7. SISTEM ZA PAUENJE Na vozilu "koral 55" primenjen je tzv. beskontaktni elektronski sistem za paljenje. Osnovni delovi ovog sistema su: razvodnik paljenja sa indukcionim generatorom si-gnala, elektronski upravljaki modul za transformaciju primljenog signala i induk-cioni kalem visokog kvaliteta. Osnovna prednost ovog sistema se sa-stoji u tome to su kod razvodnika paljenja "platinska dugmad" zamenjena jednim ob-rtnim indukcionim generatorom signala, ko-ji u trenutku presecanja magnetnih linija indukuje struju male jaine, koja se provod-nicima dovodi do elektronskog upravlja-kog modula. Trenutak indukovanja ove struje male jaine odgovara trenutku po-trebnog preskakanja varnice na sveicama. Primljeni signal se u elektronskom up-ravljakom modulu, dejstvom elektronskih komponenti, pretvara u struju znatne jaine i upuuje u indukcioni kalem. Na taj nain se dobija snanija varnica koja znatno olakava paljenje hladnog motora, omo-guava paljenje i siromanije smee i povo-Ijno utie na mogunost smanjenja tok-sinosti izduvnih gasova. Ovaj sistem za paljenje smee ne utie direktno na smanje-nje potronje goriva, ali je injenica da sa ovim sistemom imamo manji broj izostavlja-nja paljenja, tako da na posredan nain ipak utie na smanjenje potronje goriva. Po-trebno je naglasiti da ovaj sistem zahteva kvalitetan indukcioni kalem. Ugao pretpaljenja se odreuje pomou centrifugalnog regulatora i depresionog ko-rektora pretpaljenja. Novi razvodnik paljenja je proizvodnje "Rudi ajavec" i obeleen je oznakom RPS 16 E2. Elektronski upravljaki modul je proizvodnje "ISKRA" - ifra BESP 04 kao i indukcioni kalem. Alternativno se koristi i elektronski upravljaki modul "BOSCH". Ovaj sistem daje u sekundarnom kolu struju veoma visokog napona - ak do 30 kV, pa treba biti oprezan. Poto se induktivni generator signala u razvodniku paljenja ne haba u toku rada motora ne dolazi do pomeranja take poetnog pretpaljenja, tako da jednom ko-rektno podeeno pretpaljenje ne treba pe-riodino podeavati. Na sl. 7.1 data je osnovna ema povezivanja elektronskog paljenja. SKIDANJE RAZVODNIKA PALJENJA SA MOTORA Da bi se skinuo razvodnik paljenja sa motora najpre treba proveriti da klju za paljenje nije u poloaju "paljenje" ve u poloaju "iskljueno". 1. Odvojiti provodnike paljenja sa sveica i "dek" kojim se razvodnik paljenja povezuje sa elektronskim upravljakim mo-dulom. 2. Ispod tela razvodnika se nalazi apa za privrivanje, koja je pritegnuta uvrt-njem i navrtkom. Ravastim kljuem 13 od-viti navrtku, a zatim skinuti apu i izvui razvodnik paljenja. Ugraivanje e biti znatno olakano ako pre poetka skidanja razvodnika paljenja, motor i razvodnik dovedemo u poloaj pa-Ijenja sveice prvog cilindra i taj poloaj razvodnika i obrtne etkice zabeleimo. Na sl. 7.2 prikazani su delovi razvodnika paljenja. Sl. 7.1 - Osnovna ema povezivanja elektronskog paljenja. 1 - elektronski upravljaki modul, 2 -indukcioni kalem, 3 - prekida paljenja, 4 - razvodnik paljenja, 5 - sveica, 6 - akumulator PODEAVANJE PRETPALJENJA

Tano podeeno pretpaljenje nije samo jedan od uslova besprekornog rada motora ve isto tako pozitivno utie i na spreava-nje rasipanja

goriva, odnosno na odrava-nje potronje goriva u predvienim granica-ma. Taka poetnog pretpaljenja se tako po-deava da varnica na sveici preskoi 10 pre SMT klipa odgovarajueg cilindra na praznom hodu. To se postie tako to se koriste reperi na poklopcu zupastog remena pogona razvodnog mehanizma i zarez na remenici kolenastog vratila, kao to je to prikazano na sl. 7.3. Podeavanje pretpaljenja ne moe se vriti na klasian nain - pomou lampice, ve se mora koristiti stroboskopska lampa. Najprikladnije za rad su rune strobo-skopske lampe koje se prikljuuju na aku-mulator. U tom sluaju plus provodnik stro-boskopske lampe se povezuje za plus pol akumulatora, a minus pol lampe se povezu-je za minus pol akumulatora. Trei visoko-naponski provodnik se povezuje sa pri-kljukom provodnika za paljenje prve sve-ice. Motor se pusti da radi na praznom hodu, azatim pritisne prekida na lampi. Svaki put kada dode do paljenja smee u prvom cilin-dru iz lampe bljesne mlaz svetlosti koji treba Sl. 7.2- Delovi razvodnika paljenja. 1 - kapa razvodnika, 2 - obrtna etkica, 3 - poklopac, 4 - sklop generatora signala, 5 - namotaj generatora signala, 6 - vijak, 7 - opruga, 8 - vijak, 9 - vijak, 10 -depresioni korektor, 11-vijak, 12-vijak, 13-opruga, 14 - sklop prikljuka uperiti na repere na poklopcu, gde e se pojaviti i zarez na remenici kolenastog vra-tila. Korekcijapretpaljenjasevrinatajnain to se otpusti navrtka ape za pritezanje razvodnika paljenja, pa se razvodnik - po potrebi zakree levo ili desno. Pretpaljenje je korektno kada se zarez na remenici kole-nastog vratila poklopi sa reperom na po-klopcu koji je obeleen kao 10. Na slici 7.3 je taj reper obeleen brojem 1. NAPOMENA: U sluaju da na poklopcu postoje etiri repera onda PRVI reper odgo-vara pretpaljenju od 12 i ne uzima se u obzir, ve samo DRUGI reper koji odgovara pretpaljenju od 10. VANA NAPOMENA: Kod elektronskog paljenja ZABRAN JENO je okretanje motora "na prazno" kada nisu povezani visokona-ponski provodnici paljenja, jer moe doi do oteenja elektronskog upravljakog modula ili nekog drugog dela sistema za paljenje.

SVEICE ZA PAUENJE Sveica za paljenje je vrlo vaan i odgo-voran element motora, s obzirom da isprav-nost rada motora umnogome zavisi od ispravnosti rada sveice. Uloga sveice, smetene u komori za sagorevanje u glavi

Sl. 7.3- Dovoenje pretpaljenja u fazu sa klipnim i razvodnim mehanizmom motora. 1 - reper koji pokazuje pretpaljenje od 10o, 2 - reper koji po-kazuje pretpaljenje od 5o, 3- reper koji pokazuje pretpaljenje od Oo, 4 - zarez za uporeenje pri podeavanju pretpaljenja cilindra, je da dovede struju visokog napo-na i da u datom trenutku obezbedi varnicu izmeu svojih elektroda. Ovako elektrino pranjenje vri se kroz radnu smeu izmeu elektroda sveice, tako da se ona aktivira, zagreje i upali, izazivajui sagorevanje rad-ne smee goriva i vazduha u komori za sagorevanje glave cilindra. Usled same pri-rode radnog ciklusa u motoru, sveica je u toku rada podvrgnuta znatnim promenama mehanikog i termikog optereenja. Mak-simalna temperatura procesa sagorevanja je 3 000C, a maksimalni

pritisci u cilindar-skom prostoru do 68,6 bara. Pored toga, napon struje na krajevima elektroda sveice iznosi do 30 000 V. Prema tome vidi se da su uslovi pod kojima radi sveica vrlo sloeni i teki. Zbog toga konstrukcija sveica mora da obezbedi sledee zahteve: - normalan rad pri naglim promenama pritiska i temperature u motoru, - potpunu hermetinost pri svim pritisci-ma, kako bi se spreilo prodiranje gasova iz kompresionog prostora motora pored sa-me sveice, - pravilno, optimalno odvoenje toplote sa elektroda sveice, - dobru izolaciju i pri visokim temperatu-rama kako bi se spreilo probijanje struje visokog napona, - mehaniku otpornost elektroda i izola-tora itd. Razliiti motori razliito optereuju ter-miki svoje sveice, a da bi se odrala njihova radna temperatura, potrebno je konstrukciju sveice prilagoditi forsiranosti motora. Za jae optereene motore upotrebljavaju se "hladnije" sveice sa ma-njom povrinom izloenom dejstvu toplih gasova i dobrim odvoenjem toplote, dok se za manje optereene motore koriste "to-plije" sveice sa veom povrinom izloenom toploti i slabijim odvoenjem toplote. Kao znaajna karakteristika sveice uzi-ma se njena "toplotna vrednost", koja pred-stavlja broj stotih delova minuta potrebnih da se vrhovi elektroda dovedu do usijanja pri ispitivanju na specijalnom probnom sto-lu. Ukoliko je ovo vreme vee, sveice su "hladnije". Toplotnu vrednost sveice razni proizvoai razliito obeleavaju, te je sto-ga potrebno uvek koristiti preporuke proizvoaa za upotrebu sveice. Kontrola ispravnosti sveica Kontrolu sveice motora treba vriti pri-blino posle svakih preenih 5 000 km. Ta-da treba skinuti sveicu, oistiti je, pregle-dati je i podesiti zazor izmedu elektroda sveice. Treba imati u vidu, da se pri bilo kakvoj nepravilnosti u motoru, a pogotovu u karburaciji i podmazivanju, smanjuje efi-kasnost sveice. Povremeno prekidanje paljenja je znak za neispravnost sveica. Posmatranjem skinute sveice esto se moe utvrditi uzrok neispravnosti motora. Pre nego to se donese konaan zakljuak o neispravnosti sveice potrebno je da se ona briljivo oisti. Zaprljane sveice najpre se oiste mla-zom peska i sabijenog vazduha. Zatim se sveica ispira benzinom prskanim pod pri-tiskom i na kraju se produvava sabijenim vazduhom. Posle ovog pristupa se proveri i podeavanju rastojanja izmeu elektrode sveice. Postizanje propisanog zazora sveice je veoma vano, s obzirom da od njega zavisi napon

