beograd. Takodje je neophodno obavestiti Zavod za zaštitu spomenika kulture pre početka radova na rekonstrukciji ove celine radi mogućih arheoloških lokaliteta. Kod rekonstrukcije tramvaja u I etapi obavezna je saradnja sa Zelenilom Beograd.

14

4. Konc.epcT.jp. uslovljava opraničavanje gustina iz.qra- djenosti i broja korisnika a u odnosu na postavljeni saobraćajni sistem koji treba da se realizuje do 1985. gođine. Efekat visokokapacitetnog šinskop sistema može da se oeekuje tek oko 2000-te godine odnosno po nj egovoj realizaciji.

5. Dokument "'Osnovne urbanističke 1 planske postavke razvoja Centralne zone Beograda’1 definiše z-onu Slavije sa prostornim iedinicama A-151 ■ 154 kao prostor f magnetnih sađržaja11 iz oblasti poslovanja, trgovine , ugostitel jstva.. kulture i sl. Sugeriše se realizacija velike izrrradnje korisne površine uz nizak procenat zemljišta pod objektima. odnosno viša spratnost pos • lovnih .i društvenih objekata.

6. Prema svim opštim planovima Slavija i dalje ostaje ukr/sna tačka dva magistralna pravca: Nemanjina -~ Maršala Tolbuhina i Bulevar JNA Borisa Kidriča, odnosno, prema opštim planovima do 1985. godine Sla vija predstavlja. petokraku raskrsnicu sabirnih ulica I reda uključujući tu Maršala Tita ulicu koja je u ovom periodu predvidjena za odvijanje javnog gradskog saobraćaj a.

7. Prerna opstim planovima Slavija je predvidjena da ostane značajno mesto radijalnog ukr'štanja linija JGS. Prema ovirn planovima Slavija predstavlja značajan presedački tranzitni čvor na kome se ukrštaju tramvaj , autobus (trolejbus) i visokokapacitetni šinski sistem.

8. Rešenje Slavije u saobraćajnom smislu zahteva nužneintervencije u široj gradskoj mreži rekonstrukcijomi izgradnjom novih saobraćajnica i parking prostora.

13

Prilikom rekonstrukcije težiti sledećim gustinama naseljenosti*

1985. 200.- 400 st/m22000. 175 - 365 st/m2

Slobodna površina ne bi sm.ela ni u jednom slučaiu da padne ispcd. 3 m.2/st. po jednom bloku.

U zoni opste-gradskog centra kao što je Slavija i delovima sa mešovitom namenom i stambenim blokovima koji se direktno naslanjaju na poslovne i mešovite blokove predvidja se izdvajanje funkcije stanovanja. Radi povoljnijih uslova života, blokove u ovom delu grada treba rešavati poluotvorene i po mogućnosti ukrupnjavati spajanjem dva ili vise blokova u jednu celinu.

Move stambene zgrade ne treba da prelaze postojeću visinsku regulaciju ulica. Prizemlje ne treba korn-.L. stiti za stanovanje već za namene koie prate stano-j vanje.

Zbog loših komunalno-hi rrij enskih uslova kao i zbog lakšeg uklapanja u visinsku regulaciju postojecih ulica na podrućju Slavi je treba p.r.odvideti__stanove sa većom visinom prostorija od standardnih, odnosno vise od 2 ,80 m. čiste spratne visine.

Koncepcija društveno-ekoncmskog razvoja i program prostornog razvoja i izgradnje Beograda u periodu 1976-85. definiše prostor Slavije kao trgovačko-poslovni ccntar sa velikim obimom drustvenih delatnosti na širem perimetru. Dominantni poslcvi i društveni sadržaji treba da budu onih vrsta kcje će najbolje opravdati prometnost i izuzetan položaj Slavije.

16

nih uslova:, ali koje neće bit.no uticati na sliku ili funkcionisanje ovo? dels grada,. niti na. buduće privodjenje planiranoj nameni;

ц. Postojećim objektima kojima јв predvidjena promena namena. dozvoljava se adaptiranje i rekonstrukcija samo u slučaju realizacije promene namena i to u skladu sa ostalirn urbanističkim uslovima iz ovor, plana

I«. Pretvaranje pojedinih stanova u poslovne prostorije

saglasno патепатла, utvrdjenim ovim planom > vršiće se etapno na osnovu programa koji donosi Skupština gra-- da po posebnim propisima.

O 6. Nije dozvoljena izgradnja pomoćnih i drugih objekata u okviru blokova ukolikc to nije' predvidjeno ovim planoirio Lociranje i izgradnja privremenih objekata vršiće se u skladu sa Odlukom o postavljaju privre menih objekata kao i aa programima neposrednih akcija za uredjenje Slavije od 1980. na dalje.

CELINE I RL0K0VI CIJA SE REKONSTRUKCIJA PREDVIDJA U I ETAPI REKONSTRUKCIJE

Dec celine I Blok 7., 8 i 15_, izmedju ulica M.Tita. G . Ždanova 5 Neman j ine i Trg;a D.TUcoviea

1, Zemljište ova tri bloka narnenjeno je za izgradnju5 po principima totalne rekonstrukcije, budućeg dru- štveno -poslovnog centra odnosno buduće pešačke zone oko trga D.Tucovića.

2. Sva dalja rešenja ovog prostora treba raditi uz ukupno sagledavanje celine I. odnosno koordinirano sa rešenjima robne kuće i poslovne zgrade (urbani™ stički .projekat za izgradnju robne kuće i poslovnog

I

15

9. Područje Slavije je prema koncepciji opštih planova naplašena pešačka zona u lancu pešačkih zona od Ka- lemegdana prema Svetosavskom platou.

10. Uslovljenosti društveno-ekonoroskih planskih dokumenata i opštih prostornih planova su detaljnije obrazložene u obrazloženju plana u ovom. dokumentu.

II. USLOVI ZA PLANIRANJE POVRSINAI OBJEKATA U PLANU

Detaljna namena povrSina

1. Citava. teritorija plana namenjena je za vise gradskih funkcija. Osnovne namene koje, kao rav- nopravne predstavljaju osnovu ovo.fr plana su:sta' novanje, kancelacijsko poslovanje, društvene delatnosti, saobraćaj i zelenilo.

2. Namena zemliista, odnosno uslovi korišćenja zem- ljišta utvrdjeni planom., su precizirani tekstual • no i grafioki za ono zemljište na kome se predvidja rekonstrukcija u I etapi rekonstrukcije . Za ostalo zemljiste daju se okvirne namene i uslovi korišćenja zemljišta., koji će biti precizirani u daljem postupku planiranja ovog prostora, a u okviru ciljeva utvrdjenih važećim. GU planom Beograda ili dokumentom koji ga zameni.

3. Postojeći objekti predvidj.eni z_a rušenje ovim planom ne mogu da menjaju namenu niti mogu da se rekonstruišu do privodjenja zemljišta osnovnoj nameni, Ovim planom je omogućeno da oni mogu da se ureajuju i modernizuju u onoj meri u kojoj je to potrebno za odvijanje normalnih egzistencijal-

- 18 p

- pros tor parka Manjež i dalje zadržava svo'j osnovni klasični oblik i namenu, s tiin što se ovim planoro predvidja raogućnost rekonstrukcije centralne laroele (partera) parka u osovini budućep trga, po princi-

W/ piroa vrtne arhitekture. Rekonstruisani deo parka.na. orpanizovan način treba da omopući spomen obeleža • vanje radničkop pokreta odnosno njegovih velikana (detaljnije u urbanističkim uslovima za zelenilo).U fazi projektovanja neophodno uraditi posebnu stu diju koja će dati rešenje završnice vizura iz vesti- -bila,

prostor blokova 7 i 8 u celini je namenjen potrebama budućep pešačkop trga odnosno sadržajiroa koji taj trg čine atraktivnim za najveći krup gradjana Beograda. i šire.,

- prostor pešačkog trga rešiti u denivelaciji (oko 112,50) prema koti ulice Marsala Tita orijentaciona kota 116 „50 - 117 ,00) sa tend.encijoro osovinskog povezivanja u jedinstven pešački prostor u nivou: buduceg podzemnog vestibila na ulazu u metro, novo- planiranor trpa i parka Manjež, -....

• pristup trgu bogato obraditi na pravcima glavnih površinskih tokova kretanja s tiro što posebnu pažnju treba posvetiti komfornom pešačkoro povezivanju višeg i nižep nivoa,

- u denivelaciji preroa Marsala Tita ulici prostor rešiti u dva nivoa od kojih će gornji nivo pratiti današnju gradjevinsku liniju M.Tita ulice a danjft formdrati novu gradjevinsku liniju prema proširenom delu parka. Gornji i donji nivo vertikalno povezati (prema mopućnosti) uz obezbedjenje dvostrane orijentacije objekta na. gornjem nivou (preroa potrebi) i roaksimalnu transparentnost na qornjem nivou.

17

prostora u bloku izmedju ulica Njegoševe, Borisa. Kidriča ; Marsala Tolbuhina.. Svetozara Markovića C ReSenje ..ISS'GB- 353-759 17 „7 .1978) » kao i rešenja Cvetnop- trga (DUP dela I Mesne zajednice opštine Vraear 'Cvetni trj?5, •• "Službeni list grada Beograda” br. 7/1979.).

3. Zemljište ova tri bloka ima planirane sledeće osnovne objekte i aktivnosti:

prostor na uslu G.ždanova i M.Tita prema parku Manjež namenjen je potrebama kulture (muzičke i dramske umetnosti). Deo ovog zemljišta treba da nude pod objektom (objektima) uz predyidjenu. mo- ■ ^ućnost fizičke transformacije postojećih obje-- kata^ Ukupna planirana površina iznosi 12.000 (+ 10%) m2 bruto razvijene površine, a prema re - gulacionim i gradjevinskim 1inijama iz grafičkog priloga sa urbanističkim pokazateljima,

- prostor izmedju ovih objekata i parka predvideti .kao zajednicki otvoren prostor za šire drustvenepotrebe odnosno I za ostvarivanj e kulturnih potre--

j Jba u otvorenom ambijentu parka ,!kao i prostor za pristup objektu za potrebe snabdevanja,

- svi pomočni i drugi objekti (manja stambena znrada,barake zidovi) ispred objekta Muzieke akademija i Studentskog centra prema parku predvidjeni su zarusenje, koje treba obaviti prilikom rekonstrukcije ovih objekata,

4 intervencije na zadržanom objektu u M.Tita (pozorište) vrsiUuz prethodno pribavljenu saplasnost i uslove Zavoda

za zaštitu spomenika kulture,

20

u zoni obeleženoj na grafičkom prilogu sa urbanist .irkim pokazateljima, kao element obeležavanja istorijskog znaSaja čitavog prostora rešiti spo- rnenik Dimitriju Tucoviću.

Spomenik svojim položajem i oblikovanjem treba da bude eksponiran ali ne i svojom veličinom, odnosno treba da bude u meri prostora i u meri eovekovog

*do?ivljavanja čitavog ambijenta,

«novoplanirani objekat prema Nemanjinoj ulici treba da bude najatraktivnij 5. po sadržaju i po tretmanu načitavom prostoru trga. Objekat tteba da sadrži sledeće funkcije: trgov.inu, kulturu9 poslovanje (zastupni*>tva, posta. kladionica, poslovni prostor administrativnog karaktera), ugostiteljstvo (restorani, kafanes bistroi , poslastičarnice) i turizam (turisti- oke agencije* informacioni punktovi) i si. orijentacioni odnos svih sadržaja treba da bude u smislu ko- rišćenj'a izpradjenog prostora Tr £: Kul: Posl: Ug :Tur = 17% : 6% : 71% . 4% : 2%.Ukupna novršina objekta ne može da predje bruto raz-- vijenu gradjevinsku površinu od 37.000 m2 (maksimal- na tolerancija + 10%),

ovaj objekat treba u arhitektonskom tretmanu da nagovesti svoju pblifunkcionalnost,

konstrukcija objekta mora da bude maksimalno flek- sibilna oime će se omogućiti laka adaptacija prema promenjenim potrebama u budućnosti,

u horizontalnom smislu objekat treba da bude postavljen u granicama gradjevinskih i regulacionih linija prema grafičkom prilogu sa urbanističkim poka- zateljima5

19

Objekat treba da sadrži manje lokale za potrebe ugostitel istva , trrovine i zanatstva.

Velieina ovih lokala ne treba. da predje površinu od 100 m2 bruto površine po lokalu (ukoliko je razvijon u dve etaže) odnosno 50 m2 (ukoliko je razvijen u 1 etaži}.

Orijentacioni odnos sadrzaja: trgovina: ugostiteljstvo: zanatstvo = 25% : 25% 50%.

deo ispred ulaza u_ robnu kueu rešiti kao gornji plato tr^a ispod kora se odvija komuniciranje na izlazu-ulazu iz buduće stanice metroa kao i ulaz u robnu kudu sa nivoa denivelisanog trga (112,50). Na desnoj strani od Kr.Milutina do trga D.Tucovića uredjenjem partera naz- naeiti gradj,liniju M.Tita ulice,

terasa i rornji plato u Marsala Tita ulici treba da bud& bogato obradjeni zelenilom (detaljnije u urbanistickim uslovima za zelenilo) posebno na delu ispred ulaza u novoplanirani objekat kulture,

prostor pešačkop: trga (na koti 112,50) obraditi element ima intimnop; prostora sa dosta zelenila koje treba da predstavlja organski produžetak parka Manjež, i sa elementima urbanog rnikropej saža koji će doprineti in- timnosti prostora (obratiti pažnju na oblikovanje tela za osvet 1 j enj e klupa.. poda, zelenila, zadržanih stilskih elemenata sa porušenih objekata iz ovog kraja itd.). U obradi trga koristiti u maksimalnoj meri prirodne "materijale (zastor, obrada zelenila) posebno vodeći ra- čuna o sagledljivosti ovog prostora sa gornjeg nivoa iznad trga, nivo 117,00. U delu ulice Sv.Markovica uslovljava se zadržavanje postojećeg drvoreda i način popločavanja koji će obeležiti trasu današnje ulice,

i

22

- prema Nemanjinoj ulici objekat treba da bude zašti- ćen бојasom zelenila (drvored i nisko rastinje) i. zaokruzen zelenilom prema parku Manjež 4

prilikom izrade tehničke dokumentacije obezbediti sintezu likovnih umetnosti i arhitekture objekta, posebno u delovima atraktivnih pešačkih komunikacija j

ispod celine I za potrebe poslovnog objekta obezbediti ^aražni prostor za 150-200 vozila a za potrebe društvenoo; centra garažni prostor za oko 6 00 vozila,

- ekonomski pristup i pristup garažnom prostoru ostvariti podzemno iz Nemanjine ulice odnosno preko dela Svetozara Markoviea ulice, za garažu društvenog centra obezbediti i drugi ulaz-izlaz sa saobraćajnica koje opasuju celinu I (G. ždanova -Njegoševa) ,

•• nivelacioni položaj garaže društvenog centra definisati u saradnji sa ;oređuzećem Beogradski vodovod i kanalizacija i Beogradske elektrane radi nivelacionog uskladjivanja novoplaniranih objekata kanalizacije i daljinskog grejanja,

• rešenjem iz ovop; plana ruse se svi objekti u blokovima izmedju Svetozara MarkovićaNemanjine^ Dimitrija Tu- covica, Marsala Tita ulicej

/

■■■■ kod dalje razrade programa za ovu celinu neophodno je uključiti odgovarajuću naučnu instituciju čime bi se obezbedilo racionalnije korišćenje ovog prostora.

u vertikalnom smislu. objekat treba da je različite j•

spratnosti sa'minimalnom spratnošću od S+P+2, a mak4 simalnom spratnošću S+P+8+potkrovlje. Viši deo ovog ') objekta, u kome će biti smesten administrativno po - slovni sadrSaj , treba da bude postavljen bliže uglu Nemanj ine i Svetozara Harkovića ulice a niži delovi treba da su orijentisani prema postojećem trgu Dimi- trija Tucovića (kultura) odnosno prema budućem trgu (tr^ovina, ugostiteljstvo, turizam),

na objektu je neophodno naglasiti deo na kome se danas nalazi Kraija Milutina ulica,

ulaze u objekat odnosno u razne sadržaje objekta re- šiti na pravcima glavnih pešačkih tokova a prema teh~ nološkim zahtevim.a sadržaja,

poseban tretrnan treba da ima prizemlje i etaže koje se direktno nadovezuju na njega (suteren, prvi sprat, drugi sprat) u kcjima treba da se sme&ti najveći deo sadržaja za širok.i krug korisnika trga. Rešenje prizemlja kao i deo objekta sa društvenim sadržajima treba da omogući maksimalnu transparentnost objekta,

osnovni element u prizemlju objekta je pokrivena galerija (zastakljena) kao organski produžetak otvorenog trga, u kojoj treba da budu smešteni najkvalitetniji sadržaji trga.Galerija bi bila prilagodjena osnovnim tokovima kretanja pešaka, konforna, atraktivno tretirana. U tretmanu enterijera odgovarajuće zelenilo i rešenja likovne sinteze treba da imaju znacajnu ulogu,

poslovni sadržaj administrativnog karaktera u okviru objekta (do 24.500 m2 bruto raz . grad, j . površine ) treba da bude gradjevinski čvrsto izolovan od društvenog sa pristupom iz Nemanjine ulice..

24

Objekti treba da imaju zajedničku bruto razvijenu površinu do -20.500 m2 (max. tolerancija + 5%),

objekti treba da budu sa visinom kojom se na na j- n i ž o j ta.oki vežu za venae objekta u ul. Hajla Sela- siia 1 a koji najviše dosežu do visine P+ll etaža.Vi.ši deo objekta orijentisati ka Bulevaru JNA i na taj način rešiti i donekle uskladiti izgled ovog fronta trga Đ.Tucovića (kalkani, nedorečeni kubus ЛТС itd.). U horizontalnom smislu objekat rešiti unutar gradjevinskih i regulacionih linija definisanih u grafičkom prilo^u urbanističkih pokazatelja. Treči trakt resiti kao neutralnu vezu sa objektom u Deligradskoj a sa visinom do max. P+ 7 etaža u granicama regulacione linije ulice,

prema potrebi obezbediti podzemnu vezu izmedju ova dva objekta ispod Deligradske ulice, a treći trakt vezati po potrebi nadzemnom vezom.

prizemlje objekata u Nemanjinoj ulici pažljivo ob"- rađiti u skladu sa rešenjem pešačkog prostora ispred objekata i sa zelenifli parterom na kome objekti treba da lezea

u prizemlju obje]cta5 u delu od Deligradske prema Hajla Selasija obezbediti prostor za lokale trgovinskog i ugostiteljskog karaktera manjeg obima, sa pasažom za pešake koji će obezbediti provetravanje unutrašnjosti bloka i komuniciranje na tom prostcru*

teaffjgližfejl&l blokovi 9. 10,} lls 12 } 13_, 14 -• izmedjuulica : Nemanj inc , Svetozara Markovića 5 Tiršove ...Katićeve i Bulcvara J>SA

1. Zemljište ovih šest blokova namenjeno je za odvijanje poslovnih i stambenih funkcija ođnosno za iz- pradnjuj po principima sistcmatske) poslovnih i

2. Rešenja ovog prostora treba raditi u skladu sa nje- гоvim osnovnim obe1eSi ima:

Ј/.blokove 10 i 11 razradjivati kao jednu urbanisti- čku celinu, prevashodno poslovnog karaktera, putem urbanističkog projekta odnosno putem javnog kon kursa koii bi poslužio kao metod dobijanja definisanog prostornog rešenja,

blok 14 razradjivati kao jednu urbanističku celinu kombinovanog poslovnog i stambenog karaktera, putem .urbanistinkog projekta,

blokove 9, 12 i 13 razradjivati prema konkretnim potrebama putem bližih podataka o lokaciji i urba- nističko-tchničkim uslovima uz poštovanje osnovnih uslova utvrdjenih ovim planom.

3. Zemljište ove celine namenjeno je-sledeoim aktivnostima odnosno objektima:

3.1. - blokovi 10 i 11 treba da budu pretežno poslovnog karaktera. U okvi.ru blokova predvidjena je izgradnja novih poslovnih objekata na frontu trga D.Tucoviča izmedju Bulevara JNA i H . Se— lasija. Sa trećim traktom koji obuhvata levu stranu Deligradske ulice (ovaj trakt je moguće rešavati i kao poseban objekat poslovnog karaktera) .

29

Celina IV - biokovi 1 ;_2 5 3^ 4 - izmedju ulica:•A_» Nenadovica v Prole ter skih brigada? Borisa Kiđriča 3Trga D . Tueovića_ i M_. ToIbuhina

1. Zemljište ova cetiri bloka namenjeno je za odvijanje stambenih i poslovnih funkcija odnosno za izgradnju. po principima sistematske konstrukcije, stambenih i poslovnih objekata.

2. F.ešenja ovog prostora treba raditi saglasno njegovim osnovnim obeležjima:

“■ blokove 3 i 4 sinhronizovano razradjivati kao jednu urbanističku celinu kombinovanog stambeno-poslovnog karaktera, putem urb'anifctickop; projekta, odnosno nutem arhitektonskog konkursa koji bi posluzic kao roetod za dobijanje prostornog rešenja novoplaniranih objekata. i slobodnih površina koje ih okružuju,

-= blok . 2 jednovremeno i sinhronizovano razradjivati putem urbanističkog projekta na osnovu poznatih korisnika. svih planiranih objekata odnosno na osnovu poznatih tehnoloških uslovljenosti za njihovo funkcionisanje,

■ blok 1 ured.j5.vati na osnovu redovnih pro'grama nepo-- srednih akcija za uredjenje prostora mesne zajednice.

3. Zemljište ove celine namenjeno je sledećim aktivnostima odnosno objektima-

3.1. Biokovi 3 i 4 treba da budu kombinovanog stambeno-- poslovnog karaktera. U okviru ovi.h blokova predvidjena je izgradnja objekta sa mešovitim sadržajem

'J'y/ na frontu trga D.Tucovića izmedju ulica B.Kidriča i A .Nenadovića. Objekat treba da bude bruto razvijene gradjevinske površine do 2H.50C m2 (tolerancija

25

. ,širemu'sklopu objekta predviđjeno je obavezno podizanje podzemne garaže za kombinovanu upotrebu (za zaposlene i stanare ovih blokova za 250 ~ 300 vozila). Za potre- he stanara ovin blokova potrebno je obezbediti min.4 0% garažnih mesta,

ekonoroski ulaz i ulaz u garažu predviđeti iz Deligradske ulice odnosno iz bloka 11 Birčaninove ulice, i to bočno za kote ulice,

~ deo Deligradske ulice izmedju dva novoplanirana' objekta rešiti kao pešački prostor, čime se deo ove ulice zatva-- ra za motorni saobraćaj ,

- fasade i izbor osnovnog materijala za oblaganje objekta treba da budu mirniji u tretmanu,

-• izgradnjora ovih objekata ruse se objekti u Deligradskoj1,3, 3a, 5 i 7, 2 2a.. 4 i 6 Katicevoj b r 4, Bulevar JNA ’ 2 , 4 i'Neman jinoj 38 , 40., 42.. 46 , 46a, kao i dvo- rišni objekti na parcelama 1140 1141., 1142/1., 1142/2 , 1145, 1146, 1147/1, 1148, 1149/1 1150, 1153, 1154,1155, 1156 , 1157 , 11.58 ,

- prilikom ru.šenja objekata u Deligradskoj 1 i 2 izvršiti njihovo detaljr.o snimanje preko Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

2. Na uglu Birčahinove i Hajla Selasija ulice predvidja se ..izgradnja stambenog objekta bruto razvijene gradjevinske površine. S500 m2 (+ 5% tolerancije) max. sa čistom spratnom visinom min. 2,80 m. objekat treba visins.ki vezati za objekat u И.Selasija 5 odnosno za objekat u Bircani- novoj 25. U prizemlju objekta predvideti lokale za dnevno snabdevanje gradjana ili za tekuće zanatske usluge. Obje* kat u spoljnjem izgledu tretirati mirno u skladu sa pot- ?ebama stambene arhitekture. Horizontalno objekat treba

r> £? I

U bloku 14 predvidjena je izgradnja stambenog objekta u delu namenjenom za. stanovanje u Hajla Selasija uli ci IB 14 brute rar.vijene ^radjevinske površine od 3500 m2 (+ 5% toleraneije). Visina objekta je definisana vencima susednih zgrada u Selasija. 12 i 18- 20, min. čiste spratne visine 2,80 m. Objekat horizontalno. postaviti u okviru gradjevir.ske linije definisane u grafic.kom prilogu urbanističkih pokazatelja. Izgrad- r.join.ovog objekta ruše se obje.kti u Kajla Selasija br.14 i br. 16 i svi dvorisni objekti na pareelama 1209v 1212. Objekat graditi sinhronizovano se izgra • dr.jотп poslovnog objekta u istom bloku.

.U istom bloku г-redvidjena je i dogradnja stambenih objekata u Bircaninovoj 36 i 34 do visine susednih obj ekata uz pažljivo prethodno ispitivanje gradjec vinsku sposobnosti postojećih obj ekata. Ori j.entaciona bruto razvijena gradjevinska dogradjena površina 800 m2. Pogradnju vršiti sinhronizovano sa izgradnjorn poslovnor i stambenog objekta' u istom bloku-. Ukoliko bude izražen- interes ovu dogradnju je moguće ostvariti i ranije putem bližih podataka o lokaciji i Urbanisti- čko tehničkih uslova.U delu bloka 14 namenjenom poslovanju predvid.ja se izgradnja poslovnog objekta-na uglu Tirrove i Hajla Selasija eirne bi se u j ed.no j polovirii bloka oformio poslovni centar. Objekat je prsdvidjen do 7000 m2 (-i 10%) bruto razvijene gradjevinske površine., vi sina objekta ođ F+5 (prema Tiršovoj ul ) do P+7 (prema H.Selasija), Objekat vezati za vence susednih obj ekata a horizontalno ga postaviti u okviru gradje- vinskxh linija prema grafiokom prilogu sa urbanističkim poka.zatelji.ma sa posebnim tretmanom ugla objekta odnosno sa rešenjem prizemlja po sistemu slobodnog partera.U prizemlju ovog objekta na uglu Tiršove ulice pred videti. prostor za snabdevanje i dru^e zajednieke po-- trebe grad, j ana.

da bude postavljen u okviru gradjevinskih linija datih u prafičkom prilogu sa urbanističkim pokazateljima. U prizemlju objekata ostaviti prolaz za povezivanje sa unutrašnjošou bloka (cca/3 prizemlia objekta). Izgra- dnjom. ovog objekta ruse se objekti H. Selasija 7, 9,11 i Birčaninova 23 i svi dvorišni objekti na parcelama; 1160 , 1 163., 1164, 1170.

- Prilikom rušenja objekta u Biroaninovoj br. 23 izvršit detaljno snimanje objekta preko Zavoda za zaštitu spo~- menika kulture.

U preostalim blokovima predvidja se izgradnja nekoliko stambenih i poslovnih objekata na mestima gde to omogu-- ćavaju uslovi rekonstrukcije odnosno gde je moguće po- boljšati uslove rada i stanovanja.

U bloku 9 predvidja se izgradnja stambenog objekta u ul. Hajla Selasija 4 8 . Izgradnjom ovog objekta treba rešiti pitanje uredjenja dela bloka kao i parking prostora za stanare bloka. Objekat je predvidjen sa bruto razvijenom gradjevinskom površinom od 3000 m2 (+ 5% to* lerancije), visinski rešen u skladu sa vencima objekata F.Selasija 2 i 1П. čista spratna visina min. 2,80 m. Objekat rešiti uz pažljivo vezivanje na vence okolnih | objekata u granicama gradjevinskih linija datih u gra-- fičkom prikazu urbanističkih pokazatelja. U prizemlju objekta rešiti lokale za snabdevanje gradjana ili dru- štvene prostorije kao i prolaz za unutrašnjost bloka. Objekat rešavati sinhrono sa rešenjem uredjenja pripa- dajućih slobodnih površina. Izgradnjom. ovog objekta ruse se objekti u Hajla Selasija 4, 6, 8 kac i svi dvo- rišni objekti na parcelama 1175, 1177 i 1178. U sklopu pripadajućeg kompleksa rešiti garažni prostor za min.30 vozila .

26 -

31

Deo objekta prema Alekse Nenadovića ulici ima poslov ■ ni karakter te kao takav može da ima maksimalnu visinu objekta do P+12 m. ViSi deo objekta stepenasto uz- dići dublje prema Njegoševoj ulici. Ostvariti vezu sa vencem objekta u M.Tolbuhina 17.

čitavom objektu dati moderan i dinamičan izraz sa mir~ nijim rešenjem poslovnog dela objekta. U slucaju au- tentičnosti objekta ’ Sala mira:: pažljivo uklopiti u rešenje novog objekta.

Pripađajući prostor objektu iza objekta na delu drug- tvenog centra rešiti kao prijatan pešački plato sa ele-

* 'nentima likovne sinteze.

Kod r'esenja objekta posebno obratiti pažnju na deo ob jekta oko Prote Matcje ulice. Resenjem objekta treba obezbediti da ulica Prote Mateie ostane naznačena kao deo tradicionalne matrice :!Englezovca" , ■ bogatim pasažom koji uvodi/izvodi pešaka u ' stambehu zonu.

Visinski i horizontalno objekat rešiti u okviru linija definisanih u grafičkom prilogu sa urbanističkim pokazatelj ima„

Izgradnja ovog objekta može da se izvede u dve faze gde bi prva faza bila izgradnja dela objekta od Borisa Kidriča do Prote Matej e ? a druga faza od Prote Mate je do Alekse Nenadovića.

Izgradnjom ovog objekta uslovljava se izgradnja podzemne garaže u bloku 4 za min. 15 0 vozila sa ulazom iz A. Nenađovića. Najmanje 40% garažnog prostora predvideti za stanare ckolnih blokova.

i ' ■' - / ' {

S S /

30

+ 10%). U delu objekta izmedju Prote Mateje i Borisa Kidriča predvideti u prizemlju i nižim etaf.ama sadr-- f.aj društvenog centra u kome doninantno mesto i zna~ oaj treba da ima sala za univerzalne potrebe sa is- tak.nut.im obeleSjima istorije radnickog pokreta na mestu današnjeg objekta bioskopa odnosno :'Sale mira . Objekat istorijske irSale mira: neće se rušiti i uklo piće se u novo urbanističko-arhitektonsko rešenje ukoliko se utvrdi autentičnost objekta i ostali uslovi predvidjeni propisima o zaštiti spomenika kulture. Po- stunak za utvrdjivanje svojstva spomenika kulture spro vesti u skladu sa propisima o začtiti najkasnije do raspisivanja arhitektonskog konkursa za blokove 3 i 4 u ovoj celini. Ovaj deo objekta treba da je niži po visini sa naglašenom visinskom vezom prema susednom objektu u Borisa Kidriča 4, i sa posebno rešenim uga~ onim motivom. Ugaoni motiv objekta zajedno sa reženjem transparentnog prizemlja i sa bogatim sadržajem u ob~ jektu (knjižara, apoteka3 galerija i si.) treba da obeleži traoiciju radnickog pokreta i kulturni značaj ovoga prostora. Predvidjeno je ostvarenje posebne veze kroz prizemlje objekta ka unutrašnjosti bloka čime bi se ostvarilo kcnforno kretanje pešaka dijagonalno prema Prote Mateje ulici., sa pažljivim uredjenjem prolaznog dela. U ovom delu objekta. uslovljava se sinteza likovnih umetnosti i arhitekture još kroz fazu projektovanja objekta. Orijentac. odnos sadržaja ■ posl.:kult.: usl.zan.:trg.= 80% : 14% : 2% : 4%.J*

Gornje etaSes iznad visine sale,, predvideti za poslovni sadržaj* Prilikom rušenja i izgradnje ovog dela ob jekta obavezna je saradnja sa Zavodom za zaštitu>spomenika. kulture.

maksimalno slobodno radi provetravanja unutrašnjosti bloka. Horizontalno objekat rešiti u okviru gradjevinske liniie. definisane u grafičkom prilogu sa urbanis- tiokim pokazateljima. Izgradnjom ovog objekta ruse se objekti u Prote Mateie 22,. 24 i 26- kao i svi đvorisni objekti па parcelama 449. 450 i 424. U sklopu pripada' jućeg kosppleksa rešiti garažni. prostor za potrebe stanara bloka (min, 20 vozila).

\U bloku 4 Alekse Nenađovića 13 -■ 17 nređvidjena je iz~ gradnja stambenog objekta bruto razvijene gradjevinske površine 2.600 m2 (+ 5%) sa čistom spratnom visinom n;in.2. 80 m . Objekat visinski vezati za venae objekta u А1еЗ/ se Nenađovića 7 - 11, a horizontalno rešiti u okviru. gradjevinske linije definisane na gra.fiokom prilogu. Prizemlje objekta predvideti maksimalno slobodno radi provetravanja unutrašnjosti bloka. U prizemlju obavezno postaviti pasaž prema unutrašnjosti bloka i na parcel! 425. Izgradnjom ovog objekta ruše se objekti u Alekse Nenadovića 13 - 17 i svi pomoćni objekti na parcelama 426 , 427., 429/1 i 429/2. U sklopu pripadajućeg kompleksa rešiti garažni prostor za potrebe stanara bloka (min. 2 0 vozila).

Blok 2jpredvidjen da ostane dominantno stambenog karaktera, U okviru ovog bloka, koji se razradjuje putem urbanistickog projekta kao jedna podcelina, predvidjena je izgradnja objekta kombinovane namene za proširene potrebe mesne zajednice u Borisa Kidriča ulici 20--32 . Objekat može da sadrži funkcije snabdevanja gradjana, zatvorene rekreacije, dečje zastite, društvenih prostorija a u gornjim etažama poslovanja.

Objekat treba da bude gradjevinski rešen u dva smaknuta trakta od koiih.je gornji uvuoen ka dubini bloka. Ispred uvučenog trakta tre.ba rešiti predprostor sa bogatim zelenilom i prostorom za sedenje koji će oplemeniti ovaj

32

Izgradnjom ovog objekta i ured j en j era slobodnih povr- fiina ruse se objekti Marsala Tolbuhina 1. 3 , 5 * 7,, 9 >11 13, 15 dvorišni objekat Bor5_sa Kidriča 4 (mogućnost dvorišni objekti u Borisa Kidriea £ i .8) i Prote Mateje la2 3j 5s 7, 25 U 5 6 , kao i dvorišni objekti na parcelama 409, 400 ? 407 3 410' 5. 4 0 6 s 405 , 404 , 403 , 402 , 439/1 , 439/2 , 438 j 437 , 440 , 441 , 431.

3.2.- U bloku 3 j Prote Mateje br. 19 - 21 predvidja se izgradnja stambenog objekta čistom spratnom visinom min.2..80 - bruto razvijene gradjevinske površine 1.900 m2 (+ 5%). Objekat rešiti kaskadnim smicanjem od višeg objekta u Prote Mateje 2 3 ka ni?,em u Prote Mateje 17 odnosno povezivanjem sa vencima ovih zgrada. Prizemlje objekta predvideti maksimalno slobodno radi provetravanja unu- trašnjosti bloka. I-Iorizontalno objekat rešiti u okviru gradjevinske linije definisane na grafičkom prikazu ur banističkih pokazatelja. Izgradnjom ovog objekta rušese objekti u Prote Mateje 19 i 21 i svi dvorišni objekti na parcelama 395 i 396, U sklopu pripadajućeg ko:m pleksa rešiti garažni prostor za stanare bloka (min 20 vozila),

3.3.— Promena namene objekta Borisa Kidriea 4 ■ 18 predvidjena je da se izvrSi paralelno sa izgradnjom novih objekata u ovom bloku i to tako što se predvidja da u ovim objektimn poslovanje zameni stanovanje do druge etaže.

3.4.“ U bloku 4 Prote Mateje br. 24 i 26 predvidja se izgradnja stambenog objekta bruto razvijene gradjevinske povr šine od 1.200 m 2 (+ 5%) sa minimalnom čistom spratnom visinom 2,80 m. koji treba visinski'vezati sa vencem objekta. u Prote Mateje br. 28. Prizemlje objekta predvidet

* U slucaju dokazane autentičnosti objekta '’’Sale mir objekat se zađržava i rekonstruiše u skladu sa us} ovog rlana i posebnim uslovima Zavoda za zaštitu $ nika kulture.

ruše se objekti u Borisa Kidriča 38, 40, 42 i 44 i svi pomoćni objekti na parcelama 385 ., 386 , 387,

Ovaj objekat treba graditi u sprezi sa novin stambenim objekton Prote Mateje 41 43 sa čistom spratnom visinom min. 2,80 i bruto razviienom gradjevinskom površi.norri 1.600 m2 (+ 5%) koji treba visinski vezati za venae objekta Prote Mateje 39. Prizemlje ovog objekta predvideti maksimalno slobodno radi provetravanja unutrašnjost.i bloka. Izgradnjom ovog objekta ruše se objekti u Prote Mateje 41 43 i svi pomoćni objekti na parcelama 360 s 361.

Izgradnjom ova dva objekta resiti i garaSni prostor na pogodnom mestu za 3 0 vozila za stanare bloka, ulaz u garažu predvideti iz P.Mateje ulice.

3.8." U bloku 1 г.е predvidjaju se gradjevinske intervened.je osim uredjenja unutrašnjosti bloka a na osnovu redovnih programa neposrednih akcija za uredjenje II Mesne za j ed nic. e Vr acar.

- 3 5 -

34

deo u ulo Eorisa Kidriea, kao i obradu kalkana B.Kid- ^iča br."34. Visinski objekat može da ide do visine okolnih objekata. Ukupna površina objekta treba da bude do 4.200 m2 (+ 10% tolerancije).

U arhitektonskom izrazu objekat treba da odrazi karak-- teristike raznorodnih funkcija naglašavajući vertikal-- ni raster i ritam. fasada u uliei B.Kidriea. Objekat gra~ djevinski treba odvojiti od objekta u Njegoševoj 21-23 širokim prolazom ka unutrašnjosti bloka. Izgradnjom ovog objekta neophodno je obezbediti istOvremeno pasaž izme- diu objekata u Prote Mateje 3 3 i 3 7 rušenjem objekta u Prote Mateje '35. Vezano za ovaj objekat predvidjena je i rekonstrukeija zdravstvenog objekta u Prote Mateje uliei uz moguenost njenog proširenja na parceli 3 69 i po trebu pažljivog uklapanja u okolni ambijent ove stambe ne ulice. Visina eventualnog dogradjenog objekta ne sme da predje visinu postojeoeg objekta poliklinike.

Izgradnjom i rekonstrukcijom ovih objekata ruse se objekti u Borisa Kidriea 20, 22 5 24, 26, 28, 30, 32 objekti u Prote Mateje 2 7 i 3 5 kao i svi pomoćni objekti na parcelama 377 , 378 , 379 , 371, 376 , 380 , 381, 383. 363 , 364, 365.U sklopu kompleksa neophodno je rešiti garažni prostor za potrebe ovog objekta i stanara bloka sa ulazom iz P.Mateje ulice (50 vozila),

3.7. • U bloku 2 predvidjena je izgradnja stambenog objekta u Borisa Kidriea 38 - 42„ Bruto razvijene gradjevinske površine 1 .900 m2 (+ 5% tolerancije) sa spratnom visinom min. 2580 m. kaji treba visinski vezati za vence susednih objekata. Prizemlje objekta predvideti maksimalno slobbdno radi provetravanj a unutrašnjosti bloka. Hori- zontalno objekat rešiti u ckvix’u gradjevinske liriije definisane na grafičkom prilogu. Izgradnjom ovog objekta

Promenu. namena postojećih obj ekata u Bulevaru JNA 1 i 3 iz stambene u poslovnu.

Završetak ugla izmedju Buie vara JNA i Svetog Save objektom poslovnog karaktera koji bi u prizemlju posebnom obradom i sadržajem obeležio značajne doga~ djaje iz istorije radničkog pokreta (trajna izložba istorije radniekog pokreta i slično). Ovaj objekat tretirati kao logioan nastavak i završetak objekta u Bulevaru JNA 1 i Svetog Save br. 2. Okvirna površina ovog dogradjenog objekta na uglu je 4.600 m2. U sklopu

• ^ objekta rešiti podzemnu garažu za min. 50 vozila sa ulazom iz Sv.Save ulice.

f /Predvidja se uklćsijanje svih objekata u Bulevaru JNA od broja 5 •- 21 zajedno sa pomoćnim objektima i izgradnja serije poslovnih objekata koji bi u prizemlju imali sadržaje trgovinezanatstva i ugostitelj stva sledstve- no tradiciji ove ulice. Objekti treba da budu u okviru visinske regulacije ove strane ulice i da kaskadno prate njen pad nastavljajući tradicionalni vertikalni ras ter fasade ove ulice. Okvirna povrsina objekata je 8.500 m2 bruto razvijene površine.

Karakterističan završetak i dominanta ove rekonstruk cije je poslovni objekat na budućem uglu novog dela Iva na Milutinovića ulice (videti uslove za saobraćaj). De- taljna namena ovog objekta će se utvrditi kroz urbani- stički projekat (iigostiteljski, administrativno-poslovni ili naučno' institutski objekat). Objekat treba da je visihski vezan za susedne objekte u Bulevaru JNA i Iva- na Milutinovića 7-9 sa višim delom koji bi dominirao na uglu do visine P+1.1.

36

C E L I N E I B L O K O V I C I J A S E R E K O N S T R U K C I J A

PREDVIDJA U II ETAPI REALIZACIJE

Celina III - Biokovi 5 i 6 jLzmedju ulica Bulevar JNA,Iv ana Hi_lut i no vie a 3 M .Toilbuhina

1. Zemljište ova dva bloka namenjeno je za odvijanje poslovnih i stambenih funkcija odnosno za izgradnju po principima sistematske rekonstrukcije> poslovnih i stambenih objekata.

2. Resen j a ovog prostora treba raditi u skladu sa njegovim osnovnim . obelež j ima r

■ blok 6 razradjivati kao jedinstvenu urbanističku celinu prevashodno ^oelovnog karaktera putem urba- nističkog projekta>

■ blok 5 razradjivati prema konkretnim potrebama putem bližih podataka o lokaciji i urbanističko- tehničkim uslovina uz poštovanje osnovnih uslova koji budu utvrdieni ovim planom ili dokumentom koji će ga zameniti ili dopuniti u budućnosti,

3. Zemljište ove celine namenjeno je sledećim aktivnostima:

- blok 6 treba da bude pretežno poslovnog karaktera.U okviru bloka predviđja se značajna rekonstrukcija potesa duS strane Bulevara JNA i ugla Bulevara JNA i Ivana Milutinovića« Rekonstrukcija ovog poteza predvidja:

t

/

08/05 2009 14:36 FAX l.] 002

Celina V saobraćajni tre; :i saobraćaj nice maîstralno^ ?.na?aia Menan.i inas Bulevar d’lVA :i Mar2ala. Tolbuhxna i I ' idrii :>~

1 , i'ojrJ i iSto ove celine паглег.ieno io ;■•■■■ o^voanie saod- r*a6ć‘jnih funVci;la i nji.hovih pratećih sadr:';aia.

Г, '"'СУ' гпа ove ccline t 'ч.м>: raditi w :-’k.l.adu r--*. njenirn os))o v Vi 5. ■ ob< ’ .1.!>. i ima :

■ kao fasnu rekonstrukci ;u čitavo-. si stena primarne saobraeaino inre'.e na olavi \i . uVliuču juć.i saobraćajni ty**.* i sve rodzenne radovo r.a i. rr dn.ii metro sistema kao 3 na rekoris trukc 5 i i ukupne "re's in.frastrufcture .. Ova

oi .lvna treba da se rasrsdiuie puteri tebničke đokun'enta- eiê vi saradnji sa Zavodoiv; :ла v-lr.niraivje razvoja. ;• rad a Hcxvrada kao i nad leanir/ ‘'-оппгплIn 1st p;rac:is>-im огг.аш гг,-■ ;i : a* 4; -

Osnovni ni o t. .i v rekonst.ri.iko i”-e trr.a .1 e po treba iznraon'je ' Г''м':-;ко£. metro s .i s tefiia 5. st>o<i ovcv- pooruî a i ».iskladj iva*' i л bolao reôli a an «vi.*i vxdovn saobraca;*a riei n,

i i t. o’' j e i J i u re sc rv i;; • ° \< ;v- -o :-.l or (obc-U-,/:-» • 1 u. 1 от rilcf'U rtamerv: ae?" i. i:: v a koine oe se vr. it • clvoreni f-.:kovi !.!:j duba n* ■ !ле ггоб (or.ij oniae Iona vi;~.i nsl- a

]■ o i;:r-i 100 ,00 trO Sndriia,? :» ! i se po vert ika .!.:i ovfit ua “lovliavaju su:

I Pod ?.егАпл rar-raa u 'dva r.avoa a a oko 1 а*0 ■»••>:> >■. x la ».orijon- ■'~bIona v i sinska kot;'* J 0^ Of* i 1l:4 *n ) sa ula-son: 1-1.20 is.’ lO 'i.Cf': i uj ie ac.)V ! ;J .•'» J.i’ !

• . .: r: )•: i p o d r t i v-. • i ^} (l')v;',0(l) aa naorSa'j :• n>a ‘o';!.I'.o'S".j def.inisani u r»roi<• ktovai'i ia f л. Ззрча (or :.

>f ntaciono tr»an-;i trt';ev.'.iiS.ki i. u.rosxitel^jSklfS'okali . kontrolni cnnttfir i -}.

'Г

33

Or5.jentaciona bruto razviiena gradjevinska površina objekta bi iznosila 15.000 m2. Izgradnja ovog objekta uslovijava izgradnju podzesnne garaze za min. 150 vozila sa ulazom iz novog dej.a Ivana Milutinovića ulice. . . .

Čitav potez duž Bulevara JNA, posebno društveni sadržaj i prizemlje treba da se organski uvuku kroz blok ka uliei Svetog Save u vidu pokrivenog pasaža, sa atri- jumski tretiranim detaljima. Pasaž treba da ima manje trgovinske i ugostiteljske lokale do. 50 m2 površine, ekskluzivnije obradjene. Ulaz u pasaž bi bio u objektu Svetog Save 12 koji se zadržava zbog svoje gradjevinske vrednosti i adaptira u prizemlju

3.E. Izgradnja ovih objekata uslovljava potpuno raečišćava-' nje unutrasnjosti bloka i uredjenje koje će odgovara™ ti nivou pretpostavljenog koncepta.

3.7. Predprostor ispred hotela t:Slavija5? i poslovnog objekta na uglu Bulevara JNA i Svetog Save obraditi parterno kao prijatnu pešaoku pjacetu*

3.8. Blok 5 ostaje kombinovanog stambeno-poslovnog karaktera sa mogućnošću izgradnje poslovnog objekta u Marsala Tolbuhina 18-24 sa nrizemljem koie treba resiti trgo- >-— * fvinskim i zanatskim lokalima manjeg obima. Objekat treba da je visinski vezan sa susednim- objektiir.a razvijene gradjevinske povrsine od oko 4.200 m2.

U prizemlju ostaviti pasaž za ulaz u unutrasnjosti blok; u kojoj se predvidja garaža u denivelaciji. Objekat slienog “karaktera i uslovljenosti planiran je i na uglu Marsala Tolbuhina i Ivana Hilutinovica površine oko 2.700 m2 bruto razvijene gradjevinske površine. Ovim objektom treba nrostorno de.finis&ti raskrsnicu I.Milu-- tinovića i M.Tolbuhina ulice.

^ J - . { \ ..v'... „ /)

3EKAPITULACIJA OSNOVNIH URBANISTIT'KIH } AZATELJATabela br. 2

Stanovčuiie Ukupno UkupnoТГЈovina Kane,

poslov.Ugostit. j0Tiči*ts"tvo ICulimoci 5

nauka i obrazov.

Komunal. delat.

Zdrav. Posebnanamena

poslov. m2

stanov. i poslovanje m2

_ -i "2 " 3 ' i+ ■ ""5... 6 7 8 9 TO 11 17

Bruto gradj. površ.i ob, koji se zadrziv.

2UC.7P1 3.952 43.471 42.180 980 9.430 25.900 2.785 11.528 140.226 341.017

Bruto gradj. pOVT:'i. U ПО' 'vim objek.

