xii simpozijum urgentne medicine srbije sa...

XII SIMPOZIJUM URGENTNE MEDICINE SRBIJE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Zlatibor, 15–18.05.2016. godine

SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO SEKCIJA URGENTNE MEDICINE

XII SIMPOZIJUM URGENTNE MEDICINE SRBIJE

SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Zlatibor,

15-18. maj 2016. godine GENERALNI SPONZOR – RINELS, Hrvatska


2

www.urgentnamedicina.org

ABC – ČASOPIS URGENTNE MEDICINE Volumen XVI, Supplement I

ISBN 978-86-6061-066-1

Glavni i odgovorni urednik prim. mr sci. med. dr Siniša Saravolac

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

prim. dr Bogdan Nikolić

Uređivački odbor mr sci. med. dr Božana Dragišić-Dokmanović

prim. dr sci. med. dr Dragan Milojević dr Zagorka Rakonjac

dr Zoran Milanov prim. dr Snežana Petrović

dr Mirsala Islamović-Aličković dr Mihaela Budimski

Međunarodni Naučni odbor prim. dr Sena Softić-Taljanović, BiH

dr Gobl Gabor, Mađarska dr Bela Burany, Mađarska

prof. dr Viktor Švigelj, Slovenija dr sci. med. Dragan Kovač, BiH

dr Biljana Kostović, Kanada

dr Snežana Holcer Vukelić

NAUČNI ODBOR

Predsednik prof. dr Svetolik Avramov

Članovi

prof. dr Branko Đurović prof. dr Velibor Vasović

prof. dr Miodrag Veličković prof. dr Ana Šijački

prof. dr Milorad Mitković prof. dr Momir Mikov

prof. dr Ivana Stanković

prof. dr Zorana Vasiljević prof. dr. Jasna Jevđić prof. dr Robert Jung

prof. dr Aleksandar Pavlović prof. dr Miroslava Pjević

prim. dr Kornelija Jakšić- Horvat prim. mr sc. med. dr Siniša Saravolac

prim. dr sci. med. Branka Radojčić prim. dr sci. med. dr Slađana Anđelić

prim. dr sci. med. Vladimir Gajić prim. dr sci. med. Dragan Milojević

Vlasnik i izdavač Sekcija urgentne medicine Srpskog lekarskog društva

Džordža Vašingtona 19, Beograd

Štampa

SPASA, Knjaževac

Tiraž 300 primeraka

http://www.urgentnamedicina.org/


3



SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Zlatibor,

15-18. maj 2016. godine

POČASNI ODBOR ORGANIZACIONI ODBOR MINISTAR ZDRAVLJA ass. dr Zlatibor Lončar Predsednik:

akademik Radoje Čolović prim. dr Zagorka Maksimović

prof. dr Vesna Kopitović

prof. dr Ana Šijački Članovi:

prof. dr Jasmina Jevđić prim. dr Kornelija Jakšić Horvat

doc.dr Vladan Popović dr Snežana Holcer Vukelić

dr Goran Čolaković prim. dr Slavoljub Živanović

dr Bogdan Živanović dr Ivan Vuković

dr Jovan Savić

NAUČNI ODBOR Predsednik: prof. dr Velibor Vasović Članovi: prim. mr sci. med. dr Siniša Saravolac prim. dr Milan Božina dr Snežana Bogunović

dr Ankica Vasić

GENERALNI SPONZOR– RINELS, Hrvatska



4


ZLATNI SPONZOR

SPONZORI I PRIJATELJI



5


ZBORNIK RADOVA


SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Zlatibor, 2016.

SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO

SEKCIJA URGENTNE MEDICINE

Program XII Simpozijuma urgentne medicine Srbije

sa međunarodnim učešćem

Nedelja, 15. maj 2016. – Otvaranje Simpozijuma

Uvodno predavanje - prim. dr Kornelija Jakšić Horvat, dr Snežana Holcer

Vukelić

Promocija “Priručnik za urgentno zbrinjavanje traume” - prof. dr Velibor

Vasović

Ponedeljak, 16. maj 2016. godine (Kongresna sala)

8:30-10:30 h panel sesija: Savremeni dispečerski centar hitnih medicinskih

pomoći i organizacija urgentnih prijema sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih

ustanova

Moderator panel sesije: prim. dr Kornelija Jakšić Horvat

1. Christian Funk (Germany): INDEX in the Emergency Medical Services,

Germanian experience

2. Erik Zakariassen (Norvege): INDEX in the Emergency Medical Services,

Norwegian experience



6


3. assist. dr Marko Ercegovac (Serbia): Organizacija urgentnih prijemnih odeljenja

i trijaža pacijenata na urgentnim prijemnim odeljenjima sekundarnih i tercijarnih

ustanova 4. Ana Maričić (Croatia): Integralni informacijsko-

telekomunikacijski sistem hitnih medicinskih pomoći

10:30-11:00 h Usmene prezentacije radova učesnika:

1. dr Milena Momirović Stojković: Iznenadni srčani zastoj - telefonsko vođenje od

strane dispečera

2. dr Marijana Stanimirović: Znaćaj uvođenja jedinstvenog protokola prijema u

radu SHMP

3. dr Maja Grba Vujević: Organizacija dispečerske hitne medicinske službe “194” u

Republici Hrvatskoj

11:30-13:30 h panel sesija: Retki sindromi u urgentnoj medicini

Moderator panel sesije: prim. dr Zagorka Maksimović

1. dr Radmila Stojanović Peruško (Serbia): Hiponatremija-kako je prepoznati?

2. prim. mr sci. med. dr Viktor Švigelj (Slovenia): Diferencijalna dijagnoza

delirantnih stanja(retki sindromi)

3. prim. dr sci. med. Dragan Milojević (Serbia): Serotoninski sindrom izazvan

lekovima

4. dr Mila Kovačević i prim. dr Kornelija Jakšić Horvat: Brilique-Astra Zeneca


1.dr Nataša Bosiljčić Božič: Moyamoya bolest

2.dr Milorad Tadić: Retka stanja u urgentnoj medicini koja neposredno ugrožavaju

život pacijenta-adrenalna (Adisonova) kriza

16:00-17:00 h Radionica 1: Disajni put: Potvrda ETI ultrasonografski i

kapnografski; alternative: LMA i I-gel;

Vođe radionica: prim. dr Kornelija Jakšić Horvat i dr Domagoj Schunk,

Demonstrator: dr Milena Momirović Stojković

17:00-18:00 h Radionica 2: KPR u specifičnim stanjima;

Vođe radionice: dr Srđan Stefanović i dr Aleksandra Lazić

18:00-20:00 h Poster prezentacije radova

1. dr Nada Emiš-Vandlik: 194-prvi kontakt sa službom hitne medicinske pomoći

2. mt Borislav Davčik: Veštine upravljanja u dispečerskom centru-mogućnosti i

iskustva

3. dr Goran Perge: Unapređenje rada dispečerskog centra

4. dr Ivana Milićević-Nešić: Da li umemo da slušamo?

5. dr Branislava Bošković: Primena informacionih tehnologija u radu hitne pomoći



7


6. mag. mt Damir Važanić: Praženje pokazatelja rada hitne medicinske službe u

Republici Hrvatskoj

7. prim. dr Slavoljub Živanović: Koliko pacijenti provedu vremena u ambulanti hitne

pomoći

8. dr Predrag Gajić: Najčešći medicinski razlozi zbrinjavanja bolesnika u ambulanti

urgentne medicine GZZHMP Beograd

9. dr Mirko Jovalekić: Dvadeset četvoročasovno opterećenje ambulante hitne pomoći

10. dr Ana Andrić: Analiza rada lekara u ambulanti hitne pomoći

11. prim. dr Danica Salaški: Bel Medic savremeni Call Centar

12. dr Ljiljana Milošević: Heelp Syndrome-prikaz slučaja

13. dr Ljiljana Milošević: Guiliain,Barre syndrome kod dece-prikaz slučaja

14. dr Kristina Marković: Abdominalni bol kao simptom akutne intermitentne

porfirije-prikaz slučaja

15. dr Sanja Mišić: Ekspanzivan sindrom maskiran cervikobrahijalnim sindromom

16. dr Katarina Mitić: Hidropneumotoraks na terenu rupture ehinokokne ciste-prikaz

slučaja

17. dr Jovana Radmilović: Anafilaktična reakcija kao posledica spontane rupture

hidatidne ciste-prikaz slučaja

18. dr Budimir Andrić: Koliko slučajeva PRES-a propustimo u prehospitalnom

tretmanu hipertenzivne krize

19. dr Bojana Uzelac: Retki elektrokardiografski eponemi - de Winter T/ST promene

20. dr Miroslav Mitrović: Značaj često zaboravljenog AVR odvoda u interpretaciji

EKG zapisa u prehospitalnim uslovima

21. dr Ivana Stefanović: Wellens-ov sidrom-mislite o tome

22. dr Sanja Mišić: Budd-Chiarijev sindrom

23. dr Ana Bojčić:Bilateralna ishemija donjih ekstremiteta uzrokovana tronbozom

ambdominalne aorte

24. dr Mihaela Ćirković: Toksični hepatitis

25. dr Petar Todorović: Hipokaliemija uzrokovana nekritičnom upotrebom lekova-

prikaz slučaja

26. dr Stefan Savić: Trovanje porodice nitritnim solima za salamurenje mesa

27. dr Siniša Šijačić: Hijatus hernija kao urgentno stanje

28. dr Katarina Mitić: Tuberkulozni pankreatitis kao uzrok akutnog abdomena-prikaz

slučaja

29. dr Ivan Pešić: Masovna nesreća ili nesreća sa velikim brojem povređeni

30. dr Vuk Niković: Analiza trijaže i obeležavanje povreĐenih nakon masovne

autobuske nesreće u kanjonu reke Morače

31. dr Marija Radulović: Učešće Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć

Beograd u poplavama u Obrenovcu

32. dr Mihaela Ćirković: Politrauma

33. dr Elvira Lukač Radončić: Prehospitalno zbrinjavanje politraumatizovanog

pacijenta

34. dr Jovana Obrenović: Teška trauma u radu hitne pomoći Beograd



8


35. dr Goran Perge: Tehnika imobilizacije zgloba kuka i gornjeg okrajka femura

36. mt Ivan Jakovljević: Transportna imobilizacija politraumatizovanog pacijenta-

uloga medicinskog tehničara

37. dr Ksenija Barna: Trauma

38. dr Tamara Drašković: Povrede glave kao posledica rekurentnih sinkopa

39. dr Aleksandra Obradović: Povrede udarom električne struje

40. dr Miroslav Popović: Reanimacija utopljenika u slatkoj vodi-iskustva SHMP

Šabac u periodu 2005-2010. godine

41. dr Adnan Barjaktarević: Menadžment urgentne pedijatrijske zaštiteu hitnim

medicinskim službama u Bosni i Hercegovini

42. dr Nikola Beljić: Urgentna pedijatrija u vanbolničkim uslovima-od dečjeg

odmarališta do „Partizanske bolnice“

43. dr Branislava Stanimirov: Urgentna stanja kod dece-prehospitalno zbrinjavanje

Utorak, 17. maj 2016. godine (Kongresna sala)

8:30-10:30 h panel sesija: Masovne nesreće

Moderator panel sesije:dr Mirko Vidović

1. prof. dr Boban Đorđević (Serbia): Eksplozija/požar u zatvorenom prostoru sa

velikim brojem povređenih

2. dr Rafik Masmoudi (France): Retour d‟expérience des attentats du 13 novembre

2015 à Paris/Feedback na teroristički napad 13. novembra 2015.u Parizu

3. dr Yoram Klein (Israel): Prehospital preparedness to mass casualty incidents

4. dr Vuk Niković (Montenegro): Developing and organizing a trauma sistem and

MCS organization Israel, Haifa May 2015, Moja iskustva, Gde smo ?

5. prof. dr Elizabeta Ristanović (Serbia): Medicinski i bezbedonosni izazovi XXI

veka-bioterorizam


1. Damir Okanović: Unapređenje saradnje hitnih službi u sistemu bezbednosti

saobraćaja Republike Srbije

2. dr Mihaela Budimski: Masovna nesreća na autoputu

3. dr Gordana Todorović: Funkcionisanje službe GZZHMP u slučaju saobraćajne

nesreće sa velikim brojem povređenih

11:30-13:30 h panel sesija: Urgentna stanja u pedijatriji

Moderator panel sesije: dr Snežana Holcer Vukelić



9


1.dr sci. med. Katarina Milošević (Serbia): Krup, akutni napad astme i

anafilaktički šok - principi lečenja.

2. dr sci. med. Goran Vukomanović (Serbia): Maligni poremećaji ritma kod dece

3. doc. dr Dragana Bogićević (Serbia): Izmenjeno stanje svesti kod dece

4. dr Domagoj Schunk (Germany): Transport vitalno ugroženog deteta


1.dr Nikola Ivančević: Neneurološka urgentna stanja kod dece sa

farmakorezistentnom epilepsijom

2. dr Jasmina Sladić: Tahikardija šitokih QRS kompleksa u dečjem uzrastu-

diferencijalna dijagnoza i prehospitalni pristup

3. dr Radmila Kapetanov: Kala-Azar u pedijatrijskoj ambulanti doma zdravlja

16:00-17:00 h Radionica 3: Urgentni ultrazvuk (FAST, E-FAST)

Vođe radionica: dr Snežana Holcer Vukelić i dr Mirko Vidović

17:00-18:00 h Radionica 4: Masovne nesreće

Vođa radionice: prof. dr Bela Burany i dr Peter Temišvari,

Demonstrator: dr Mihaela Budimski

18:00-20:00 h Poster prezentacije radova

1. dr Ksenija Pantić: Akutni koronarni sindrom- značaj pravovremenog javljanja

lekaru

2. dr Dušan Filipović: Prehospitalno zbrinjavanje komplikacija akutnog infarkta

miokarda donjeg zida

3. dr Tanja Radenkov: Značaj rada lekara hitne pomoći u prepoznavanju akutnog

infarktu miokarda i van radnog mesta

4. dr Nevena Miličević: Akutni edem pluća-prikaz slučaja

5. dr Višnja Milković: Edem pluća

6. dr Momir Kitanović: Prehospitalni tretman akutnog edema pluća u kućnim

uslovima

7. dr Ivana Kundačina: Atrijalni flater kao diferencijalna dijagnoza tahikardije širokih

kompleksa

8. dr Vojislava Milutinović: Dijagnostika akutnog perikarditisa u prehospitalnim

uslovima

9. dr Danijela Ninić-Marinković: Akutni perikarditis i Q zubci na EKG-u

10. dr Stefan Savić: Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija kod pacijentkinje

sa hipotireozom

11. prim.dr Renata Hadžić: Upotreba Amiodarona u terapiji fibrilacije atrija

12. dr Vesna Vukoje: Transkutani pejsing na prehospitalnom nivou

13. dr Bojana Uzelac: Uspešan transkutani pejsing u radu hitne pomoći

14. dr Dušica Gujančić: Ventrikularna tahikardija-prikaz slučaja



10


15. dr Jelena Nišević: Familijarna hipertrofična miokardiopatija-prikaz bolesnika

16. dr Nataša Filipović: Apopleksija mozga i akutni infarkt miokarda-šta je uzrok a

šta posledica-prikaz slučaja

17. dr Ljilana ĐurĐević: Akutni simptomatski epi napadi u radu SHMP ( prikaz

slučaja)

18. dr Petar Todorović: Epileptični status, kao prva manifestacija epilepsije u

ambulanti opšte medicine – prikaz slučaja

19. dr Nataša Ignjatov: Hronični subduralni hematom

20. dr Rajka Ranković: Do cilja se sigurno stiže kad je ‟arrest vreme‟ niže

21. dr Nikola Gavrilović: Kontinuiranost upotrebe AED aparata na teritoriji opštine

Subotica

22. dr Nikola Beljić: KPR u transportu-ko, kada i na osnovu čega donosi odluku?

23. dr Sanja S. Marić: Alternativne metode održavanja disajnog puta

24. dr Dragan Mijušković: Prehospitalna videolaringoskopija

25. dr Aleksandra Lučić Prokin: Anoksična encefalopatija nakon srčanog zastoja

26. dr Mirsala Islamović Aličković: Pneumotoraks-prehospitalna dijagnoza

27. dr Nikola Milenković: Plućna tromboembolija-prikaz slučaja

28. dr Dragana Teovanović: Disekcija aorte-prikaz slučaja

29. dr Bojana Tomić: Specifična vaskularna oboljenja u prehospitalnim uslovima-

prikaz slučaja

30. prim. dr Dušanka Stevović-Gojgić: Značaj ultrazvučne dijagnostike u proceni

pojavljivanja aneurizme abdominalne aorte u 2015. godini u GZZHMP Beograd

31. dr Suzana Novaković: Ruptura abdominalne aneurizme-prikaz slučaja

32. dr Nataša Ignjatov: Najčešći uzroci akutnog bola u stomaku u primarnoj

zdravstvenoj zaštiti

33. dr Dragan Živković: Akutna bubrežna insuficijencija u ambulanti hitne pomoći-

prikaz slučaja

34. dr Momir Kitanović: Hipoglikemijska koma u radu SHMP Vlasotince

35. prof. dr Goran Ilić: Stepen saglasnosti uzroka smrti utvrĐenih sudsko-

medicinskim obdukcijama i kliničkom dijagnostikom

36. dr Radmila Furtula: Hitna pomoć na Sea Dance festivalu 2015

37. dr Ana Bojčić: Sindrom gornje šuplje vene izazvan metastatskom promenom

primarnog karcinoma dojke-prikaz slučaja

38. dr Slobodan Trifunović: Trovanje organskim rastvaračima-prikaz slučaja

39. dr Ivan Antić: Poremećaj acidobazne ravnoteže-trovanje salicilatima

40. dr Blažo Nikolić: Abdominalna urgentna stanja u onkologiji

41. dr Katarina Ostojić: Slavlje ili zdravlje



11


42. dr Sredoje Đurić: Značaj ranog operativnog lečenja maleolarnih preloma-analiza

operisanih preloma za period 2010-2015.