probijanja varnice. Za preskakanje varnice izmeu elektroda veeg razmaka potreban je vei napon i zato je sama var-nica jaa. Pri manjem zazoru, obrnuto, po-treban je manji napon probijanja, ali je i varnica slabija. Zato se uvek pri podeava-nju zazora elektroda treba drati preporuka proizvoaa. Podeavanje zazora se uvek vri lakom deformacijom bone elektrode, a nikako ne treba dirati centralnu elektrodu, poto se moe otetiti izolator. Ukoliko se sumnja u hermetinost sve-ice treba proveriti zaptivenost tela, izolato-ra i centralne elektrode. To se najbolje moe uraditi na specijalnom ureaju u koji se uvrne sveica i izloi dejstvu sabijenog vaz-duha. Sa spoljne strane se na sveicu sipa petroleum, kako bi se po eventualnom pojavljivanju mehuria ustanovilo propu-tanje vazduha. Zavrna kontrola sveice vri se na taj nain to se sveica uvije u specijalni uredaj, a zatim podvrgne pritisku od 6,86-7,84 bara. Zatim se prikljui pro-vodnik visokog napona od indukcionog ka-lema i kroz specijalno okno posmatra da li sveica daje varnicu ili ne. Ukoliko je sve-ica neispravna nee se pojaviti varnica. To znai da je elektrina energija odvedena na masu i takvu sveicu treba zameniti. Za pravilan rad elektrinih ureaja potrebno je da sveice budu u potpuno ispravnom sta- Opti podaci o sveicama nju. Postoji preporuka proizvoaa kojutre-ba potovati i zameniti sveice posle svakih preenih 15 000 km, bez obzira da li je sveica ispravna ili ne. U pomenutim inter-valima za kontrolu izmeu ovog perioda najee je dovoljno prokontrolisati rastoja-nje elektroda i podesiti ga na propisano: 0,7-0,8 mm. Na osnovu izgleda i boje sveice moe se doi do pojedinih zakljuaka o isprav-nom funkcionisanju nekih delova ili agrega-ta motora, kao npr: o podeenosti karbura-tora, toplotnoj vrednosti sveice, uslovima pod kojima se odvija vonja i sl. Tako, na primer, ako sveica koja je iz-vaena iz motora ima srednje sivu iii srednje smeu boju, ukazuje na to da je po-deenost karburatora dobra, sveice i mo-tor rade ispravno. Ako je boja crna, onda je to znak da je karburator podeen na suvie "masnu" smeu ili je pak sveica suvie hladna, jer je voeno na preteno kratkim relacijama. Ukoliko je podeenost karburatora isprav-na, potrebno je probati sveicu sa sledeom niom toplotnom vrednou. Pojava svetlosive boje znak je da je kar-burator podeen suvie "siromano". Ako je boja srebmasta, sveica postaje suvie topla, verovatno usled duge otre vonje na otvorenom putu. U ovoj sluaju probati sa sledeom viom toplotnom vred-nosti sveice. Osim toga treba proveriti da li je paljenje moda podeeno na suvie rano. Proizvoa Oznaka Tip Navoj Zazor elektroda

(mm) Bosch Marelli Champion Bosna

M 14-19 M14-19 M14-19 M14-19

WR7D CW 7 LPR RN9Y FE 65 PR

M 14x1,25 M 14x1,25 M 14x1,25 M14x1,25

0,7 h- 0,8 0,7 -h 0,8 0,7 -f- 0,8 0,7 -h 0,8

Zamaena sveica ukazuje na sop-stveni kvar ili da prstenovi klipa ne zaptivaju. Ako je ova pojava kod sve etiri sveice, greka treba da lei u sistemu paljenja. Prilikom ugradnje sveica u motortreba voditi rauna da se navoj na sveici ne premazuje uljem radi lakeg uvrtanja. Ulje se ugljenie i vrsto zalepi u navoj sveice. Umesto toga navoj se premae grafitnom olovkom i sledei put se sveica vadi lako i jednostavno. Treba takoe imati na umu da se hladna sveica nikada ne uvre suvie vrsto u vru blok motora, odnosno glavu cilindra, jer posle njenog zagrevanja dobija se utisak da je tako uvrena kao da je zakovana. INDUKCIONI KALEM Dobar indukcioni kalem ima otpor primar-nog namotaja 0,752 Q, a sekundarni namo-taj ima otpor od oko 9.500 Q. Smetnje u radu indukcionog kalema, odnosno paljenja, mogu se pojaviti i usled vlage i praine kada se formira strujni most od utikaa visokog napona pa do njegovog kuita. Usled ovoga moe da doe do deliminog ili potpunog izostavljanja paljenja. Indukcioni kalem kod elektronskog pa-Ijenja je posebne konstrukcije, kako bi se na sveici dobila to snanija varnica. Treba naglasiti da nije bitan samo napon nego sama koliina energije koja

se sadri u var-nici. Iz tog razloga za elektronsko paljenje se ne moe upotrebiti, sa odgovarajuim efektom, bilo kakav indukcioni kalem ve samo onaj tip koji je odredio proizvoa. Indukcioni kalem ne trai neko posebno odravanje (treba samo isto odravati prik-Ijuke, vrsto pritegnute i utaknute, a zatit-ne kapice odmah menjati kada se primeti oteenje). Do kvara indukcionog kalema retko do-lazi a sam kvar se najee sastoji u krat-kom spoju namotaja ili pak, doe do prska-nja izolatora, tako da dolazi do odvodenja varnice neeljenim putem. Indukcioni kalem se ne popravlja ve se vri jednostavna zamena. Ako sumnjamo na neispravnost indukcionog kalema mo-gue je odvojiti prikljuke i izmeriti vrednost otpora primarnog i sekundarnog namotaja.

0,7 -n. 9500 .n. Sl. 7.4 - Proveravanje otpora namotaja indukcio-nog kalemaBOSCH AKUMULATOR Akumulator predstavlja rezervoar elek-trine energije u automobilu. Elektrina energija koja je dovedena u akumulator bilo dejstvom dinama, alternatora, ili drugog elektrinog agregata za punjenje, pretvara se u hemijsku energiju i akumulie. Ako iz akumulatora treba odvesti elektrinu struju, odigrava se hemijski proces u obrnutom smislu, ime se opet oslobaa elektrina energija. Akumulator je potreban automobi-lu pre svega za startovanje motora. U tu svrhu

se troi i najvei deo njegove "zalihe". Za vreme vonje dinamo, odnosno alterna-tor, preuzima snabdevanje strujom elek-trinih instalacija, a pri tom se istovremeno nadoknauje elektrina energija uzeta iz akumulatora. Zaliha struje se najvie troi pri gradskoj vonji. "Sporedniji zadatak" akumulatora je da se brine za osvetljenje parkiranih kola nou, za radio-aparat u kolima, za motor brisaa prednjeg stakla. Akumulator kod "korala 55" privren je napred ispod poklopca motora. Sastoji se od est elija pri emu svaka ima napon oko 2 V, to obezbeuje radni napon akumula-tora od 12 V. Na ovo su prikljueni svi po-troai struje od elektropokretaa do pozi-cionog svetla. Prednost ovog akumulatora prema onima od 6 V koji se jo ugrauju u neka vozila, sastoji se u tome to se po hladnoi omoguava lake startovanje mo-tora, a pri visokim brojevima obrtaja motora obezbeuje snanije varnice na sveicama. Akumulator je retko kada potpuno napu-njen. To se deava u najboljem sluaju leti, posle due vonje na autoputevima, a inae moe se praktino raunati sa dve treine ili polovinom njegovog kapaciteta. Akumu-lator je najvie optereen elektropokre-taem, ija je snaga oko 0,8 kW. Pri startovanju motora opada napon akumula-tora vrlo brzo na oko 9 ili zimi ak 7,5 V. Potrebna jaina struje, tj. elektropokretaa je manja pri toplom ulju u motoru i menjau, jer se tada motor moe lake okretati. Uko-liko temperatura opadne nie, i ukoliko je zbog toga ulje gue, utoliko je vea potre-ba elektropokretaa u struji. To je vrlo nepovoljno, jer se pri niskim temperatura-ma inae kapacitet akumulatora smanjuje u znatnoj meri. Elektropokreta ne treba da bude uk-Ijuen due od 3-5 sekundi. I akumulatoru i elektropokretau treba pruiti malu pauzu za osveenje. Teorijski bi se mogao elektro-pokreta pri dve treine napunjenom aku-mulatoru svakih 5 sekundi okretati 100 pu-ta. U stvarnosti to izgleda znatno nepovo-Ijnije, poto napon brzo opada a samim tim i jaina struje koja se dovodi u elektropokre-ta. U praksi, veinom zimi, kapacitet aku-mulatora zadovoljava samo mali broj po-kuaja startovanja. Akumulator nema "sna-ge" da bi, tokom duge zimske noi, snab-devao elektrinom strujom poziciona svetla parkiranih kola. Ve nakon 5 asova - u hladnim zimskim noima verovatno ve u toku 4 asa - ne vidi se vie svetlost svetiljki. Stoga se preporuuje malo prikljuno sve-tlo za parkiranje sa tedljivim lampicama od 2,5 W. Ovo prikljuno svetlo za parkiranje se privrsti na gornju ivicu prozorskog sta-kla levih vrata i staklo se podigne do kraja. Ono dobro gori nekoliko dana uzastopno. Za ovo je potreban i utika koji se lako moe postaviti u vozilu. Kontrola ispravnosti akumulatora