23.522 13.602 102.328 4,491 3.285 11.890 200 1.900 136.796.J . ..

160,318______ --------- —Ukupna bruto raz.gradj. rovršina

224 ..313 17 554 145.799 46.265 4.265 21.320 25.900 2.985 12.528 1 277.022 501.335

Broj stanov. u zadrž. objekti'ia

b.633

Broi stanov. u novim objektir'

85ST !.

Ukupan bro\ stanovnika 7.488Eir.za.posl. u objek.koji se 158 2,174 2.636 65 94 518 56 231 5.932

Br.zaposl. n тгклт ob« 544 5.116 281 219 4 20 20 6.303

Ukupan br.zipocl. 702 7.290 2.917 284 213 518 60 251 12.235

I

i

. j

Celina IV (Blokovi 1. 2., 3 i 4

Tabela br. 6

Red. Slai..jvanje_ Poslovanje Пкирпо Ukupnobr. Brut'o’Tž' . ”'Br'„sta: -- »--- ------ — «....... .— Tr— __________ ...... ________ _ poslov. stanov.i

: *2 nova Trgovina Kane. (Jgostit, Zanatst. Nauka, Koimin. Zdravst. Fosebna m2 poslov.poslov. kultura delat, nainena * ;n2

___________ _ ______ __ __________ ____________ ______ _______ ____ obrazov.1. Rusi se i;.i2 16.250 211 600 144 72 210 630 542 - - 2.198 18,448

2. Zadrii.se m2 76,6-19 338 1.694 10.207 360 588 - 2,500 1.425 1.373 18.147 94.766

3. Novo. 8.822 119 1.977 22,141 600 1.183 3,430 200 1.000 30.531 39,353

4, Ukupno 2+3 i>2 85.441 1,057 3,671 32.348 960 1.771 3.430 2.500 1,625 2.373 48,678 134.119

I x 1,Tabela br. 7

Red,""br. Stanc/anie Poslovanje Ukupno

TXDSlOVm2

Ukupno stanov.i poslov. m2

Bruto izgr.ljOVs. 3. ni2

ВГ03stanova

-Ikrgov. Kane. Ugostit. poslov„

Zanats. Nauka, kultura obrazov.

Koihun, delat,

Zdravst. Posebria namena

1. Rusi se m2 676 13 ... ... - - 676

2. Zadr;5 .se n2 29.3% 353 276 643 ... 507 1,426 30.806

3. Novo m2 ~ .. --

4. Ukupno 2+3 r2 2J.3bO 353 276 643 -- - 507 1.426 30.806

V\

Celina IT Slokovi 9, 10, 11, 12. 13 14)------ ... „ ------ _ ..... _ Tabela br. 4Red.br. Stanovanje

Trgovina~ . -—.......

Ukupnop O S lO V;m2

IDcupno stanov. i oos.

ilU’ULOi2£T,poV

m2D I O ]

stanov.Kane.poslov.

Ugostrt."Zanats. Nauka, kultura obrazov.

Komun. Zdravs. PoseEna delat. namena

1 Ruši se m2 16.664 251 648 3.304 690 305 300 240 5..437 22.151... Zđdrž.se Ti.Z E2.620 1.076 670 24.866 248 2.430 4.119 55.733 148 = 3533. Novo r..2 J2.600 170 3.000 24.344 778 580 640 ... 29.340 41.9404. Uki*">no

__

2+3 m2 105 X S O 1.246 3.670 49.210 776 828 3.070 23.400 - 4.119 85.073 190.293

Celina III (Blokovi 5 i 6) Tabela br. 5

Ukuonc UkupnoFed. S+’fx.j£v'ran'3 __ _______ _____ _ ............ . ............... - -kp, Emto"£i<r. l‘ro3 ' ’ ^eovlna Kane.' Ugostit. Zanats. Nauka-, Komuh. Zdravs. Posebna poslov. stanov.i

po'-’š. m2 rtanova -poslov. kultura delat. namena m2 poslov.m:obrazov. _ ______________ ________

1, Ruši se m2 j.3.417 171 1+52 1.348 674 7f60

2. Zadr';.. 31<552 347 1.588 8.398 41.020 144se m2

3. Novo m2 2>100 28 1,800 28.833 1.100 452 600

4. Ukupno . *2 cyg 3 33» 37,231 42.020 556 S002+3 ;i2

3.234 16.651

1.360 6.036 59.346 90.898

32.785 34..885

'1.360 6.036 92.131 125.783

/

2 8

Rešenje ovog poslovnog objekta uslovijava rušenje objekata u Hajla Selasija 22- 24. Tiršova 3 i Sv.Ma rkoviča 79 kao i rasšćišćavanje unutra^njosti bio ka na pare el aria 1205. 1216 , 1319 , 1218 , 1217 , 1220/1. Izgradnja ovog objekta uslovijava izgradnju podzerane garaf.e (rain. 100 parking mesta)unutar bloka za pot rebe poslovanja i stanovnika bloka (min 40% za sta ■ novnike bloka) prema grafickom prilogu sa rešenjem saobraćaja. Objekat graditi sinhronizovano sa izgradnjom stambenog objekta u istom bloku.

U bloku 13 koji je kojnpletno izveden predvidjano j.з samo uredjenje unutrašnjosti bloka koje spada u domen tekućeg održavanj a i preostalih obaveza za uredjenje bloka.

U bloku 12 predvidjena je promena namene objekata u Deligradskoj 13 i Katićevoj 8 i 1 0 s tim što se pred- • vidja da u budućnosti ovi objekti budu kao jedna celina namenjeni potrebama kulture (kao muzejske prostorij ili prostorije za izlaganje legata i si* ) .

Objekte rešavati u sklopu jedinstvene zclene parkovske površine uz mogućncst izgradnje lakog montažnog paviljona (P ili P - r l) u unutrašnjosti bloka za potrebe planirane namene. Uredjenje ovog kompleksa uslovijava rušenje objekata u Deligradskoj 15, 17 i 19 i čišćenje parcela br.14 55.. 3456, i 145 8, Promenu namene ovih objekata i njihovo renoviranje vrSiti u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.

&.Q

fd I—!OЛftfE-*

•H

оз

■H>o

r - iД

M

O

0) 0) 0? '

i p._0 fd

>oI— ICOoР,-

rdG>a

I £

Ш

i i§ U B0)!p ro 1 1c I rtf 1

>1 O !c\ <

B.•P1 o •w l-4 &

£ n*C * n

0 0 0 00 0 J3~CO 0 r “5 x~\

• • 0 •CM \“ iCM Jj" LO

Jd-CMCC

COr-LO

CNJcm

CMvHztCM

CMCM

CDcc

CM

oO'!

LOcxiCO

LG•c-io

ov-iOГ-CM

LOCMCO

- t 0 0 0 i = t lQ O)O 0 -Ij" -H CO [>•tH CO •H vH 0

9 c. 0 0 0 0CO H- tH CO z}- CM

-3" LO CC> CJ)

oCO

oCM

r*-LO

0 0 0 j 1 CD O')0 CS' cm ; j co CO0 O i CM j j 0 ; 0

» « лr - 1 1 vH t H

I 1

00 0» i

0 j 0 0co !>• J ' CO { CO0 i o 0 j 1V-J rH

f

CM

CMf"' »-: <0CO

CD CMo1: 0 &

• r J C0 >

3 05 ,0O ' tSi

LOCOo•3*CO

CM

CM i

3 j3 1

COCOCO

J-o

*P oCO C Q •HS 11-3

LO

I(!)-Г-)•Hb-H

•H

-H

§>

£.0

O o> £ tI s

w*dHy

COJ-T-iLOCO

LOCO

CM CM Z3-CO CO •H 000 0D q CD

» 0 ♦HLO LO r*i T-:

• nTJ 0oJ LO LO > г^

CO CO 0GtO

CO COa

Ф 0 u LOCD CO ro tHs. ra

<dri sO VH LO CO CM

'G J " t o 0 a CO*'j /~v LO 0 CO °->M 1TJ •» 0

J - ^2” X j r -cm CM

pvH

0 *” 1 Shc P,Л б0 (D $£1 -r - i CQ

•HШ ^w O 0 0

■H CO CO - p V-H V"i v ! rci

0 ^ *3I—i 0 (tirC + J p ,

<TJ c <dNi rd N

* r-| l \ c. 0 •H•|—J-H 0 CD • r orH w cc a > 1—1<D • e w \

-P nj tH vH •HГГ' 'О vH rdt\. - H tM ,

^ • б §0 H

RP i

• r i fO CM1

S Гч! * m I

• I! i

;1 Л .

\

J

Blok 15.Tabela br. 18

Red.br.

3tanovanjeBruto lzg. Br. površ.m2 stanova

Trgov. Kane.poslov.

Poslovanje __tlgost. 2anats. Шика

1. Ruši se it 2 200

Komun. kultura delat, obrazov.

Zdravs. Posebna namena

Ukupnoposlov.

m2Ukupno stanov.i poslov .m2

200

“7 ' 4.

- T 0 -

Nastav^K tabele 2. ---n ---- Т Г

:KSpi:tu3 лс? ‘ l osnovnih urbanističkih pokazatelja (sa rebnom kuoom "Beograd’: u Borisa Kidriča ul.)

Ukupna bruto raz. gradj.pov . °:г&.203 4 2 .1 6 0 206 .634 52.503 4 .3 2 5 22 .409 25 .900 2 .9 85 1 2 .5 8 5 369 .501 605 .704

PokapituicLc! j a osrovnih urtanistickih pokazatelja (sa rcb.kuccx. r'Beograd,! u Borisa Kidriea ul. i Palatoir ;;Beograd")

Ukupnabruto t 236.203 60.092 221.881 54.467 4.325 22.409 25.900 2.985 12.585 404.644 640.847raz.gradj. povr sins.

Blok 13.

Red.br.

Tabela br. 16

Stanovanje____Brute l 7ig.1r, povri. n.2 ftanova

1. Ruši st m2

_____________Poslovanje___________ _____ _____ ___ Ukupno UkupnoTrgov. Kane. Ugostit. Zanatst. Mauka, Komun. Zdravsf'Posebria poslov. stanov. i

poslov. kultura delat. namena m2 poslov.m2obrazov.

2. Zadrž. зе m2 3cS.>!7P 369 228 5.782 36 6.046 39.524

3. Novo m2

4. Ukuono 2+3‘m2 . (ГГУ.478 369 228 5.782 - 36 - 6.046 39.524


Red. Strnovcuije___ ____ _____________ _ Poslovanje Ukupno Ukupnobr. Pruto lzgr. Er\ Trgovina Kane. Ugostiti'Tahats. Mauka Kbmun. ® a v s Г Posebna poslov. stanov.i

povr’j.ra? stanova poslov. kultura delat. namena m2 poslov .m2obrazov.

1. Ru'ii se m2 5 „510 62 - 1.824 - 300

2. Zađrž.se m2 22.348 231 108 4.500

3. Novo m2 4.100 55 1.300 500 300

4. Ukupno 2+3m2 26.448 286 1.408 9.600 500 300 - - - 396 12.204 38.652

240 2.364 7.874

396 5.004 27.352

7.200 11.300

Blok 10 i 11Tabela br. 14

Red. br.

St^rv ir-ie _ ________ ___________Brute izef. Bro] Trgov. Kane. Ugostit. 'Zanats»""ЖиЕа3 Komun.' ZcfravsTPoseBna ■oovr>š.m2 stanova poslov. kultura delat.

obrazov.namena

Ukupno poslov. m2

Ukupno stanov.i poslov. m2

1. Ruši se nU. 9.304 143 648 1.480 690 257 3.075 12.379

2. ZadrS.se m2 12.620 195 130 2.860 140 3.130 16.750

3. Novo m2 5.7П0 77 1.500 19.244 276 280 21.300 27.000

4. Ukupno 2+3 m2 1°.320 272 1.630 22.104 276 420 24.430 43.750

Blok 12.

Red. Sta ivanje _______ _____________ _br. 'Bruto lzg. Br.stanova "Trgov. Kane. Ugost.

povr š .m2 posl.

1. Ruši se m/ 386 11 -

2. Zairžava se 9.914 118 •* 3.648m2

3. Procena nanene m2

4. Novo m2 - -■

Tabela br. 15

Poslovanje_____ __________ ___ Ukupno Ukupno’Zanats. Nauka, Komun. Trdravs. Posebna poslov, stanov.

kultura delat. namena____ m2 i posl. ______obrazov._________ ________________ m248 - - 48 434

24 - 23.400 - 1.430 28.502 38.426

1.430 - 1.430 1.430

640 - **■ - 640 640

5. Ukupno 2+3+4m2 0 y?„ 118 3.648 24 2.070 23.400 - 1.430 30.572 40.496


Red. Stčnovanje Poslovanje __ Ukupno Ukuprob'o. Brute izg. Broj Trgov. Kane, Ugostit. Zanatst. Nauka, Komun. 'Zdravs’. Posebna poslov« stanov.i

poTrio m2 stanova poslov. kultura delat. namena m2 poslov .m2obrazov.

1. Rusj. se m2 1.464 35 - ~ " ~ " 1.464

2. Zaarž.Sfe 3..2 1 .250 163 204 8.076 - 48 1.000 - ~ 2.293 11.621 24.871

3. Novo m2 2.800 38 200 ~ - - 200 3.000

4. Ukupno 2+3m2 16.050 201 404 2.076 - 48 1.000 - - 2.293 11.821 27.871

Blok 7 i 8

Tabela br. 12

Red. Stanova n j e ____________________ Poslovanje_____ ________________ Ukupno Ukupnobr. izgrT Broj ' Trgov. Kance, Ugostit.“’Zahats. Nauka, Komun. 2£lravs7ToseBina poslov, stanov.i

pr*r"*. m2 stanova posl. kultura delat. namena m2 poslov,m2 _____________ _________ ____________ ___________________________obrazov.____1. Ruši se m2 16.4bo 221 2.412 1.224 576 1.068 - 824 6.104 22.600

2. Zadrž.se m2 -ft

3. Novo m2 • - 6.825 27.010 2.015 1.070 2.200 - - 39.140 39.140

4. Ukupno 2+3 m2 6.825 27.010 2.015 1.070 2.220 - - - 39.140 39.140

Blok 5.

Tabela br. 10

Red,br.

1. Rusi st m2

St3 QVc' nje __fwro izg. Broi ’ površ. m2 stanova

5.028 66

____________ _____Poslovanje___________ ___ _ Ukupno Ukupnoka'nc. UgostT Zanat. Nauka, Komun. 'Z'đrav."PoseEna poslov. stanov.iposlov. kultura delat. namena m2 poslova m2

obrazov,108 204 312 5.340

2, Zadrz.se ui2 21.194- 221 816 372 41.820 24 1.360 44.392 65.586

3. Neto m2 2 .100' 28 800 3.685 200 4 = 685 6.785

4. UkuDno 2-i-3 m2 23.294 249 1.616 4.057 41.820 224 1.360 49.077 72.371

Blok 6.

Tabela br. 11.

Red. Starovanje _ _ _ Poslovanje Ukupno Ukupnobr. Bruto lzg. Bro'j ’ Trgov. Kane, Ugostit, 'ZanatГПаика5 Komun. ^di’avsTTosebna poslov. stanov i

pjvrš. m2 stanova poslov. kultura delat, namena m2 poslov. m2obrazov.

1. Ruši se m2 8.389 105 344 1.348 674 556 - - - - 2.922 11.311

2. ZadrT.se ir2 lu.358 126 372 4.488 - 120 - 6.836 11.016 21.374

3. Promena _ ... 400 3.538 - - - - 3.938 3.938 namene m2

4. Novo m2 - - 1.000 25,148 1.100 252 600 - 28.100 28.100

5. Ukunno 1+3+4m2 Ј.Р.35Г 126) 1.772 33.174 1.100 372 600 - - 6.036 43.054 53.412

'jU

Blok 2,Tabela br „ 8

Fed.br.

utanc vanje __ _ _______Rruto izg. ~IS?o3 Trgov. Kane.' Fgcsti.t~ ]§.o—>§. m2 stanova posl.

Poslovanje Ukupno Ukupno"TTaiha.tstTT uka T^munT~ZcfravsTTosebna poslov. stanov.i

kultura delat. 'namena m2 poslov, m2 obrazov,

1 „ Rusi se m2 3.824 72 54 3 „878

2. Zadr^.se ,..2 13,874 169 621 60 1.42!! 2.106 15.980

3. Novo m2 3.122 42 658 2.223 600 9U.7 200 1.000 4.928 3,050

4. Ukupno 2-Mm2 16.o96 211 658 2.844 600 307 1,625 1.000 7.034 24.030

Blok 3 i 4Tabela br. 9

Red.br.

Stanovai ie_ч"*:о :i2g. Broj Tf'gov. Kane.povrb. n2 stanova poslov <

__________ _______ Ukupno UkupnoNauka3 Komun2ctravs. Posebna ’ poslov. stanov.ikultura delat. namena m2 poslov. m2obrazov.

1. Ruši se m2 li.750 126 600 144 .72 156 630 542 2.144 13.894

2 „ Zađržavc, se m2 S3 o C 65 416 818 3.732 360 528 2.500 866 8.804 42.169

3. Proraena ne/ mens m2 600 5.211 5.811 5.811

4. Novo m2 S.7C0 77 1.319 19.918 936 3.430 25.603 31,303

5. Ukupno 2+3*4 m2 3C.065 493 2.737 28.861 360 1.464 3.430 2.500 866 : 40.213!, ( 79.283

41

Saobraćaj '

Utica j rešenja S1 a v i j e na s ao br ac a j n i sisters grada

U skladu sa budućim organizovanjem sadržaja i funkcija na Slavijij kao i njenim položajem u gradskoj mreži. Slavija predstavlja značajan saobracajni cvor. Ukršta-- nje razliritih vidova saobraćaja na daleko organizova- niji i efikasniji način uz ra^ionalnije korišćenje prostora (u odnosu na povećan obim saobraćaja) , uslovljava da Slavija i dalje igra ulogu kapije uže cen~ trains zone. Đispozicija glavnih magistralnih saobra- ćajnica u gradu.- kao i oriientacija vecine linija JGS--a zahteva takav karakter Slavije.

Višestruko povećanje atraktivnosti Slavije u smislu povecanja broja korisnika posmatranog prostora uneko- liko menja karakter Slavije^ u odnosu na tranzitni odnosno završni saobraćaj. Neatraktivna Slavija da- našnjice, (u smislu završetaka putovanja) postaje daleko atraktivnija rešenj ima iz ovog plana i odnos zavreni

tranzitni saobraćaj iznosi 3 0% - 7 0% za razliku od 10% •• 90% u postojećem stanju.

Radi obezbedjenja pravilnog funkcionisanja planiranih sadržaja, kao i zadrr”.avanja sličnog saobraćajnog ka~ raktera Slavije u odnosu na širi gradski sistera- neophodno je izvršiti odredjeni broj mera i akcija u bli- žoj i daljoj okolini Slavije. U tom smislu biće navede™ ne intervencije u sistemu koje su neophodne u periodu do 1985 . i u periodu do 2000-te godine.

* Poseban prilog ovom planu čini i Program akcijai mera u saobraćajnom sistemu Slavije.

4 2

Uslovi funkcionisanja Slavije u__l98 5 . goclini

U periodu do 1985 . -iodine ever Slavi j a biće organizovan kao rasmaknuta četvorokraka raskrsnica sa oetiri kraka namenjena individualnom i JG saobraćaju (Bulevar JNA, Marsala. Tolbuhina s Borisa Kidriea i Neman j ina) i petim krakom namenjenim isključivo JGS-u ( Maršala Tita).Ovaj koncept organizovanj a mreSe je u skladu sa Progra- mom prostornog razvoja za 1985. godinu.

m ■

U tom smislu potrebno ie uraditi sledeće intervencije van podrucja DUP-a;

1. Ubrzati izgradnnu transverzalne saobraćajnice Bui. Oktobarske revolucije -■ Bulevara JNA - Maršala .

• Tolbuhina.- U trenutku otvaranja železničke stanice ’ Beograd” i autobuske stanice "Jugt!s obim saobra-- ćaja iz ovih snažnih generatora putovanja ka Slaviji (i dalje ka centru grada) ce se povecati u znatnoj meri. U tom smislu neophodna je navedena transverzal- na veza koja će ta kretanja sprovesti ka zoni čubur- skog trga," bez dodatnog opterećenja Slavije.

2. Forsirati izgradnju unutrašnjeg nagistralnog prstcna oko centralne zone sa ciljem usmeravanja tranzita oko centra =

3. Uvesti dvosmeran saobraćaj u ul. Generala ?danova Njegoševoj , Svetozara Markovica, kao saobracajnica-- ma koje će primiti na sebe razliveni saobraćaj iz ulice Marsala Tita.

k Period srednjorocnog plana 1976-85.

Redosled i detaljnije objašnjenje po^edxnih mera dati su u posebnom naterijalu “Program mera i akcija u sa- obraćajnom sistsxnu Slavije”.

43

4. Deliroično ukinuti parkiranje na kolovozu na pomenutim u 15.cama u cilju povećanja kapaciteta .

5. Izvršiti promenu geometrije raskrsnice kod !:Бео“- gradjanke;: uz obezbedjenje sledećih veza: marsala Tita - Generala Ždanova (skretanje u desno iz pravca r?L6ndona- ) з Marsala Tita ~ Njegosava i obrnuto.

6. Zatvoriti ulicu Maršala Tita za ind.ividualni saob- raćaj od-ulice Generala ždanova do Slavije.

7. Rekonstruisati potez Slavija - Crveni krst - Mitrovo brdo koji će funkcionisati u smislu đistributera putovanja iz perifernih naselja ka centru građa (uz izbegavanje Slavije).

8. Prebaeiti tramvajske šine (oba smera) na levu stranu Bul. JNA (u smeru ka Slaviji), od spomenika Franše"d’EpereUj, ka Slaviji. Ova intervene!ja .je neophodna u smislu što bezbolnijeg prilagodjavanja копабпош rešeniu tramvaja na nodručju trga Slavija, kao i ot~ varanju mogućnosti za što brži početak izgradnje na

• Slaviji.

9. Pravilno regulisati svetlosnu signalizaćiju na prvim pristupnim raškrsnicama Slaviii (Akademij a , Nj egoševa 5 Ivana Milutinovića) 3 koje predstavljaju ,;filter': za propuštanje saobraćaja ka Slaviji. Sigurno je da ka~ pacitetne mogućnosti čvora Slavija (prema zamišljeno?n koneeptu) prevazilaze kapacitete navedenih čvorova5 tako da će onoliko saobraćaja koliko ovi Iffilteri!5 propuste moći da prodje Slavijom.

10. Režimskim merama blagovremeno usmeravati tranzitne tokove u cilju rasterećenia centra.

44

11. Još intenzivnije forsirati JGS;a (što je u apsolutno? saglasnosti sa svim opštim planovima prilikom tretmana centralne zone) čime ee se nepovoljan odnos učečća putnickog automobila u ukupnom obimu saobra- ćaja zadržati na planiranoj cifri od 10 -» 15%.Posebnu ulogu u ovome treba da ima planirana iz~ gradnja. I etape metro sistema sa prolaskom ispod Slavij e„

Uslovi funkcionisanja Slavije u 2000. godini

U cilju obezbedjenja optimalnog funkcionisanja prostora oko trga Slavija, u š.irem saobraćajnom sistemu kao du~ goročni cilj postavljaju se sledeća idejna rešenja koja će se maksimalno verifikovati u skladu sa realnim pot*- rebama i mogućnostima budućih generacija.

- Zatvoriti ulicu Maršala Tita za mehanizovani saobraćaj do ;’Londona kada budu stef.eni uslovi za ovo i izfta- djena alternativna zamena ovoj saobraćajnici.

- Izmeniti geometriju raskrsnioe -London" u smislu ostva-” rivanja veze Terazije - Kneza Miloša ~ Nemanjina. Ovaj koncept je u skladu sa rešenjem (tj „ fizičkim mogućno-' stima) II faze rekonstrukcije ulice Kneza Miloša gdeje predvidjeno desno skretanje iz pravca Terazije u Kneza Miloša,

- Nakon izgradnje I etape metro sistema iskljuo.iti tramvaj iz ulice Borisa Kidriča uz istovremeno ostv.arivanje transverzalne veze na drugom mestu(izmedju G.ždanova i čubure).

* 2000. godine ee ovde smatra ciljnom godinomdugoročnog planiranja razvoja Beograda prema GUP (1972)

- 45

•• Uključiti ulice liar od nog Fronta -• Masarikovu -Njegoševu u sistera JGS-a (trolejbuski ili autobuski) kao dopunu'metroa.

Uz obezbedjenje ovih uslova,. kao i neposrednih akcija na samom području ovog plana predvidjeni koncept bi mogao da pruži uslove za humaniji život, rad i ostale funkcije na posmatranom području.

t;2000 god.:: -• definitivno rešenje

Ulična mreža _na_ području Slavije

- Saobraćajni trg je rešen kao četvorokraka raskrsnica koja prihvata dva saobraćajna pravcas Bulevar JNA -- Borisa Kidriea i Nemanjina - M.Tolbuhina. Peti krak ulice M.Tita u ovoj konsultaciji treba da funkcioniša za javni saobraćaj dogod postoji potreba za tim ; odnosno dok se ne iznadje alternativna zamena ovoj saobraćajnici. U skladu sa uslovima iz ovog plana za vertikalnu strukturu ovog trga (od nivoa metroa9 preko nivoa podzemnih garaža i vestibila do nivoa Dovršinskog saobraćaja)3 sva resenja centralnog dela ovog- trga - raskrsnice biče utvrdjena kroz tehničku dokumentaciju za izgradnju linije gradskog metroa:

- Saobraćaj na trgu - raskrsnici organizovati na prin-* cipima cetvorokrake raskrsnice sa smaknutim pravcima i sa kolovoznim površinama koje imaju po 4 saobracajne trake po smeru, ukupne širine od m 30 m.

- Ukidanie veza pojedinih ulica sa samim trgom u trenu tku kada se steknu potrebrii uslovi za ovo zahteva i novu organizaciju ulica koje se nalaze po obodu zone trga, Merama regulative i gradjevinskim intervencijam

(u smislu modernizacije) neophođno je sklop ulica6. Ž da nova, N j egoš -»va» I .Milutinovića (osim dela koj i se rekonstruiše u periodu do 1985. godine) učiniti dvosmernim uz intervenciie kod parking prostora na njima (uredjenje ili ukidanje., prema grafickom pri~ logu ovoga plana) . Ovo se na prvom mestu odnosi na ul. Njegosevu i General Ždanova koje dobijaju poseban znacaj u ovakvoj saobraćajnoj shemi.

- Horizontalni gabarit ulica koje se ulivaju na sam trg treba da, sadrži najmanje dve saobraćajne trake po smeru (min. 3S0 m. po traci). U interesu očuvanja po- stojećeg fonda zelenila, koje se nalazi u otliiku drvoreda uz današnje ivičnjake (u prvom redu Bulevar •JNA) , ovim planom se omogućava i redukcija širine saobraćajnih traka . ali samo u podruoju raskrsnice odnosno u zoni prestrojavanja gde su brzine kretanja vozila bitno smanjene.

- Prilikom rekonstrukcije saobraćajnica B.Kidrica i Ne- manjine voditi računa o ulazu--izlazu u podzemnu ga~ ražu prema orijentacionom poloSaju i profilu datimu grafickom rešenju saobraćaja u ovom planu.

- Projektnu dokumentaciju. za ul. M.Tolbuhina raditi u skladu sa DUP saobraćajnog poteza Slavija - Crveni Krst.

Javni gradski saobraćaj

a) Metro

Kao osnovni sistem javnog masovnog prevoza metro na području trga - raskrsnice na Slaviji projektovati i realizovati unutar granice otvorenog iskopa obe- ležene u ovom planu.

- 4 6 -

47

- Koloseke i stajališta metroa rešavati na približnoj koti 100r,00.

- Horizontalno poloSaj stajališta rešavati u ok-- virima liniie otvorenog iskopa vodeći računa o posebnim uslovima higijenske zaštite i uslovima bezbednosti (definisani u ovom planu)„

- Ulase izlaze metroa rešavati prema orijentacionom položaju obeleženom u grafičkom prilogu ovoga plana vodeći računa da osnovni izlaz prema pe*~ šačkom trgu bude u osovini trga odnosno parka Manj ež.

b) Tramvaj

- Kako na samom trgu - raskrsnici nema predvidjenog terminala ni za jednu liniju i kako se rekonstrukcija ul. B.Kidrica (nakon izgradnje metroa) predvidja ukidanje tramvaja kroz B.Kidrica ulicu3 jedini koridor koji se planira u ovom planu za definitivno rešenje je na potezu Nemanjina - Buie var JNA i to kao tehnička veza.

. - Prilikom ukidanja tramvajske pruge u B.Kidricaulici istovremeno ponuditi alternativno rešenje za vezu tramvajskih pravaca sa zapada i juga ka Bulevaru Revolucije.

- Trup tramvajskih koloseka za oba smera treba izgraditi sa leve strane Bulevara JNA (u smeru prema Slavij j.) 5 a u ulici Nemanjinoj tramvaj zadržati u sredini kolovoza.

- Prilikom izrade tehničke dokumentacije potrebno je voditi računa o već izgradjenom delu tramvaj" skih instalacija duž Bulevara JNA u sklopu sao - braćajnog čvora A.utokomanda.

48

c) Autobus ~ trolejbus

-* Kao elastiono sredstvo iavnog gradskog prevoza autobus - trolejbus ima mogućnost organizovanja stajaliSta u području same raskrsnice na trgu '• raskrsnici. Stajališta treba dimenzionisati prema minimalnom programu * 1 zglobni autobus +1 običan autobus - trolejbus.

Mirujući saobraćaj

Ovaj saobraćajni podsistem treba u eksploatacionom i konstruktivnom pogledu razvrstati u tri katego^ rije: parkirališta uz stanovanje^ parkirališta uz trgovinsko-poslovne objekte i javna parkirališta. Zahvaljujući svoj strukturi u sadrzajnom smislu Slavija ima potrebu za razvojem sve tri kategorije saobraćajnica.

a) Parkirališta uz stanovanje

• Kao proširenu opremu stana ova parkirališta - ga raže treba predvideti u okviru stambenih blokova sa kolskim pristupima iz internih ulica. Planira-- ni kao strogo namenski objekti parkirališta ovog tipa treba planirati prema orijentacionom norma" tivu od oko 1-5- par kiralista na 1000_m2 stambenog prostora. Prema prostornim mogućnostima ova par - kirališta se ovim planom predvidjaju delom povr-- šinskim parkiranjem (ulice dvorišta), a delom obj.ektima garaža unutar blokova i u okviru kompleksa novoizgradjenih stambenih objekata. Bio- kovske garaže projektovat'i tako da krovni pokri vači tih garaža istovremeno predstavljaju i ig- ralište za decu ili zelene dvorišne prostore --- ukupno oko 120 PM.

arkirališta uz veće trgovinsko-poslovne o!ojekte

Izgradnja podzemnih garaža ili otvorenih parking prostora za svoje potrebe i potrebe svojih pose- tioca je obaveza svih većih trgovinsko poslovnih objekata na prostoru Slavije, Prema karakteru objekata i prema prostornim mogučnostima predvidjaju se sledeća 'parkirališta ovog tipa:

•- ispod buduće robne kuće na uglu B.Kiđriča 870 pm

- ispod objekta društveno poslovnog centra (za deo objekta sa administrativno*- -poslovnim sadržajem) u celini I 150 pm

" ispod poslovnog objekta u Deligradskoj (od ovog broja 100 mesta je- predvidje-no za stanare bloka 10 i 11) 3 00 pm

ispod objekta mešovite namene u B.Kidriea 5 0 pm

•• ispod poslovnih objekata u Bulevaru JNA (blok 6)

ispod poslovnog objekta u bloku 5 5 0 pm

iza poslovnog objekta u P.Mateje(blok 4 - od ovog broja 60 mesta_____ a — —-

predvidjeno za stanare bloka 3 i 4)

ispod poslovnog centra izmedjuH.Selasija i Sv.Markovica (blok 14) (od ovog broja 40 mesta je predvidjeno za stanare bloka) 10 0 pm

U K U P N O : *77-70 m2 'Zajedno sa postojećim garažama u bloku 13 i 5 180

Orijentacione pozicije ovih parkirališta kao i poziciia ulaza i izlaza za ove objekte obeležena je u grafie.kom priiogu sa rešenjem saobraćaja.

Javna parkirali.šta

- Na podrucju Slavije,. prema njenom karakteru predvidjeno je nekoliko parkirališta sa javnom namenom. Usled gradjevinskih ogranicenja predvidjeno je da se ove garaže grade na mestima pogodnih pri- laza i u blizini fokusnih sadrzaja.

Predvidjena su sledeća parkirališta ovog tipa:

-■ ispod saobraćajnog trga raskrsnice 500 pm- ispod objekta društveno poslovnogcentra i pesackog trga u celini I 630 pm

UKUPNO: 1.130 pm

Osim navedenih parkirališta predvidjeno je da i dalje deo saobraćajnica bude angažovan za potrebe parkiranj prema rešenjima na grafičkom priiogu sa rešenjem saobraćaja.

Snabdevanje osnovnih sadržaja

Novi i postoječi sadržaji na ovom području snabdevace se uglavnom iz pobocnih ulica (Prote Matejes Deligrad ske, Svetozara Markovića3 Generala 2danovas Svetog Save). Zbog velike frekvencije pešačkog i motornog saobraćaja predvideti snabdevanje objekata u satima najmanje frekvencije saobraćaja.

51

Uiičnamref.a na području Slavije

19 P 5 . godina”_- I etapa

- Ulična mreža na Slaviji već u ovoj fazi treba da dobije bitne karakteristike konačnog. rešenja • Da bi se ovo postiglo predvidjeno je formiranje prstena ulica Generala Ždanova - Njegoševa - Ivana

# AMilutinovića - Birčaninova u celini. U tom smislu najznačajniju intervene!ju predstavlja ostvarivanje osovinske veze B5.rcaninove i Ivana Milutinovića ulice. Ovu vezu ostvariti pod uslovima jedne trake u svakom smeru sa min. širinom od 3.5 m. Izgradnja dela ulice Ivana Milutinovića vršiće.se neposredno kroz tehničku dokumentaciju3 s tim što će se rešenja priključka na Bulevar JNA utvrditi na osnovu tehnieke dokumentacije za izgradnju metro sistema a re- šenja priključka na garažu u bloku 6 utvrditi kroz urbanistički projekat za blok 6.

Ulica M.Tita ostaje i dalje kao peti krak raskrsnice saobraćajnog čvoras ali namenjena samo vozilima jav" nog saobraćaja. Predloženi oblik raskrsnice omoguća- va kopčanje petog kraka. ..

‘ >- -

Ulic^^Beligradska; Prote Mateie i Sv.Save se. zat— varaju za rvrotočni saobraćai iz ргаус.д —trgu j odnosno ostaju kao pešačke veze i kao saobra- ćajne površine za interno. kretanie unutar celina TT^ III i T v T ’ ' ”

Horizontalni gabariti uvodnih pravaca (Nemanjina5 Bulevar JNA5 M.Tolbuhina) su tako organizovani da imaju po dve saobraćajne trake po smeru izuzev ulice B.Kidrica kod koje zbog tramvaja u ovoj etapi postoji

52

i dalje samo po jedna traka po sraeru. Profil ulice M.Tita se smanjuje na jednu tra'ku po smeru. jer je ulica namenjena isključivo atitobusima i trclejbusima.

Javni gradski saobraćaj

Prema programskoj koncepciji za ovaj vremenski presek na ovom području osnovni nosioci javnog prevoza ostaju autobus , trolejbus i tramvaj.

Predvidjeno je da se izvrši modernizaci j a raskrsnice na postojećem trgu I),Tucovića. U cilju usmeravanja i efikasnije kontrole saobraćajnih tokova kao i bolje prostorne organizacije trga u celini potrebno je iz- vršiti delimičnu rekonstrukciju tramvajskog saobra- ćaja. Pošto na samom trgu nema terminalnih tramvajskih linija trup tramvaja treba izbaciti iz same raskrsnice i formirati ga po njenom obodu. Na trgu se zadržava tramvajski ring kao tehničko-manipulativno rešenje. Tramvaj na potezu Memanjina -- Bulevar JNA predstavlja trajno rešenje (kao tehnička veza) dok se deo Nema“ njina - B.Kidriea predvidja kao etapno rešenje do izgradnje metroa.

U ovoj etapi je potrebno organizovati dva stajališta tramvaja: prema Bulevaru JNA i u delu prema uliei B. Kidriea (detaljnije u grafičkom prilogu sa rešenjem saobraćaja 1985).

Stajalista autobusa i trolejbusa treba organizovati na obodu predložene pravougaone raskrsnice„ U ovom vre- menskom periodu u uliei M.Tita treba organizovati sta~ jalište za autobus (trolejbus) za smer ka centru grada.

53

Mirujući saobraćaj

- Zbog fiziqkih i drugih ograničenja računa зе sa deficitom u ovoj etapi gradjenja Slavije. Ipak očekuju se poboljšanja izgradnjom javnih garaža ispod pešačke zone (630 vozila) kao i ispod trgo™ vinskih i poslovnih objekata koji se budu izgra- dili u ovom periodu.

Zelenilo

Celina I

Planirana rekonstrukcija ove celine uslovljava rekon-strukciju centralnog dela parkovske površine parkaManjež. Ova rekonstrukcija podrazumeva:

- rekonstrukciju slobodnog prostora.na uglu General Sdanova i Marsala Tita ulice prema parku Manjež koji je namenjen potrebama kulture, izvesti tako što će se najpre izvršiti uklanjanje postojećeg zida i pomoćnih objekata, kako bi se Slobodan prostor terase kulturnog centra otvorio prema parku i ostvarilo njegovo neposredno povezivanje sa zelenim povrsinama^

- čitavom širinom parka., uz ulicu General ždanova formirati gusti zeleni masiv koji će unutrašnjost parka zaštititi od nepovoljnih uticaja saobracajnice. Masiv formirati od šiblja niskpg i visokog drveća i četinara tako da predstavlja zeleno platno koje će uokv.iriti i upotpuniti likovno skul-- ptoralne motive u parku,

54

sa parkovske površine izmedju dramskog pozorišta, ulice Marsala Tita i Svetozara Markovica ukloniti biološki dotrajalo visoko drveće (npr. smrece kao kontraindicirane vrste),

postojeće zeiene masive parka upotpuniti novim vr- stama koristeći širi spektar dendromaterijala,kako bi se upotpunile kolorističke vrednosti ambijenta-.

zadržati postojeće klasično rešenje parka, rekon- struišući centralnu lamelu. U tom smislu iz pomenute lamele treba ukloniti postojeće, u fizičkom i dekorativnom smislu preživele jablanove (populus nigra v.pyramidalis) te površinu obraditi kao pe~ šački prospekt sa najkvalitetnijim travnjakom i dekorativnom obradom partera;

u cilju fleksibilnijeg povezivanja parka sa. trgom i prirodnijeg prožimanja pomenutih površina, pop~ ločavanje svih staza u parku treba izvršiti mate- rijalom koji će koristiti za popločavanj.e trga, koristeći prirodne materijale,

sam pešački trg oplemeniti zelenilom tako da omogu- ći posetiocima potpunu sagledivost prostora, ostvari intimnost i mogućnost oblikovanja u likovnom smislu i da indicira organski nastavak parkovske površine na delu izmedju Sv„Markovica i K.Milutina ulice ,

za solitere, uglavnon oko prostora za sedenje, ko~ ristiti drveće sa lakom prozračnom krošnjom kako bi čitav prostor bio dovoljno transparentan, os- vetljen i rasterećen teških senki,

55

sav đendro i. cvetni materijal koji će se koristiti za ozelenjavanje trga5 površina trga i rekonstrukciju trga mora biti sa naglašenim dekorativnim svojstvima,

Slobodan prostor na gornjem platcu na završetku M.Tita ulice bogato obraditi zelenilom, Zadržati po- stojeći drvored u Marsala Tita s tim što će se iz- vršiti zamenjivanje obolelih ili oštećenih stabala. Izbegavati upotrebu sasvim mladih sadnica, već koristiti odrasla stabla sa pravilno formiranim habitusom,

- ozeleniavanje gornjeg platoa vršiti na način uobi- čajen za takav tip površine vodeći računa o opte- rećenju i mogućoj dubini substrata. Primenjivati vrste sa plitkim korenovim sistemom, .

“ eve primenjene vrste moraju biti prvorazrednog kva~ liteta sa izrazito dekorativnim osobinama.

Celina II

•- Unutar površina stambenih bloko.va (9} 13 5 14) obezbe™ diti slobodne površine za dečija igrališta5 spontanu rekreaciju omladine i odraslih i prostore za miran odmor,

-• koncepcija uredjenja unutrašnjosti blokova treba da se zasniva na stvaranj.u prijatnijih i intimnijih ambijentalnih'i rekreativnih prostora kako bi se što nepos-” rednije omogućili vidovi socijalizacija stanovnika3

prilikom intervencija treba apsolutno poštovati po-- stojece uredjene i odnegovane zelene povrsine često baštenskog karaktera negujući i dalje pomenuti stil rešavanja zelenih površina u dvorištimaj

organizaciju i lociranje dečijih igrališta i prostora za rekreaciju omladine i odraslih izvršiti prema va- žećim normativima a u zavisnosti od prostornih moguc- nosti vodeći računa o uzrastu korisnika i položaju u odnosu na objekte stanovanja,

posebnu pažnju obratiti da dečja igrališta treba da budu smeštena na prostorima osunčanim u toku većeg dela dana i dobro provetrenim..

pri organizaciji terena za rekreaciju i ozelenjavanje slobodnih površina strogo poštovati postojeću vegetaciju a izbor novih vrsta vršiti na osnovu postojećih jer su one najbolji ind.ika.tor uslova sredine3

blokove 10 i 11 koji imaju vise poslovni karakter re- šavati tako da se u slobodnim prostorima oko stambenih objekata reši problem organizacije dečijih igra.lista i miran odmor odraslih,

slobodne povrsine oko poslovnog objekta na saobraćajnomfVtrgu rešavati tako da se omogući utisak izrastanja arhitektonskog objekta iz zelenih površina. čitava povr- šina treba da ima reprezentativni karakter naročito prostor prema trgu, i Nemanjinoj uliei. Rešenje treba da ima karakter parternog ozelenjavanje,

pešačke komunikacije na delu Nemanjine od Bulevara JNA do ulice Hajla Selasija izolovati zelenom trakom od tramvajskog koridora. Ukoliko je traka ispod 2 m. širi- ne ozeleniti je odgovarajućim niskim sibljem*

r

• površina oko sadašnjih poslovnih objekata a budućih objekata kulture u ul. Katićevoj br. 8-105 i Deli- gradskoj 13 rešavati kao otvorenu celinsku zelenu površinu koncepcijski povezanu sa susednom parkov- skom povrsinom,

•• što se tiče ulionog zelenila treba apsolutno posto- vati postojece drvorede s tim što će se paralelno sa uklanjanjem obolelog* prezrelog ili oštećenog drveća vršiti sadnja novih. sadnica. Za zamenu treba koristiti odgovarajući materijal,

obaveznu rekonstrukcij.u odnosno zamenu drveća izvr- šiti na trouglu omedjenom ulicama Bircaninova, Kati- ćeva i Bulevar JNA.

i . .. .Celina III _

'■ ™ Slobodne'površine oko poslovnih i ugostiteljskih objekata u unutrašnjosti blokova 5 i 6 urediti tako da ta, uglavnom ekonomska dvorišta imaju karakter cistog ure- djenog i vegetacijon oplemenjenog ambij enta’. Posebnu pažnju obratiti atrijumskom re*šenju ozelenjavanju pasa~ ža izmedju ul. Bulevara JNA i Svetog Save,

i

- slobodne površine oko stambenih objekata uredjivati tako da pružaju mogućnost za miran odmor odraslih i tezbednu i neometanu igru dece. Sve slobodne površine ozelehiti poštujući pri tome postojeću vegetaciju kao stečeni kvalitet.

Celina IV

Unutar stambenog bloka 1 slobodne površine tretirati k*ao površine na kojima treba organizovati dečije igra«-

57 -

58

lište, površine za spontanu rekreaciju omladine i odraslih., prožete sa dosta zelenilas

d'ečija igrališta raditi prema standardima vodeći ra~ čuna o udaljenosti od objekata i senkama koje objekti bacaju dužim delom dana,

u okviru slobodnih površina bloka 2 projektovati deči- ja igrališta na parcelama predvidjenim za rekonstrukciju prema važečim normativima i prostornim mogućnosti- ma,

u unutrašnjosti bloka većim delom treba organizovati zelene povrsirxe koje pružaju mogućnosti mirnog odmora i pasivne rekreacije^

ispred novoplaniranog objekta mešovite namene u B. Kidriča ulici planirati zeleni pređprostor koji treba da oplemeni tu stranu B.Kidrica ulice. Koristiti nisko rastinje uz eventualnu primenu zrelih solitera,

slobodnu površinu oko poslovnog objekta u M.Tolbuhina i Prote Mateje (blokovi 3 i 4) ozeleniti tako da se Slobodan prostor oko dela objekta u bloku 3 reši kao zelena površina namenjena pešacima za predah i odmor5

zbog denivelacije terena na granici poslovnog i stam~ benog prostora formirati škarpu koja će se ozeleniti i na čijem gornjem delu treba visokom vegetacijom stvoriti vizuelnu barijeru prema unutrašnjosti bloka,

gusti drvored u ul. P.Mateje razrediti. Zamenu'treba vršiti u ciklusima i na taj način obezbediti bolje ekološke uslove u ovoj ulicis

53

” -u delu P.Mateje ulice izmedju Njegoševe i Proleterskih . brigada podići nov drvored od otpornog drveća kao zamenu za nepodobni drvored bagreirova.. Novi drvored podići i u delu Njegoševe ulice (od B.Kidriea do A. Nenadovića), kao i u A.Nenadoviđa uliei (od Njegoše" ve do P.Brigada).

Celina V

- Veoma kvalitetan drvored u Bulevaru JNA ~ prilikom svih budućih intervencija apsolutno poštovati kao stečeni kvalitet,

- levom stranom ulice M.Tolbuhina od saobraćajnog trga Slavija do ulice Alekse Nenadovića podiči nov drvored od vrste drveca koja je otporna na izduvne gasove automobila.Za zasnivanje drvoreda prvenstveno koristiti odgova-- rajuću vegetaciju. Ovo se takodje odnosi na nastav- ljanje drvoreda.levom stranom Nemanjine ulice od ul. Cara Hajla Selasija ka saobraćajnom trgu Slavija5

•vs.va razdelna ostrva na megistralnim saobraćajnicama zasaditi odgovarajućiro niskim šibljem prilikom rekon~ strukcije.