43. dr Sredoje Đurić: Prelom dijafize butne kosti-urgentno stanje-analiza operisanih u

periodu 2010-2015.

Radovi nisu lektorisani.

Za sve stručne navode i jezičke, pravopisne i gramatičke greške odgovaraju autori.



12


USMENE PREZENTACIJE

Savremeni dispečerski centar hitnih medicinskih pomoći i

organizacija urgentnih prijema sekundarnih i tercijarnih

zdravstvenih ustanova

1. IZNENADNI SRČANI ZASTOJ – TELEFONSKO VOĐENJE OD

STRANE DISPEČERA

Milena Momirović Stojković, Mihaela Budimski, Nikola Gavrilović, Kornelija

Jakšić Horvat

Dom zdravlja Subotica, Služba hitne medicinske pomoći, Subotica

E-pošta: [email protected]

Uvod: Uspešnost kardiopulmonalne reanimacije zavisi kako od učešća svedoka, tako

i od angažovanosti, sposobnosti dispečera da prepozna potencijalnu reanimaciju kao i

sama saradnja sa pozivaocem-laikom.

Cilj: Prikaz spremnosti pozivaoca u stresnim situacijama na saradnju i mogućnost

saradnje dispečera uz telefonsko vođenje KPR-a.

Metodologija rada: Analizirani su podaci prikupljeni putem upitnika u

šestomesečnom periodu, od 1. oktobra 2014. godine do 01.aprila 2015. godine.

Upitnikom su obuhvaćeni pacijenti kod kojih je intervenisala Služba hitne

medicinske pomoći a utvrđen im je vanbolnički srčani zastoj na teritoriji opštine

Subotica. Pomoću registrofona, preslušani su pozivi primljenih terena na kojima je

potvrđen ISZ.

Rezultati: Služba hitne medicinske pomoći Subotica pokriva teritoriju koja ima

141.554 stanovnika. Srčani zastoj je zabaležen kod 46 pacijenta kod kojih je

intervenisala SHMP. Incidenca vanbolničkog srčanog zastoja na šestomesečnom

nivou je 32.5/100.000 stanovnika. Broj započetih resuscitacija iznosi 44, dok je broj

na 100.000 stanovnika 31.08. Kod 4 pacijenata 2.82/100.000 je telefonski asistiran

KPR od strane dispečera. Dispečer je kod sva četiri slučaja prepoznao potrebu za

reanimacionim postupcima, te je uz savete objašnjavao postupke koje su laici

ispoštovali. Reanimacione mere su primenjivali članovi porodica a kolaps se kod svih

slučajeva dešavao u kućnim uslovima. Po dolasku ekipe SHMP, tri pacijenta su imala

zabeležen ritam- asistoliju, dok je jedan imao šokabilan ritam VF.

Zaključak: Neophodna je edukacija građana kako bi uz prepoznavanje kolapsa uz

dobru asistenciju dispečera mogli spasiti život najbližima. Svake godine na gradskom



13


trgu u subotici oko 300 prolaznika prođe kroz obuku osnovnih mera životne potpore,

te se nadamo da će omasovljenjem akcije biti i bolje saradnje sa pozivaocima-

laicima.

Ključne reči: vanbolnički srčani zastoj, kardiopulmonalna reanimacija, telefonski

vođen KPR, hitna medicinska pomoć

2. ZNAČAJ UVOĐENJA JEDINSTVENOG PROTOKOLA PRIJEMA

POZIVA U RADU SHMP

Marijana Stanimirović, Milorad Tadić

Dom zdravlja “Dr Milenko Marin“, Služba hitne medicinske pomoći, Loznica


Cilj rada: Cilj rada je da ukažemo na postojanje potrebe uvođenja jedinstvenog

protokola prijema poziva u SHMP kako bi se povećao stepen senzitivnosti

dispečerske anamneze.

Materijal i metode: Retrospektivno i opservaciono istraživanje sprovedeno uvidom

u protokole prijema poziva SHMP Loznica za period 1.1.2015.-1.7.2015.g.

Rezultati: Stanje u organizaciji prijema poziva na nivou Republike Srbije je

raznoliko.U SHMP u Loznici ne postoje formalno prihvaćeni protokoli za trijažu

prilikom prijema poziva već se, koristeći setove interno prihvaćenih pitanja, najviše

oslanja na iskustvo primaoca poziva. To upravo utiče na povećanje veličine

dispečerske greške koja u našem slučaju iznosi 19,22%. U datom vremenskom

periodu od 1462 izlazaka na teren 281 (19,22%) je bilo neopravdano, rađeno je 11

reanimacija, kod 51 pacijenta je konstatovana smrt. Od ukupnog broja neopravdanih

izlazaka na teren, razlog je u 14 slučaja bila namerna laž pozivaoca, u 259 slučajeva

nesaradnja pozivaoca sa dispečerom (loše iznošenje simptoma, panika, direktan

zahtev za intervencijom, pretnja, urgiranje drugih osoba, teški bolesnici bez nade za

oporavak, socijalni slučajevi), 8 pacijenata je prilikom izlaska ekipe odbilo pregled.

Zaključak: Značajno mesto u radu SHMP predstavlja savremeni dispečerski centar.

Dispečer ima stručnu, zakonsku i moralnu obavezu da obezbedi da se u datom

trenutku pruži najbolje moguća urgentna medicinska pomoć onome kome je

potrebna. SHMP u Loznici se u svom svakodnevnom radu susreće sa mnoštvom

problema. Jedan od njih, ako ne i najveći, jeste neopravdan izlazak na teren. Prema

rezultatima ovog istraživanja, naša greška u dispečerskoj trijaži iznosi 19,22%. Da bi

se što adekvatnije odgovorilo potrebama pacijenata potrebno je povećati stepen

senzitivnosti prijema poziva. Uvođenje standardnih protokola prijema poziva moglo

bi da utiče na smanjenje veličine dispečerske greške i doprinese efikasnijem radu ove

sližbe.


mailto:[email protected]


14


Ključne reči: prijem poziva, dispečerska greška

3. ORGANIZACIJA DISPEČERSKE HITNE MEDICINE SLUŽBE „194“

U REPUBLICI HRVATSKOJ

prim.mr. Maja Grba-Bujević, dr.med.spec, Branka Tomljanović, dr.med.spec.

Hrvatski zavod za hitnu medicinu, Zagreb, Hrvatska


U Republici Hrvatskoj do 2009.godine nije postojala strategija razvoja hitne

medicinske službe, a kao rezultat tome, hitna medicinska skrb u izvanbolničkoj i

bolničkoj hitnoj medicini bila je neujednačena. Iste godine, međunarodna Banka za

obnovu i razvoj daje kredit Vladi Republike Hrvatske za Projekt reorganizacije hitne

medicinske službe i investicijskog planiranja u zdravstvu. Hrvatski zavod za hitnu

medicinu provodio je, u suradnji s Ministarstvom zdravlja, projekt reorganizacija

hitne medicinske službe kako bi se izjednačila dostupnost i poboljšala kvaliteta hitne

medicinske skrbi na cijelom području Republike Hrvatske. Uspostavljen je 21

županijski zavod za hitnu medicinu sa pripadajućim medicinsko prijavno-dojavnim

jedinicama (MPDJ). U svakoj županiji MPDJ zaprima pozive, te sukladno Hrvatskom

indeksu prijema hitnog poziva, šalje najbliži hitni medicinski tim na intervenciju.

Svaka MPDJ jedinica opremljena je TETRA sustavom za komunikaciju, pa tako

djelatnici koji rade u MPDJ imaju mogućnost komunikacije sa susjednim

županijskim dispečerskim centrima, bolnicama, ali i u slučaju velike nesreće i

katastrofe i s Hrvatskim zavodom za hitnu medicinu, Kriznim stožerom Ministarstva

zdravlja, odnosno omogućena je horizontalna i vertikalna komunikacija. Medicinski

dispečeri koji rade u MPDJ završili su edukaciju sukladno Standardu osnovnog

treninga za rad dispečere u MPDJ, na kojoj su usvojili važnost i način korištenja

Hrvatskog indeksa prijema hitnog poziva za MPDJ. Hrvatski indeks nastao je

temeljem Norveškog indeksa prijema hitnog poziva, a omogućuje jednako dostupnu i

kvalitetnu uslugu hitnom pacijentu, a samim time i praćenje rada medicinskih

dispečera i trajno poboljšanje kvalitete usluga u hitnoj medicinskoj službi.

Retki sindromi u urgentnoj medicine

1. MOYAMOYA BOLEST

Nataša Bosiljčić Božić

Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, Beograd


Uvod: Moyamoya bolest (puff of smoke) ili “oblak dima” bolest se prezentuje

suzavanjem odredjenih arterija u mozgu,sto je praceno kompromitovanjem protoka




15


krvi kroz iste,a u pokusaju prevazilazenja nastalih striktura dolazi do razvoja

kolaterala koje su slabe, sklone tromboziranju i krvarenju.Bolest je prvi put opisana

1960-ih godina u Japanu; ali je bolest prepoznata I u ostatku sveta, sa

predominacijom kod zenskog pola i dece.

Cilj rada: Ukazati na retko obolenje koje se prezentuje uobicajenom klinickom

slikom,svakodnevno vidjenom u prehospitalnom zbrinjavanju pacijenata u

ambulantnom i terenskom radu nasih ekipa.

Metod rada: Koriscena je literatura dostupne elektronske baze podataka.

Rezultati: Na osnovu istrazivanja i sumiranja dostupne literature mozemo uvideti da

je rec o retkoj, progresivnoj cerebrovaskularnoj bolesti koja se najcesce prezentuje

kongnitivnim poremecajima, odnosno poremecajima,paznje,pamcenja i ucenja kod

mladje populacije, ucestalim glavoboljama, tranzitornim ishemicnim atacima (TIA), a

u formi razvijenog cerebrovaskularnog inzulta (gubitkom snage u nogama ,rukama, te

razvijenom parezom i plegijom, vizuelnim poremecajima, napadima, poremecajima

govora prolaznog ili trajnog karaktera), ponekad sa smrtnim ishodom. Prema

literaturnim navodima uzrok je 6% svih mozdanih udara u decjoj populaciji u

SAD.Treba napomenuti da je karakteristican japanski naziv moyamoya ili “oblak

dima” dobila prema angiografskom izgledu novorazijenih krvnih sudova,tj kolaterala

u ugrozenom podrucju. Suzena arterija, uprkos razvijanju ocigledno insuficijentne

kolateralne cirkulacije, sklona je tromboziranju i krvarenju.Terapija bolesti

podrazumeva konvencionalnu primenu aspirina i drugih antiagregacionih lekova, a

kada je to indikovano, neurohirursku revaskularizaciju.

Zaključak: Bolest moyamoya je bitno prepoznati i na prehospitalnom nivou kod

neuroloskih ispada,pogotovo ponavljanih TIA,u mladjoj ili cak pedijatrijskoj

populaciji. Diferencijalno-dijagnosticki sugerisati na ovu bolest i spreciti nastanak

odmakle faze, sa nepovoljnim ishodom.

Ključne reči: moyamoya,TIA, CVI, karakteristicna klinicka slika,medikamenti,

neurohirurske procedure.

2. RETKA STANJA U URGENTNOJ MEDICINI KOJA NEPOSREDNO

UGROŽAVAJU ŽIVOT PACIJENTA – ADRENALNA (ADISONOVA)

KRIZA

Milorad Tadić, Marijana Stanimirović

Dom zdravlja “Dr Milenko Marin“, Služba hitne medicinske pomoći, Loznica





16


Cilj rada: Ukazati na značaj lekara urgentne medicine u prehospitalnom zbrinjavanju

stanja sa kojima se retko susrećemo u svakodnevnoj praksi, a koja neposredno

ugrožavaju život pacijenta.

Materijal i metode: Retrospektivna analiza medicinske dokumentacije Službe hitne

medicinske pomoći DZ Loznica i internog odeljenja OB Loznica.

Rezultati rada (prikaz slučaja): Ekipa izlazi na teren u selo udaljeno 35 km od baze i

zatiče četrdesetosmogodišnju pacijentkinju, adinamičnu, konfuznu,u prostraciji. Žali

se na jake bolove u mišićima, bol u predelu abdomena i lumbosakralne kičme.

Navodi da je povraćala više puta u toku dana. Leči se od hipertenzije.Navodi da se

pre 20 godina lečila od tuberkuloze. Vitalni parametri: telesna temperatura: 38,6

°C,TA: 80/50 mmHg, glikemija: 3,2 mmol/L, EKG: sinusna tahikardija, Fr 120. U

kesi sa lekovima nalazimo prazne kutije tableta Hydrokortizona od 20 mg.

Saznajemo da pacijentkinja ne uzima taj lek već sedam dana. Postavljamo radnu

dijagnozu primarne adrenalne insuficijencije uzrokovane tuberkuloznim procesom i

započinjemo lečenje. Uspostavljanjem venske linije odmah ordiniramo 100 mg

hidrokortizona polako u bolusu, a zatim 500 ml 0,9% rastvora NaCl sa 20 ml 50 %

glukoze u cilju normalizacije glikemije i volemije. Tokom transporta nastavljamo

infuzionu terapiju rastvorom 5 % glukoze. Na prijemu na internom odeljenju,

mentalni status poboljšan, TA: 100/60 mmHg.

Zaklučak: Akutna insuficijencija kore nadbubrežnih žlezda, Adisonova ili adrenalna

kriza je urgentno stanje nastalo usled naglog i velikog smanjenja ili potpunog

prestanka lučenja hormona kore nadbubrega koje neposredno ugrozava život

bolesnika. Pri samom postavljanju sumnje na adrenalnu insuficijenciju neophodno je

započeti terapiju bez odlaganja i čekanja na dijagnostičke procedure. Pravovremena

primena glukokortikoida i normalizacija volemije izotoničnim rastvorima natrijum

hlorida i glukoze spašava život ovim bolesnicima.

Ključne reči: akutna insuficijencija kore nadbubrega , adrenalna kriza, Adisonova

kriza, glukokortikoidi



17


Masovne nesreće

1. UNAPREĐENjE SARADNjE HITNIH SLUŽBI U SISTEMU

BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA REPUBLIKE SRBIJE

Damir Okanović, Srpski komitet za bezbednost saobraćaja,

E-pošta:[email protected]

Slobodan Malešić, Uprava saobraćajne policije MUP,


Goran Perge, Dom zdravlja Sremska Mitrovica, SHMP, E-pošta: [email protected]

Vlada Plemić, Sektor za vanredne situacije MUP, E-pošta: [email protected]

Delovanje hitnih službi nakon saobraćajne nezgode prepoznato je kao jedno od pet

ključnih oblasti rada (pet stubova) radi dostizanja željenog stanja u sistemu

bezbednosti drumskog saobraćaja, kako na međunarodnom tako i na nacionalnom

nivou. Vlada Republike Srbije usvojila je 2015. godine prvu Nacionalnu strategiju

bezbednosti saobraćaja na putevima, koja kao jedan od najvažnijih problema u tzv.

petom stubu (ključnoj oblasti rada) navodi nedostatak koordiniranog delovanja svih

hitnih službi nakon saobraćajne nezgode. Hitne službe koje deluju nakon

saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji trenutno se nalaze u dva različita resora

(zdravlje i untrašnji poslovi), i organizovane su na dva različita nivoa (lokalni i

nacionalni). Institucionalna saradnja uslovljena je ovakvim razlikama između hitne

medicinske pomoći sa jedne strane, i policije i vatrogasno spasilačke službe sa druge

strane. Problem saradnje na nivou institucija prenosi se i na operativno delovanje

službi, što smanjuje delotvornost i uspešnost zdravstvenog zbrinjavanja žrtava

saobraćajnih nezgoda. Osim uticaja na verovatnoću preživljavanja i težinu posledica

u povređenih, nizak nivo komunikacije i koordinacije direktno utiče i na bezbednost i

zdravlje pripadnika hitnih službi, usled povišenog rizika pri delovanju na licu mesta

saobraćajne nezgode koji se pre svega ogleda u opasnosti od nastanka tzv.

sekundarne saobraćajne nezgode. Neophodno je uspostaviti kvalitetnu komunikaciju i

visok nivo koordinacije među hitnim službama kako na nivou resornih institucija

(ministarstava) i organizacionih jedinica hitnih službi, tako i na nivou samih

pripadnika hitnih službi.

Unapređenje komunikacije i koordinacije hitnih službi značajno će doprineti

smanjenju broja smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji, kao i

smanjenju rizika po bezbednost i zdravlje na radu pripadnika hitnih službi.



