7. SISTEM ZA PAUENJE Na vozilu "koral 55" primenjen je tzv. beskontaktni elektronski sistem za paljenje. Osnovni delovi ovog sistema su: razvodnik paljenja sa indukcionim generatorom si-gnala, elektronski upravljački modul za transformaciju primljenog signala i induk-cioni kalem visokog kvaliteta. Osnovna prednost ovog sistema se sa-stoji u tome što su kod razvodnika paljenja "platinska dugmad" zamenjena jednim ob-rtnim indukcionim generatorom signala, ko-ji u trenutku presecanja magnetnih linija indukuje struju male jačine, koja se provod-nicima dovodi do elektronskog upravljač-kog modula. Trenutak indukovanja ove struje male jačine odgovara trenutku po-trebnog preskakanja varnice na svećicama. Primljeni signal se u elektronskom up-ravljačkom modulu, dejstvom elektronskih komponenti, pretvara u struju znatne jačine i upućuje u indukcioni kalem. Na taj način se dobija snažnija varnica koja znatno olakšava paljenje hladnog motora, omo-gućava paljenje i siromašnije smeše i povo-Ijno utiče na mogućnost smanjenja tok-sičnosti izduvnih gasova. Ovaj sistem za paljenje smeše ne utiče direktno na smanje-nje potrošnje goriva, ali je činjenica da sa ovim sistemom imamo manji broj izostavlja-nja paljenja, tako da na posredan način ipak utiče na smanjenje potrošnje goriva. Po-trebno je naglasiti da ovaj sistem zahteva kvalitetan indukcioni kalem. Ugao pretpaljenja se određuje pomoću centrifugalnog regulatora i depresionog ko-rektora pretpaljenja. Novi razvodnik paljenja je proizvodnje "Rudi Čajavec" i obeležen je oznakom RPS 16 E2. Elektronski upravljački modul je proizvodnje "ISKRA" - šifra BESP 04 kao i indukcioni kalem. Alternativno se koristi i elektronski upravljački modul "BOSCH". Ovaj sistem daje u sekundarnom kolu struju veoma visokog napona - čak do 30 kV, pa treba biti oprezan. Pošto se induktivni generator signala u razvodniku paljenja ne haba u toku rada motora ne dolazi do pomeranja tačke početnog pretpaljenja, tako da jednom ko-rektno podešeno pretpaljenje ne treba pe-riodično podešavati. Na sl. 7.1 data je osnovna šema povezivanja elektronskog paljenja. SKIDANJE RAZVODNIKA PALJENJA SA MOTORA Da bi se skinuo razvodnik paljenja sa motora najpre treba proveriti da ključ za paljenje nije u položaju "paljenje" već u položaju "isključeno". 1. Odvojiti provodnike paljenja sa svećica i "džek" kojim se razvodnik paljenja povezuje sa elektronskim upravljačkim mo-dulom. 2. Ispod tela razvodnika se nalazi šapa za pričvršćivanje, koja je pritegnuta uvrt-njem i navrtkom. Račvastim ključem 13 od-viti navrtku, a zatim skinuti šapu i izvući razvodnik paljenja. Ugrađivanje će biti znatno olakšano ako pre početka skidanja razvodnika paljenja, motor i razvodnik dovedemo u položaj pa-Ijenja svećice prvog cilindra i taj položaj razvodnika i obrtne četkice zabeležimo. Na sl. 7.2 prikazani su delovi razvodnika paljenja. Sl. 7.1 - Osnovna šema povezivanja elektronskog paljenja. 1 - elektronski upravljački modul, 2 -indukcioni kalem, 3 - prekidač paljenja, 4 - razvodnik paljenja, 5 - svećica, 6 - akumulator PODEŠAVANJE PRETPALJENJA

Tačno podešeno pretpaljenje nije samo jedan od uslova besprekornog rada motora već isto tako pozitivno utiče i na sprečava-nje rasipanja

goriva, odnosno na održava-nje potrošnje goriva u predviđenim granica-ma. Tačka početnog pretpaljenja se tako po-dešava da varnica na svećici preskoči 10° pre SMT klipa odgovarajućeg cilindra na praznom hodu. To se postiže tako što se koriste reperi na poklopcu zupčastog remena pogona razvodnog mehanizma i zarez na remenici kolenastog vratila, kao što je to prikazano na sl. 7.3. Podešavanje pretpaljenja ne može se vršiti na klasičan način - pomoću lampice, već se mora koristiti stroboskopska lampa. Najprikladnije za rad su ručne strobo-skopske lampe koje se priključuju na aku-mulator. U tom slučaju plus provodnik stro-boskopske lampe se povezuje za plus pol akumulatora, a minus pol lampe se povezu-je za minus pol akumulatora. Treći visoko-naponski provodnik se povezuje sa pri-ključkom provodnika za paljenje prve sve-ćice. Motor se pusti da radi na praznom hodu, azatim pritisne prekidač na lampi. Svaki put kada dode do paljenja smeše u prvom cilin-dru iz lampe bljesne mlaz svetlosti koji treba Sl. 7.2- Delovi razvodnika paljenja. 1 - kapa razvodnika, 2 - obrtna četkica, 3 - poklopac, 4 - sklop generatora signala, 5 - namotaj generatora signala, 6 - vijak, 7 - opruga, 8 - vijak, 9 - vijak, 10 -depresioni korektor, 11-vijak, 12-vijak, 13-opruga, 14 - sklop priključka uperiti na repere na poklopcu, gde će se pojaviti i zarez na remenici kolenastog vra-tila. Korekcijapretpaljenjasevršinatajnačin što se otpusti navrtka šape za pritezanje razvodnika paljenja, pa se razvodnik - po potrebi zakreće levo ili desno. Pretpaljenje je korektno kada se zarez na remenici kole-nastog vratila poklopi sa reperom na po-klopcu koji je obeležen kao 10°. Na slici 7.3 je taj reper obeležen brojem 1. NAPOMENA: U slučaju da na poklopcu postoje četiri repera onda PRVI reper odgo-vara pretpaljenju od 12° i ne uzima se u obzir, već samo DRUGI reper koji odgovara pretpaljenju od 10°. VAŽNA NAPOMENA: Kod elektronskog paljenja ZABRAN JENO je okretanje motora "na prazno" kada nisu povezani visokona-ponski provodnici paljenja, jer može doći do oštećenja elektronskog upravljačkog modula ili nekog drugog dela sistema za paljenje.

SVEĆICE ZA PAUENJE Svećica za paljenje je vrlo važan i odgo-voran element motora, s obzirom da isprav-nost rada motora umnogome zavisi od ispravnosti rada svećice. Uloga svećice, smeštene u komori za sagorevanje u glavi

Sl. 7.3- Dovođenje pretpaljenja u fazu sa klipnim i razvodnim mehanizmom motora. 1 - reper koji pokazuje pretpaljenje od 10o, 2 - reper koji po-kazuje pretpaljenje od 5o, 3- reper koji pokazuje pretpaljenje od Oo, 4 - zarez za upoređenje pri podešavanju pretpaljenja cilindra, je da dovede struju visokog napo-na i da u datom trenutku obezbedi varnicu između svojih elektroda. Ovako električno pražnjenje vrši se kroz radnu smešu između elektroda svećice, tako da se ona aktivira, zagreje i upali, izazivajući sagorevanje rad-ne smeše goriva i vazduha u komori za sagorevanje glave cilindra. Usled same pri-rode radnog ciklusa u motoru, svećica je u toku rada podvrgnuta znatnim promenama mehaničkog i termičkog opterećenja. Mak-simalna temperatura procesa sagorevanja je 3 000°C, a maksimalni

pritisci u cilindar-skom prostoru do 68,6 bara. Pored toga, napon struje na krajevima elektroda svećice iznosi do 30 000 V. Prema tome vidi se da su uslovi pod kojima radi svećica vrlo složeni i teški. Zbog toga konstrukcija svećica mora da obezbedi sledeće zahteve: - normalan rad pri naglim promenama pritiska i temperature u motoru, - potpunu hermetičnost pri svim pritisci-ma, kako bi se sprečilo prodiranje gasova iz kompresionog prostora motora pored sa-me svećice, - pravilno, optimalno odvođenje toplote sa elektroda svećice, - dobru izolaciju i pri visokim temperatu-rama kako bi se sprečilo probijanje struje visokog napona, - mehaničku otpornost elektroda i izola-tora itd. Različiti motori različito opterećuju ter-mički svoje svećice, a da bi se održala njihova radna temperatura, potrebno je konstrukciju svećice prilagoditi forsiranosti motora. Za jače opterećene motore upotrebljavaju se "hladnije" svećice sa ma-njom površinom izloženom dejstvu toplih gasova i dobrim odvođenjem toplote, dok se za manje opterećene motore koriste "to-plije" svećice sa većom površinom izloženom toploti i slabijim odvođenjem toplote. Kao značajna karakteristika svećice uzi-ma se njena "toplotna vrednost", koja pred-stavlja broj stotih delova minuta potrebnih da se vrhovi elektroda dovedu do usijanja pri ispitivanju na specijalnom probnom sto-lu. Ukoliko je ovo vreme veće, svećice su "hladnije". Toplotnu vrednost svećice razni proizvođači različito obeležavaju, te je sto-ga potrebno uvek koristiti preporuke proizvođača za upotrebu svećice. Kontrola ispravnosti svećica Kontrolu svećice motora treba vršiti pri-bližno posle svakih pređenih 5 000 km. Ta-da treba skinuti svećicu, očistiti je, pregle-dati je i podesiti zazor izmedu elektroda svećice. Treba imati u vidu, da se pri bilo kakvoj nepravilnosti u motoru, a pogotovu u karburaciji i podmazivanju, smanjuje efi-kasnost svećice. Povremeno prekidanje paljenja je znak za neispravnost svećica. Posmatranjem skinute svećice često se može utvrditi uzrok neispravnosti motora. Pre nego što se donese konačan zaključak o neispravnosti svećice potrebno je da se ona brižljivo očisti. Zaprljane svećice najpre se očiste mla-zom peska i sabijenog vazduha. Zatim se svećica ispira benzinom prskanim pod pri-tiskom i na kraju se produvava sabijenim vazduhom. Posle ovog pristupa se proveri i podešavanju rastojanja između elektrode svećice. Postizanje propisanog zazora svećice je veoma važno, s obzirom da od njega zavisi napon