Kanalizacija

-Pre pocetka iskopa za izgradnju stanice metroa i za izgradnju podzemnih garaža5 potrebno je izgraditi galeriju za smeštaj podzemne infrastrukture: vodovoda 5 PTT-a5 električnih kablova, toplovoda it'd. Kanalizacija se znači rešava sinhrono sa ostalim mre- žama na području saobraćajnog trga.

paralelno galeriji za smeštaj gornjih instalacija iz^raditi galeriju za prolaz kišnih i upotrebljenih voda ;

veličinu ealerije ođreditj orema dimenzijama vodovod ne cevi 0 300 i 0 500 nun. kao i prema potrebama os~ tale infrastrukture;

veličina galerije treba da omogući nesmetan prolaz radnika za održavanje instalacija,

ulaz-izlaz iz galerije predvideti na šahtovima br. I VIIiVIII,

konstrukcijom ulaza- izlaza, treba omogućiti pristup radnika kao i unošenje potrebnog materijala zbog raz nih intervencija na instalacijama,

pregradni zid izmedju galerija za smeštaj instalacij i galerije za kišnu i fekalnu kanalizaciju treba da je vodonepropustan,

dimenzioniranje galerije za kišnu i fekalnu vodu iz- vršiti za najnepovcljnije hidrološke uslove,

ispred ulaza-izlaza I i VIII, III, VI i V predvideti slivnike većih dimenzija za prihvatanje kišnih voda,

priključivanjepostojeće kanalizacije iz bočnih ulica izvršiti:

a) 0 300 iz ul. Borisa Kidriča na silaz VIII,b) kolektor 125/70 u ul. M.Tolbuhina na silaz I,c) 0 3 50 u ul. Svetozara Save na si'laz IIId) 0 300 i 0 250 u Bulevaru JMA na silaz VI,e) 0 400 u Deligrađskoj na silaz V,

61

silazi iznacl galerije za kišnu i upotrebljenu vodu, moraju biti takvib dimenzija, da je morgue nesmetan silaz u galeriju,

nod galerije (kanaiizacione) odrediti prema stvarnim kotama postojećih silaza br. I u ul. Maršala Tolbuhina i silaza br. VII na uglu ul. Nemanjine i Haila Selasija i duz.ine galerije od silaza I •• VII,

detaljne silaze br. I, VII i VIII i detalje ulaza instalacija vodovoda, PTT-a, električnih i specijalnih kablova, toplovoda itd. u galeriji raditi uz prethodnu konsultaciju sa zainteresovanim komunalnim organizacij ana,

za izgradnju vodovodne i kanaiizacione mreže za potrebe objekta robne kuće na uglu B.Kidriča, dati su urbanističko-tehnički uslovi i na osnovu istih ura- djen je idejni projekt od strane radne organizacije !,Beogradski vodovod i kanalizacija::,

odvod upotrebljenih voda sa etaže metro stanice na koti 112350 m. vršiti preko planiranih galerija za kišnu i upotrebljenu vodu od silaza I do silaza VII i od silaza VIII do tačke ГА:',

odvod upotrebljen5.h voda iz etaža na kote 106,10 i 109 ,30 vršiti preko pogona za izdizanje upotrebljenih voda,

upotrebljene vode iz etaža 106,10 i 109 530 potiski- vati u deo galerije za kišnu i otpadnu vodu,

projekte galerija za kišnu i upotrebljenu vodu kao i galeriju za ostalu tehničku infrastrukturu raditi sa svim zainteresovanim komunalnim organizacijama

u priloženoj situacij.i razmere 1:1000 koja je sastavni deo ovih urbanističko-tehničkih uslova, data je trasa za izmeštanje kanala 0 300 u ul. Bor'isa Kiđriča (I faza izgradnje).

- izmešteni kanal u I fazi izgradnje prikljuciti na po- stojeći kolektor 150/100 cm. na trgu Dimitrija Tucovica,

” kote silaza na izmeštenom delu kanala usaglasiti sa novim niveletama ul. Borisa Kidriča5

- na mestu prikljueka sa postojećim kolektorom 150/100 in. predvideti revizioni silaz,

- postojeće kanalizacione veze postojećih objekata koji se zadržavaju u definitivnom rešenju na trgu Dimitrija Tucovića, prilagoditi planiranoj galeriji,

~ uslove i naein spojeva na postojeću kanalizacionu i vodovodnu mrežu na ostalom delu predmetnog DUP-a tra- ?,iti od radne organizacije ''Beogradski vodovod i kanalizacija".

Vodovod

~ Ma trgu Dimitrija Tucovića postojeću vodovodnu mrežu rekonstruisati i prilagoditi je novom prostornom reše-- nju i konstrukciji objekta metro stanice,

*• ostvararene prstenastog sistema vodovoda sprovesti preko planiranih galerija od ul. Maršala Tolbuhina ulaz I do ugla Nemanjine i Haila Selasija i druge galerije od silaza VIII u ul. Borisa Kidriča do veze !’A" sa prvom galerijom

•• 62 -

primarni dovod vode 0 300 iz galerije dalje polaga-Iti duž ul. Nemanjine i Svetozara Markovića do ul. M.Tita tj. do veze sa postojećim cevima 2 x 0 150 ,

đuž cevi na potrebnim mestima predvideti hidrante,

na spoju cevi 0 300 sa cevima 2 x 0 150 predvideti revizione šahtove sa zatvaračima,

položaje vodovodne cevi u glaerijama odrediti u sagla snosti sa ostalim zainteresovanim komunalnim organiza cijama,

na najnižem delu mreže u galeriji predvideti ispusni ventil a na najvišem vazdušni ventil,

spojeve vodovodnih cevi sa 0 300 u galeriji izvršiti na• ' * *. * • . . ■ • v

a) 0 80 u ul. Svetoga Save,b) 0 150 i 0 100 u Bulevaru JNA ic) 0 125 u Deligradskoj ul. dati preko

zatvarača u galeriji,

predvideti mesto u galeriji za planiranu cev 0 500 u ul. Svetoga Save do tačke ,!B" a koja će se pola-gati kada se ukaže potreba. Za polaganje ovog dovoda

• .. .

radice se poseban planski dokument,

u svim ulicama predmetnog DUP-a postojeće cevi preč- nika 0 80 i 0 100 zameniti cevima dimenzije 0 150 mm.

veze postojećih vodovodnih cevi sa cevima u galerijama, dati preko zatvarača,

- 63 -

- u prostorijama metro-stanice i etažama garaža predvi- de'ii protivpožarnu hidrantsku mrežu,

- prilikom izrađe projekta fundiranja objekata iznad vodovodnog tunela (ispod trga D.Tucovića), čija se kota gornje obloge kreće na oko 95,00 m. voditi racuna o uticajima pomenutog tunela odnosno o njegovoj stabilnosti,

- postojeće objekte vodovodne mreže koji ostaju i dalje u funkciji prilagoditi novim nivelacijama ulica,

- projekat galerije i projekte rekonstrukcije vodovodne i kanaiizacione mreže, raditi ul konsultaciju sa

radnom organizacijom "Beogradski vodovod i kanalizacija” i dostaviti ih na mišljenje Zavodu za planiranje razvoja grada Beograda,

- u priloženoj situaciji razmere 1:1000 koja čini sastavni deo ovih urbanističko-tehničkih uslova i situaciji pojedinih etaža metro-stanice R=l;500 u dokumentaciji plana date su trase i orijentacione širine gale-'- rija kao i osnovne trase rekonstrukcije vodovodne i kanaiizacione mreže za definitivnu izgradnju trga.

Električna mreža

- Za predmetno područje potrebno je izgraditi oko 56 TS 10/0,4 kV, instalisane snage 630 KVA, odnosno oko 36 TS 10/0,4 kV instalisane snage 1000 KVA ili 28TS 10/0,4 kV instalisane snage 1250 KVA,

- 64 -

- planirane transformatorske stanice predvideti u sklopu gradjevinskih objekata,

65

Objekti transformatcrskih stanica, svojim dimenzijama i rasporedom, treba da posluže za smeštaj transformatora i odgovarajuče oprene ,

objekti za smeštaj TS 10/0,4 kV treba da zadovolje uslove predvidjene propisima iz oblasti distribu- c.ije električne energije kao i propise neposrednog isporučioca električne energije.,

prostorije za smeštaj TS 10/0 4 kV predvideti u nivou terena ili sa neznatnim odstupanjem od predhodnog stava,

betonsko postolje za smeštaj transformatora nora da bude konstruktivno odvojeno od konstrukcije zgrade izmedju oslonca temelja transformatora i transformatora postaviti elastičnu podlogu u cilju presecanja akustičnih mostova (prenosa vibracija) ,

potrebno je obezbediti sigurnu zvučnu izolaciju tava- niće prostorija za smeštaj transformatora i blokirati izvor strukturnog zvuka duž bocnih ivica prostorijaza smeštaj transformatora,

. t • ’ ’

predvideti toplotnu izolaciju prostorija transformatorskih stanica,

svaka transformatorska stanica mora imati dva odnosno tri odvojena odelenja i to* Odeljenje za smeštaj transformatora; odeljenje za smeštaj razvoda visokog napona i odeljenje za smeštaj razvoda niskog napona. Svako odelenje mora imati nesmetan direktan pristup spolja-

kolski pristup planirati izgradnjom pristupnog puta najmanje širine 3 00 m. do najbli?.e javne saobraćainice,

planirani vodovi 10 i 1 kV planiraju se podzemno, tipa i preseka prema rešenjima preduzeća za distri- buciju električne energije

planirani vodovi 10 i 1 kV polagače se ispod trotoar- skih prostora pojedinih saobraćajnica posebno., odnosno pored već postojećih podzemnih vodova 10 i 1 kV,

. •” . ‘ i

na mestima gde se očekuju veća mehanička naprezanja tla planirane vodove 10 i 1 kV položiti u kablovskoj kanalizaciji,

prilikom lokacije vodova 10 i 1 kV mora se voditi računa o budućem metrou kao i stajalištima metroa,

s obzirom na navedeno, u konačnoj realizaciji ovog plana a u sklonu objekata metroa planira se izgradnja galerije za smeštaj podzemnih instalacija. Uslovi pod kojima će se graditi galerija sadr?.=mi su u delu tek- sta koii se odnosi na urbanističko-tehničke uslove za izgradnju vodovoda i kanalizacije. Kroz planiranu galeriju planira se postavljanje elektroenergetskih vodova, TT vodova i ostalih specijalnih vodova za vezu i komunikacije kao i vodovi za potrebe metroa. Izgradnjom vodova 10 kV za notrebe područja Slavije omogućiće se i snabdevanje potrošača električnom energijom objekta stajalištametroa koje se planira Na Trgu Dimitrija Tucovića (u sklopu stajališta Slavija planira se izgradnja 2 TS 10/0,4 kV, instali-- sane snage 630 kVA)5

-• 6 6

- 67

do izgradnje galerije,, a po potrebi vršiti polaganje vodova 10 kV na delu trga Dimitrija Tucovića kao etapno rešenje,

s obzirom da sve postojeće saobraćajnice poseduju instalacije javnog osvetljenja to je potrebno izvr- šiti modernizaciju instalacija javnog osvetljenja u pojedinim saobraćainicama (shodno analizi postojećeg stanja koji se odnosi na iavno osvetljenje) ;

- pošto se planira gradnja odredjenog broja poslovnih objekata to 6e isti bit.i opremljeni i instalacijama reklamnog osvetlenja. Pri rešavanju reklamnog osvetlenja voditi rafuna o široj prostornoj celini i pri izradi tehnicke dokumentacije koristiti iste kriterijume.

Telefonska mreža

Pri analizi postojećeg stanja konstatovano je da u svim saobraćajnicama postoji izgradjena TT mreža. S obzirom na povećane zahteve u vezi telefonskih priključaka predvidja se proširenje kapaciteta postojeće i izgradjene nove TT mreže. Planirane TT vodove postaviti ispod trotoarskog prostora pojedinih saobraćajnica a neposredno uz postojeće TT vodove tamo gde postoji izgradjena TT mreža.

Pri odredjivanju lokacije vodova preko trga Dimitrija Tucovića koristiti planiranu galeriju, koja 6e biti iz~ gradjena u sklopu metroa., a za smeštaj komunalnih i drugih podzemnih instalacija,

IDo realizacije galerije a po potrebi, vršiti izgradnju TT mreže na delu trga Dimitrija Tucovića kao etapno re- šene.

Sve objekte na podruoju ovog plana predvideti za centralizovano snabdevanje toplotnom energijom za potrebe grejanja, ventilacije, klimatizacije i pripreme sanitarne tople vode. Toplotnu ertergiju obezbediti iz kotlarnice Dunav1- ,

od kotlarnice !lDunav,: do granice područja DUP--a Slavije izgraditi nagistralni toplovod. Urbanisti- ?kO"tehnicku dokumentaciju od ul. Cara Dušana do predmetnog područja raditi kao poseban planski dokument ,

magistralni toplovod iz pravca Masarikove ulice postaviti. u svemu prema situacionom planu u razmeri 1:1000 i to sledećim ulicama:

južni krak ulicama: Generala ždanova, pešačkom stazom dijagonalno po parku “Manjež" i Svetozara Markovića, Birčaninovom i Ivana Milutinovića prema Maršala Tol- buhina« i

severni krak, od parka i;Manje2" ulicom Svetozara Markovića prema Fjegoševoj,

trase sekundarnih toplovoda postaviti u sledećim ulicama: Cara Haila Selasija, Deligradskom, Svetog Save, Njegoševom i Prote Mateje,

rezervni kapacitet za vestibil i podzemne garaže ispod Trga 'Dimitrija Tucovića" obezbediti preko sekundarne toplovodne mreže blokova 8 i 7 iz pravca parka ’'Manjež" ;

69

kod svih objekata termoisolaciju projektovati i izvesti u skladu sa Pravilnikom o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u gradjevinarstvu (::Službeni list SFRJ" ; br. 3/80).

u poslovnim objektima gde će se pored grejanja i pri- prene sanitarne tople vode pojaviti i potrebe za ventilacijom i klimatizacijom predvideti kombinovane toplotne podstanice nivoa 150/75°C. Sa ovih terminala obezbediti sekcionisanje internih toplovodnih mre ža prema pomenutim potrebama,

•• na mestima nostojećih individualnih kotlarnica pred-- videti toplotne podstanice za ove objekte i rezervom za susedne objekte bez instalacija centralnog greja- rO a>

lokacije toplotnih podstanica i priključnih toplovoda definisati kroz razradu tehničke dokumentacije3

sve trase toplovoda, osim deonica u parku Manjež, provod.iti ispod kolovozne konstrukcije predmetnih saobraćainica uz prethodno usaglašavanje sa posto- jećim infrastrukturnim instalacijama. Svaka devi- jaciia trase toplovoda izmedju regulacionih linija saobraćajnica zbog uskladjivanja sa današnjim podzemnim instalacijama smatra se prihvatljivim,

•• deonice u parku Manjež definisati uz uslov apsolut- nog očuvanja visokog rastinja uz konsultovanje wZe~ lenila Beograd,f ,

•’ dubina ukopavanja toplovodnih kanala i način dovo- djenia u prvobitno stanje kolovoza odrediti u saradnji sa "Beograd putem:: 3

70

" s obziroir; da se primarne trase toplovoda provode manje frekventnim saobracajnicana, toplovcdni kanali ne moraju biti poluprohodni već samo na mestima ukr- štanja sa frekventnim saobraćajnicama, kao što su: Nemanjina, Bulevar JNA, Maršala Tita i Borisa Kidriea,

prilikom dimenzionisan;'1 a sekundarnog toplovoda u Nje~ goševoj uliei, pored konzuma iz ovog plana mora se uzeti u obzir i pripadajući konzum iz DUP-a dela I MZ opštine Vračar :Cvetni trgi! 9

za sve tehničke podatke o grejnom sistemu kotlarniee •’Dunav" kao i o načinu polaganja toplovoda pribaviti i raditi u saradnji sa preduzećem 'Beogradske elek- tranei:.

III. POSEBNI USLOVI

Uslovi uredjenja i _zastite ambijentalnih celina i_objekata

Kao područje duge i značajne kulturno-istorijske tradi- cije i područje specifičnog duha, Slavija u svom daljem razvoju i rekonstrukciji treba da sadrži bitne osobine koje će taj duh odrSati. Ovo je potrebno ostvariti na sledeči način:

pažljivim odnosom prema istorijskom znacenju i značaju ukupnog prostora,

” pažljivim odnosom prema pojedinačnim objektima i pun- ktovima od kulturnog znacaja i istorijskog znacaja.

pažljivim odnosom prema pojedinacnim celinama koje imaju šire kulturno-ambi jentalne vrednosti,

pažljivim odnosom prema uklapanju novih objekata u tizičku matricu karakterističnu za područje Slavije,

. Područje Slavije kao celina treba da obeleži i karakterom i objektima razvoj i dogadjaje iz istorije rad- ničkog i socijalističkog pokreta kod nas. U tom pogledu jezgro Slavije (prostor budućeg trga) treba da ima osnovna obeležja centra socijalištičkih karakte-- ristika u kome će socijalistički pokret i spomenički biti dominantno naglašen. Znači da prisutiiost radni- čkog pokreta na ovom podrucju treba da ima i funkcionalna i memorijalna obeležja. Kontinuitet radničkog nokreta treba obeležiti savremenim zamislima, funkci- jamai oblicima na prostoru od čubure prema Slaviji kao i na onijn tačkama Slavije gde je pokret imao svoje istorijske trenutke.

Prilikom rekonstrukcije blokova 1, 2, 3, 5 kao i blokova 9, 10, 11, 12, 13„ 14, 5 i 6 voditi računa da se obezbedi kontinuitet duha ovih prostora odnosno relativno mirnih stambenih četvrti sa ambijentalnim svojstvima koje u većoj ili manjoj meri prožimaju poslovni objekti.

Prilikom izgradnje buduće pešačke zone na Slaviji na prostoru obeleženom na grafičkom prilogu sa urbanis- tičkim pokazateljima obeležiti sećanje na istoriju radničkog pokreta kod nas. Oblik i položaj spOmen obeležja utvrditi kroz arhitektonski konkurs za celinuI. U okviru ovog prostora može biti postavljen i novi spomenik vodji socijalističkog pokreta Dimitriju Tucoviću.

72

4. Na mestu današnj.eg bioskopa Slavija (nekadašnja :!Sala mira:: i objekat u kome je bio Socijalistički narodni dom) predvideti izgradnju nove sale univer- zalnog karaktera u kojoj bi na prigodan način bila obele?ena tradicija radničkog pokreta. U slučaju dokazane autentičnosti objekta ovu salu rekonstruisati u reetauiiranom objektu koji bi bio uklopljen u rešenje novoplaniranog objekta društveno poslovnog centra. Pored ove sale u prizemlju novog objekta koji bi se tu izgradio (kao i na I etaži) osta- vit.i dovoljno prostora za sadržaje koji bi bili u skladu sa istorijskim znacenjem ovog mesta (knji- žara, apoteka, i si.) kao i dovoljno prostora za komuniciranje i okuplianje pešaka.

5.. Na uglu Bulevara JNA i ul. Svetog Save - (položaj bivšeg hotela ,:Slavija!: u kome je održan Kongres ujedinjenja radničkih socijalističkih i komunisti- čkih organizacija 1919. godine i u kome je stvorena Soci j alistička radnička partija Jugoslavi^je) u pri'- zemlju novoizgradjenog poslovnog objekta obeležiti sli.om i rečima dogadjaje vezane za prošlost lokaci- jeftrajna izložba i si).

6. Ulica Sv.Save koja već svojim položajem i pravcem predstavlia završni motiv osovine starog Beograda5 sadrži i posebne vrednosti u svom pretešnom ребабкот karakteru j bogatoj vegetaciji i arhitektonskim ob-- jektima koji se ubraiaju u vrednije primere medju- ratne beogradske arhitekture. Zbog toga ova ulica i u budućnosti treba da bude pažljivo tretirana kao ambijentalna celina.

7. Podrucje Bircaninove ulice oblikuje se bogatom vege-- tacijom kao i solidnim gradjevinskim objektima iz medjuratnog perioda koji poseduju nadprosecne kulturne vrednosti. Na ovcm području gradjena su strana

73

poslanstva kao i niz gradskih vila gde se posebno ističe Skarkina vila u Deligradskoj ul. 13 (rad arh. Dragiše Bačovana). Ovo područje treba smatrati dra- gocenom ambijentalnom celinom.

8. Na podruoju "Englezovca" (blokovi 1, 2, 3, 4)i za- padnog Vracara (blokovi 9, 10 11, 12, 13, 14) zadržati tradicionalnu ortogonalnu matricu ulica, tipičnu za stambeni duh i lik stambene četvrti Beograda .

9. Objekte u Katičevoj ul. 8 i 10 (kuća Sebastijana i Djordja Roša) sačuvati i registrovati kao kulturna dobra zajedno sa parkom koji ih povezuje. Namenu ovih objekata prilagoditi njihovom kulturnom značaju. Namenu i rešenje ovih objekata rešavati u sprezi sa objektom u Deligradskoj br. 13.

10. Objekat u Deligradskoj ul. br. 13 (vila bivšeg di~ rektora Pražke banke škarke) kao značajan objekat arh. Brašovana iz predmodernističkog perioda zadr- žati u nrvobitnom izgledu kao kulturno dobro uz promenu namene (kao objekat za izlaganje legata i si.) i uz uredjenje slobodnog prostora oko nje zajedno sa resenjem objekata u katićevoj br. 8 i 10.

11. Objekat u Deligradskoj br. 12 (arh. Brašovan 1929) kao objekat izrazitog romantičarskog duha zadržatii registrovati kao kulturno dobro u izvornom obliku.

12. Dve stambene zgrade u ul. Svetog Save br. 8-10 (arh. M.Zloković, 19 31) zadržati kao kulturno dobro u au~ tentičnom obliku kao deo ambijenta ul. Svetog Save.

74

13. Objekat Kulturnog centra na uglu G.ždanova i M. Tj.ta zadržati kao kulturno dobro u autentičnom obliku.

14. Objekat u Pireaninovoj 21 sa đvorišnom zgradom* rekonstruisati u autentičnom obliku predvidjenom za sadržaje kulture i registrovati kao kulturno dobro zajedno sa zaostavštinom koju treba posebno vrednovati.

15. Stambene zgrade na uglu Prote Mateje i Njegoševe (arh. M.Zlokovič, 1925) i stambenu zgradu u Nje- goševoj broj 20 (arh. A.Deroko, 1926) zadrSati i registrovati kao kulturno dobro.

16. Kod izgradnje novih objekata na podruSju Slavije posebno u okvirima postojećih ambijenata'neophodno je postovanje regulacionih linija, odnosno raasa i ritma fasada, odnosno zatvorenih i otvorenih prostora j odnosa detalja prema celini i odnosa vi-- sinske regulaciie prema profilu ulice.

17. Prilikom izgradnje novih objekata i prostora prema mogućnosti koristiti sve detalje stilskih karakte-

. ristika sa porušenih objekata (ograde, kapije, balkonske ograde i si.).

18. Prilikom rekonstrukcije neophodno je u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture izvršiti ob~ radu kroz naučnu dokumentaciju sledećih objekata:

- zgrada bioskopa ,rSlavija!: na trgu D.TUcovića,- objekat u Deligradskoj broj 1>- objekat u Deligradskoj broj 2„- objekat u Birčaninovoj broj 2 3,- objekat Hajla Selasija broj 9.,' objekat u Bulevaru JNA 27 -a;

75 -

'• objekat u Ivana Milutinovića 27...- objekat u Bulevaru JNA broj 2,- objekat u M.Tolbuhina broj 243 -• i objekat A.Menadovića broj 13.

Uslovi za primenu dela likovnih_ i primenjenih_umetnosti

- Karakter ovog prostora i značaj objekata predvi-♦djenih za izgradnju zahtevaju da se dela likovnihi primenjenih umetnosti tretiraju veoma pažljivo1 . 5 * . ' * 1 krož dalju urbanističku i projektantsku razradu.

1. Dela likovnih i primenjenih umetnosti treba da budu sastavni. organski deo značajnijih objekata na pod- ručju Slavije kao i samostalni simbolički element uredjenja prostora. Ova dela treba s jedne strane da obeleže istorijske i kulturne vrednosti Slavije a sa druge strane da je oplemene.

2. Objekti na prostoru trga: na uglu Borisa Kidriča i M.Tolbuhina na uglu Svetog Save i Bulevara JNA kao i sam objekat društveno-poslovnog centra na budućem trgu u celini I treba još u fazi projektovanja sin- tezno da budu rešeni sa delima likovnih i primenjenih umetnosti (slike, skulpture, grafike, kera~mikaJ fotografija). Uz investiciono-tehničku dokumentaciju ovih objekata neophodno je priložiti irešenja za primenu ovih dela u objektu ili prostoru.U zavisnosti od tehnologije objekata sintezu umet nosti i arhitekture resavati ili u parteru objekata ili u eksterijeru ili na drugi. način.

76

3. Dela likovnih umetnosti (skulptoralnog karaktera)3 kao samostalni objekti integrisani u sklopu drus- tvenoLp centra-, treba da se režavaju prema orijentacionim lokacijama odredjenim za tu svrhu na pro-' storu budućeg trga. Ova dela treba svojim karakterom i oblikom da obeleže značaj radničkog pokreta i da reprezentuju ličnosti i dogadjaje koji su naj-- vise doprineli njegovom razvoju kod nas. Dva osnovna akcenta na nrostoru buduceg trga su spomenik D.Tucoviću čiju sadašnju bistu ne treba smatrati uslovom za buduće rešenje i organizovan prostor za spomeničko obeležavanje u sklopu celine I.

Uslovi uredjenja i zaštite životne sredine

U daljem postupku planiranja i projektovanja predmetnog područja potrebno je predvideti sledeće higijensko-urbane uslove i mere zaštite za poboljšanje i unapredjenje životne sredine:

1. Radi odbra^e od udarnih talasa jugoistočnih vetrova koji imaju veliku rashladnu mod. .Kod novoplaniranih objekata ne treba orijentisati frontove zgrada,veće otvore prozore, balkone i.sl. u tom pravcu. U projektima pojedinih naročito stambenih zgrada ka jugo- istoku planirati gde god je moguće sporedne prostorije} ostave} kupatila, hodnike, stepeništa i si.

2. Radi boljeg prirodnog provetravanja prostora unutar blokovaj blokove otvarati u pravcu jugoistoka i se- verozapada, odakle dolaze dominantna vazdušna strujanja. To je moguće probijanjem parternih delova zgrada odnosno umetanjem prolaza. Time će se znacajno poboljSati aeracija prostora.

77

3. Kod totalnih rekonstrukcija blokova 7 i 8 planirati da se unutrašnji prostor maksimalno koristi za pe- šacko komuniciranje kao i da se slobodne površine maksimalno ozeleze. Posebno obratiti pažnju na ozelenjavanje nagiba i denivelacija na ovom prostoru.Kod projektantske razrade po mogućnosti izvršiti tunelsko ispitivanje strujanja vazduha na ovom prostoru .

4. Radi zaštite od prejake insolacije koja se može pojaviti u letnjem periodu odnosno pregrevanja radnih i boravišnih prostorija prema jugozapadu ne treba orijentisati veće zastakljene površine, prozore, svetlarnike i si. Preporučuje se, gde god je moguće, formiranje zelenih zaštitnih drvoreda od visokog ta~ stinja sa jugozapadne strane pojedinih objekata, radi zasenčenja.

5. Suterensko stanovanje kao i stanovanje u parterima objekata potpuno isključiti u projektovanju novih objekata.

6. Iz zdravstvenih i drugih razloga izbefiav^ti visoku spratnost stambenih zgrada na ovom području (max.P+15) ^stambene spra/tove dimenzionisati sa min. 2,80 m.

* — I I I - —~ --- --- -- - - 1 * —*~ II ПЧ1 I — HUH...... 1,1_____ - II in _ I --- - — *1 III ' III ___

čiste spratne visine.

7. Maksimalno se orijentisati na izgradnju podzemnih garaža sa posebnom pažnjom da ulazi i izlazi iz njih nisu neposredno uz stambene objekte ili stanove ni- žih etaža. Ventilacioni otvori garaža moraju biti iz- vedeni na vrh najviše susedne zgrade.

Kod planiranja otvorenih parking prostora, voditi ra~ čuna da se isti oiviče gustim, žbunastim zimzelenim rastinjem kako bi se sprečilo neposredno dejstvo iz-' duvnih gasova na okolinu i donekle amortizovali bu- čni talasi odnosno prenos vibracionih talasa.

- 7 8

8. Sve novoplanirane objekte projektovati sa resent ima daljinske centralne toplifikacije čime će se obezbediti. smanjenje aerozagadjenja u budućno-- sti.

У. Na povrsini terena iznad predvidjenih metro sta~ nica obezbediti maksimalnu količinu, prema pros- torniro mogućnostima.* rastinja. kako bi se ublažio nedostatak kiseonika usled prisustva velikog broja gradjana kao i prisustva zagadjenosti prizemnih slojeva komunalne atmosfere u ovom prostoru. Okoli- nu stanica osloboditi od mase individualnih ložišta, priključivanjem objekata na sistem daljinskog grejanja.

j

10. U vezi sa problemom ventilacije metro sistema treba obezbediti prostor za usisne i izduvne kanale na površini stanice. S tim u vezi treba planirati čist prostor za usisne kanale na najvišim kotama podru- бја stanice, sa posebnom pažnjom da se u blizini ne nalazi neki aerozagadjivač. Pri tome imati u vidu lokalnu ružu vetrova u odnosu na lokaciju usisnog sistema.

11. Provetravanje metro kanala i celog metro prostora mora da bude obezbedjeno izmenom cele količine vazduha najmanje 4 puta na sat pod uslovima čistog usis" nog vazduha.

12. Izduvni kanali ventilacionog sistema ne smeju da ugrožavaju prostor i prostorije u kome se intenzivnije kreću ili borave ljudi. Ako takvih uslova nema, izduvne kanale gradjevinsko-tehnicki obraditi tako da njihovi otvori budu na vrhu najbližeg i najvišeg gradjevinskog objekta.

79

13. S obzirom na pretpostavljeno povećanje intenziv- nosti danonoćnog kretanja ljudi u podzemnim po-- vrSinama i nadzemnim prostorima, posebnu pažnju posvetiti adekvatnom stepenu prirodne osvetlje- nosti i veštačkog osvetljaja ovih prostora.

1*+. Prema planiranom broju kretanja gradnja u podrueju metro stanice i budućeg pešačkog trga planirati sanitarne uredjaje (WC i umivaonike) tako da na HO prolaznika koji se istovremeno kreću na odre- djenom prostoru bude izgradjena jedna šolja, a na 20 prolaznika jedan pisoar.

Urbanističko-tehnički uslovi i mere zaštite od mirnodopskih katastrofa i razaranja

-- Prilagodjavajući se primenjenom metodu rada bliže su definisane obaveze za dalju urbanisticko-arhitektonsku razradu, koje se odnose na I etapu izgradnje . kao i na uslovljenosti manje podložne promenama. U vidu smernica i preporuka ukazano je na uslovljenosti koje se odnose na etapu iza 1985. godine čime se podrazu-

, meva njihovo azuriranje kroz izmenu ili dopunu ovog .planskog dokumenta u kasnijem periodu.

■ I-- Radi zaStite od prirodnih katastrofa3 za dalju razradu i izradu tehničke dokumentacije za objekte supra- strukture i infrastrukture, neophodno je sprovesti detaljna geotehnička istraživanja i ujedno sagledati i moguće uticaje usled dejstva mehaničkih razaranja.Na osnovu dobijenih pokazatelja, a’polazeći od važe- ćih propisa neophodno je utvrditi optimalni način fundiranja, kao i konstruktivne karakteristike objekata.

Objekat ođ posebnop značaja za narodnu odbranu, kao i one c5.je je funkcionisanje neophodno saouvati vi uslovima katastrofa, zatim objekte spomenickih i ambijentalnih vrednosti. kod izgradnie, odnosno rekonstrukcije sračunati prema pooštrenim kriterijumima, što znaci da proračun seizmičke stabilnosti treba po većati za 1° u odnosu na konstatovanu mikroseizmi- čnost tla.

Kod izrade tehnieke dokumentacije za metro sistem od nosno za rekonstrukciju magistralnih saobraćajnica u celini V. , zbop veoma složenih podzemnih radova sa spletom saobraćajnih veza u različitim nivoima, neophodno je pored zadovoljenja seizmičkih i geotehni- čkih uslova, ispitati ponašanje gradjevine na dej~ stvo rasprostiranja mehanickih uticaja u pojedinim podzemn5.m nivoima u slučaju razaranja. Istovremeno potrebno je predvideti zaštitne mere konstruktivnog karaktera.

Treba takodje voditi računa o sekundarnim dejstvima koja mogu da uslede pod dejstvom podzemnih slojeva vode u slučaju oStećenja gradjevina metro sistema. Stoga predvideti vodonepropustljivost gradjevine odnosno adekvatan sistem dreniranja podzemnih vodonos • nih slojeva, pravilno prihvatanje i odvodjenje povr- šinskih i otpadnih voda, kako ne bi došlo do prodi- ranja vode u ove objekte, procurivanja i vlazenja. Izgradnja metro sistema kao i predvidjeni galerijski način polaganja komunalne infrastrukture ne sne da dovede do poremećaja prirodne stabilnosti terena i time se odrazi na postojeću izgradnju izazivajući smanjenje stabilnosti, sleganje,. i oštećenje gradjevinskog i komunalnog fonda.

31

Dispozicijom objekta na potezu Manješki park - Sve-’ tosavski plato. nastojati da se poboljša podužno ■orovetravanje kompleksa što u sprezi sa izborom ve-- getacijej može doprineti da se smanje eventualna Ste- tna dejstva kontaminacije.

U odnosu na mere zaštite. koje su delom zajedničke za sve vrste katastrofa u ukupnom planskom periodu preporučuje se da:

- u blokovima gde su predvidjeni parcijalni rekonstruk" cioni zahvati, a nasledjeno stanje u njima predstavlja latentnu opasnost za život ljudi i materijalnih dobara (naročito blokovi 1, 2, 5, 6, 9, 12 , 135 14) norme za rekonstrukciju treba da se zasnivajuna prihvatljivom minimumu uz stalne napore za po- boljšanje. Stoga je potrebno predvideti sistematsko raščišć&vanje i otvaranje blokova uklanjanjem obje>- kata lošeg boniteta i privremenog karaktera s tim da se stepen izgradjenosti smanjj. minimalno na 4_Q.% s . a na račun tofta poveća standard zelenila i slobod-nih blokovskih površina (ovo je narocito znacajno za postupak raščišćavanja pre nove izgradnje odnosno za postupak uredjenja zemljista koje mora da se vrši sistematski prema uslovima iz ovog plana) ,

novoplanirana izgradnja u ovim blokovima u proseku treba da bude P+4 sprata, s tim da pored principa zaštite treba voditi računa i o zahtevima sistematske rekonstrukcije. Ukupnim intervencijama treba težiti da gustina naseljenosti ne- prelazi 450 st/ha. a index izgradjenosti u proseku da ne prelazi_3_,0 . s

- kod blokova kod kojih je predvidjena lokacijska re konstrukcija (naročito blokovi 9,. 12, 13 i 14 kod projektovanja predvideti sve preventivne mere za smanjenje požarne opterećenosti ovih blokova.Stoga

82

izgradnja no vatroopasnim karakteristikama treba da bude prve kateporije, tj. po visini maksimalno 30 ml, dužini do 6 0 m. Po nameni oožarno opterećenje ne sme da prelazi 2 5 Kg cal po etaSi a primenom vatrostalne konstrukciie i materijala koji teže prenose požar obezbediti vatrootpornost rnin. 2 h.

u blokovima 1, 2, 3 5 Ц 6> 9 _ 12, 13 , 14 gde je prete- žno predvidjena ivična izgradnja, nastojati da se medju zgradama obezbede prolazi - prekidi na svakih 60--70 ml., širine min. 0._50 vis g objekta + 5-6 m., visine prolaza 4,5 m. bezbedni od zaruSavanja. Ovim prolazima obezbediti lak i brz pristup vatrogasnih i spasilačkih ekipa i evakuaciju ugrof.enih stanovnika iz unutrašnjosti bloka,

regulacioni elementi saobracajnica sa konstante koje treba da opredele visine budućih objekata prema kri~ terijumu da visina objekata treba da iznosi 0-50 ši- rine ulice + 5-6 m. pa je neophodno kod utvrdjivanja moguće spratnosti voditi o tome rač.una.

U blokovima gde su predvidjeni veći rekonstrukcioni zahvati (biokovi 3 i 4; 5 i 6, 7 i 8, 10 ill) treba nastojati na što većem zadovoljenju principa zaštite. Stoga kod izgradnje treba predvideti:

otvoreni sistem izgradnje: gustinu naseljenost.i 3 5 0-400 st/ha; koncentraciju zaposlenih max ... RM/ha.; pro-’ sečnu spratnost P+4 do P+8; s tim da za objekte preko tih visina treba pored visokog stepena stabilnostiizvr^iti proračun konstrukcije na dejstvo požara i nredvideti oooštrene mere zaštite od nožara...

posebna pažnja treba da se posveti uslovima za intervencije i evakuaciju ljudi. Stoga ovakvim objektima obavezno obezbediti iz najmanje dva pravca neometan

83

pristup svim fasadama sa otvorima za požarna vozila, na rastojanju 5-11 m. (odnosno pod uglom 75-80°)5 od osovine pristupne saobraćajnice. Oko objekata predvideti Slobodan prostor kao mogućnost za organizovanje akcija spašavanja a regulacioni element! saobra- ćajn.ica treba da su prilagodjeni za teška vozila sa najmanje 10 t. osovinskog nritiska.

Zahtevi od zaštite požara i rušenje dalje nalažu::

- planiranje i izgradnju objekata koji su po funkcionalnim kao i ostalim karakteristikama kategorizira-• ni kao malo do umereno požarno opasni (taqka palje- nja na temperaturi od oko 300°C),

• medjusobna rastojanja naspramnih odnosno susednih objekata za I i II kategoriju ponarne opasnosti treba da iznose minimalno visinu više zgrade,

•• kod izgradnje objekata sa uvećanom požarnom opasnoSću (pale se na 50-300°C) obezbediti medjusobno rastojanje minimalno tri visine vise zgrade. Ako su objekti razne požarne opasnosti., merodavan je uslov koji vaSi za objekat sa višom kategorijom opasnosti,

dužina gabarita objekata umerene požarne opasnosti ne treba da nrelazi dužinu od 150 m., s tim da najmanje svakih 70--80 m. treba obezbediti kolski prolaz, di~ menzioriisan prema karakteristikama požarnih vozila. Požarno opasni objekti ne treba da su duži od 7 0 m.

• gradjevinska linija objekata treba da isključi moguć- nost zarušavanja, rastojanjem od regulacione linije saobračajnica za 0,33 visine objekata.

34

pristup svakom bloku treba da je omogućen iz najmanje dva nravca a na pristurmim i evakuacionim pu-- tevima ne sine da bude nikakvih prepreka u v.idu de- kontivnih elemenata., nadstrešnica, stubova, instalacija itd .,

kapacitet vodovodne mreze treba da obezbedi zaaovo-- Ijavajuće kolieine pozarne vode, prema propisima kao i da poeeduje odgovarajuće tehničke elemente vodovodne i hidrantske mre?e u skladu sa požarnim opterećenjem pojedinih blokova,

benzinsku stanicu u Katićevoj uliei dislocirati pri" likom rekonstrukcije5 s obzirom na izuzetno nepovolj- nu lokaciju u odnosu na telekomunikacioni centar kao i na prostor koji u tom delu grada predstavlja jednu od retkih neizgradjenih ozelenjenih površina,

za garaže sa većom koncentracijom vozila (preko 30) obezbediti udaljenost od susednih sadržaja zavisno od vatroopasnih karakteristika koje poseduju. Preporučuje se kao minimalna udaljenost stambenih zgrada 25 m.5

u cilju zaštite od interesa za ON.O - kod svih objekata novogradnje koristiti prirodne pogodnosti terena za izgradnju podzemnih etaža za razne namene; a time do- prinositi stvaranje uslova za razvijenije uslove ža- štite. Sve podzemno gradjene komunalne objekte predvideti za zaštitu i sklanjanje a posebno metro sistem. Ove Objekte sa raznovrsnim pratećim sadržajima treba optimalno prilagoditi za korišćenje u posebnim uslovima, za sklanjanje boravak* rad i uskladištenje materijalnih dobara- zdravstvene i druge usluge i svrhe ,

posebna pav.nja pri prilagodjavanju treba da se posveti obezbedjenju ulaznih gradjevina i šahtova od udarnih talasa kao i hermetizacije zatvaranja putem odgovarajućih pregrada. Tehnička svojstva ovih pregrada treba u potpunosti da zadovolji propisane uslove,

ukupnu rekonstrukciju i izgradnju blokovaprema trru Dimitrija Tucovića._ odnosno prema granici otvorenog iskopa metroa, treba uskladiti sa izgradnjom metroa, kako bi se ostvarila razvijena mreXa podzemnih gradjevina i medjusobno usaglašenih komunikacija, sadr- Sajima kojim obezbedjuju razne v.idove za masovnu za- štitu ljudi i dobara,

mre?,a ulazno-izlaznih gradievina u metro stanici treba da je ravnomer.no razmeštena u odnosu na moguću zonu gravitacije korisnika kako bi omogućila što veće ko- rišćenje, zatim da se nalazi van zona zarušavanja i zona sa velikim stepenom požarnog opterećenja,.

sekundarni izlazi, odnosno denivelisane pešačke veze iz metro stanice treba da vode u Slobodan prostor, kao i da preko podzemnih veza sa pojedinim blokovima omoguće veći broj rezervnih izlaza,

trasa metro sistema treba da omogući Slobodan profil za kretanje šinskih vozila kao i bezbedne uslove za nužno pešačko kretanje po gabaritu. Osnovna funkcija metro sistema - stanice (distributivni objekti postrojenja) i linijske mreže, treba da poseduju sve elemente da mogu u posebnim uslovima da obavljaju po- većan transport ljudi i robe uz maksimalne bezbednosti,

\

- 85 ••

86

- kod opređelenja za pojeđine prateće sadržaje u okv5.ru metre stanice., za mirnodopsku eksploataciju treba unapred sagledati uslovekorižćenja u posebnim uslovima za razne pretpostavljene potrebe.

Pored uslova za nesmetano funkcionisar.je metroa u mirnodopskim uslovima., posebna pažnja treba da se posveti: t

- rešenju ventilacionih uredjaja, osvetljavanju prostorija i rešenju ostalih komunalnih instalacija u slučaju kvarova centralnih sistema. S toga je neophodno obezbediti veoma pouzđan nezavistan izvor ener>” gije, sa automatskim uključivarijems

- u podzemnim etažama treba predvideti izgradnju bunara koji bi preko lokalne (interne) vodovodne mreze snabdevao celu gradjevinu. Kapacitet bunara utvrditi u toku saradnje sa nadležni.m orgariima N03

- radi omogućavanja uslova za duži boravak, klimatiza- cija i ventilaciona postrojenja treba da obezbede mikroklimu koja iskljuouje kozoriju, doprinosi is- paravanju vlage i kondenzacije. Tehničko-tehnološka svojstva ovih sistema treba da su prilagodjena. pre- tpostavljenom broju ijadi i dobara koja se štite ovim obj ekti.ma.

Radi smanjenja požarnog rizika u objektu metroa treba voditi računa naročito o sledećem:

izboru sadržaja} koii su prve kategorije vatroopas- nosti j

- funkcionalnoj organizaciji koja omogućuje brzo loka lizovanje požara u slučaju izbijanja^

87

• obezbedjenju automatskog sistema javljanja i gaSenja požara. stabilnim uredjajima,

■ sigurnom i rezervnom snabđevanju vodom, obezbedjenju uslova za prirodnu ventilaciju brz-u evakuaciju dima i đovođjenje svežeg vazduha^

■- da funkcionalna rešenja obezbedjuju vrlo brzo i neo.- metano napuštanje gradjevina.

Sa stanovišta zaštite za ukupan prostor treba predvideti ;

prilagodjavanje sistema toplifikacije za supstituciju goriva za svoje potrebe5 a za sve objekte stanovanja, mogućnost zagrevanja individualnim ložištima na čvr- sta goriva, л ■

-■ u okviru parkovskih površina - (Manješkog parka i skve- ra u Katićevoj uliei) planirati izgradnju jednog cev~ nog bunara za približno 5-6000 stanovnika kapaeiteta min. 16-20 1/dan/stan. Ovi bunari se mogu uklopiti u parkovska rešenja ovih povrsina^

- snabdevanje elektricnom energijom3 pored prstena&te mreže, koja omogućuje napajanje primarn.ih postrojenja, kao i svake TS 10/0 3 kV .iz dva nezavisna izvora.; treba da obezbedi sekundarne izvore energije (dizei agre- gate5 akumulatore i si.) za vitalne objekte (metro sistem, postrojenje infrastruktures objekte velikih kapaciteta).

Pored iznetih uslova za đalju- razradir etape do 1985 »godine potrebno je voditi racuna o sledećem:

83

iako se za angažovane kcnplekse prema globalnoj oceni ns oeekuiu složeni probl&mi geotehničke prirode^ potrebno je voditi računa o St!1'-1 jivosti i eventualno;n sleganju tla.ukoliko bi došlo do neorekivanih prov- laživanja nri gradnjir oštećenju mreže komunalnih in stalacija i dr.,

•- pored bliže utvrdjenih i poštovanih ukupnih geotehni- čkih uslova tla, da se rasporedom konstruktivnih ele~ menata objekata, sa seizmičkim razdelnicama (vertikalnim i horizontalnim) oblikovanim svojstvima doprinosi obezbedjenju veće otpornosti objekata na seizmioke i mehaničke uticaje,

neorjhodno je veo. u prvoj etapi izgradnje temeljnc pro- uciti i utvrditi redosled gradjenja i rekonstrukcionih zahvata na potezu čvora Slavija i okolnih blokova, kako usled nesinhronizovanih akcija ne bi došlo do negativ nih efekata kod realizacije pojedinih etapa, što bi se odrazilo i na noskupljenje mere zaštite i ukupnih troskova.

Planirana izgradnja skloništa treba da se zasniva na od~ luci o civilnoj zaštiti grada Beograda (‘'Službeni list p;rada Beograda”, br. 22/78) a u svemu u skladu sa prativ- nikom za izgradnju skloništa (:‘Službeni list SFRJ*-1 broj 11/76).

Bitniji načelni stavovi -nri tome su ižraSeni u sledećem;

■- svi podzenni komunalni objekti, treba da poseduju visok stepen adaptibilnosti za višenamensko korišćenje za zaštitu ljudi, materijalna dobra i druge potrebe CZ .

- 89

- sva skloništa za no.vogradnju treba da su rešavana pre svega u sklopu gabarita., a samo ukoliko postoje odredjene teškoće» iznalaziti druga povoljnija resenja3

radne organizacije treba da obezbede skloništa za svo--. je potrebe obezbedjujući zaštitu za min. 2/3 zaposlenih u najbrojnijoj smeni3 prema posebno usaglašenom programu za GSNO 3

- sklanjanje stanovnika u postojećoj i novoplaniranoj izgradnji rešiti putem kućnih i blokovskih sklonista3 a prema utvrdjenim standardima9

- razmeštaj skloništa planirati tako da svako sklonište pokriva radijus gravitacije od 2 50 m.. s tim da je obezbedjeno zaposedanje skloništau roku od 1 min. od mesta stanovanja,

- sva skloništa planirati i za mirnodopsko korišćenje iz- nalazeći rešenja kod rs.dnih organizacija u okviru re- dovne delatnosti, a za stanovanje za prostorije đruš- tvenih organizacija5 servise- sportsko-rekreativne hale kućne savete, održavanje objekata i si.

U p u t z a s a r a d n j u

Radi dobijanja bližih programskih elemenata za projekto- vanje neophcdno je pre izrade tehničke dokumentacije os*- tvariti saradnju sa Gradskim sekretarijatom za narodnu odbranu., a na gotovu dokumentaciju pribaviti saglasnost ovog organa.

Zaštitu od požara treba obezbediti u skladu sa važećim propisima (Zakon o zaštiti požara "Službeni list SR br. 9/77 i podzakonska akta doneta i na osnovu njega).

Kod izrade projektne dokuiaentacije za javne objekte i velike oodzemne komunalne objekte (metro sistem) ostvariti saradnju sa upravom za protivpožarnu zaštitu GSUP i na gotovu dokumentaciju pribaviti njihovu saglasnost.

Za obezbedjenje poslovne prilagodivosti izgradnje inte- res5.ma NO za sve objekte od značaja za NO. na koje se odnosi odluka o odredjivanju objekata pri Sijoj se iz™ gradnji mora izvršiti prilagodjavanje potrebama NO (:,Slu~ žbeni list SFRJi! br. 6/7 5) investitor je dužan da se pre pristupanja izradi tehničke dokumentacije za posebne uslove objekta obrati GSNO.

Sastavni deo ovog elaborata čini prilog sa urbanistickim merama zaštite.

Uput_stvo_o__saradnji u toku dalj e urbanisticke razrade teritorije ovog plana

Prilikom dalje urbanističke i srhitektonske razrade ovog plana neophodno je saradiivati sa Zavodom za planiranje razvoja grada Beograda u svemu prema Odluci o sadržaju načinu izrade i postupku donosenja urbanističkih planova (;:Službeni list grada Beograda ' s br. 11/76) i Uputstvu o sadržaju i načinu saradnje ("Službeni list grada Beograda- br. 14/78).