18


2. MASOVNA NESREĆA NA AUTOPUTU

Budimski Mihaela, Milena Momirović Stojković, Nikola Gavrilović, Kornelija Jakšić

Horvat

Dom zdravlja Subotica, Služba za hitnu medicinsku pomoć, Subotica


Uvod: Masovne nesreće predstavljaju uticaj traumatskog događaja kojim je

obuhvaćen veliki broj ljudi u isto vreme. Na teritoriji opštine Subotica, blizina

autoputa dovodi do češćih intervencija naše službe u saobraćajnom traumatizmu. Ne

retko nesreće su takve da prevazilaze mogućnosti kojima subotička hitna raspolaže te

se javlja potreba za koordinisanom saradnjom sa susednim službama istog tipa.

Cilj rada: Prikaz zbrinjavanja masovne nesreće koja se dogodila na autoputu

Subotica-Bačka topola.

Metodologija rada: Analiza protokola Službe za hitnu medicinsku pomoć Subotica

kojima su evidentirani i zbrinjavani svi povređeni u saobraćajnoj nesreći.

Rezultati: Saobraćajna nesreća se dogodila 14.08.2014. godine u 5:40h na autoputu

20km od Subotice. U saobraćajnoj nesreći je povređeno 32 pacijenata koji su

transportovani u Opštu bolnicu Subotica. Dva pacijenta su zadobila teške telesne

povrede. Jedna pacijentkinja je stradala. U zbrinjavanju povređenih su angažovane tri

lekarske ekipe i jedna transportna Subotičke hitne i dve transportne ekipe hitne

medicinske pomoći iz Bačke Topole. Lekarska ekipa koja je stigla prva na lice

mesta, brzom trijažom je prepoznala teško povređenje pacijente (dva crvena koda) i

konstatovala smrtni ishod jedne (crni kod). Nakon zbrinjavanja, pacijenti su

transportovani u lekarskoj pratnji do bolnice. Dalje postupke sa traumatizovanim

pacijentima je nastavila treća lekarska ekipa koja je stigla nakon 20 minuta od

dolaska prve ekipe. Najzastupljenije povrede su bile povrede glave (12) i povrede

grudnog koša (7). Poslednji povređeni je zbrinut 50 minuta od prijema poziva.

Zaključak: U zbrinjavanju velikog broja povređenih, neophodna je adekvatna trijaža,

edukovanst, organizovanost i sposobnost procene potrebe za asistenzcijom obližnjih

SHMP. Koordinisanom akcijom svih uključenih, postiže se zbrinjavanje svih

povređenih za najkraći mogući period a uz adekvatni tretman i imobilizaciju. Na ovaj

način negativne posledice, smanjuju se na najmanju moguću meru. Damage control.

Ključne reči: Masovna nesreća, hitna medicinska pomoć, trijaža



19


3. FUNKCIONISANJE SLUŽBE GZZHMP U SLUČAJU SAOBRAĆAJNE

NESREĆE SA VELIKIM BROJEM POVREĐENIH

Gordana Todorović, Ljilja Ivanović, Tanja Stojčevska, Snežana Bogunović, Nada

Emiš, Vitomir Ninić



Uvod: Masovna nesreća podrazumeva svaki iznenadni dogadjaj,pri kojem nastaje

istovremeno povredjivanje ili usmrćivanje većeg broja ljudi, te je neophodno

angažovati dodatne kadrovske i tehničke resurse.

Cilj rada: Prikazati funkcionisanje službe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku

pomoć Beograd (GZZHMP) u slučaju saobraćajne nesreće sa velikim brojem

povređenih: primanje poziva na 194, distribucija lekarskim i transportnim ekipama,

trijaža povređenih na mestu nesreće, transport povređenih,kordiniranje sa jedinicama

MUP-a,Gradskim centrom za javljanje i obaveštavanje, službama HMP Grocke i

Vrčina kao i sa kliničko- bolničkim centrima na teritoriji Beograda.

Prikaz slučaja: U noći između 21. i 22. 06.2015. u 04:12h, u GZZHMP, primljen je

poziv o prevrtanju autobusa na auto-putu Beograd–Niš, na oko 20 km od GZZHMP,

sa velikim brojem povređenih.U zbrinjavanju povređenihučestvovalo je13 lekarskih i

2 transportne ekipeGZZHMP, kao i dva lekarskatima iz Grocke i Vrčina. Na licu

mesta, prva ekipa vršila jeprimarnu „Care Flight“trijažu.Ukupno je zbrinuto 64

pacijenata od čega su47 (73.44%) pacijenata zbrinule ekipe GZZHMP. Od ukupnog

broja povređenih 12 (18.75%) pacijenata svrstanoje u prvu,22 (34.38%) u drugu,29

(45.31%) u treću i jedna osoba, preminula na licu mesta, u četvrtukategoriju.Uz

dogovor sa kliničko- bolničkim centrima40 (62.50%) pacijenata prevezeno je u UCS,

16 (25.00%) naVMA,6 (9.38%) u KBC „Zemun“i 1 (1.56%) naInstitut za majku i

dete. Prosečno vreme proteklo od poziva na 194 do predaje pacijenata u bolnicu

iznosilo je 68.63±17.64 minuta na šta je uticala udaljenost mesta nesreće i izvlačenje

nastradalih iz smrskanog autobusa.

Zaključak: Nesreće ne očekujemo, one se dešavajuposebno kada je reč o

saobraćajnom traumatizmu.Služba hitne medicinske pomoćiprva izlazi na mesto

nesreće, a od prehospitalnog tretmana unesrećenih zavisi preživljavanje i oporavak

povređenih.

Ključne reči: Masovna nesreća, hitna medicinska pomoć, trijaža




20


Urgentna stanja u pedijatriji

1. NENEUROLOŠKA URGENTNA STANJA KOD DECE SA

FARMAKOREZISTENTNOM EPILEPSIJOM -prikaz serije

slučajeva

Nikola Ivančević1, Blažo Nikolić1, Marina Grbić3, Jasna Jančić1,2

1.Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Dr Subotića 6a, Beograd

2.Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Dr Subotića 8

3.Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Pasterova, Beograd


Uvod: Farmakorezistentna epilepsija (FRE) predstavlja nemogućnost da se uspostavi

održiva kontrola napada primenom dva tolerisana, adekvatna antiepileptička

terapijska režima (bilo kao monoterapija ili kombinacija antiepileptičkih lekova).

Česta neneurološka urgentna stanja kod dece hospitalizovane zbog pogoršanja

kontrole epileptičkih napada jesu opstrukcije gornjih i donjih disajnih puteva

infektivne prirode i sepsa.

Cilj rada jeste da ukaže na učestalost, ozbiljnost i ponovljivost neneuroloških hitnih

stanja kod dece sa FRE.

Ispitanici i metode: Retrospektivna analiza pacijenata lečenih hospitalno u Klinici za

neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu tokom 2015/2016. godine

obuhvatila je 6 ispitanika sa FRE različite etiologije, uzrasta od 3 do 20 godina.

Rezultati pokazuju da su svi ispitanici bili hospitalizovani zbog pogoršanja osnovne

bolesti u vidu učestalih epileptičkih napada i/ili epileptičkih statusa različite vrste.

Tokom boravka na odeljenju svih 6 ispitanika lečeno je i zbog neneuroloških hitnih

stanja: 1 zbog akutnog laringitisa, 3 zbog infektivne bronhopneumonije, 1 zbog

varicelozne pneumonije komplikovane bakterijskom sepsom, 1 zbog bakterijske

pneumonije koplikovane sepsom. Primećeno je da su ispitanici tokom trajanja

infekcije imali zadovoljavajuću kontrolu napada (nisu opservirani epileptički statusi,

broj pojedinačnih napada je bio mali ili ih nije bilo).

Zaključak: Akutne infekcije disajnih puteva su česta urgentna stanja kod dece sa

FRE. Poboljšanje kontrole napada tokom infektivnih sindroma predstavlja kliničku

opservaciju za koju ne postoji adekvatno naučno objašnjenje.



21


2. TAHIKARDIJA ŠIROKIH QRS KOMPLEKSA U DEČIJEM

UZRASTU-DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA I PREHOSPITALNI

PRISTUP

Jasmina Sladić, Aleksandra Jović

Dom zdravlja Bečej, Bečej


Uvod: Simptomatska tahikardija sa širokim QRS kompleksima, nije čest poremećaj

srčanog ritma kod dece.Predstavlja veliki diferencijalno dijagnostički i terapijski

problem u prehospitalnim uslovima.

Cilj rada: Ukazivanje na značaj poznavanja i prepoznavanja poremećaja srčanog

ritma u dečijem uzrastu

Materijal i metode: Prikaz slučaja

Kod devojčice uzrasta 14 godina, koja se unazad 6 godina leči od ataka

supraventrikularne tahikardija i koja je, više puta bila hospitalizovana na IZZZDiO

Vojvodine i bila na terapiji, sa više vrsta različitih antiartmika, dolazi do pogoršanja,

sa promenama na EKG-u, u smislu proširenja QRS kompleksa, uz elevaciju ST

segmenta u prekordijalnim odvodima V1-V3 i pojavom retrosterlnalnog bola. U toku

transporta do bolnice, dolazi do nastanka širokokompleksne tahikadije sa frekvencom

150-200/minuti i razvoja sinkopa, u više navrata, kao i pada tenzije. Konverzija

srčanog ritma urađena medikamntozno. Uz kontinurani monitoring i u hemodinamski

stabilnom stanju predata na prijemno odeljenje pedijatrije.

Diskusija: Supraventrikularne tahikardije su češći poremećaji ritma u dečijem

uzrastu od ventrikularnih. Pojava širokokompleksne tahikardije na EKG-u,

diferencijalno dijagnostički, može postaviti sumnju na postojanje ventrikulrne

tahikardije ili aberantno sprovedene supraventrikularne, supraventrikularna u bloku

grane. Prognoza, lečenje i dalja prevencija zahtevaju poznavanje etiologije i

mehanizma nastanka ovog, po život potencijalno, opasnog poremećaja.

Zaključak: Veliki broj uzroka mogu dovesti do tahikardije širokih kompleksa i u

dečijem uzrastu. Deca sa urođenim srčanim manama, postojanje jasnog organskog

supstrata, kao i elektrofiziološki ispitani slučajevi mogu biti lakši izazov za

lečenje.Novootkrivene i simptomatske tahikardije, bez jasnog etiološkog faktora

(idiopatske, genetski uslovljene, lekovima izazvane, Brugada sindrom i sl.), osim što

mogu biti opsane po život deteta, predstavljaju veliki problem lekarima u službi

urgentne medicine, koji se ređe sreću i nedovoljno su upoznati sa postupanjem i

terapijskim pristupom ovih poremećaja srčanog ritma.

Ključne reči: dečiji uzrast, tahikardija, terapija



22


3. KALA-AZAR U PEDIJATRIJSKOJ AMBULANTI DOMA

ZDRAVLJA - prikaz slučaja

Radmila Kapetanov, Igor Kapetanov, Aleksandra Marić

Dom zdravlja Foča, Foča


Cilj: Cilj rada je da ukaže da se pojedine rijetke bolesti, koje čak nisu ni specifične za

naše podneblje mogu pojaviti u svakodnevnom radu.

Materijal i metode: Pri izradi rada korišteni su protokoli Doma zdravlja u Foči,

zdravstveni karton , kao i otpusnice.

Rezultati: Dijete starosti dvije godine majka dovodi na pregled zbog malaksalosti i

umjerenog bola u stomaku. Izrazito blijed, iscrpljen, srce i pluća uredni, jetra 5 cm

ispod DRL, slezina do pupka. SE 48/60, er 3,6 Hb 62. Dijete upućeno u bolnicu u

Foči, a poslije dva dana zbog pogoršanja na Kliniku za dječije bolesti u Banjaluku

gdje je ležalo 17 dana. Pošto se nije našao uzrok pancitopenije i

hepatosplenomegalije prebačeno na Institut za majku i dete(u otpusnici navedeno da

test na lajšmanijazu nije urađen iz tehničkih razloga). Na institutu je urađen test na

lišmanijazu i dijagnostikovana visceralna lišmanijaza i uveden Amphocyl te brzo

dolazi do poboljšanja.

Zaključak: Danas je dijete zdravo, bez posljedica anamnestički majka navodi duži

boravak na moru u toku zimskih mjeseci. Upornošću u traženju dijagnoze dijete je u

potpunosti izliječeno, a još jednom se dokazalo da tropske bolesti ne postoje samo u

knjigama.




23


POSTER PREZENTACIJE

Ponedeljak, 16. maj 2016. godine

1. 194-PRVI KONTAKT SA SLUŽBOM HITNE MEDICINSKE

POMOĆI

Nada Emiš-Vandlik, Snežana Bogunović, Slađana Anđelić

Gradski Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, Beograd


Uvod: Prvi kontakt sa službom hitne medicinske pomoći ostvaruje se pozivom na

broj 194 (služba za prijem i trijažu poziva). To je mesto na kojem se na osnovu

dobijenih podataka o problemu svi upućeni pozivi obrađuju, po proceni lekara

primaju, trijažiraju i prosleđuju dispečerskoj službi koja poziv predaje ekipama na

terenu.

Cilj rada: Istraživanje je imalo za cilj da pokaže rad službe za prijem i trijažu poziva

Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu (GZZHMP).

Metod rada: Sprovedno je prospektivno istraživanje u GZZHMP u periodu od 01.-

31.01.2016. godine koje je obuhvatilo sve pozive upućene na broj 194. Praćen je broj

i ishod razgovora, vremenski interval između dve uspostavljene veze, najčešći

problem zbog kojeg je poziv primljen i raspodela tokom dana i sedmice.

Rezultati: U posmatranom periodu, obavljeno je 49.672 razgovora. U toku 24 sata

radilo je u proseku 14, najmanje 10 i najviše 18 operatera. Najčešći ishod razgovora

bio je: 18.261 (36.76%) saveta, 8.048 (16.20%) primljenih poziva za intervenciju

ekipa na terenu, 7.931 (15.97%) veza prebačenih na drugog operatera. Prosečno

vreme proteklo između uspostavljenih veza iznosilo je Med=0.63, IKO (0.28; 1.15).

Pozivi za lekarsku intervenciju najčešće su primljeni kao „Nejasan problem” 1.578

(20.01%), „Teškoće sa disanjem” 1.461 (18.53%), „Bol u grudnom košu-srčana

oboljenja” 1.024 (12.99%). Najviše poziva primi se, u toku dana 3.164 (40.13%) u

periodu od 15:00-22:59h, a najmanje 1.794 (22.75%) od 23:00-06:59h, a u toku

sedmice najviše petkom 1.302 (16.51%), a najmanje u četvrtkom 971 (12.31%).

Zaključak: Od ukupnog broja obavljenih razgovora, 16.20% završilo se prijemom

poziva za intervenciju lekarskih ekipa na terenu, a najčešći razlog za prijem je

„Nejasan problem”. Za polovinu razgovora prosečno vreme između dva uključenja

veze iznosi 0.63 minuta. Najviše intervencija obavi se u periodu imeđu 15:00 i 22:59,

a u toku sedmice petkom.

Ključne reči: Hitna pomoć, razgovor, prijem i trijaža poziva




24


2. VEŠTINE UPRAVLJANJA U DISPEČERSKOM CENTRU –

MOGUĆNOSTI I ISKUSTVA

Borislav Davčik 1, Jovanka Milak 2, Norbert Čikoš1, Mihaela Budimski 1, Kornelija

Jakšić Horvat1

1. Dom zdravlja Subotica, Služba hitne medicinske pomoći, Subotica

2. Opšta bolnica Subotica, Subotica


Uvod: Dispečerski centar predstavlja mesto za prijem i trijažu poziva koji se kasnije

izdaju lekarskim ili transportnim ekipama na terenu ili se poziv završava datim

savetom. Prijem i trijažu poziva uglavnom vrše iskusni medicinski tehničari sa dužim

radnim stažom a samo u najvećim gradovima prijem i trijažu poziva vrše lekari. Za

prijem i trijažu poziva od velikog značaja je upravo sama komunikacija između

dispečera i pacijenta ili osobe koja poziva broj 194.Tokom školovanja za zdravstvene

radnike ni na jednom stepenu ne postoji predmet koji se bavi komunikacionim

veštinama i veštinama upravljanja dispečerskim centrom što je preduslov za dobro

vođen razgovor. Isto tako ne postoji ni edukacija za upravljanje pozivima,edukacija

za vođenje samog razgovora,tako da dobro vođen razgovor preko linije 194 zavisi od

veštine dispečera da vodi usmeni razgovor sa osobom sa ,,druge strane žice,, zatim od

dobro postavljenih pitanja a neretko i od strpljenja tokom razgovora. Sa druge strane

u Republici Mađarskoj u okviru školskog sistema postoji poseban smer za

dispečere,na kojem se između ostalog uči komunikologija u kriznim

situacijama,tehnike postavljanja pitanja kao i protokoli komunikacije sa pacijentima

kod prijema poziva a i kod davanja saveta zatim rad sa telekomunikacionim

sistemima i rad sa UHF radio stanicama.