probijanja varnice. Za preskakanje varnice između elektroda većeg razmaka potreban je veći napon i zato je sama var-nica jača. Pri manjem zazoru, obrnuto, po-treban je manji napon probijanja, ali je i varnica slabija. Zato se uvek pri podešava-nju zazora elektroda treba držati preporuka proizvođača. Podešavanje zazora se uvek vrši lakom deformacijom bočne elektrode, a nikako ne treba dirati centralnu elektrodu, pošto se može oštetiti izolator. Ukoliko se sumnja u hermetičnost sve-ćice treba proveriti zaptivenost tela, izolato-ra i centralne elektrode. To se najbolje može uraditi na specijalnom uređaju u koji se uvrne svećica i izloži dejstvu sabijenog vaz-duha. Sa spoljne strane se na svećicu sipa petroleum, kako bi se po eventualnom pojavljivanju mehurića ustanovilo propuš-tanje vazduha. Završna kontrola svećice vrši se na taj način što se svećica uvije u specijalni uredaj, a zatim podvrgne pritisku od 6,86-7,84 bara. Zatim se priključi pro-vodnik visokog napona od indukcionog ka-lema i kroz specijalno okno posmatra da li svećica daje varnicu ili ne. Ukoliko je sve-ćica neispravna neće se pojaviti varnica. To znači da je električna energija odvedena na masu i takvu svećicu treba zameniti. Za pravilan rad električnih uređaja potrebno je da svećice budu u potpuno ispravnom sta- Opšti podaci o svećicama nju. Postoji preporuka proizvođača kojutre-ba poštovati i zameniti svećice posle svakih pređenih 15 000 km, bez obzira da li je svećica ispravna ili ne. U pomenutim inter-valima za kontrolu između ovog perioda najčešće je dovoljno prokontrolisati rastoja-nje elektroda i podesiti ga na propisano: 0,7-0,8 mm. Na osnovu izgleda i boje svećice može se doći do pojedinih zaključaka o isprav-nom funkcionisanju nekih delova ili agrega-ta motora, kao npr: o podešenosti karbura-tora, toplotnoj vrednosti svećice, uslovima pod kojima se odvija vožnja i sl. Tako, na primer, ako svećica koja je iz-vađena iz motora ima srednje sivu iii srednje smeđu boju, ukazuje na to da je po-dešenost karburatora dobra, svećice i mo-tor rade ispravno. Ako je boja crna, onda je to znak da je karburator podešen na suviše "masnu" smešu ili je pak svećica suviše hladna, jer je voženo na pretežno kratkim relacijama. Ukoliko je podešenost karburatora isprav-na, potrebno je probati svećicu sa sledećom nižom toplotnom vrednošću. Pojava svetlosive boje znak je da je kar-burator podešen suviše "siromašno". Ako je boja srebmasta, svećica postaje suviše topla, verovatno usled duge oštre vožnje na otvorenom putu. U ovoj slučaju probati sa sledećom višom toplotnom vred-nosti svećice. Osim toga treba proveriti da li je paljenje možda podešeno na suviše rano. Proizvođač Oznaka Tip Navoj Zazor elektroda

(mm) Bosch Marelli Champion Bosna

M 14-19 M14-19 M14-19 M14-19

WR7D CW 7 LPR RN9Y FE 65 PR

M 14x1,25 M 14x1,25 M 14x1,25 M14x1,25

0,7 h- 0,8 0,7 -h 0,8 0,7 -f- 0,8 0,7 -h 0,8

Zamašćena svećica ukazuje na sop-stveni kvar ili da prstenovi klipa ne zaptivaju. Ako je ova pojava kod sve četiri svećice, greška treba da leži u sistemu paljenja. Prilikom ugradnje svećica u motortreba voditi računa da se navoj na svećici ne premazuje uljem radi lakšeg uvrtanja. Ulje se ugljeniše i čvrsto zalepi u navoj svećice. Umesto toga navoj se premaže grafitnom olovkom i sledeći put se svećica vadi lako i jednostavno. Treba takođe imati na umu da se hladna svećica nikada ne uvrće suviše čvrsto u vruć blok motora, odnosno glavu cilindra, jer posle njenog zagrevanja dobija se utisak da je tako učvršćena kao da je zakovana. INDUKCIONI KALEM Dobar indukcioni kalem ima otpor primar-nog namotaja 0,752 Q, a sekundarni namo-taj ima otpor od oko 9.500 Q. Smetnje u radu indukcionog kalema, odnosno paljenja, mogu se pojaviti i usled vlage i prašine kada se formira strujni most od utikača visokog napona pa do njegovog kućišta. Usled ovoga može da dođe do delimičnog ili potpunog izostavljanja paljenja. Indukcioni kalem kod elektronskog pa-Ijenja je posebne konstrukcije, kako bi se na svećici dobila što snažnija varnica. Treba naglasiti da nije bitan samo napon nego sama količina energije koja

se sadrži u var-nici. Iz tog razloga za elektronsko paljenje se ne može upotrebiti, sa odgovarajućim efektom, bilo kakav indukcioni kalem već samo onaj tip koji je odredio proizvođač. Indukcioni kalem ne traži neko posebno održavanje (treba samo čisto održavati prik-Ijučke, čvrsto pritegnute i utaknute, a zaštit-ne kapice odmah menjati kada se primeti oštećenje). Do kvara indukcionog kalema retko do-lazi a sam kvar se najčešće sastoji u krat-kom spoju namotaja ili pak, dođe do prska-nja izolatora, tako da dolazi do odvodenja varnice neželjenim putem. Indukcioni kalem se ne popravlja već se vrši jednostavna zamena. Ako sumnjamo na neispravnost indukcionog kalema mo-guće je odvojiti priključke i izmeriti vrednost otpora primarnog i sekundarnog namotaja.

0,7 -n. 9500 .n. Sl. 7.4 - Proveravanje otpora namotaja indukcio-nog kalemaBOSCH AKUMULATOR Akumulator predstavlja rezervoar elek-trične energije u automobilu. Električna energija koja je dovedena u akumulator bilo dejstvom dinama, alternatora, ili drugog električnog agregata za punjenje, pretvara se u hemijsku energiju i akumuliše. Ako iz akumulatora treba odvesti električnu struju, odigrava se hemijski proces u obrnutom smislu, čime se opet oslobađa električna energija. Akumulator je potreban automobi-lu pre svega za startovanje motora. U tu svrhu

se troši i najveći deo njegove "zalihe". Za vreme vožnje dinamo, odnosno alterna-tor, preuzima snabdevanje strujom elek-tričnih instalacija, a pri tom se istovremeno nadoknađuje električna energija uzeta iz akumulatora. Zaliha struje se najviše troši pri gradskoj vožnji. "Sporedniji zadatak" akumulatora je da se brine za osvetljenje parkiranih kola noću, za radio-aparat u kolima, za motor brisača prednjeg stakla. Akumulator kod "korala 55" pričvršćen je napred ispod poklopca motora. Sastoji se od šest ćelija pri čemu svaka ima napon oko 2 V, što obezbeđuje radni napon akumula-tora od 12 V. Na ovo su priključeni svi po-trošači struje od elektropokretača do pozi-cionog svetla. Prednost ovog akumulatora prema onima od 6 V koji se još ugrađuju u neka vozila, sastoji se u tome što se po hladnoći omogućava lakše startovanje mo-tora, a pri visokim brojevima obrtaja motora obezbeđuje snažnije varnice na svećicama. Akumulator je retko kada potpuno napu-njen. To se dešava u najboljem slučaju leti, posle duže vožnje na autoputevima, a inače može se praktično računati sa dve trećine ili polovinom njegovog kapaciteta. Akumu-lator je najviše opterećen elektropokre-tačem, čija je snaga oko 0,8 kW. Pri startovanju motora opada napon akumula-tora vrlo brzo na oko 9 ili zimi čak 7,5 V. Potrebna jačina struje, tj. elektropokretača je manja pri toplom ulju u motoru i menjaču, jer se tada motor može lakše okretati. Uko-liko temperatura opadne niže, i ukoliko je zbog toga ulje gušće, utoliko je veća potre-ba elektropokretača u struji. To je vrlo nepovoljno, jer se pri niskim temperatura-ma inače kapacitet akumulatora smanjuje u znatnoj meri. Elektropokretač ne treba da bude uk-Ijučen duže od 3-5 sekundi. I akumulatoru i elektropokretaču treba pružiti malu pauzu za osveženje. Teorijski bi se mogao elektro-pokretač pri dve trećine napunjenom aku-mulatoru svakih 5 sekundi okretati 100 pu-ta. U stvarnosti to izgleda znatno nepovo-Ijnije, pošto napon brzo opada a samim tim i jačina struje koja se dovodi u elektropokre-tač. U praksi, većinom zimi, kapacitet aku-mulatora zadovoljava samo mali broj po-kušaja startovanja. Akumulator nema "sna-ge" da bi, tokom duge zimske noći, snab-devao električnom strujom poziciona svetla parkiranih kola. Već nakon 5 časova - u hladnim zimskim noćima verovatno već u toku 4 časa - ne vidi se više svetlost svetiljki. Stoga se preporučuje malo priključno sve-tlo za parkiranje sa štedljivim lampicama od 2,5 W. Ovo priključno svetlo za parkiranje se pričvrsti na gornju ivicu prozorskog sta-kla levih vrata i staklo se podigne do kraja. Ono dobro gori nekoliko dana uzastopno. Za ovo je potreban i utikač koji se lako može postaviti u vozilu. Kontrola ispravnosti akumulatora