Svakih 2500 km trebalo bi ispitati stanje kiseline u akumulatoru. Kada jednog jutra elektropokreta samo jo "umorno" okree motor, mada preko noi nije bilo iznenad-nog mraza, tada svakako neto sa akumu-latorom nije u redu. Ovo pre svega u sluaju da pri daljem pokuaju startovanja sa uk-Ijuenim farovima oni jo samo mutno sve-tlucaju kada se okrene klju paljenja. Obino tada akumulator nema snage, moda i zbog toga to je voda manje ili vie isparila. Naime, voda vremenom isparava, naroito za vreme toplog leta. Ako se usta-novi nedostatak tenosti treba doliti destili-sane vode. Nikad se ne sme akumulator puniti kiselinom jer isparava samo voda iz rastvora. Rastvor vode i kiseline u akumulatoru treba da bude 10-15 mm iznad ploe. Radi ispitivanja najbolje je da se isee 6 tankih papirnih traka ili akalica od istog drveta i da se u svaku eliju baterije umetne takav "merni ureaj". Visina ovlaivanja se moe dobro oitati. Ako su ploe u akumulatoru suve to se moe videti golim okom - tada treba to pre doliti destilovanu vodu, jer akumulatori koji stoje suvi imaju samo nez-natan vek trajanja. Radi "ozdravljenja" tako "suvo" za-teenog akumulatora nije potrebno da ga nosite u radionicu. Doveete ga opet u red dopunjavanjem destilovane vode i duom vonjom danju - bez optereivanja farovi-ma. Kada okrenemo klju i pokuamo startovanje motora a elektropokreta se sa-svim polako okree imamo razloga da po-sumnjamo da je akumulator ispranjen. Ovo se jo ubedljivije potvruje ako pri dodavanju "gasa" upaljeni farovi daleko in-tenzivnije zasvetle. Kada se ispoljava "za-morenost" akumulatort. koji ne moe da se oporavi ak i posle due vonje moramo bezuslovno izmeriti gustinu kiseline svake pojedine elije. Provera gustine vri se are-ometrom, jednostavnom spravom sa plov-kom koji se u zavisnosti od gustine vie ili manje zaroni. Preko veliine ovog zaronja-vanja se odreuje gustina, odnosno stanje napunjenosti. Najbolje je napunjenost aku-mulatora proveravati kadaje natemperaturi okoline. Akumulator koji je u dobrom stanju pokazuje istu napunjenost svake pojedine elije. Ako se i pored normalnih uslova eksplo-atacije pokae da akumulator ee ostaje "bez struje" treba u specijalizovanoj radio-nici proveriti ispravnost i efikasnost cele instalacije za napajanje akumulatora elek-trinom energijom. Najkritinija situacija to se tie ispravnosti samog akumulatora, je kada jedna od elija (ili vie) pokazuje znaajnu razliku u napu-njenosti. Ova neispravnost je neki put indici-rana i nedovoljnim naponom samog akumu-latora. U svakom sluaju treba raunati sa skorom nabavkom novog akumulatora. Odravanje akumulatora Akumulator oteuju labave i oksidisane stegice polova kao i zaprljana povrina. Akumulator se mora odravati ist i suv. Prljavtinu i oksidne kristale treba oistiti etkom i toplom vodom, suvom krpom istr-Ijati polove i stegice provodnika i na kraju namazati glave polova i prikljune steice mau za polove. Ako se na akumulatoru ili ak na podnom limu ukau kristali kiseline, tada je akumulator "prokuvao", ili je sipano mnogo destilisane vode, ili je neispravan regulator generatora, koji treba da se stara da akumulator bude napajan elektrinom strujom odgovarajueg napona. Ako akumulator treba da se izvadi najpre treba osloboditi minus provodnika (oznaka na glavi pola: -). Zatim se oslobodi + pro-vodnik (oznaka na glavi pola: +). Ako su prikljune steice vrsto na glavama polova usled oksidacije, ne treba upotrebiti silu jer se moe odlomiti glava pola i pui kuica akumulatora. Umesto toga etkicom nato-piti vruom vodom glave polova. To otapa oksidacione kristale. Jo bolje dejstvuje vru rastvor sode. Na kraju treba podii akumula-tor iz kutije preko obe trake za dranje. Pri ugraivanju poslednji se prikljuuje minus provodnik. Time se pri rukovanju iz-begavaju opasnosti od kratkih spojeva. Ta-koe uvek iskljuiti minus provodnik pri ra-dovima na elektrinoj instalaciji, kako bi se izbegli kratki spojevi. ALTERNATOR "ISKRA" TIP AAK1171,14V-45A Dugo vremena su motorna vozila bila opremljena generatorima jednosmerne s-truje, tzv. dinamom. Meutim, sa razvojem Sl. 7.5 -Alternator ugraen na motor

automobila i promenama uslova eksploata-cije menjali su se i zahtevi koji su postavlje-na pred glavni izvor elektrine energije. Tre-balo je sve vie i vie snage. I ne samo to: snage je trebalo vie naroito na niim bro-jevima obrtaja koji su svojstveni gradskim uslovima eksploatacije mctornih vozila. Onog trenutka kada je uspeno reeno pitanje rotora sa kandama alternator je naao daleko iru primenu na motornim vozilima. Danas dinamu sreemo samo na sasvim malim

automobilima. Izgraivanje i ugraivanje alternatora (sl. 7.5, 7.8 i 7.9) Pre nego to preduzmemo bilo ta oko alternatora potrebno je odvojiti negativnu klemu akumulatora od prikljuka i na taj nain spreiti svaku mogunost kratkog spoja. 1. Odvojiti instalaciju za punjenje od al-ternatora, odnosno sve elektrine veze. 2. Otpustiti vijke, pomeriti alternator ka bloku motora, a zatim skinuti sa remenice pogonski remen. 3. Sa donje strane treba pridravati alter-nator a zatim izvui i vijke, pa spustiti alter-nator nanie i izvaditi ga napolje. Ugradnja alternatora se vri obrnutim redosledom.

Sl. 7.6 - Sklop alternatora AAG (0403 14V 13A). 1 - remenica, 2 - ventilator, 3 - vijak, 4 - podmetai, 5 - nosa, 6 - stator, 7-vijak, 8 -ploica sa diodama, 9 - nosa, 10 - etkica, 11 - opruga, 12 -nosa etkica, 13 - kondenzator, 14 - vijak i podmeta, 15-vijak, 16 - podmeta, 17 - prikljuak struje, 18-utika, 19-navrtka, 20-elastini podmeta, 21 -granini prsten, 22-leaj, 23-ploa za dranje leaja, 24 - granini prsten, 25 - elastini prsten, 26 - vijak i podmeta, 27 - klin, 28 -rotor, 29 - leaj, 30 - elastini osloni prsten (stara varijanta) NAPOMENA: Kada vrimo ugradnju al-ternatora moramo prethodno paljivo pove-zati sve elektrine veze, pa tek zatim pustiti motor u rad. Alternator se ne sme stavljati u rad odvojen od akumulatora, odnosno bez optereenja. Rastavljanje alternatora je veoma jedno-stavno. Najpre treba odviti vijak kojim se privruje

remenica, a zatim skinuti reme-nicu i ukloniti klin sa osovine. Sledea ope-racijaje odvijanje i izvlaenje "anker" vijaka koji prolaze du tela, odnosno statora alter-natora. Tada je mogue odvojiti prednji i zadnji poklopac i izvui rotor. Sastavljanje se vri obrnutim redosle-dom. Odravanje alternatora Alternator, kao i veina elektrinih rota-cionih maina, ne zahteva neko specijalno odravanje.

Leaji su specijalne vrste, pod- mazani su dovoljno ve prilikom montae, a etkice treba kontrolisati svakih 60000 km. Zamena regulatora napona i dioda vri se samo po potrebi. Kontrola zategnutosti klinastog kaia (sl. 7.10) Preporuljivo je nabaviti jedan rezervni klinasti kai i drati ga u kolima, jerto u datoj situaciji dobro doe. Kidanje kaia u toku vonje se odmah uoava, jer se kontrolna lampica pali. Kontrolna lampica moe da svetli i kada je klinasti kai olabavljen. Isto tako pokazatelj za pokidani ili olabavljeni kai moe biti i naglo paljenje crvene kon-trolne lampice na instrument tabli, koja uka-zuje da je dolo do poveanja temperature tenosti za hlaenje i da je ona dostigla taku kljuanja. U svakom od ovih sluajeva treba prekinuti vonju i otkloniti kvar.

Sl. 7.8 - Sklop alternatora (pogled na nosa i remenicu)

Sl. 7.9- Sklop alternatora (pogled na prikljuke). 1 - kondenzator, 2 - sklop nosaa etkica Suvie zategnut kai nije poeljan, jer napree leajeve na osovini pumpe za vodu i alternatoru. Posledica ovoga je povreme-no oteenje leajeva. Da bi se namestio kai potrebno je posle izvlaenja kombinovanog utikaa, otpustiti gornju navrtku za privrivanje na zate- zau, ali je ne treba sasvim skidati.

Takoe treba otpustiti vijak i na donjem nosau. Sada se alternator povlai dok se novi kai ne postavi na sve tri remenice. Posle toga se alternator potiskuje od motora dok se ne dobije potrebnazategnutost kaia. Kaitre-ba da se ugiba izmeu alternatora i ventila NEISPRAVNOSTI ALTERNATORA Alternator ne puni

Pogonski remen nedovoljno zategnut. Zategnuti pogonski remen. Kolo za punjenje prekinuto. Pronai prekid. etkice oteene Zameniti etkice. Oteene diode ispravljaa. Zameniti oteene diode. Diode pobude oteene. Zameniti oteene diode. Altemator nedovoljno puni Pogonski remen nedovoljno zategnut. Zategnuti pogonski remen. Lo kontakt izmeu etkica i prstena kolektora. Oistiti benzinom prstenove kolektora. etkice neodgovarajueg kvaliteta Ugraditi odgovarajue etkice. Rotor sa namotajima delimino u kratkom spo-ju. Zameniti rotor. Namotaji statora u deliminom kratkom spoju. Zameniti stator - namotaje. Regulator napona deregulisan. Zameniti regulator napona. Alternator puni sa zakanjenjem Fazni namotaji'su u prekidu, u dodiru sa ma-som ili su delimino u kratkom spoju.

Zameniti stator.

Alternator suvie puni akumulator Veza alternatora sa masom loa. Oistiti i stegnuti veze. Kratak spoj izmeu kola za punjenje i kola za pobudu.

Izvriti reviziju alternatora.