Cilj rada: Prikazati mogućnosti za posebnu edukaciju zdravstvenih radnika koji rade

u dispečerskom centru

Materijal i metode: Analiza plana i programa školovanja za dispečere u Republici

Mađarskoj

Zaključak: Uzimajući u obzir odgovornost i samo radno okruženje

dispečera,neophodna je posebna edukacija ili čak i smer u okviru strukovnih škola

zdravstvenih radnika koji se posebno bavi upravljanjem dispečerskim centrom

Ključne reči: dispečer, dispečerski centar, edukacija, komunikacija.




25


3. UNAPREĐENJE RADA DISPEČERSKOG CENTRA

Goran Perge1, Damir Okanović2, Vladimir Roljić3, Stevan Pejić4

1.Dom zdravlja Sremska Mitrovica

2.Srpski komitet za bezbednost saobraćaja

3.Odeljenje saobraćajne policije u Sremskoj Mitrovici

4.Odeljenja za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici


Cilj rada - Cilj rada je prikaz unapređenja dispečerskog centra u manjoj Sužbi hitne

medicinske pomoći kojim bi se postigao bolji kvalitet rada.

Uvod: Prijem poziva i upućivanje ekipa na teren je prva etapa u zbrinjavanju

povređenih i kritično obolelih. Posebno je značajna dobra organizacija dispečerskog

centra kod saobraćajnog traumatizma zbog komunikacije i koordinacije više službi.

Rezultati: U Sremskoj Mitrovici je započeto i planira se dalje unapređenje

dispečerskog centra. Urađena je infrastruktura za praćenje svih vozila u realnom

vremenu (GPS). Komunikacija između dispečera i svih ekipa se vrši radio-vezom.

Stanice poseduju sva vozila, a koriste se i ručne. Povezane su preko repetitora, tako

da je pokrivena i teritorija šira od teritorije Grada. Ovo je značajno zbog toga što u

isto vreme dojavu čuju sve ekipe. Ako je prvi red hitnosti, na mesto događaja se

odmah šalje najbliža ekipa, a ostale ekipe se stavljaju u pripravnost. U dogovoru sa

Saobraćajnom policijom i Vatrogascima-spasiocima izrađen je jedinstveni obrazac za

prijem poziva i u proceduri je izrada protokola za prijem poziva koji bi bio jedinstven

za sve službe. Time bi se dobilo na vremenu i kvalitetu dobijenih podataka i u slučaju

saobraćajnih nesreća odmah bi sve tri službe izlazile na teren.

Trenutno problem predstavlja dosta veliki broj poziva sa mobilnih telefona koji se

dešavaju sa teritorije drugih opština, a ne postoji mogućnost automatskog

prosleđivanja poziva. Otežana je i komunikcija sa drugim službama, te je u planu

uvođenje posebnog kanala radio-veze koji bi se koristio samo za komunikaciju

između službi u zajedničkim akcijama. Ova komunikacija bi se ostvarivala na nivou

dispečerskih centara i vođa ekipa na terenu. Takođe bi bio uključen i Urgentni

bolnički prijem kao jedna od karika u lancu zbrinjavanja pacijenata.

Zaključak: Iako na teritoriji Republike Srbije ne postoji jedinstveni sistem prijema

poziva i koordinacije u hitnim situacijama, na lokalnom nivou ulažemo sve napore da

postojeći organizacioni sistem unapredimo i time dostignemo nivo kvaliteta rada koji

bi odgovarao mnogo razvijenijim zemljama.



26


4. DA LI UMEMO DA SLUŠAMO

Ivana Milićević-Nešić



Uvod: Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd (GZZHMP) je

specijalizovana ustanova koja vrši zbrinjavanje kritično obolelih i teško povređenih.

Osnovna delatnost GZZHMP je primanje poziva za hitne medicinske intervencije na

teritoriji Beograda, njihova obrada, izlazak lekarskih ekipa na teren i davanje saveta

građanima preko broja 194.

U modernizovanom dispečerskom centru GZZHMP rade operateri (lekari, medicinski

tehničari) sa dugogodišnjim iskustvom. Oni su obučeni za vođenje razgovora sa

pacijentom ili njegovom porodicom. Trijaža i prijem poziva obavlja se na osnovu

evropskih standardizovanih protokola. Svi pozivi se na osnovu hitnosti dele na pozive

prvog (crveni) i drugog (žuti) reda hitnosti. Za procenu hitnosti poziva nadležni su

operateri. Dispečer vrši distribuciju poziva.

Prehospitalna procena stanja pacijenata razlikuje se od procene koja se obavlja u

bolničkim uslovima. Osoba koja zove hitnu pomoć često nije u stanju da jasno opiše

svoje tegobe, neretko je agresivna prema operateru ili ne želi da odgovara na

postavljena pitanja. Sve to otežava rad hitne službe.

Cilj rada: Cilj rada je ukazati na izazove i ograničenja koje ima lekar koji prima

pozive, zatim,pokazati u kom procentu se slažu tegobe koje je naveo dispečer

prilikom predaje poziva ekipi sa onim što kaže pacijent prilikom pregleda i u

slučajevima gde nema p

Materijal i metode: Obrada 223 poziva (pacijenta) praćenjem jedne lekarske ekipe u

periodu od 3 meseca.Slaganje tegoba koje je pacijent naveo operateru sa stvarnim

stanjem obeleženo je sa 1, a neslaganje sa 0. U pozivima gde nije bilo podudaranja

(0) praćena je tačnost utvrđivanja hitnosti poziva.

Rezultati: Od 223 pacijenta kod 188 (84%) postoji slaganje tegoba. Neslaganje u

navođenju simptoma je pronađeno kod 35 pacijenata (15,6%). Od tih 35, kod dvoje

(5,7%) postoji netačnost u utvrđivanju hitnosti poziva.

Diskusija: Ako se uzme u obzir mesečni ili godišnji broj poziva hitne pomoći, 15,6%

je veliki procenat neadekvatno tretiranih slučajeva.

Iz gore navedenog proizlazi potreba za kontinuiranim usavršavanjem kako pojedinca

tako i dispečerskog centra u celini.



27


Zaključak: I pored visokog procenta podudaranja u navođenju, postoji određen broj

slučajeva gde pacijent nije imao tegobe koje su navedene u telefonskom razgovoru sa

operaterom, ili je imao potpuno drugačije simptome.

5. PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

U RADU HITNE POMOĆI

Branislava Bošković

VMC, HP, Beograd

Cilj rada: Osnovni cilj je povećanje efikasnosti rada HP uz primenu postojećih IT

uređaja. Prateći cilj je digitalizacija zdravstvenih kartona kritične grupe pacijenata.

Metode rada: Uporedna statistička analiza i iskustvene procene.

Rad ekipe HP: Specifičnost rada ekipe HP na terenu je suočavanje sa teškim,

urgentnim stanjima pacijenata, što zahteva brzu reakciju u smislu postavljanja

dijagnoze i donošenju odluke o adekvatnoj terapiji. Neretko zbog vrste poziva se ne

mogu dobiti podaci od samog pacijenta i okoline, a čak i kada je to moguće ekipe na

terenu se sreću sa nepotpunom medicinskom dokumentacijom, što otežava rad ekipe

na terenu.

Kako poboljšati rad ekipe HP: Rad ekipe HP se može poboljšati korišćenjem

postojećih elektronskih uređaja, na odgovarajući način umreženih. To su sledeći

uređaji: pametni telefoni, NFC čipovi, računari sa bazama podataka. NFC čip sadrži u

sebi šifru korisnika, preko koje se uz pomoć pametnog telefona ulazi u bazu

podataka. NFC čip u isto vreme sprečava neovlašćen pristup i čuva privatnost

pacijenta. U bazi podataka skladišti se faktografija zdravstvenih kartona pacijenata

(koristi se međunarodna klasifikacija bolesti I lekova). U prvoj fazi izrade, baza se

formira za kritičnu grupu potencijallnih korisnika usluga HP. Statistička analiza i

iskustvo su pokazali da kritičnu grupu čine pacijenti stariji od 60 godina, čiji

inicijalni tretman započinje na terenu, a završava se u stacionarnoj ustanovi. Svaki

pacijent kritične grupe dobija NFC čip, u formi priveska ili narukvice.

Zaključak: Analiza ukazuje da se uz mala ulaganja (nabavka NFC čipova), brzu

obuku kadrova, uprošćenju digitalizaciju zdravstvenih kartona potencijalnih

pacijenata, povećava efikasnost rada HP i stepen uspešnosti intervencija.

Ključne reči: teškoce u radu HP, brza dijagnostika i adekvatna terapija, digitalizacija

zdravstvenih kartona, upotreba IT (NFC čipovi).



28


6. PRAĆENJE POKAZATELJA RADA HITNE MEDICINSKE

SLUŽBE U REPUBLICI HRVATSKOJ

Damir Važanić, Damir Važanić, Ingrid Bošan-Kilibarda, Milena Car

Hrvatski zavod za hitnu medicinu, Zagreb


Hitna medicinska služba (HMS) u Republici Hrvatskoj (RH) organizirana je na razini

primarne zdravstvene zaštite kroz 21 županijski zavod za hitnu medicinu, a na

sekundarnoj razini hitna medicinska skrb pruža se preko bolničkih objedinjenih

centara za hitnu medicinu. Projektom reorganizacije hitne medicinske službe u RH od

2009. godine, uspostavlja se i sustav praćenja pokazatelja rada izvanbolničke i

bolničke hitne medicinske službe. Hrvatski zavod za hitnu medicinu je državna,

krovna, stručna ustanova koja donosi standarde hitne medicine, prikuplja podatke i

prati pokazatelje rada HMS, kako bi se osigurala učinkovitost, sveobuhvatnost i

dostupnost medicinske skrbi za hitne pacijente. U izvanbolničkoj hitnoj medicinskoj

službi prate se rad dispečera medicinsko prijavno-dojavne jedinice (MPDJ) i rad

timova hitne medicinske službe. Značajan faktor koji utječe na skrb za hitnog

pacijenta, osim dobre trijaže telefonskog poziva koja se provodi temeljem Hrvatskog

indeksa prijeme hitnog poziva u MPDJ, jest vrijeme. Vrijeme od prijema hitnog

poziva, do trajanja poziva, vrijeme predaje poziva, ali i vrijeme dolaska tima HMS do

pacijenta, kao i krajnja skrb za pacijenta u bolničkoj zdravstvenoj ustanovi, često

može biti presudno za dobar ishod u liječenju ili rehabilitaciji pacijenta. U bolničkim

centrima za hitnu medicinu prati se rad medicinskih sestara trijaže, vrijeme čekanja

na početak pregleda liječnika i učinkovitost trijaže. Sustavno praćenja pokazatelja

rada, te donošenje mjera za poboljšanja u sustavu hitne medicinske službe doprinosi

boljoj, dostupnijoj i sigurnijoj medicinskoj usluzi koju je potrebno pružiti hitnim

pacijentima.

7. KOLIKO PACIJENTI PROVEDU VREMENA

U AMBULANTI HITNE POMOĆI

Slavoljub Živanović



Uvod: Hitna pomoć Beograd u svom sastavu ima više ambulanti raspoređenih po

gradu, a ambulana u zgradi zavoda radi 24 sata dnevno. Rad je smenski po 12 sati i

organizovan je u pet smena. Građani mogu da dodju bez ikakvog dokumenta, da budu

pregledani i da im se da savet o potrebnom lečenju ili daljoj potrebnoj dijagnostici, ili





29


se po potrebi upućuju u nadležne KBC. U ambulanti postoji oprema prema zakonu, a

od dijagnostike tu je i ecg, defibrilator sa monitorom oksimetar glukomer.

Cilj rada je bio da se utvrdi koliko se pacijenti zadržavaju u ambulanti hitne pomoći

radi dijagnostike i terapije

Materijal i metodi: Kada građanin uđe u ambulantu otvara mu se elektronski

obrazac na kome se automatski upisuje vreme ulaska. Kada se sa građaninom završi

medicinski tretman, štampa mu se izveštaj za nadležnog lekara na kome se

automatski upisuje i vreme štampanja izveštaja. Analizirani su podaci o pacijentima o

zadržavanju građana na medicinskom tretmanu u ambulanti, koje je pregledao jedan

lekara u vremenu od 21.04.2014 do 10.07.2015 na 2788 upisanih pacijenata. Podaci

su izvezeni u excel gde su i obrađivani.

Rezultati: Analizirano je 2788 upisanih poseta sa svim potrebnim vremenima a

vremena su od 27 sekundi do 18479 sekundi sa prosekom od 27,12 minuta

Diskusija: često građani dolaze sa tegobama, ali i sa nalogom od lekara iz

zdravstvenog sistema za neku terapiju, da provere krvni pritisak, sa povredom i

potrebom da dobiju uput za onoga ko povrede zbrinjava. Utisak je da se najduže

zadržavaju osobe sa visokim krvnim pritiskom koje posle terapije čekaju da se krvni

pritisak kontroliše. Ovakve osobe čekaju, dok se u ambulanti primaju drugi građani

sa zdravstvenim problemima.

Zaključak: Prosek zadržavanja građana u amb hp je oko 30 minuta što je duže nego

u amb u DZ, ali obzirom na dijagnostiku i kontrolou posle date terapije ovo vreme je

svrsishodno.

Ključne reči: ambulanta hitne pomoći, trajanje pregleda pacijenata, vreme

8. NAJČEŠĆI MEDICINSKI RAZLOZI ZBRINJAVANJA

BOLESNIKA U AMBULANTI URGENTNE MEDICINE

GZZHMP BEOGRAD

Predrag Gajić , Budimir Andrić, Slavoljub Živanović



Uvod: U ambulantama urgentne medicine sprovodi se prijem, dijagnostika, trijaža i

početni tretman svih hitnih stanja i bolesti, sa posebnom pažnjom na povrede i

obolenja koja mogu ugroziti život bolesnika.




30


Cilj rada: Ispitati vrste i učestalost medicinskih stanja i bolesti,zbog kojih bolesnici

najčešće dolaze na pregled u ambulantu Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć

(GZZHMP)Beograd.

Materijal i metode: Sprovedena je retrospektivna analizasvih stanja i obolenja,

klasifikovanih prema dijagnostičkim kriterijumima MKB-X,pacijenata pregledanih u

ambulanti GZZHMP za period od 14.04.2014. do 13.09.2014. Podaci su dobijeni

pretraživanjem protokola bolesnika i lekarskih izveštaja. Primenom deskriptivne

statistike utvrđena je učestalost pojedinih bolesti i stanja.

Rezultati:U toku pet meseci pregledano je 3675 bolesnika, a analizom je obuhvaćeno

3661 bolesnik, dok je 14 bolesnika isključeno zbog nepotpunih podataka. Najčešća

medicinska stanja utvrđena pregledom bilasu: Hipertenzija (n=555; 15,16 %),

Neurgentna stanja i obolenja (kontrola TA, primena parenteralne terapije i

propisivanje lekova n=438; 11,96%), Obolenja i bolovi mišića i koštano-zglobnog

sistema (n=363; 9,92%), Migrena i druge glavobolje (n=302; 8,25%), Alergijske

reakcije (koprivnjača, alergija i angionurotski edem n=236; 6,45%), Reakcija na

stres i drugineurotski poremećaji(n=175; 4,78%); Povrede i opekotine (n=169;

4,61%), Febrilna stanja (n=150; 4,10%), Infekcije gornjih respiratornih organa

(n=131; 3,58%), HOBP (n=120; 3,28%), Aritmije (n=105;2,87%), Gastritisi i bolovi

u epigastrijumu (n=121; 3,31%), Bol u stomaku nepoznate etiologije (n=105;

2,87%)Angina pectoris i AKS (n=89; 2,43%), Renalna kolika (n=87; 2,38%), sva

ostala stanja i obolenja manje od 2%.

Zaključak: Najčešći razlozi dolaska bolesnika u ambulantu GZZHMP bila su

hronična obolenja i stanja koja bi se mogla zbrinuti u Domovima zdravlja, čime bi se

stvorili uslovi za unapređenje pružanja urgentne medicinske pomoći bolesnicima

kojima je ona zaista neophodna.

9. DVADESETČETVOROČASOVNO OPTEREĆENJE

AMBULANTE HITNE POMOĆI

Mirko Jovalekić, Slavoljub Živanović



Uvod: Hitna pomoć Beograd dalje HP ima ima svoje ambulante koje rade 24 časa

dnevno.

Cilj rada je da se pokaže opterećenje ambulante pacijentima u okviru 24 sata.

Materijal i metod: Analizirani su pacijenti jednog lekara koji radi u ambulanti u

zgradi Zavoda u ulici Franše Deperea br 5. Od ukupno 1012 pacijenata, sa svim




31


podacima su njih 1009, a prikupljeni su iz elektronske medicinske dokumentacije, u

periodu od devetog jula do 29 decembra 2015 godine. Podaci su uvezeni u exel gde

su soritirani i analizirani

Rezultati: Opterećenje se kreće od 1.6% do 9,9% po satu. Najmanje je u petom

odnosno sedmom času ujutru, a najveće je u dvadeset drugom satu uveče.

Opterećenje ambulante HP je prilično ujednačeno sve do 20 časova kada raste i i

kreće se od 21og sata 7%; 9,9%; 8,7%; 7,9% ; 6,2% ; 4,75 sve do drugog sata

ujutru. Postoji statistički značajna razlika u opterećenju po satima. Očigledno je da

kada domovi zdrava završavaju sa radom, deo pacijenata koji nije stigao da se tamo

javi krene prema ambulanti Hitne Pomoći, da zadovolji svoje zdravstvene potrebe.