Svakih 2500 km trebalo bi ispitati stanje kiseline u akumulatoru. Kada jednog jutra elektropokretač samo još "umorno" okreće motor, mada preko noći nije bilo iznenad-nog mraza, tada svakako nešto sa akumu-latorom nije u redu. Ovo pre svega u slučaju da pri daljem pokušaju startovanja sa uk-Ijučenim farovima oni još samo mutno sve-tlucaju kada se okrene ključ paljenja. Obično tada akumulator nema snage, možda i zbog toga što je voda manje ili više isparila. Naime, voda vremenom isparava, naročito za vreme toplog leta. Ako se usta-novi nedostatak tečnosti treba doliti destili-sane vode. Nikad se ne sme akumulator puniti kiselinom jer isparava samo voda iz rastvora. Rastvor vode i kiseline u akumulatoru treba da bude 10-15 mm iznad ploče. Radi ispitivanja najbolje je da se iseče 6 tankih papirnih traka ili čačkalica od čistog drveta i da se u svaku ćeliju baterije umetne takav "merni uređaj". Visina ovlaživanja se može dobro očitati. Ako su ploče u akumulatoru suve to se može videti golim okom - tada treba što pre doliti destilovanu vodu, jer akumulatori koji stoje suvi imaju samo nez-natan vek trajanja. Radi "ozdravljenja" tako "suvo" za-tečenog akumulatora nije potrebno da ga nosite u radionicu. Dovešćete ga opet u red dopunjavanjem destilovane vode i dužom vožnjom danju - bez opterećivanja farovi-ma. Kada okrenemo ključ i pokušamo startovanje motora a elektropokretač se sa-svim polako okreće imamo razloga da po-sumnjamo da je akumulator ispražnjen. Ovo se još ubedljivije potvrđuje ako pri dodavanju "gasa" upaljeni farovi daleko in-tenzivnije zasvetle. Kada se ispoljava "za-morenost" akumulatort. koji ne može da se oporavi čak i posle duže vožnje moramo bezuslovno izmeriti gustinu kiseline svake pojedine ćelije. Provera gustine vrši se are-ometrom, jednostavnom spravom sa plov-kom koji se u zavisnosti od gustine više ili manje zaroni. Preko veličine ovog zaronja-vanja se određuje gustina, odnosno stanje napunjenosti. Najbolje je napunjenost aku-mulatora proveravati kadaje natemperaturi okoline. Akumulator koji je u dobrom stanju pokazuje istu napunjenost svake pojedine ćelije. Ako se i pored normalnih uslova eksplo-atacije pokaže da akumulator češće ostaje "bez struje" treba u specijalizovanoj radio-nici proveriti ispravnost i efikasnost cele instalacije za napajanje akumulatora elek-tričnom energijom. Najkritičnija situacija što se tiče ispravnosti samog akumulatora, je kada jedna od ćelija (ili više) pokazuje značajnu razliku u napu-njenosti. Ova neispravnost je neki put indici-rana i nedovoljnim naponom samog akumu-latora. U svakom slučaju treba računati sa skorom nabavkom novog akumulatora. Održavanje akumulatora Akumulator oštećuju labave i oksidisane stegice polova kao i zaprljana površina. Akumulator se mora održavati čist i suv. Prljavštinu i oksidne kristale treba očistiti četkom i toplom vodom, suvom krpom istr-Ijati polove i stegice provodnika i na kraju namazati glave polova i priključne stežice mašću za polove. Ako se na akumulatoru ili čak na podnom limu ukažu kristali kiseline, tada je akumulator "prokuvao", ili je sipano mnogo destilisane vode, ili je neispravan regulator generatora, koji treba da se stara da akumulator bude napajan električnom strujom odgovarajućeg napona. Ako akumulator treba da se izvadi najpre treba osloboditi minus provodnika (oznaka na glavi pola: -). Zatim se oslobodi + pro-vodnik (oznaka na glavi pola: +). Ako su priključne stežice čvrsto na glavama polova usled oksidacije, ne treba upotrebiti silu jer se može odlomiti glava pola i pući kućica akumulatora. Umesto toga četkicom nato-piti vrućom vodom glave polova. To otapa oksidacione kristale. Još bolje dejstvuje vruć rastvor sode. Na kraju treba podići akumula-tor iz kutije preko obe trake za držanje. Pri ugrađivanju poslednji se priključuje minus provodnik. Time se pri rukovanju iz-begavaju opasnosti od kratkih spojeva. Ta-kođe uvek isključiti minus provodnik pri ra-dovima na električnoj instalaciji, kako bi se izbegli kratki spojevi. ALTERNATOR "ISKRA" TIP AAK1171,14V-45A Dugo vremena su motorna vozila bila opremljena generatorima jednosmerne s-truje, tzv. dinamom. Međutim, sa razvojem Sl. 7.5 -Alternator ugrađen na motor

automobila i promenama uslova eksploata-cije menjali su se i zahtevi koji su postavlje-na pred glavni izvor električne energije. Tre-balo je sve više i više snage. I ne samo to: snage je trebalo više naročito na nižim bro-jevima obrtaja koji su svojstveni gradskim uslovima eksploatacije mctornih vozila. Onog trenutka kada je uspešno rešeno pitanje rotora sa kandžama alternator je našao daleko širu primenu na motornim vozilima. Danas dinamu srećemo samo na sasvim malim

automobilima. Izgrađivanje i ugrađivanje alternatora (sl. 7.5, 7.8 i 7.9) Pre nego što preduzmemo bilo šta oko alternatora potrebno je odvojiti negativnu klemu akumulatora od priključka i na taj način sprečiti svaku mogućnost kratkog spoja. 1. Odvojiti instalaciju za punjenje od al-ternatora, odnosno sve električne veze. 2. Otpustiti vijke, pomeriti alternator ka bloku motora, a zatim skinuti sa remenice pogonski remen. 3. Sa donje strane treba pridržavati alter-nator a zatim izvući i vijke, pa spustiti alter-nator naniže i izvaditi ga napolje. Ugradnja alternatora se vrši obrnutim redosledom.

Sl. 7.6 - Sklop alternatora AAG (0403 14V 13A). 1 - remenica, 2 - ventilator, 3 - vijak, 4 - podmetači, 5 - nosač, 6 - stator, 7-vijak, 8 -pločica sa diodama, 9 - nosač, 10 - četkica, 11 - opruga, 12 -nosač četkica, 13 - kondenzator, 14 - vijak i podmetač, 15-vijak, 16 - podmetač, 17 - priključak struje, 18-utikač, 19-navrtka, 20-elastični podmetač, 21 -granični prsten, 22-ležaj, 23-ploča za držanje ležaja, 24 - granični prsten, 25 - elastični prsten, 26 - vijak i podmetač, 27 - klin, 28 -rotor, 29 - ležaj, 30 - elastični osloni prsten (stara varijanta) NAPOMENA: Kada vršimo ugradnju al-ternatora moramo prethodno pažljivo pove-zati sve električne veze, pa tek zatim pustiti motor u rad. Alternator se ne sme stavljati u rad odvojen od akumulatora, odnosno bez opterećenja. Rastavljanje alternatora je veoma jedno-stavno. Najpre treba odviti vijak kojim se pričvršćuje

remenica, a zatim skinuti reme-nicu i ukloniti klin sa osovine. Sledeća ope-racijaje odvijanje i izvlačenje "anker" vijaka koji prolaze duž tela, odnosno statora alter-natora. Tada je moguće odvojiti prednji i zadnji poklopac i izvući rotor. Sastavljanje se vrši obrnutim redosle-dom. Održavanje alternatora Alternator, kao i većina električnih rota-cionih mašina, ne zahteva neko specijalno održavanje.

Ležaji su specijalne vrste, pod- mazani su dovoljno već prilikom montaže, a četkice treba kontrolisati svakih 60000 km. Zamena regulatora napona i dioda vrši se samo po potrebi. Kontrola zategnutosti klinastog kaiša (sl. 7.10) Preporučljivo je nabaviti jedan rezervni klinasti kaiš i držati ga u kolima, jerto u datoj situaciji dobro dođe. Kidanje kaiša u toku vožnje se odmah uočava, jer se kontrolna lampica pali. Kontrolna lampica može da svetli i kada je klinasti kaiš olabavljen. Isto tako pokazatelj za pokidani ili olabavljeni kaiš može biti i naglo paljenje crvene kon-trolne lampice na instrument tabli, koja uka-zuje da je došlo do povećanja temperature tečnosti za hlađenje i da je ona dostigla tačku ključanja. U svakom od ovih slučajeva treba prekinuti vožnju i otkloniti kvar.

Sl. 7.8 - Sklop alternatora (pogled na nosač i remenicu)

Sl. 7.9- Sklop alternatora (pogled na priključke). 1 - kondenzator, 2 - sklop nosača četkica Suviše zategnut kaiš nije poželjan, jer napreže ležajeve na osovini pumpe za vodu i alternatoru. Posledica ovoga je povreme-no oštećenje ležajeva. Da bi se namestio kaiš potrebno je posle izvlačenja kombinovanog utikača, otpustiti gornju navrtku za pričvršćivanje na zate- začu, ali je ne treba sasvim skidati.

Takođe treba otpustiti vijak i na donjem nosaču. Sada se alternator povlači dok se novi kaiš ne postavi na sve tri remenice. Posle toga se alternator potiskuje od motora dok se ne dobije potrebnazategnutost kaiša. Kaištre-ba da se ugiba izmešu alternatora i ventila NEISPRAVNOSTI ALTERNATORA Alternator ne puni

Pogonski remen nedovoljno zategnut. Zategnuti pogonski remen. Kolo za punjenje prekinuto. Pronaći prekid. Četkice oštećene Zameniti četkice. Oštećene diode ispravljača. Zameniti oštećene diode. Diode pobude oštećene. Zameniti oštećene diode. Altemator nedovoljno puni Pogonski remen nedovoljno zategnut. Zategnuti pogonski remen. Loš kontakt između četkica i prstena kolektora. Očistiti benzinom prstenove kolektora. Četkice neodgovarajućeg kvaliteta Ugraditi odgovarajuće četkice. Rotor sa namotajima delimično u kratkom spo-ju. Zameniti rotor. Namotaji statora u delimičnom kratkom spoju. Zameniti stator - namotaje. Regulator napona deregulisan. Zameniti regulator napona. Alternator puni sa zakašnjenjem Fazni namotaji'su u prekidu, u dodiru sa ma-som ili su delimično u kratkom spoju.

Zameniti stator.

Alternator suviše puni akumulator Veza alternatora sa masom loša. Očistiti i stegnuti veze. Kratak spoj između kola za punjenje i kola za pobudu.

Izvršiti reviziju alternatora.

Regulator napona deregulisan. Zameniti regulator napona. tora 10-15 mm, pri ravnomemom osred-njem pritisku palca (oko 98 N). Na kraju se zategnu sve navrtke i zavrtnji, s tim što alternator ne treba da se pomera. Sl. 7.10- Elementi za podešavanje zategnutosti nazubljenog remena za pokretanje razvoda. 1 -zatezač remena, 2 - remenica, 3 - navrtka za pričvršćivanje remenice na nosač (pričvršćuje se momentom od 44Nm), 4 - vijak za pričvršćivanje nosača zatezača remena uz blok motora, 5 - nosač

ELEKTROPOKRETAČ (sl. 7.11) U početku razvoja automobilizma motori su se pokretali ručno, tzv. "kurblom". Kada su razvijeni pogodni elektromotori jedno-smerne struje i usavršeni akumulatori pokretanje motora je postalo mnogo kom-fornije, jer je bio dovoljan jedan pokret k-Ijuča i motor bi proradio. Na vozilu "koral 55" primenjen je elektro-pokretač snage 0.8 kW, što je dovoljno za pokretanje motora u svim uslovima (ako je akumulator dovoljno napunjen). Izgrađivanje i ugrađivanje elektropokretača (sl.7.12) Pre početka izgrađivanja elektropokre-tača potrebno je odvojiti negativnu klemu akumulatora od priključka, kako se ne bi izazvao kratak spoj.