Regulator napona deregulisan. Zameniti regulator napona. tora 10-15 mm, pri ravnomemom osred-njem pritisku palca (oko 98 N). Na kraju se zategnu sve navrtke i zavrtnji, s tim to alternator ne treba da se pomera. Sl. 7.10- Elementi za podeavanje zategnutosti nazubljenog remena za pokretanje razvoda. 1 -zateza remena, 2 - remenica, 3 - navrtka za privrivanje remenice na nosa (privruje se momentom od 44Nm), 4 - vijak za privrivanje nosaa zatezaa remena uz blok motora, 5 - nosa

ELEKTROPOKRETA (sl. 7.11) U poetku razvoja automobilizma motori su se pokretali runo, tzv. "kurblom". Kada su razvijeni pogodni elektromotori jedno-smerne struje i usavreni akumulatori pokretanje motora je postalo mnogo kom-fornije, jer je bio dovoljan jedan pokret k-Ijua i motor bi proradio. Na vozilu "koral 55" primenjen je elektro-pokreta snage 0.8 kW, to je dovoljno za pokretanje motora u svim uslovima (ako je akumulator dovoljno napunjen). Izgraivanje i ugraivanje elektropokretaa (sl.7.12) Pre poetka izgraivanja elektropokre-taa potrebno je odvojiti negativnu klemu akumulatora od prikljuka, kako se ne bi izazvao kratak spoj.

Elektropokreta je privren vijcima za zvono spojnice i nalazi se sa prednje strane motora.

Sl. 7.11 - Elektropokreta. 1 - elektromagnet, 2 - etkica, 3 - nosa, 4 - poklopac elektropokretaa, 5 - nosa, 6 - garnitura elektropokretaa, 7 - elektrini rotor, 8 - prsten, 9 - elastini prsten, 10-ipka, 11 -osovinica, 12-poluga, 13-nosa, 14-zupanik, 15-nosa, 16-namotajistatora

Sl. 7.12- Uzduni presek elektropokretaa Najpre treba odvojiti elektrine veze, a zatim odviti vijke kojima se privruje za kuite spojnice. Tada se elektropokreta lagano povue ka levoj strani vozila, izvue iz sedita i izvue nadole. Ugraivanje elektropokretaa vri se obrnutim redosledom. Rastavljanje elektropokretaa (Sl. 7.11, 7.12, 7.13 i 7.14) Elektropokreta se moe rastaviti na sle-dee podsklopove: - sklop elektromagneta, - sklop nosaa kolektora, - sklop jarma (karkase), - sklop rotora, - sklop mehanizma za ukljuivanje,

- sklop nosaa pogonskog zupanika. Sl. 7.13 - Sklop elektropokretaa sa elektro-magnetom. 1 -pogonskizupanik, 2-navrtkeza privrivanje elektromagneta, 3 - elektro-magnet, 4 - navrtka za privrivanje kraja po-budnog namotaja motora, 5 - zatitnik Rastavljanje elektropokretaa obavlja se na sledei nain: 1. Odviti navrtku (4) i odvojiti pobudni namotaj motora od elektromagneta. 2. Odviti navrtke (2) kojim se privruje elektromagnet i odvojiti ga.

3. Skinuti zatitnik (5) sa pojasa etkica. 4. Odviti navrtke dugakih vijaka za pri-vrivanje poklopaca i odvojiti poklopce. Sklop rotora se izvlai kompletan bez viljuke za ukljuivanje pogonskog zup-anika. Kada se izvue sklop rotora paljivo se pregleda kolektor i spojka za ukljuivanje pogonskog zupanika sa pripadajuom oprugom. Reviziju elektropokretaa treba vriti svakih 30000 km radi ienja svih spojeva (uvid u stanje etkica i kolektora). Ako su etkice istroene za vie od dve treine svoje duine treba ih zameniti.

Kolektor mora biti gladak i ist bez tra-gova nagorevanja. Kolektor se, po potrebi, moe obraditi skidajui samo nuan sloj materijala.

Posle obrade kolektora specijalnom uskom testericom treba smanjiti izolacioni Sl. 7.14- Sklop rotora sa pogonskim zupanikom i spojkom. 1 - oslona podloka od fibera, 2 -odstojni podmetai, 3 - rotor, 4 - naglavak spoj-ke elektromagneta, 5 - opruga spojke, 6 - gra-nini prsten, 7 - pogonski zupanik sa spojkom, 8, 9 - odstojni prstenovi

materijal izmeu svake lamele za otprilike 1 mm. Na kraju kolektor blago uglaati fi-nom mirglom, kako bi se uklonili eventualni tragovi, odnosno ostaci obrade. Elektropokreta, kada je ukljuen, spa-da u najvee potroae elektrine energije, tako da lako moe isprazniti akumulator ako se neumereno koristi. Kada motor ni posle ponovljenih pet-est pokuaja ne upali on-da treba na motoru najpre otkloniti greku zbog koje nee da upali, pa tek onda pono-vo aktivirati elektropokreta. 8. SPOJNICA Spojnica je suva sa jednim diskom, oprugom, mehanikom komandom i ela-stinom glavinom. Prazan hod pedale je oko 25 mm. Spojnica prenosi snagu motora (sl. 8.1), odnosno obrtni moment na mehanizmu za pogon vozila. Pri polasku, save upaljenim motorom, ona obavlja osetljiv zadatak da fino i ravnomerno prenese snagu motora na ostale delove prenosnog mehanizma koji miruju, i tako poveu sve elemente za kreta-nje vozila. Za vreme vonje, pri rrienjanju stepena prenosa u menjau, spojnica (sl. 8.2) prekida vezu izmeu motora i menjaa i prilagodava se razliitim brojevima obrtaja pri prenoenju snage. Spojnica je posta-vljena u produetku kolenastog vratila mo-tora, izmeu motora i menjaa i zatiena je od prodora prljavtine jednim kuitem -zvonom i zatitnim limom. Ona se u celini sastoji od zamajca motora, koji na svom obimu nosi fiksiran ozubljeni venac u koji se ukljuuje pogonski zupanik elektropokre-taa pri startovanju, zatim nosa spojnice koji je privren na zamajcu, sa potisnom ploom i oprugom, lamelom spojnice i po-tisnim leajem. Snaga motora, odnosno njegov obrtni momenat se prenosi trenjem preko lamele i tarue povrine potisne ploe i zamajca motora, a posredstvom glavine lamele na osovinu menjaa. Pritisak na lamelu se obezbeuje jednom tanjirastom oprugom. U normalnom stanju, tj. kada je spojnica ukljuena, ova opruga pritiska potisnu plo-u i lamelu sa frikcionom oblogom prema zamajcu motora. Kod klasinih reenja ovaj pritisak je obezbeivalo nekoliko zavojnih opruga. Prednost ovog konstruktivnog re-enja odraava se u radu, jer ono vrlo retko ima tendenciju klizanja, ak i onda kada su frikcione obloge vrlo istroene, zato to pri-tisak lamele ostaje skoro ravnomeran. Sila koja se pojavljuje na pedali ne poveava se znatno u zavisnosti od hoda pedale. Potisni leaj potreban za ukljuivanje i iskljuivanje je pomerljiv u uzdunom pravcu. On nosi jedan obrtni prsten koji je oslonjen na kugli-ce, i pri opravkama treba da se podmae mau. Isto tako i leite se lake pokree podmazano mau, i vrlo je retko podlono istroenju. Spojnica je potpuno ispravna i ispunjava svoj zadatak onda kad je trenje tako veliko da uvek obezbeuje prenos snage motora, i s druge strane, kada je iskljueno da je lamela spojnice potpuno odvojena i da se ne okree sa zamajcem motora (sl. 8.4). Spojnica po svojoj funkciji i upotrebi u toku vonje izgleda kao jedan od najoptereeni-jih sklopova vozila. Meutim, to nije

tano i sve zavisi od toga kako se ona upotrebljava. Ako se koristi samo za menjanje stepena prenosa u menjau, dakle, za njegovu os-novnu namenu, onda e spojnica vrlo dugo ostati jedan od najpouzdanijih sklopova vo-zila. Nasuprot tome, ako se vozi sa "kliza-juom" spojnicom (npr. u krivinama, ispred peakog prelaza, u sporim kolonama itd.), onda se spojnica vrlo loe upotrebljava, jer se njene povrine taru meusobno razvija-jui pri tome znatnu toplotu i brzo se troe. Posledica ovoga moe biti vrlo kratak vek spojnice. Proklizavanje spojnice (sl. 8.5)

Proklizavanje spojnice moe nastupiti usled prodora ulja iz motora ili menjaa, tako da se

zaprljaju obloge. Posledica ovog 1 2 4

S/. 8.1 - Elementi spojnice i komandnog mehanizma. 1 - nosa obloge diska, 2 - obloga diska, 3 - telo spojnice, 4 - zakivak obloge diska, 5 - elastina

podloka, 6 - vijak, 7 - navrtka, 8 - ravna i elastina podloka, 9-osigura, 10-vijaksapodlokom, 11 -obloga papuice, 12 - nona komanda sa osovinom, 13 - savitljivo ue, 14-podmeta, 15 - prenosna poluga sa osovinom, 16 - opruga, 17 - opruica potisnog leaja, 18-spojnica, 19-potisni leaj, 20 - vijak i podloka, 21 - viljuka komande, 22-podloka, 23 - navrtka za regulaciju hoda spojnice, 24 - navrtke za fiksiranje regulaciie, 25 - aura osovine prenosne poluge

Sl. 8.3- Izgled sklopa spojnice i odgovarajueg mehanizma za iskljuivanje Sl. 8.4 motor