Ključne reči: Hitna pomoć beograd, ambulanta, opterećenje pacijentima

10. ANALIZA RADA LEKARA U AMBULANTI HITNE POMOĆI

Ana Andrić, P. Gajić, B. Andrić



Uvod: U okviru Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, na

teritoriji grada Beograda funkcioniše deset ambulanti za odrasle i jedna pedijatrijska

ambulanta, u kojima rade lekari različitih specijalnosti i subspecijalnosti.

Cilj rada: Cilj nam je bio da utvrdimo efikasnost naše ambulantne službe, kroz

pregled rada jednog lekara specijaliste tokom jednog meseca. Procentualno su

izraženi svi pacijenti koji su pregledani i definitivno zbrinuti u našoj ambulanti, oni

koji su dobili uput za konsultativni pregled drugih lekara specijalista i pacijenti koji

su preveženi ekipama hitne pomoći do dežurnih bolnica ili sala za perkutane

koronarne intervencije, kao i u kom je procentu primenjen koji vid dijagnostike i

terapije.

Rezultati: Ukupno je analizirano dve stotine pacijenata pregledanih u ambulanti

GZZHMP u Franše d’Eperea 5, u periodu od 3.12-29.12.2015.godine.

Elektrokardiografija je rađena kod 101 pacijenta (50,5%), glikemija kod 10

pacijenata (5%). Per os terapiju je dobilo 34 (17%), intramuskularnu 51 (25,5%),

intravensku 26 (13%), inhalacionu 1 (0,5%) i kiseonik 3 pacijenta (1,5%) dok su

povrede obrađene kod 3 (1,5%). Savet je dobilo 146 pacijenata (78%).

Definitivno je zbrinuto 149 pacijenata (74,5%), 51 pacijent (25,5%) poslat je na

konsultativni pregled drugog specijaliste, od kojih je 5 (2,5%) preveženo lekarskom

ekipom do dežurne bolnice, a jedan (0,5%) u salu za perkutane koronarne

intervencije.

Bez potrebe za lekarskim transportom ukupno je zbrinuto 194 pacijenta (97%).




32


Svih 6 pacijenata (3%) koji su transportovani, bili su pod lekarskim nadzorom.

Zaključak: Od ukupnog broja analiziranih pacijenata, 3/4 su definitivno zbrinuti u

ambulanti, svaki četvrti je upućen na konsultativne preglede drugih specijalista, dok

su samo 3% zahtevali dalju dijagnostiku i intenzivno lečenje.

11. BEL MEDIC SAVREMEN CALL CENTAR

Danica Salaški

Dom zdravlja Bel Medic, Beograd

Cilj Rada: prikaz savremenog Call Centra, unapredjenje kvaliteta i zadovoljstvo

korisnika.

Metod primenjen u radu: Analiza anketnog upitnika za ocenu

zadovoljstva radom Bel Medic-a, slučajni uzorak upitnika popunjenog u periodu

septembar- oktobar 2015. godine.

Rezultati rada: Analizirano 50 upitnika popunjenih od 22 osobe muškog pola i 28

osoba ženskog pola, od kojih 23 koristi usluge povremeno, 17 redovno i 10 prvi put.

Korisnici su saznali za BM putem preporuke 16, putem interneta 13, po preporuci

poslodavca 13, preko dnevnih novina 3, privatnog osiguranja 2, a po jedan

posredstvom mas medija, ili na drugi način. Zadovljstvo radom CC su korisnici

popunjavali ocenom od 1-5. po sledećim kategiorijama: kvalitet date informacije;

Brzina reagovanja na poziv; Ljubaznost; Spremnost da se pomogne; Ukupna

komunikacija. Ponuđena je opcija izdvajanja osobe koja je primila poziv i to u

pozitivnom smislu 7, u negativnom smislu 1 i bez izdvajanja 42.

Zaključak: radom zaposlenih u CC su korisnici uglavnom zadovoljni, kod uočavanja

nezadovoljstva analiziraju se razlozi, unapredjuje se kvalitet rada i sprovodi se

edeukacija.

Ključne reči: zadovoljstvo, brzina, vreme čekanja, kvalitet, pomoć, komunikacija.

12. HEELP SYNDROME – prikaz slučaja

Ljiljana Milošević1, K. Jovanović2

1. Kliničko bolnički centar Zvezdara, Beograd

2. Visoka medicinska škola, Ćuprija





33


Uvod: HEELP syndrome je specifična varijanta hipertenzivne bolesti trudnice i

životno tretirajuća trudnoća tj.komplikacija pre-eklampsije. Povezana je sa

hemolizom (H-hemolysis), povišenim nivoima enzima jetere (EL-elevated liver

ensimes) i smanjenjem broja trombocita (LP-low platelets). Ozbiljnost HEELP

syndrome je merena prema broju trombocita majke i podeljena je u tri kategorije (

“Mississipi classification of of HEELP syndrome”) i to klasa 1.teska; klasa

2.umereno teska i klasa 3.blaga, a u zavisnosti od broja trombocita, jetrinih enzima I

LDH (lactate dehidrogenaza).

Cilj rada: Ovaj prikaz ima za cilj da se obrati pažnja na znake i simptome pre-

eklampsije, a oni uključuju:

Brzo dobijanje na težini uzrokovano u značajnom povećanju telesne tečnosti

Abdominalna bol

Teška glavobolja

Promene u refleksima

Redukovana diureza ili bez diureze

Prekomerna mučnina i povraćanje

Promene u vidu; mutan vid, treperenje svetla

Pritisak u krvi TA – veci od 140/90 mmHg

Obostrani edemi na stopalima

Materijal i metode: Pacijentkinja strosne dobi 27 god.,druga trudnćca sa 31

nedeljom predstavljene trudnoće primljena je preko hitnog ginekoloskog prijema na

ginekolosko odeljenje poluintenzivne nege (PIN) KBC Zvezdara Beograd sa

komplikacijama abdominalnog bola posebno u gornjoj desnoj strani i teškom

glavoboljom. Ima istoriju teške pre-eklampsije u prethodnoj trudnoći koja se završila

sa section cesarean (SC) pre tri godine. Na prijemu njen pritisak je 155/100 mmHg.U

nalazu urina albumin su +2.Nalazi biohemije: hemogram (Hgb=9g/dl;trombociti 53

500 10^g/L ,bilirubin 13mg/dl, direktni bilirubin 3,24 i indirektni bilirubin 8,56,

INR=1,01, sGPT=195,5, LDH=260U/L. Data je terapija antihipertensiva (Methyl

dopa i Nifedipin), MgSO4 (prevencija konvulzija) od 4-6 g i-v praćena infuzijom 1,5-

4g/h; krvni produkti SSP(sveze smeznuta plazma) IV doze, 10 doza trombocita, 4

doze crioprecipitata i kortikosteroidi (vise doze dexametasona 10mg i-v zbog zrelosti

pluca fetusa.Razmotreno je da se ide na opštu anesteziju kao i kod prethodne

trudnoće. Nakon uradjene (SC) porodjeno je dete od 1,5kg.U postoperativnom toku je

jos dato 10 doza crioprecipitata i 4 doze SSP.

Rezultati: Primarno i glavno je da ne dodje do komplikacija HEELP syndrome kao

sto su DIC(diseminovana intravaskularna koagulopatija), abrupcija placente,

ARDS(adult respiratory distress syndrome),hepatorenalna insuficijencija,plucni

edem. Nakon primenjenih teraoijskih mera majke i novorođenčeta (zbrinuto na



34


Institutu za majku i dete), nije došlo do komplikacija kod porodilje, mada se smrtnost

kod HEELP syndrome kreće od 10-60% zavisno od težine simptoma.

Zaključak: Na vreme dijagnostikovan i terapijski vodjen HEELP syndrome redukuje

perinatalnu smrtnost. Zato je prepoznavanje znaka i simptoma kod trudnica od

vitalnog značaja kako za majku tako i za dete i zahteva multidisciplinarni pristup.

Ključne reči: HEELP syndrome, pre-eklampsija, hemoliza, dijagnoza, lečenje

13. GUILIAIN’BARRE SYNDROME KOD DECE – PRIKAZ

SLUČAJA

Ljiljana Milošević1, K. Jovanović2

1. Kliničko bolnički centar Zvezdara, Beograd

2. Visoka medicinska škola, Ćuprija


Uvod: Gulllain’Barreov sindrom (GBS) je akutna zapaljenska demijelinantna

autoimuna bolest perifernog nervnog sistema, najčešće uzrokaovana upalnim

procesom. Spada u širu oblast perifernih neuropatija. Postoji nekoliko varijanata

sindroma, ali ako se ne navede drugačije uglavnom se odnosi na već spomenuto

akutno zapaljenjensku demijelantnu polineuropatiju. Bolest je najčećce jako opasna a

izaziva paralizu koja započinje u nogama ( slabost pri hodanju), a širi se na gornje

udove i lice i rezultuje potpunim gubitkom svakog refleksa i potpunom paralizom

celog tela. Uobičajeno lečenje bolesti odvija se plazmaforezom ili intravenskim

davanjem imunoglobulina u kombinaciji sa negom .Brzom primenom ovih terapija,

većina pacijenta će se oporaviti u potpunosti. Smrt se može dogoditi u slučajevima u

kojima su prisutne ozbiljne plućne komplikacije.

Cilj rada: Većina dece sa (GBS) trebalo bi biti prepznata jos u ambulanti da ne bi

došlo do razvoja brže kliničke progresije bolesti .U sipmtomatologiji pedijatrijskih

GBS pacijenata specijalno kod onih sa ataksijom i neurološkom disfunkcijom što

ranije otkrivanje bolesti daje bolje rezultate u lečenju.

Materijal i metode: Pacijent starosne dobi 6 godina primljen je preko hitnog ORL

prijema KBC Zvezdara, Beograd sa glasnim inspiratornim stridorom i interkostalnim

i subkostalnim uvlačenjem musculature ali bez nazalnog zapaljenskog procesa i sa

simetričnim i adekvatnim disanjem grudnog koša. Auskultatorno bez Weezinga

.Njegov stomak je bio mek sa prisutnom crevnom peristaltikom. Nije mogao da stoji

ili hoda sam. Dalji fizički pregled pokazuje povećanu salivaciju, znojenje. Srcana




35


radnja od 80-110/min, krvni pritisak od110/70 mmHg. Dobijaju se podaci od roditelja

da je dete uredno vakcinisano, nema vidljivih ujeda insekta niti povrede glave.

Uradjena laringoskopija pokazuje paralizu glasnih žica. Nakon pregleda dežurnog

pedijatra disanje postaje sve više otžzano, te se ukazuje potreba za ventilatornom

podrskom (SpO2=89 mmHg). Pacijent je intubiran, analgosediran, IV(invazivna

mehanicka ventilacija)BIPAP po tipu protektivne ventilacije pluća,a zatim upućen u

sekundarnu ustanovu (Institut za majku i dete Beograd).

Po saznanjima tamo je uradjena lumbalna punkcija, EMNG i dijagnostikovan GBS.

Ordinirana mu je terapija imunoglobulina G(IVIG) 2g/kg 12 sati.Dalja saznanja idu u

pravcu da je nakon 10 dana odvojen od respiratorne potpore tj.respiratora i

13.og.dana otpušten kući bez sekvela na glasnim zicama a uz to je mogao i sam da

hoda.

Rezultati i diskusija: Primarnoi i glavno kod ovakvih pacijenata je uspostaviti

odgovarajuće disanje ( u ovom slučaju protektivna MV/BIPAP i dijagnostikovati

oboljenje u odgovarajućoj ustanovi.

Zaključak: Decu sa brzim razvojem kliničke slike (GBS) koja su respiratorno

kompromitovana, treba treba uputiti u tercijarnu ustanovu kada postoji i najmanja

simnja da se radi o nekoj od mišićnih slabosti, jer kako dijagnoza tako i odgovarajuća

terapija u ovom slučaju je dovela do dobrih rezulatata i prognoze bolesti.

Ključne reči: GBS, paraliza glasnih žica, stridor, MV/Bipap

14. ABDOMINALNI BOL KAO SIMPTOM AKUTNE

ANTERMITENTNE PORFIRIJE – prikaz slučaja

Kristina Marković, Marija Krstić, Marija Tošić Mijajlović, Petar Todorović

Dom zdravlja “Dr Simo Milošević“, Beograd


Cilj rada: Akutna intermitentna porfirija (AIP) je autozomno-dominatno nasledna

bolest koju karakteriše poremećaj u sintezi hema sa posledičnom povećanom

sekrecijom porfirina i njegovih prekursora. Simptomi AIP se javljaju u vidu napada

koji traju danima. Najčeći simptom je jak abodminalni bol koji je često praćen

mučninom, povraćanjem, konstipacijom, tahikardijom i hipertenzijom. Takođe,

kliničku sliku često komplikuju neurološke (konvulzije, delirijum, koma, periferne

neuropatije) i psihijatrijske manifestacije (histerija). Češći su kod žena i prvi napadi

se javljaju najčeće nakon puberteta. Cilj rada je da pokaže da AIP kao retka bolest

može predstavljati diferencijalno dijagnostički problem abdominalnog bola, sa kojim

se urgentna medicina često sreće u praksi.




36


Materijal i metode: Podaci su uzeti iz pacijentovog kartona.

Rezultati: Pacijentkinja 27 godina, u sedmom mesecu trudnoće javila se u Urgentni

centar zbog jakog bola u stomaku po tipu kolike i osptipacije u trajanju od dva dana,

kao i crvene preobojenosti mokraće. Lična anamneza je bila negativna, dok u

porodičnoj anamnezi pacijentkinja je navela da rođena sestra boluje od AIP. Dalja

dijagnostika je bila usmerena najpre ka dokazivanju ili isključivanju AIP.

Laboratorijske analize su pokazale hiponatrijemju, povišene vrednosti transaminaza i

parametara zapaljenja dok ostali parametri su bili uredni. Analizom urina

registrovane su povišene vrednosti delta-aminolevulonske kiseline i porfobilinogena.

Na osnovu pozitivne porodične anamneze, kliničke slike i pozitivnih specifičnih

markera u urinu postavljena je dijagnoza AIP.

Zaključak: Na osnovu prikaza ovog slučaja može se zaključiti da dijagnoza AIP

može biti teška u slučaju negativne porodične anamneze, retkog javljanja bolesti i

zbog raznovrsne kliničke prezentacije. Zbog toga, kod pacijenata sa bolom u

stomaku, naročito mlađih, ženskih osoba uvek treba posumnjati i na ovu retku bolest

kao mogućeg uzroka abdominalnog bola.

15. EKSPANZIVNI SINDROM MASKIRAN

CERVIKOBRAHIJALNIM SINDROMOM

Sanja Mišić



Uvod: Cervikobrahijalni sindrom je skupi simptoma i znakova koji se pojavljuju

udruženo u području vrata, ramena i duz ruke, obično u vidu bolova,

trnjenja,smetnjama u senzibilitetu i slabosti u mišićima. Bolovi su jaki i ograničeni a

mišići tvrdi i napeti.

Cilj rada: Prikazujemo bolesnicu kod koje je ekspanzivni proces maskiran

cervikobrahijalnim sindrom doveo do paraplegije.

Prikaz bolesnika: Ekipa HMP je 04.03.2016. obavila lekarski transport 29-o gorišnje

pacijentkinje sa NHK do Instituta za rehabilitaciju pod dijagnozom Paraplegia ext.

inf. Haemathoma epiduralis canalis spinalis reg C7-T2, St. post hemilaminektomija

reg. C7-T2. Tegobe datiraju od januara meseca kada je zbog bola u vratu i ramenima

sa propagacijom između lopatica, postavljena Dg Sy cervicobrachiale od koga je i

lečena. Upućena je neurologu. NMR C-kičme ukazuje na ekspazivni process na nivou

C7- T2. Nakon par dana dolazi do nagle oduzetosti DE sa gubitkom senzibiliteta.

Hitno je operisana na NHK. PH nalaz koagulum sa delimičnom organizacijom

rastresitog vezivnog tkiva za koje se sa sigurnošću ne može reći da li pripada




37


komponenti anormalnog krvnog suda ili je deo kapsule hematoma. Kontrolni NMR

snimak je bez znakova kompresije kičmene moždine.Pri pregledu svesna, orjentisana

u vremenu, prostoru i prema ličnostima, eupnoična u miru, afebrilna, krupnije

osteomuskularne grade, dobro uhranjena. Glava uobičajne konfiguracije, simetricna.

Valeove tacke, tragusi i mastoidni nastavci palpatorno bolno neosetljivi. Bulbusi

medioponirani, konjugovano pokretni u svim pravcima, zenice izokorične, reaguju

uredno na SAK. Nalaz na ostalim kranijalnim nervima uredan. Vrat cilindričan.

Grudni kos cilindričan, respiratorno pokretan bez propratnih zvučnih fenomena.

Srčana radnja ritmična, tonovi jasni, šumove ne čujem. Abdomen u ravni grudnog

koša, mek, bolno neosetljiv na palpaciju, jetra i slezina se ne palpiraju, peristaltika

auskultatorno čujna, plasiran stalni kateter. Bez otoka i varikoziteta na

ekstremitetima. Status lokalis: Nepokretna, GE- očuvane pokretljivosti, blago

oslabljena GMS. MTR simetrični. DE mlitavo plegični. Kontraktura nema.