Elektropokretač je pričvršćen vijcima za zvono spojnice i nalazi se sa prednje strane motora.

Sl. 7.11 - Elektropokretač. 1 - elektromagnet, 2 - četkica, 3 - nosač, 4 - poklopac elektropokretača, 5 - nosač, 6 - garnitura elektropokretača, 7 - električni rotor, 8 - prsten, 9 - elastični prsten, 10-šipka, 11 -osovinica, 12-poluga, 13-nosač, 14-zupčanik, 15-nosač, 16-namotajistatora

Sl. 7.12- Uzdužni presek elektropokretača Najpre treba odvojiti električne veze, a zatim odviti vijke kojima se pričvršćuje za kućište spojnice. Tada se elektropokretač lagano povuče ka levoj strani vozila, izvuče iz sedišta i izvuče nadole. Ugrađivanje elektropokretača vrši se obrnutim redosledom. Rastavljanje elektropokretača (Sl. 7.11, 7.12, 7.13 i 7.14) Elektropokretač se može rastaviti na sle-deće podsklopove: - sklop elektromagneta, - sklop nosača kolektora, - sklop jarma (karkase), - sklop rotora, - sklop mehanizma za uključivanje,

- sklop nosača pogonskog zupčanika. Sl. 7.13 - Sklop elektropokretača sa elektro-magnetom. 1 -pogonskizupčanik, 2-navrtkeza pričvršćivanje elektromagneta, 3 - elektro-magnet, 4 - navrtka za pričvršćivanje kraja po-budnog namotaja motora, 5 - zaštitnik Rastavljanje elektropokretača obavlja se na sledeći način: 1. Odviti navrtku (4) i odvojiti pobudni namotaj motora od elektromagneta. 2. Odviti navrtke (2) kojim se pričvršćuje elektromagnet i odvojiti ga.

3. Skinuti zaštitnik (5) sa pojasa četkica. 4. Odviti navrtke dugačkih vijaka za pri-čvršćivanje poklopaca i odvojiti poklopce. Sklop rotora se izvlači kompletan bez viljuške za uključivanje pogonskog zup-čanika. Kada se izvuče sklop rotora pažljivo se pregleda kolektor i spojka za uključivanje pogonskog zupčanika sa pripadajućom oprugom. Reviziju elektropokretača treba vršiti svakih 30000 km radi čišćenja svih spojeva (uvid u stanje četkica i kolektora). Ako su četkice istrošene za više od dve trećine svoje dužine treba ih zameniti.

Kolektor mora biti gladak i čist bez tra-gova nagorevanja. Kolektor se, po potrebi, može obraditi skidajući samo nužan sloj materijala.

Posle obrade kolektora specijalnom uskom testericom treba smanjiti izolacioni Sl. 7.14- Sklop rotora sa pogonskim zupčanikom i spojkom. 1 - oslona podloška od fibera, 2 -odstojni podmetači, 3 - rotor, 4 - naglavak spoj-ke elektromagneta, 5 - opruga spojke, 6 - gra-nični prsten, 7 - pogonski zupčanik sa spojkom, 8, 9 - odstojni prstenovi

materijal između svake lamele za otprilike 1 mm. Na kraju kolektor blago uglačati fi-nom šmirglom, kako bi se uklonili eventualni tragovi, odnosno ostaci obrade. Elektropokretač, kada je uključen, spa-da u najveće potrošače električne energije, tako da lako može isprazniti akumulator ako se neumereno koristi. Kada motor ni posle ponovljenih pet-šest pokušaja ne upali on-da treba na motoru najpre otkloniti grešku zbog koje neće da upali, pa tek onda pono-vo aktivirati elektropokretač. 8. SPOJNICA Spojnica je suva sa jednim diskom, oprugom, mehaničkom komandom i ela-stičnom glavčinom. Prazan hod pedale je oko 25 mm. Spojnica prenosi snagu motora (sl. 8.1), odnosno obrtni moment na mehanizmu za pogon vozila. Pri polasku, saveć upaljenim motorom, ona obavlja osetljiv zadatak da fino i ravnomerno prenese snagu motora na ostale delove prenosnog mehanizma koji miruju, i tako povežu sve elemente za kreta-nje vozila. Za vreme vožnje, pri rrienjanju stepena prenosa u menjaču, spojnica (sl. 8.2) prekida vezu između motora i menjača i prilagodava se različitim brojevima obrtaja pri prenošenju snage. Spojnica je posta-vljena u produžetku kolenastog vratila mo-tora, između motora i menjača i zaštićena je od prodora prljavštine jednim kućištem -zvonom i zaštitnim limom. Ona se u celini sastoji od zamajca motora, koji na svom obimu nosi fiksiran ozubljeni venac u koji se uključuje pogonski zupčanik elektropokre-tača pri startovanju, zatim nosač spojnice koji je pričvršćen na zamajcu, sa potisnom pločom i oprugom, lamelom spojnice i po-tisnim ležajem. Snaga motora, odnosno njegov obrtni momenat se prenosi trenjem preko lamele i taruće površine potisne ploče i zamajca motora, a posredstvom glavčine lamele na osovinu menjača. Pritisak na lamelu se obezbeđuje jednom tanjirastom oprugom. U normalnom stanju, tj. kada je spojnica uključena, ova opruga pritiska potisnu plo-ču i lamelu sa frikcionom oblogom prema zamajcu motora. Kod klasičnih rešenja ovaj pritisak je obezbeđivalo nekoliko zavojnih opruga. Prednost ovog konstruktivnog re-šenja odražava se u radu, jer ono vrlo retko ima tendenciju klizanja, čak i onda kada su frikcione obloge vrlo istrošene, zato što pri-tisak lamele ostaje skoro ravnomeran. Sila koja se pojavljuje na pedali ne povećava se znatno u zavisnosti od hoda pedale. Potisni ležaj potreban za uključivanje i isključivanje je pomerljiv u uzdužnom pravcu. On nosi jedan obrtni prsten koji je oslonjen na kugli-ce, i pri opravkama treba da se podmaže mašću. Isto tako i ležište se lakše pokreće podmazano mašću, i vrlo je retko podložno istrošenju. Spojnica je potpuno ispravna i ispunjava svoj zadatak onda kad je trenje tako veliko da uvek obezbeđuje prenos snage motora, i s druge strane, kada je isključeno da je lamela spojnice potpuno odvojena i da se ne okreće sa zamajcem motora (sl. 8.4). Spojnica po svojoj funkciji i upotrebi u toku vožnje izgleda kao jedan od najopterećeni-jih sklopova vozila. Međutim, to nije

tačno i sve zavisi od toga kako se ona upotrebljava. Ako se koristi samo za menjanje stepena prenosa u menjaču, dakle, za njegovu os-novnu namenu, onda će spojnica vrlo dugo ostati jedan od najpouzdanijih sklopova vo-zila. Nasuprot tome, ako se vozi sa "kliza-jućom" spojnicom (npr. u krivinama, ispred pešačkog prelaza, u sporim kolonama itd.), onda se spojnica vrlo loše upotrebljava, jer se njene površine taru međusobno razvija-jući pri tome znatnu toplotu i brzo se troše. Posledica ovoga može biti vrlo kratak vek spojnice. Proklizavanje spojnice (sl. 8.5)

Proklizavanje spojnice može nastupiti usled prodora ulja iz motora ili menjača, tako da se

zaprljaju obloge. Posledica ovog 1 2 4

S/. 8.1 - Elementi spojnice i komandnog mehanizma. 1 - nosač obloge diska, 2 - obloga diska, 3 - telo spojnice, 4 - zakivak obloge diska, 5 - elastična

podloška, 6 - vijak, 7 - navrtka, 8 - ravna i elastična podloška, 9-osigurač, 10-vijaksapodloškom, 11 -obloga papučice, 12 - nožna komanda sa osovinom, 13 - savitljivo uže, 14-podmetač, 15 - prenosna poluga sa osovinom, 16 - opruga, 17 - opružica potisnog ležaja, 18-spojnica, 19-potisni ležaj, 20 - vijak i podloška, 21 - viljuška komande, 22-podloška, 23 - navrtka za regulaciju hoda spojnice, 24 - navrtke za fiksiranje regulaciie, 25 - čaura osovine prenosne poluge

Sl. 8.3- Izgled sklopa spojnice i odgovarajućeg mehanizma za isključivanje Sl. 8.4 motor

Presek sklopa spojnice ugrađene na Sl. 8.5 - Sklop nosećeg diska spojnice i diska sa fhkcionim oblogama je da se puna snaga motora ne prenosi na pogonski mehanizam vozila (nema bespre-kornog povezivanja). Osim toga, do proklizavanja može doći usled prekomer-nog zagrevanja prilikom čestih naglih startovanja (kao na trkama) pri čemu dolazi do pregorevanja obloga. Isto tako može doći do istrošenja obloga i kod