Presek sklopa spojnice ugraene na Sl. 8.5 - Sklop noseeg diska spojnice i diska sa fhkcionim oblogama je da se puna snaga motora ne prenosi na pogonski mehanizam vozila (nema bespre-kornog povezivanja). Osim toga, do proklizavanja moe doi usled prekomer-nog zagrevanja prilikom estih naglih startovanja (kao na trkama) pri emu dolazi do pregorevanja obloga. Isto tako moe doi do istroenja obloga i kod

potpuno ispravnog rukovanja i to tokom odreenog vremena, a usled nedostatka dovoljne poti-sne sile. U pomenutim sluajevima ova greka se moe primetiti kada se vozi u najbrem stepenu prenosa i sa opte-reenim vozilom i tom prilikom se uoava da se motor bre okree nego to to odgo-vara brzini kretanja vozila. U ovakvim sluajevima upuujemo na servisnu radio-nicu. Kod zamene obloga uvek treba pro-kontrolisati zaptivanje bloka motora i me-njaa sa strane spojnice. Provera ispravnosti spojnice (sl. 8.6 i 8.7) Preporuuje se ponekad i kontrola spoj-nice kad se sumnja da vozilo proklizava. To se moe izvriti na sledei nain: 1. Zategnuti runu konicu i ukljuiti trei stepen prenosa. 2. Lagano ukljuiti spojnicu i dodati gas. Tada bi se motor morao zaguiti i ugasiti. Ako to nije sluaj onda spojnica klizi. Cesto se desi pri ovoj probi da vozilo naglo poe napred, zato to runa konica ne dri do-bro. Ako spojnica nije u redu na osnovu ove probe, treba imati na umu da greka jo moe biti u nepravilnom zazoru spojnice, ogrlica ueta vrsto dri kletima. Okretanje nalevo znai poveavanje zazora (gledano ka motoru), a nadesno smanjenje, odno-sno, da bi se zazor smanjio, ue mora da se skrati. Posle ovog podeavanja mora se ponovo prokontrolisati pedala spojnice. Ako je postignut pravilan zazor onda se navrtka za podeavanje blokira i privrsti navrtkom za osiguranje. Izgraivanje i ugraivanje spojnice Pri izgraivanju spojnice treba obaviti sledee operacije: 1. Podii prednji kraj vozila i postaviti ga na nosae. 2. Izgraditi menja stepena prenosa, po-stupajui prema opisu datom u poglavlju "Menja stepena prenosa". NAPOMENA: Prilikom izgraivanja me-njaa stepena prenosa sa motora, izbei naslanjanje spojnikog vratila na listie opruge za iskljuivanje kvaila, pri emu se ono uva od moguih deformacija. 3. Reperima obeleiti poloaj spojnice u odnosu na zamajac, pri emu se naknad-nim postavljanjem spojnice na zamajac nee poremetiti prethodna uravnoteenost masa. 4. Odviti vijke za privrivanje noseeg diska spojnice i sa zamajca skinuti sklop spojnice. Prilikom ugraivanja sklopa spojnice operaciju potrebnu za izgraivanje obaviti obrnutim redom, imajui u vidu sledee: 1. Proveriti upravnost bonih povrina frikcionih obloga u odnosu na osu okreta-nja. Glavinu diska navui na specijalnu osovinu, ije krajeve treba osloniti na dva iljka ureaja. 2. Polako okretati disk i, pomou kompa-ratora, proveriti da pomeranja nisu vea od 1,15 mm. 3. Disk spojnice treba postaviti tako da izboena strana glavine bude okrenuta ka menjau. 4. Pre pritezanja vijaka za privrivanje spojnice na zamajac motora, treba centrira-ti disk sa oblogama, sluei se alatom. Mo-ment pritezanja pomenutih vijaka je 1,6 Nm. Kontrola spojnice (sl. 8.8 i 8.9) Poto se sklop noseeg diska spojnice privrsti na ravnu plou, koja u ovom sluaju zamenjuje zamajac, a prethodno je stavljen prsten S debljine 8,2 mm (sl. 8.8), etiri puta simulirati iskljuivanje kvaila, dejstvujui na listie opruge u vidu diska silom od 1300 N u smeru strelice F. Ispunivi gore pomenute uslove, prove-riti: - da li hod krajeva listia opruge u vidu diska (D=8,5-8,6 mm, sl. 8.8) odgovara mi-nimalnom odmicanju diska od 1,7 mm, -dali je kotaX (sl. 8.8) jednaka33,5 mm. Ako se dobiju razliite vrednosti od na-vedenih, potrebnojezameniti sklop nosaa spojnice: S=8,2 mm Debljina prstenova za kon- trolu sklopa spojnice X=33,5 mm Uporedna kota za kontrolu

sklopa spojnice D=8,5-8,6 mm Hodoprugeuvidudiskapri iskljuivanju spojnice U=4,4mm Maksimalno doputeno po- meranje listia opruge us- led istroenja frikcionih obloga Sl. 8.8- ema za kontrolu sklopa nosaa spojnice. 1 - nosa spojnice, 2 -potisn! disk, 3-prstenovi opruge u vidu diska, 4 lisnata zakaka potisnog diska, 5 - opruga u vidu diska

Sl. 8.9 - Kontrola upravnosti bonih povrina frikcionih obloga diska spojnice u odnosu na osu okretanja (provera na aparatu pomou kompara-tora sa magnetnim postoljem) F=1300N Potrebna sila za kontrolu da li hodu opruge od 8,5 mm odgovara minimal-no odmicanje diska u izno-su od 1,7 mm. Neispravnosti spojnice i njihovo otklanjanje Kakve se smetnje i kvarovi mogu pojaviti u radu spojnice i kako se oni otklanjaju pokazaemo na nekoliko sledeih primera: 1. Spojnica pri ukljuivanju trza. Za ovu pojavu moe biti nekoliko uzroka:

- Potisna ploa ili povrina zamajca jako istroene sa pojavom dubljih ogrebotina (ri-seva). Ova pojava se otklanja ponovnom obra-dom ili zamenom. - Lamela spojnice izvijena. Izvriti korekciju ali je bolje zameniti je. - Lamela spojnice zaprljana uljem. Zameniti i prokontrolisati zaptivke sa strane motora i menjaa. 2. Spojnica ne odvaja. Uzroci mogu biti u sledeem: - Suvie veliki zazor spojnice. Treba izvriti korekciju. - Lamela spojnice izvijena. Doterati ili zameniti. - Obloge lamele pokidane ili oteene. Zameniti lamelu. 3. Spojnica kliza. Uzroci i otklanjanje kvara. - Zazor spojnice suvie mali (jako istroene obloge). Korigovati ili menjati lamelu. - Lamela zaprljana uljem. Zameniti i kontrolisati zaptivke. - Ue spojnice ne vraa se natrag. Omoguiti pokretljivost ueta i kontroli- sati povratnu oprugu. 4. Pojava umova pri aktiviranju pedale. - Oteen ili loe podmazan potisni leaj. Zameniti. - Hod pedale ne odgovara. Ispravno podesiti hod pedale. - Oteene ili suvie slabe povratne opruge. Zameniti. - Suvie veliki zazor izmeu glavine lamele i osovine, i usled toga udaranje. Zameniti lamelu. - Lamela nije ispravno centrirana sa za-majcem. Pravilno centrirati i montirati. 9. MENJAC STEPENA PRENOSA I DIFERENCIJAL Menja stepena prenosa, glavni prenos i diferencijal se nalaze u jednoj liniji sa mo-torom. Postavljeni su popreno u odnosu na pravac kretanja vozila ispred prednje osovine, na levoj strani vozila. Menja, glavni prenos i diferencijal su smeteni u zajedniko kuite u produet-ku motora od zamajca i spojnice (sl. 9.1,9.2, 9.3 i 9.4). Menja stepena prenosa ima pet sinhro-nizovanih brzina za hod unapred i jednu nesinhronizovanu brzinu za hod unazad.

Prvi i drugi stepen prenosa imaju sinhro-ne tipa BORG-VVARNER (sl. 9.5), a trei, etvrti i peti stepen prenosa sinhrone tipa PORSCHE (sl. 9.6). Zupanici svih pet stepeni prenosa su u stalnom zahvatu, izuzev zupanika za hod unazad na pomonom vratilu. Prenosni odnosi pojedinih stepena pre-nosa su: U prvom stepenu prenosa 4,09 U drugom stepenu prenosa 2,235 U treem stepenu prenosa 1,469 U etvrtom stepenu prenosa 1,043 U petom stepenu prenosa 0,862 Za hod unazad 3,71 Glavni prenos 3,76 Izbor stepena prenosa vri se ruicom koja se nalazi na podu vozila u kabini.

Sklop menjaa, glavnog prenosa i dife-rencijala je fabriki podeen. Ceo sklop se podmazuje istim hipoidnim monogradnim uljem SAE90CZ. Preporuuje se upotreba multigradnog ulja 80VV90CZ zbog manje promene viskoziteta na razliitim spoljnim temperaturama. Ovo omoguuje lake pok-retanje vozila u zimskim uslovima. Odravanje sklopa menjaa glavnog prenosa i diferencijala se, pri pravilnoj upo-trebi, svodi na dolivanje i zamenu ulja pre-ma propisima proizvoaa vozila. IZGRAIVANJE SKLOPA MENJAA IZ VOZILA Za izgraivanje sklopa menjaa iz vozila potrebno je prethodno

postaviti vozilo iz-nad kanala i podii prednji deo vozila na nosae, a zatim izvriti sledee radne ope-racije: 1. Izvaditi rezervni toak. 2. Skinuti pozitivni i negativni prikljuak i provodnike sa akumulatora i izgraditi aku-mulator iz vozila. 3. Odviti navrtku i osloboditi vezu savit-Ijivog ueta brzinomera na strani menjaa. 4. Odviti dve navrtke i odvojiti ue od poluge za iskljuivanje spojnice. 5. Odviti ep za isputanje ulja iz me-njaa i ispustiti ulje. Sl. 9.1 - Uzduni presek menjaa - diferencijala sa pet stepeni prenosa 6. Odviti vijke i navrtke za privrivanje draa zatitnih guma leve i desne poluo-sovine na diferencijalu.

7. Otpustiti i skinuti obe prstenaste stege sa zatitne gume homokinetikog zgloba levog toka. 8. Povui gumu i potpuno otkriti homo-kinetiki zglob. 9. Ukloniti mast iz homokinetikog zgloba. 10. Otvoriti elastini sigurnosni prsten (seger), odgovarajuim kletima sa povije-nim vrhovima.

11. Zakrenuti toak upravljaa u desnu stranu. 12. Povui levu poluosovinu u stranu prema diferencijalu i izvui je iz leita u homokinetikom zglobu, a zatim i iz leita u diferencijalu. 13. Ukoliko i pored zakretanja toka po-luosovina ne izlazi iz homokinetikog zglo- Sl. 9.2 - Popreni presek menjaa po ipkama i viljukama za komandu ukljuivanja stepena prenosa ba, odviti navrtku i izvui vijak veze oscilu-jueg ramena sa uicama na podu vozila. Povui toak u polje i izvui poluosovinu iz zgloba. 14. Odvojiti polugu komande za izbor stepena prenosa.