Senzibilitet anestezija ispod nivoa T4. Sakralna očuvanost odsutna. Radi se o

kompletnoj leziji na nivou T4.

Zaključak: Prikazom ovog slučaja želeli smo da ukažemo na činjenicu da svaki

cervikobrahijalni sindrom nije uvek bezazlen, već da može da maskira postojanje

ekspanzivnog procesa sa lošim neurološkim ishodom.

Ključne reči: cervikobrahijalni sindrom, ekspanzivni proces, C-kičma, paraplegija

16. HIDROPNEUMOTORAKS NA TERENU RUPTURE

EHINOKOKNE CISTE – prikaz slučaja

Katarina Mitić, Sonja Gojić

Dom zdravlja “Dr Simo Milošević”, Beograd


Uvod: Humana cistična ehinokokoza je najčešće uzokovana larvama pseće

pantljičare (Echinococcus grnulosus).Klinički se manifestuje stvaranjem

unilokularnih cista,najčešće u jetri i plućima i kreće se od asimptomatske infekcije do

rupture.Zavisno od lokalizacije ciste,ruptura može dovesti do

hidropneumotoraksa,peritonitisa,anafilaktičkog šoka.

Cilj rada: Prikazati da spontane rupture ehinokokne ciste mogu dati izrazito ozbiljnu

komplikaciju kao što je hidropneumotoraks.

Materijal i metode: Analiza zdravstvenog kartona pecijenta.

Prikaz slučaja: Pacijentkinja starosti 28 godina javila se lekaru zbog gušenja i

povraćanja.Iz anamneze se saznaje da je pet dana pre toga imala visoku telesnu




38


temparaturu i kašalj.Auskultacijom se nad vrhom pluća desno čuje trahealni huk,a u

donjim partijama desno se uopšte ne čuje disajni zvuk.Na učinjenom RTG snimku

pluća se u desnom pleuralnom prostoru uočava ektenzvan hidropneumotorax koji

zaklanja delimično kolabirano desno plućno krilo i blago potiskivanje stčane senke

ulevo.U laboratoriji dominira leukocitoza saeozinofilijom.Odmah je urađena

torakocenteza i plasiran je torakalni dren.Ukupno je evakuisano 300 ml

serohemoragičnog eksudata.Biohemijski,mikrobiloški i citološki pregled eksudata

pokazao je da se radi o ehinokoknoj cisti.Učinjena je desna torakotomija i nađena je

velika kolabirana cista u desnom gornjem lobusu,koja je izvađena i urađena je

kapitonaža rezidualne šupljine.U postoperativnom toku donji režanj se ne

ekspšandira,rezidualna šupljina i dalje postoji u gornjem lobusu,a pacijentkinja i dalje

febricira i posle više promena antibiotske terapije.Ponovo je učinjena desna

torakotomija i dekortikacija desnog pluća,koje je izuzev baze bilo prekriveno

pločastim debelim sraslinama.Gornji režanj je bio potpuno destruisan ,trošne građe sa

šupljinom promera 6-7 cm,te je u potpunosti odstranjen.Četrnaestog postoperativnog

dana pacijentkinja je afebrilna,a kontrolni RTG pokazuje podignutu desnu

hemidijafragmu i normalnu transparentnost ostalog dela pluća.

Zaključak: Cistična ekinokoza je problem kako u endemskim,tako i u oblastima u

kojima nije tako česta.Veoma je važno imati svest o prisutnosti ove bolesti u cilju

pravovremene dijagnostike i terapije.

17. ANAFILAKTIČKA REAKCIJA KAO POSLEDICA SPONTANE

RUPTURE HIDATIDNE CISTE - prikaz slučaja

Jovana Radmilović , Katarina Mitić, Aleksandra Veselinović, Ana Bojčić



Uvod: Ehinokokna ili Hidatidnacista (HC) je kompleksna, hronična, parazitna bolest

sas vetskom distribucijom. Najčešća lokalizacija HC je ujetri (50-77%). Njen

kliničkis ažetak kreće se od asimptomatske infekcije do ozbiljne, ponekad fatalne

bolesti. Komplikacije HC se javljaju u 5-40% pacijenata. Anafilakticka reakcija je

poznata komplikacija ove bolesti. Posledica je izlivanja hidatidne tečnosti u

peritonealnu šuljinu usled spontano ili traumatski nastale rupture ciste (1-16%).

Metod:Uvid u medicinski karton pacijentkinje.

Cilj:Prikazati da su moguće spontane rupture HC koje za posledicu mogu dati

izuzetno ozbiljnu komplikaciju, anafilaktčku reakciju.




39


Prikaz slučaja:Pacijentkinja starosti 60 godinajavila se u Dom Zdravlja zbog naglo

nastalog bola u abdomenu,otežanog disanja i pojave difuzne ospepo celom telu. U

fiziklnom pregledu primećeno: difuzna makulopapulozna ospa celog tela, abdomen u

ravni grudnog koša, tvrd, difuzno bolan pri palpaciji, krvni pritisak 90/60mmHg, puls

110/min, izmerena telesna temperatura 37.0 C⁰. U hitno urađenim laboratorijskim

analizama učena blaga limfocitoza sa predominacijom eozinofila. Pod sumnjom na

moguću anafilaktičku reakciju odmah intravenski uključena nadoknada tečnosti

(Ringerov rastvor), kao kortikosteroidi i antihistaminik. Zbog naglo nastalog bola u

abdomenu upućena hirurgu u dežurnu ustanovu, gde je laboratorijski i ultrazvučno

ispitana i indikovana kompjuterizovana tomografija (CT) abdomena. Na CT-u

subkapsularno u levom režnju jetre uočena cista promera 60mm sa vidljivim

diskontinuitetom u membrani prednjeg zida ciste. Takođe, uočeno pristustvo

peritonelanog izliva. Odmah hirurški lečena, laparoskopski učinjena parcijalana

cistektomija i omentoplastika. Postoperativni tok protekao uredno. Nakon 10 dana

otpuštena kući sa preporučenom terapijom antihelminticima, albendazol 10mg/kg/dan

minimu 6 meseci uz redovne kontrole.

Zaključak: HC predstavlja problem kako u endemskim, tako i u oblastima u kojima

nije tako česta. Spontane rupture u peritonealnu šupljinu su retke, ali izuzetno

ozbiljne. U difrencijalnoj dijagnozi anafilaktičke reakcije mora se misliti i o HC, jer

rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje su od suštisnkog značaja za povoljan ishod.

Ključne reči: hidatidna cista, ruptura, anafilaktička reakcija.

18. KOLIKO SLUČAJEVA PRES-a PROPUSTIMO U

PREHOSPITALNOM TRETMANU HIPERTENZIVNE KRIZE?

Budimir Andrić1, D. Mijušković 2, A. Andrić1

1.Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, Beograd

2.Department of cardiothoracic surgery, anaesthesia and intensive care,

Amiri Hospital, Kuwait


Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES) prepoznat je 1996. godine

kada se kod bolesnika sa malignom hipertenzijom, udruženom najčešće sa

poremećajem vida, jakom glavoboljom, ponekad i drugim neurološkim znacima,

počela sprovoditi i urgentna CT dijagnostika.

Utvrđeno je da ovi bolesnici imaju izražen reverzibilni vazogeni edem parijeto-

okcipitalnih režnjeva mozga, udružen sa visokim mortalitetom, do 25%.

Epidemiološke studije su pokazale da se sindrom razvija dominantno kod:



40


-bolesnika na imunosupresivnoj terapiji i posle transplantacije (ciklosporin A,

takrolimus),

-bolesnika sa autoimunim bolestima (SLE, skleroderma, vasculitisi),

-u eklampsiji,

-kod upotrebe metamfetamina, kokaina.

Istovremeno je primećeno da bolesnici imaju viši mortalitet ako se leče

venodilatatorima (nitroglicerin) zbog potenciranja edema mozga.

Preporučena urgentna terapija je Urapidil intravenski za sniženje hipertenzije do 25%

od početnih vrednosti u prvim satima, a u

kasnijem toku amlodipin, nifedipin, valsartan, rezerpin. Ponekad su neophodni i

antiepileptici.

Prikaz slučaja: Pacijentkinja dolazi u ambulantu hitne pomoći zbog letargije,

glavobolje i hipertenzije koja ne odgovara na propisanu Th. Leči se od SLE i Lupus

nefritisa, na terapiji Imuranom i Pronisonom. Lečena je ACE inhibitorima,

diureticima, a kasnije blokatorima angiotenzinskih receptora. Posle terapije Nifelat-

om dolazi do subjektivnog i objektivnog poboljšanja i upućena je na dalji internistički

tretman.

Obzirom da je rizična populacija transplantiranih i onkoloških bolesnika, kao i

autoimunih bolesti sve veća, a hipertenzija jedna od najčešćih dijagnoza u

prehospitalnim uslovima, neophodno je da lekari urgentne medicine pomisle na ovaj

sindrom, a na osnovu najčešćeg trijasa (glavobolja, hipertenzija i poremećaj vida)

i prepoznaju pravovremeno, te urgentno upute bolesnika na radiološku dijagnostiku i

bolnički tretman.

19. RETKI ELEKTROKARDIOGRAFSKI EPONIMI

DE WINTER T/ST PROMENE

Bojana Uzelac1, Marko Paovica2

1.Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, Beograd

2.Dom zdravlja Trebinje, Trebinje

E-pošta: bojana [email protected]

Uvod: Robbert de Winter je 2008.g. opisao seriju pacijenata sa tipičnim anginoznim

tegobama, koji se na EKG prezentuju ushodnim depresijama ST segmenta (STD) 1-

3mm u odvodima V1-V6 i visokim T talasima. Prosečno vreme trajanja simptoma do

snimanja EKG-a bilo je 1,5 sati. Nalaz na EKG-unije bio prolazan: ostaje neizmenjen

do pre-procedulanog EKG, 30-50 minuta kasnije. Nalaz angiografije je pokazao da su

svi pacijenti imali značajnu okluzju proksimalnog segmenta prednje silazne

koronarne arterije (LAD). Uprkos tome što je kod svih reperfuzija bila uspešna,

gubitak miokarada bio veliki. Tačan razlog de Winter-ovih T/ST promena nije



41


potpuno jasan. Vidja se u svega 2% prednjih infarkta miokrada. Neki autori ga

smatraju STEMI ekvivalentom i predlažu da kao takav udje u vodiče.

Cilj: je prikazati slučaj pacijenta sa bolom u grudima, koji na EKG-u ima de

Winterove T/ST promene.

Metod rada: je korišćenje podataka iz originalnog lekarskog izveštaja i bolničke

dokumentacije.

Rezultati rada: Muškarac straosti 70 godina se žali na jak bol u grudima u trajanju

sat vremena. Objektivno: svestan, orjentisan, bled, preznojen, malaksao, adinamičan.

TA: 85/55mmHg. EKG: sinusni ritam frekvence 56/min; u odvodima V2-V6 ishodne

STD do 2,5mm i visoki T talasi. Data dvojna antiagregaciona terapija i aktivirana sala

za kateterizaciju. Nadjena potpuna okluzija proksimalne LAD je uspešno otvorena,

ali stanje pacijenta se i dalje pogoršavalo. Ordinirana je inotropna potpora i zbog

produbljivanja kardiogenog šoka stavljena intra-aortna balon pumpa. Uprkos lošim

prognozama, pacijent je uspeo da preživi i potpuno se oporavi.

Zaključak: de Witnerove T/ST promene nisu još uvek zvanično priznate za STEMI

ekvivalent. Iako se vidja retko, njihovo prepoznavanje može spasiti život pacijena i

zahteva hitnu reperfuziju.

Ključne reči: de Winter, LAD, EKG

20. ZNAČAJ ČESTO ZABORAVLJENOG AVR ODVODA U

INTERPRETACIJI EKG ZAPISA U PREHOSPITALNIM

USLOVIMA

Miroslav Mitrović, Snežana Holcer-Vukelić

Dom zdravlja “Dr Đorđe Lazić”, Služba hitne medicinske pomoći, Sombor


Uvod: Elektrokardiografija (EKG) predstavlja jednu od osnovnih dijagnostičkih

metoda koja se široko primenjuje u prehospitalnim uslovima. Najčešće se koristi

EKG zapis sa 12 odvoda od koji su 6 periferni (I, II, III, aVR, aVL, aVF) i 6

prekordijalni (V1-V6) odvodi. Odvod aVR je pojačani unipolarni električni odvod sa

desne ruke za koji se smatra da gleda u šupljinu srca sa desnog ramena dajući

informacije o izlaznom traktu desne komore, bazalnom delu interventrikularnog

septuma, unutrašnjoj strani apeksa i lateralnog zida leve komore. Prilikom

interpretacije elektrokardiograma, aVR odvod je često zapostavljen iako daje

značajne dijagnostičke i prognostičke mogućnosti kako kardioloških tako i nekih

nekardioloških bolesti.




42


Cilj rada: Skrenuti pažnju lekarima koji zbrinjavaju bolesnike na prehospitalnom

nivou, o značaju analize aVR odvoda prilikom interpretacije EKG zapisa.

Materijal i metode: Pregled savremene literature i naučnih radova objavljenih u

referentnim časopisima.

Rezultati rada: Utvrđeno je da aVR odvod može biti od pomoći pri određivanju

osovine srca, otkrivanju dekstrokardije kao i otkrivanja zamenjenih mesta perifernih

elektroda. Kod bolesnika koji se prezentuju sa bolom u grudima i nedostatkom

vazduha, a koji u EKG zapisu imaju rasprostranjene ST depresije uz ST elevaciju u

aVR odvodu, aVR odvod sa visokim stepenom tačnosti ukazuje da je došlo do

okluzije u glavnoj levoj koronarnoj arteriji (LMCA) ili u proksimalnom delu leve

descendentne arterije (LAD) pre odvajanja njenih prvih septanih probojnih grana ili

da se radi o trosudovnoj srčanoj bolesti. Kako se kod bolesnika sa ST elevacijom u

aVR odvodu ≥ 1mm u odnosu na ST elevaciju u V1 odvodu često indikuje urgentna

hirurška revaskularizacija miokarda, preporučeno je izbegavanje davanja

tienopiridinskih inhibitora (klopidogrel, prasugrel). Takođe utvrđeno je da aVR

odvod može biti od pomoći pri postavljanju dijagnoze akutnog perikarditisa,

Takotsubo sindroma i određivanja porekla atrijalnih tahiaritmija. Kada je u pitanju

dijagnoza nekardiološki bolesti aVR odvod se pokazao korisnim kod plućne

tromboembolije (PTE) i levostranog tenzionog pneumotoraksa (TP). Kod bolesnika

sa Brugada sindromom i akutnog trovanja tricikličnim antidepresivima aVR odvod

može ukazati na veću verovatnoću potencijalno fatalnih aritmija te takvi bolesnici

zahtevaju poseban nadzor tokom zbrijavanja i transporta.

Zaključak: Detaljnom analizom aVR odvoda može se olakšati postavljanje radne

dijagnoze, odluke o adekvatnoj inicijalnoj terapiji kao i ukazati na verovatnoću

pojave određenih komplikacija tokom zbrinjavanja bolesnika.

Ključne reči: EKG; aVR; prehospitalno zbrinjavanje; AKS; aritmije; akutni

perikarditis; PTE; TP; trovanje tricikličnim antidepresivima

21. WELLENS-ov SINDROM - MISLITE O TOME

Ivana Stefanović



Uvod: Wellens-ov sindrom je opisan davne 1982. godine. Primećen je značajan EKG

obrazac T talasa u prekordijalnim odvodima, kod nestabilne angine pektoris, udružen

sa kritičnom stenozom leve prednje descedentne koronarne arterije (LAD).



43


Cilj rada: Upoznavanje lekara urgentne medicine sa ovim sindromom, jer je EKG

obrazac nekada jedini znak ozbiljnih oštećenja miokarda, i u odsustvu drugih

pokazatelja ishemije.

Metod rada: Izvršeno je pretraživanje, dostupne nam baze podataka Medline i

Pubmed, ubacivanjem ključnih reči.

Rezultati rada: Wellnes i saradnici su prvi objavili kliničke, i EKG kriterijume,

bolesti kasnije nazvanea Wellensov sindrom. Poznavanje ovog sindroma dozvoljava

prepoznavanje pacijenata, koji su u velikom riziku od kritične stenoze LAD-a, i

sledstvene infarkcije prednjeg zida. Pre nego što je objasnio puni značaj

prepoznavanja ovakvog EKG obrasca, Wellens je notirao da je čak 75% ovakvih

pacijenata razvilo infarkt prednjeg zida, bez obzira na primenjenu medikamentoznu

terapiju. Dve su varijante EKG promena u ovom sindromu. Prva, ređa, se sastoji se u

bifaznom T talasu u V2 i V3, i druga, češća predstavljena dubljim simetrično

invertovanim T talasom u V2 i V3, često i u V1 i V4, a ponekad i u V5 i V6.

Simplifikovani kriterijumi za Wellensov sindrom su prethodna istorija bola u

grudima, niski kardijalni enzimi, odsustvo prekordijalnog R i patološkog Q zubca,

mala ili neznatna ST elevacija. Wellensovi kriterijumi su specifični za bolest LAD.