potpuno ispravnog rukovanja i to tokom određenog vremena, a usled nedostatka dovoljne poti-sne sile. U pomenutim slučajevima ova greška se može primetiti kada se vozi u najbržem stepenu prenosa i sa opte-rećenim vozilom i tom prilikom se uočava da se motor brže okreće nego što to odgo-vara brzini kretanja vozila. U ovakvim slučajevima upućujemo na servisnu radio-nicu. Kod zamene obloga uvek treba pro-kontrolisati zaptivanje bloka motora i me-njača sa strane spojnice. Provera ispravnosti spojnice (sl. 8.6 i 8.7) Preporučuje se ponekad i kontrola spoj-nice kad se sumnja da vozilo proklizava. To se može izvršiti na sledeći način: 1. Zategnuti ručnu kočnicu i uključiti treći stepen prenosa. 2. Lagano uključiti spojnicu i dodati gas. Tada bi se motor morao zagušiti i ugasiti. Ako to nije slučaj onda spojnica klizi. Cesto se desi pri ovoj probi da vozilo naglo pođe napred, zato što ručna kočnica ne drži do-bro. Ako spojnica nije u redu na osnovu ove probe, treba imati na umu da greška još može biti u nepravilnom zazoru spojnice, ogrlica užeta čvrsto drži kleštima. Okretanje nalevo znači povećavanje zazora (gledano ka motoru), a nadesno smanjenje, odno-sno, da bi se zazor smanjio, uže mora da se skrati. Posle ovog podešavanja mora se ponovo prokontrolisati pedala spojnice. Ako je postignut pravilan zazor onda se navrtka za podešavanje blokira i pričvrsti navrtkom za osiguranje. Izgrađivanje i ugrađivanje spojnice Pri izgrađivanju spojnice treba obaviti sledeće operacije: 1. Podići prednji kraj vozila i postaviti ga na nosače. 2. Izgraditi menjač stepena prenosa, po-stupajući prema opisu datom u poglavlju "Menjač stepena prenosa". NAPOMENA: Prilikom izgrađivanja me-njača stepena prenosa sa motora, izbeći naslanjanje spojničkog vratila na listiće opruge za isključivanje kvačila, pri čemu se ono čuva od mogućih deformacija. 3. Reperima obeležiti položaj spojnice u odnosu na zamajac, pri čemu se naknad-nim postavljanjem spojnice na zamajac neće poremetiti prethodna uravnoteženost masa. 4. Odviti vijke za pričvršćivanje nosećeg diska spojnice i sa zamajca skinuti sklop spojnice. Prilikom ugrađivanja sklopa spojnice operaciju potrebnu za izgrađivanje obaviti obrnutim redom, imajući u vidu sledeće: 1. Proveriti upravnost bočnih površina frikcionih obloga u odnosu na osu okreta-nja. Glavčinu diska navući na specijalnu osovinu, čije krajeve treba osloniti na dva šiljka uređaja. 2. Polako okretati disk i, pomoću kompa-ratora, proveriti da pomeranja nisu veća od 1,15 mm. 3. Disk spojnice treba postaviti tako da izbočena strana glavčine bude okrenuta ka menjaču. 4. Pre pritezanja vijaka za pričvršćivanje spojnice na zamajac motora, treba centrira-ti disk sa oblogama, služeći se alatom. Mo-ment pritezanja pomenutih vijaka je 1,6 Nm. Kontrola spojnice (sl. 8.8 i 8.9) Pošto se sklop nosećeg diska spojnice pričvrsti na ravnu ploču, koja u ovom slučaju zamenjuje zamajac, a prethodno je stavljen prsten S debljine 8,2 mm (sl. 8.8), četiri puta simulirati isključivanje kvačila, dejstvujući na listiće opruge u vidu diska silom od 1300 N u smeru strelice F. Ispunivši gore pomenute uslove, prove-riti: - da li hod krajeva listića opruge u vidu diska (D=8,5-8,6 mm, sl. 8.8) odgovara mi-nimalnom odmicanju diska od 1,7 mm, -dali je kotaX (sl. 8.8) jednaka33,5 mm. Ako se dobiju različite vrednosti od na-vedenih, potrebnojezameniti sklop nosača spojnice: S=8,2 mm Debljina prstenova za kon- trolu sklopa spojnice X=33,5 mm Uporedna kota za kontrolu

sklopa spojnice D=8,5-8,6 mm Hodoprugeuvidudiskapri isključivanju spojnice U=4,4mm Maksimalno dopušteno po- meranje listića opruge us- led istrošenja frikcionih obloga Sl. 8.8- Šema za kontrolu sklopa nosača spojnice. 1 - nosač spojnice, 2 -potisn! disk, 3-prstenovi opruge u vidu diska, 4 — lisnata zakačka potisnog diska, 5 - opruga u vidu diska

Sl. 8.9 - Kontrola upravnosti bočnih površina frikcionih obloga diska spojnice u odnosu na osu okretanja (provera na aparatu pomoću kompara-tora sa magnetnim postoljem) F=1300N Potrebna sila za kontrolu da li hodu opruge od 8,5 mm odgovara minimal-no odmicanje diska u izno-su od 1,7 mm. Neispravnosti spojnice i njihovo otklanjanje Kakve se smetnje i kvarovi mogu pojaviti u radu spojnice i kako se oni otklanjaju pokazaćemo na nekoliko sledećih primera: 1. Spojnica pri uključivanju trza. Za ovu pojavu može biti nekoliko uzroka:

- Potisna ploča ili površina zamajca jako istrošene sa pojavom dubljih ogrebotina (ri-seva). Ova pojava se otklanja ponovnom obra-dom ili zamenom. - Lamela spojnice izvijena. Izvršiti korekciju ali je bolje zameniti je. - Lamela spojnice zaprljana uljem. Zameniti i prokontrolisati zaptivke sa strane motora i menjača. 2. Spojnica ne odvaja. Uzroci mogu biti u sledećem: - Suviše veliki zazor spojnice. Treba izvršiti korekciju. - Lamela spojnice izvijena. Doterati ili zameniti. - Obloge lamele pokidane ili oštećene. Zameniti lamelu. 3. Spojnica kliza. Uzroci i otklanjanje kvara. - Zazor spojnice suviše mali (jako istrošene obloge). Korigovati ili menjati lamelu. - Lamela zaprljana uljem. Zameniti i kontrolisati zaptivke. - Uže spojnice ne vraća se natrag. Omogućiti pokretljivost užeta i kontroli- sati povratnu oprugu. 4. Pojava šumova pri aktiviranju pedale. - Oštećen ili loše podmazan potisni ležaj. Zameniti. - Hod pedale ne odgovara. Ispravno podesiti hod pedale. - Oštećene ili suviše slabe povratne opruge. Zameniti. - Suviše veliki zazor između glavčine lamele i osovine, i usled toga udaranje. Zameniti lamelu. - Lamela nije ispravno centrirana sa za-majcem. Pravilno centrirati i montirati. 9. MENJAC STEPENA PRENOSA I DIFERENCIJAL Menjač stepena prenosa, glavni prenos i diferencijal se nalaze u jednoj liniji sa mo-torom. Postavljeni su poprečno u odnosu na pravac kretanja vozila ispred prednje osovine, na levoj strani vozila. Menjač, glavni prenos i diferencijal su smešteni u zajedničko kućište u produžet-ku motora od zamajca i spojnice (sl. 9.1,9.2, 9.3 i 9.4). Menjač stepena prenosa ima pet sinhro-nizovanih brzina za hod unapred i jednu nesinhronizovanu brzinu za hod unazad.

Prvi i drugi stepen prenosa imaju sinhro-ne tipa BORG-VVARNER (sl. 9.5), a treći, četvrti i peti stepen prenosa sinhrone tipa PORSCHE (sl. 9.6). Zupčanici svih pet stepeni prenosa su u stalnom zahvatu, izuzev zupčanika za hod unazad na pomoćnom vratilu. Prenosni odnosi pojedinih stepena pre-nosa su: U prvom stepenu prenosa 4,09 U drugom stepenu prenosa 2,235 U trećem stepenu prenosa 1,469 U četvrtom stepenu prenosa 1,043 U petom stepenu prenosa 0,862 Za hod unazad 3,71 Glavni prenos 3,76 Izbor stepena prenosa vrši se ručicom koja se nalazi na podu vozila u kabini.

Sklop menjača, glavnog prenosa i dife-rencijala je fabrički podešen. Ceo sklop se podmazuje istim hipoidnim monogradnim uljem SAE90CZ. Preporučuje se upotreba multigradnog ulja 80VV90CZ zbog manje promene viskoziteta na različitim spoljnim temperaturama. Ovo omogućuje lakše pok-retanje vozila u zimskim uslovima. Održavanje sklopa menjača glavnog prenosa i diferencijala se, pri pravilnoj upo-trebi, svodi na dolivanje i zamenu ulja pre-ma propisima proizvođača vozila. IZGRAĐIVANJE SKLOPA MENJAČA IZ VOZILA Za izgrađivanje sklopa menjača iz vozila potrebno je prethodno

postaviti vozilo iz-nad kanala i podići prednji deo vozila na nosače, a zatim izvršiti sledeće radne ope-racije: 1. Izvaditi rezervni točak. 2. Skinuti pozitivni i negativni priključak i provodnike sa akumulatora i izgraditi aku-mulator iz vozila. 3. Odviti navrtku i osloboditi vezu savit-Ijivog užeta brzinomera na strani menjača. 4. Odviti dve navrtke i odvojiti uže od poluge za isključivanje spojnice. 5. Odviti čep za ispuštanje ulja iz me-njača i ispustiti ulje. Sl. 9.1 - Uzdužni presek menjača - diferencijala sa pet stepeni prenosa 6. Odviti vijke i navrtke za pričvršćivanje držača zaštitnih guma leve i desne poluo-sovine na diferencijalu.

7. Otpustiti i skinuti obe prstenaste stege sa zaštitne gume homokinetičkog zgloba levog točka. 8. Povući gumu i potpuno otkriti homo-kinetički zglob. 9. Ukloniti mast iz homokinetičkog zgloba. 10. Otvoriti elastični sigurnosni prsten (seger), odgovarajućim kleštima sa povije-nim vrhovima.

11. Zakrenuti točak upravljača u desnu stranu. 12. Povući levu poluosovinu u stranu prema diferencijalu i izvući je iz ležišta u homokinetičkom zglobu, a zatim i iz ležišta u diferencijalu. 13. Ukoliko i pored zakretanja točka po-luosovina ne izlazi iz homokinetičkog zglo- Sl. 9.2 - Poprečni presek menjača po šipkama i viljuškama za komandu uključivanja stepena prenosa ba, odviti navrtku i izvući vijak veze oscilu-jućeg ramena sa ušicama na podu vozila. Povući točak u polje i izvući poluosovinu iz zgloba. 14. Odvojiti polugu komande za izbor stepena prenosa.