15. Sa kuita menjaa odvojiti provod-nik za masu. 16. Odviti vijke za privrivanje elektro-pokretaa i izvui ga iz leita. 17. Osloniti motor pomou podmetaa i dizalice ili pomou traverze iznad motor-skog prostora. 18. Izgraditi poduni nosa (traverzu) za oslanjanje cele pogonske grupe, osloba-ajui vijke i navrtke na prednjoj poprenoj gredi, podu vozila i kuitu menjaa. 19. Izgraditi zatitni lim zamajca motora. 20. Odviti vijke za vezu kuita menjaa sa

blokom sa gornje strane. 21. Osloboditi vezu oslonca menjaa na levom uzdunom nosau. 22. Podesiti visinu oslonca motora, tako da se omogui pomeranje menjaa u stra-nu i nadole. 23. Privrstiti desnu poluosovinu uz blok motora komadom ice (ili na drugi pogodan nain), kako ne bi pala prilikom odvajanja kuita menjaa od bloka. 24. Osloboditi preostale vijke za vezu menjaa sa blokom. 25. Izgraditi menja paljivo povlaei u stranu i nadole sve dok spojniko ozublje-nje pogonskog vratila menjaa ne izae

iz glavine spojnice. Sl. 9.3 - Presek po osigurau za komandu ukljuivanja 5. stepena prenosa i hoda unazad Sl. 9.4 - Uzduni presek preko poluge za izbor stepena prenosa Sl. 7.11 - Elektropokreta. 1 - elektromagnet, 2 - etkica, 3 - nosa, 4 -poklopac elektropokretaa, 5 - nosa, 6 - garnitura elektropokretaa, 7 - elektrini rotor, 8 - prsten, 9 - elastini prsten, 10-ipka, 11 -osovinica, 12-poluga, 13-nosa, 14-zupanik, 15-nosa, 16-namotajistatora

ZUPANIK 1-oa STEPENA PRENOSA SINHRONI PRSTENl-og STEPENAPRENOSA

OPRUGA ZA DRANJE POOLOKI GLAVINAKLIZNOGNAGLAVKA PODLOKA 1-og I 2oSTEPENAPRENOSA Sl. 9.5- Delovi sinhronizacije 1. i 2. stepena prenosa ZAUSTAVNI UMETAK

OPRUGA ZA POVLACENJE SINHRONIZATORA SINHRONI PRSTEN ELASTINI PRSTEN Sl. 9.6- Delovi sinhronizacije 3. i 4. stepena prenosa 100 RASTAVLJANJE MENJAA Menja izgraen iz vozila potrebno je postaviti na obrtni radni sto sa konzolom, koji poseduju

servisi. Rastavljanje menjaa moe se vriti i na ravnoj drvenoj podlozi da ne bi dolo do oteenja delova menjaa. Pre rastavljanja potrebno je potpuno ispustiti eventualno zaostalo ulje iz me-njaa. Nakon pripreme pristupiti rastavlja-nju menjaa sledeim redosledom: 1. Odviti vijke za privrivanje poklopca zupastog para, sinhrona i viljuke pete brzine. Skinuti poklopac i zaptivku. 2. Odviti vijak za privrivanje viljuke (sl. 9.7). 3. Odviti navrtke sa gonjenog i pogon-skog vratila (sl. 9.8). 4. Izgraditi klizni naglavak, glavinu i vi-Ijuku petog

stepena prenosa (sl. 9.9). 5. Izgraditi zupanike petog stepena prenosa (sl. 9.10). 6. Odviti dva vijka za privrivanje po-klopca opruga i kuglica za fiksiranje po-loaja viljuki. 7. Izvui iz sedita opruge i kuglice. 8. Odviti vijke za privrivanje srednjeg poklopca i izgraditi ga (sl. 9.11). 9.lzgraditi zadnje leajeve pogonskog i gonjenog vratila.

Sl. 9.7 - Izgraivanje vijaka za zadravanje vil-juke za ukljuivanje 5. stepena prenosa Sl. 9.9 - Izgraivanje glavine, viljuaka i naglav-ka za ukljuivanje 5. stepena prenosa

Sl. 9.8 - Izgraivanje prstenaste navrtke za privrivanje 5. stepena prenosa Sl. 9.10- Izgraivanje zupanika 5. stepena pre-nosa

Sl. 9.11 - Izgradivanje srednjeg poklopca i zad-njih leajeva sa glavnog i pomonog vratila

Sl. 9.13 - Izgradivanje ipki i viljuaka

nje delova

aa

ipke iz voica na kuitu, .

ite)

) 4).

Sl. 9.12 - Izgraivanje kutije menjaa 10. Odviti vijke i navrtke za privrivakuita menjaa i rastaviti kuite (sl. 9.12). 11. Odviti vijke za privrivanje viljuke i kliz(sl. 9.13). 12. Izvui istovremeno skidajui viljuke i klizae13. Odviti navrtke i izgraditi nosa (kupoluge za biranje stepena preno-sa. 14. Odviti navrtku osiguraa (draaosovinezupanikazahod unazad (sl. 9.115. Izgraditi osovinu zajedno sa dra-em i

zupanikom. Sl. 9.14 - Izgradivanje vratila zupanika za ukljuivanje hoda unazad Sl. 9.15- Izgraivanje glavnog ipomonog vratila menjaa Sl. 9.16 - Izgraivanje diferencijala SI. 9.17- Izgradivanje osovine za biranje stepena prenosa i lezaja glavnog ipomocnog vratila men-jaca

S/. 9.16 - Izgradivanje diferencijala

SI. 9.18- Izgradivanje spoljasnjeg prstena lezaja diferencijala

SI. 9.19- Delovi snopa zupcanika gonjenog vratila menjaca

16. Izvuci iz lezaja pogonsko vratilo. 17. Izvuci iz lezaja gonjeno vratilo (si.9.15). 18. Izvuci iz lezaja sklop diferencijala (si.9.16). 19. Odviti vijak za privrivanje poluge sa osovinom za biranje stepena prenosa i izgraditi osovinu i polugu (sl. 9.17). 20. Izgraditi spoljni prsten leaja diferen-cijala pomou izvlakaa (sl. 9.18). 21. Izgraditi spoljni prsten sa valjcima leaja gonjenog vratila. 22. Rastaviti sklop gonjenog vratila sa zupanicima i sinhronim prstenovima, kliz-nim naglavcima, glavinama i aurama (sl. 9.19). biti pohabana. ipke moraju slobodno da klize u svojim leitima. KONTROLA VIUUAKA

Viljuke ne smeju biti deformisane. Kliz-ne povrine moraju biti bez tragova haba-nja. KONTROLA DELOVA SKLOPA MENJAA KONTROLA LEAJEVA MENJAA I DIFERENCIJALA Sve delove sklopa menjaa potrebno je prethodno oprati, tako da se potpuno od-strane svi tragovi ulja, neistoe i eventual-nih naslaga. Naslage paljivo oistiti kako ne bi dolo do oteenja delova. Nakon pranja delove osuiti komprimovanim vazduhom. Ispravnost leajeva je od vitalnog znaaja za funkcionalnost menjaa i dife-rencijala. Kontrola se vri merenjem aksijal-nog i radijalnog zazora posebnom opre-mom. Ukoliko je zazor van propisanih gra-nica leajeve treba zameniti. KONTROLA KUITA NOSAA I POKLOPCA MENJAA Kuite menjaa mora biti bez otee-nja, nagnjeenja i naprslina. Naleue povrine moraju biti ravne, bez ogrebctina ili drugih oteenja. Sedita leajeva ne smeju biti istroena, kako ne bi dolo o okretanja spoljnih prstenova leajeva. Zaptivke ne smeju biti prelomljene ili po-kidane. Obratiti panju na gumene zapti-vae. U sluaju da postoje znatna oteenja na pojedinim delovima obavezno ih treba zameniti. KONTROLA IPKI ipke ne smeju biti pohabane i deformi-sane. Sedita kuglica za fiksiranje pozicije pri izabranom stepenu prenosa ne smeju 104 KONTROLA ZUPANIKA Pogonsko vratilo menjaa i zupanici su izraeni iz jednog dela. Na vratilu je pet zupanika i uzduno spojniko ozubljenje za vezu sa glavinom nosaa obloge diska. Zupanici i spojniko ozubljenje ne smeju biti okrnjeni niti imati vidljive znakove haba-nja. Vratilo ne sme imati prskotina. Zupanici se tokom rada normalno troe. Istroenje zupanika se tolerie do odreene granice. Veliina istroenja se meri posebnim mernim instrumentima koje poseduju specijalizovane servisne radioni-ce. Gonjeni zupanici se slobodno okreu na aurama na gonjenom vratilu. Prenos obrtnog momenta se vri preko kliznih naglavaka i glavina sinhronizatora, koji su uzupeni sa gonjenim vratilom. Za gonjene zupanike i vratilo vai isto to i za pogonsko vratilo. KONTROLA GLAVINA, NAGLAVAKA I SINHRONIZATORA Proveriti da li su glavine kliznih nagla-vaka za ukljuivanje stepena prenosa bez ikakvih oteenja, posebno na povrinama po kojima klize naglavci. Prstenovi za sinhronizaciju ne smeju biti oteeni na unutranjim povrinama i na zubima koji zahvataju klizne naglavke. Dozvoljeno je izvesno istroenje u meri koja ne utie na funkciju. Izmedu prstena za sinhronizaciju i sedita na odgovarajuem zupaniku ne sme biti zazora. Sva otee-nja delova sinhronizatora, van dozvoljenih granica, zahtevaju obaveznu zamenu. SASTAVLJANJE GONJENOG VRATILA Postaviti gonjeno vratilo u stezae bra-varske stege obloene mekim aluminijum-skim ili bakarnim limom ili drvetom. Pre postavljanja svaki deo podmazati hipoid-nim uljem koje se normalno koristi za podmazivanje menjaa. Prilikom sastavlja-nja voditi rauna o redosledu operacija: 1. Ugraditi zupanik i auru prvog stepe-na prenosa sa prstenom za sinhronizaciju. Voditi rauna o orijentaciji prstena (sl. 9.20). 2. Sastaviti klizni naglavak, glavinu, podmetae i elastini prsten. 3. Ugraditi sklop sinhronizatora prvog i drugog stepena prenosa (sl. 9.21). 4. Ugraditi elastini prsten, prsten za sinhronizaciju auru i zupanik drugog ste-pena prenosa (sl. 9.22). 5. Sastaviti zupanik treeg stepena prenosa sa delovima sinhronizatora. 6. Ugraditi zupanik treeg stepena pre-nosa sa aurom (sl. 9.23). 7. Ugraditi glavinu i klizni naglavak treeg i etvrtog stepena prenosa (sl. 9.24). 8. Sastaviti zupanik etvrtog stepena prenosa sa delovima sinhronizatora. 9. Ugraditi zupanik etvrtog stepena prenosa sa aurom (sl. 9.25). Za ugradnju elastlnih oslonih prsteno-vatreeg, etvrtog i petog stepena prenosa koristiti specijalne alate. SASTAVLJANJE SKLOPA MENJAA

Kuite menjaa postaviti na obrtni montani sto ili na ravnu drvenu podlogu.