Mnogi procesi mogu uzrokovati promene na T talasu, te diferencijalno-dijagnostički

treba razmišljati o Q i nonQ infarktu, miokarditisu, emboliji pluća, moždanom udaru,

WPW sindromu, hipertrofiji leve komore itd.

Zaključak: Lekari urgentne medicine trebaju razmišljati i o ovom sindromu, kako ne

bi došlo do potcenjivanja ozbiljnosti lezija, i greške u adekvatnom hospitalizovanju i

lečenju ovakvih pacijenata.

Ključne reči: angina pektoris, Wellensov sindrom, LAD stenoza,diferencijalna

dijagnoza

22. BUDD-CHIARIJEV SINDROM

Sanja Mišić



Uvod: Budd-Chiarijev (BCS) sindrom se prezentuje kliničkom slikom uzrokovanom

trobozom jetrenih vena od jetrenih venula sve do ulaska donje šuplje vene u desnu

pretkomoru. Sindrom je dobio naziv po britanskom lekaru Georgeu Buddu i

austrijskom patologu Hansu Chiariju. Budd je prvi opisao sindrom 1845. a 1899. je




44


Chiari pridodao patološki opis. Incidenca ovog sindroma je jedan slučaj na million

osoba i šešće se javlja kod ženske populacije.

Cilj rada: Da ukažemo na retko oboljenje koje može biti maskirano kliničkom

slikom drugih sličnih oboljenja.

Metod rada: Korišćeni su podaci iz dostupne elektronske baze podataka na internetu.

Rezultati: Sumiranjem literaturnih podataka saznajemo da se radi o retkom sindromu

koji se klinički prezentuje klasičnim trijasom simptoma: abdominalni bol, ascites,

hepatomegalija. Sindrom može biti akutan, hroničan i asimptomatičan. Akutni

sindrom se ispoljava bolom u gornjem delu abdomena naročito ispod desnog

rebarnog luka, pojavom žutice, hepatomegalijom, ascitesom, povišenjem jetrenih

enzima te encefalopatijom. Fulminantni oblik se očituje vrlo brzo encefalopatijom i

ascitesom a može se razviti i masivna jetrena nekroza i mlečna acidoza. BCS može

biti asimptomatski i sporo progresivan, bezbolan a ponekad se stvaraju venske

kolaterale u vidu ”paukove mreže”. Uzrok nastanka BCS je u 50% bolesnika

nepoznat; u 75% je uzrokovan trombozom jetrene vene, a u oko 25% slučajeva radi

se o sekundarnom obliku nastalim zbog spoljašnjeg pritiska tumorozne mase na

jetrenu venu. Za postavljanje dijagnoze BCS važan je detaljan fizikalni pregled,

analiza krvi, UZ, CT, MR i biopsija. Terapija zahteva smanjenje unosa Na, primenu

diuretika kod ascitesa, antikoagulanasa (Heparin i Varfarin) i simptomatsko lečenje.

Hirurški vid lečenje može da obuhvati ugradnju hirurčkih stentova, angioplastiku ili

transplantaciju. Diferencijalno-dijagnostički razmišljati o drugim, nevaskularnim

uzrocima oboljenja.

Zaključak: Zaključujemo da na ovo retko oboljenje treba razmišljati i na

prehospitalnom nivou kako bi se olakšalo postavljanje definitivne dijagnoze u

bolničkim uslovima

Ključne reči: Budd-Chiarijev sindrom, klinička slika, terapija

23. BILATERALNA ISHEMIJA DONJIH EKSTREMITETA

UZROKOVANA TROMBOZOM ABDOMINALNE AORTE –

prikaz slučaja

Ana Bojčić

Dom zdravlja “Dr Simo Milošević” , Beograd


Uvod: Akutna okluzija aorte je redak, ali hitan vaskularni dogođaj, sa lošom

prognozom zbog čega često nosi naziv „vaskularna katastrofa” . Zahteva rano

otkrivanje i intervenciju. Klinička slika može da varira od slike akutne ishemije




45


ekstremiteta, neuroloških ispada donjih ekstremiteta, do abdominalnih simptoma i

akutne hipertenzije.

Metod: Analizirana je medicinska dokumentacija pacijenta.

Cilj: Cilj ovog rada je prikazati akutnu aortalnu okluziju sa dobrim ishodom po

pacijenta.

Prikaz slučaja:Pacijent star 52 godine, hitno je prevezen na kliniku za vaskularnu i

endovaskularnu hirurgiju zbog jakih bolova u lumbalnom delu kičme i u obe noge, ali

više levo, zbog sumnje na trombozu arterija donjih ekstremiteta. Na pregledu su

femoralni pulsevi bili jako oslabljeni, pedalni se nisu mogli palpirati. Donji

ektremiteti su bili izrazito bledi i hladni na dodir. Bol je perzistirao sve vreme, a u

nekim momentima se i pogoršavao. U laboratorijskim analizama D-dimer je bio

povišen. Hitno je urađen ultrasonografski pregled donjih ekstremiteta, gde je viđeno

da je neposredno distalno od renalnih arterija, abdominalna aorta trombozirana, kao i

da su okludirane zajedničke ilijačne arterije. MSCT je potvrdio nalaz sa

ultrasonografije. Na torakalnoj arteriji nije bilo aneurizmatskih proširenja, niti CT

znakova za disekciju, a spoljašnja i unutrešnja ilijačna arterija su obostrano bile

urednih lumena. Postavljena je indikacija za hitnim operativnim lečenjem. Ugrađen je

aortno bifemoralni bajpas. Postoperativni tok je protekao uredno. Postoperativno su

pedalni pulsevi obostrano bili palpabilni. Naredna kontrola je zalakana za mesec

dana. Pacijent je otpušten iz bolnice u dobrom opštem stanju.

Zaključak: Tromboza abdominalne aorte je retko stanje koje je lako prevideti, iako

se karakteristično manifestuje. Pravilno postavljena indikacija za hitnu imidžing

dijagnostiku od krucijalne je važnosti za dijagnozu ovog stanja koje se leči hirurški i

nosi visok mortalitet.

24. TOKSIČNI HEPATITIS

Mihaela Ćirković, Jelena Bošković

Opšta bolnica Čačak, Služba anestezije sa reanimatologijom,Čačak


Uvod: Postoje različite vrste hepatitisa, a samim tim i etiologija im je

različita.Neki od uzroka hepatitisa, u ovom slučaju, toksičnog hepatitisa, mogu

biti lekovi.Mnogi lekovi mogu delovati toksično na jetru, sami, i u kombinaciji

sa drugim lekovima.Neprikladne i neracionalne kombinacije lekova mogu da

dovedu do brojnih interakcija i pojave nezeljenih reakcija.Valproinska kiselina

moze da deluje hepatotoksično, pa treba poštovati preporuke prilikom uvodjenja

leka u terapiju. Pre uvođenja i šest meseci posle, treba pratiti funkciju




46


jetre.Varfarin je lek poznat po tome da veoma lako stupa u interakcije sa

drugim lekovima i hranom, pa takođe zahteva monitoring prilikom terapije, a to je

praćenje koagulacionog statusa-INR.U kombinaciji sa Valproičnom kiselinom,

Aspirinom, Sertralinom i dr. Varfarin ispoljava brojne nezeljene efekte.

Cilj rada: Prikaz slučaja toksičnog hepatita izazvanog lekovima, u ovom slučaju

Valproičnom kiselinom.

Prikaz slučaja: Pacijentkinja starosti 64 godine hospitalizovana na odeljenju

intenzivne nege Čačanske bolnice.Prevedena sa infektivnog odeljenja na koje je

primljena prethodnog dana zbog zute prebojenosti koze i beonjača i sumnje na

infektivno oboljenje jetre.Daje podatke da se leči od depresije, uzima

andidepresive kao sto su Zoloft, Asentra, Eftil.Pre sest meseci imala

tromboflebitis noge, vaskularni hirurg uveo u terapiju kumarinski preparat i

Aspirin.Redovno je uzimala propisanu terapiju, ali nije kontrolisala INR.Leci se

i od hipertenzije.Na infektivnom odeljenju uzeta kompletna laboratorija sa

hormonima štitaste zlezde, koagulacioni status,krv na viruse hepatita .Na prvoj

laboratoriji prisutne visoke vrednosti transaminaza AST 426, ALT769, LDH 1320,

TBIL 46, DBIL 16,9, RBC 3,6, HGB 76, WBC9,6, PLT 224, CRP40,GLIK

7,1,UREA 12,KREAT 72,INR 4,1 .Urađen RTG pulmo-masivna konsolidacija

pluća u srednje-donjim plucnim poljima, sa manjom kolicinom slobodne tečnosti

u oba kostofrenična sinusa.EHO abdomena-bo. Na prijemu u intenzivnu negu

dispnoična, uznemirena, afebrilna, gojazna, vidljivo zute prebojenosti koze i

beonjaca.Auskultatorno oslabljen disajni sum, bazalno levo pukoti.Srcana akcija

ritmicna, sum nema.Abdomen mek, bolno ne osetljiv, slezina i jetra se ne

palpiraju.Ekstremiteti bez otoka, troficne promene na nogama.Vitalni znaci- TA

135- 70, P 78 u min.Na kozi nema znakova krvarenja. U JIL je na kontinuiranom

monitoringu, ordinirana infuziona terapija kristaloidima, nadoknada krvi i derivata

krvi-sveza smrznuta plazma, antibiotici, analgetici, blokator protonske pumpe

,diuretici i hepatoprotektivna terapija.Kako je vrednost INR na prijemu 4,1 a zatim

INR 5,5 iskljucen je kumarinski preparat iz terapije.Takođe, iskljuceni su i Eftil i

antidepresivi, zbog moguceg hepatotoksicnog dejstva.U jil rađene gasne analize i

kontrolisana laboratorija u vise navrata.Konsultovani pneumoftiziolog,

gastroenterolog, psihijatar.

Na primenjenu terapiju ,opšte stanje pacijentkinje se popravlja.Uradjen kontrolni

rtg pulmo gde je pneumonia u regresiji.Markeri virusnih hepatita HAV, HbsAg

,HCV nereaktivni.Transaminaze , kao i ostali laboratorijski parametri u padu ALT

69, AST 45, DBIL 7,2,TBIL 14, TP 69 ALB 38, UREA 4,8,KREAT 37, CRP 29,

LDH 527,GLIK 6,1 , K 4,1, Na 143, Ca 2,3 ,WBC 5,5, RBC 3,71, HGB 106, PLT

230, INR 1,08.Subjektivno dobro se oseca.Desetog dana hospitalizacije otpusta se

na kucno lecenje uz nastavak hepatoprotektivne i vitaminske terapije-Hepa Merz

granule 2x1, Silymarin 2x1, Polivit drag 2x1, Controloc tbl 2x1, neslana



47


hipoproteinska ishrana.Kontrola kod gastroenterologa sa nalazima hepatograma

za mesec dana.

Diskusija: Mnogi lekovi mogu ispoljiti toksicnost lekova na jetru i bubrege i u

skladu sa tim pratiti pacijenta.Pre ordinirana Valproata, upozoriti pacijenta da

postoji mogucnost pojave ostecenja jetre i cesce raditi hepatogram.Kod upotrebe

kumarinskih preparata , takodje imati na umu da lek stupa u brojne interakcije i

upoznati pacijenta sa nacinom ishrane i nepozeljnim kombinacijama lekova.U

ovom slucaju valproat povecava nivo kumarinskih preparata i povecana je

mogucnost krvarenja. Aspirin povecava nivo Valproata u krvi i samim tip

povecava mu toksicnost.

Zakljucak: Uvek treba misliti na toksicnost lekova , kao i na p ostojanje

interakcija među njima . Sa pacijentom razgovarati, uzeti dobru anamnezu, jer dobra

anamneza je pola

Ključne reči: hepatitis, interakcije, toksičnost, lekovi

25. HIPOKALIJEMIJA UZROKOVANA NEKROTIČNOM

UPOTREBOM LEKOVA – prikaz slučaja

Petar Todorović



Uvod: Normalna koncentracija kalijuma(K+) van ćelije iznosi 3,5–5,2 mmol/L.

Hipokaliemija ( vrednost manja od 3,5 mmol/L) može nastati zbog: nedovoljnog

unosa K+, gubitaka K+ van bubrega (proliv i povraćanje), gubitaka K+ preko bubrega

( upotreba diuretika, primarni aldosteronizam, osmotska diureza,

kongenitalnaadrenalnahiperplazija, renovaskularna hipertenzija, Lidlleov

sindrom),kao i zbog preraspodele K+ iz vanćelijskog u unutarćelijski prostor (

davanje insulina, stres-porast kateholamina, hipertireoza, porodična periodična

hipokaliemijska paraliza).

Cilj rada: Prepoznati i preduprediti moguća neželjena dejstva lekova na homeostazu

K+.

Materijal i metode: Analiza dokumentacije. Deskriptivni metod.



48


Prikaz slučaja: Pacijent 77 godina, dolazi u pratnji supruge, zbog osećaja slabosti u

mišićima, brzog zamaranja, osećaja lupanja srca. Tegobe unazad 3 dana. Od jutros

pojava grčeva u predelu mimične muskulature leve polovine lica u napadima , traju

po desetak sekundi, spontano prođu. U ličnoj anamnezi : hipertenzija , srčana slabost,

diabetesmelitus tip II( na insulinskoj terapiji dugodelujićim insulinom u jednoj

večernjoj dozi). Heteroanamnestičkisaznajem da je pacijen unazad desetak dana,

zbog edema potkolenica, uzimao diuretik (furosemid) 2x1 tbl, bez nadoknade K+, kao

i bez diuretika koji štede K+. Pre 7 dana, zbog urinarnih tegoba ordiniran antibiotik

(ciprofloksacin 500mg, 2x1), u toku kojeg pacijent dobio proliv (2-3 vodene stolice

dnevno) .U objektivnom nalazu:Budan , orijentisan, gojazan po centralnom tipu,

edemi potkolenica srednje izrazeni.Cor: akcija ritmična, tonovi jasni, šum ne

čujem.TA 110/70. Pulmo: b.o.. Abdomen:iznad ravni palpatorno bolno neosetljiv,

jetru i slezinu ne palpiram.Glikemija 8,8. EKG: sinusnatahikardija 110/min, nizak P

talas, bez promena u ST. Zbog sumnje na hipokaliemiju, pacijent transportovan u

Urgentni centar(UC). U nalazima iz UC vrednosti K+ 2,8 mmol/L. Ordiniran

K+intravenski nakon čega dolazi do smirivanja tegoba.

Rezultati i zaključak: Lečenje hroničnih pacijenata često nameće zahtev za

uvođenjem većeg broja lekova. Pravilan izbor i doziranje lekova, smanju mogućnost

nastanka njihovih neželjenih efekata.

26. TROVANJE PORODICE NITRITNIM SOLIMA ZA

SALAMURENJE MESA

Stefan Savić, Radoslav Milošević, Dušica Gujaničić

Dom zdravlja Obrenovac, Služba hitne medicinske pomoći, Obrenovac


Uvod: Nitriti su soli azotaste kiseline koje sadrže NO2- jon. U prehrambenoj

industriji se najčešće koristi natrijum nitrit. Natrijum nitrit se nalazi na pozitivnoj listi

aditiva, popravlja ukus i konzervira meso. Dozvoljene koncentracije natrijum nitrita u

namirnicama ne smeju da prelaze 125 mg/kg. Mehanizam toksičnosti nitrita se

zasniva na oksidaciji fero jona Fe 2+ u feri jon Fe3+ u hemoglobinu, što rezultuje

nastankom methemoglobina koji ne može prenositi kiseonik. Simptomi se javljaju

zbog hipoksije i anaerobnog metabolizma. Trovanje se karakteriše nastankom

cijanoze koja ne reguje na terapiju kiseonikom, a javlja se kad je frakcija

methemoglobina preko 15%. Simptomi u vidu premora, malaksalosti, glavobolje,

tahikardije se javljaju kad je frakcija 20-30%(I stepen). Pri frakcijama većim od 45%

javljaju se dispnija, bradikardija, hipoksija, metaboličkaacidoza, konvulzije, koma(II

stepen). Frakcije methemoglobina preko 70% brzo dovode do fatalnog ishoda(III

stepen). Terapija se sastoji od dekontaminacije gastrointestinalnog trakta, primeni

kiseonika i davanju specifičnog antidota (metilensko plavo).



49


Cilj rada: Prikazati tri klinička oblika trovanja natrijum nitritom koji je korišćen kao

aditiv za kobasice, kao i prehospitalno zbrinjavanje akutnog trovanja.

Materijal i metode: Korišćeni su ambulntni i terenski protokol službe hitne pomoći,

istorija bolesti Centra za kontrolu trovanja VMA i izveštaj sudsko-medicinske

obdukcije.

Prikazi slučajeva: U radu su prikazani slučajevi trovanja nitritnim solima koji su se

nalazili u većoj koncentraciji u kobasicama koji su pacijenti konzumirali. Pacijent P.