15. Sa kućišta menjača odvojiti provod-nik za masu. 16. Odviti vijke za pričvršćivanje elektro-pokretača i izvući ga iz ležišta. 17. Osloniti motor pomoću podmetača i dizalice ili pomoću traverze iznad motor-skog prostora. 18. Izgraditi podužni nosač (traverzu) za oslanjanje cele pogonske grupe, osloba-đajući vijke i navrtke na prednjoj poprečnoj gredi, podu vozila i kućištu menjača. 19. Izgraditi zaštitni lim zamajca motora. 20. Odviti vijke za vezu kućišta menjača sa

blokom sa gornje strane. 21. Osloboditi vezu oslonca menjača na levom uzdužnom nosaču. 22. Podesiti visinu oslonca motora, tako da se omogući pomeranje menjača u stra-nu i nadole. 23. Pričvrstiti desnu poluosovinu uz blok motora komadom žice (ili na drugi pogodan način), kako ne bi pala prilikom odvajanja kućišta menjača od bloka. 24. Osloboditi preostale vijke za vezu menjača sa blokom. 25. Izgraditi menjač pažljivo povlačeći u stranu i nadole sve dok spojničko ozublje-nje pogonskog vratila menjača ne izađe

iz glavčine spojnice. Sl. 9.3 - Presek po osiguraču za komandu uključivanja 5. stepena prenosa i hoda unazad Sl. 9.4 - Uzdužni presek preko poluge za izbor stepena prenosa Sl. 7.11 - Elektropokretač. 1 - elektromagnet, 2 - četkica, 3 - nosač, 4 -poklopac elektropokretača, 5 - nosač, 6 - garnitura elektropokretača, 7 - električni rotor, 8 - prsten, 9 - elastični prsten, 10-šipka, 11 -osovinica, 12-poluga, 13-nosač, 14-zupčanik, 15-nosač, 16-namotajistatora

ZUPĆANIK 1-oa STEPENA PRENOSA SINHRONI PRSTENl-og STEPENAPRENOSA

OPRUGA ZA DRŽANJE POOLOŽKI GLAVĆINAKLIZNOGNAGLAVKA PODLOŠKA 1-og I 2o«STEPENAPRENOSA Sl. 9.5- Delovi sinhronizacije 1. i 2. stepena prenosa ZAUSTAVNI UMETAK

OPRUGA ZA POVLACENJE SINHRONIZATORA SINHRONI PRSTEN ELASTIĆNI PRSTEN Sl. 9.6- Delovi sinhronizacije 3. i 4. stepena prenosa 100 RASTAVLJANJE MENJAČA Menjač izgrađen iz vozila potrebno je postaviti na obrtni radni sto sa konzolom, koji poseduju

servisi. Rastavljanje menjača može se vršiti i na ravnoj drvenoj podlozi da ne bi došlo do oštećenja delova menjača. Pre rastavljanja potrebno je potpuno ispustiti eventualno zaostalo ulje iz me-njača. Nakon pripreme pristupiti rastavlja-nju menjača sledećim redosledom: 1. Odviti vijke za pričvršćivanje poklopca zupčastog para, sinhrona i viljuške pete brzine. Skinuti poklopac i zaptivku. 2. Odviti vijak za pričvršćivanje viljuške (sl. 9.7). 3. Odviti navrtke sa gonjenog i pogon-skog vratila (sl. 9.8). 4. Izgraditi klizni naglavak, glavčinu i vi-Ijušku petog

stepena prenosa (sl. 9.9). 5. Izgraditi zupčanike petog stepena prenosa (sl. 9.10). 6. Odviti dva vijka za pričvršćivanje po-klopca opruga i kuglica za fiksiranje po-ložaja viljuški. 7. Izvući iz sedišta opruge i kuglice. 8. Odviti vijke za pričvršćivanje srednjeg poklopca i izgraditi ga (sl. 9.11). 9.lzgraditi zadnje ležajeve pogonskog i gonjenog vratila.

Sl. 9.7 - Izgrađivanje vijaka za zadržavanje vil-juške za uključivanje 5. stepena prenosa Sl. 9.9 - Izgrađivanje glavčine, viljušaka i naglav-ka za uključivanje 5. stepena prenosa

Sl. 9.8 - Izgrađivanje prstenaste navrtke za pričvršćivanje 5. stepena prenosa Sl. 9.10- Izgrađivanje zupčanika 5. stepena pre-nosa

Sl. 9.11 - Izgradivanje srednjeg poklopca i zad-njih ležajeva sa glavnog i pomoćnog vratila

Sl. 9.13 - Izgradivanje šipki i viljušaka

nje delova

ača

šipke iz vođica na kućištu, .

ćište)

) 4).

Sl. 9.12 - Izgrađivanje kutije menjača 10. Odviti vijke i navrtke za pričvršćivakućišta menjača i rastaviti kućište (sl. 9.12). 11. Odviti vijke za pričvršćivanje viljuške i kliz(sl. 9.13). 12. Izvući istovremeno skidajući viljuške i klizače13. Odviti navrtke i izgraditi nosač (kupoluge za biranje stepena preno-sa. 14. Odviti navrtku osigurača (držačaosovinezupčanikazahod unazad (sl. 9.115. Izgraditi osovinu zajedno sa drža-čem i

zupčanikom. Sl. 9.14 - Izgradivanje vratila zupčanika za uključivanje hoda unazad Sl. 9.15- Izgrađivanje glavnog ipomoćnog vratila menjača Sl. 9.16 - Izgrađivanje diferencijala SI. 9.17- Izgradivanje osovine za biranje stepena prenosa i lezaja glavnog ipomocnog vratila men-jaca

S/. 9.16 - Izgradivanje diferencijala

SI. 9.18- Izgradivanje spoljasnjeg prstena lezaja diferencijala

SI. 9.19- Delovi snopa zupcanika gonjenog vratila menjaca

16. Izvuci iz lezaja pogonsko vratilo. 17. Izvuci iz lezaja gonjeno vratilo (si.9.15). 18. Izvuci iz lezaja sklop diferencijala (si.9.16). 19. Odviti vijak za pričvršćivanje poluge sa osovinom za biranje stepena prenosa i izgraditi osovinu i polugu (sl. 9.17). 20. Izgraditi spoljni prsten ležaja diferen-cijala pomoću izvlakača (sl. 9.18). 21. Izgraditi spoljni prsten sa valjcima ležaja gonjenog vratila. 22. Rastaviti sklop gonjenog vratila sa zupčanicima i sinhronim prstenovima, kliz-nim naglavcima, glavčinama i čaurama (sl. 9.19). biti pohabana. Šipke moraju slobodno da klize u svojim ležištima. KONTROLA VIUUŠAKA

Viljuške ne smeju biti deformisane. Kliz-ne površine moraju biti bez tragova haba-nja. KONTROLA DELOVA SKLOPA MENJAČA KONTROLA LEŽAJEVA MENJAČA I DIFERENCIJALA Sve delove sklopa menjača potrebno je prethodno oprati, tako da se potpuno od-strane svi tragovi ulja, nečistoće i eventual-nih naslaga. Naslage pažljivo očistiti kako ne bi došlo do oštećenja delova. Nakon pranja delove osušiti komprimovanim vazduhom. Ispravnost ležajeva je od vitalnog značaja za funkcionalnost menjača i dife-rencijala. Kontrola se vrši merenjem aksijal-nog i radijalnog zazora posebnom opre-mom. Ukoliko je zazor van propisanih gra-nica ležajeve treba zameniti. KONTROLA KUĆIŠTA NOSAČA I POKLOPCA MENJAČA Kućište menjača mora biti bez ošteće-nja, nagnječenja i naprslina. Naležuće površine moraju biti ravne, bez ogrebctina ili drugih oštećenja. Sedišta ležajeva ne smeju biti istrošena, kako ne bi došlo đo okretanja spoljnih prstenova ležajeva. Zaptivke ne smeju biti prelomljene ili po-kidane. Obratiti pažnju na gumene zapti-vače. U slučaju da postoje znatna oštećenja na pojedinim delovima obavezno ih treba zameniti. KONTROLA ŠIPKI Šipke ne smeju biti pohabane i deformi-sane. Sedišta kuglica za fiksiranje pozicije pri izabranom stepenu prenosa ne smeju 104 KONTROLA ZUPČANIKA Pogonsko vratilo menjača i zupčanici su izrađeni iz jednog dela. Na vratilu je pet zupčanika i uzdužno spojničko ozubljenje za vezu sa glavčinom nosača obloge diska. Zupčanici i spojničko ozubljenje ne smeju biti okrnjeni niti imati vidljive znakove haba-nja. Vratilo ne sme imati prskotina. Zupčanici se tokom rada normalno troše. Istrošenje zupčanika se toleriše do određene granice. Veličina istrošenja se meri posebnim mernim instrumentima koje poseduju specijalizovane servisne radioni-ce. Gonjeni zupčanici se slobodno okreću na čaurama na gonjenom vratilu. Prenos obrtnog momenta se vrši preko kliznih naglavaka i glavčina sinhronizatora, koji su uzupčeni sa gonjenim vratilom. Za gonjene zupčanike i vratilo važi isto što i za pogonsko vratilo. KONTROLA GLAVČINA, NAGLAVAKA I SINHRONIZATORA Proveriti da li su glavčine kliznih nagla-vaka za uključivanje stepena prenosa bez ikakvih oštećenja, posebno na površinama po kojima klize naglavci. Prstenovi za sinhronizaciju ne smeju biti oštećeni na unutrašnjim površinama i na zubima koji zahvataju klizne naglavke. Dozvoljeno je izvesno istrošenje u meri koja ne utiče na funkciju. Izmedu prstena za sinhronizaciju i sedišta na odgovarajućem zupčaniku ne sme biti zazora. Sva ošteće-nja delova sinhronizatora, van dozvoljenih granica, zahtevaju obaveznu zamenu. SASTAVLJANJE GONJENOG VRATILA Postaviti gonjeno vratilo u stezače bra-varske stege obložene mekim aluminijum-skim ili bakarnim limom ili drvetom. Pre postavljanja svaki deo podmazati hipoid-nim uljem koje se normalno koristi za podmazivanje menjača. Prilikom sastavlja-nja voditi računa o redosledu operacija: 1. Ugraditi zupčanik i čauru prvog stepe-na prenosa sa prstenom za sinhronizaciju. Voditi računa o orijentaciji prstena (sl. 9.20). 2. Sastaviti klizni naglavak, glavčinu, podmetače i elastični prsten. 3. Ugraditi sklop sinhronizatora prvog i drugog stepena prenosa (sl. 9.21). 4. Ugraditi elastični prsten, prsten za sinhronizaciju čauru i zupčanik drugog ste-pena prenosa (sl. 9.22). 5. Sastaviti zupčanik trećeg stepena prenosa sa delovima sinhronizatora. 6. Ugraditi zupčanik trećeg stepena pre-nosa sa čaurom (sl. 9.23). 7. Ugraditi glavčinu i klizni naglavak trećeg i četvrtog stepena prenosa (sl. 9.24). 8. Sastaviti zupčanik četvrtog stepena prenosa sa delovima sinhronizatora. 9. Ugraditi zupčanik četvrtog stepena prenosa sa čaurom (sl. 9.25). Za ugradnju elastlčnih oslonih prsteno-vatrećeg, četvrtog i petog stepena prenosa koristiti specijalne alate. SASTAVLJANJE SKLOPA MENJAČA

Kućište menjača postaviti na obrtni montažni sto ili na ravnu drvenu podlogu.