Pored toga, kod pripreme urbanističkih projekata za poje ■ dine delove teritorije neophodno je ostvariti i saradnju sa gradskim komunalnim organizacijama kao i gradskim organima u skladu sa opštim i posebnim uslovima ovog plana i u skladu sa Uputstvom. .Posebno, kod razrade celine I neophodno je ostvariti saradnju sa Gradskom čistoćom raai utvrdjivanja načina iznošenja smeča i odr^avanja čistoće.

Napokon neophodno je saradjivati i pribavljati mišljenje od Zavoda za zaštitu spomenika kulture i drugih gradskih

- 90 -•

PROCENA OSNOVNIH TROSKOVA I EFEKATA PLANIRANE REKONSTRUKCIJE

91

organizacija kod urbanistieka i arhitektonske razradeonih celina i objekata sa ove teritorije kod kojih je to navedeno kao bliži uslov u ovome elaboratu.

Sve izmene i dopune ovog plana koje nastanu kao posledica promenjenih okolnosti u buducnosti, pogotovu u etapi iza 1985 . godine, neophodno je pokretati preko Zavoda za iz-’ gradnju grada Beograda odnosno Zavoda za planiranje razvoja grada Beograda.

Sva tehnička dokumentacija koja se podnosi na mišljenje Zavodu za planiranje razvoja grada Beograda, a na osnovu ovog plana, treba u sebi da sadrži i predlog uredjenja pripadajućih slobodnih površina, uskladjena resenja komunalne infrastrukture kao i resenja za one prateće objekte i sadržaje koji treba da omoguće funkcionisanje objekta ili celine koja je predmet tehničke dokumentacije (u skladu sa uslovima iz ovog plana).

Nosioci izrade tehničke dokumentacije takodje su dužni da pribave saglasnost i ostvare saradnju sa svim gradskim organima i organizacijama u skladu sa važećim propisima.

maj 1980. godine

\Ж • -1 V T-» ® • -X • 4>1 .xng . arn, DIREKTOR ZAVODA

Stevan Jovanović

1. UPOREDNI PRIKAZ VREDNOSTI PIKSNIH FONDOVA I EFEKATA U POSTOJEČEM STANJU NA SLAVIJI

1.1. Postojeće vrednosti fiksnih fondova

Jed,mere

Jed.cena

Stepen amort.

Tekuc.jed. vrednost

Koli-čina

Ukupnavrednost

1 . Zemljište m2 30,00" - 30.000** 300.000 9,000.0002. Primama

infrastruktura~ Vcdovod m3 3550,00 7% 3320,00 1.365 4,532.025- kanalizacija m5 9826,00 50% 4914,00 865 4,250.000- PTT m9 2000,00 60% 800 ,00 44.000 ooooo00(Л-3*

- elektrika m5 500,00 50% 250,00 6.230 1,557.600- grejanje nema primame mreže- saobraćaj m2 1100,00 77% 253,00 16.889 4,272.917

3 Sekundama infras truktura-- vodovod m5 2340,00 80% 467,00 8.705 4,064.400- kanalizacija ms 3137,00 50% 1568,9 6.295 9,876,250_ PTT- elektrika m? 500,00 60% 200,00 16.000 3,200.000- grejanje kotlamice i instalacije 57,095.100- saobraćaj m2 950,00 65% 332,00 27.709 9,199.378

4. Suprastruktura- poslovniobj. raz

m2;.pov. 6100,oo17 _ 6100,00 152.000 930.000.000

- stamboobj. 5000,001, - 5000,00 300.000 150Q.000.000- ostali obj. f? 550050017 - 5500,00 3,000 16.500.000

UKUPNA VREDNOST: 2 3,633. 804.000

jed.cena je utvrdjena na osnovu pravilne naknade za zemljište u Beogradu

л*prema prvobitno delimitamoj teritoriji DUP*stepen amortizacije sa primenjuje saroo na kablove

1/ ~ obračunata neamoftizovana vrednost objekta.

II

Napomena:Pošto vrednost i efekti fondova u postojećem stanju predstavljaju etalon mere za vrednovanje troškova i efekata predloga rešenja u ovom planu, ovde su oni sumarno i pre- gledno prikazani kroz tabelu u kojoj su izdvojeni oni fiksni fondovi koji bitno utiču na dinamiku i obim rekonstrukcije Slavije.

1.2. Direktni i ukupni društveni -efekti korišćenja postojećih fiksnih fondova

5Ч:1.2.1. Efekti u korišćenju zemljišta

Direktni merljivi efekti

1. Godišnja naknada za korišćenjestambenog prostora 12 mes.x 300.000m2 x 95 din. =3,420.000

Godišnja naknada za poslovnogprostora 12 mes.x 152.000m2 x 8,75din. =15 .960.000

19.380.000

2. Naknada investitora(radi se 0 povremenom efektu koji se javlja u trenutnu pojave investitora .koji na ime naknade danas plaća 10-15.000 din./m2 izgradjenog prostora. u centru Beograda

U 1978. procenjeno 310.OuO

3. Komunalne takse„doprinosi i si.(15% od godišnjih naknada-procenjeno) 1978 . 2.780.000

Ova matenja je regulisana Republičkim zakonom o uredjivanju zemljišta i Društvenim dogovorom o osnovama zemljišne politike kao i odlukom Skupštine grada Beograda.

Ill

4. Ukupni društveni efekti korišćenja zemljišta na Slaviji (1978.)god.naknade + ostale naknade + kom.takse idoprinosi = 19.380.000 + 310 .000 + 2 . 780.000= 22 .470.000

1.2.2. Efekti u korišćenju poslovnih objekata

*Ukupan promet i dohodak

Količina poslovnog prostora 132-.000 m2Broj zaposlenih 7.503.Godišnji promet (197 7 .) . 15.000.000.'000Dohodak 715 .000 .000

Ukupna sredstva zakupnina (1977) 6.548.000

Ukupni efekti (1977) :715.000.000. + 6.548.000 721.548.400

1.2.3. Efekti u korišćenju stambenih objekata

Prihodi od stanarina (1977 )300.000 m2 x 6^4 din/m2 = 1.920.000

Prihodi o poastanarskom odnosu175 stanova x 4.500 x 12 mes = 9.450.000475 soba x 2.500 x 1 2 .mes. = 14.250.000

25.620.000

Na osnovu izvršene ankete radnih organizacija na području Slavije

IV

1.2.4. Efekti u korišćenju ostalih objekata (za sada zanemarljivi)

1.2.5. Ukupni društveni efekti korišćenja postojećih fiksnih fondova:

22.470.000 + 721.548.400 + 25.620.000 = 769.638.400

1.3. Koeficijent efikasnceti postojećeg stanja:Efekti (1978) x 20 godina _ 769.638.400 x 20 c or vrednost ff (1978 ) ■ "2 . 633.80H.000 ’

Koeficijent efektivnosti post, stanja = Kp = 5,85

V

2. PRIKAZ TROŠKOVA I VREDNOSTI PLANIRANE REKONSTRUKCIJE SLAVIJE DO 2000-te GOD.

Količina Količina Troškovi Vrednost novog zadržanog novog zadržanog

Ukupnavrednost

1. Zemljište 9.000.000 9.000.0002. Priprema zemljišta

Raseljavanje uredjenje terena Naknade 750.000.000 + 11.000.000 + 360.000.000 1 1 2 1.000.000

Prim.infr. 3. Vodovod 11.725.000 4.852.575 16.577.5764. Kanalizacija Predpostavlja se temeljna rekonstruk. u

svim varijantama paralelno sa izgr.metroa

5. РГГ 43.830.000 74.800.000 118.630.0006. Elektrika 34-.200.000 1.557.500 35.757.5007. Grejanje 181.368.0008. Saobraćaj 30.000.000Sek.infr.9. Vodovod 4.064.40010. Kanaliz. ne računa se11. PIT12. Elektrika 3.200.00013. Grejanje14. Saobraeaj 8.000.000

15. Posl.obj. 131.498m2 142.003 3.287.500.000/666.200.: 4000.135.700.000

16. Stamb.obj. 27.213 200.791 489.834.000 11.000.395.

.490.224.000000

17. Ostalo 2 10.000.000 210.000.000

UKUPNO 7.381.521.1475

VI

2.1. Direktni ukupni društveni efekti realizacije planirane rekonstrukcije

2.1.1. Efekti korišćenja zemljišta

Direktni efekti

1. Godišnja naknada za korišćenje stambenog prostora

jVNovi fond: 27.213m2 x 20 gcd. x 12 mes x 5,0 din= 32.655.600 Zadržanifond: 200.791m2 x 20 god. x 12 mes.x 5,0 din.= 240.949.200

273.604.800Godišnja naknada za korišćenje poslovnog prostora

. *Novi fond : 131.498m2 x 20 god.x 12 mes.x 45,0; din.=1420.178.400Zadržanifond : 142.003m2 x 20 god x 12 mes.x 45,0 din= 1533.632.400

2953.810.8002. Naknada investitora

Poslovni objekti 131.498m2 x 5.000 = 657.000.000Stambeni objekti 27.213m2 xlO.OOO = 272.130.000

929.130.000

3. Komunalne takse i doprinosi(2.953.810.800 + 273.604.800) x 15% = 484.000.000

4. Ukupni efekti (1980-2000)г273.604.800+2.953.810.800+929.130.000+484.000.000=4.640.541.600

APredpostavljeno.je značajnije povećanje naknade za korišćenje stambenog i poslovnog prostora sa 0,95 na 5,0 i sa 8,75 na 45,0 (u proseku za narednih 20 godina)

VII

Ukupni ekonomski efektiUposlovanju

Kancelarijski prostor 47.000.000.000Robna kuća 4.032.000.000Trgovina 3.000.000.000Ugostitelj stvo 8.000.000.000Procenjeni ukupni dohodak (1980-2000) r 62.032.000.000Ukupni drustveni proizvod 71.500.000.000

2.1.3. Efekti u korišćenju stambenih objekata Prihodi od stanarinaNovi fond: 27.213x20.0 din/m2 x 12 mes.x 20 god.=

130.622.400Zadržanifond: 200.791x 15i0din/m2 x 12 mes.x 20 god.=

722 .847 .600853.470.000

Prihodi u podstanarskom odnosu <100 stanova x 6.000 din, x 12 mes. x 20 god. = 144.000.000 300 sibba x 4.000 din. x 12 mes. x 20 god. = 288.000.000

432.000.000

2.1.4. Ukupni efekti853.970.000 + 432.000.000 = 1 .285.470. 000

2.2. Sveukupni efektiefekti zemlj.+ efek.u posl. + efek. u stanov.=4.640.541.600 + 71,500.000.000 + 1.285.470.000^77.425 .011. 600

VIII

Koeficijent efikasnosti'" planirane rekonstrukcije :efekti rekonstrukcije (1980--2000)_ 77 . 425.Oil.60Q )|0troSkovi T vrednosti ” 7 . 3 8 1 . 5 2 1 . 4 76 ‘ ’

10,48 .5783" " 3_Ll

Koeficijent efektivnosti planirane rekonstrukcije u odnosu na koeficijent efektivnosti postojećeg stanja iznosi 1,79. Drugim rečima, očekuje se da ukupni efekti rekonstrukcije Slavije u periodu do 2000-te godine budu za 1,79 puta veći od efekata koji bi se postigli zadržavanjem postojećeg stanja (uz sve planirane troškove i efekte osim metroa), što govori o povoljnim urbo••ekonomskim karakteristikama rešenja.

U ovoj računici troškova i efekata nedostaje procena troškova i efekata u izgradnji metroa, neizračunati indirektni efekti kao i oportunitetni troškovi (zbog metodoloških i tehničkih organičenja.

OBRAZLOŽENJE PLANA

- 2 -

SAERŽAJ OBRAZLOŽENJAStrana

1. Pcvod za izradu plana 972. Ciljevi izrade plana 933. Predmet plana i planiranja 994. Prikaz uslovljenosti iz opštih planova

/prostornih/ 1о2- eentralne funkcije 1о2- stanovanje 1о6- saobraćaj llo

5. Prikaz uslovljenosti iz društveno-ekonom-skih planskih dokumenata 12o- ielovljenosti na nivou grada/ciljevi/ 121- uslovljenosti na nivou opština 128- uslovijenosti na nivou ostalihsubjekata planiranja 131

6. iVnaliza i zaključci o prirodnim i stvorenim strukturama, aktivnostima i procesima 132

7. Rezultati predhodnih istraživanja bitnihza izradu programa i prostomog rešenja 132

8. Opis kriterijuma i razloga za prihvatanje ili napuštanje stečenih urbanističko-pravnih oftaveza 133

9. Opis programske i prostorne koncepcije rekonstrukcije Slavije 135- opšte karakteristike 135- programske karakteristike 14-3- prostorne karakteristike 13o

lo.Opis mera zaštite od mirnodopskih katastro-fa i ratnih razaranja 2o5

POVOD ZA IZRADU PLANA

Izradi DUP područja Slavije pristupa se na osnovu zaključaka Skupštine grada Beograda od 21.4.1977. god. , odnosno na osnovu zahteva Zavoda za izgradnjugrada Beograda.... Zaključci Skupštine grada su utvr-djeni povodom razmatranja i usvajanja Studije podobnosti za izgradnju metrosistema u Beogradu.

Medjutim, osnovni razlozi za izradu ovog plana su znatno dublji i od šireg značaja. Naime , odnos nas- ledjene gradske strukture na ovom centralnom gradskom prostoru, koji nije evoluirao od I svetskog rata do danas i savremenih intenzivnih gradskih tokova i funkcija koji se na tom prostoru i oko njega odvijaju i razvijajUj cine stanje akutnog nesklada i poremećenih uslova njegovog korišćenja. Ovo akutno stanje ima sve ozbiljnije posledice na razvoj Beograda u celini ali i na životne i radne uslove samog lokaliteta Slavija.

S druge strane, interesi za korišćenje tog prostora i povećanje mogudnosti društveno-političkih organizacija kao i privrede grada u odnosu na visoke troškove gradske rekonstrukcije postaju osnovni pokazatelji kvalitet'.o nogo praga u razvoju Beograda. Ovaj prag se ogleda u povećanom i konkretnijem interesu za rekonstrukciju vitalnih i gradskih prostora medju kojima prostor Slavije zauzima značajno mesto.

CILJEVI IZRADE PLANA

Većina navsdenih razloga planiranja i okolnosti pod kojima se radi ovaj plan, predstavljaju poznatu pojavu u razvoju mnogih gradova u Evropi. Pojava se vremenski manifestuje u funkciji razvoja ekonomskih odnosa ali i društvene svesti grada, subjekata razvoja i pojedinih stanovnika grada. U tom smislu detaljni urbanistički plan Slavije ima osnovni zadatak da obezbedi uslove za postepenu organsku i celovitu transforma ciju odnosno evoluciju ovog gradskog prostora ka nivou zadovoljenja osnovnih ali i unapredjenih potreba Beograda i samog lokaliteta danas i u buducnosti. Pošav- ši od činjenice da se potrebe menjaju u vremenu i to u sve kraćim vremenskim intervalima i da naše današnje ideje već sutra mogu da izgledaju anahrono, plan i planiranje Slavije treba shvatiti kao kontinuiranu projekciju stepena i kvaliteta svesti i saznanja u današnjim uslovima. Što dometi takve projekcije budu duži i realniji u odnosu na potrebes utoliko će i ideje ovog plana imati više opravdanja za budućnost.

Ukoliko se prihvate napred navedene konstatacije i ukoliko se prihvati teza da je pripremama za izgradnju metro Beograd dobio značajan povod za gradsku rekonstrukciju šireg obima, moguće je definisati i osnovne ciljeve i zadatke ovog detaljnog urbanističkog plana sa elementima urbanističkog projekta.

Osnovni ciljevi planiranja ovog prostora, koji odrza- vaju smisao izrade plana bi bili:

Cilj 1

Cilj 2 -

Cilj 3 -

PREDMET

Obezbediti uslove za postepenu rekonstrukciju prostora Slavije3 odnosno zapostupnu transformaciju starih fizičkih struktura, njihovih medjuodnosa i namena do nivoa zadovoljenja današnjih i budućih potreba životne i radne sredine.

Obezbediti uslove za harmonično i logično dej- stvovanje sistema saobraćaja sa posebnim nag- laskom na sistemima javnog masovnog prevoza, odnosno funkcionalno i prostorno sadejstvo površinskih sistema sa planiranim linijama kapacitetnih sinskih sistema.

Obezbediti takav mehanizam planiranja koji će u daljem postupku sprovodjenja i realizacije dati svoj puni efekat na nivou interesa radnih organizacijas mesnih zajednica, opština i grada u celini.

Omogućiti kontinuitet misli, ideja i vrednosti na ovom i u ovom istorijski afirmisanom prostoru utvrdjivanjem organske veze izmedju rasta i razvoja u prošlosti, sadašnjosti i bu- dućnosti.

PLANA I PLANIRANJA

Predmet planiranja u užem smislu predstavlja teritorija oko trga Dimitrija Tucovića koja zahvata 15 postojećih blokova:

- Blok 1: izmedju ulica A.Nenadovića, Njegoseve,P. Mateje i P. Brigada (1)*

- Blok 2: izmedju ulica P. Mateje, Njegoševe, B. Kidrica, i P. Brigada (2)

- Blok 3: izmedju ulica P. Mateje, Trga D.Tucovića., B.Kidrica, Njegoševe (6 )

- Blek 4; izmedju ulica A.Menadovića, M. Tolbuhina,P. Mateje, Njegoševe (7)

- Blok 5: izmedju ulica I .Milutinovića, Sv.Save,M. Tolbuhina (8 )

- Blok 6 ; izmedju ulica I.Milutinovića, Bulevar JNA, Sv.Save (3)

- Blok 7: izmedju ulica Trg Dimitrija Tucovića, Nema- njine , Kraija Milutina, M. Tita (lo)

- Blok 8 : izmedju ulica Kr.Milutina, Nemanjina,Sv.Markovića, M. Tita (11)

- Blok 9: izmedju ulica H Selasija, Birčaninove,Sv.Markovića, Nemanjine (12)

- Blok lo: izmedju ulica Deligradske, Birčaninove,H. Selasija, Nemanjina (13)

* Nomenklatura blokova u zgradi je prema analizi postojećeg stanja - prvi izveštaj.

101 .

- Blok lit izmedju ulica Bui.JNA, Katiceve, Birčaninove, Deligradske, Nemanj ine (14)

••• Blok 12: izmedju ulica: Katićeve Tiršove „ Deligradske, Pirčaninove (15)

• Blok 13' izmeđju ulica Deligradske, Tiršove, Hajla'Selasija, Birčaninove (16)

■: . '> »t ;■- Blok 14- izmedju ulica H. Selasija v Tiršova,

I Sv .Markovica.. Birčaninove (17)

• — Blok 15: izmedju ulica Sv. Markovica . Neman j ine , Gerierala Ždanova, M.Tita (.....)

Bliže odredniCe .eranice DUP prikazane su na gra- fičkom prilogu.

Prema funkcionalnim, pravnim, samoupravnim i prirodnim kriteri j umi.ma ovaj plan je donekle k.orieo vao pranicu prostorne celine predlozen dokumentom Centralne zone. Istovremeno . prilikom izrade plana istraživanja su vršena u znatno širem okviru. Zato se prilikom utvrdjivanja koncepcije plana u više navrata daju orijentacione smerniCe za planiranje i uredjenje pojedinih prostora izvan plana (posebno, u .oblasti saobraćaja).

Titav prostor Slavije će da se dal je razradjuje urbanističkim projektima u ohom. trenutku kada budu poznati konkretni budući korisnici Dojedinih

102 .

đelova teritorije Slavije odnosno putem bližih podataka o lokaciji i urbanističko-tehničkim uslovima za one delove teritorije koji neće biti predmet urbanističkop projektovanja. Urbanistički projekti će se raditi prema celinama definisanim u planu namene površina a idejna rešenja za njih će se dobijati putem konkursa za one celine koje su definisane za takav postupak u urbanističkim uslovima.

Napokonj programom neposrednih akcija 1980-1981, godine, u priiogu ovop plana, definisani su punktovi na kojima bi se vršile intervene!je neposredno nakon usvajanja plana a na. osnovu konkretnih podišnjih proprama pojedinih gradskih organizacija. Ovi punktovi su odredjeni na osnovu akutnih potreba pojedinih mesnih zajednica za privremenim prilapodjavanjem .i uredjenjem životne i radne sredine do trenutka realizacije planskih koncepcija.

4. PRIKAZ USLOVLJENOSTI IZ OPSTIHPLANOVA (PROSTORNIH)

4.1. Centralne funkcije na Slaviji

Distribucija predvidjenih kapaciteta tercijarnih delatnosti u GUP--U Beograda (1972 ) je sprovedena na taj na.čin što su delatnosti opšte-gradskog, regionalnog i zemaljskocr značaja rasporedj ene, s jedne strane manjim delom u sekundarne pradske centre (za standardne renionalne sadržaje) na novirn razvojnim

1оЗ .

pravcima grada, a na celokupnu Centralnu zonu tj . deo starog Beograda, Novog Beograda i Zemuna sa sadržajima unikatnijeg značaja. Pri tome su definisani prostori koji primaju te sadržaje mešovito sa stanovanjem ili bez stanovanja. Cilj je bio upravo da se spreči nagomilavanje sadržaja u nasle- djenom jezgru grada i da se taj centar šire zahvati, a time obogati koncepcija grada, i humaniziraju prostori namenjeni naiveqem okupljanju stanovnika. Istovremeno bi se realizovali novi atraktivni prostori širom Centralne zone . Definisani broj zaposlenih u Centralnoj zoni a pose’>no u zoni A (stari Beograd) odgovara graničnim mogućnostimaplaniranog saobra- ćajnog sistema za 2ooo. god. uključujuci .visoko- kapacitetna šinska vozila. Tako je došlo do ogra- ničenja od 18 0 . 0 0 0 ukupno zaposlenih u Centralnoj zoni, odnosno 15o.ooo za tercijarne delatnosti, od toga loo. 0 0 0 u zoni A (stari centar Beograda).

U EP-u razvoja Beograda do 1985. god. data je bliža definicija Slavije kao pretežno poslovno-trgovinskog centra koji odredjuje fizionomiju Slavije, dok su ostale delatnosti, naročito društvene, mahom već danas na periferiji ili u blizini ove zone u granicama DUP-a (Beogradsko dramsko pozorište, StUv-eTitski kulturni centar, Narodna biblioteka, Klinički centar ?'Vračar1!, škole itd.). U zoni Slavije definisan je ugostiteljski specijalizovan centar :,Cvetni trg - Manjež5'., turistički centar "Cvetni trg - Manjež11, turistički centar sa hotelima,

loU .

turističkim agencijama i drugim pratećim turističkim atraktivnim sadržajima.

Dominantni poslovni i trgovinski sadržaji su onih vrsta koje najbolje pravdaju prometnost i izuzetni položaj Slavije.

Za poslovne objekte to su predsto.vništva značajnijih preduzeća (Domaćih i stranih) a naročito spoljne trgovine, zatim bahke, osiguravajuća društva i sl. ali ne sa celokupnim aparatom> koji bi zauzimao suviše ovog dragocenog prostora.

U EP'-u se takodje podržavaju svi navedeni osnovni stavovi GUP~a u pogledu koncepcije centralne zone > naročito u smislu ograničavanja gustine izgradjenosti, broja korisnika i posebno zaposlenih koji tu dolaze, a u odnosu na postavljeni saobraćajni sistem kcji tre ba da se realizuje do 1985. god. Efekat dejstva visokokapacitetnog šinskog vozila(metro) kao sistema u opštoj gradskoj mreži, može da se očeku- je tek 2ooo. god. po njegovoj kompletnoj realizaciji .

U dokumentu "Osnovne urbanističke i planske postav-- ke razvoja Centralne zone Beograda11 razradjene su detaljnije osnovne postavkeDUP-a i EP-a sa rangiranjem "Komunikacionih vrednosti prostora (od I--VI), odredji- vanjem prostornih jedinica, predlogom osnovnih planersko-ekoloških parametara (gustina izgradjeno sti, slobodnog prostora, pratećeg sadržaja, par- kinga itd.) kao i sa razradom saobraćajnog rešenja

1о5 .

i orijentacionim programom sadržaja. Potvrdjuje se velika komunikativna vrednost zone Slavije naroćito blokova oko trga., U detail no razra-- djenim parametrima* se opaža znatno smanjenje m2/ zap. i m2/st. naročito u blokovima I i II komu'- nikacione vrednosti qime se dobija veći broj zaposlenih ili stanovnika na manje izgradjenom prostoru.

U programskom pogledu definiše se zona Slavije sa.. prostogn-im-- jedinicama A 15I--1-54 takodje kao prostor -imagnetnih sadržaja” prvenstveno poslovanje zatim trgovine, pa ugostiteljstva, kulture i si. ("st-r-,— 8-6-0 . Sugerira se realizacija velike izgradjene korisne površine uz nizak procenat zem-- Ijištapod objektima t. j . velika spratnost (-st-r. 8 6).-

Takodje se podvlači saobraćajna uloga trga i zavr- šetka pešačke osovine Kalemegdan - Slavija.

Tabela 11985. 2ooo.

m2 gradj .p. (22,o m2/zpa) m2 gradj. p. (28>o m2/zap)

Centralm zona A Ukupno 1.947.226 9o,ooo 2.800.000 loo. 000

Slavija 134.722 280.000 lo.ooo- Terc.priv. 13o.ooo- društv. 5--8.ooo

265 .000 12-15.000

" Videti publikaciju "Centralna zona Beograda" str. 67-76.(16-18 m2/zap. i 2o-22 m2/st. u K~I i II).

1 о 6 .

4.2. Stanovanja na području Slavije

Generalni urbanistički plan Beograda je zasnovao ciljeve u oblasti stanovanja na predpostavci da treba težiti ka obezbedjenju zdrave životne sredine, opti™ malne organizacije struktura u prostoru, povoljnog medjusobnog odnosa i povoljnog odnosa prema drugirn strukturama kao i prema prirodnim uslovima. Istovre- meno; potrebno je težiti ka stvaranju što ravno-prav- nijih uslova za život na čitavoj teritoriji o^uhvace-' noj Generalnim planom.

Specifično pitanje u ovom kontekstu predstavlja pitanje mogućnosti optimizacije odnosa i uslova stanovanja u Centralnoj zoni prema uslovima koji vladaju u novim naseljima Beoqrada. Podrucje Slavije ima značajan stambeni fond i. stambeni potencijal te se postavlja pitanje iskorišćenja postojećih prednosti uz paralelno stvaranje novih povoljnih uslova u bu- dućnosti. Jedan od osnovnih pokazateljaprema General- nom planu za podrucje Slavijes dakle za područje veoma velike gustine stanovanja, je indeks izgradjenosti ,fir' koji treba da se kreće u granicama 1 .1 . - 1.5. Drugi pokazatelj definisan Generalnim planom, mak- simalna spratnost, za ovo podrucje nije odredjen jer se radi o izgradjenoj teritoriji. Za to u ovom slu čaju treba da posluže konkretni parametri (vizuelni, ekonomski, socijalni, ekološki i drugi).

Sto se tiče planirane prosečne veličine domaćinstva, prema kome treba planirati standard stanovanja u 2oo©~toj godini, može da posluži pokazatelj Generalnog

plana tj« 239 članova po domaćinstvu.

Koncepcija društveno-ekonomskog razvoja i program prostornog razvoja i izgradnje Beograda u periodu 1976-1985. je ciljeve koji se odnosena stanovanje utvrdio serijom ciljeva unapredjenja životne sredine i ciljeva razvojaprostornih struktura. Medju njima se ističu sledeći ciljevi od značaja za ovaj plan:

- u granicama kontinualne teritorije grada treba strogo kontrolisati gustine stanovanja i radnih mesta i truditi se da se one smanjuju kako bi se sprečilo preopterećenje prostora koje vodi stvaranju nezdravih životnih uslova.

- pri rekonstrukciji područja sa pretežno nekvali- tetnim fondom treba težiti da se grade prateći objekti., uredjuju zelene površine, igrališta i dr. koji nedostaju okolnim zonama velikih gustina5

- imajući u vidu visoke troškove izgradnje i održa- vanja stambenih objekata visoke spratnosti, iz~ razito nepovoljne psihološke, sociološke i zdravstvene aspekte stanovanja u ovakvim objektima kao ' i izraženu želju ogromne većine gradjana da ne žive u zgradama višim od 4 sprata, zgrade visoke spratnosti treba isključiti iz programa dalje izgradnje

znatno smanjiti udeo objekata sa vise od 4 sprata,

- mesna zajednica treba da se sastoji iz vise stambenih grupa koja će imati do 2 5oo stanovnika, a

nekoliko mesnih zajednica treba da obrzuje stambenu celinu višeg reda.

Delovi centralne zone koji se rekonstruišu treba da teže sledećim gustinama naseljenosti :

1985. 2 0 0 -^ 0 0 st/m22ooo. 175-365 st/m2

indeks izgradjenosti o ,8 - 1 , 6

Za teritoriju područjaSlavije karakteristično je da obuhvata terene sa jasno formiranim gradskim tkivorru

Ovi tereni zahtevaju-rekonstrukciju različitog stepena, ali uvek uz maksimalno prihvatljivo ko~ rišćenje zemljišta.

Na tepitoriji Sldvije Generalni urbanistički plan je predvideo stanovanje u velikim i veoma velikim gustinama naseljenosti kao i stanovanje sa delatno- stima.

U vise blokova oko Slavije je moguće predvideti veoma tešku rekonstrukciju pa treba voditi racuna da i u najnepovoljnijim slučajevima slobodna površina po stanovniku ne padne ispod 8 m2. Ukoliko se zbog postojećeg stanja to ipak dogodi, nedostajuću slobodnu površinu treba nadoknaditi u neposrednoj blizini.

1о9.

Za ovakve rekonstrukcije u Generalnom planu je rečeno:

"U zoni opšteg gradskog centra, u delovima sa mešovitom namenom i stambenim delovima koji se direktno naslanjaju na poslovne i mešovite bio - kove, predvidja seizdvajanje funkcije stanovanja . . . S5 i;f, . . postojece stanje u ovome delu grada nameće potrebu formiranja velikog procenta zatvorenih blokova. Radi boljeg provetravanja, povoljnije insolacije i povoljnijih uslova za organizaciju bloka5 sve blokove u ovom delu grada, koji za to pružaju uslove, treba rešavati kao poluotvorene i po mogućnosti ukrupnjavati spaianjem dva ili vise blokova u jednu celinu.

Predvidjeno je da budu porušene dvorišne zgrade, dvorišna krila zgrada i ograde u bloku".

Osim ovoga predvidjeno je da nove stambene zgrade, po pravilu, ne prelaze postojeću visinsku regula*- cij.u ulice. Pošto su дхј. z еда 1 u ovom delu grada izrazito nepovoljna za stanovanje, predvidjeno je da budu osTaAFI^ena~ne"i^'grad jena ill “predvidTena— * prvenstveno. za namene koje prate stanovanje.

i .Zbog loših komunalno-higijenskih uslova kao i zboglakšeg uklapanja u visinsku regulaciju postojećih ulica i proporcija zgrada, na pođručju Slavije bi trebalo predložiti izgradnju stanova sa većom visinom prostorija nego što je predvidjeno važećim propisimas odnosno višom od 2 , 6 m.

llo.

Saobraćaj na području Slavije

Deo integralnog i sveobuhvatnog saobraćajnog sistema grada, saobraćajni sistem čvora Slavija sprežno je posmatran sa ostalim podsistemima sveobuhvatnog sistema grada. Iz takvih odnosa su postavljene konstatacije i zauzeti stavovi o svim pojavama i

Vzbivanjima koje su se posredno ili neposredno odrazile na zonu cvora Slavija.

U l i č n i s i s t e m

Osnovni pravci uliene mreže čine radijalno orijen- tisan sistem ulica.

Stambene zone sa aktivnostima ograničene primar- nim saobraćajnicama sadrže sistem ulica stambenog karaktera uglavnom ortogonalno orijentisanih.

Primarni sistem saobraćajnica koji formira čvor na Trgu Dimitrija Tucovića samo se prividno pre~ secau vidu petokrake raskrsnice. Učešće tramvaja na dispoziciji: Nemanjina* Borisa Kidrića, čini ovu raskrsnicu i prema koncepciji Etapnog plana višekrakom a to znači organizaciju kretanja u vise svetlosnih faza pri čemu se gubi u kapacitetu.

Petokraku raskrsnicu !'Slavije',! čine saobraćajnice I reda:

111.

“ Nemanjina ulica,- Bulevar JNA,- Ulica Borisa Kidriea5 -- Ulica iiaršalaTita i- Ulica Marsala Tolbuhina.

Sve ove saobraćajnice u odnosu na položaj prema primarnom gradskom centru i sveobuhvatnom gradskom uličnom sistemu imaju polc^aj i funkciju važnih saobraćajnih pravaca gradskog saobraćajnog sistema.

Izuzetno po svojoj funkciji koju ima danas u neraz- vijenoj gradskoj putnoj mrezi., ulica Marsala Tita je opreaeljena samo za odvijanje javnog gradskog saobraćaja.

S i s t e m j a v n o g g r a d s k o g s a o b r a c a j a

Koncepcija organizacije sistema javnog gradskog saobraćaja doslovno prati ulični sistem Slavije.

Koncepcijski, sistem JGS-a na Slaviji organizuju raaijalne linije koje se presecaju na samoj Slaviji.Sve planirane linije (bez obzira na vid) prodiru duboko sa teritorije grada;

~ Gornji Zemun Slavija ~ M.M. Lug,

- Avala- Beli Potok - Slavija,

- Miljakovac ~ K. Kijevo - Slavija- Karaburmas

- Veliki Mokri Lug -- Slavija ■” Kalemegdan,

" Rakovica - Slavija-- Karaburma,/

- Braće Jerković - Slavija - Kalemegdan itd.

odnosno preko Slavije završavaju u centru.

Prema Etapnom planu se vidi da je organizacija i tehnologija rada JGS-a tako organizovana da Slavijapredstavlja PRESEDAČKI (tranzitni) a ne TERMINARLNI CVOR bez obzira na izuzetno veliki obim planiranih radnih mesta, aktivncsti i sadržaja.

Sistem javnog saobraćaja na čvoru Slavije cine:

a) Metrob) Tramvaj ic) Autobus

Svi ovi sistemi medjusobno se dcpunjuju i poklapa.” ju na samoj Slaviji, na kojoj se i razilaze.

a) Metro linija u koncepciji sistema kapacitetnog javnog prevoza prema Etapnom planu je organizovan

113.

na dispoziciji: Kalemegdan - Slavija- Prokop - Banovo Brdo. Ovo je jedna od planirane dve linije metroa u Etapnom planu.

Vezu sa površinskim sistemima javnog saobraćaja metro ostvaruje preko stanica, od kojih je stanica Slavija izuzetno važna. U području Trga Sla- vija planirana je medjusobna veza svih vidova masovnog gradskog prevoza.

b) Sistem tramvajskog saobraćaja je tako organizovan da osim linija’: broj 4, broj 8 i broj 9sve ostale linije prolaze kroz Slaviju.

- Linija broj 3: Kalemegdan - Slavija - stanica Beograd (nedifinisan)

- Linija broj 5: Rakovica - Slavija - autobuska stanica Sever.

- Linija broj 6 : Pristanište - Slavija- Bulevar revolucije.

- Liniia broj 7: Beko - Slavija - Banjica.

c) Sistem autobuskog saobraćaja cine linije koje iz dubine teritorije presecaju Slaviju.

114 .

Ođ planiranih 7o autobuskih linija> 5 linija prodire kroz čvor Slavija;

- Linija broj 19: Avala - Slavija,

- Linija broj 32: Konjarnik ~ Slavija - Studentski trg

• - Linija broj 35: Kanarevo brdo - Slavija - most na Dunavu

- Linija broj 42: Naselje Galenika-- Slavija - Gospodara Vuoića

- Linija broj 57: Miljakovac - Slavija - naselje Višnjica.

U s l o v l j e n o s t i o p š t i h p l a n o v a

01. U periodu razvoja 1967-1975 i 1985. godine, područje centra je dobilo i svakim danoin dobija sve veće i atraktivnije kapacitete.

02. Planirani'obim saobraćaja u pođručju centra prema planu razvoja do 85. godine, prevazilazi prostorno kapacitetne mogudnosti ovog područja. Obim od 12.318 putničkih vozilau tranzitu govori o svesno planiranoj tranzitnosti centralne zone.

115.

03. Planirana dlstribuciја završnog saobraćaja po područjiina makro zona nagoveštava inten- zivan razvoj jezgra duž kičme Slavija - Kalemegdan.

Obim planiranog stanja dolazaka putničkim automobilom u svrhu dolaska na posao ukazuje, da planom razvojaplanirana distribucija na vidoveprevoza: 2o% putničkim automobilom а 8o% sredstvima masovnog prevoza u područje centralne zone i jezgra, mora u svrhu odlazaka na posao biti sveđena na približni ođnos od 8% dolazaka putničkim automobilom;, 92% dolazaka JGS-om.

04. Ukupan planirani završni saobraćaj u zonu Slavije putničkim automobilom u s/rhu dolaska na poao ukazuje da jepodručje Slavije sa aspekta koncentracije aktivnosti i radnih mesta nerazvijeno područje.

05. Slavija jeprema Etapnom olanu samo prividno organizovana kao četvorokraka raskrsnica.Uloga ulice Maršala Tita koja treba da prihvati isključivo javni gradski saobraćaj (duž poteza ulice Maršala Tita planirano je 2 2o autobusana čas). samo još višepovečava značaj i ulogu čvora, čime se stvara kompleksnija tehnologija rada u čvoru i njegova intenzivnija frekventnost Učešće tramvaja na dispoziciji Nemanjina Borisa Kidriča kao i n i dispoziciji Bulevar JNA

116.

Borisa Kidrića još vise intenzivira rad u čvoru zbog čega se ovo važno građsko cvorište ne može uporedjivati sa khsičnim raskrsnicama čiji je rad organizovan u ciklusu od dve radne faze kao što su ’’Akademija'15 HPošta" ili njima slične.

0 6 . Planirani saobraćajni pravci ranga sabirneulice I reda koji prodiru iz dubine teritorije grada: Mitrovo brdo -* Vojislava Iliča - ul.14 decembra - Maršala Tolbuhina - Slavija- Nemanjina -• Trg oslobodjenja i Avala- Jajinci -• Banjica - Prokop ~ Slavija - Starine Novaka - žei. stanica Dunav -■ autobuska stanica "Sever5’, daju Slaviji izuzetno važan položaj i funkciju u primarnoj uličnoj mreži grada.

o7. Potreba veze Slavije sa najužim gradskimjezgrom prema osnovnoj šemi primarnog saobra~- ćajnog sistema grada kako je to i prikazano u Etapnom planu čini Slaviju značajnim punktom uličnog sistema na kome se obavlja kontakt sa centralnim jezgrom grada. Odmah treba reći da će ovi saobraćajni potezi trajno zadržati svoju ulogu nezavisno od razvoja kapacitetnih sredstavaprevoza. Stav da ća izgradnjom obilaz- nih saobraćajnica relativno udaljenih od gradskog jezgra doći do smanjenja uloge Slavije kao saobraćajnog čvora} ostaje značajno planersko pitanje.

117 .

Goinilanjem sadržaja uslužnih i drugih delatnosti u jezgru Slavije stvara se značajan obim završnog saobraćaja koji traži daleko više uslovljenosti za svoje razrešavanje od tranzitnog saobraćaja koga treba da odvedu obilazni prstenovi. Ovo znači da се Slavija i njeni putni pravci i nađalje (bez obzira na intervene!je u poluprstenastoj koncepeiji) ostati na ulienim pravcima koji imaju izuzetnu ulogu u sveukupnom funkeionisanju gradskog uličnog sistema.

0 8 . Izmeštanjem železnićke stanice sa "Trga Brat- stva i jedinstva" u zonu r'ProkopaI! maksimalno se intenziviraju transverzalni potezi: Bulevar JNA ■ Slavija - Starine Novaka- Dunav stanica v paralelno sa transverzalnim potezom: Kneza Miloša Takovska. Treba reći da su ova dva poteza danas jedine transverzaine saobraćajni- ce ove vrste u jezgru grada. 0 toi:ae govore i pozicije Generalnog plana koj.i potez: Memanjina -• Tolbuhina i dalje tretira kao potez magistralnog značaja.

09. Koncepcijom prve faze izgradnje metro sistema, uslovljena je lokacija depoa a to znači organizacija prelaska preko Save mostom zajednickim za drumski saobraćaj i šinski sistem.

Na ovaj način se vrši favorizovanje celog poteza preko Nemanjine i Slavije. Povezivanjem Nemanjine

118 .

ulice sa Frvim bulevarom na Sremskom urbanom području, Slavija se kao saobracajni punkt nalazi u težištu trougla čija su temena:

a) autobuske stnice ’'Sever’S "Jug” i "Zapad"

b) železničke stanice: "Prokop'’ 4 "Dunav",:iMovi Beograd"'.

Pored svofT izuzetnog dominantnog protostornog položaja Slavija i nadalje ostaje tačka urkšta- nja posrednog i neposrednog -• vaz.nih gradskih komunikacija i terminalnih završnih punktova.

10. Kao prostorni izraz saobraćajnih sistema, ulicni sistem Slavije predstavlja mesto inten- zivnog preklapanja različitih vidova prevoza podzemnih kapacitetnih sredstava(metroa) i nad~ zemnog organizovanog javnog prevoza: autobusa,, tramvaja i automobilskog saobraćaja.

11. Potreba medjusobnog previzivanje različitih sistema gradskog javnog prevoza zahteva odgovarajuću prostornu organizaciju, saobraćajne tehnologije, odnosno rezervisanje potrebnih saobraćajnih površina za koje u ovoj fazi sigurno može da se kaže da prevazilazepotrebe i kapa™ citete raskrsnica kao što su: Post a, Akademija ili London na primer.

119.

12. činjenica da se, na Slaviji sustiću ne samo linije gradskog metroa već i regionalnog metroa, govori o direktnom - neposrednom kontaktiranju Slavije sa cubinom regions što 3 0Ј kao punktu ne daje samo opšte gradski već i metropolitenskipa i regionalni značaj i karakter.( Studija podobnosti javnog saobraćaja do 2ooo-te godine).

13. Prodor metro sistema kroz neposrednu zonu čvora ''Slavije" pre svegaje uslovio adekvatnu i svrsishodnu organizaciju površinskih saobraćaj- nih sistema: ulične mreže i javnog gradskog so- braćaja. Ovo doslovno znači da koncentracije, strukture i osobenosti planiranih namena teže onom nivou potreba za kapacitetima opsluživanja koji odgovara kapacitetnim podzemnim sistemima napajanja i opsluživanja.

Uloga i učešće metro sistema, kao i površinskih sistema javnog prevoza, u planu je uslovila obezbedjenje obimnog prostori kojim se ostvaruje neophodna sinteza svih planiranih saobraćajnih sistema na jednom izuzetno važnom gradskom p”nktu.

14. Ukrštanjem autobuskih linija na Slaviji, koje dosežu iz dubine područja grada, ostvarena je potreba primicanja važne tačke gradskog čvorišta Slavije onim dispozicijama i onim područjima koja nisu opslužena drugim vidovima gradskog prevoza.

PRIKa Z uslovljenosti izDRUŠTVENO EKONOMSKIH PLANSKIH DOKUMENATA

Kao područje u najužem gradskom jezgru, sa tradicijom, dugim istorijskim hodom i stečenim ekonomskim i društvenim vrednostima, Slavija predstavlja zonu u kojoj se ukrštaju mnogi interesi. Od kom pleksa tih interesa zavisi i zavisiće budući izgled, prostorno uredjenje, fizionomija, karakter i ekonomske karakteristike Slavije.Od obima i strukture pojedinacnihgrupnih i opštih interesa zavisi ukupan razvoj ovoc podrucja. Ovoje od posebnog značaja u današnjem trenutku planiranja rekonstrukcije područja Slavije, u trenutku jasno definisanog đruštvenog sistema razvoja u okvirima samoupravnog pluralizma interesa kao i prokla- movanog principa u kome su osnovni nosioci planiranja subjekti koji plan pripremaju, donose i realizuju.

Uslovljenosti na nivou grada (ciljevi)

Društvenim dogovorom o osnovama za izradu Drustve- nog plana za period od 1976 do 198o. i o zajednickim interesima i ciljevimaprivrednog, društvenog i prostornog razvoja Beograda utvrdjeni su zajednički

121.

ciljevi i interesi, odredjeni osnovni pravci, politika i zajednički zadaci đruštveno-ekonoinskog razvoja Beograda u narednom periodu.

U tom dokumentu utvrdjeni su sledeći ciljevi priv- rednog, društveno-ekonomskog i prostornog razvoja Beograda:

1. Dalji razvoj socijalističkih samoupravnih ekonomskih odnosa.

2. Stalno povećanje produktivnosti rada i dohotka kao materijalne osnove udruženog rada i razvoja.

3. Stvaranje kulturnih vrednosti i podizanje opšteg kulturnog nivoa omladine i radnih ljudi (stvaranje povećane mogućnosti da kulturne vrednosti postanu dostupne najširem broju ljudi).

4. Unapredjenje i stabilan rast životgnog standarda.

5. Zaštita i unapredjenje radne i životne sredine.

6. Dalje podruštvljavanje i jačanje opštenarođne ođbrane i društvene samozaštite.

Od zajedničkih kriterijuma i zadataka u ostvarivanju osnovnih ciljeva razvoja Beograda posebno su izdvojeni oni koji su od operativnog značaja za planira-- nje Slavije:

122.

- u okviru samoupravnog odlučivanja o svirn pita" njirna treba obezbediti da se drustveno-ekonomski, socijalni i drugi interesi u gradu uvek utvrdjuju polazeći od osnovnih organizacija udruženog rada. . .

- radi povećanja zajedničkog dohotka . . . ostva- rivanja stabilizacije privrede i obezbedjenja životgnog standarda samoupravnim sporazumevanjem treba u što većoj meri udruživati rad i sredstva u razne oblike složenih organizacija udruženog rada...

- uključivanje prometnih organizacija u reproduk-- cione celine... i izgradnja prodajnih centara za pružanje širih usluga na glavnim magistralama,

- stalno povećanje prevoza sredstvima javnog gradskog saobraćaja uz smanjivanje individualnog prevoza,

- poboljšanje uslova za kretanje pešaka, posebno u centralnoj zoni grada,

- stvaranje uslova u prostornom razvoju za formiranje skladnih kompleksnih celina,

- orijentisati se na rešenja kojima se štite život-- na sredina, estetske i prirodne vrednosti i zadovoljavaju zahtevi i potrebezaštite života i rada u vanrednirn uslovima,

123.

poreskoin zemljišnom politikom podruštvljavati srodstva rentekoja se ostvaruju u korišćenju i prometu nekretnina na osnovu -»ogodnosti lokacije, izgradjenosti zemljišta i dr.

utvrditi kriterijume za visinu naknade troskova za uredjenje i'.opremanje zemljošta... koji padaju na teret nove izgradnje,

- politikom stanarina obezbediti da se u celini pokriju troškovi proste reprodukcije stambenog fonda. . .,

rekonstrukcijom obezbediti gustinu stanovanja koja neće negativno uticati na uslove Sivota stanovništva

obezbediti usloveza razvoj kulturnog stvaralaštva i posvetiti veću pažnju kulturnom životu omladine,

unapredjivati i poboljšati opšti, društveni i ekonomski položaj kulturnih delatnosti uz postavljanje novih odnosa izmedju udruženog rada i organizacija u oblasti kulture... uvodjenjem savremenijih i racionalnijih oblika rada ostvariti koordinaciju prograrna i stvaranja kulturnih dobara....

uredjivanje teritorije i izgradnje objekata za ekonomsku eksploataciju i mirnodopski život, uz

I

124 .

razradjenu organizaciju za njihovo efikasno priiagodjavanje potrebama rata u vanrednim uslovima

- proširenje izgradnje i opremanje skloništa za stanovnike,

- smanjenje ugroženosti teritorije od zapaljivih materija.