Sl. 9.20 - Ugraivanje vodeeg zupanika 1. stepena prenosa sa sinhronim prstenom Sl. 9.21 - Ugraivanje kliznog naglavka 1. i 2. stepena prenosa i sinhronizatora 2. stepena pre-nosa

Sl. 9.22 - Ugraivanje vodeeg zupanika 2. stepena prenosa sa aurom Sl. 9.24 - Ugraivanje glavine i kliznog naglavka 3. i 4. stepena prenosa

Sl. 9.23 - Ugraivanje aure i vodeeg zupanika 3. stepena prenosa sa sinhronizatorom 1. Ugraditi spoljni prsten leaja diferen-cijala i gonjenog vratila menjaa (sl. 9.26).

2. Ugraditi glavnu osovinu za izbor ste-pena prenosa, oprugu, zaptivae, poklo-pac i zatitnu gumu (sl. 9.27). 3. Ugraditi komandnu polugu na glavnu osovinu i uvrstiti je vijkom (sl. 9.28). 4. Ugraditi sklop diferencijala, gonjeno vratilo sa zupanicima i pogonsko vratilo u odgovarajue leajeve. Sl. 9.25 - Ugraivanje vodeeg zupanika 4. stepena prenosa zajedno sa sinhronizatorom i aurom 5. U voice ugraditi koie za fiksiranje ipki za izbor stepena prenosa. 6. Ugraditi ipku sa klizaem i viljukom treeg i etvrtog stepena prenosa (sl. 9.29). 7. Ugraditi ipku sa klizaem i viljukom prvog i drugog stepena prenosa (sl. 9.30). 8. Ugraditi pomonu osovinu sa zupa-nikom i aurom za hod unazad i fiksirati je pomou draa i navrtke (sl. 9.31).

Sl. 9.26 - Ugraivanje spoljanjeg prstena leaja diferencijala u nosa menjaa - diferencijala Sl. 9.28 - Ugraivanje zaptivaa komandne polu-ge biraa stepena prenosa menjaa

Sl. 9.27 - Ugtadivanje osovmeza biratije stepena prenosa u nosa menjaa Sl. 9.29 - Ugraivanje ipke i viljuke za biranje 3. i 4. stepena prenosa

Sl. 9.30 - Ugradivanje ipke i viljuke za biranje 1.12. stepena prenosa Sl. 9.31 - Ugradivanje osovine za hod unazad zajedno sa odgovarajuim zaptivaem

Sl. 9.32 - Ugraivanje ipki za komandu 5. ste-pena prenosa i hoda unazad Sl. 9.35 - Ugraivanje srednjeg poklopca

S/. 9.33 - Ugraivanje nosaa poluge za biranje stepena prenosa Sl. 9.36 - Pritezanje prstenaste navrtke za privrivanje 5. stepena prenosa

Sl. 9.34 - Ugraivanje kuglinih leajeva na glav-no i pomono vratilo menjaa Sl. 9.37 - Ugraivanje kuglica i opruga za posta-vljanje ipke za komandu stepena prenosa 9. Ugraditi ipku petog stepena prenosa sa klizaem i viljukom hoda unazad (sl. 9.32). 10. Ugraditi nosa poluge za biranje ste-pena prenosa (sl. 9.33). 11. Ugraditi zaptiva i kuite menjaa. 12. Ugraditi leajeve pogonskog i go-njenog vratila (sl. 9.34). 13. Ugraditi zaptivku i srednji poklopac kuita menjaa (sl. 9.35). 14. Ugraditi zupanike petog stepena prenosa. Tabela 9.1 - MOMENTI PRITEZANJA 15. Ugraditi glavinu i klizni naglavak sa viljukom petog stepena prenosa. 16. Pritegnuti navrtke na pogonskom i gonjenom vratilu i vijak za fiksiranje viljuke (sl. 9.36). 17. Ugraditi kuglice i opruge za f iksiranje ipki u izabranom stepenu prenosa (sl. 9.37). 18. Ugraditi zaptivku i poklopac kuita menjaa. Pritezanje vijaka i navrtki vriti dinamo-metarskim kljuem momentinna pritezanja prematabeli 9.1. Deo koji se pritee Navoj Moment

pritezanja (Nm)

Vijak za privrivanje oslonog poklopca opruga za blokiranje poloaja viljuki za biranje stepena prenosa

M8 25

Vijak za pritezanje poklopca kuita menjaa stepena prenosa

M6 10

Vijak za privrivanje nosaa menjaa na blok motora M 12x1,25 78

Navrtka za privrivanje kuita menjaa na odgovara-jui nosa kuite menjaa spaja sa blokom motora

M8 25

Navrtka za privrivanje poklopca leajeva na kuite menjaa

M6 10

Navrtkaza privrivanje nosaa menjaa na blok motora M 12x1,25 78

Navrtka za privrivanje draa (ploice) osovine zupanika za ukljuivanje hoda unazad

M6 10

Vijak za privrivanje viljuki i klizaa za biranje stepena prenosa

M6 18

Vijak za privrivanje polugice na osovinu za biranje stepena prenosa

M6 18

Navrtkaza privrivanje nosaa poluge za biranje stepe-na prenosa

M6 10

Vijak za privrivanje cilindrinog zupanika na kuite diferencijala

M 10x1,25 69

Vijak za privrivanje zatitne gume poluosovine na telo menjaa

M6 10

Navrtka za privrivanje zatitne gume poluosovine na telo menjaa

M6 78

Navrtkaza meusobno privrivanje polutki kuita dife-rencijala

M8 25

SI. 9.38 - Sklop i elementi diferencijala i pogona brojaca kilometara. 1 - konusno-valjcasti lezaj, 2 - polutke kuciSta diferencijala, 3 - osloni prsten, 4 -planetarni zupcanik, 5 - satelitskl zupcanik, 6 - osovinica satelitskog zupdanika, 7 - osigurad osovinice satelita, 8 - vijak osiguraca, 9 - zupdanik glavnoc/ prenosa, 10 - konusno-valjcasti leiaj, 11 - prsten podmetaca za podesavanje lezajeva diferencijala, 12 - osovinica za pogon brojada kilometara, 13 -6aura sedista osovinice, 14 - elasticna podloska, 15-vijak, 16 - prikljucak savitljivog uieta za pogon brojaca, 17-podmetac DIFERENCIJAL Tokovi vozila pri kretanju kroz krivinu prelaze lukove razliitih duina. Unutranji toak prelazi krai, a spoljanji dui put. Zadatak diferencijala je da obezbedi da se spoljni toak okree bre od unutranjeg, kako ne bi dolo do proklizavanja. Delovi diferencijala su prikazani na sl. 9.38. RASTAVLJANJE DIFERENCIJALA 1. Izgraditi unutranje prstenove konu-sno-valjkastih leajeva izvlakaem. 2. Odviti vijke koji spajaju polutke kuita diferencijala i gonjeni zupanik glavnog prenosnika. 3. Odviti vijke i izgraditi ploicu za osiguranje osovinice satelitskih zupani-ka. 4. Izgraditi osovinicu i rastaviti polutke diferencijala. 5. Izgraditi satelitske zupanike, plane-tarne zupanike i oslone prstenove iz polut-ki diferencijala. malno). Osloni prstenovi se proizvode kao rezervni delovi u raznim debljinama. SASTAVLJANJE DIFERENCIJALA Delove diferencijala sastaviti sledeim redosledom: 1. Ugraditi planetarni zupanik sa oslo-nim prstenom odreene debljine u polutku diferencijala, koja na sebi ima ozubljenje za pogon brojaa preenih kilometara. 2. Postaviti satelitske zupanike i ugra-diti osovinicu zupanika.

3. Ugraditi planetarni zupanik sa oslo-nim prstenom odreene debljine u drugu polutku diferencijala. 4. Sastaviti polutke diferencijala, tako da se poklope reperni zarezi. 5. Ugraditi ploicu za osiguranje osovi-nice satelitskih zupanika. 6. Postaviti gonjeni zupanik glavnog prenosa i privrstiti ga vijcima propisanim momentom. 7. Ugraditi unutranje prstenove leaje-va diferencijala, pazei da ne doe do ote-enja kaveza sa valjiima. KONTROLA DELOVA DIFERENCIJALA Izvriti vizuelnu kontrolu svih delova di-ferencijala. Delovi ne smeju imati vidljivih oteenja, nagnjeenja ili naprslina. Planetami i satelitski zupanici ne smeju imati velikih oteenja i vidljivih tragova habanja. Mala oteenja i ogrebotine na planetarnim i satelitskim zupanicima mo-gu se popraviti finim brusnim papirom. Konsuno-valjasti leajevi diferencijala moraju se slobodno okretati bez otpora. Radne povrine leaja moraju biti glatke, beztragova oteenja i istroenja. Kavez za valjie ne sme biti oteen i iskrivljen. Uko-liko se ustanovi neko oteenje leaja oba-vezno ga treba zameniti. Osloni prstenovi planetarnih zupanika moraju imati odreenu debljinu, takvu da obezbede zazor izmeu blokova satelitskih i planetarnih zupanika od 0,1 mm (maksi- PODEAVANJE DIFERENCIJALA Konusno-valjasti leajevi diferencijala moraju biti optereeni konstantnom aksijal-nom silom od 3430 N. Dejstvo sile se obez-beuje umetanjem prstenastog podme-taa izmeu spoljnog prstena leaja i pri-rubnice leaja na strani leve pogonske po-luosovine. Podmetai se proizvode u nekoliko ra-zliitih veliina. Potrebna debljina podme-taa se odreduje na sledei nain: 1. Ugraditi sklop diferencijala u kuite. 2. Postaviti drugu polovinu kuita i op-teretiti leajeve silom od 3430 N zbog slega-nja. 3. Postaviti merni alat (5, sl. 9.39), opremljen komparaterom (2), na povrinu na koju se oslanja prirubnica leaja.