Sl. 9.20 - Ugrađivanje vodećeg zupčanika 1. stepena prenosa sa sinhronim prstenom Sl. 9.21 - Ugrađivanje kliznog naglavka 1. i 2. stepena prenosa i sinhronizatora 2. stepena pre-nosa

Sl. 9.22 - Ugrađivanje vodećeg zupčanika 2. stepena prenosa sa čaurom Sl. 9.24 - Ugrađivanje glavčine i kliznog naglavka 3. i 4. stepena prenosa

Sl. 9.23 - Ugrađivanje čaure i vodećeg zupčanika 3. stepena prenosa sa sinhronizatorom 1. Ugraditi spoljni prsten ležaja diferen-cijala i gonjenog vratila menjača (sl. 9.26).

2. Ugraditi glavnu osovinu za izbor ste-pena prenosa, oprugu, zaptivače, poklo-pac i zaštitnu gumu (sl. 9.27). 3. Ugraditi komandnu polugu na glavnu osovinu i učvrstiti je vijkom (sl. 9.28). 4. Ugraditi sklop diferencijala, gonjeno vratilo sa zupčanicima i pogonsko vratilo u odgovarajuće ležajeve. Sl. 9.25 - Ugrađivanje vodećeg zupčanika 4. stepena prenosa zajedno sa sinhronizatorom i čaurom 5. U vođice ugraditi kočiće za fiksiranje šipki za izbor stepena prenosa. 6. Ugraditi šipku sa klizačem i viljuškom trećeg i četvrtog stepena prenosa (sl. 9.29). 7. Ugraditi šipku sa klizačem i viljuškom prvog i drugog stepena prenosa (sl. 9.30). 8. Ugraditi pomoćnu osovinu sa zupča-nikom i čaurom za hod unazad i fiksirati je pomoću držača i navrtke (sl. 9.31).

Sl. 9.26 - Ugrađivanje spoljašnjeg prstena ležaja diferencijala u nosač menjača - diferencijala Sl. 9.28 - Ugrađivanje zaptivača komandne polu-ge birača stepena prenosa menjača

Sl. 9.27 - Ugtadivanje osovmeza biratije stepena prenosa u nosač menjača Sl. 9.29 - Ugrađivanje šipke i viljuške za biranje 3. i 4. stepena prenosa

Sl. 9.30 - Ugradivanje šipke i viljuške za biranje 1.12. stepena prenosa Sl. 9.31 - Ugradivanje osovine za hod unazad zajedno sa odgovarajućim zaptivačem

Sl. 9.32 - Ugrađivanje šipki za komandu 5. ste-pena prenosa i hoda unazad Sl. 9.35 - Ugrađivanje srednjeg poklopca

S/. 9.33 - Ugrađivanje nosača poluge za biranje stepena prenosa Sl. 9.36 - Pritezanje prstenaste navrtke za pričvršćivanje 5. stepena prenosa

Sl. 9.34 - Ugrađivanje kugličnih ležajeva na glav-no i pomoćno vratilo menjača Sl. 9.37 - Ugrađivanje kuglica i opruga za posta-vljanje šipke za komandu stepena prenosa 9. Ugraditi šipku petog stepena prenosa sa klizačem i viljuškom hoda unazad (sl. 9.32). 10. Ugraditi nosač poluge za biranje ste-pena prenosa (sl. 9.33). 11. Ugraditi zaptivač i kućište menjača. 12. Ugraditi ležajeve pogonskog i go-njenog vratila (sl. 9.34). 13. Ugraditi zaptivku i srednji poklopac kućišta menjača (sl. 9.35). 14. Ugraditi zupčanike petog stepena prenosa. Tabela 9.1 - MOMENTI PRITEZANJA 15. Ugraditi glavčinu i klizni naglavak sa viljuškom petog stepena prenosa. 16. Pritegnuti navrtke na pogonskom i gonjenom vratilu i vijak za fiksiranje viljuške (sl. 9.36). 17. Ugraditi kuglice i opruge za f iksiranje šipki u izabranom stepenu prenosa (sl. 9.37). 18. Ugraditi zaptivku i poklopac kućišta menjača. Pritezanje vijaka i navrtki vršiti dinamo-metarskim ključem momentinna pritezanja prematabeli 9.1. Deo koji se priteže Navoj Moment

pritezanja (Nm)

Vijak za pričvršćivanje oslonog poklopca opruga za blokiranje položaja viljuški za biranje stepena prenosa

M8 25

Vijak za pritezanje poklopca kućišta menjača stepena prenosa

M6 10

Vijak za pričvršćivanje nosača menjača na blok motora M 12x1,25 78

Navrtka za pričvršćivanje kućišta menjača na odgovara-jući nosač kućište menjača spaja sa blokom motora

M8 25

Navrtka za pričvršćivanje poklopca ležajeva na kućište menjača

M6 10

Navrtkaza pričvršćivanje nosača menjača na blok motora M 12x1,25 78

Navrtka za pričvršćivanje držača (pločice) osovine zupčanika za uključivanje hoda unazad

M6 10

Vijak za pričvršćivanje viljuški i klizača za biranje stepena prenosa

M6 18

Vijak za pričvršćivanje polugice na osovinu za biranje stepena prenosa

M6 18

Navrtkaza pričvršćivanje nosača poluge za biranje stepe-na prenosa

M6 10

Vijak za pričvršćivanje cilindričnog zupčanika na kućište diferencijala

M 10x1,25 69

Vijak za pričvršćivanje zaštitne gume poluosovine na telo menjača

M6 10

Navrtka za pričvršćivanje zaštitne gume poluosovine na telo menjača

M6 78

Navrtkaza međusobno pričvršćivanje polutki kućišta dife-rencijala

M8 25

SI. 9.38 - Sklop i elementi diferencijala i pogona brojaca kilometara. 1 - konusno-valjcasti lezaj, 2 - polutke kuciSta diferencijala, 3 - osloni prsten, 4 -planetarni zupcanik, 5 - satelitskl zupcanik, 6 - osovinica satelitskog zupdanika, 7 - osigurad osovinice satelita, 8 - vijak osiguraca, 9 - zupdanik glavnoc/ prenosa, 10 - konusno-valjcasti leiaj, 11 - prsten podmetaca za podesavanje lezajeva diferencijala, 12 - osovinica za pogon brojada kilometara, 13 -6aura sedista osovinice, 14 - elasticna podloska, 15-vijak, 16 - prikljucak savitljivog uieta za pogon brojaca, 17-podmetac DIFERENCIJAL Točkovi vozila pri kretanju kroz krivinu prelaze lukove različitih dužina. Unutrašnji točak prelazi kraći, a spoljašnji duži put. Zadatak diferencijala je da obezbedi da se spoljni točak okreće brže od unutrašnjeg, kako ne bi došlo do proklizavanja. Delovi diferencijala su prikazani na sl. 9.38. RASTAVLJANJE DIFERENCIJALA 1. Izgraditi unutrašnje prstenove konu-sno-valjkastih ležajeva izvlakačem. 2. Odviti vijke koji spajaju polutke kućišta diferencijala i gonjeni zupčanik glavnog prenosnika. 3. Odviti vijke i izgraditi pločicu za osiguranje osovinice satelitskih zupčani-ka. 4. Izgraditi osovinicu i rastaviti polutke diferencijala. 5. Izgraditi satelitske zupčanike, plane-tarne zupčanike i oslone prstenove iz polut-ki diferencijala. malno). Osloni prstenovi se proizvode kao rezervni delovi u raznim debljinama. SASTAVLJANJE DIFERENCIJALA Delove diferencijala sastaviti sledećim redosledom: 1. Ugraditi planetarni zupčanik sa oslo-nim prstenom određene debljine u polutku diferencijala, koja na sebi ima ozubljenje za pogon brojača pređenih kilometara. 2. Postaviti satelitske zupčanike i ugra-diti osovinicu zupčanika.

3. Ugraditi planetarni zupčanik sa oslo-nim prstenom određene debljine u drugu polutku diferencijala. 4. Sastaviti polutke diferencijala, tako da se poklope reperni zarezi. 5. Ugraditi pločicu za osiguranje osovi-nice satelitskih zupčanika. 6. Postaviti gonjeni zupčanik glavnog prenosa i pričvrstiti ga vijcima propisanim momentom. 7. Ugraditi unutrašnje prstenove ležaje-va diferencijala, pazeći da ne dođe do ošte-ćenja kaveza sa valjčićima. KONTROLA DELOVA DIFERENCIJALA Izvršiti vizuelnu kontrolu svih delova di-ferencijala. Delovi ne smeju imati vidljivih oštećenja, nagnječenja ili naprslina. Planetami i satelitski zupčanici ne smeju imati velikih oštećenja i vidljivih tragova habanja. Mala oštećenja i ogrebotine na planetarnim i satelitskim zupčanicima mo-gu se popraviti finim brusnim papirom. Konsuno-valjčasti ležajevi diferencijala moraju se slobodno okretati bez otpora. Radne površine ležaja moraju biti glatke, beztragova oštećenja i istrošenja. Kavez za valjčiće ne sme biti oštećen i iskrivljen. Uko-liko se ustanovi neko oštećenje ležaja oba-vezno ga treba zameniti. Osloni prstenovi planetarnih zupčanika moraju imati određenu debljinu, takvu da obezbede zazor između blokova satelitskih i planetarnih zupčanika od 0,1 mm (maksi- PODEŠAVANJE DIFERENCIJALA Konusno-valjčasti ležajevi diferencijala moraju biti opterećeni konstantnom aksijal-nom silom od 3430 N. Dejstvo sile se obez-beđuje umetanjem prstenastog podme-tača između spoljnog prstena ležaja i pri-rubnice ležaja na strani leve pogonske po-luosovine. Podmetači se proizvode u nekoliko ra-zličitih veličina. Potrebna debljina podme-tača se odreduje na sledeći način: 1. Ugraditi sklop diferencijala u kućište. 2. Postaviti drugu polovinu kućišta i op-teretiti ležajeve silom od 3430 N zbog slega-nja. 3. Postaviti merni alat (5, sl. 9.39), opremljen komparaterom (2), na površinu na koju se oslanja prirubnica ležaja.