Prema Generalnom urbanističkom planu Beograda(1972. god.) definisana je serija opštih ciljevaod značaja za ukupan razvoj Beograda pa i područjeSlavije:

1. Obezbediti efikasnost i funkcionalnost Beograda

2. Obezbediti stalan perspektivan razvoj Beograda

3. Obezbediti stvaranje i negovanje humano socijal- nih vrednosti i kvaliteta grada.

4. Obezbediti da Beograd bude zdrav i prijatan grad.

5. Obezbediti da Beograd bude lep grad, tj. obezbediti stvaranje, razvijanje i čuvanje estetsko-kulturnih vrednosti i kvaliteta grada,

6 . Učiniti Beograd bezbednim od eventualnih kata~ strofa, opasnosti i razaranja,

125 .

7. Obezbediti ekonomsku snagu i ekonomienost grada.

Medju posebnim cil jevin:a u odnoou na problems tiku planiranja Slavije, ističe se sledeoi:

"Glavni gradski cer.tar t -eba da bude pristupačan najvećem broju stanovnika, da bude dobro povezan sa stanicama javnog gradskog saobraćaja, da ima dobar položaj u odnosu na prirodne vrednosti terena, da ima pogodnosti daljeg kontinualnog razvoja da se razv.ija kao centaropšte -gradskog, nacionalnog i medjunarodnog znaeaja i da se razvija u smislu polifunkcionalnosti koja ce obezbediti njegovu atraktivnost i život u svako doba”.

Prema I'oncepciji drustveno-ekonomskog razvoja Beograda 1375-1985. utvrdjena je serija ciljeva ili bolje reći zadataka koje je potrebno izvršiti u ovom srednjoročnom per.iodu a koji bi bili od značaja za planiranje Slavije:

~ Gradska renta treba da postano jedan od značajnih instrumenata za usmeravare pros tome organizacije gi vj .j odnosno za selektivnu politiku razvoja grada u celini i pojedinih rtjegovih delova.

- U granicama kontinualne teritorije grada treba strogo kontrolisati gustine stanovanja i radnih mesta i truditi se da se one smanjuju, kako bi se sprečilo preopterećenje prostora koje vodi stvarar-ju nezdravih zivotnih uslova.

127 .

da’kulturene vrednosti i tekovine ukupnog kul~ turnog razvoja postanu sastavni deo životnog standarda, razvoj ne politike i društva u celini.

Postojeće prostori je mesnih zajednica, i pros-- torije društveno političkih organizacija treba osposobiti da služe potrebama kulture.

Potrebna je ravnomerna zaštita svih kategorija spomeničkog nasledja da bi se postigli osnovni i trajni ciljevi u razvoju zaštite spomenika kulture.

Treba ograničiti kretanje individualnih vozila kroz stambene zone velikih gustina i zone sa koncentracijom centralnih sadrzaja.

Preko gradskih magistrala povezanih tangencijal- nim pravcima treba omogućiti komuniciranje individualnih vozila izmedju pojedinih sektora grada i javnom saobraćaju dati prednost za kretanje prema centralnoj zoni.

Sistemskim uvodjenjem pešačkih zona u centre sv"h nivoa i odvajanjem pešačkih tokova od mo- rnog saobraćaja na nivou mesnih zajednica pod- sticaće se pešačka kretanja.

Neophodnc je smanjivati manjak površina za stacioniranje vozila u stambenim zonama i suzbijati nenamensko korišćenje površina za pešačka kretanja i za protočni saobraćaj.

128.

5.2. Uslovijenosti na nivou opština

Područje plana zahvata delove dve opštine:

- Opštine Vračar na koju otpada 1 4 , d0 ha i 3.990 stanovnika,

- Opština Savski Venae na koju otpada ha i 4.177 stanovnika.

Buduci da objedinjuju i koordiniraju interese drugih subjekata na svojoj teritoriji ove opštine su svojim društvenim planovima defi- nisale i sopstvene interese koji se odnose na dalji razvoj i rekonstrukciju Slavije.

1. Slavija prema društvenom planu razvoja opštine Vračar do 198 0. godine

Značajnija akcija rekonstrukcije Slavije prema ovom planu očekuju se već u prvom periodu do 1980. godine. Najznačajnije akcije su predvidjene u oblasti saobraća- ja:

- izrada planskih koncepcija za razvoj Slavija - Crveni krst i saobraćajne zone Slavija - čubura,

- zabrana i kontrola saobraćaja teških teretnih kamiona Ulicom Borisa Kidriča koja je nepodobna za ova vozila.,

129.

- preispitivanje vođjenja javnog sao- braćaja Njegoševom ulicom koja nije podesna za ovu vrstu saobraćaja u odnosu na njen stambeni karakter,

~ priprema za izgradnju garaža i parki- rališta na području Savije - Cvetni trg, na uglu Borisa Kidriča i Njegoše- ve ulice kao i samog parkirališta na Trgu D. Tudovića.

Prema ovom planu, rekonstrukcija i reše- nje saobraćajnog čvora Slavije., mirujući saobraćaj i drugi saobraćajni problem!, rešavaće se i posle 19 80. godine.

Što se tiče Slavije i njene šire uloge u Beogradu ona se sagledava u okviru širih zahvata u centralnoj zoni Beograda u pravcu njenog razvoja kao izrazitog drustvenog, kulturnog, poslovnog, trgovačkog i politi- čkog centra. U sklopu toga Slaviji se pri- daje izuzetan značaj kao budućem modernom poslovno-trgovačkom centra. U vezi sa planiranom izgradnjom Slavije kao velikog i poslovnog trgovačkog centra predvidja se rešenje magistralnih veza koje će omo- gućiti rasterećenje Slavije od nepotrebnih saobraćajnih tokova. U tom kontekstu predvidja se i izgradnja savremenog šinskog centra visokog kapaciteta preko Slavije kao i rekonstrukcija i renovacija stambenih

i poslovnih objekata u zoni Marsala Tita ulice kao i davanje prioriteta javnorn gradskom saobraćaju u njoj,

U po;<ledu stambene izgradnje ovaj plan ne predvidja veće zahvate na području Slavije.

Slavija prema društvenom planu razvoja opštine Savski venae do 1980,, godine

U ovom planu (koji ustvari predstavlja izvor iz društvenog plana razvoja Beograda 1976-1980„god.) cdredjeni principijel- ni problemi opštine Savski venae mogu da se reflektuju i na Slaviju*

Osnovna pitanja su:

~ nedostatak lokacija za stambenu izgradnju kao i nedostatak poslovno?; prostora za proizvodne radne organizacije5

- nedostatak prodajnog prostora posebno u oblasti svakodnevnog snabdevanja stanov nika V mesne zajednice “Zapadni Vraear5'

U ovom periodu se takodje očekuje raseljavanje nehigijenskih naselja i zgrada

131.

sklonih padu (prema. merilima opštine Savski venae).

U ovom periodu se takodje očekuje raz- rešenje saobraćaja na Trgu Dimitrija Tucovića posebno iz razloga regulisanja saobraćajnica izmedju Trga i Autokomande i povezivanja sa objektima železničkog čvora, Klinickog centra i autobuske stanice "Jug”.

Napokonj plan predvidja i rekonstrukciju i konacno uredjenje paviljona u Birčani- novoj 21 za potrebe Muzičke omladine.

5.3. Uslovljenosti na nivou ostalihsubjekata planiranja

Uz aktivnu saradnju sa subjektima planiranja ovaj plan je identifikovao i obradio niz po- jedinacnih interesa mesnih zajednica, organi zacija udruženog rada i SIZ zainteresovanih za rekonstrukciju Slavije. Ovi interesi su opisani u izveštaju o programskim mogućnosti ma rekonstrukcije Slavije str. 129 do 146.

Interesi mesnih zajednica su obradjeni u posebnorn elaboratu kao program neposrednih akcija za uredjenje prostora Slavije 1980.- 1981, Ovaj elaborat će biti predmet posebnog verifikovanja na nivou Opština Savski venae

i Vračar i Grada. Interesi ostalih subjekata su obradjeni i transponovani u koncepciju plana razvoja područja Slavije 1985-2000. god.

ANALIZE I ZAKLJUČCI 0 PRIRODNIM I STVORENIM STRUKTURAMA 5 AKTIVNOSTIMA I PROCESIMA NA P0DRUČJU SLAVIJE

Detaljna analiza prirodnih i stvorenih struk tura, aktivnosti i procesa prikazana je u izveštaju "Analiza dosadašnjeg razvoja, po- stojećeg stanja, problema i tendencija u razvoju i područje Slavije" na str. 51 do 169.

REZULTATI PRETHODNIH ISTRAŽIVANJA BITNIH ZA IZRADU PROGRAMA I PROSTORNIH REŠENJA

U toku priprema ovog plana vršena su sledeća prethodna istraživanja od značaja za program sku i prostornu koncepciju razvoja podrucja Slavija. Rezultati ovih istraživanja prikaza ni su u I i II izveštaju i to:

133.

- Analiza sociopsiholoških karakteristika (str. 177-203 u I izveštaju).

- Analiza vizuelnih karakteristika (grafički prilozi u dokumentaciji plana).

- Analiza urboekonomskih karakteristika (str. 169 do 177 u I izveštaju i str. 141 do 142 u II izveštaju).

* -

- Analiza istorijskog razvoja i kulturnih osobenosti Slavije (str. 25-51 i strana 224-230 u I izveštaju).

- Analiza karakteristika sa stanovišta zaš- tite od razaranja (str. 10 8-116 u I izveš- taju).

- Analiza komunikacionih vrednosti Slavije (grafička dokumentacija plana).

OPIS KRITERIJUMA I RAZLOGA ZA PRIHVATANJE ILI NAPUŠTANJE STEČENIH URBANISTIČKO-PRAVNIH OBAVEZA

Prilikom izrade plana izvršena je detaljna analiza planskih dokumenata usvojenih za podrucje ovog DU plana. Zadaci ove analize su bilit- Registrovanje usvojene planske dokumentacije,

- Vrednovanje važeće dokumentacije sa sta- novišta uklapanja u koncept razvoja i rekonstrukcije Slavije odnosno sa stanovišta današnjih potreba i mogućnosti razvoja Slavije.

Naziv planskog dokumenta Stanjerealizacije

Odnos prema DUP Slavije

1. Urbanističko-'tehnički uslovi za dogradnju hotela '’Slavija" realizovano

2. DUP za rekonstrukciju realizacije saobraćajnice Bulevar nije započeta JNA od Trga Do Tudovića Nisu preuzete do Autoputa obaveze u po

Usvajanjem Ш plana Slavija menja se ovaj plan zbog nove koncepcije vodjenja

gledu projekta tram, saobraćaja i odnosa prema strukturama

3. UTU za izgradnju ATCu bloku izmedju Ul. V.Milenka, Deligradske,Birčaninove i Katićeve realizovano

4. DUP dela bloka izmedju realizovana M. Tolbuhina3 P. Mateje, TS 110/10 KV A. Nenadovića i Njego- "Slavija" ševe

preostale obaveze gube važnost usvajanjem ШР Slavija

5. DUP rekonstrukcije bloka izmedju Ulica Birčaninove . Beli- gradske s Tiršove i Kralja Milutina

realizovana prihvataju se sve rekonstrukcija preostale obaveze izuzev.st.obj. iz ovog plana unutar bloka koji nije porušen

Lokacija i UTU za izgradnju podzemnih vodova 10 KV od TS 110/10 KV “Slavija" do kompleksa nove želez- ničke stanice u BeoRradu

realizacija u pripremi - izrada projekt. dokumen.

prihvataju se obaveze iz ovog do-* kumenta

OPIS PROGRAMSKE I PROSTORNE KONCEPCIJE REKONSTRUKCIJE SLAVIJE

Polazeći od društvenog dogovora o osnovama za izradu društvenog plana 1976-1980. god. i od zajedničkih ciljeva prostornog i društveno ekonomskog razvoja Beograda do 1985. godine utvrdjenih koncepcijom društveno ekonomskog razvoja Beograda 1976-1985. god,

p'olazeći od ciljeva utvrdjenih Generalnim urbanističkim planom Beograda za 2000. godinu

polazeći od tekućih potreba i mogudnosti, pred nosti i ograničenja ove teritorije predvidjena je osnovna programska i prostorna koncepcija rekonstrukcije i daljeg područja Slavije.

Opšte karakteristike

Rekonstrukcija područja Slavije treba da se vrši sistematskim postupkom. Osnovu za ovakvu rekonstrukciju Slavije čine:

1. Sistem prostornih celina za dalju urba- nističku i arhitektonsku razradu i za realizaciju rekonstrukcije. Ove prostorne celine su definisane ovim planom, a na osnovu specifičnosti sadržaja, funkcionalne i tehničke podobnosti delova

136 .

teritorije kao i karakteristika finansiranja rekonstrukcije.

2. Sistem finansiranja rekonstrukcije Slavije, ođnosno postojeći i mogući novi instrumenti finansiranja uredjenja gradskog gradjevinskog zemljišta. Osnovni instrumenti za sistemat- sku rekonstrukciju Slavije bi bili:

- Bilans ukupnih sredstava prikupljenih od strane investitora koji se svojim programom uklapaju u opštu programsku koncepciju Slavija. Drugim rečima, sredstva prikupljena na ime naknade investitora za ustupanje gradjevinskog zemljišta (na osnovu uprose- čene cene 1 m2 zemljišta) bi se prikupljala u jjednoj tački i koristila dogovorno za potrebe rekonstrukcije pojedinih delova Slavije. Ova sredstva bi služila i kao instrument za selekcionisanje sadržaja odnosno za subvencionisanje onih sadržaja koji materijalno ne mogu da reše pitanje svoje lokacije na Slaviji a uklapaju se u koncepciju njenog sadržaja.

- Povećana naknada za korišćenje gradskog gradjevinskog zemljišta, čime bi se posti- gao efekat većeg i realnijeg učešća posto- jećih korisnika zemljišta na Slaviji u uredjenju objekata i prostora Slavije.

137 .

- Dalje približavanje stanarina ekonomskim cenarna čime bi se obezbedila sredstva za bolju reprodukciju odnosno duži vek po- stojećih stambenih objekata na Slaviji na kvalitetno višem nivou.

3. Sistem samoupravnog dogovaranja o realizaciji ovog plana. Ovaj sistem treba da uklju- či sve postojeće i potencijalne korisnike odnosno zainteresovane subjekte planiranja na ovom prostoru. Uključivanje bi se vršilo kod dogovora o realizaciji programa rekonstrukcije o njegovoj koordinaciji i sin- hronizaciji, o potrebnim izmenama i dopuna- ma, o problemima realizacije i si. Realiza- cija ovog plana znači treba nužno da se vodi preko organizovane samoupravne interesne zajednice za rekonstrukciju Slavije uz po- štovanje .elementarnog principa da realizacija bilo čijeg interesa na Slaviji ne može da ide na štetu ostalih interesa, pogotovo bez prethodnog dogovora.

4. Sistem vezanih akcija u rekonstrukciji - gde bi se svaka akcija u rekonstrukciji Slavije kauzalno sagledala kako bi se ukazalo na dcpunske akcije koje je potrebno učinitina istoj ili na nekoj drugoj lokaciji u Gradu. Time će se omogućiti prav.ilno i potpuno funkcionisanje objekata koji su predmet realizacije.

138 .

5. Sistem susretnog planiranja - pored dugo- ročne koncepcije rekonstrukcije Slavije, koja bi se povremeno novelirala, neophodno je aktivirati subjekte plana na terenu da sistemom godišnjih programa neposrednih akcija permanentno, aktivno i organizovano budu neposredno uključeni u realizaciju rekonstrukcije. Ovo se na prvom mestu odnosi na mesne zajednice i radne organizacije koje danas koriste zemljište na Slaviji. Na taj način bi se istovremeno pripre- male serije kratkoročnih programa usmerenih ka dugoročnim ciljeviina uz mogućnost trajnog medjusobnog uticaja.

Slavija je u ovom planu ispitana sa stano- višta više mogućnosti njenog izgleda i funkcionisanja u budućnosti. Svaka od tih

• mogućnosti. ima seriju prednosti i nedostataka sa današnje tačke gledišta. Imajući u vidu izvesnu promenljivost potreba u budućnosti moguće je pretpostaviti i potrebu za promenom koncepcije. Zato su ovim planom čvrsto definisani urbanistički uslovi za I etapu realizacije (do 1985 . ^ođine) dok su za dalji period samo naznačeni kako bi na njihovo uobličenje više uticala sle- deća generacija. Očekuje se dakle redovna revizija stavova iz ovog plana dok će se i kod programiranja I etape voditi dovoljno računa o fleksibilnosti objekata i sadržaja

139.

u njima k-ako bi lakše mogli da se prilagode eventualnim promenama potreba u buducnosti.

Ispitivanja vršena u ovom planu (vidi dokumentaciju) su pokazala da je opravdana koncepcija Slavija prema Generalnom urba- nističkom planu Beograda. Prema ovoj koncepciji Slavija je zamišljena kao b u d u ć d r u š t v e n o ~ p o s l o v n i c e n t a r B e o g r a d a .

U toku pripreme plana izvršena je identifi- kacija interesa za ovim prostorom koja je pokazala da postoje izraženi realni* interesi: od interesa za izgradnjom kancelarij- skog prostora i prostora za rad za različi- te javne službe, preko interesa za izgradnju turističkog, ugostiteljskog, kulturnog i si. karaktera pa do interesa za izgradnju stambenih i saobraćajnih objekata.

Prema ovoj koncepciji potvrdjuju se sledeće dugoročne pretpostavke u razvoju Beograda:

- Da je Slavija predvidjena za izgradnju poslovno-društvenog centra * odnosno da obe vrste sadržaja i poslovni i društveni

* Ispitana realnost sa stanovišta mogućno- sti izgradnje na ovom prostoru uz odre- djenu seriju interventnih mera na nivou Grada.

14o.

imaju ravnopravnu ulogu u rekonstrukciji.

Da je Slavija u hudućnosti zamišljena kao zna~ čajan saobraćajni čvor Beograda sa većim obimom ciljnog saobraćaja i sa naglašenom ulogom javnog gradskog saobraćaja.

Istovremeno sa strane tekućih interesa može sekonstatovati:

- Da su trenutne potrebe započinjanja rekonstrukcije Slavije izuzetno velike i da postoje značajna po- tencijalna sredstva, te da je potrebno iznalaže- nje formule koja bi omogućila započinjanje rekonstrukcije. Ovom formulom bi se i naizgled manje adekvatni sadržaji uveli u prvi korak rekonstrukcije kao zamajac budućeg razvoja u pravcu utvr-- djenih ciljeva.

- Da su tekući interesi na Slaviji i poslovnog i društvenog karaktera u pogledu sadržaja, a da Beograd u Sirem smislu očekuje prevashodno izgradnju društvenog centra* ili popularno trga.

- Da su osim opštegradskih prisutni i akutni tekući interesi opština Vraear i Savski Venae za izgrad™ njom poslovnog prostora za radne organizacije i stanove za potrebe usmerene stambene izgradnje.

I

* Pojam đruštvenog sađržaja u ovom dokumentu obuhvata one sadržaje koji privlače široki krug gradjana čime odredjeni prostor dobija atribute društvenog centra.

141.

Istovremeno, snažno su izraženi i interesi mesnih zajednica za poboljšanje uslova stanovanja i poboljšanja kvaliteta svakodnevnog života kao i bezbednosti u okolnostima posebnih uslova.

Vodeći računa istovremeno o kulturnim i materijalnim vrednostima i potencijalima Slavije i o njenom istorijskom duhu prema ovoj koncepciji, Slavija je predvidjena da izraste u v e 1 i k u z a j e d n i č k u v r e d n o s t g r a d a . Prema ovome, esencijalne karakteristike duha Slavije iz prošlosti, sa njenom posebnom ulogom kao stecišta radničkog pokreta treba da budu sinte- tizovane sa budućim materijalnim i kulturnim inicijativima ove i sledećih generacija. Zadatak je evolucija i stalno unapredjenje duha i materije Slavije sa stanovišta socijalističkog opredeljenja našeg društva. U tom smislu očuvanje i unapredjenje ukupnih društvenih (kulturnih i materijalnih) vrednosti na Slaviji i njen socijalistički duh i karakter treba definisati kroz sledeće:

a) Naglasavanjem njenog društvenog karaktera sa ravnopravnim tretiranim sadržajima iz oblasti kulture, trgovine , ugostiteljstva, turizma i zanatstva, odnosno sađržajima koji će omogućiti bogatu konkurenciju u ponudi i izbor u potražnji.

b) Posebnim tretmanom sadržaja koji neće biti posledica i izraz samo potrošačkih tendencija

14 2 .

Beogradjana već u znatnoj meri i izraz proiz vodno-kreativnih težnji društveno-političkih zajednica i udruženog rada. Obezbedjivanjem lokacija i adekvatnim programiranjem sadržaja, koji će omogućiti ispoljavanje kreativnih tež- nji i umetnosti u umetničkom zanatstvu kao i inicijativnosti u oblasti trgovine, ugostiteljstva i zanatstva.

c) Održavanjem i razvijanjem stanovanja na onim delovima Slavije i u onom obimu koji neće biti suprotan sa njenim centralnim funkcijama. Ovo se posebno odnosi na tradicionalne stambene zone "Englezovaci "Zapadni vračar". Zakoni- tosti tržišta i zemljišne rente ne bi smeleda istisnu stanovanje sa ovog područja.

d) Razvijanjem odredjenih funkcija kao i posebnog oblika stanovanja koji će omogućiti život i aktivnosti mladih ljudi. Ovo je posebno značaj- no imajući u vidu izrazitu tendenciju starenja centralne zone Beograda pa i Slavije kao i već postojeći nukleus formiran oko Studentskog kulturnog centra i Akademije za muzičke umetnosti.

e) Posebnim obeležavanjem i organizovanjem kulturnih i istorijskih vrednosti kao i zaštita onih objekata i celina čija vrednost prevazilazi ma~ terijalnu vrednost novog razvoja. Istovremenosa ovima potrebno je pažljivo i sistematski isticati istorijski duh Slavije, posebno sa

143 .

•stanovišta njene uloge u razvoju socijalis-- tičkog pokreta, čime bi se bliže definisala i njena fizionomija.

9.2. Programske karakteristike

N a m e n a z e m l j i š t a

01. Prema detaljno ispitanim mogućnostima ko-n- cepcije razvoja Slavije u ovom planu je utvrdjeno da područje Slavije treba i može da postane značajan drustveno-po'slovni centar Beograda. Istovremeno, iz dosadašnjeg razvoja

;. Г Л . ‘ ’postojećeg stanja 1 potreba u budućnosti ocenjuje se da područje Slavije treba i da~ lje da ostane značajna stambena zona zahvalju jući svom položaiu u gradskoj funkcionalnoj i saobraćajnoj mreži. Slavija napokon mora da ostane i značajan saobraćajni čvor na kome će da se ukrštaju četiri magistralne ulice: Nemanjinas Bulevar JNA, M. Tolbuhina i B. Kidriča kao i Ulica M. Tita koja postepeno gubi na značaju. Imajući u vidu ovako komplek san program na relativno maloj površini potrebno je da bude jasno prostorno i funkcionalno deferenciran i, prema potrebi, integrisan.

02. Na osnovu detaljno ispitanih i vrednovanih alternativnih mogudnosti (videti II izveštaj)

144.

utvrdjeno je da rekonstrukcija područja Slavija treba da bude tako programski postav- ljena da odgovori širim drustvenim potrebama stanovnika Beograda i da u isti mah obezbedi što povoljnije društveno ekonomske efekte.

03. Da bi se ovo postiglo potrebno je da područ-' je Slavije dobije funkcionalni indetitet uz dovoljnu meru fleksibilnosti i prilagodlji- vosti objekata i namene zemljišta. Na taj način Slavija bi privukla i vezala za sebe značajan broj stanovnika iz Beograda i njegove uže i šire okoline. U isto vreme bi Slavija na taj način mogla da prilagodjava svoj sadržaj promenljivim potrebama gradjana i korisnika zemljišta u buducnosti.

04. Osnovni programski uslov rekonstrukcije Slavije treba da bude o r g a n i z o v a n a r a z n o v r s n o s t i p o l i v a l e n - t n o s t f u n k c i j a . Tek tako Slavija može da dokaže svoj značaj i uloguu centru velikog Beograda.

Rešenje Slavije sa manje funkcija (na primer samo poslovanje) bi doduše omogućilo brže uredjeoje prostora i izgradnju objjkata ali bi istovremeno doprinelo njegovoj daljoj stagnaciji.

145 .

05. Analiza socijalne i fizičke matrice uka~ zuje da planiranje razvoja Slavije ne može da se zasniva na .iskljuoivoj koncepciji velikih objekata i velikih sadržaja. Stanovništvo Beograda je dovoljno veliko i dovoljno raznorodnih potreba da može društveno i ekonomski da podrži i razvoj većeg broja raznolikih manjih sađržaja u trgovini, zanatstvu, kulturi i zabavi, koji bi funkcionisali u dovoljno kratkira intervalima da mogu da se ekonomski opravdaju.Sa stanovišta razvoja male privrede i njenog plasmana u centru Beograda ovo ima poseban značaj.

0 6 . Komercijalna raznolikost je od posebnog druš tvenog i ekonomskog interesa za rekonstrukci ju i razvoj područja Slavije. U kombinaciji sa poslovanjem ali i nizom drugih kopantabil nih funkcija (kultura5 zanatstvo, turizam), Slavija kao nužan uslov treba da ostvari per manentnu aktivnost u toku najvećeg dela dana i noći. U tom smislu pored društvenih i poslovnih sadržaja na značaju veoma dobija i stanovanje. Na taj način je kombinovanje nekoliko ravnopravnih funkcija moguće obezbediti trajno prisustvo ljudi na ulicama, ljudi koji se kreću po raznim vremenima i funkcionalnim šemama, koristeći razne objekte i sadržaje. Sociološke i ekonomske

146 .

prednosti ovakve postavke su izrazite u odnosu na veću količinu bezživotnih i stagnatnih delova centra Beograda.

o7. Da bi se ostvarila potrebna raznovrsnost sadržaja na području Slavije, potrebno je obezbediti sledeće preduslove :

~ prema utvrdjenim lokacijskim karakteristikama zemljište područjaSlavije treba da bude namenjeno za više funkcija ravnopravnih po značaju (bez obzira na veličinu),

- ne treba težiti ukrupnjavanju blokova, pogotovu na delovima gde se očekuje veći stepen atraktivnosti, već treba težiti ma~ trici učestalih ulica, ceju upravo i pogo- duje postojeće stanje regulacije ulica na ovom delu Beograda. Ovo se posebno odnosina unutrašnju matricu tradicionalnih stambenih delova na Englezovcu i na Zapadnom Vračaru.

-■ Slavija treba da sadrži mešavinu objekata prema starosti, koristeći za dalji razvoj i dobar deo starijeg gradjevinskog fonda prema mogućnosti njihovog uklapanja u ambijent buduće Slavije.

- Gustine na Slaviji treba održavati na relativno visokom nivou, uključujući tu i

147 .

gustine radnih mesta i gustine stanovanja. Ovo medjutim istovremeno podrazu- raeva težnju za smanjenjem pretrpanosti u pojedinim stambenim i radnim jedinicama.

- Sistemom ekonomskih i političkih mera podržati raznovrsnost namena i selek- ciju prema samoupravno utvrdjenoj kon- cepcij i.

0 8 . Gustinu korisnika (br. zap/ha ili st/ha) treba na Slaviji posmatrati dinamički, odnosno sa stanovišta promenljivosti u toku dana i noći. Na Slaviji treba težiti da gustine budu ravnomerno rasporedjene tokom dana i noći, kao posledica smene aktivnosti koja ustvari treba da odrazi vitalnost pod- ručja. Gustinu u stanovanju na Slaviji ne treba ocenjivati na osnovu opštih pokazatelja vec na osnovu realnih društvenih i ekonomskih troškova i efekata. Gustine na Slaviji prema tome treba ocenjivati sa sta- novišta ometanja ili poboljšanja diversifikaci- je funkcija odnosno sa stanovišta stagnan- tnosti ili razvoja područja. Kroz kontroli- sano podizanje koncentracije, i smanjivanje pretrpanosti, treba tražiti šansu za ekonomsku, socijalnu i estetsku revitali- zaciju Slavija.

14 8 .

o9. Kod daljeg planiranja, projektovanja i uredjenja Slavije, treba težiti da se zadrži njena tradicionalna karakteristika i u izgledu i u funkcionisanju: intenziv-- nost i uzbudljivost. Ovo treba postići kako u sadržajima i njihovom odnosu tako i u pogledu arhitektonskih karakteristika nagla- šavanjem dinamičnih odnosa fizičkih struktura, kontrastima i si. U odnosu na planirani društveni poslovni centar u skladu sa programskom koncepcijom i m.ogućnostima prostora treba organizovano potencirati izražene vertikale posebno u delovima sa većom koli- č.inom poslovnog sadržaja. Postojeći i stari- ji objekti na potezu Slavije, koji su relativno dobrog kvaliteta, iako davno amortizovani, imaju značajne kulturne i ekonomske prednosti za razvoj Slavije. Ove prednosti su od posebnog značaja za nove sadržaje i nove ideje. Teret visokih investicija u nove objekte na ovoj lokaciji mogu da podnesu samo odredjene kategorije investitora, objekti u sistemu (robne kućeili hoteli) i si. Medjutim čak i investitorima koji mogu da podnesu visoke troškove oveizgradnje stari objekti u blizini ekonomski pomažu. Bez njih novi objekti treba da postignu stepen totalne atrakcije ili totalne sredine, što je ekonomski i funkcionalno suviše ograničeno da bi bili životni, zanimljivi i podobni za obavljanje

149.

svojih proširenih društvenih funkcija.Stalni porast troškova izgradnje samo naglašava potrebu za starijim objektima koji amortizovani zahtevaju manje sredstava.Zato se u ovom planu i predlaže zadržavanje i renoviranje niza starih objekata.

lo. Ulice3 pločnici i mesta zajedničkih komunici- ranja na području Slavije pređstavljaju njene najvitalnije organe3 te ih kao takve treba negovati i đalje unapredjivati. U gra~ djenju programske koncepcije treba težiti da se za ulične strane obezbedi takva struktura sadržaja koja će neprekidno privlačiti i generisati ekonomski i socijalno dovoljan broj korisnika. Što je šira skala interesa koja sadržaj duž ulica Slavije zadovolji to je moguće pretpostaviti bolje rezultate i njenom razvoju. Ovo se posebno odnosi na ulične strane sa visokim komunikacionim poten cijalom: desna strana ulice JNA (silazno), desna strana ulice Marsala Tolbuhina(silazna) i ul. Marsala Tita, Svetozara Markovića i Kralja Milutina.

11 Zajedničke zelene površine treba tako koristiti da ne predstavljaju većeili manje vakume koje niko ne voli i ne koristi (osim usputno) Ovo se posebno odnosi na park Manjež i slobodni prostor Svetosavskog platoa3 kao i manje skverove oko Karadjordjevog parka.

15o.

Slobodni prostori u izgradjenorn tkivu Slavije ne predstavljaju po sebi neku izuzetnu vrednost (osim donekle parka ManježK Medjutim prema specifičnostima delova Beograda u čijoj blizini se nalaze, ove zelene površine bi mogle da prime i privuku veći krug gradjana samo na osnovu sadržaja i aktivnosti koje je u njima moguće i neophodno organizovati.

12. Na osnovu specificnosti i potreba delova centra Beograda moguće jepreapostaviti da Manješ ki park rnoze da zainteresuje veći broj beo~ gradjana organizovanjem prostora i aktivnosti na otvorenom, za potrebemuzičkih i dramskih umetnosti i za obeležavanje istorijskih i kulturnih tradicija Slavije. Razlog za ovo je njegova izuzetna lokacija izmedju Student- skog kulturnog centra, Akademije muzičke umetnosti, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Radničkog univerziteta '"Djuro Salaji!. Za organizaciju ovih aktivnosti u prostoru jednog delaparka moguće je predvideti i delimičnu adaptaciju parka pa i lake fleksibilne inter-- vencije u prostoru koje će omogućiti da park postane značajna socijalna vrednost grada.

13. Na sličan način treba predvideti korišćenje otvorenog prostora oko nedovršenog hrama Svetog Save (iako se ova povrŠina nalazi izvan područja izrade ovog plana). U skladu sa specifičnostima neposredne okoline

151.

na ovom otvorenom prostoru moguće je predvideti organizovanje i korišćenje ovog prostora za slobodne aktivnosti gradja-- na II mesne zajednice na Vračaru kao i za šire kulturne potrebe grada a posebno za razvoj likovnih umetnosti (stvaranje izlaganje na otvorenom prostoru, adaptacija hrama za potrebe dela tradicionalnih likovnih umetnosti i si.)

Tako bi ovaj prostor;, inače samo mitski prisutan u svesti beogradjana trebalo postepeno da postane predmet realnog dnev- nog interesa.

14. Na ovaj i sličan način zelene površine na Slaviji treba da postanu sastavni organski deo uličnog tkiva a ne čiste zelene aplikacije, te da se na taj način komplek- snost i višestruka namena ovog tkiva intenzivira i podigne na kvalitetno viši nivo. Zelene površine Manjeskog parka, platoa Svetog Save i dela Karadjordjevog parka treba da postanu koheziono sr-dstvo a ne sredstvo za izolaciju jedne namene od drugih.

152.

Elektrika

Za napajanje električnom energijom potrebno je izgraditi potreban broj transformatorskih stanica lo/os4 kV sa odgovarajućom mrežom lo i 1 KV podzemnih vodova.

Analiza potreba u električnoj snazi i energiji proizilazi iz planiranog urbanog razvoja na posmatranom pođručju imajući u vidu osnovne urbanis- tičke jedinice i njihovu prostornu raspodelu.

Planirane mrežne jedinice kao prateća struktura urbanog razvoja sagledane su tako da omoguće optimalne uslove zaživotnu aktivnost potrošača a ujedno da se ostvare društveni i ekonomski ciljevi.

Jednovremeno opttrećenje za pojedine objekte kao i za celo područje računato je na osnovu podataka o podrudju kao što su broj stanova odnosno stanovnika, razvijene gradjevinske površine poslovnih objekata kao i razvijene gradjevinske površine i namene ostalih objekata.

Pri analizi postojećeg stanja zaključeno je da postojeći kapaciteti u TS lo/os4 kV ne zadovoljavaju potrebe u električnoj energiji pa ce se pri planiranju električne mreže TS lo/o,4 kV i vodova lo i 1 kV o ovome voditi računa.

S obzirom da je posmatrano područje podeljeno na vise blokova te će se i potreban broj novih transformatorskih stanica lo/o,4 kV računati posebno za svaki blok.

153 .

Potreban broj novih transformatorskih stanica 10/0,4 kV , instalisane snage 630 KVA za 2000-tu godinu dat je u sledećem tabelarnom pregledu:

Br.brloka

Brojstan.

Poslovanjem2

Potrebnael.snaga(KW)

Postojeći kap. (KVA)

Ukupno rovi kap. (KW)

Br.nov.TS 10/0,4kV

630 KVA1 353 1.426 1.936,12 2 x 630 736,12 1

2 211 7.034 1,899,08 - 1.899,08 33+4 493 40.218 7.300,16 4 x 630 4.900,16 8

5 249 49.077 7.294,04 4 x 630 4.894,04 8

6 126 43.054 5.796,48 1 x 630 5.196,48 97+8 - 39.140 4.996,8 4.996,8 8

9 201 11.821 2.442 4 x 630 42 -10+11 272 24.430 . 4.291,6 1 x 630 3.691,6 6

12 118 30.572 4.258,4 2 x 630 3.058,4 513 369 6.046 2.570,52 2 x 630 1.370,52 214 286 12.204 2.865,48 1 x 630 2.265,48 415 - 12.000 1.440 1 x 630 840 2

UKUPNO: 2.Б78 277.022 47.090,68 21 x 630 33.890,68 56

Snabdevanje planiranih potrošača električnom energijom predvidja se iz TS 110/10 kV ’'Slavija ; koja je locirana u uliei Prote Mateje.

Potreban broj podzemnih vodova 10 kV iznosi 12.

Izgradnja podzemnih vodova planira se ispod trotoarskog prostora postojećih saobraćajnica.Na području Trga Dimitrija Tucovića gde se planira izgradnja stajališta budueeg metroa planira se izgradnja posebne galerije za smeštaj komunalnih instalacija.

T e 1 e f o n

Na osnovu podataka koje daje detaljni urbanisticki plan (broj stanova i stanovnika3 broj zaposlenih i si.) od~ redjen je potreban broj telefonskih prikljucaka. Pre odredjivanja broja telefonskih priključaka korišćen je kriterijum da svaki stan i lokal ima telefonski priklju- бак, kao i jedan telefonski priključak na četiri zapos- lena. Imajući to u vidu potrebno je obezbediti oko 3.000 novih telefonskih priključaka (vodeći računa o postojećem broju'telefonskih prikljucaka.

155.

S obzirom da postoji TT mreža u svim saobracaj- nicama to će se novi TT vodovi polagati neposredno u postojeće TT vodove. Pri rešavanju konačne etape u 2ooo. god. na području Trga Dimitrija Tuco- vića TT vodovi će se polagati u galeriji s obzirom na rešenje stajališta metroa Slavija.

Potrebne telefonske priključke obezbediti iz ATC "Kr.mski venae'1 ATC ’‘’Centar’' i ATC "Guberevac".Veze sa navedenim ATC je neophodno rekonstruisati radi povećanja potrebnog kapaciteta.

Vodovod i kanalizacija

Predvidjena rekonstrukcija blokova u prvoj fazi (bez izgradnje metroa) ne zahteva bitnu rekon-" strukciju kanalizacione mreže.

Izgradnja silazne rampe u donjem delu ulice Borisa Kidriča za potrebe robne kuće uslovijava izmešta - nje postojećeg kanala 0 Зоо mm. Izmešfeni kanal vezao bi se na postojeći kolektor 15o/loo cm.

Kapacitet postojećeg primarnog dovoda vode 0 3oo mj u ul. H. Tolbuhina nije u mogućnosti da zadovolji potrebe u vodi posle izgradnje predvidjenih objekata u prvoj fazi izgradnje na području Slavije.

156.

Da bi se obezbedila dovoljna količina vode, potrebno je u prvoj fazi izgradnje predvideti polaganje dovoda vode 0 600 mm od postojeće 0 800 mm čija se trasa kreće na području Karadjordjevog parka do trga Slavije.

Rekonstrukcija saobraćajnica i izgradnja pešačkog vestibila metroa na koti 112,5 m i izgradnja ga- raža sa kotama poda lo9,3o i lo6 ,lo m. zahtevaju totalnu rekonstrukciju kanaiizacione mreže.

Prema budućem saobraćajnom trgu gravitiraju kanali i kolektori:

a) iz Pravca ul. Borisa Kidriea 0 З00 mm

b) iz pravca M. Tolbuhina dimenzije 125/7o cm. koji na području Slavije dobija dimenziju 15o/loo cm.

c) iz Prav ca Bulevara Jugoslovenske Armije dva kanala (S З00 i 0 25o mm.

d) Iz pravca Deligradske ul. 0 4oo mm.

Preko ovih kanala i kolektora odvode se, pored kišnih voda.; takodje i upotrebljene vode sa većeg dela grada.

Položaj postojećeg gabarita hotela 'Slavija5', položaj nove robne kuće, planirani objekti metro

157 .

stanice sa podzemnim garažama u dve etaže, nameću rešenje rekonstrukcije vodovoda i kanalizacione mreže preko galerije.

Kote kolektora, koji dolazi iz pravca ul. M. Tolbuhina, kreću se na području Slavije od lo9,6o do 113,<+5 m.

Radne etaže metroa sa garažama

lo6 ,lo m. lo9,3o m.112 5 5o m .

Kota saobraćajnog trga je na koti 118,5o m.

Povezivanje postojećeg kolektora 125/7o u ul.M. Tolbuhina (šaht br. I) sa kolektorom u Nemanjinoj ul. (šaht br. VII) planira se preko dvojne galerije.

Galerija bi polazila iz ul. Maršala Tolbuhina (šaht br. I), prolazila izmedju podzemnih garaža i hotela'!Slavi ja" i planiranih objekata na području Deligradske ul. do postojećeg šahta br. VII.

Jedan deo galerije služiće za izgradnju kanala za odvod kišnih i upotrebljenih voda a drugi deo služiće za prolaz ostale tehničke podzemne infrastrukture.

U šahtu VII takodje se predvidja ulaz - izlaz.

Kota poda galerije za podzemnu infrastrukturu kretaće se na koti oko llo,oo m.

158 .

Kota đna galerije za kišnu i fekalnu vodu kretaće se od kote 1о9,6о (silaz VII na uglu Nemanjine i ul. H.Selasija) do kote 111, 08 - 113,45 (silaz I) na uglu M. Tolbuhina i ul. Prote Mateje.

Pad kanala u galeriji kanalizacije kretao bi se oko 0 ,5 %. Dimenzija galerije odredila bi se prema ostvarenom padu i količini kišnih i upotrebljenih voda.

Preko silaza III, prihvatile bi se kišne i upotrebljene vode, koje dolaze iz pravca ul. Svetog Save;

Preko silaza IV, vode koje dolaze iz pravca Bulevara JNA;

Preko silaza V. vode koje dolaze iz pravca Deligradske ulice.

Za prihvatanje kišnih i upotrebljenih voda iz slivnog područja ulice Borisa Kidriča, izveden je kanal 0 З00 m/m koji je priključen na kolektor dimenzije 15o/loo cm. Formiranje kolske rampe, u donjem delu ul. Borisa Kidriea, za ulazak u ga- ražu robne kuće kao i izgradnja metro stanice zahtevaju rekonstrukciju postojećeg kanala 0 З00 m/m.

Etaža planirane metro stanice na koti 112,5 m. ispod saobraćajnog trga i ul. Svetozara Markovica i kada se spaja sa jednom od etaža robne kuće nameće rekonstrukciju postojećeg kanala 0 З00 mm.

159.

U priloženoj situaciji data je nova trasa izmeštenog kanala.

Za prolaz kanalizacije i ostale podzemne infrastructure iz ul• Borisa Kidriča do Nemanjine ul. predvidja se formiranje galerije od silaza VIII do tačke wA!i. Kota galerije bi se kretala oko kotello, 0 0 .

Kote kanala (galerije) kretale bi se od llo, 68 (silaz VII) na području ul. Borisa Kidriča do kote 1о9,6о na području Nemanjine ul. (silaz VIII).

Za prihvatanje kišnih i upotrebljenih voda iz objekata duž Maršala Tita koristiće se planirani tunel- ski odvod robne kuće.

* * f i * '

Ostala kanalizaciona mreža na području predmetnog DUP-a po svom kapacitetu i nivelacionim elementima u mogudnosti je da prihvata kišne i upotrebljenevode sa svojih slivnih površina.

1Ovim planom date su samo provere mogudnosti rekonstrukcije kanalizacione mreže napodručju Slavije u pogledu izgradnje metro stanice i rekonstrukcije celof područja.

U grafičkom priiogu date su trase predloženih galerija sa orijentacionim visinskim elementima.

Teritorija ovog plana pokrivena je vodovodnom mrežom. Kapacitet postojeće mreže zadovoljava sadašnje potrebe u vodi.

16o.

Prema važećim propisima sve postojeće cevi manjeg prečnika od 0 15o mm zameniti cevima preč-- nika 0 15o mm.

Svaka dalja izgradnja i rekonstrukcija na područ- ju Slavije a koja povećavapotrošnju vode zahteva polaganje novog dovoda vode od primarne cevi0 8oo, koja se nalazi na području Karadjordjevog parkado područja Slavije.

Trasa novog dovoda vode prolazila bi: Birčaninovom ul., Katanićevom i ul. Svetoga Save.

Izgradnja metro stanice Slavije, zahteva potpunu rekonstrukciju postojeće vodovodne mreže.

Prostorno rešenje stanice metroa na koti 112,5o m.1 izgradnja garaža na koti 1о9,3 i 1о6,1о nameće razrešenje vodovodne mreže preko galerije.

Vezu 0 Зоо iz ul. Maršala Tolbuhina sa vodovodnom mrežom na uglu M. Tita i Svetozara Markovića 2x0 15o izvešće se: prolazom kroz galeriju preko silaznih šah- tova br. J. i "A'1', polaganjem cevi duž dela Nemanjine ul. i Svetozara Harkovića.

Veza vodovodne cevi 0 15o u ul. Borisa Kidriča sa planiranom 0 Зоо u Nemanjinoj ul. izvršiće se preko galerijepreko ulaznih šahtova br. VIII i IX.

Veze bočne postojeće vodovodne mreže sa planiranom vodovodnom cevi u galeriji vršiće se preko posebnih silaza i to:

161.

a) 0 80 (planirana 0 15o) u ul. Svetog Save silaz br. Ill,

b) 0 loo (planirana 0 15o) i 0 15o u Bulevaru JNA silaz br. VI.

c) 0 125 (planirana 0 15o) u Deligradskoj ul. silaz br. V.

OPŠTE NAPOMENE:

- Prilikom rekonstrukcije kanaiizacione mreže ne sme se obustaviti - prekidati namena kanala, kolektora jer se preko istih odvode upotrebljene i kišne vode sa većeg dela grada.

- Svaki duži prekid rada dovoda vode 0 З00 prilikom rekonstrukcije vodovodne mrežeizazvaće poremećaj u snabdevanju vode na području Slavije i područja ul. M. Tita.

- Prilikom iskopa i izgradnje garažnih prostora i izlaznih rampi metroa, voditi računa o postojećem primarnom tunelskom dovodu vode0 I800 mm.

162 .

Grejanje

Posmatrano područje pripada grejnom području kotlar nice 'Dunav". Ovaj toplotni izvor sa instalisanim kapacitetom od 3oo,oo Gcal/'n je u fazi izgradnje i deo kapacitetaće se izgraditi i pustiti u pogon za grejnu sezonu 193o/81. godine. Trenutno je početak puštanja u pogon vezan za izgradnju rezervoarskog prostora za gečno gorivo i izgradnju magistralnog toplovoda od kotlarnice do centra konzuma na terazijskom platou.

Da bi se područje obuhvaćeno ovi/n planom snabdelo toplotnom energijom iz kotlarnice ''Dunav" potrebno je izgraditi magistralni toplovod u dužini od oko 4 km. Do danas su izradi urbanističko-tehnički uslovi za oko 800 m. i to od kotlarnice '’Dunav" do ulice Cara Dušana, br. 7797/78.

Područje obuhvaćeno ovim planom snabdevaće se toplotnom energijom preko magistralnog toplovoda iz pravca Masarikove ulice i parka "Manjež".

Osnovni koncept prostorne organizacije i proizvo- djenja primarne toplovodne mreže baziran je na sledećim postavkama:

- da se ispod saobraćajnog trga na Slaviji predvidja izgradnja podzemnih garaža na nivoima I0 6 ,0 0 lo9voo m. i vestibila na nivou 112,0 0 i to širokim otkopom (lloxl6o m),

/163.

- da se vestibil povezuje sa blokovima u kojima se planira izgradnja RK :iBeograd"i ZOIL "Dunav", blokovima 7,8., lo, 11, 3 i 4/ £TV G f čime se onemogućujeprovodjenje osnovnog magistralnog toplovoda iz pravca ul. Maršala Tita prema Bulevaru JNA odnosno prema ulici Marsala Tolbuhina3

- da se ulazi u podzemne garaže formiraju u ulicama Borisa Kidriča odmah ispod Njegoševe i u Nemanjinoj kod ul. Haila Selasija,

- da se primarni toplovodi u toku rada moraju nadzirati i u slučaju potrebnih intervencija mora da im se obezbedi neposredan pristup,

- da se trase primarnih toplovoda provode manje značajnim saobraćajnicama,

- da se trasa sekundarnog toplovoda u Njegoševoj ulici zadrži na poziciji kakva je predložena Urbanističkim projektom bloka “Slavija I"koga su izradile Beogradske elektrane za potrebe izgradnje RK “Beoprad" i ZOIL "Dunav" sa odgovarajućom izmenom kapaciteta.

Na osnovu gore iznetog proizašla je osnovnakoncepcijaprovodjenja primarne toplovodne mrežei to:

- transportni toplovodi se provode obodno od Trga '‘'Dimitrija Tucovića" i to s jedne strane,

164 .

od parka Manježa ulicama Svetozara Markovica, Birčaninovom, Ivana Milutinovića prema uliei Marsala Tolbuhina a sa druge strane, od parka Manjež ulicama: Svetozara Markovica i Njegoševom do granice DUP a ,

- sekundarni toplovcdi se pružaju od primarnih toplovoda radijalno prema saobraćajnom trgu.