Sl. 9.39 - Provera naleganja prstena leaja. 1 -valjkasti leaj, 2 - komparater, 3 - kuite men-jaa, 4 - telo diferencijala, 5 - merni alat 4. Iglu komparatera postaviti na povr-inu spoljnog prstena leaja i kazaljku do-vesti na 0. 5. Ovako podeen merni alat postaviti na prirubnicu leaja, iglu komparatera postavi-ti na povrinu prirubnice koja nalee uz kuite menjaa (sl. 9.40). 6. Oitati vrednost na komparateru. Oitana vrednost predstavlja razliku iz- medu kota P i H. Ovu vrednost treba uveati za 0,08 mm. Dobijena vrednost predstavlja potrebnu debljinu prstenastog podmetaa. Sl. 9.40 - Merenje prirubnice leaja. 2 - kompa-rater, 5 - merni alet, 6 - prirubnica leaja Podmetai se kao i osloni prstenovi proiz-vode u razliitim debljinama. Izabrati onu kojaje najpriblinija vrednosti debljine pod-metaa iz kompleta za rezervni deo. Ugra-diti podmeta i prirubnicu. Prirubnicu pri-vrstiti vijcima propisanim momentom. Ko-nano ugraivanje sklopa menjaa u vozilo vri se obmutim redosledom operacija. POGON NA PREDNJE TOKOVE U vozilu "koral 55" motor je smeten napred, popreno u odnosu na uzdunu

Sl. 9.41 - Sklop desne poluosovine sa homokinetikim zglobom. 1 -homokinetiki zglob, 2 - elastini prsten, 3 - zatitna guma zgloba, 4 - osovina, 5 - aura zaptivaa, 6 - zatitna guma, 7 - prirubnica, 8 - elastini prsten, 9 - trokraki klizni zglob, 10- zaptivni prsten, A - mesto podmazivanja

Sl. 9.42 - Elementi sklopa osovina i uleitenja prednjih tokova. 1 - desna osovina, 2,3- navrtka i elastina podloka, 4 - prirubnica, 5 - uvrtanj, 6 - leaj trokrakogzgloba, 7-elastiniprsten, 8-elastiniprstenzgloba, 9-vijaksa elastinompodlokom, 10-levaosovina, 11 -aurazaptivaa, 12-zaptivni prsten, 13 - zatitna guma, 14-metalnaobujmica, 15-zatitnagumazgloba, 16-velikaobujmica, 17-elastini prsten, 18 - homokinetiki zglob, 19-leaj toka, 20 - zavojni osigura leaja, 21 - glavina, 22 - podloka, 23 - navrtka osu vozila, zajedno sa menjaem, tako da je omoguen direktan izlaz poluosovina preko kojih se vri pogon prednjih tokova. Menja i diferencijal imaju zajedniko kuite, pa se delovi podmazuju istovetnim uljem. Uslovi rada ovog sklopa su vrloteki, tako da treba rigorozno

potovati propisan period zamene ulja i koristiti iskljuivo pro-pisano ulje. POGONSKE OSOVINE Obrtni moment motora se na tokove prenosi pomou poluosovine. Desna po-luosovina je dua i nainjena je od cevi, a leva je kraa i od punog materijala. U toku kretanja vozila, usled neravnina na putu, dolazi do oscilatornog kretanja tokova u odnosu na pogonski agregat i karoseriju. Da bi se omoguilo ovo kretanje svaka od poluosovina je snabdevsna zglobovima. Na izlazu iz diferencijala koristi se trkokraki klizni zglob, a na strani do toka se koristi homokinetiki zglob. Trokraki zglob se podmazuje uljem iz menjaa, dok

se homokinetiki zglob pod-mazuje mau LIS 2 MOS. Predvieno je da se zamena masti u homokinetikim zglo-bovima vri svakih 30,000 km. Ispravno funkcionisanje homokinetikog zgloba u najveoj meri zavisi od dobrog zaptivanja Sl. 9.43 - Izgraivanje poluosovine iz homokine-tikog zgloba. 1 - homokinetiki zglob, 2 - ela-stini osloni prsten, 3 - poluosovina, 4-zatitna guma zatitne gume. Radi toga je potrebno ee kontrolisati ispravnost ove gume naroito ako smo prelazili preko terena gde je ppsto-jala mogunost da se guma oteti. esto treba pogledati posle dueg stajanja vozila da li ima kapljica na tlu. Ove kapljice sve-doe o curenju ulja, pa treba to hitnije otkloniti uzrok curenja. IZGRAIVANJEI UGRAIVANJE POLUOSOVINA Kada je usled dotrajalosti ili oteenja potrebno zameniti neki od delova poluoso-vinskog pogona tokova mora se izgraditi odgovarajua poluosovina. Postupak je istovetan i za levu i za desnu poluosovinu, a sastoji se u sledeem: 1. Odviti ep za isputanje ulja iz kuita menjaa i delimino ispustiti ulje, tako da ne doe do izlivanja kada se skinu zatitne gume. 2. Odviti vijke kojima je privrena pri-rubnica koja dri zatitnu gumu. 3. Otpustiti obujmicu zatitne gume ho-mokinetikog zgloba, a zatim skinuti obuj-micu i svui zatitnu gumu do potpunog otkrivanja zgloba i eliminisati mast iz zgloba. 4. Pomou specijalnih kleta, koja rade na otvaranje, sa povijenim konusnim vrhom, otvoriti elastini prsten i povui po-luosovinu da izae iz leita u zglobu. U toku ove operacije zakretati toak levo-de-sno, da bi se lake izvukla poluosovina iz zgloba. 5. Ako i pored zakretanja tokova nije mogue izvui poluosovinu potrebno je osloboditi veze oscilujueg ramena i povui zakrenuti toak ka spoljnoj strani. 6. Izvui poluosovinu iz sedita u dife-rencijalu. Ugradnja poluosovina se obavlja obrnu-tim redosledom, meutim, treba posebno obratiti panju na to da prilikom uvlaenja kraja poluosovine u homokinetiki zglob, elastini prsten uskoi u svoj leb.

Sl. 9.42 - Elementi sklopa osovina i uleitenja prednjih tokova. 1 - desna osovina, 2,3- navrtka i elastina podloka, 4 - prirubnica, 5 - uvrtanj, 6 - leaj trokrakogzgloba, 7-elastiniprsten, 8-elastiniprstenzgloba, 9-vijaksa elastinompodlokom, 10-levaosovina, 11 -aurazaptivaa, 12-zaptivni prsten, 13 - zatitna guma, 14 - metalna obujmica, 15-zatitnagumazgloba, 16-velikaobujmica, 17-elastini prsten, 18-homokinetikizglob, 19-leaj toka, 20 - zavojni osigura leaja, 21 - glavina, 22 - podloka, 23 navrtka osu vozila, zajedno sa menjaem, tako da je omoguen direktan izlaz poluosovina preko kojih se vri pogon prednjih tokova. Menja i diferencijal imaju zajedniko kuite, pa se delovi podmazuju istovetnim uljem. Uslovi rada ovog sklopa su vrlo teki, tako da treba rigorozno potovati propisan period zamene ulja i koristiti iskljuivo pro-pisano ulje.

POGONSKE OSOVINE Obrtni moment motora se na tokove prenosi pomou poluosovine. Desna po-luosovina je dua i nainjena je od cevi, a leva je kraa i od punog materijala. U toku kretanja vozila, usled neravnina na putu, dolazi do oscilatornog kretanja tokova u odnosu na pogonski agregat i karoseriju. Da bi se omoguilo ovo kretanje svaka od poluosovina je snabdevsna zglobovima. Na izlazu iz diferencijala koristi se trkokraki klizni zglob, a na strani do toka se koristi homokinetiki zglob. Trokraki zglob se podmazuje uljem iz menjaa, dok se homokinetiki zglob pod-mazuje mau LIS 2 MOS. Predvieno je da se zamena masti u homokinetikim zglo-bovima vri svakih 30.000 km. Ispravno funkcionisanje homokinetikog zgloba u najveoj meri zavisi od dobrog zaptivanja

Sl. 9.43 - Izgraivanje poluosovine iz homokine-tikog zgloba. 1 - homokinetiki zglob, 2 - ela-stini osloni prsten, 3 - poluosovina, 4-zatitna guma zatitne gume. Radi toga je potrebno ee kontrolisati ispravnost ove gume naroito ako smo prelazili preko terena gde je ppsto-jala mogunost da se guma oteti. esto treba pogledati posle dueg stajanja vozila da li ima kapljica na tlu. Ove kapljice sve-doe o curenju ulja, pa treba to hitnije otkloniti uzrok curenja. IZGRAIVANJEI UGRAIVANJE POLUOSOVINA Kada je usled dotrajalosti ili oteenja potrebno zameniti neki od delova poluoso-vinskog pogona tokova mora se izgraditi odgovarajua poluosovina. Postupak je istovetan i za levu i za

desnu poluosovinu, a sastoji se u sledeem: 1. Odviti ep za isputanje ulja iz kuita menjaa i delimino ispustiti ulje, tako da ne doe do izlivanja kada se skinu zatitne gume. 2. Odviti vijke kojima je privrena pri-rubnica koja dri zatitnu gumu. 3. Otpustiti obujmicu zatitne gume ho-mokinetikog zgloba, a zatim skinuti obuj-micu i svui zatitnu gumu do potpunog otkrivanja zgloba i eliminisati mast iz zgloba. 4. Pomou specijalnih kleta, koja rade na otvaranje, sa povijenim konusnim vrhom, otvoriti elastini prsten i povui po-luosovinu da izade iz leita u zglobu. U toku ove operacije zakretati toak levo-de-sno, da bi se lake izvukla poluosovina iz zgloba. 5. Ako i pored zakretanja tokova nije mogue izvui poluosovinu potrebno je osloboditi veze oscilujueg ramena i povui zakrenuti toak ka spoljnoj strani. 6. Izvui poluosovinu iz sedita u dife-rencijalu. Ugradnja poluosovina se obavlja obrnu-tim redosledom, meutim, treba posebno obratiti panju na to da prilikom uvlaenja kraja poluosovine u homokinetiki zglob, elastini prsten uskoi u svoj leb.

PODEAVANJE PRETPALJENJASVEICE ZA PAUENJEELEKTROPOKRETAKONTROLA ZUPANIKAKONTROLA GLAVINA, NAGLAVAKA I SINHRONIZATORA