Sl. 9.39 - Provera naleganja prstena ležaja. 1 -valjkasti ležaj, 2 - komparater, 3 - kućište men-jača, 4 - telo diferencijala, 5 - merni alat 4. Iglu komparatera postaviti na povr-šinu spoljnog prstena ležaja i kazaljku do-vesti na 0. 5. Ovako podešen merni alat postaviti na prirubnicu ležaja, iglu komparatera postavi-ti na površinu prirubnice koja naleže uz kućište menjača (sl. 9.40). 6. Očitati vrednost na komparateru. Očitana vrednost predstavlja razliku iz- medu kota P i H. Ovu vrednost treba uvećati za 0,08 mm. Dobijena vrednost predstavlja potrebnu debljinu prstenastog podmetača. Sl. 9.40 - Merenje prirubnice ležaja. 2 - kompa-rater, 5 - merni alet, 6 - prirubnica ležaja Podmetači se kao i osloni prstenovi proiz-vode u različitim debljinama. Izabrati onu kojaje najpribližnija vrednosti debljine pod-metača iz kompleta za rezervni deo. Ugra-diti podmetač i prirubnicu. Prirubnicu prič-vrstiti vijcima propisanim momentom. Ko-načno ugrađivanje sklopa menjača u vozilo vrši se obmutim redosledom operacija. POGON NA PREDNJE TOČKOVE U vozilu "koral 55" motor je smešten napred, poprečno u odnosu na uzdužnu

Sl. 9.41 - Sklop desne poluosovine sa homokinetičkim zglobom. 1 -homokinetički zglob, 2 - elastični prsten, 3 - zaštitna guma zgloba, 4 - osovina, 5 - čaura zaptivača, 6 - zaštitna guma, 7 - prirubnica, 8 - elastični prsten, 9 - trokraki klizni zglob, 10- zaptivni prsten, A - mesto podmazivanja

Sl. 9.42 - Elementi sklopa osovina i uležištenja prednjih točkova. 1 - desna osovina, 2,3- navrtka i elastična podloška, 4 - prirubnica, 5 - uvrtanj, 6 - ležaj trokrakogzgloba, 7-elastičniprsten, 8-elastičniprstenzgloba, 9-vijaksa elastičnompodloškom, 10-levaosovina, 11 -čaurazaptivača, 12-zaptivni prsten, 13 - zaštitna guma, 14-metalnaobujmica, 15-zaštitnagumazgloba, 16-velikaobujmica, 17-elastični prsten, 18 - homokinetički zglob, 19-ležaj točka, 20 - zavojni osigurać ležaja, 21 - glavčina, 22 - podloška, 23 - navrtka osu vozila, zajedno sa menjačem, tako da je omogućen direktan izlaz poluosovina preko kojih se vrši pogon prednjih točkova. Menjač i diferencijal imaju zajedničko kućište, pa se delovi podmazuju istovetnim uljem. Uslovi rada ovog sklopa su vrloteški, tako da treba rigorozno

poštovati propisan period zamene ulja i koristiti isključivo pro-pisano ulje. POGONSKE OSOVINE Obrtni moment motora se na točkove prenosi pomoću poluosovine. Desna po-luosovina je duža i načinjena je od cevi, a leva je kraća i od punog materijala. U toku kretanja vozila, usled neravnina na putu, dolazi do oscilatornog kretanja točkova u odnosu na pogonski agregat i karoseriju. Da bi se omogućilo ovo kretanje svaka od poluosovina je snabdevsna zglobovima. Na izlazu iz diferencijala koristi se trkokraki klizni zglob, a na strani do točka se koristi homokinetički zglob. Trokraki zglob se podmazuje uljem iz menjača, dok

se homokinetički zglob pod-mazuje mašću LIS 2 MOS. Predviđeno je da se zamena masti u homokinetičkim zglo-bovima vrši svakih 30,000 km. Ispravno funkcionisanje homokinetičkog zgloba u najvećoj meri zavisi od dobrog zaptivanja Sl. 9.43 - Izgrađivanje poluosovine iz homokine-tičkog zgloba. 1 - homokinetički zglob, 2 - ela-stični osloni prsten, 3 - poluosovina, 4-zaštitna guma zaštitne gume. Radi toga je potrebno češće kontrolisati ispravnost ove gume naročito ako smo prelazili preko terena gde je ppsto-jala mogućnost da se guma ošteti. Često treba pogledati posle dužeg stajanja vozila da li ima kapljica na tlu. Ove kapljice sve-doče o curenju ulja, pa treba što hitnije otkloniti uzrok curenja. IZGRAĐIVANJEI UGRAĐIVANJE POLUOSOVINA Kada je usled dotrajalosti ili oštećenja potrebno zameniti neki od delova poluoso-vinskog pogona točkova mora se izgraditi odgovarajuća poluosovina. Postupak je istovetan i za levu i za desnu poluosovinu, a sastoji se u sledećem: 1. Odviti čep za ispuštanje ulja iz kućišta menjača i delimično ispustiti ulje, tako da ne dođe do izlivanja kada se skinu zaštitne gume. 2. Odviti vijke kojima je pričvršćena pri-rubnica koja drži zaštitnu gumu. 3. Otpustiti obujmicu zaštitne gume ho-mokinetičkog zgloba, a zatim skinuti obuj-micu i svući zaštitnu gumu do potpunog otkrivanja zgloba i eliminisati mast iz zgloba. 4. Pomoću specijalnih klešta, koja rade na otvaranje, sa povijenim konusnim vrhom, otvoriti elastični prsten i povući po-luosovinu da izađe iz ležišta u zglobu. U toku ove operacije zakretati točak levo-de-sno, da bi se lakše izvukla poluosovina iz zgloba. 5. Ako i pored zakretanja točkova nije moguće izvući poluosovinu potrebno je osloboditi veze oscilujućeg ramena i povući zakrenuti točak ka spoljnoj strani. 6. Izvući poluosovinu iz sedišta u dife-rencijalu. Ugradnja poluosovina se obavlja obrnu-tim redosledom, međutim, treba posebno obratiti pažnju na to da prilikom uvlačenja kraja poluosovine u homokinetički zglob, elastični prsten uskoči u svoj žleb.

Sl. 9.42 - Elementi sklopa osovina i uležištenja prednjih točkova. 1 - desna osovina, 2,3- navrtka i elastična podloška, 4 - prirubnica, 5 - uvrtanj, 6 - ležaj trokrakogzgloba, 7-elastičniprsten, 8-elastičniprstenzgloba, 9-vijaksa elastičnompodloškom, 10-levaosovina, 11 -čaurazaptivača, 12-zaptivni prsten, 13 - zaštitna guma, 14 - metalna obujmica, 15-zaštitnagumazgloba, 16-velikaobujmica, 17-elastični prsten, 18-homokinetičkizglob, 19-ležaj točka, 20 - zavojni osigurač ležaja, 21 - glavčina, 22 - podloška, 23 – navrtka osu vozila, zajedno sa menjačem, tako da je omogućen direktan izlaz poluosovina preko kojih se vrši pogon prednjih točkova. Menjač i diferencijal imaju zajedničko kućište, pa se delovi podmazuju istovetnim uljem. Uslovi rada ovog sklopa su vrlo teški, tako da treba rigorozno poštovati propisan period zamene ulja i koristiti isključivo pro-pisano ulje.

POGONSKE OSOVINE Obrtni moment motora se na točkove prenosi pomoću poluosovine. Desna po-luosovina je duža i načinjena je od cevi, a leva je kraća i od punog materijala. U toku kretanja vozila, usled neravnina na putu, dolazi do oscilatornog kretanja točkova u odnosu na pogonski agregat i karoseriju. Da bi se omogućilo ovo kretanje svaka od poluosovina je snabdevsna zglobovima. Na izlazu iz diferencijala koristi se trkokraki klizni zglob, a na strani do točka se koristi homokinetički zglob. Trokraki zglob se podmazuje uljem iz menjača, dok se homokinetički zglob pod-mazuje mašću LIS 2 MOS. Predviđeno je da se zamena masti u homokinetičkim zglo-bovima vrši svakih 30.000 km. Ispravno funkcionisanje homokinetičkog zgloba u najvećoj meri zavisi od dobrog zaptivanja

Sl. 9.43 - Izgrađivanje poluosovine iz homokine-tičkog zgloba. 1 - homokinetički zglob, 2 - ela-stični osloni prsten, 3 - poluosovina, 4-zaštitna guma zaštitne gume. Radi toga je potrebno češće kontrolisati ispravnost ove gume naročito ako smo prelazili preko terena gde je ppsto-jala mogućnost da se guma ošteti. Često treba pogledati posle dužeg stajanja vozila da li ima kapljica na tlu. Ove kapljice sve-doče o curenju ulja, pa treba što hitnije otkloniti uzrok curenja. IZGRAĐIVANJEI UGRAĐIVANJE POLUOSOVINA Kada je usled dotrajalosti ili oštećenja potrebno zameniti neki od delova poluoso-vinskog pogona točkova mora se izgraditi odgovarajuća poluosovina. Postupak je istovetan i za levu i za

desnu poluosovinu, a sastoji se u sledećem: 1. Odviti čep za ispuštanje ulja iz kućišta menjača i delimično ispustiti ulje, tako da ne dođe do izlivanja kada se skinu zaštitne gume. 2. Odviti vijke kojima je pričvršćena pri-rubnica koja drži zaštitnu gumu. 3. Otpustiti obujmicu zaštitne gume ho-mokinetičkog zgloba, a zatim skinuti obuj-micu i svući zaštitnu gumu do potpunog otkrivanja zgloba i eliminisati mast iz zgloba. 4. Pomoću specijalnih klešta, koja rade na otvaranje, sa povijenim konusnim vrhom, otvoriti elastični prsten i povući po-luosovinu da izade iz ležišta u zglobu. U toku ove operacije zakretati točak levo-de-sno, da bi se lakše izvukla poluosovina iz zgloba. 5. Ako i pored zakretanja točkova nije moguće izvući poluosovinu potrebno je osloboditi veze oscilujućeg ramena i povući zakrenuti točak ka spoljnoj strani. 6. Izvući poluosovinu iz sedišta u dife-rencijalu. Ugradnja poluosovina se obavlja obrnu-tim redosledom, međutim, treba posebno obratiti pažnju na to da prilikom uvlačenja kraja poluosovine u homokinetički zglob, elastični prsten uskoči u svoj žleb.