Situacija u razmeri lrlooo predstavlja idejno re- šenje centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom.

Obzirom da se u blokovima 7, 3_ lo, 11, 3 i 4 očekuje velika rekonstrukcije i izgradnja veoma kompleksnog poslovnog prostora, relativno skoncen- trisanog, to se shodno potrebama za .qrejanje, ventilaciju klimatizaciju i pripremu sanitarne tople vode planira izgradnja kombinovanih primarnih toplotnih podstanica. Ovde bi se ostvarilo sekcionisanje potreba grejanja, ventilacije i klimatizacije i pripreme sanitarne vode za one objekte kojima je neophodna kompletna usluga, a nalaze se u okviru istog bloka.

Za čisto stambene blokove toplotne podstanice bi obezbedjivale transformaciju vre.e i tople vode za potrebe grejanja.

Tačna dispozicija svih toplotnih podstanica i priključnih toplovoda definisaće se kroz razradu

e

165 .

tehničke dokumentacije.

Na osnovu planiranih podataka po blokovima izvršena je procena ukupnog toplotnog konzuma, kao i pojedinačno za stanovanje i poslovanje. Ukupna potreba za toplotnom energijom iznosi 91,76 Gcal/h, odnosno oko 1о6,68 MJ/s.

Svi podaci su sredjeni tagelama za 1985. i 2ooo-te godinu.

-2-

1 ------ 2 ' . 5 k ' 5 " 6 “ .7 '" T 9 10 ll T2...IT" ’ 14 ITT ' T6 ..'17 ' IS" IT” .

B. Priproiia 3cnitc rne tople vode 15% od A

C. Trg(poizemre etaže 2 i 3)

C. ±rg vestisil (] odzemna etaža 1)

D. Robna lcuća i ZOIL

40850

11890 92479 104369

СП o oM- w •r

ta o

ISL

9.36

1 s25 1 c, 25

0 5,23 5,23

14,20 15,60V

Ukupno: 53,83

Napomena:A. Podrucje DU?--aD: Blok .izvan DUP-a izmedju ul. Sv.Markovića, Njegoševe, Bcrisa Kidriča i M.Tita

(predstavlja stečenu obavezuH vome DUP-u)

* Površina stanovanja koja menja namenu m poslovanje , ali je energetski ; adriana i obrčdjena sa parametrima stanovanja.

PROCENA TOPLOTNOG KONZUMA ZA PERIOD 2000-te GODINETabela hr. 1

Bp. Me to Stanovanje irutr Poslovanje bruto Ukupno Ukupno Ukuono Podzem. Toplotna snaga potrošača Gustinabloka pov,

bloka ha *

ruzi se m2\

zadrzavr•o2

novom2

rusi se m2 i

zadržava novo m2 m2 ¥ *

stan(4+5)m2

poslov.(7+8)m2

stanov. i posl. (9¥10) m2 .

garaž. Br .p.m.

>

stanovanje zactrž .novo

MWposlovanje garaže Ukup. zađrž. novo MW MW

MWtopi. snage MW/ha

1 2 3 1+ 5 6 7 8 9 10 11 ts.. IT 14 "15 TtT 17 18 I B ..1 1,38 676 2УЗС0 0 0 1426 0 29380 1426 30806 0 3,16 0 0,20 0 0 3,36 2,432 1,18 824 .13874 3122 54 2106 4928 16996 7034 24030 50 1,49 0,26 0,29 0,55 0,13 2 12 2,31354 2,83 117Г0 -3365+

r 1оол15700 2144 8804 25tC3 39065+ 34407

•581179283 100 4,22 0,48 1,23 2,87 0,25 9,05 3,20

5 1-70 6C28 21194 2100 312 44393 4685 23294 49077 72371 130 2,28 0,18 6,21 0,52 0,33 9,52 5,606 1,80 8389 ln358+

3.9385': 0 2922 11016 28100 1035?+ 39116

3938*53412 150 1,54 0 1,54 3,15 0,38 6,61 3,67

7i8 1,90 16496 0 6104 0 39140 0 39140 39140 150 0 0 0 4,38 0,38 4,76 2,519 1,10 1464 13250 .2800 0 .11621 200 16050 11821 27871 0 1,43 0,24 1,63 0,02 0 3,32 3,02

10illl,56 9304 12620 5700 3075 3130 21300 18320 24430 42750 300 -1,36 0,48 0,44 2,39 0,75 5,42 3,4712 1,05 386 9924

14300 48 28502 640 9924+

1430"29142 40496 0 1,22 0 3,99 0,07 0 5,28 5,03

13 1,10 0 33478 0 0 6046 0 33478 6046 39524 100 3,61 0 0,85 0 0,25 4,71 4,28.14 1,19 bs:o 22348 4100 2364 5004 7200 26448 12204 38652 IffiO 2,41 0,35 0,70 0,81 0,25 4,52 3,8015' 3,6 200 0 0 0 7000 5000 0 12000 12000 630 0 0 0,98 0,56 1,58 3,12 0,87Ukupno A:

20,39 630?7 210070 23522 17023 129047 136796 234492265843

500335 1710 22,72 1,99 18,06 15,32 4,30 62,39 3,06

PROCENA TOPLOTMOG KONZUMA ZA ETAPNU REALIZACIJU 1985. GODINI________ ______________ Tabela br. 2

Broj. Neto Starr vanje bruto Poslovanje bruto Ukupno Ukupno UkUDno Podzemne Toplotna snaga potrošača Gustirabloka površ. bloka ha

i as x se zadrzavam2

novom2

rusi se m2

: zađrž. m2

novo stan, posl. m2 m2 m2

stanov. i pos.

garaze Br .p.m.

stanovanjezadrz.nbvo

MWPoslovanje zadrž.novo

MW6ar.ukup.topl. MW MW snage

MW/ha1 2 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 " 15 16 1? 18...19

3 i 4 l.83 1175 n 33365+5811* 5700 2144 8804 22228 39065, 31032

+ 581170208 100 4,22 0,48 1 <,23 2,49 0,25 8,67

7 i 8 < .90. 16496 0 0 6104 0 '31800 0 31800 31800 150 0 0 0 3,56 0,38 3,94105.11 i,5f ?304 12620 5700 3075 3130 21300 18320 24430 42750 300 1,36 0,48 0,44 2,39 0,75 5,4215 3,6 2 П 0 0 0 7000 3000 0 10000 10000 630 0 0 0,98 0,34 1,58 2,90

Ukaono A:9,89 37750 51796 114C0 11323 18934 78328 63196 97262 160458 1180 5 P58 0,96 2,65 8,78 2,96 20,93

B. Priprema sanitarne tople vode 15% od A 3,14

C, Robna kuca i ZOlL 11890 92479 104369 1,40 0 0 14,20 15,60 15,60

Ukupno 19p5. cod. 39.67

Manorena:C - Bio,. izvan DUi-a. ali predstavlja stečenu obavezu

* 'Jovršiii3 stanovćrna koja menja namenu u poslovanje, ali je enengetski zadrzana obradjena за parametrima stanovanja,

POSTOJEČE KOTLARNICE RASPOREDJENE PO BLOKOVIMA

Tabela br. jl

ed.1Г1 • Ulica i hr. zgrade Blok Br!

ob j.Na6 . grej • *

Brutostan.m2

Bruto poslov. m2

Konzumstan.KJ/s

Konzum poslov. UJ/s

Ukupankonzu’nKJ/s1

.k flififl - ? 3 4 . 5 6 7 8 9 101 . m f. PN egoševa b . 29 1 2 1

5.845 0 690 ' 0 6902. Njegoševa br. 31 1 3,4,5 10 Alekse Nenadovića 31 1 5 . 1

Ukupno blok 1: 5.845 % 690 0 6904 Njegoševa hr..23 : 2 2 1 1.698 0 200 0 200

• Njegoševa br. 23a 2 3 2

•’ a Prote Mateje 29 2 4 1 159 1.270 20 190 210

Ukupno blok 2; 1.857 1.270 220 190' 410» Njegoševa 17 3 1 . 1 2.373 0 280 0 280* • Njegoševa 19 3 3 1 1.000 635 120 90 ' 210

Njepoševa 19a 3 4 1 911 245 110 40 150Ukupno blok: 4.284 880 510 130 640Sv. Markovića 3 9 4 3 1 1.670 930 200 140 340

• SvJ arkovića 35 i Njegoševa 4 4 1

5 1 3.401 4.667 400 690 1.090

Ukupno blok: 5.071 5.597 600 830 1.430Kraija Milutina 37 5 6 1 1.642 392 190 60 250Kraija Milutina 25 5 1 . .. 1 . 576. 9ОД- 70 130 200

Ukupno blok: 2.218 1.292 260 190 450

• •B.Kidrica 18.. 6 1 . 1 ... . 1.144 120 140 20 160Ukupno blok 3: 1.144 120 140 20 160

^ Način gre^anja: 1 . objekat koji ima sopstvenu kotlarnicu.2. objekat koji lira istalaciju centralnoq

ргејалја, a povezan je na kotlarnicu u drup;om objektu.

i

-2-

1 2 3 4 5 6 7 8 9 TjD15. Njegoševa 32/34 7 3

2 1 2.304 0 270 0 27 j)16. A. Nenadovića 19/23 7 10 1 2.807 2.531 330 370 7(4 |

17. A.Nenadovića 7/11 7 56 1 589 867 70 130 20Q

- Ukupno blok 4: 5.700 37398 670. 500 1.17018. Hotel Slavija 'A:: 8 10 ■1 0 16.600 0 2.460 2.460A ■19. Hotel Slavija :'Bi; 8 9 2 0 25.200 0 3.730 3.73020. M.Tolbuhina 26/30 8 3/3 2 2.686 296 320 40 3602 1. I.Milutinoviča 13/15

8 3 2 2.254 0 270 0 2'22. Sv.Save 19/29 •8 5,6 1 6.790 24 800 10 810

Ukupno blok 5: 11.730 42.120 1.390 6.240 7.63023. Sv.Save 16-18 9 4 1 2.462 5.574 290 830 1 .120 j24. I.Milutinovića 7 9 5 1 0 556 0 80 8025. I.Milutinovića 9 9 6 1 3.220 0 380 0 '38026. Sv.Save 22 9 2 2 1,225 0 150 0 150

Ukupno blok 6 : 6.907 6.130 820 910 1 .730Ukupno blok 7: 0

Ukupno blok 8: 027. Nemanjina 30 12 4 2 480 5.400 60 780 84028. Nemanjina 34 12 2 1 950 1.506 100 220 32029. Nemanjina 36 12 1 2 380 189 50 30 ?' .30. K. Selasija 10 12 1 1 387 279 50

}40 90

Ukupno blok 9: 2.197 • 7.374 260 1.070 1 .33031. H.Selasija 9 13 5 1

32. Nemanj ina 40 13 4 1 0 • 240 0/ 40 40133. Birčaninova 27 13 3 1 0 1.116 ■0 170 17 oi34. Eirčaninova 29 13 4 1 2.225 0 260 0 2f

Ukupno blok 1 0: 2.225 1.356 260 210 470

- 3 -

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1035. Đeligradska За 14 3 1 186 516 20 80 100L ... -36. Birčaninova 33 14 2 1 3.381 172 400 30 43037. Birčaninova 35 14 3 2 2.420 0 290 0 29038. Birčaninova 37 14 4 2 2.681 938 320 140 4!60

Ukupno blok 11' 8.668 1.626 1.030 250 1.28039. Deligradska 11 15 1 2 1.690 150 200 20 22040. Katićeva 8 15 4 2 0 466 0 70 7041. Katičeva 10 15 3 1 0 512 0 80 8042. Katićeva 12-16 15 2 1 0 20.000 0 2.960 2. 96043. Katićeva 18 15 1 1 0 4.800 0 710 71044. Deligradska 25 15 8 1 2.282 0 270 0 270

Ukupno blok 12: 3.972 25928 470 3.840 4.31045. H.Selasija 25 16 6 2 2.100 0 250 0 25046. H. Selasija 19 16 3 2 1.295 25 150 10 16047. Birčaninova 46 16 . 1 1 1.688 856 200 130 33048. Deligradska 20 16 6 1 1.944 0 240 0 24049. Deligradska 22 16 5 1 2.592 0 310 0 31050. Deligradska 28 16 2 2 0 3.982 0 590 59051. Tiršova 7 16 3 1 2.776 0 330 0 330

Ukupno blok 13; 12.395 4.863 1 480 730 2.21052. Birčaninova 28 17 6 1 3.010 0 360 0 36053. Đirčaninova 30 32 17 4/5 1 4.451 229 • . 530 30 56054. H.Selasija 16 17 6 1 157 0 30 0 3055. H.Selasija 26 17 1 2 0 783 0 120 12056. Tiršova 1 17 2 1 2.360 2.506 280 370 65357. Tiršova la 17 3 2 101 553 10 80 -90

Ukupno blok 14: 10.079 4.071 1.210 600 1 810UKUPNO ШР SLAVIJA: 84.292 106.025 10.010 15 710 25 72D;

;

169.

Zelenilo

Na području Slavije od većih javnih zelenih površi- na nalazi se park kod Manježa, park kod meteorološke stanice i Svetosavski plato.

U prostornom razmeštaju parkovskih površina grad park kod ,:Manježau predstavlja bitan element u stvaranju zelenog klina iz pravca Avaslkog zelenog kompleksa. Cilj formiranja zelenog klina i njegovog dubljeg uvlačenja u usko gradsko tkivo je stvaranje povoljnijih ekoloških i ambijentalnih osobenosti gradskog područja. U okviru pomenutog klina kao jedan od važnih punktova pojavljuje se Svetosavski plato. Već i postojeći objekti (Narodna biblioteka SR Srbije, Crkva Svetog Save, započeti Hram Svetog Save), daju ovom zelenom platou karakteristično obeležje kulturno-istorijskog i umetničkog duha.Kako danas zelena površina predstavlja samo aplika- ciju i vezu okolnih struktura daljim planiranjem potrebno je značaj pomenute površine izdići na kvalitetniji nivo.

I nadalje Svetosavski plato treba sagledavati kao zelenu površinu, oplemenjenu likovnim umetničkim motivima i sadržajima. Jedan od mogućih vidova, oživljavanja i aktiviranjapovršine je organizacija i prostor za izložbe likovnih ostvarenja. čitav prostor treba da odiše duhom stvaranja i prezentacije kulture.

17o.

Današnje stanje zagadjenosti životne sredine u uskom gradskom nivou predstavlja faktor koji podrazumeva bezuslovno zadržavanje svih posto- jećih zelenih površina, njihovo moguće prošire-' nje i unapredjenje. Ovakav stav obavezan je za sve parkovske i zelene površine u gradu što podrazumeva i Svetosavski plato, i park kod Manježa te se isključuje mogućnost gradjevinskog aktivi- ranja datih površina^

Javne gradske površine- parkovi, ulično i blokovsko zelenilo na području Slavije

Park kod Manježa

Analizirajući postojeće stanje parka kod Manježa, vrednujući njegove ekološke, ambijentalne, funkcionalne i kompozicione osobenosti, uoča» vaju se problemi njegove eventualne rekonstrukcije u sklopu buduće pešačke zone na Slaviji.

U periodu nastanka i kasnijeg razvoja park kod Manježa bio je izraziti predstavnik klasičnog stila uredjenja zelenih površina. Ovakav karakter starog i čistog geometrijskog stila rešavanja slobodnog odnosno parkovskog prostora održava duh i manir jednog vremena.

171.

U okviru predložene rekonstrukcije centralnog dela Slavije postavlja se pitanje:

Kako i šta prostorno, funkcionalno i oblikovno učiniti sa parkom da on zadovolji potrebe savremenog društva u kulturno-istorijskom, dekorativno-estetskom, sanitarno-higijenskom i socio- loškom pogledu? Postoji niz alternative:

*

1. Zadržati park u izvornom stanju ne narušavajući prvobitnu koncepciju projektanta, jer stilski park predstavlja likovni izraz3 jednog minulog vremena.

2. Izvršiti potpunu rekonstrukciju parka što doslovno znači stvarati novu fizcnomiju zelene površine (u oblikovnom i kompoziconom smislu) a koju zahteva nova fizionomija budućeg trga Slavija .

3. Delimičnim zadržavanjem postojećeg stanja a delimičnom rekonstrukcijom omogućiti i neminovno povezivanje dva različita ali koherentna prostora i opelemeniti ih unošenjem novih sadrža- ja i na taj način osmišljenim rešenjem izmiriti jedno prohujalo i neko buduće vreme.

Dalje analiziranja "za" i 'protiv'5 u tri pomenuta stava pokušaj je razjašnjenja nekih problema koje treba da pomogne u pronalaženju celishodnog rešenja.

Alternative koja podrazumeva,zadržavanje pos~ tojeceg stanja predstavlja krajnost koja dozvoljava najminimalnije intervencije u pogledu stanja vegetacije a to znači sanitarno-higijenske intervencije i isključuje mogućnost hetero™ genog povezivanja sa površinona trga. Postoji još niz nedostataka koja bi se ovakvim rešenjem zadržala:

%* nedostaci u nivelacionom pogledu,

* primenjen znatan broj brzorastućih vrsta koje su još pre lo godina prekoračile granicu i fizičke i dekorativne zrelosti

* sužen izbor vrsta doveo je danas do potpunog odsustva kolorističkih vrednosti ambijenta.

* strogo linearno zasadjen dvostruki niz jabla- nova nema funkcionalnog opravdanja, a drveće je prešlo granicu dekorativne zrelosti,

* najveći nedostatak danas predstavlja odsustvo atraktivnosti i identiteta ove zelene površine, koja je privlačna uglavnom prolaznicima, jer dijagonalno rešenje pešačkih koridora predstavlja mogućnost skraćenja prostornih distanci kroz zelenu površinu,

* neminovna potreba novih sanitarnih seča odnosno uklanjanja podzemnih i obolelih bilja- ka dovešće do nove disharcoonije i narušavanja osnovne projektovane zamisli tako da se

173.

prvobitna koncepcija može sagledati jedino iz rasporeda pešačkih i zelenih površina.

II Alternativa koja predstavlja statienu rekonstrukciju parka značila bi novi vid prostorne parkovske orijentacije , jedan slobodniji - pejsažni stil uredjenja zeleno<rr prostora. Stil koji bi pratio dopunio i uokvirio savrernene arhitektonske koncepcije planiranop trga. Pro- mena oblikovhog i kompozicionop; rešenja zalv tevala bi uklanjanje izvesnog broja drveća koje je još uvek u relativno dobrom stanju ili se danas ne može za njih naći adekvatna zamena u rasadnicima. S toga u ovom trenutku za takvu intervenciiu nema opravdanja te se ostavlja kao mo?ućnost za naredni period tj. vreme kada drveće dostigne potpunu dekorativnu prezrelost te se iz istih razloq;a mora ukloniti i zameniti nov.im.

III Alternativa se javlja kao jedna od moRUĆnosti izmedju dve pomenute krajnosti.

Jednostavno’ rečeno, ona većim delom zadržava postojeće oblikovno rešenje a samo izmenom rešenna centralnog dela parkovske površine i uvodjenjem novih sadržaja donosi Ijitno kvalitetnije i sadržajnije prop.ene. Planira se otvaranje studentskog kulturnog centra i fakulteta muzičkih umetnosti prema parku, uredjenje platoa za odvijanje dramskih muzickih

17 4 .

i dr.ugih kulturnih roan if estacija studenatai, omladine i neposredno povezivanj e tih povr- šina sa zelenim površinama parka.

Uvodjenjem ovakvog.sadržaja ostvario bi se znatno kulturniji i.atraktivniji nivo a sam park oplemenio i dobio karakterističnu crtu.

Sledeći veoir.a značajan korak predstavlja povezivanje parka sa trgom a ostvarivanje ove veze izvršilo bi se izmenom centralnoj motiva parka ,■ delimičnim uvlačenjem sadržaja sa trga u ambijent parka i reverzibilno uvlačenjem vegetacije na deo trga, odnosno oplemenjavanje trga zelenilom.

Alternativa predložena ovim planom predvidja da se rekonstruiše centralni parter u parku, reprezentativno uredjen, oplemenjen zelenilom najvišeg kvaliteta i cvetnim aplikacijama, te da se u njemu eventualno, na prikladan način obeleži tradicija radničkog pokreta. Preko ovog.partera ostvarila bi se veza sa trgom.Na ovaj način i park i trg dobili bi kulturno-’istorijsko obeležje kome bi. -

175.

specifičan karakter i kolorit, utisnuo pečat radničkog-socijalističkog pokreta.

Osmišljenim povezivanjem motiva izvršio bi se pre- laz od postojećeg klasičnog geometrijskog rešenja parka ka novijem, slobodnijem stilu kojim bi bile rešene i ostale zelene površine na trgu i oko njega.

Ulično i blokovsko zelenilo i rekreativne površine

Značajan elemenat u povezivanju zelenih površina grada sa zelenim kompleksima predstavljaju drvoredi. Na području Slavije đrvoređi poseduju zna- čajan ekološki, sanitarno-higijenski i estetski kvalitet stoga se planira zađržavanje i unapredjenje postojećih, rekonstrukcija preživelih i formiranje novih u zavisnosti od postojećeg stanja (zdravstvenog stanja, starosti kondicije i dekorativne vrednosti).

Stari drvoredi su zasnovani pre Зо-4о godina^ iako su poneki već umanjene fizičke kondicije i dekora- tivnosti, oni predstavljaju nesumnjivu vrednost tim pre što je znatno otežano zasnivanje novih drvoreda u uslovima zagadjene sredine (prekomerno zagadje- nje izduvnim gasovima). Kao bitan neđostatak javlja se i činjenica da nema odgovarajućeg denđro materijala te se drvoredi zasnivaju od sasvim mladih sadnica koje se teško razvijaju i napreduju u nepo- voljnim građskim uslovima. Stoga je potrebno

176.

pre sveta poštovati postojeće drvorede a zamenu vršiti samo tamo gde je neophodna.

Jedan od najkvalitetnijih drvoreda na pomenutom području je drvoređ platana u Bulevaru JNA. U daljem plamranju ovaj drvored treba apsolutno pošto- vati kao značajan stečeni kvalitet. Isti je slučaj sa drvoredom kestenova u Katićevoj ulici.

Lep primer otežanog zasnivanja novih drvoreda u za- gadjenim gradskim uslovima predstavlja drvored u ul. B. Kidriča. U datom slučaju za poboljšanje situ acije potrebno je vršiti intenzivne mere meliora- cije i nege.

Drugi problem koji se javio je drvored kestenova u ul. P. Mateje, Drveće je gustom i velikom krošnjom stvorilo potpunu zasenu. To predstavlja jednu od nepovoljnosti za uslove stanovanja te se planom predvidja delimična rekonstrukcija odnosno proredji vanje drvoreda. Sa jedne i druge strane ulice prin- cipom šahovskih polja uklonilo bi se svako drugo drvo i na ovaj način omogućilo neophodno prodiranje sunčevih zraka. Na mesto uklonjenog drveta zasadila bi se sadnica tako da bi posle odredjenog vremena, kada fizička zrelost postojećeg drveta bude zah- tevala njihovo uklanjanje , imali već formiran drvored. Na drugom delu ul. Prote Mateje od Njegoseve, do P. Brigade planira se potpuna rekonstrukcija. Postojeći bagremi preživele i deplasirane forme zamenili bi se novim sadnicama i na taj način drvored podigao na znatno kvalitetniji nivo.

Podizanje novog drvoreda planira se u Njegoševoj ul. na delu od B. Kidriča sa ul. Aleksa Nenadovića i u ul. A , Nenadovića.

Zelene i rekreativne površine unutar blokova

Problem koji se danas javlja unutar blokova zgrada je nepostojanje ili zapuštenost slobodnih površina Prisustvo pomocnih i objekata veoma lošeg kvaliteta znatno pogoršavaju trenutno stanje. Ovakva situacija ne javlja se u svim slucajevima. Na posmatranoj teritoriji postoje i uredjena dvorišta sa bogatim i kvalitetnim fodnom zelenila čiji potencijal predstavlja ekolosku, ambijentalnu i higijensku vrednost čije očuvanje i unapredjenje predstavlja prvoraz- redni zadatak.

Raščišćavanjem unutrasnjosti blokova i uklanjanjem nekvalitetnih pomocnih objekata stvorile bi se moguć nosti za organizovanje uredjenih zelenih površina za miran odmor i dečija igrališta. Organizacija dečijih igrališta za decu predškolskog i školskog uzrasta veoma je važan momenat jer je kolektivna igra jedan od najvažnijih faktora za normalan i pravilan socijalni i psihološki razvoj dece.

Stvaranje slobodnih ozelenjenih površina za miran odmor i razonodu omladine i odralsih predstavlja još jedan važan krak u socijalizaciji okolnog

178.

stanovništva jer se na manjim intimnijim zelenim prostorima može postići uslov spontane kolektivno- sti. Stoga sve planirane mere imaju za cilj:

- formiranje slobodnih i uredjenih prostora za igru dece, spontanu rekreaciju omladine i odraslih,

- negovanje i ostvarivanje zelenih površina kao jedan od higijenskih faktora u zonama rada i stanovanja,

- stvaranje prijatnih zelenih i ambijenata kao jedan od bitnih momenata prihosocijalne integra™ cije stanovnika.

179 .

Pregled potrebnih površina za miran odmor i dečija igrališta po blokovima

Broj Broj bl. stanov.

Potrebne površine za dečija miran odmor

igrališta -j

m2/st,. ni2/st. m2/st Li. Mq m2/st. Ukupno

1 616 61,6 369,6 924 616 1.97o,72 938 93,8 562,8 1.4o7 938 3.ool,63 1.297 129,7 778,2 1.945,5 1.297 4.15o,445 759 75,9 455 1.138,5 759 2.428,46 695 69,5 417 1.042,5 695 2.224,0789 536 53,6 321,6 8o4 536 1.715,2lo11 646 64,6 387,6 969 646 2.067,212 377 37,7 226 ,2 565,5 377 1.2o6,413 92o 92,0 552 1.38o 92o 2.944,o14 l.o42 v lo4,2 625,2 1.563 l.o42 3.334,4

1. D- = igrališta za decu do 3 god.Г * m /

Л -2. D2 = igralista za decu od 3-7 godine

3. = igralista za decu od 7-14 godina

4. Mq = površine za miran odmor

18o.

9.3. Prostorne karakteristike

Ovim planom obuhvaćeno je 15 blokova zajedno sa saobraćajnom mrežom koja in prožima. Ovi biokovi svojim prostornim karakteristikama održavaju raz- ličite funkcionalne specifičnosti sadržaja koji su u njima smešteni. Istovremeno, sadržaji u pojedinim delovimapodručja doprinose većem ili manjem stepenu integrisanosti prostora. Da bi se u daljem postupku planiranja i sprovodjenja rekonstrukcije ovog pod- ručja postigli odgovarajući rezultati, obuhvaćena teritorija je uslovno podeljena na sledeće osnovne celine :

Celina 1 - prošireni trg Dimitrija Tucovića izmedju ulica Njegoševe, 6. ždanova, Nemanjine, današnjeg trga Do Tucovića i B. Kidrića.

■Celina 2 - stambeno poslovna celina dela V mesne zajednice Zapadni Vračarna opštini Savski Venae izmedju ulice Nemanjine, Sv. Markovića, Tirsove, Katićeve, JNA i D. Tucovića.

Celina 3 - poslovno stambena celina dela VI mesne zajednice opštine Vračarizmedju ulica JNA, I.Miluti- novića, M. Tolbuhina,

Celina 4 ~ stambeno poslovna celina dela II mesne zajednice opštine Vračar izmedju ulica M. Tolbuhina,A. Nenadovića, Proleterskih brigada i B. Kiđrića.

Celina 5 - zona koridora magistralnih saobracajnica i postojećeg trga Đ. Tucovića.

Ove uslovne celine predstavljaju prostore zajed“ nickih karakteristika koje treba da posluže kao osnovaza dalju razradu ovog plana. Celine 2-4 imaju izražene karakteristike lokacije na kojoj se nalaze, dok celine 1 i 5 imaju značajne karakte™ ristike velikih elemenata gradskih podsistema (cen~ tri i saobraćaj), te ih u daljoj razradi i treba rešavati u okviru širih gradskih sistema. Posebno prostorna celina 5 nosi u sebi niz medjuzavisnih veza sa ostalim elementima gradske saobraćajne mreže i njeno rešenje zavisi od rešenja na nekoliko ključnih saobraćajnih punktova u drugim delovima centralne zone Beograda pa i sire.

Prostorne karakteristike ovih celina su tako d.efi- nisane kako bi odrazile principe pažljive rekonstrukcije ovog- dela grada uz maksimalno poštovanje dosadašnjeg duha Slavije uz paralelnu težnju za njegovim daljim unapredjivanjem a u skladu sa današnjim i budućim potrebama i mogućnostima.

Zajedničke prostorne karakteristike ovih celina su:

- Izražen element klasične ulice koja predstavlja iutegracioni element u matrici starog Beograda

- Koordinirana serija atraktivnih punktova koji u ukupnoj koncepciji održavaju i opravdavaju celinu Slavije.

181.

182.

Dinamičnost fizičkih struktura - posebno u delo-- vima od opštegrađskog značaja, uz poštovanje odredjenih prostornih uslovljenosti.

Prostorna organizovanost na principima klasič- nih blokova uz odredjene intervencije koje ovaj sistem dovode na viši ekološki, ekonomski i sociološki nivo.

Organizacija prostora i objekata u njima koji omogućavaju veći stepen kvaliteta životne sredine i elemenata zaštite sa stanovišta opšte- narodne odbrane.

Organizacija prostora koja omogućava fleksibilnost sadržaja i prožimanje objekata za velike i serije malih sadržaja.

Pažljiv odnos prema fizičkoj matrici područja Slavija odnosno intervencije u prostoru koje neće biti u sukobu sa sađržanim postojećim fizičkim objektima i odnosima u prostoru.

Prostorna koherentnost raznorodnih fizičkih struktura pogotovu u okvirima pojedinačnih celinas čime se postiže fizička i funkcionalna celo- vitost različitih sadržaja.

183.

Karakter ove celine je izrazito društveni, odno- f

sno treba da zadovolji potrebe grada za obrazova- njem snažnog centralnog pešačkog punkta sa sadrza- jem koji će privlačiti veliki krug stanovnika Beograda i šire. Ovakav osnovni karakter ove celine, u kojoj se u manjoj meri javlja i prostor za poslovne objekte, uslovljava i njenu osnovnu prostornu koncepciju. Ova koncepcija se zasniva na sledećim principima:

- prostor izmedju ul. Njegoševe, G. Ždanove, Nema- njine, Trga D. Tucovića i B. Kidriea predstavlja jednu funkcionalnu prostornu celinu.

Centralni motiv na području Slavije treba da bude budući TućOvića trg kao mesto kupljanja i aktivnosti Beogradjana kao i šire. Zamišljeno je da ovaj trg svojim karakterom i sadržajima postane zajednička vrednost Beograda i da svojom fizio- nomijom trajno i kvalitetno obeleži mogućnosti da- našnje i budućih generacija. Istovremeno ovaj trg svojim duhom treba da obeleži tradiciju radnickog pokreta na ovom delu grada. Formacija ovog trga i njegovo funkcionalno prostorno oblikovanje treba da se zasnivaju na sledećim osnovnim principima:

1. Da se saobraćajno izdvoji od đanašnjeg trgaD. Tucovića tako što bi današnji trg ostao zna- čajan čvor za motorni saobraćaj i integraciju svih vidova saobraćaja, zadržavajući tradicionalnu kružnu matricu prilagodjenu zahtevima savremenog saobracaja. Novi pešački trg bi se oformio na

Celina 1: I

mestu koje po svojim fizičkim i drugim svojstvima omogućava oblikovanje značajnog, repre™ zentativnog i atraktivnog pešačkog prostora.Ovaj prostor se već nazire u postojećem stanju i izdatim urbanističkim obavezama. Njegovi sadašnji elementi od značaja za formiranje budućeg pešačkog trga su:

•* nova robna kuca na uglu B. Kidriča, ul. definisana ranijim urbanističkim uslovima,

- Cvetni trg kao vezni motiv sa potezom planiranim prema Tašmajdanskom parku,

- Postojeći Kulturni centar na uglu G.Zdanove i M. Tita,

- park Manjež sa svojim tradicionalnim kulturnim i ekološkim vrednostima.

- blokovi u trouglu izmedju ulica M. Tita, Nemanjine, Sv. Markovića, u kojima se već danas odvija živa, uglavnom potrošačka aktivnost i komuniciranje.

Da prostor izmeđju ul. Njegoševe, G.ždanove, Nemanjine, Trga D. Tucovića i B. Kidrića predstavlja jednu funkcionalnu prostornu celinu, te kao takav treba i da je razradjuje i realizuje kao jedna celina.

185 .

- Funkcije u ovoj celini treba da se maksimalno prožimeju u prostoru sa pojedinacnim akcentom u zavisnosti od mikrolokacije pojedinačnih sadržaja.

- Svi objekti u ovoj celini treba da budu u srazmeri sa uobičajenim doživljajem i percepcijom čoveka, odnosno svojom veličinom, oblikom i drugim vizuelnim faktorima treba da čine ugodjaj humanog i kulturnog prostora za obavljanje niza svakodnevnih aktivnosti velikog broja gradjana različite strukture i potreba.

- Osnovni prostorni element ove celine diktiraju pešačke trajektorije koje ishode iz dosadašnjeg sistema ulica u ovom aelu grada. Pošto se radio pešačkoj zoni (sa manjim učešćem motornih vozila) u lancu pešačkih zona od KalemegdanaJo platoa Svetog Save, i pošto se radi o zoni sa bogatim i raznolikim sadržajem, kretanja v tu zonu, iz.nje i kroz nju, odredjuju i njene prostorne karakteristike u horizontalnom i vertikalnom smislu.

3. Га se iskoriste prirodna svojstva terena i da se formira otvoreni trg u denivelaciji ul. M.Tita. Analizom varijantnih mogućnosti utvrdjeno je da denivelisani otvoreni trg ima niz znacajnih prednosti:

186 .

- sa psihološkog stanovništva9 perceptivna visina objekata koji okružavaju pešaka na budućem trgu neće biti veća od jedne etaže (cca Ч m.) što je u srazmeri sa doživljajem čoveka. Na taj način se formira intiman prostor neophodan za stvaranje osećanja privrže- nosti stanovnika i identifikaciju sa ovim prostorom. Svi viši objekti (zgrada robne kuće 3 novi društveno poslovni centar prema Nemanjinoj ulici, su u drugom perspektivnom planu, te kao takvi bitno ne utiču na intimnost prostora.

- Sa ekološkog stanovništva značajno je da, prema današnjim kriterijumima, pešaci na trgu imaju slobođno nebo nad glavom (prirodno svetlo i čist vazđuh) ali da se organizacijom trga istovremeno omogućuje sklanjanje i niz aktivnosti pod pokri- venim objektima. Mogućnost izbora u ovom slučaju predstavlja Značajan faktor.

- Sa ekonomskog stanovništva jeđnostavnije je i racionalnije što manje graditi na ovom prostoru a što više koristiti njegove prirodne pogodnosti. Pokrivanjem trga ova racionalnost bi bila ugrožena.

- Sa stanovišta fleksibilnosti i etapnosti otvoreni trg uvek omogućava više intervencija u prostoru koje će biti odraz i novih potreba u buđućnosti (ako treba i pokrivanje trga), odno^ sno ne prejudicira buduća moguća rešenja na ovom prostoru.

187 .

- Sa funkcionalnog stanovišta omogućavaju se na pogodan način sve funkcionalne veze iz osnovnih pravaca pešačkih kretanja (posebno M. Tolbuhina i M. Tita) odnosno ne zahteva se veće uspi- njanje pešaka na glavnim pravcima.

Bitan element kod čitavog rešenja je ustvari otvoren pešački trg ali okružen u produžetcima većom količinom pokrivenih površina. Ove pokri- vene površine se javljaju u denivelaciji ulice M. Tita, u podzemnom ulazu - pasažu prema robnoj kući, u pešačkom vestibilu na ulazu u metro ispod današnjeg Trga D. Tucovića i u pešačkoj galeriji u prizemlju novoizgradjenog objekta prema ulici Nemanjinoj.

4. Novi objekat prema Nemanjinoj ulici trebada sadrži značajnu kolicinu prostora za trgovinu specifičnog karaktera i kvalitetnu i bogatu po asortimanu, zatim ža kulturu sa objektom un5verzalnog tipa za muzičke i scenske umetnosti kao i manjim galerijama, za ugostiteljstvo sa objektima tipa kafana i restorana, kao i za poslovanje sa nizom manjih i većih prostora.

Značajan motiv u ovom objektu je pokrivena galerija u prizemlju objekta u koje treba da se smeste i na3kvalitetniji sadržaji, i koja na odredjeni način deli društvene sadržaje od čistog poslovanja.

188 .

Denivelisani prostor ispod ulice M. Tita prema Tucovića trgu treba da sadrži manje objekte ~ lokale za ugostiteljstvo (bistroi, poslastičar- nice) za proizvodno i umetničko zanatstvo, za trgovinu (sa posebnim akcenom na prodaji atrak- tivne robe za mlade) i za turizam (putničke agencije, informacioni punktovi i si.).

Program podzemnog vestibila će biti naknadno definisan u skladu sa opštom koncepcijom Slavije i potrebama onog trenutka kada se bude gradio metro sistem.

Središnji deo trga u pravcu saobraćajnog čvora na Slaviji treba da bude bogato oplemenjen zelenilom, pejsažno oblikovanim prođužavajući koncepciju rekonstruisane centralne lamele parka Manjež.

5. Tucovića trg treba da dobije suštinski karakter prostora koji obeležava tradiciju radničkog i socijalističkog pokreta i sledećim svojim osobinama:

- Da svojim karakterom bude prevashodno društveni odnosno da postane vrednost svih gradjana Beograda bez obzira na njihove profesionalne, starosne ili socijalne karakteristike.

- Da namenom prostora omogući ravnotežu izmedju proizvodnje i potrošnje. Drugim rečima da se

189 .

ostavi dovoljno mesta za potrošnju gradjana ali i za proizvodnju različitog karaktera koja se uklapa u ovakav ambijent (proizvodno i umetnicko zanatstvo, stvaranje umetnosti i si. ).

- Da objekti budu takvih rizičkih i objektivnih karakteristika da obezbede fleksibilnost u daljem rešavanju i korišćenju ovog prostora prema potrebama buducih generacija, da omoguće aktivnosti mladih i obezbede takav asortiman u ponudi koji će odgovarati njihovim aspiraci-jcU Iiči *

- Da dostojno obeleži slikom? spomenikom i organizacijom prostora istoriju radnickog pokreta.

6. U tom smislu treba iskoristiti kulturne objekte Pozorišta u ul. M. Tita, Akademije muzičkih umetnostij i Kulturnog centra na uglu G. ždanova. Ovim planom se predvidja povezivanje ovih sadrža- ja u jedinstveni kulturni kompleks. Element njihovog prožimanja treba da bude Slobodan, kvali tetno uredjen prostor prema parku Manjež na kome treba da se organizuje kulturni život u ambijentu parka uz uklanjanje svih nepotrebnih objekata koji ovo onemogućuju (zidovi prema parku, pomoćni objekti itd.) i uvodjenje elemenata koji treba da oplemene prostor i omoguće njegovo bolje funkcionisanje. Ovim planom je predvidjena mogućnost fizičke transformacije

19o.

postojećih objekata pozorista i Akademije.

7. Park Manjež treba iskoristiti kao centralni estetski, ekološki i kulturni motiv u ovoj celini. Da bi dobio značajniju društvenu ulogu od čisto ekološko-dekorativno-komunikacione4 predvidja se delimicna rekonstrukcija centralnog dela parka, paralelno sa izgradnjom trga.Ova rekonstrukcija ima sledeće zadatke:

- da park dobije motiv značajnijeg i aktivnijeg okupljanja gradjana,

- da park postane mesto značajnog obeležavanja radničkog pokreta,

- da park postane koheziona veza izmedju odredjenih sadržaja ovih celina,

- da park postane stecište kulture,

- da se nagovesti buduća postepena rekonstrukcija čitavog parka u skladu sa neophodnošću njegove biološke rekonstrukcije,

- da se izvrši neposredno biološko osveženje delova koji to zahtevaju.

U tom cilju predvidja se da centralna lamela u osovini parka bude rekonstruisana u toliko

191.

što bi se izvršilo neophodno zameniivanje zelenila i istovremeno osvežila njegov'a pejsažna koncepcija.

Centralni motiv u prostoru pešačke zone treba da bude sp'omenik Dimitriju Tucoviću kao jednom od najzhacainijih vodja socijalistickog pokreta kod nas. Položaj i oblikovanje ovog spomenika treba rešiti u okviru adredjenog prostora celine I na konkursu za ovu celinu.

Čitav trc: treba da bude otvoren i slobodno vezan za prostore u pravcu Marsala Tita .i Neman j ine i 'Kidriceve ulice. Veze prema ulici Tolbuhinovoj i Svetoe: Save i JNA bi se ostvarile podzemno (podhodnicima u I fazi a pešačkim vestibilom nakon izpradnje metroa).

192.

Celina 2:

Karakter ove- celine je kombinovano poslovno- stambeni. Odredjen je na osnovu tradicionalno stečenih osobina kao i na osnovu potencijalnih karakteristika za budući razvoj. U osnovi kon~ cepcije ove celine nalazi se težnja za mešanjem namena u odnosu i na na.čin koji nece remetiti funkcionisanje sadržaja na njenom prostoru. Ova celina. je formirana na sledećim principima:

" Kao tradicionalna stambena zona (kombinovana sa poslovnim sadržajima) ona treba da ima obezbe-- djene sve uslove za kvalitetno stanovanje. To znači da sve ostale funkcije treba da omoguće stvaranje popodnih ekoloških, ekonomskih i socioloških funkcija dela ove mesne zajednice.

-- Kao tradicionalno poslovna. zona s druge strane, treba da ima obezbedjene uslove za funkcionisanj e značajno? kontingenta (po kvalitetu i kvantitetu) tercijarnih i kvartarnih delat-- nosti.

•' Prema prostornoj koncepciji ova zona treba da bude smirena u fizičkom smislu i da odgovara dosadašnjim horizontainim i vertikalnim regula-- cijama bez posebnih akcenata koji bi ovo pore- met ilis osim na delovima .qde je to neophodno.

-- Osnova prostorne koncepcije ove celine jezatvoreni blok u matrici dosadašnjeg razvoja sa

193.

odredjenim poboljšanjima u smislu sredji- vanja stanja u unutrašnjosti blokova (sredstvima novih investitora i postojećih korisnika), obezbedjenjem elemenata za optimizaciju strukture blokova (otvaranje prema potrebi, uredjenje, ozelen j avan j e .i sl. ) i obezbedj eniem pratećih objekata koji će omogućiti bolje funkcionisanje blokova (garaže, itd.).

- 'Ambijentalne vrednosti pojedinih poteza Cpo- se;bno: Birčaninove ulice) ne гаото se remetiti vić ih prema mogućnosti treba popravljati. Uvo- djenjem sadržaja kulture (muzički paviljon u Birčaninovoj br. 21, Škarkina kuća u Deligradskoj 13, Rošove kuće u. Katićevoj ) , i is- ključivanjem neadekvatnog sadržaja (posebno stacionarnog saobraćaja), ovo je moguće postići u većoj ili manjoj meri.

Ova celina ima sledeće značajne motive i punk- tcvG u budućem razvoju i rekonstrukciji:

1. Potez Birčaninove ulice (sa okolinom) sa posebnim ambijentalnim i kulturnim svojstvima. Predvidjena adaptacija paviljona u Birčaninovoj ulici 21 i manjeg izložbenog paviljona u unutračnjosti tog bloka, se u

■ svemu uklapa u postojeći fizički i.kulturni milje'ove ulice, kao i uredjenje kulturnog kompleksa na prostoru izmedju Delirrradske 13 (škarkina vila) i Katićeve 8 i 10 (Roševe kuće).

194 .

2. Izpradnja poslovnih objekata na frontu ove celine prema današnjem trgu D.Tucovića, izmedju Pul. JNA, Deligradske i Hajla Sela- sija. Ovi objekti s jedne strane ovu mesnu zajednicu razgraničavaju, a s druge strane je intenrišu sa prostornora i funkcijom budućeg Tucovića trga. Objekti se predvidjaju.do ve~ ličine 25.000 m2, moderne arhitekture sa težnjom da svojim volumenima pokriju sve vidljive nedostatke u svoir zaledju. Ovi objekti treba istovremeno u svom sklopu da rešei sve svoje potrebe ne opterećujući mesnu zajednicu vozilima evojih službenika niti drugim komunalnim opterećenjima. Zbog nasle-- •djene urbane matrice u ovim blokovima ulica Deligradska bi trebalo da ostane naznacena u fizičkom obliku i rasporedu ovih objekata.

3. U bloku je predvidjena .izgradnja nove stambene• zgrade na uglu Birčaninove i Hajla Selasija.Stambena zgrada treba da bude rešena u mirnim potezima, uklapajući se u ambijent i strukturu ove celine i vezujući se za okolne objekte.

4. U bloku br. '14 predvidja se rekonstrukcija i rekonstruisanje bloka čime bi se postiglo razgraničenje namene: poslovanja prema ulici Tiršovoj a ’ stanovanja prema uli’ci Birčaninovoj Karakter novih i postojećih objekata trebada odgovara funkcijama kao i ostalim urbanis- tičkim parametrima ostalih blokova. Ovom rekonstrukcijom treba obezbediti da svi objekt

195 .

u bloku dobiju adekvatne uslove funkcionisanja (obezbedjenje garažnog prostora* povr- šina za igru dece i si.).

5. PredviJjeno je i niz manjih intervencija (do- gradnje, uredjenje i si.) čime se postiže kompletiranje i definitivno uredjenje ove celine za naredni planski period.

Celina 3:

Karakter ove celine je kombinovano poslovno ■ stambeni kao posledica tradicijom stečenih odnosa i potencijala za budući razvoj odredjenih funkcija. Dominirajući sadržaj je poslovanje (ugostiteljstvo, administracija, trgovina, zdrav- stvos specijalne funkcije i dr), ali i stanovanje ima znacajnu ulogu. Karakteristika ove celine je njen položaj izmedju današnjeg Trga Dimitrija Tucovića sa shažnim ugostiteljskim punktom na uliei (hotel Slavija) i platoa SVetog Save kao značajne gradske površine za kulturne akcivnosti. Kičma ove celine je ulica Svetog Save kao kulturno-ambijentalna celina odnosno, u drugom smislu, ulica I .i’lilutinovića kao značaj- nija saobraćajnica poslovno-stambenog karaktera.

Osnovni principi u rekonstrukciji ove celine su;

- obezbedjenje ravnopravnih uslova za razvoj poslovnih i stambenih ufnkcija u meri u kojoj će se omogućiti odvijanje i jedne i druge funkcije j

196 .

- blokovi 5 i 6 sa svojim specifičnim položajem i regulacijom omogućavaju stvaranjezona za odvijanje mešovitog sadržaja bez izrazitih ka~ rakteristika zatvorenih klasičnih blokova. U tom smislu i rekonstrukcija ova dva bloka može slobodnije da se izvrši i u smislu horizon- talne i vertikalne regulacije. Budući da ima malo mogućnosti za novu izgradnju (uglavnom prema ulici M. Tolbuhina i Ivana Milutinovića) osnova rekonstrukcije ovog bloka je u internoj organizaciji i reorganizaciji sadržaja kojiće produžiti u kompletirati sadržaje novog Tucovića trga prema platou Svetog Save.

- U tom pogledu osnovnu ulogu treba da ima predvidjen trgovački pasaž izmedju ulica Svetog Save i Buievara JNA sa bogatim i atraktivnim sadržajima. Ovim se na neki način kompenziraju i ogranicenja koja pruža ulica Svetog Save (posebno gradjevinsko ograničenje).

Ulica Svetog Save i dalje zadržava ambijentalno naglašen karakter koji se poboljšava smanjenjem saobraćajne uloge ul. Svetog Save u gradskoj mreži. Na taj način ova ulica ostaje i dalje diskretna osovinska veza izmedju ulica Marsala Tita i platoa Svetog Save.

- Sadržaji koje ova celina treba da ima prema Bui. JNA nastavljaju njen atraktivan karakter sa nizom manjih objekata trgovine i

197 .

ugostiteljstva. Fizički završetak ovog poteza je u,qao Bui. JNA i novog prodora I.Miluti" novića sa većim. objektom poslovnog ili ugo~ stiteljskog karakteradok je fizički početak na uglu Bui. JNA i Svetog Save gde je predvidjeno da postojeći objekat u Bui. JNA br. 1 bude dogradjen kako bi se završio ugao i kako bi se omogućila transformacija sadržaja u objektima Bui. JNA 1,3,5 iz stambenog u poslovni. ..... ; .

Ova celina ima sledeće.,-značajne celine i pun-- ktove ргетд ovom planu.

1. Potez ulica Sv„ Save kao znača j na.' ambi j entalna i kulturna celina treba da se naglasi zadrža- vanjem i oplemenjivanjem istorijskih objekata (ul. Sv.Save br. 8S 10) i lociranjem eksklu- zivnijih sadržaja uz veću količinu uličnog zelenila.

2. Trgovački pasaž izmedju ul. Svetog Save(sa ulazom u ul. Sv.Save br-. 12) i Bulevara JNA, čime će se povezati i naneki način proširiti karakter trgovackoq i ugostiteljskog sadržaja Bulevara JNA. Pasaž treba da bude uglavnom zatvoren sa manjim atrijumskim potezima. •

3. Rekonstrukcija strane ul. JNA kojom će se obezbediti:- veći prostor za poslovne objekte na qornjim etažama (uz prestruktuirisanje objekata stambenog u poslovne u br.1, 3 , 5),

198.

- izgradnja novog poslovnog ili ugostiteljskog objekta na uglu Bui. JNA i novog dela X.Milu- tinovića, koji treba logično da završi i na- qlasi usao koji se tu formira sa jaeim vertikalnim akcentom,

j

- izgradnja podzemnog garažnog prostora kojim će se obezbediti stacioniranje vozila za potrebe poslovnih objekata.

4. Lokacijska rekonstrukcija strane ul. M.Tolbuhina izgradnjom poslovnog objekta u br. 18'-24 i poslovnog objekta na uglu I. Milutinovića i M.Tolbuhina. U skladu sa tradiconalnim izgle- dom ove ulice u prizemlj ima ovih objekata se predvidja prostor za lokale trgovinskih ili ugostiteljskog sadržaja.

Celina 4:r

Ova celina zahvata deo II mesne zajednice Vračar odnosno deo tradicionalne stambene zone t:EnglezovcaI! Prostor specificne atmosfere stambenog kvarta sa dosta gustom ortogorialnom matricom stambenih blokova i ulica istovremeno ima jos uvek relativno kvalitetan gradjevinski fond objekata. Ovaj fond treba maksimalno iskoristiti boljim održavanjem objekata i celina i u budućnosti treba da zadrži sve osobine stambene zone. •S've intervencije koje se u njoj budu vršile

199

(u saobraćaju, snabdevanju ltd.) Treba da obembeds viši kvalitet stanovanja. Izuzetak u ovoj celini je.pot.cz duž magistraInih saobraćaj- nica u M.Tolbuhina i B.Kidriča koji zbog svojin znacajnih saobraćajnih funkcija treba da doživi pcstepeno funkcionalnu transfcrnaciju (od sta-- novanja ka poslovanju).

Osnovni principi kod planiranja ove celine su:

zadržavanje stambenog karaktera celine uz unapredjenje uslova za njeno funkcionisanje. Nas- ledjena matrica stambenih ulica predstavlja prostornu osnovu za dalji razvoj ovog podrucja,

Zatvoreni stambeni blokovi predstavljaće i dalje organizaciono-prostornu šer.u uz nužne intervencije kojim bi se obezbedili bolji uslovi života i rada u njima.

- Strane blokova .prema jakim magistralnim saobra • ćajnicama B.Kidrica i M.Tolbuhina ce zbog svojih otežanih ekoloških uslova pretrpeti transformaciju od stanovanja ka poslovnim.

Miran ambijent stambenih blokova i ulica treba zadrz.ati i unanrediti potrebnim interven - cijama u oblasti saobracaja i ozelenjavanja ulica. Posebno se u tom pogledu istiee potreba oze lenjavanja ulica P.Mateje u delu izmedju Njegoševe i Proleterskih brigada. Istovremeno

2 00 .

Tjredviđja se i nec-ohodno razrcdjivanjs gusto«? drvoreda u don j err. delu ulica Prote Mateje,

Stacioniranje - vozila ostaje i dalja đelimično otvoren problem zbog fizickih i ekonomskih ne- mogućnosti adekvatnijeg rešenja garažiranja automobila stanarii koji tu žive.

Osnovni motivi i punktovi u ovoj celini su premaovome planu:

1. Rekonstruisana strane. bloka 3 i 4 prema trgu D.Tucovića predvidjena za izgradnju objekataza potrebe poslovania od 25 . 000 m2 i šireg dru-- štvenog sadržaja рг- гла uglu B.Kidrica i M. Tolbuhina. Društveni sadržaj treba svojom fizbnomijom da potencira tradiciju radničkog pokreta na Slaviji asortimanom sa.držaja, rekon- struisanom salom. na ;aestu postcjeće "Sale mira”, spomen obeležjima5 izlo?bama i si. U tu svrhu se predvidja i bogato korišćenje prizemlja objekta sa vezoa prema ulici Prote Mateje.Ovaj objekat treba da ima sve prateće objekte^otreb- ne za svoje funkcionisanje.

2. Rekonstruisani ugao ulice B.Kiđriča i Njegoševe u bloku 2 objektom za pros Irene potrebe mesne zajednice i poslovanja, Ovaj objekat treba svojom nekonvencionalnošću da oboji atmosferu uliceB.Kidriča zajedno sa zelenim punktom ispred sebe.

2ol.

3, Na pogodnim lokacijama u ul, A. Nenadovićo i F. Mateje predvidja se izgradnja stambenih objekatačime bi blokovi I i 2 dobili fizionomiju završenih konsekventnih stambenih celina. Izgradnja ovih objekata će i usloviti odre-" djene intervencije na postojećisn zadržanim objektima i na slobodnim površinama unutar blokova, cime bi se donekle rehabilitovao zate čeni sistem zatvorenih blokova na ovom područ- ju. Stambeni objekat u B. Kidriea br. 38-42 predvidja se kao analogija koncepciji planaI mesne zajednice Vračar koji predvidja izgradnju sličnih objekata na drugoj strani ulice.

4, Značajan zahvat u ovoj celini odnosi se na uredjenje unutrašnjsti blokova. Teži se mak- simalnom korišćenju postojećih vrednosti (Ambijent, zelenilo) i unapredjenju situacije tamo gde je to moguće. Posebno se predvidja uklanjanje objekata koji svojim sadržajemili stanjem ne odgovaraju normalnim uslovima života na ovakvom prostoru (neugledni stambeni objekti, ispravljačke stanice za tramvajski si tern itd.). Materijalni uslovi finansiranja rekonstrukcije kao i funkcionalni uslovi (ukidanje tramvaja u B, Kidriča uliei) su značajni preduslov da se ova rasčišćavanja izvrše.

Celina 5:

Ova celina ima specifičan iskljucivo saobra- ćajni karakter osim u delu ispod današnjeg del

trga D. Tucovića gde je predvidjen podzemni

vestibil kao produžetak pešačkog trga. Obuh-

vata cetiri magistralne saobracajnice (Nema

njina, JNA, Tolbuhina i B. Kidriča) i današnji

trg D. Tucovića kao mesto njihovog ukrštanja

i integracije sa podzemnim sistemom saobraća-

ja (metro). Ova celina razdvaja i istovremeno

spaja ostale cetiri celine dok današnji trg

D. Tucovica predstavlja tačku koju istovremeno

dodiruju sve cetiri celine.

Osnovne karakteristike ove celine s u :

- obezbedjenje uslova za maksimalno konforan

tranzitni tok putničkog i javnog saobraćaja

u pravcima drugih delova grada,

- obezbedjenje koordinacije različitih vidova

saobraćaja i posebno javnog saobracaja* ima-

jući u vidu da se njenim površinama ukrštaju

tramvaj, autobus, metro i putnički saobraćaj,

- obezbedjenje potrebne veze sa sekundarnom

mrežom koja se na nju naslanja i koja joj

pomaže u funkcionisanju,(

- sagledani uslovi funkcionisanja u odnosu na

širu gradsku mrežu e.iji je one integralni i

vitalni deo,

- na postojećem trgu Dimitrija Tucovića omo-

ćavanje kompletne rekonstrukcije u trenutku

izgradnje metro sistema a u okvirima granica

obeleženih u ovom planu.

2o3 ,

Osnovni motivi i punktovi ove celine u ovom

planu su :

1. Saobraćajni čvor (postojeći trg Dimitrija

Tucovića) na kome se zadržava tradicionalna

kružna matrica vodjenja saobraćaja (reguli-

Sana kao proširena četvorokraka raskrsnica)

uz ostavljanje alternativne mogućnosti for-

miranja proste cetvorokrake raskrsnice.

Ova rekonstruisana raskrsnica bi istovremeno

poslužila i kao terminus i stajalište za

linije javnog gradskog prevoza (vis- kota

117^60). Na sledećem nivou ispod ovog čvora

pretpostavlja se formiranje podzemnog vestibila

sa ulazom u metro sistem. Ovaj vestibil ima

prostor za niz objekataiz oblasti trgovine,

ugostiteljstva i proizvodnog zanatstva (kota

1 1 2 ,6 0 ). Ma sleđećem nivou se predvidja obez*-

bedjenje prostora za izgradnju podzemne garaže

za oko 5oo vozila u dva nivoa (kota lo9 <,00

i lo6 ,oo) sa ulazorh iz Neman j ine i B, Kidriča

ulice. Poslednji nivo je nivo metroa sa

peronima (kota lo o ,0 0 )=

2. Ulica Nemanjina koja bi se u gornjem delu rekon-

struisala radi adekvatnijeg vodjenja tramvaja

(u I fazi) i ulaza u podzemnu garažu kao i

uključivanja u saobraćajni čvor. Regulacija bi

se izvršilaprema zahtevima za vodjenje magis

tralnog saobraćaja.

2o4 .

3. Ulica Bulevar JNA bi se rekonstruisala pre-

bacivanjerrt oba tramvaj ska koloseka na jednu

stranu.

4. Ulica Marsala Tolbuhina bi se rekonstruisala

nadovezivanjem na potez Slavija- Crveni Xrst -

Mitrovo Brdo, uskladjujući u tom donjem delu

prilično stihijnu regulaciju i obezbedjenje

većih pešačkih površina (naročito na ulazu

u metro sistem) na samom svorn početku.

5. Ulica B. Kidriea bi se rekonstruisala u

drugoj etapi šireći se prema čvoru isklju-

čivanjem tramvaja nakon izgradnje metroa i

otvaranjem ulaza u pođzemnu garažu robne kuće

i garažu ispod saobracajnog trga.

OPIS MERA ZAŠTITE OD MIRNODOPSKIH

KATASTROFA I RATNIH RAZARANJA

Sa stanovišta potreba zaštite i inteesa NO *

u znatnoj meri pogodije zauzet koncepcijski stav,

po kome su odredjenije definisane planske postavke

za I etapu (1985. god.) a za dugoročni planski pe

riod su ponudjena rešenja sa većim stepenom flek-

sibilnosti. Kako je i materija iz dornena zaštite

podložna evoluiranju i promenama, time se omogućuj

da se praćenjem društveno-ekonomskih kretanja i

nastalih situacija, po potrebi vrši uskladjivanje

sa aktuelnim potrebama. Ujedno se omogućuje, da

su uporedo sa razvojem saznania u doraenu zaštitne

tehnike, u jednom procesu kontinuiranog planira

nja ugradjuju elementi zaštite u skladu sa nivoom

tehnickog razvoja.

Prostorna rešenja za obe planska perioda polaze

od potrebe zadovoljerja istaknutih ciljeva u ovoj

oblasti, uvažavajući pri tome interese subjekata

planiranja, nalaze sprovedenih istraživanja i kri-

terijume proizašle iz zaštitne tehnike.

U tom kontekstu, predložena resenja poseduju sle=

deće bitnije elemente od značaja za zaštitu:

- opredeljenje za drustveno-poslovni karakter ove

zonej sa naglašenom saobraćajnom ulogom čvora Sla

vija 3 koju nameće položaj Slavije u ukupnom grad-

skom tkivu i prodoru metro sistema kroz centralni

deo zone, ne povećava ugrczenost i povredljivost

ove zone i doprinosi stvaranju, bezbednijih us

lova, za rad i život, a naročito za masovniju

zaštitu stanovnistva ove zone,

~ polivalentna funkcija predloženih sadržaja pogo-

duje, jer ravnomernijirn rasporedom na jednom

većem potesu smanjuje rizik opasnosti da se neka

od znaoajnih gradskih funkcija usled razaranja

potpuno eliminise,

" smanjenje stanovanja u korist poslovnog prostora

i sađržaja javnog karaktera, doprinosi rastereće-

nju jedne vrlo ugrožene zone,,

2o6 .

■ znatnijim uvodjenjem javnin sadrža j a , naro--

cito poslovanja obezbeđjuju s e 'realnije eko-

nomske snogućnosti za preduzimanje, većih rekon-

strukcionih i sanacionih zahvota kojiraa bi se

•••itnije poboljsali uslovi na potezu M. Tita i

Nemanjine, Kraija Milutina, Bulevara JNA*

Svetosavsk-з ulice kao i na delu ul. B. Kidriea

•• M. Tolbuhina. Poboljšanja podrazumevaju rašćiš-

ćavanje gradjevinskog fonda, koji ćini pctencf ]

ni izvor opasnosti.

Poboljšanja na ovim potezima (biokovi 7 3 3, 3 3 4,

6) podrazumevaju krupne rekonstrukcione zahvate*

pri koj ima se vodilo rafiuna da zakonitosti tržišta

u pogledu korišćenja zemljišta no potisnu u

drugi plan potrebe i interese zastite. Izuzetnost

poloSaja ovih blokova je onemogućila zadovoljenje

ovih urbanih parametara u pot^-unosti.

Medjutim pređloženi koncept formiranja blokova, sa

znatnim stepenom. komunikativnosti u povrsinskim

i podzemnini zonama, unošenje većih zelenih i

slobodnih površina, svodjenje otvcrenih parking

prostora na najroanju meru.. uz obavezne gradje-

vinsko-tehničke preventivne zaštitne mere pred-

stavljaju znacajne pozitivne karakteristike plana«

Imajući u vidu negativnosti nasledjenog stanja,

u ostalim blokovima predloženi su rekonstrukcioni

zahvati razlicitog obiraa i karakter a > koji se

odnose na postepeno raščišćavanje gradjevinskog

fonda, podložnog usled lošijag boniteta uticajima

razaranja i požara. Otvaranje blokova, postizanj^

većeg standards zelenila, komunikativnosti 4 se

u celini ođržava na smanjenje ukupne povredlji-

vosti prostora.

Medjutim, treba imati u vidu3 da u odnosa na oce--

kivanu ekoncmsku razvijenost drustva, u planskom

priodu , a narocito do 1985 . god. nije realno

očekivati na ukupnom prostoru apsolutna poboljša-

nja usled evrsto zasnovanog fonda supra i infra-

strukture.

Najbitnija poboljšanja, koja prelaze okvire zone

Slavije, sa aspekta zaštite treba očekivati

predlozenim saobraćajnim resenjem, a takodje i

rešenjima komunalne infrastrukture koje su uslov ■

ljene prethodnim, Prodor metro sistema kroz

središte ove zone, što je zapravo iniciralo izradu

plana i vezuje ceo koncept za 2ooo~tu godinu za

realizaciju metroa, predstavlja izuzetnu pogodnost,

pa je na njemu građjen i dugoročni koncept zastite.

Saobraćajni značaj Slavije kao c-vora, u sprezi sa

prirodnim pogodnost ima tla omo;zućili su razvijanje

medjusobno uskladjenog pcvrsinskog i podzeinnog

sistema raznih vidova komunikacija u vise visinskih

nivoas koji bi u posebnim uslovima:

- susticanjem linije gradskog i regionalnog metroa

omogućili neposredno povezivanje zone Slavije5

kao i znatnog dele užeg gradskog tkiva sa uda-

Ijenijim delovima grada i dubinom regiona,

2o8 .

preko saobraćajne veze koja je zanemarljivo male

povredlj iv a .

- prisustvom ovih metro linija omogućili vrlo

razvijene mogućnosti komunikacija, koraplemen-

t a m e veze i kombinovanje podzemnog i površin-

skog saobraćaja, istovremeno obezbedjujući ve-

liku protočnu m o c , brzu i bezbednu vožnju, za

prevoženje ljudi3 materijala, i dr.

- rastsrecenjem površinskog JGS kroz metro sistem,

otvorene su mogućnosti za iznalaženje saobraćajnog

rešenja za površinski deo čvora pre svega u nivou,

sto je manje osetljivo na razaranja. Ujedno jasna

i manje komplikovana rešenja cvora, koja u uslo-

vima katastrofa i panike3 omogućuje regulisanje

kretanja i ne dovode do paralisanja saobraćaja.

Rekonstrukcijom saobraćaja u površinskoj zoni»

u etapi do 1985 . :

- predloženim izmeštanjern trase tramvaja u Bulevaru

JNA i formiranjem šinskog trijangla na potezu

Deligradska i Kralja Milutina obezbediće se bolji

komfor.saobraćaja.

Medjutim, poboljsanja u smislu rasterećenja ćvora

Slavija treba očekivati predloženim intervencijama

obodno u široj zoni, otvaranjem produžetka Birča

ninove ulice i usmaravanjem kretanja ka Ivana

Milutinovića.

{

2o9 .

Preduslov za poboljšanja u ovoj utapi je plani

rano otvaranje transverzalnog pravca, koji bi

prihvatio sabraćaj pre Slavije, kao i realiza™

cija novog mosta za individualni saobraćaj preko

Save u drugoj etapi^ čime bi se znatno rastere-"

tie pravac Marsala Tita i eliminisao tranzit preko

Nemanjine, ka Voždovcu i Vračaru, Planirane inter

vencije bi se u posebnim uslovimapozitivno odrazile,

doprinoseći efikasnijem i neometanom odvijanju

saobracaja.

Koncepcija saobraćajnog rešenja u površinskoj zoni

za dugoročnu etapu (2ooo. god.) predlaže reduciranje

pravca M. Tita i pojacanje pravaca Njegoševa,

G. ždanova, M. Tolbuhina i Bulevara JNA, min. 2a

jednu traku. Time ovi magistralni pravci dobijaju

solidne elemente i omogućuju brze veze ka Crvenom

krstu - Zvezdari, Dulevaru JNA 'Topčideru ••

KoKutnjaku, Tašmajdanskom parku, kao i sires,

zaledju grada.

Sa stanovišta zastite stanovništva i materijalnih

debars, podzenno vodjen metro sistem pređloženim

re Sen јегл nudi široke mogućnosti za sklanjanje i

pre*ivljavanje.

- Prvi podzemni nivo (kota 1 1 2 ,5o) namenjen isklju-

čivo za pešačko komuniciranje obezbedjuje pristup

u metro stanicu i razvijenu mrežu podzemnih

sadržaja, smeštaja u 5 visinskih etaža.

21o.

- Drug! nivo (kota lo9,3o) i treći nivo lo6vlo)

namenjeni su garažiranju oko 4oo vozila. Ove eta?

mogu takodje da poseduju dvonamenske funkcije.

- Četvrti visinski nivo (loo,0 0 ) predvidjen je za

smeštaj gradskog metro sistema distributivnog

tipa5 sa pratecim prostorijama.

- Peti visinski nivo predvidjen je za smeštaj

metro sistema regionalnog tipa,

l2nalaženjem fleksibilnih rešenj a pri projektovanju

i adekvatnim prilagodjavanjem izgradnje u skladu sa

propisima, pomenute prostorije mogu da pruže masovnu

zaštitu za veliki broj ljudis materijalnih i kultur-

nih dobara. Mogu da obezbede zaštitu putem sklanjanja,

zbrinjavanje, pružanje medicinske pomoci, nastavak

radai dr.

Podzemni pešački tokovi vodjeni u prvoj visinskoj

zoni., pored pristupa podzemnim etažama i metro

sistemu, treba da omoguće podzemne veze objekata

u blokovimaprema trgu. Ujedno > u slučaju potreba

obezbedjuju brzo napuštanje ove zone, ne dovodeći

do ukrstanja kolskih i pešackih kretanja.

(Ulazi u metro stanice (B. Kidrica, Bulevara JNA i

Nemanjina u l .) planirani su van zona zarusavanja, a

rezervni izlazi u vidu pešačkih komunikacija vode

u park Manjež.

211.

rešenje i poseduje sledeće elemente zaštite:

- topografija terena omogućila je rešenje vodosnab-

devanja i kanalizacije puteo gravitacijes što sma-

njuje osetljivost ovih sistema .

" dovod vode je prstenast sa napajanjem iz dva ođvo-

jena izvora, što omogućuje isključenje u slučaju

oštećenja,

- predvidjeno je polaganje svih vidova komunalnih

instalacija u galeriji (kota 11о,оо do 1о9,оо),

koja obodno tangira metro stanicu i vodjena je

na dubini koja obezbedjuje visok stepen zaštite .

Galerija na relaciji K. Tolbuhina - ul. 3, Save ~

JNA Deligradska - Nemanjina je velikog profila,

čiji element! se mogu prilagodjavati po potrebi♦

Drug a galerija B . Kidrica - M. Tita -- Nemanjina

je manjih dimenzija, medjutim takodje je predvi*-

djena za prihvatanie svih instalacija, što omogu-

cuja i efikasnije otklanjanje kvarova.

Elektro--energetska mreža se napaja takodje iz , dva

nezavisna izvora, i rešena je tako da u slučaju

oštećenja jednog izvora, drugi izvor poseduje dovolj-

ne kapacitete za pokrivanje potreba.

Za metro sistem predvidjeri su vcoma jaki agregčti

kao pogonska energija<tzv. topla rezerva) za nape-

janje ventilacionog sistema i ostalih potreba, sa

automatskim ukljucivanjem.

BEOGRAD, r'Vrf-fflfrrt«* 19$? .

ZAVCO : л

KA?,70 ЈЛ G-:ЛЈ)Л ?,' X)G': U M

DIJP РО.ШиСЈА GLAYTJ.,;

В.с(ЖАИ А-ШЈА I Ж А U ЗАО^гЛОАЈШ’ SISТЗШ

(t

ЂЖХШЂ, tnarta I°0 o »god:, ne

/

РШС-ММ pniF'

7ЛVOP ■ 'Л PTjAV: ]? !А’ 'Jg :■'1Г?/СJA GPAPi H OOPABA:

Direlrtor: Mr Sts van Jovanovin, d ip l.sec

Mr Porio lav Sto.isov, d ip l • in g .

Eulrovod.tir-ia za izradu .OTCP-a / /

ИirP.o adovanac, dipl.ing,saobr.

:Ii odrag Kod,i а v , dipl. ine. gradj .

0?at j ana J akšio , dipl. ing * arh.

!•••'.ivan P.ado p , dipl. ing, saobr-,

Zoran Sotović, dipl. in' , gradj *

"orica Marianović, dipl.grad3 .tehn.

-Consult acij e : Pet nr Lu’d.6 , c’ ipl. ing;. saobrac.

H TV ’ Л Л Т > л -I -QTTГ1; f ..'./jJlJLiLAl JL «

Director: ) lilenMo Gvosdenčević ,dipl.ing.grad;j.

gihoair Piordjević,dipl.ing.saobr,

Monsultacije: Uarko Laaic, dipl • ing. grad j ,

"GRADSIJD SAOBPACAJPO B M - P A B” :

P ireV to r: Milo š M ilo van ov ić , d ip l .pravnik

0?radir 1 ir Stofanovi6 , dipl.ing.saobr.

Konsultacij e : Laza La-:i ć , dipl. ing, saobr.

Oilj svr’ia pro';::-aaa

Г.Уа osnovu aropor^’-fe VII sednico Eouiteta '/.a saobraća'-;

odr^aas ’!J>.ll.lf'?V .aodine, i zavljuo'a ISSGB ocl lo«l?.

X ’ ’.aodine p:-.dstu-v.lc se irsradi ovop;a v-iateri;iala,

П obfP.ro л na bo pleksnost .‘DU?-a Slavi.io i to narocito

r. pogledu saobracaja, potrebno .io ispitati uticaje

, tao.je proveno na oxavxja lzacivaiu na ?.ге"л sisaeau

kao i obrnuto. I&itovrerieno ova;] pro^ran treba da ispi-

ta x uka^o г.а -iers u saobracainov* sisteau na područ ju

Slavije koje treba preduzeti prilikor..i realizacije većih

objekita i sadr-''-a j a. Sve predictone чзге idu u pravcu

korokcije sisterna na Slavi ji do isaradnje metroa.

Svrb.a ovo*- pro&rana je da predloži nxri akci.ja, aera i

interveneija Vole treba da prate dinarai’.-x1. izgradnje na

Slavi ji, kao i dinaailn.1. iscgradnje kapitalnih saobraca j~

nia objo kata u r<radu.

Program no sasto ii ix dva dela

.. kvidoncija proo3.o\ja postojecer, stanja i afccije za

a je';ovo eaniranje do pocotlta bilo kalcve is.^radnje i

to po svic- vi do vim a saobracaja, a u skladu sa kona-

oni;: roseajea koje se predvidja,

j. 'vidoncij.a svib pro-eaa na podruoju Slavije (isgra-

dnja kao i proaene u širea saobracajnoa sistemu) i

'orodlor neophod.nih mera na Slavi ji i sire.

■{)5.reicfcor: Drarp.ča jXjnrid

Bran'iio ?-ladenović, dipl. i::;;r:. arh.

Sonsi.iltacr.;;e : IIcncilo j:odoyi6, dipl.

C 'LACSXI БШ1 .7Ж1.ТЛ::.’ /'A SAOK-AĆAJ:•» •

k 9 ' ^.- .. * -., Gor jaca Vlai ;;:ovio, dipl. r.?/-;#saoora6.

(

aaîah'alrđ. arsjon oko Centralni zone i dmp.i (sacbra-

earnica ;гл5гокор;: - Maršala Tolbubins, aost a Peaanjinoj)

:; a ';:о 18 ,j e a t vrđ j ono da • on j a:j u s aobr ac a j nu sli?ai aa

fjla v i j i , -;on v.vek su. neizvesni u pogledu dataaa re a l i -

ac i 1 e , t j . a ■547: '.n .1 a u ra d, a a\o r.: ■ s , Џi n .1 i h o v r e d o s 1 e d

n ije izvenaa, TJz iavesnB predpostavke, predlagaci su se

t e " d i l i da arovore wedjusobne aaicaj e ovih objekata i

da i?.nc.divi n a jbo lje resenje г-а ulčLjučenje S la v ije u bu~

duel saobraćajni s is tea , zacrtan ranine, GUP-os i EP-ora*

j?r edpost av1 re o dinamici i redcsledu iz?,radnje na S la v i j i

basirane su na podaciaa dobijeniw od Zavoda za izgradnju

ar ada Be o grada.

T.7 rooavaiiju ovo?; probleâ, naislo se na veći broj r©~

lovantnia faktora nadefina sani’a v. vrevaenu, tako da je

bilo tenko âuêti cv.rste stavove u pogledu vremena re

al i'/,aci,ie po jedinib. elene:aa.ta koji at ion na Slaviju*

Hetodolooki pristup bio je takav da ;jo predbodno defi-

nisana etapnost izaradnje na Slavi--i, tj, etapnost rs-

alir.aoi je plana, TJ skladu sa din an i kora i z grada je koja

je sugerisana od Zavoda sa isj$radnju, filcsirana su 3

preseka koji definišu pojedine faae realizacije.

S dru;\e strane, aosnatran je uticaj kapitalnih saobra

ca jnih objekata cija realizacija predstoji u gradu i

?,a koje je utvrdjeno da iaaja uticaja na saobraca j na

Slaviji (kao i obrnato),

P a 1 cot '-.era ^r-^-ira ova dva '’.roada razvoja (Slavije i

oaobržtćajnoc; sis'bei-.a) i da--o Lcovi;:rotno a’ccije v:o;;e so

u odredienia v.clovi; .a fcrent'tci.-"-a '• :oraj” ;orove11,’r.?.' :o

bi Slaviia aorala oa se realir.u^n b'v- snctnji na oita*/

sinto': ( i obrnato) .

I’ooabna ’oas;n:;a ‘oosveoena je a'^oijana ko.ie se pr-edla^u

a cilju poboljšaaja postojeoe; stan.ja na Slaviji be«

i ka ■ cv e i и; • r adn j o na n j o j .

(.

•' c i l jn celishod"o.ne:-; sp.ro vodjen j t\ i reali?,..aci je po-

stav'':i .‘-io'-aljô^f urbanI s t i čh op ian o , oodručja S lav i:;o,

colo'aipno plansko pođruč.je oof.ol.jeno je u pet ce lina ,

C etix j co lin e cine predaetni blokovi sa svojiva, u r-a-

s l i o i t i ' i o-biosi-.K?. zas-fciinl jen:b:, stambeno-poslovniv’ sadro-

':;;а1:т-.л~ Peta ce lina obuhvata sa-r saobracajni cvor

(danasnji D im itrija ’ilucovića) i aagistralne s no-

bra« a jn ico koje se u n.jeâ u liva ju .

Osnovni problep koji utiče na obin i diraraiku pla-

niranib radova u realizaciji postavki planslcog dokiv-

"'enta i rekonstrakeiji v.opšte vesan je zn. isnala.žen je

potrebnib ;C inansi ,j slcib sredstava, sto sa sob on na drugs

strana f>ovlac;i obimno analiê i istražne radove, a sve

ovo oteJ'ava tačno definisanjo etapa još u fazi detalj—

no rr; p ]. an a . T7 a o s no vu nan r e đ i - n e t o g , do k s e n e u svoj i

Pu?, a sanin tim i ne stvore uslovi f.;a ol.aipljan.je :~a-

intrresovanib kcrisnilca i investitora, ne morp.j se decidno

i konkretno definisati rokovi i faze realizacije pla-

niranib celina, vac so o b i m o oez vrenenskog preseka

daju predposbwl jene etape ro a lis a c ije strv.ktura i sa-

drnaja no?, pocručja S la v ije .

Ha osnovu dorjadačnjes; planeravo;_r rada na ovo-1 plana

i saracbije na Zavodom ya J.7-r-;r ,;r:.iu, -zož-e so predpoata-

viti da bi do rekonatrukcionib yahteva prvo došlo na

nodruoju defini.'за.пe celine J i delu celine IT,odnosno

u dva bio1 "a koja. su direct no oclonjena na tr,a Jpimi tri-

pa Tucovica, .a ealiâcija celine j podraûaeva iâracV-

n;ju i realiaaciju bio Vova u. o'viru kojili se nalasi ro-

bna :a:.6a i '.GIT; "Dunav" (Slavija I), nada su oni van rrran:

ca iOVTp-a, Qva,j lokalitet (Blavija I ) nala?:i se u fazi

re Savanna iaovinsko-prav::r b. obaveza. sa jedne str-ano i

anâžovanja invostitora na i^radi projektne dolraoienta—

cile na dr-.mpjo j strani. Ргегаа ::vaničnim tumacenj i?n.a

Zavoda y,a irapradnju sioKe se oêkivati da laraiem 1081»

godine, F’apocne raac i šćavailf,e terena i prvi radovi ,

dok će rokovi y.avrsetka biti utvrdjeni tek Itada so pri-

atupi i:-radi glavnog pro je "id; a.

brusî deo ce line I (sen par1:;'.) k o ji jc obubvaoen to ta l-

nor-! relconstrukci по u k l^š ii;^ u sobi najkoupleksniio reše?

poclnicja jjiJl’-a , s obzd.ro'n da ~n ta. t e r i t o r i ja namen/l;>-

na za organi :<■ ov an je virie grads bib funkcija kao i reše-

nje pesa^Voj;, trga \\ aklopu ovib biobova i sanog par'oa

,J i ian j c v.i:, 7sborr karakt era i znaoa■■■ a područ j a Irao i sto

ga što jo y.a. reali^-aci.iu ovog podrucja potrebno is to-

vreneno a1 -tiv iran je svib korisnika, ob jedin javanje

interesa v ra i *e preko Privredne коиоге, što :]e vee i

aapoeeto a f aai. izrad.e plana, Od strane PrivTed.no ko™

•ao'.cći p oka: .an a in puna spronao;.‘i da act celokupan posao

:ia;vrš:‘. što ool.'ii i stručnid}, kako bi so oao,aućila

roalizaci§Sa ovore dola još u I f%-i rokonstrukcije po-

dručsfa .olaviie, ,

бе?.2еглл'Ј.о oe ' н;>>.е :<akl ju č i t i da tokora 193o.i l fB l ,

ôdine treba ooek ivati da so м o;,:viru. ce line I obe?a>e~

di orâninovan p rv i korak, огзап!звди priprevmi radovi

i čora ird prcijektna dokuvientaciia koja treba đa priu'ii

d e ta il an i c e lo v it predlog urodjerc-a i rekonstrukcije

podrnckia, a na osnovu, po~nate structure i tehnolo.ških

tus1o v i3eno at i bydueiћ kori&nika prostora,

:?al;:od:ie so ;.;ozo ooekivati da u ovoa 'oeriodu dodje d.o

roali*oici‘io i del a celine II,

Po^to jo pov-toguco i.i ovor. trenutaa vremerski prodpo-

staviti kao an i preciv-an tok real:ia;s.ci jc plana, na

osnovu okvirno planirane dina,iike razrade, defininano

stanje objedinjuje u sobi p r o d t o m u i sađrža/^na

realir.;xci:iu ле:'- koaponento vreaona, već saao sa levanti-

fic.irar.iu eleaenb:i aa , ' kako b i so na ba:d tih po data lan

■aof;li so/aledati aedjnuticaj;; i sukobi k o ii so âvlja;ju

tan 1 u :-5, n re d:o o at sv 1 ,i a

co d.oei do intervene:5, ja a ce l in i IV, odnosno

bloka v sa drual.'veni'i i poslovni::’ sadrâ jirria i

diijo rA z* (podecline) u. bloku P.t u u l ic i Borisa k i-

driok.

31 o dec a хаиа koja je ujedno i predlog plana i l i stanja

y , ulćL ,iaou :j e clef in i t ivnu i’ealil-Џaci ju c elokupnog pr ed~

Meinop; ’oodcuoja u olcvj.ru e v i l ce lin a , a na osnovu t>o~

stavki planskog dolmnenta, odnosno uključuje potpuno

гаес i з ezvc.$f*) unutrašnjosti blokova i njihovo d e fin i-

■tivno uredjenje na bazi predoostavljenoa koncepta. IT

ovoj fav.i od zanasnijih poduhva-ka je rekonstrukcija

okjekaka.du% poteza na desnoj skrani Bulevara. JNA 1.

izgradnja na a pin Bulevara -X'Td i Ivana n iln tin ov ica .

kavedene in terven e !je podra:■■v.-.jtevaju i-žr.radnju ofcje~

bate, pr3vashod.no poslovnop karaktera sa sadrSajiaa

trôvine, u f.o s tite ljs tva i nanatstva u prizeraljn.

kea liH acija celine V koja ina oesto saobraćajni ka-

rak!;or svoja de iin itivn u rea lin ac iju vepuje га âvrsnu

f.&y-w ispradnje aetro s is teaa , U ovoj fa a i treba da se

i ’-.vrši i e e fin it ivn o poversivanje podseanop, pesackor;

v e s t ib ila i pesackoR, trr.a e i ja je r e a lis a c ija s-apoo-ola

.30 š a pavol xani (s tan je 2 ) ,

Opati ;-:acl. jučak je da še u koku lk°-o,i del on 19B1 •

no 407,0 ooek ivati nikakvo vnaoaniije sapocinrianjo

iz-;°;r?.dj.'.'*e no. S la v i j i , već sano pro■êktovanje i prip:

projoktne dokunentacije«

• (>.. 1 ■:

X '

St a nov an o c e ]. ;v. r i j s1 :o ?:: ;_;.o v i n a ip o si o van j e cjh at s tvo

Celinai i . ia > - . 1 % ^зц- 5 .б :л 571

CelinaIT 11 o.o51 j . : ' 7 r;o.c7'!-D.l/i^ l.-'ov5 99 CelinaI I I !'S . r;or: 1, ‘!-Зо Ј.ЗоЗ ?. W 1?BColinaiv 9 3 .ГЛ0 m s ? 5.i'vo 3 0 i?2

ижпРШ ;-9>.':-77 ?oJ i.^.557 800

5-: u ostalo V.::1."'ч.сло:zoviunalni o b j e i i l , lalcavstvcaa stan ica, teleioivaaii-r.acion:. c er.t

t a b e l a 1.

aL'Arj;: 2 .... '* ’ ifcrfceleri.jsho "i

Stc.ngv a ^’c т о&1сугл;):ч "jziays'tyoО Ј л4-

јл2 novnic:.. •••< 2:' л'

Col inc.*I I I /2'о 'Mn' 8 3 . 1 . 47Z

OslinaI I 1 o 6.' 2 o':; p .; '■ ? 7 * o; ; i- - : v- 5 > - o; i ■ 3 . 1 b

C г-1' "VI I I vo? 1 . ':-бо 2.2oC 5C7:- " . У'Л 1?=3

*"j r- y-t

г Г ..... 9rV23o З Л ^ г .?Ло -So 2.':-!?2 15?

UKUP20 22‘3. r2 ?- 8 .V 2 13Г*2::2 r.-W 7 :'2-H'i;? ~.ol<

« U 'огогас;:л u21.1\.c :j:.i2 2.ol'?:.a 2о.сг. 2 130J.L "junav1

labels

-00 1-51 15o 11.0-3

>00 lo 'J..0 •

£oi 7-ivIT" !Q

'I? Li/ 01b • I CJ I/ l/n I/ >..> 0' ' g - r . xil T3 oL

;°s Ob':'-. ’ I/ O T ООС' SIT i/0^ ^0o*90- IIe-V'L30

0 $ X l £ T OOX 0 1 9 * X C ^ - I r_, 4 -I IJ .. - • J.y 2 . I T

T3U.-CX9 0

rsq-e.j;

v)aosla

.•лгл-'-; ,.л ,.-о S "ОС!.

Btanovanie 1_..лпо jlaiv* .'vr^ovina i ~, ... . . . T-ji ч-';*«?’''•-■>^ o s l o v ^ j s Kn=i 3 t y o -Sos-i^ei is-cvo ., СбЈ-Ло

ota;:J0--v.'. ;л2 г.:-; >r. :■*• b-L? ’sooa

CelinaI И.ГОо

Cel in a1:1 1о;:>.1 ?o

;ч;::г и.-ччг т± .w 1 . 5 7 3 i . e io 100

.0'; . .. ~;Г“С■ • • 2 1 6 5o o

IJo 11. o'Z ■ V/

2 7 . ?1 >

CelinaIII Н;5 .6 1. 7;J 1,377 18'!- l . lo c 4-14 1.;;бс Ipo

Colina

IV ■ЛГ: c.'V;s 210

1 71 'Ж ТС : 7 3 7 . -Г '!- С . / - .г 7 1 1 Д € 7 l c . 5 5 ? 'S -V - 'S o 2 . 1 9 1 '•!••. Г?о 2 So 6 4 1 5 6 4 V 7 . T ;o 379 i 4 . 4 7)4

.'.:тлЈ:л/=А р о јж ; т . . т / ^ к А Сш г ј а ) u : ■c.a-ja'.;лс"с"г ж :/orm:jo s lay ijv :

C il;j а-^11ге stan.;ia ;је ytvrdjivan;;© nerođavnih para-

•••:otara >oj:L dcfinišu. potrebe ?,c. V.-etssijen u posto.iećem

ston;'u,bao i u budućrosti. Fa osnovu aakljncaba analiss

b ice predlOL.O‘ 1 redosled oprovod;jen:ja nojedinih akci^a

].iojo su neophodno :'a:

- saniran.ie postojećeg stanja

- ultlap;\nje G lav ije u š i r i sistem (po G-TJP-u i јЗР-и)

- i^;>radn:]a na S la v i j i

•’ .1. ± prodi^kcija putovanjan -'pnu Dl-c.vi.je

Uporedo sa i^^radvijou na S la v i i i neophodno ;ie obezbedi

t i optr-.o.alne saobraćajne bapaoitete leo.ii 6e oraogućiti

preavilno funVcionisanrje t.1. "парлрап.је" novili sadrčaja.

ЗСч top; razlor; a ip-vršena ,ie pi:oano?:a bn due in putovanja u

:-onn 31avi';e ( i i?:- p ->e) babo b i :je u tv rd il i potrebni

bapacitoti sisteraa, bao i provera predloženog r e šenna.

IT sbladr sa predion enon; dina;d'~o ; i^qradnje na 01a-

v i j i fom irane su tabale od or. I--'!-, bo;ie priba:su;iu

b ilc jice površina, broja stanovniba i bro.la radnxh unosta

1'!- -

'~|00. .■.va os jovi

"01 iQv: о г о ■

c.;.o ■

:’го 1 ВГО,1

:osto.;jcće fiiranjfc (1 ) 1Л-5?

s j o w s (■') 3/1-93 13.656

а!аа®е (?) ЗЛ.оГ-:?

>000 :-’.od, 0.?;:^ 14.GIG

:ov< no vi a :ilavi

xobrcaca-iii i provere P:cedl o^en:i a hapacitel

prose a a. tj&'i nacxn ;v

10 0 ovo. .ca

i 011. ,'IU V.

iO: i pres; П0’

Bledeći rar,lo:.-;i b i l l si?, prosadroi '~od opredel.jen^i?

ovr icec;

ji'cen; !.vax )ILTJ __л - ,^ - 1 1i-'UiidV

"venc poslov- O ОГЈ i celana

- naglo povoćanje at'cakti vnofttj. prostora S la v ije

kole no prate 0.6ekvatr-.e pro?!©tie a sisteuu.

- ro la tivn o blizaV. p e riod ' do геаИг.ас! je (3-4- c;od,)

tako da se рг-м veooa pou^danošća mor$u preneti u

РГ0Г';ГЈ.0 :'1' dosadaSnji rooeni trendovi porasta eao-

braćaia,

~ i:>v'p:-adn.;ja delova Sire saobracajne nreae koja ra~

stsroeuje Slavi,iv. kasni na i;^p?adr josvi na S lavi-ji

tako da je S la v ija u narodnik preseeima p ovo ljn ije

poveyana sa Ristomov<i,

- pojava s-.etroa a. k-asm. j i --; Гаа^лс ' izgradnje kao jedno

od reSenja saobraoaja na S la v i j i (a i u centra

a rada u.opSte) *

lua ju ei a vida ove ra^loge ir.vršena je provera sao-

bra6a;kiof. optereeonj..-. S la v ije r.-;a ovaj prosok. Anali-

?irana su kretanja na posao n lu tarajea vrsnoa easu

i aporedriona ft a r;a podacivia i~ posto jeeof-; stanja. Kao

oftnova pon luS ili sa odredjeni para-letri d ob ije r i

anketon doaacin;:;tv.\ is 1S76, godine i bro jan jiaa i

an^etaria a toku l r7S* i 1°79. i'Odine.

P r ilik o a 3i">alacije badueih kretanja postavl jene su

sledeće predpostavke r

- ч d i u e v.: • x o n::. зan ;ј з s x s t c ?i. a a e ro davn •. - s n !a? e c an:; a

na poriao '"O ja s??5 obavo n jutarn-’ ea vronoca času

od 6 ,0 0 - ” ,oo ( ona predstavlja ju c)a?j svi-i Va?©~

tanja IT tow ?•£'.&u) ;

- ova Ixotan.ja ou ?;adrâna Icao nerodavna i u

budronostx,

- pro dp o at j e:c. o je da so fcr'S od rsvih are t an i a na

posao a tob.?. o.ana obavi u jutarnjem vršnoo casu

(paramotar prour.et xz postojeoop, stanja,

- predpostavl jona ;|e xsta ranpodola ur.-u.tar rnehsni-

ôvania Mredstav-.' prevoza hao 1 u postojećeu

?;:tan-'r t,r7-- p. a;-.t0r'0b i l i " 37' J ^ O ,

- analizo з” if j ’JLjučsna Icretanja po.?xcc ja r se

ooeba.je da oe novoâpoaleai. na »«lav i;ji d o la s it i

1д ah o'. • a z a dal 1 o a i j i ћ r. o aa gra a;:.,

- ; ,lavaa nosioci <j'G3-a su autobus i trau va j,

- procantvaina dintrxbucija dolaâaa i.s pojedxrib

L'Orj..-. "rada x;;ta ’lo aao i u 'oor.toioooa stan,1a.

a « ao:зraca;:' i xc a х;з\;а jo 'aao x danas,

i.I

- posâ-;ran je oo.noи aavrsnop: x aran^xvnog

8aobra6a;ia,

- ]> or an 'j brar- f. t n o 8 ao brae a :j a nal §k >. n e a frranrl—

C4ra opaaao;:; trend® zb. pooladn'p b 5-8 go din a (po-

v e 6 an :j e o d f! a ; ; a posd at ran :i. p e ri o d).

da opnovv navedonii predpostav1 "i dobiipana ;ie

s 1 e d e 6 a t a'b o 1 a:

dabela br.6*

Postodeoc startle (1 ) Gtanje a .__ ( ди tana j a vrsn l cas) _____( ;nybarn:j i vršn i 5as)_______

( l ) (•;) ' * ’ о о ” ” 7*0 “ “ ( 5 ) / 0 ; f (7 ) (0 ) savrco. Prarj.aia' Opt or o 6, Gdnora havrfo i '.Oran- Op te r sc. Odnos s ao b ran ( 1 a ) (8 )1 : a s ao br # i t ( n la s ) {%') 5:6

In d iv , saobr, ?A/oas

TG.Sput/:9a s

Opterecenje trrpa d a Seno u bro;in aatonob.ila beled i

porant od a 88, a u pi-tniciaa JGB-a, od 3-d, Savrnna

nntovanla РЛ nove cava; in se ze, 8o

d'd. p. 159 3,6fx> 13:87 888 9.98o 4.678 2o:8o

•I?Q 8.690 ll.O do 86:74 5.989 lo.9"B 16.411 J6:64

Oclnoc trail/d..tnih pr-ca'a ^avršnia putovan:jiv'a autonobilosn

i ien;j a s e o d 87:19 n a G o : 8 o.

ГјГО : nvvovon; c a s v . .j© sc

i, 1 V o . n a , ';.'3• ('0oveeart;i c od o d i ) .

0di ior bran:i. ir.1 :

noira :f;c od 7:-

!?u;:ovan;!ina JGB~on

;озка.

tabela

•jcx ^rocb’ -XXT-.’. rmtovanri; >osao l " zone

! ut;amл e■.. vi*sno^ r;

dos'soisc-stauie

do b i in. so sledeć'.

bela br, 7»

Stan.ie

In d iv id , aob v ,( ~0 Д / Y} ч-:- •- -/ ' V

'С::3 (; !-Sj

sro,i pa an mbonobil

,19o .. -j {j-

;oar ,:c.

ob^irc

la^ci 1У.Г.

•one i'

. se st

та:<? u ■ ■ era v r s n о r

"! C3 0Г0 1 rrjr.novn?.

зиаплг

LD.’cno ле

аасз.ае ui J(.t " a r".aaoslsne sta-

no v n? ’~e Г>1 av i ,1 o

non;o 'ox’ouxveei.ia

’.ovol ,]er -je aaj.e ;o veca atra'cc

;o da voa.i la

u, IT po;r.;o:iOi пли ат

n 7: o rv e u aap a-

e veca od

produ'v.ci je ai oho 45-; a d stan.ju 2 , ;::Џ oko 900 , sto

'•nuoi da io l i t o vi5e s id le na S la v i j l repo oto

se pop no Vi vo^ ila P&G-a,

8itno ал anali^T! štad ionara il kapacitet~ ,1e cL?. d Бta

il ,iu . 1 .Fod p. aiito ;о’л It'. sta?iovniTa'; S la v ije ostane

na par;rin7,.inos posle rditarn je?y vrška ( saao 5---o.od© ) ,

I :■ • an a lij,a optere6ea.;ia p'\tni§fci 1:. auto\no0i 1 a na p r i 1 a-

r,ina S la v i .ii, 1:3 brojanja 1978, godine i prenosenih

prcocentu.alm.i'j octiof; ;• 1? prosed. .1, doM.^a se sledeca

tabe la4; :

P ž lb e la b r-. 8 .

0 p t e r 0 6 on j e t r p a P 0 a 1 0 :i e ć e « t an j e ( 1 ) S t a n c e 8 ,i n d , v o ? ; i l : f t a ( ; ju ta r n :i i vr š n i c a n ) ( j u t a r n j i

v r S n i ča s )

\i l; i: ; , i i i ’ ■ a ’a c i ' od u lrapnop; o p t e r e c e n j a Р,л/ č a s Р Л / 0 a s

B n l o vo .r ЈРЛ 89 8 1 ,1 4 6

1 ; a :a sa l a P o l - ndri.n a Г /Ј. !... • • ' 1 ' 9 83 1 ,1 6 5

B 0 .T i a a K?. d r i 0 a 1 a Г; -L - ’ •? :•• 6 9 o 884

t a r S a l a P i t a 1 7 ,1 6 3 9 r7QO•' J

I7e a a n ;! j n a 1 4 ,6 Soo 684

~0 -

?.:o ve I an j e obin . in f i v i 'Ц ialnoa s ао br. :\c o.;\ a u j? t an n v

u odnosu na postojeće a tan je.

vak l,1 ucak i e a 1 odoci:

- k riticn a situaclka -je u Bui. ЛТ4 в se rjavlj®

114 -6 . vo 7,/ c a s џ p r akt i c no ,j e dn o ;j t :cac i š t o :j e

daleko J. Miad r-ojniće^ kapaciteta. 1

- kre- ia ipo st o •) oc ea stan:;u u lica I-, * rJ?61 buhina ivaa sano

1 fcc-акл po smeru, tako da ,ie i tu nedostatak kapaci-

t o L/ a ,

- 0 s ta le a ao bread a.:| nice se nalaze na aran ici svojib

■rapac ita t iv n ik v-iogucnost i .

~ 'if posto;ieconi stanza sit Bvlevar Jlk- a karsala Tolbuhina

na gran ici k ".naciteta,kabela br, 9#

Оркегебепје I’osto'iece stance (1 ) Stance 9«JG-3-- a ( vMarn' j i v r s n i c •.", s ( ;; a t am. j i v r n:i.

( p i 11/ c a s ) c a a ) ( p ul:/ č* л s )

k r o duke i la ''. 1') o

At r a ’ :c i ;} a 4. .1 '7 o

’bran" i t ( r.larv) f'.69o

k j? an 7. i t ( a 1 a л ) o . S 9 o

UK: ЈкГО: a P, ?4-q 28. 91 o

1.971

3.993

10.498

10.9,98

oв ■1 a«r-fi;ji\Ci optо:соoon;jo зisto%:a .jn'j- а ( -fc,-.be 1 a b r , л)

:o;'i оа&1иЛа1о • П ,'.vi ju i ■;: :inajući v. ob.'ir procluliiova-

. i , ;Г::;5 i tr-r::zit:'.i saobraoaj, --а1ч1 iačujc se

leaeoo:

b posto.-jeć«-1 s-lT&ivjn javl,ja гзе vor-;ila JGS-e/čas

a.a -л1лг-п1:а 'п?лс5.--ш st\ iv.ru.pni--:: bapacitetov.) od

У ) . Soo иен.-‘-a

?3a oi ostao is t.i nivo uslv.ô -ao danas potrebno ie

âpacitote JGS~ povoćati u stan.iu. z& Г::'-/-.

а-со so na B lav i.ii ne bi n išta grad ilo ( is t a o.tr&kci.ja

?гао clanac) u7-ivia.ju.6:l u ob-zir îregalarao” povećan.i?

obi'v: prevo.'-ia u celon ccradu, b ilo b i pot:«?e’">no poveoa-

v at i - :<ф a c i t o t o П-S- a z a 2 o " o 7,nač i đ < s adrž a л i

mi . :l;..\'i:ii aa’rbeva.^v! poveeanie bapacitsta т.а se.no 5p

i.i ctanjn P.4 To 5..~:iosi ob.o 24'У/о -aes-to/oas, i l i obo

18 voîle/cac (na fivin cvnerovi- :a иЈошр) ca prosečnon po

panjenošeu od I;!'- p-ibalk.j/voîla ,bao "to ie i danas „

: лт:о.т оисиa глотшж PO ^ c j r C J G з?:л2\тл

т IM'iGOV') злгхл ј -

■ла ocnovu an-v.lir-3 starga proisteVao ,jo p rv i paket

lob a c ija ho. e po prodležr. pro for-'i.iiLcUiia etanja f ’.

,1, £>ta c lonarni saobra<â,j

iJnoôbro.jrio anali.-o teoje tm do aada vršene u коп!

S la r i ie na to da je /јedaa od na.jvećih sao-

braca jno-urbaaist i člcia pro b lem ч ne do st at ate organi z o~

vanih parking, nesta. Iiokontrolisano parkir&nrje na

ogranicendn 1 o k a litotxâ v i Sestruô oto&ava saobraća.i nu

Kituaciriu:

- Povećava ae b:co;; vonnji :.;a oteo Zo"'> u’ kruSenrju i

traên/ju paro'd.r.: ; 4to ropotrebco povećava trarv-

sportni. rad r'. stvara buhu i aoroââdjonje teao 1

t r o ? c n e en e r;-, i ;] e .

*- Lkianju.je •seeV.kppc.št^ttcaobraća jai.ca i na r.estrb-a

ва l’.rontrolicanoi: naplato*?., a poaotovu od strane

v o z i la - ;v;o;ja sp. ч prekršaju, tri. na nabranrjeni-" z>e~

stiua.

VTedoctata:-; parlrinf, ur^sta odvraca ' -.otorirsovane po-

setiocc s-'ianjurjo atra1 ..tivnosst postojeć ib sađrša,ja.

o ’j r o .) o : a ; a :•?1 v. ran i oi.a i i. ч;о :v ? ci ■: m. a a a o ciru c 1a

Slavi'is c'.obijcno su -ла b'.uv' aake^fe doma-

егшзкауо. i?; l°7 a , godine i ':а£;ш.:|јл brojanja (u fe -

’jrU.iCT.I OVC! ЈчОсУјчс) »

i]videntan je ve lik ;: d e f ic i t roe-" ialam ih parîn-x iae—

rr'~a ;i. to narooito u preeodnevnra o; a'oviLia, IT vrsnon

aawa parkiranja (od 11 --It cnsova) radovoljena no

oar.;o oko So-' roalii-ovanih potreba* U.'-iHaiuci u. obzir i

zahtevo za par'âraa je-; k o ji nisu rea lizovan i potrebe

•SU 1o£ 1 VO 6(5.

bnrakl; e r :l J§b i o a o jo da stanovr.ici копе i-ialo koriEte

svoja vox ila , tako da je tokov.a ceXoa; ban a potrebno

■orvioati ;;a n jib oko l?oo pa i,

I.Ck.UCi.

b obziro;:: Eta karakteristike dana^triib -oosetilac-:p s/

none b la v ije пгооеопо vre-’.e parkiranla v toku d<

r/ao.yi t.k сака, ato rlaje koe:tic ijen t iznien'; jednoa;

p .a , ;.Ci == o,k vo ' ca,v, Ovako nalo t i ukaûle na duôtrć

P a m ran je i pot:?ebu o b e ?-b e d i e n j a voce-, broj n. ~oc>*

(cca lôo p .a . } .

Jop Jedna nepovoljnost je i b li- in a n beoaaxdjanke'1 koj

na hvo ji'" poslovno-prodajni:' kapacitetiaa od 4o,ooo

>■ at.teva •• •>arkin;; oc' o ko 1« ooo p ,n .

V e lik i broj ''"Ог1зг ika ovoy objoadi parbira r

b lav i јс i отву-глгс. i onako v“cirio:a£ si'!;uaciju.

I : ove глггЈЈ. сз âbljuocno ,je da or", prvo abcije b ile

атл ?,1оа?зпо ba yôvecanjin bro.ia p&rbinr. v’-osta u иого

Blavi;jo •

3 .1 .1 « Prsdlor; akci 1 a

1. Prva akcija u postojecem stan/ju boja je nezavisna

od b ilo 1:abve i/^radnjena SLavi.ji ( i l i van nje) ,

a oilnu p obo lj ianla b riticn e s ita a c i j j u poaledu

parbiranjoge i^grato.ja .jedne od predlošenih javnih

Pao n a jpovo ljn ijo rosenje uicazala se i'--p;radn ja ;--araê_JiT

ispod ce line r " , Pa^ lcsi sa to su:

— IT&laMi se u mo-i5. na jugroiSeni joi u pogleđn parbira—

n a ( b l i ;ine j: Peoчrad.1 anbe1 * i ostalih tr povač)zo~s '> X 4_> 1

p 0:1 ova i ћ b adr '; a j a; .

— Jodia od n a jveć ii v';roblemaaredBtavl:ja;}v. nenropisno

5£ Celina I obu’avnta prostor isneđfe u lica : Kjeiôseve, General idanove, bcvnanjine i 'Borisa ICidrica.

••••■£j.‘]'r-.xviTLa v o i 'i . l ' кола oto2av:.:.ja: p rop isn o p a rk i-

ran .io , projocD.orri; s .-.obraća.jnico, p r o la !;;ak pešaka,

роув6е.у«г,ј-.г ^ vp a d js n o s t, atvarr.'p.1 veću buku ( p r i l i -

' :o ■■ s. i лan o v r i в an j a) . An a l i z e b t:-o .j a n ' a :•. z f. e bru a r a

19r>o, :;<;odino, poka u iu da r - t o l a cl ana u u l i c i

d .^danova Г’ep r op iy.no p a rk ira oko dSo v o is i la ( i l i

oko По v o s i l a ц svako^ sa tu каал sc v r o i n a p la ta ) ,

.Co snao i da во u svakon satu n sp roo isn o p a rk ira

p r ib l is n o o n o li" 'o v o z i l a k o lik o ±\.ia i re iau la rn ih

p ar ' 'ir-.r-: ■ -ie s t a ( [ )o ) .

C o r o l l a b i se âgad len ost var-duha na obortu parka,

;jo r su aaaliv -e ро ‘ ‘.аза1е da ;je n a jv eca s t e t a sa park

od i'?:-c’uvnib :.ar-ova ko ;jl se atx lrSava ju p r i r . e n i i i .

I ” >vradn;'ou âra-ê iz-duvni g a s o v i b i se s p r o v e l i

dc poôdnih raesta (n a vsoi-r. v is in r : -a )«

_;krodlo:'ena (рага;;а ia a la b i k a p a c ito -1; od oko Soo n .

jp a ra le ln o sa ovon a k o iio a prur/ia so a o a v e ro s t ukidan,ja

p a rk ira n ja na kolovosi/aa, i - tro to n r ia a u b l i ^ o i

zoni. 0,ara^G. U tori s n is lu p rod lo ik i.lo -bi se s le d e c e

a k c i je :

P., U kidarpe p a rk ir a n ia na k o lovosu ir- u l ic a G. ^danova

(o d iTsnanjino do Г , k i t a ) i f jv o to «a ra H s rk ov ica

(a in to u d e lu .), Fa t a i načir. so fo io i 9o ¥ r?L\- p a rk in

OA

* -- оГ-ихиотоЛЈ pv; uoxxv-.

олоно.лоСн u QuoCpoc отзo *л as \?р©х§о oClo:;;o оло rya:La £•■•

*(y:j '?q.o3!J. ^‘tujrexnSecc) ^х'!^ол ox o:.;o

u:i.x-:s шот,‘с?лп i: ухт t:;X'poA ол' o\o oau'taoccaotx

£оло?;prasr,-:j n 9aM?x<lau врохссаа vcv.or«. u os r:p

a s v p v:s l? o ag # ( 'Л {. Ш шо u q.;; o u o nil o n.7; м-хр

•л~ ugsap.cc-., d о^ротУхоо as uCor) poAO^xaBsin-i n -с?тт-:;ол

1\;*л L.«tXVO. Ct/iG Ls,OJ.ClBu. ' l(’0 [_0OcJ.CL <31..’ lLT3Av'b-0«Л O..1C;. C'|_ Ol U ;.;ЛО ’!

••ето:-!:, 'luo'z r«. nsotr->oci^0c“ /N “ - L _

v X ’u o o a o c I u x o f? u Cr-ij. v?u s s x c ; c c 9 4 (•.:.'9‘;: a o :/■:■&r.T г а п з к о з - о л у

* xi" vi) I?:*.-, oXT jO I оСхтеиихХ ШД '0Т°'-ч °4°

L?!. иЛЗСЛ uj'Cl У l u8 "ji.; LO i. LC|_ O [ i.0 ip_-r-.LH,i© | 0 ClOj-'OL.

top • \ joxuС‘зотессс!o?;s цтиоиелии азлтотесћнг ovoeAoa os -,:c/ s ' - , * ✓ I. ** I I . L V .

o:.L-2A0 * (BUxq.:ix-;'l ' J ip j ] } op «T vS K ;- ; po vr[©p v,)

0OXX- ©Ast’O-SoC rT v oaoi< Lлх’s’0• • src 'OL;u'j:t;'cL.iv-:d eCu\rux::;c»1- /\ ■_ . .. .. . , L ■ ■

* ('S A O S O i'oC ' л! ‘ -yOXAOU LiLliTX: i\» A » — - / ‘ — *

Xi A O L! X C ГЗ O >1X S_/ C V A O V ^ p " - j ) ..гГЈГ.Та ,-.OXii. l L c ? j . w ‘. ! . b . U

-0'l0;^lIJ B'/i V;L'pTjCiOY O VAOUTiip ,m 0 V..x04‘~[Ti. '~J* ••••’:•• 'мЗ’С£ K'V-ЛО V?j\j[

• O ^L:.' i: J . f- » L i O Y : LL 0!.\ •.. ^ O u 'l b 'U 01/tO О Д .-.6 - C:j »_ O L O . | -?0 l L 1.

- l ooB Jc oući uxAO :.'.0:\'L0\;dv.r.. v;a;;-o0ao<I cb xtv; 4-;;.ao9i-.

* OL'TGAO'j/S'-

trp п2ох‘ uU li;T j.oa 'd л :l o a s ol'cc Џ ‘ ехбдш nôBoi-o:v,

•.аолои ll ©uCBor-'av; Out; uC'oC'âb;: зп o lo x ‘ и о д о п р ^ о г а

т (s u x fu v ia © " p od s ';:} 'с;ло№зр'.| *у :sxx ;o xxa х xsonôffoar'

пО0Л -sttvgc^sclO tq e?:pOjLxx 4хривсср,.хха тг[0ј::;.^0;::;

* х л о ?гђ s xux: L-;r<;;a

'■mxA'e .s TjSon г® xq LKioasoarcl iuoao д 'оиххтх; o:.lxx?a

отјпа зlхгслоtroc.s v..'a TfJ^«.jpiss TAoiGod тш213Та:г*.иоocio:-• s

us opS тзлоиљр-у x tjaoscc'tq;- ‘7,.(Г -ххглс £Т\7 ‘vuvjrat’.-.-.oiT

:вотра прреи^х er> ги;-ерхлвС •зроохрос- и£гаа£0х п1\?1-:;

*b u y s о:лоо. и •.:о & l с?|зo il

0 lU :8 O S Lj :o :4 0 ; 'т и З ’Ш.'Г.Ј8 X c C T u J B u O T O ^ X Ш tn jX ya S O U O

4 ( „ex] ролр x:Bna:x ,, х х л ) х~,1Шл npon.xpocl i; vpmici: а^посл х::јдг;х.

нвд * jjOuO-2: ©Axri;c4 , г х р и в а х п с а а x x ^ sd o <аu XLppx-lB -- ’>P-'

-■cjcpi.cn d ./]ouxo'Сxojip.'cicx-x ouo'Z с{:из,гсоо:а oL' оистолчох %

* v X q o ; .orj.iV. ;■ ::х;;,оTxi>.na x j m pop

u l игитхфцх-х^нвр хр';тх.с xuo:. t 0ure,iq.u80 u viprxixx'npyxcl 5хзш х;

os of.1 ox; 'Diix'a'ai x x.oi.xx.tx[og t?s u p p p ;a xi op o?. i o :;x :. x

O pt) '^ ix r e jr c x c r y c i ■ uGXiO-XA O L'uG P'u i,r:y X Г Х [О а :р О Х iL - 'o a a s

2П X 6 ':XpaS Op 0 ' XL Q . J ' C ' J O ' Z J l i ХХУрО АХХ a k l G O ) ‘ S o C u

-Стхр op t c opxaso nccuo oa . x ахолорох •• x: oCuxjxxxcxx;

- id "

>. a b i пс г • ао'Lо а.am i bapае i t obi ч а u l iс атчп :о.amелi 1 ?.

о r.-j о t;i оо о n е ( r х> ј i i ■ л а ј • i ■ :.n о , о v о 6 е >:■ < иа t ev о n о ;'::о

S*ho se mote o':.c bod iti aoeta) •potk'o'bno je izp r^ d it i

pr-.-idvidjona g rra v ' ;..a stanovnibo a blobu broj 1'!-,

OxkLK iioa VivoacA to t ucl loo 'P.?,. ho 11 b i na ii^voBtan

nail in flaanjio ponbojeoi d e f ic i t ,

3 .1 .' . vor;loci "adv^snja :-a sprovodjeajo

- abc i j a i potrebni as 1 ov:l

- :ba abeijn broj 1 potrebno jo p rip rev-iti u.rba-

r.r-. a t i o 1 ?o~ t e bn i o ■: ■ do la va en t a o i j •' ( 1 :o n bur s , o 1 e a e-

n t i ux’O.ani.GtichO” projolcfca, pro jeba^ ). Odniah.

po u^vajanau '^Г-.а 1 ovo:;;. proaraaa pr:j stupiti. p rip re-

■’i dolariontaci j o , babo bi se naSao aajposyolin iji

načir finauniranjo ovo aarawe.

I'iavod '■a a lan ira '1 jo u earadrai sa ’TarIcing; servisoa1' (.

i "b o len ilo .: 'Поо(-;гас“! , biće ;:ada£on v,i. aprovodjo-'je

ovo abc ije .

- .'..a al.CT.'jo broj i 4-, aaduben jo Gel;:retarijat

saobraca": bojj. b i t.rebalo da pvdpreni odredjer.r;

rs lovs i da sprovede ove aboijo , 1

a'arbina нолгчагг’ “:>».јеопо sc*. ~e.vo6.o~' 'ач planirar- jo

о.■ ■' ■ :in ."j о dap' i;o o :-ii '• - eлn iČ1 aт i u:e!an.in iobu do: ;:u~

vacnbacija •'=■■0 i sisbcm finanGirar:ia i^aradnje ove

.(iara£o, ( aloei;ja br. ;5) - u irontehstu israde urbanisti-

čboa projobta \:a ovaj blob,

saobracajnica sist&in

a la v ija danas predstavlja značajan saobracajni čvor

а^алрпоа yzczxlsw-h cistc.ra. Svojon posici.ion na "ulas’ra u

conb:.?alnu sonu агааа опа рг1-з.а oko •’ o • (3?) tranzitn ili

brobanja patnic'bib vo^ ila i saiao ol-:o lob (13) v o * ila

boja Ziivrsavaju a "о.гој ;;оп: tr^a.

.;-os'l;o;;o6o podrnojo Blavi.io n ije atjabbivno zn zavrsni

saoiraća;;. Paduaa b la v iia sa poveć--:oou atraktivno^6u.

novib aa<-V-:-Xa:ia tr ib a lo b i da pri;ii. v ise završnib

brotanja. U boa slneanu, tranzitna ire ta n ja , kojim_i n ije

loa icna p o^ ic ila i\<\ G la v ij i , treba lo b i da budu odvra-

an ,. or’ C la v i';o» u bo«'*. sluoaju posbojsoi caobra6a.ini

bapaoitobi "alee dovolini da priao ':v.vrčni saobracaj i

neophodni tran s it ' o j i ide ba co.abaa ar.-da, .jor novo-*

pri.vuocni saobraoaj -aa 81avi.1u neoo b i t i v eć i od

uosboiecea b

л: .. ovopa se laSo aor;e r::a;SL ju eit.: <-• . re sen ;jo pro-

bleâ na ( ">:o*j.1 su evidentn i) ne :;avise on.

B;.rao S lavi j e , voc od '-iirep; oiotoa-j i 'т.о ta-'cvo, nera

fie rekva;;:; van S la v i je , , sto ве ti/ ’.o trauîta , a

dnov■ sl7J.ciona.rrii.V-. \».p:icitoi;n S la v ija , sto se t ir e

c i l j n o g s; 10 or ac -1 a.

to I se isin su i prsđlošene aVcije 1 intervene:?.je,

Glavni c i l j je oabvarenje 1 con cop1 It a plan ova visep;

redo. (S 'il'-a i .Y??-a.) .u Soje no S la v ija iS.clapa prena

P re d.i o ?. enoa r e « on u.

Prateoo a" :ci:ie i intervene!'-e su saao poaoono etapno

b r o .s t vo >■:• a гз t o S o z e o 1 a i j e a IS!. j ■ i c f-s • i л e S1 av i j o \ ?.

novi Soncopt, a :> poceta’-: r e a lis a c ijo veo formiranof..

saooracajao;:-. Ponceota, na nivou ca Savon; arada.

:. 1, j/redlof: aV.cijio

JVa priiogu jo priSaâna eeâ snrovodjenja poje-

dini h aac ija .

S'aSei aac ija l o j i no nalaî ia-odju postojećeg sta-

a j .. -. i r< t an j a ' •, pr e ds 'j p.vl j a n i s a>c i j : p o t r e bnih

Su go apaovedu "vco poootka' ra a ii^ a c ijo stan S' 2 (±z~

f.racinja celine V i i a radnja roSno 'nćc i SGIl~a

".'Ounav1' ) ,

fJoo ?ii-v r.'"ci■■ o ua'oono ■poslodr.ar.o vc/an i no ;*ogu

so i ; ’vod.it i “'0 <edinc-i'n0 , več v pakotiA* Glavni c i l j ic ;

f o r t i jo 1'.:■ 1 o; ■; :-.d.n va': o ko i ila v i j ;•, avoid1 5 o van ,i ft

JG; V-a i rokonstru’ : c t r g a ргааа pj?3dlo'-:.eno,j otap i.

Akci.la b i ferc-eb-alo da. ido sXedeov:-; redoslodoin (ako

inv.r--: :зао akci -;e n 'ii’^drKniu Ira jo sv voć cnoKenute

ko 1 <; idn ! :• \o nrve) :

:?or":p."-f'.n;le '*1 \alo{.;: reinga" ko.li ?Vo'.a za c i l j da p r i ’ai

kretanjp. arva-čuog kara’dvera 1 da ib d is tr ib u ira ka

rri; a cion aiaiia: kapacitctiaa, âkodô, n a li ring

o-1 0 6 ';:’ o pristn-) vor-iliraa "a snabdevan.ie âdrža^jiav:

:‘o j i r.o nala>;o na oho dr. budv-.co'-; trga , Zavrwna

pntov?■■:.!,1a autoaobilou ko;iih 1ма oko 87o PA/čas чо^и

i . lako do oo r a * l i ;u po ovor; rinr-u, f.':ran:?.:?tni saobra-

6a:! od oko :5.'!oo V\/ c &f. 6e i da lle i o i preko traa.

j:o ;;e ooê::o6eii:;o ko;ie tnr; 10^0 da propusti*

Oa b i r ina :i roopao da lunkcioijiê, neophodno jo

a ra d it i s i ode 6 a in tervene! 1e *

a) l ’rob i jan;jo ^;irâninove u lice r"a u l ic i Ivan p. -iilu -

tin ov ića , T;a ovaj naČin re âtvara kru£ i onosm.-

cu;jo dire':1;na voâ, koja dor.vol;*ava interna koi-m-

n ic iran ja okolnib ?,ona be", prelasika p:.?eko trga .

Ргомо! гјаа;;о t e r a.aala prigradskib I;’ ai ja j 0-3-a

iii к1:гааа:к'ove u lica . vo jo a s1:lcv’u sa ’ 'or.ceptora

or.;/;-!.:a;:..';ov:.n;j?: tor"*in..ila pri^T^ds'JOi-; saobracaja na

obadu csnt;? O.ao ^ог.о, b iro an iri ova alicc: se aa. ta j

nacic i;.].iL':ucu,1e noscietano ii "n a li aaarb.

::buta tri-kai: t? LarŠala ?;,i t a u c i l j a b o lie organi-

«ac?.*le JC-S-a, u postoiecev’ stonrhi. ne a karšala r'i ta

;javl ја ovo -o aatobusa u vrfcniv: i 4tervalr:-!a, što

predstavlja aobaa osnov r;a nvodjen;;e M iiuto trak e ",

Analir.s pokaaaiu. da ta j brorj br?-o газае tako da

t e potaoba a bađućnosti b i t ! o? ir-ira^oni.ja.

Ova akoi;;a t o deabinu lisati putnioko avtonobile

da so \roca ka centra 1 predstavl'jaoo p rv i koaak

ka otapaoa ‘ :idania aai:oaobiIa a al.bar-šala IT.1 i t 5.,

kekonstaakciia trf-ia sa somafori"aci-jov lro ja is a

skladu sa I o tap o ': koncenta plana.

Via g:e ovo i^ve lo гпо^коаг.е sa sledeće akciio i

in to rven c ije ,

a) kekonstru;:ci;;a Bulevara JbA ва probacivarwjorn trar.va

aa j-;;dna strain;. iln ovaj naCia ?:o r^riblv/.ava \onac~

non rc?'onja travrva;) a a a trfjiv.. И to " slucaju na

prcostalo 4 - traao potrcbno jo nvosti ”Sutu tralsu"

po aaeru jar so oêiapje oko loo-llo voTiila JG3

a na лаг> (autobnsa i trolejbusa). j)anas ih ima 06

no. u . .li ■■orisijo trainvajsPe niô. -.To je .joe

jedan oo. nnaina dosti'nplisanja pu.trj.čkih antobo-

bila nr. ula:;‘a* a contralnu zona.

I.ic 1 c. tivae no re a podrueju Slavije rifcljucenô u

s i si e?. a1 ■:ton ai s ’.;:o џ : npravl 1 an j a i ro jpal i s an ;j a

svotlocaih eignala,

Opreaanje posto.ieoe realorsnice na Slaviji svetlosnora

signal i saci jon oouhvaćeno ,је ?iProarano ■ razvoja sistena

autonatsjroa apravljanin saobraćajc.i u Beograda u

period;1. od l- .o l. do 1905. godine11, Paskrsnica na

S la v i j i treba da se pove*o sa 5 rasdrsaica na 'dulevaru

ЈРЛ j. K.'1ed'.">o s njiu;a sa centralnilji Iromandnin повћота do are dine . ;;odine.

Onrenanje raslzcsnice Slavija i t? jotic povezivanje sa

raraa?Bnicav\a na Palevara. JKA predvidjeno ovia pror^ra-

mo-;, realno se aoše posaatrati Pao otapa konacno;r.

re son j a prodvidjesog ГОР-ovr. bitno se ne rasslila-.jcj od

postojeeea stanza v po^ledu arusanja i nravaca

plavnih. nlivnia :-aobracajnic a i prostora koji zauziniaju

središta ras! a’sniee, aao i u poplec.u ’TuŠno^, Prcta-

n j a u r: .skrsnicana, Bitnu r^z-liixi predstavlja jedino

re «en 1 o tr:■■ vai s ko;;; s oorac c.;;a na treppj., Tg зav.-u. 'Jv.6 :L

■",i t 1 o sve t 1.o a?■ e si?.nal i v, aci 1 ■; na r as1 :ran:i.c i Г; 1 a-

v i ia na c v n a o i n odnosno kao etapu konaono"

rnGea;u praOvid.jenof;; IXIP-on? ■•opx.cs 70 a period do

ro a li^ a o ii з konaonoa roônja aa ti p r ib va tljivo

r-esonje.

Istovremeno to oe obezbediti da se prola?;ak a a

postor-ećaj; na konačno :eešen.io(u potpledu ulasjanja a

opreiva) ir;vedo se najnanjin obino^ ulaganja, Mo -e so

ooek ivati da b i prelaskon sa pootorjeceg na konaono

zcosenjo biXa potrsbna samo dodatna ulaânja na i^rad i

novo ka-’; 1 ovs■:o ':analizaci;j o pri 1 aôojone konaonon

r e Š e n 1 11 i i. и a v an 0 nr on os t an j m ; t r aiava л з ko p. s ao—

br-aća i a :aa trjy. ■..

Via o■;o 0d“jon e ov -.’-vog p r i 15tap..; n resavanju p i-

tan,la vvodioaja svetlosno si pnalizacirje na ras'cr-

an io i jjla v ita potrebno je ohosboditi i odredjurae

pr-3dur:lov3, a. k o ji se sasto:je u sloo.ooavi:

de t , • I ,-j ao do £ i 0 i s at i. ae one t r i j s ■ co ro š on .j o trp a

( saobraćajnioa) predvidjeno кАГР-от ka1-:© bi se obo~

v-bod:U.o da. izr.adr. re sen;] a a postorjooeu stan.i”

p rodslavija realnu otanu копсхпог, :.?ešonia,

'Рi'odu>'.ot i •' otrel ko re ■<. i >•«’'-o ni;ervsnc.i i e na

o' rro'bl saobraea.-inic.-'. ' :oj:\ ui bi go u znatno,')

neri 1/л.;ш11гло re-Ax.i saobraćaâ prsdvid;ien konačniiU

rcpon-yi, i?od оуin so prvenstveno oodrarai-eva spro-

vodienje rr->';i--;a saobraćaj.?. лачп.јегјо1' na kručino^

prstenn o’..:o nlavi jo bo ji saeinjava;iu ”1. îrčaniao-

■r:i, /îlutinov.ića, Pjogoêva i General ijd.xn.ova

(;:ao sr!:o ;io predvid.1.ono prodhodniu a’xipoir.a) #

ro s le sprovod.;on41 a ovih a>ci;;a v.o~-o ?s sa Kinur-

noacu bonsrtatovaci da je notice priotvypiti iy.a:cad:i1i na

I.4?.avi'ji pro".va prodvid;]enoic boncepty. (nresob Г'),

Pos ioc i •.•;adrl;ic:a.:;a :.:a sorovodjenjo

j j : o i i potrobni n s iov i

Pa b i se aprovelr. abc? ;ja br. 6. potrebno je u rad iti

£;Ioc'ooo :

- Iivbor Xobaci ;-a novi bert.inul pri&radEkos

aobrae a.;j :■ ■ • a ''!i?r o s ar ini11,

- "FTP o•->!<?, aooljne tengencijalne naobraearjnice

od rasbrsnicfc Borsn-л ~ Cmotravsbn čo Fovo

: •Vv '\ocrirs b o .

- л ujaa ' о o..;..n ura.u/a;; r b :of roi'^n.nalu.

у;л kuarja Ibc ?; Vo;jvodo J?.• vетзo ,

- Produêtab dunamjib lin ib a tramvaja br# 9 Г

1.0 (ргеаа b-vrioduažu i Banjled ),

- Ij ji!: у an i ;:i t i o1 -:o-1 o h n с ' :a do laxq o nh ас з.. j а z а s а о br a-

г;аг')п:'с.-Ј којо b i trebalo rebonstra isati u oil;iu

of. o u n i0:1 : >л ’;ualo^ rinâ’' ( aai aova, Ivana

I-ilu tinovioa , ;b;o-ôševa, Gonerala '■danova) .

doo ilac :':.adu;bm;:a 7, a sp3?ovodjeribe o v i ’a akc ija ,je

bavod r’a plaii~rs^G i.v saradrli sa proflLaâciua ovo;.;

urofrraua.

I7o:-;ilac akci urebaio da bu do Gi? a d B1,1

‘'Beograd-Put" «

bouod prodloêno akoile 7.a setnafor i 7.a c i,1a. trâ

pokrobno *‘ e 3i??o sandedavan,1 e 5. dpsvan ovo?; rxxlru-

'bja i uklapairb; u vec r>osto,joci i l i p lan iran i si-

■:y':er uôsiatrfôp: upravl;] an;j a t;-~.obraća 1 «-•?..

OS1..Lac a ;i8 Gradski sokrotariju t

f.i aobrao a Boor-read Ul: ib' *

r 7• 11. ;■ _• : j > “»

uslovi

.1 ,:L1

lo.

\

?глг'.;јО:. ».tanl-a i ir-grc.dnjov. robno ’’race i

i:’:.;uaav:: , аао i £o r a ir a o v : buđućog tr^a

. ■; --;.va .?■ -; n-rro v od j e'a -j o /1 a doĆ ib a 1 “c i j a :

rvax-anj »ji.ilica f>v. IJarbovioa. i Ilral.ia

.utina (od Nemanijiae do F.ie$oneve)

d.Cš л;| e r>" aaičid-h <iutof,!obila u Ilaršala, 'Tita

> S la v ije do ''Boo^oad.lau'ra'1, Ova akci;j^

п it ova rilodoć". intervene ? ;ju:

a "Л. :onzл?тп i?::c 1 j a r&s>rs ni c o ’ ..o d 11L ondon a11

u:, :Iavav ■ c v e: ■ ■ o i z ■ i .]• i t • d -;: i no u 3 •.! 3 i 1 o

i ?r avo a ; ■: e aaa1 ;i a , ka ko b i o t ran к i t kanal i n ao

■ip. -oo*p:oeKne veae»

Ova a'::'ci>.:. jo u s ludii na !Д7р-оп rekonstrukcijo

alaco Taioaa i iiloša 1. r?rc;-.u\ t o _i dca.iri8a.ta—

o i j i b i ic trabaio i sprovesti.

s.ao‘i-r?a6 a.j a.i.}i o bj e kat a s is to ,

•'O’ i s i ’ulia-anja bađuee^; o tarn a utvrdjon .jo

utica ') o ,j o dinib aao ■ rr- a.6 a j nih ob i ekat a

UK

о ć leap i t a l o ■ ■, ; n " ■'6 a j a a j r h. d, 0 c n j. e a o j e da

co ие ovi objnhti nojavitd a Bu:ahc Io n ia n da s i-

Lito::o. ’i periocv;f i .■ -cr".ju г oa 15.:r.:• aci;j e & tan;j a ?. i

stanja 7;- b tpa olu i:wr?ona ,je provera

:o.;:ihovof:;; u tica ja na S la v iju ,

Utic.vi boXeiau.ohe mtanico "Bno^rad i aut.stanic;

!,,Tr'Г' » Sa iodne staane i raaf-:?.s t :оаХ :oos nrstena i

lobraaa."]nico nele^ninne stanica 11 Beograd" - PVI'ol-

buhina, lia en ^ e , posaatnan je n sarea i, Pnedposb:

vXjano 1 o da oni ф/i funacioniaS n is to vrene, ato

jo inaoo bio alavni prodaslov njihovoe: opti-alnoa

jnoo#|ia n aradsai a is tea , p r i l :U:om vrodnovani,®

a y'aaanoa plana.

U tica .1 stanice fi 3eoe.rad’’

r c •. a Г. o X e a a c he a c an i c o ' * Beo grad11 a a c e n t r a l no;

•oaoa odtvara;-© ce na dva naoina:

■ hotri^eonjcn ČSvora na Bulevara Onto bar she ro~

VoXacije i -h-lje proho ;:.;ostarai: ulicon Knea:

ailoBa i

• horisifenjon transversalHe aaobracajnico hoja

provennjo Bnlnvar Ohtobarahe novolucirje i 1 a.

d* dolbuhina i

otanico i! Boo arc

nrola^i Icron none rr.ele?

3Z'X -'.Of.- а л ^ г а а в auroous!.;:e воахххсо dap' sa

centrnlaoa ::,сло!’• ostvaruie sc, -joi-io so reo.i., islclju -

oivo Balevaro \ ,'>Л, s ooziro : & •'•. r u v g z g profeo

( 'v o r o v ::. ostar" 3 ,!,3v.v.;ico:i re la tivn o daleke#

Poštojanjo vene proko autoputa nlicon Haksima

Gorkoa v iO'io п-е a-iatrati pov-oćno a vaz.ovi za deo

centrain© г-one koja će se ugl-'wnov-i k o r is t i t i za

Ји do sad- i-;::oton niono se zakl j^ v 'it i da se

n tioa i rone to rn ira la na nonv. S la v i ‘io opieda u:

г»Ч— optorećivanja ^alevara ЈУЛ o to rr->ovanim kretan;

.■ja o i l 1 to . at'o iica п<Ти '* i deliL.đ.onc пТЗоо^га:’11

i to oiidb ’>3?eta~ *j a koja potrlou ir. central no

ir.one.

7?л\ osiiovv. ntvrdjenih paraaetara u takolaaa lo i

11 da to ic 'roofvioc-.rio orterećo ’.i ’e r-’.c’loz-ničkc stanice

Beograd" \ п<7\':[ј! a kro ja patricki-'} autonobila kao

i кголи putrđk'a п v o - il in a JGS-a sa period 1г:ле-

dja stan-a i ?. 3, kao ?. 2ooo nod, k az-a trice ’ao

saao saor :S k o ji se odnosi sa ani gradski centar,

j e r o o ta li pravel nernaju a t ic a ja na noau S la v ije ,

'Ј obîro- dc jo :;a1;l;iučono da зе ufcicaj ž-elesr-niSVo

stanicc :tBeogradr: ~a :.-о-;г,.л 31avi;:o o:rilsda saroo nreko

u tica ja n u t::v\ ea a to in o b ila vo 1 i pacnici i p ra tic c i

г:оr i вt e :; . do 1 a ■ a ] odnoзno o dl a -■ a •: s a зt :?race, te

n a ;\ u ć i r v i du. ' л ač i n ve з i van ;j a e 1 e ?; i ■ 1 c V.e s t an ice

Beograd’ ва centralnoj nowe зе ra'.":! ju č it i sledać.o:

(- raspodela i'v;ved.jn dve vc?-e 'ielo^nic'ze stanice

!IBeograd1' за control ( nnoâ H ilosa i transversalna

saobracajnica) n narjbol.je:.': sluČaju т.оХс da buds

;5оЗ - 5o> ?to b i :-.;uaoilo da se na tr-ansver-nalaoj

«aobraća.in:'.ci ;oo;;avi 113 vo s ila vddjucujući i pra

vca r-onia.nni : i Z-veadara, dol: ri se na Bulevaru

J?JA u ':-oni S la v ije p o ja v ilo o\o $o v o z ila na can

po зпега,

- ve”-e aele.;ni(-:,e stanice Beograd в.ч centrorh

Liasn.ijia pneseci .a baîrane глг 'ca netroa tat.o da no

un direatnog Uuicaja v o ? il ". JGfj-a л.а копи S la v ija .{

{

:«lOu A'L-'. '.J.i.:-. ,«л.:\V\J» iO.'.vXJjA J.'C >J.

p-;-erse:>:

i^nod.ju

stann ;.

C v , ' "

7:.CO

.1.'.

.OCX

‘СЛТ.ОСГ.

C.'":■

:.c. y c.~c\cci r do I.?. 5 '.“ .

.... . lii.; •.v..'c : /

e

c’o 1,л r.

c.\

o c :

"P .O 'Op' p . , , , ■ _ - . . . < . -j c -

V '-C rv;

o, • —:

r -:.c:- ,oc:.

-- , 00• • 4 7.4'V/4 .. J -!■. " 'V4-3. .. V.j • VC

f jp. i c : . ?. _ ) 7 :.oc с-:.Хлз:--

■: .o

l-:-o HQ

°?Л7~С

'f: £>. П V

O'.rAOf :Ј0/.'f Z'C: " O.- l-\ * l'-J

l.. *■{,..“X ,.ак'0 ЏС

o';> ”L 0/ x *;•>; ■. \' , , o y r ' l a o :, * \ : Ao ,:.l a u.£

9S95 v- y'axpo tv■ j ;o o 'r.C. t: v°T --.-'o. :,r ;irH

0 0 '-I,'-' L'il TO".■ LlчЈ V

:o o t :.-;via .:. t* P о.У * QOOo

bI.:-! oT=oK v:=d -гг/Јт-Ла oo: о;:,т„

o<,bL ■::-;џ\:?-СО-'ј 7. 11 .....T o o ' t i v . . 'со”иг;Лч;

'■: o o “ c. ' o n :. a;CCjO ■ -il • tV c?'l 3';- Л

l o o t .a :: i-.d •: o :.1 r>.r <;j"Ci.vc.v 'l '0{.4i

'J'ift l vv.i; £'.?■[ 00 T Too-;:.va,vđ x

<Љ:1 ■ --i.S'S'i0'’? -0 o' C "f ' l 0 r 11 -г

T ... ............ ’ 'сл;1л :.:Г

:ос: г::;о л. Jd -&3f T.VII1T: ГчХ

/.I.

ba od ^ l o ' nic’.kc stanice Pec rad stanica

::diif.v” Kvoyi .-.a centroa 06tvaru ;;0 iiib lju c ivo

preko Tiulovara g-fco bi ssacxlo da se na S la v i j i

u pof!'"irvi;rc.nov' prer-j’o? "'OiSo ocelo.va-::*. 55 v o z ila po

лпвго ;i. neror'avno':; tfasu i oko llo o patrii ba u JGS-u.

no Bviex'i.ij Sto b i i ‘";-.'."iući u. vion na^in voz-ivan.ja

•a sa centro : •-'паохХо noiavu oko lo autobusa no

smerv..

А-л ."‘--i - .;i jo g^ValjivV.k da terv iina li putnicbog saobraća-

ja as pre dn t avl .j a *’ u ve lik o dodatno optereeenje

?)lsvi;’ f}, лг.о aeopbodan preduslov :;a ovakav p'-ablja-

cak .lo fvtnkcioain-vif,e "m gistralnog prstena i transver-

nalno naobraei: jn ioe yislcsniSke abanice i: Beograd" -

11 ar .6 a l a o 1 b 1ib i na,

bbir-isiralni prstea

‘•'a bi :jo utvrdio utica,1 u ^ is tra ln o :; pratena oko

cen tra lле ”ono na naobraca/inu s l i 1'T b la v iio , isvrsena

;;o nod';lsba .ci -u laciia , C i l j je bio da oe v id i

b i d .nas b ilo na b la v i j i -rada b i u. are&i postojao

■•■Ia;:,in t ra ln i ; j-.vston. 1 ::vršeno j e optereeenje takve• v -f •fA " ! i G Т' v-4 TV* - O *

■e~ ul t a t i p r i ; : : ani na prilogu b r, p po::aaaju:

~ obna Haobraoаја аа Slavipa sneariio bi

iffio :.>а obo ' o'. (obo ^oo PS/čas),

- n;:bvece ;~аапјеа''е 1e no, pciiesv Bnl.jT/. - Porioa

b id rica i i:aios:! obo bd:/ (obo роо.Да/сл:ш po saeau).

SabXraoab io da ce ;•’af:istraln5. nra';on, bad a so{

-i.rajrađJI, drarsbibno п.дап ; i t i saobrać al a a S lavi j i

i to rarob ito na balevara JNA bo j i pirodstavl ja

br i ’i: i o nr s a o b r aa a ;i ni c a . Sn an n en ;■ e so o d :n o e i n a

braa;.<itao antoaobile borbi sa se j a v l j a l l na 31avi-

ai rslod nopostojaaja a lteraativne b ran з a c r z a1ao veep.

O i l j i .iosta' da so ban ta vo<:ila odvrate od S la v ije .

: ;ada iaa ran" u lice IT red -., nova t r ans v e r a l 11 a

v o:-; a o ■■ 1 a i}. o v , \ na JI7 a p r e \na i:, ■' o 1 bi л hi n a ( i eve n t v.o. 1: :i o

dal j a '1r o a a V a1 "o v o1 ■ n re o a en i 1 a.:) t :c e 1 > a da a o a o ;-:;n e

a s i ;ovr o or o ras t ere 6 en j a Gi av i j e o d nopoirebnih to7rova

••ace"a iBtbbrabara, Svendari i bhrabnrai, 'mo i br?oa

povezivan:;u ovib. del ova arada s.". a ta ri c a r 5;'3eop:raa"’{

i " la s " .

(

:Us^Grvenci 1 c vni'-ane :..-a лГппЛ—

саопааел.-јс oaobraoaja no. P lav ip i ?>. .-Iv.re n. о^сугго.

ovor? pro:p?ar.ia, ofeorjno nala-зе se a do-enu planixania

y el5P:o;.; ap&đs'-'o.'•: saobrae a 'ј noa r>ist. o\ ■> a. 0 vd-з se na

prvoiv ;-:es‘!;u ’ I s l i na plarn.raa?. budaci astro sisbsa

Beo^rada o ija prva ebapa pre~a G-eneralro'''■ planu

Beo^rada treba Jednivi Icrakoro da pred/jo i isbod i'ila-

v i;;c , Bvo alcci;;3 p larirane povodo'-- i:; ■radnje r.oti'o

s i stein a a. '..djo.i i l i veeo.1 iv.eri ^ tiča i na xunlrcioni-

sim;j e Б1 a v i;' -j, J dna od n i ih .1 o i. aXanirana i Errra—

dn.1 a ta pз'o1 :o Pavo , p id b lizno na pozicbpi

postojecsf, !t ab.ro:;’' -aofJta. Ova.j аозР aipvsea pro-

■vnir i.::iar-dva a a potasa Noaanjina - ■• Pvolbuhina

;"de ce .p-.vl’la povaoaaie r,a 1 5 o~-.oo vop/eas (proma

ргог-;гаша;d '• i i s t r as iv anjina u olcvdxv. ibapnoa rlana

t Qr-’i i pr > i „ i c;o p „ ) . 0vo u v odi n a ■'; aid.; 1 uc a■r. da on no6 e

i :s a л v a I;i nao a 1 ni 1 a a r o : e n e na č v or a 31 av i .1 a.

P:cu,?;a aPci;;n :’c Poreacija tramvajsPo.p podsistecaa

('a iV '1 d.ai ;joa dt;našnio pov rŠins?-г.е voзa :a? o « B . Ki-

dr.'.ca a lien *o.s uvodtien..1e nova transver-alne ver-e

nef/le a pros'tora xr::H?d‘>a G#5k!anova Cvbure (ovo

;:o predriot ponebnop; is*!;raXxvan.i la.'o;.; ’ou.dućo p la-

nove oaobraća;ia аг. novaa ^rada) , Ova nro:?oPcija

treba wnac-a.irio da poaopne boljo-" .f'm'::cionisanpi

aX. P ,T'idr::.ca Pao i ‘!;raravaj slcog pod^iate^ia a ovorv PI avi;': a.

0 з o'vn::. c£o1 t i p..'. ;oo<',:cv.č ju B1 av:i. j e , '■ :ao i c5.v;ave

centralne 7.or.e 3eo£!'a&a, se oce’ai.ô na planu nbupne

aeđ istribv ic i;јч u korisl; javnog Kra^sbog aaobraoa-

,1a, «to ce a bati prod":e:; d a ljib iDtravdvanja na

n 1 v on o p § t i b p 1 aao v a i g e n or a 1 n i li :c © ћ e a .1 -1 .

Oval prorir&a .jo saa is ljen ‘kao sredstvo sa o r ije a ta -I

c iju 1 v:a optiini'sacl ju saobraca jno:v s isteaa do tre -

nutk:; kordin& lnijia :-;ubvata na n.ivou cent-ralne aone

arada te kao takav ivia brat ko roe an donet usîeren ha

dalaba i v i^ ia c ilje vx a a . U to liko pro sc? aoâ oce~

k iv a t i da co b i t i O.opunjen i boriaovan od strane

ic t ib in s t itu c ija aa. osnovu rodovnih osaatranja i za~

b ljuoivan ja o proaoni stanja i potreba..

(

za planiranje razvoja grada beogradamapa.urbel.com/silverlight/71/71-tekst.pdfza planiranje razvoja...

Documents