Ž.(70 god.) se u toku noći požalio na gušenje, malaksalost , ubrzo je izgubio svest i

prestao da diše. Na terenu ekipa SHP zatiče pacijenta bez znakova života i nakon

reanimacije konstatuje smrt. U toku jutra na slične tegobe se požalila njegova supruga

P. M.(54 god.), nedugo zatim gubi svest. Ekipa SHP zatiče pacijentkinju bez svesti,

cijanotičnu, hipotenzivnu, neurološki bez znakova lateralizacije i bez meningealnih

znakova i biva transportovana na UC. Treća pacijentkinja S. D. (67 god.), na pregled

dolazi u ambulantu SHP sa primarnim tegobama u vidu gušenja. Nakon uzete

anamneze i pregleda sumnja se na pojavu methemoglobinemije kao posledica

trovanja. Konsultovan Centar za trovanje VMA i obe pacijentkinje su zbrinute. Kod

obe pacijentkinje dolazi do poboljšanja opšteg stanja i otpuštaju se na kućno lečenje.

Zaključak: Prikazima tri slučaja trovanja nitritima opisani su karakteristični znaci

trovanja. Toksični efekti su doznozavisni,a radom su prikazani slučajevi sva tri

stepena trovanja nitritima. Poznavanje mehanizama dejstva i toksičnosti nitrita

pomaže u razumevanju njihovih toksičnih efekata kao i odabir adekvatne terapije

otrovanih.

Ključne reči: trovanje, nitriti, methemoglobinemija, cijanoza.

27. HIJATUS HERNIJA KAO URGENTNO STANJE

Siniša Šijačić

Dom zdravlja Bečej, Služba hitne medicinske pomoći, Bečej


Uvod: Hijatus hernija predstavlja protruziju, najčešće, dela želuca iz trbušne u grudnu

duplju, kroz otvor na dijafragmi. Uz želudac mogu prolabirati i drugi organi iz

abdomena i vršiti kompresiju na okolne organe. Simptomi mogu biti blagi do veoma

izraženi. Nadutost, otežano gutanje, bol u epigastrijumu i grudima, lupanje srca,

krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta i slično. Nekada su nespecifični i teže

prepoznatljivi i mogu dovesti do nedoumica i propusta na prehospitalnom ali i

hospitalnom nivou.



50


Cilj: Ukazivanje na značaj prepoznavanja simptoma hijatus hernije, kao i propusta

usled ograničenosti prehospitalne dijagnostike.

Materijal i metode: Prikaz slučaja

Pacijent 1952. godište se u tri navrata javio u Službu urgentne medicine u Domu

zdravlja sa simptomima bola u želucu, osećaja „knedle u grlu“, pečenja u grudima. U

fizikalnom nalazu dominira zadebljanje na prednjoj strani vrata koje se povećava i na

kraju izaziva otežano disanje, praćeno stridorom. Dva puta upućen u Urgentni centar,

odakle je vraćen sa dijagnozom gastritisa. Treći put transportovan uz lekarsku pratnju

na odeljenje klinike za ORL. Nakon urađenog CT – a ustanovljeno je postojanje

velike hijatus hernije sa proširenjem jednjaka. Operisan je na odeljenju hirurgije.

Diskusija: Hijatus hernija može dati blage i nespecifične simptome. U slučaju

protruzije više organa u grudnu duplu može doći do kompresije na vitalne organe u

sredogruđu, što može biti uzrok vitalne ugroženosti pacijenta. Detaljna i kompletna

dijagnostika je veoma važna u tim situacijama.

Zaključak: Hijatus hernija kao hitno stanje nije čest slučaj u radu Službe urgentne

medicine. Potrbno je na vreme posumnjati i prepoznati njene znake, naročito kada

dođe do pojave komplikacija koje mogu ugroziti čak i život pacijenta. Kompletan

pregled, postavljanje sumnje, pravovremena dijagnostika su osnov da ne dođe do

propusta.

Ključne reči: Hijatus hernija, želudac, protruzija.

28. TUBERKULOZNI PERITONITIS KAO UZROK AKUTNOG

ABDOMENA – prikaz slučaja

Katarina Mitić, Ana Bojčić, Aleksandra Veselinović, Jovana Radmilović

Dom zdravlja “Dr Simo Miloševć“, Beograd


Uvod: Tuberkuloza je i dalje veliki socijalno-medicinski problem.Tuberkulozni

peritonitis je specifično zapaljensko oboljenje peritoneuma,izazvano bacilom

tuberkuloze,koji najčešće prelazi na peritoneumhematogenim putem iz udaljenih

žarišta(pluća,kosti,žlezda).Klinička slika je nespecifična i odlikuje se bolovima u

trbuhu,subfebrilnim temperaturama,gubitkom telesne težine,malaksalošću,ponekada i

palpabilnim tumorskim masama.Zbog zanemarivanja prisutnosti

tuberkuloze,diferencijalno dijagnostički se često stvara nedoumica u odnosu na

odmakli karinom ili akutni apendicitis.



51


Cilj rad: Podići medicinsku svest o prisutnosti vanplućnih oblika tuberkuloze i

ukazati na značaj pravovremene dijagnostike i terapije

Materijal i metode: Analiza zdravstvenog kartona pacijenta

Prikaz slučaja: Pacijent starosti 23 godine javio se lekaru zbog jakih bolova u trbuhu

i malaksalosti.Iz anamneze saznajemo da već nekoliko dana osećanelagodu u

trbuhu,da je bio subfebrilan i da je izgubio na težini.Bolovi su se na dan javljanja

lekaru intenzivirali.Fizikalnim pregledom primećeno je da je trbuh „tvrd kao daska“ i

da je najosetljiviji u Mc Burneovoj tački,te je hitno upućen hirurgu pod kliničkom

slikom akutnog apendicitisa.Intraoperativno je u trbušnoj duplji nadjeno 400 ml

serohemoragičnog sadržaja,po parijetalnom i visceralnom peritoneumu su prisutni

brojni milijarni depoziti.PH nalazom tri ekscidirane promene postavljena je dijagnoza

tuberkulozne inflamacije peritoneuma.Citološkim pregledom nisu nadjene maligne

ćelije.MSCT pregledom grudnog koša i abdomena nije nadjen patološki

supstrat.Lečenje je nastavljeno tuberkulostatskom terapijom i to 2 meseca

četvorostrukom i jos 16 meseci dvojnom.Pacijent dobro podnosi terapiju,afebrilan je i

povratio je staru telesnu težinu.

Zaklučak: Tuberkulozni peritonitis se pojavljuje i danas u kliničkoj praksi.Zbog

nespecifične kliničke slike i ograničenog broja dijagnostičkih testova on i dalje

predstavlja dijagnostički izazov.Zbog toga je vazno imati svest o prisutnosti

tuberkuloze (kako plućne tako i vanplućnih) i pravovremeno je dijagnostikovati i

lečiti.

29. MASOVNA NESREĆA ILI NESREĆA SA VELIKIM BROJEM

POVREĐENIH

Ivan Pešić, Snežana Holcer Vukelić, Nenad Tutuš

Dom zdravlja “Dr Đorđe Lazić”, Služba hitne medicinske pomoći, Sombor


Uvod: Saobraćajni traumatizam predstavlja veliki sociomedicinski problem svakog

društva. Adekvatan i brz odgovor celokupnog zdravstvenog sistema, a posebno

njegovog isturenog dela, hitne medicinske pomoći (HMP), uslov je za smanjenje

morbiditeta i mortaliteta u saobraćajnom traumatizmu . Masovne nesreće, iako retke

u saobraćajnom traumatizmu, predstavljaju situacije kod kojih dolazi do iznenadnog

i istovremenog povređivanja više osoba, čiji broj prevazilazi redovne kapacitete

regionalnog centra teritorije gde se nesreća dogodila, te zahtevaju povećano

angažovanje kadrova, vozila i sanitetskog materijala. Hoće li se nesreća sa velikim

brojem povređenih definisati kao masovna nesreća zavisi kako od broja povređenih




52


tako i od kapaciteta zdravstvenog sistema, obučenosti ekipa HMP kao i njihove

sposobnosti upravljanja ograničenim resursima.

Cilj: Cilj rada je da se prikaže zbrinjavanje većeg broja povređenih u saobraćajnoj

nezgodi. Poseban akcenat u lancu zbrinjavanja stavljen je na trijažu i primenu

START(Simple triage and rapid treatment) protokola, kao i njegova vrednost i

validnost prilikom procene angažovanja neophodnih resursa.

Metod i materijali: prikaz slučaja

Rezultati: U radu je prikazana saobraćajna nezgoda sa 9 povređenih koja se dogodila

na magistralnom putu u okolini Sombora. U somborskoj hitnoj pomoći 24h postoje

dve lekarske ekipe, koje su namenjene vitalno ugroženim pacijentima u gradu

Somboru i okolnih 15 sela, odnosno 85569 stanovnika. Sem ekipa u dvevnoj smeni

imamo 1-2 “transportna vozila” koja služe za transport nepokretnih vitalno stabilnih

pacijenata. U navedenoj saobraćajnoj nezgodi od 9 povređenih četvoro je bilo dečjeg

uzrasta, a petoro odraslih. Tri pacijenta su imali teške povrede, dvoje odraslih i jedno

dete (crveni kod 3), sa lakšim povredama (žuti kod 2) dvoje, a pri primarnom,

inicijalnom pregledu četvoro njih je bilo bez vidljivih povreda, "na nogama" (zeleni

kod 4). Mrtvih nije bilo (crni kod 0).

Zaključak: Angažovanje dodatnih resursa, odnosno proglašavanje nesreće sa velikim

brojem povređenih masovnom nesrećom koja prevazilazi kapacitete HMP najčešće je

odluka lekara na licu mesta. Pogrešna procena vrlo lako može ugroziti živote bilo

povređenih u nesreći usled nedovoljnog angažovanja ili drugih urgentnih pacijenata

ukoliko svi resursi, bez potrebe budu usmereni ka nesreći. Kontinuirana obuka i

trening ekipa počev od prijema poziva, obezbeđenja mesta nesreće, primarne trijaže i

procene trenutnih potreba kao i sama uvežbanost u zbrinjavanju imali bi za cilj da

ekipi HMP i lekaru olakšaju ovaj težak zadatak.

Ključne reči: saobraćajni traumatizam, trijaža, START, masovne nesreće

30. ANALIZA TRIJAŽE I OBELEŽAVANJE POVREĐENIH

NAKON MASOVNE AUTOBUSKE NESREĆE U KANJONU

REKE MORAČE

Vuk Niković1,Nikola Bašić2, Vladimir Dobričanin3, Darko Topić4, Srđan Nenek5,

Nehru Destani6

1,2 Zavod za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore

3 Kliničko bolnički centar Crne Gore



53


4 Opšta Bolnica Kotor

5 Dom Zdravlja Kovin - Služba hitne medicinske pomoći

6 Hitna medicinska pomoć Kovačica


Uvod: Dana 23.06.2013. godine oko 17h dogodila se teška sa obraćajna nezgoda na

putu Kolašin – Podgorica na mostu zvanom,,Grlo,,.Saobraćajna nezgoda se dogodila

kada je autobus iz Rumunije probio ogradu mosta i sleteo u ponor dubokoko 40m.

Cilj rada: Analiza trijaže prehospitalne i hospitalne trijaže kao i obeležavanje,

odnosno tzv. “tagging” povređenih.

Materijal i metode: Urađena je analiza trijaže na prehospitalnom i hospitalnom

nivou povređenih u saobraćajnoj nezgodi na mostu “Grlo”. Takođe, rađena je i

analiza obeležavanja povređenih putnika.

Rezultati: Analizom se došlo do zaključka da su povređeni u hospitalnim uslovima

zbrinuti adekvatno, ali da su se glavni problemi javili kod prehospitalne trijaže, kao i

u sistemu obeležavanja pacijenata tokom čitavog procesa zbrinjavanja.Ukupno je

povređeno 47 putnika, od kojih je na licu mesta poginulo 15. Ukupno je

transportovano 32 putnika i svi su transportovani u Klinički centar Crne Gore koji je

ujedno bio i najbliži mestu nezgode. U kliničkom centru su preminula još tri putnika i

to u prvih 12h od hospitalizacije. Ukupno je lečeno 27 putnika koji su nakon 4 dana

transportovana specijalnim transportom za Rumuniju.

Zaključak: U saobrćajnom traumatizmu prema izveštaju SZO preko 1,3 miliona je

poginulih i blizu 50 miliona povrijeđenih svake godine. Traumatizam predstavlja

jedno od najvećih opterećenja zdravstvenog sistema sa dokazanim mogućnostima

pozitivnog dejstva preventivnih mera. Smatra se da rana smrt kod teške trauma u

30% slučajeva mogu sprečiti pravovremenim i adekvatnim postupcima u

prhospitalnom tretmanu i neposredno po prijemu u bolnicu .

Ključne reči: trauma, masovne nesreće, trijaža, obeležavanje povređenih

31. UČEŠĆE GRADSKOG ZAVODA ZA HITNU MEDICINSKU

POMOĆ BEOGRAD U POPLAVAMA U OBRENOVCU

Marija Radulović, Danijela Ninić Marinković, Slađana Anđelić






54


Uvod: Vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa,

vanrednih dogadaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna

dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti

ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo

ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz

pojačan režim rada. Jedna od vanrednih situacija koja je zahtevala angažovanje

Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd je poplava u Obrenovcu 2014.

god.

Cilj rada: Ukazati na ulogu jedne operativne smene GZZHMP Beograd u bezbednoj

evakuaciji bolesnih, starih i nemoćnim u poplavama u Obrenovcu.

Metodologija rada: Korišćeni su lekarski izveštaji ekipa GZZHMP koje su

intervenisale pri evakuaciji bolesnih, starih i nemoćnim u poplavama u Obrenovcu.

Rezultati rada: 16. maja 2014. god. u 04,20h, Gradski centar za obaveštavanje izdao

je nalog načelniku smene za upućivanje većeg broja ekipa radi evakuacije

stanovništva poplavljenog Obrenovca. Aktiviran je protokol za vanredne situacije,

uspostavljen kontakt sa ostalim hitnim služabama (MUP, vatrogasci, itd.) i bolničkim

ustanovama. Na mesto nesreće je prvo upućena najbliža lekarska ekipa a za njom još

5 lekarske i jedna transportna ekipa. Međutim, zbog preplavljenosti mosta na ulazu u

Obrenovac, a čekajući komandno lice iz Centra za vanredne situacije opštine

Obrenovac, ekipe su istovremeno ušle u poplavljeno područje. Nakon nasumičnog

pregleda lica kojima je bila neophodna medicinsku pomoć, i izvršene trijaže, dva

pacijenta (trudnica zbog pretećeg porođaja, i osoba sa akutnim infarktom miokarda)

su prevežena u poslednjem trenutku (pre urušavanja mosta i potapanja Obrenovca), u

dežurne bolnice u Beogradu. Ekipe koje su ostale u Obrenovcu zbrinjavale su na licu

mesta bolesne, stare i nemoćne s obzirom da Obrenovac više nije bilo moguće

napustiti kolima. Ove lekarske ekipe su evakuisane tek uveče oko 20h helikopterima

MUP-a

Zaključak: Uloga samo jedne operativne smene GZZHMP Beograd u bezbednoj

evakuaciji bolesnih, starih i nemoćnim u poplavama u Obrenovcu, je bila od

neprocenjivog značaja. Svaka hitna pomoć bi poput naše, trebalo da ima interni

protokol o reagovanju u vanrednim situacijama.

Ključne reči: poplave, Obrenovac, GZZHMP, uloga



55


32. POLITRAUMA

Mihaela Ćirković, Snežana Đoković,

Opšta bolnica Čačak, Sluzba anestezije sa reanimatologijom, Čačak


Uvod.Politrauma podrazumeva povrede koji obihvataju najmanje dva različita

organa ili sistema.Multipla trauma zahvata isti organski sistem ali na vise

mesta.Politrauma je na visokom trećem mestu kao uzrok smrti, a na prvom u uzrastu

od 1-44 godina.U zbrinjavanju unesrečenog od izuzetne vaznosti je inicijalni

tretman.U skladu sa tim, treba poštovati određene protokole i redosled radnji.Najpre

proveriti vitalne znake- disanje, puls, stanje svesti, da li ima vidljivo krvarenje i

znake šoka.Obezbediti vazdušni i venski put, zaustaviti krvarenje, imobilizacija, i

smanjivanje povišenog intrakranijalnog pritiska, i sve vreme borba protiv šoka-

nadoknada cirkulatornog volumena, analgetici, utopljavanje, oksigenoterapija.

Metod rada.Prikaz slučaja.

Prikaz slučaja.Povređeni pacijent osoba muskog pola,starosti dvadeset godina,

navodi podatak da je povrede zadobio u saobraćajnom udesu.Na prijemu u JIL

svestan, eupnoičan, tahikardičan, uznemiren, izrazito blede kože, desna zenica šira

od leve,spontano pomera ruke i noge.Odaje utisak šokiranog i životno ugroženog

pacijenta.Pacijent primljen na imobilizacionoj dasci i sa postavljenom Šancovom

kragnom,otvorena venska linija i ordinirana infuziona tecnost.Auskultatorno

vezikularno disanje, srcana akcija ritmicna i tahikardična.Na kozi ruku multiple

oguljotine i lacerokontuzione rane.Leva noga komplet rotirana, u nefiziološkom

položaju, sa vidljivim otvorenim prelomomu donjoj trećini femura, kao i

otvorenemultiple frakture kostiju obe potkolenice sa destrukcijom i nagnječenjem

mekih tkiva, kao i masivnom hemoragijom.

Po prijemu pacijent biva intubiran, aspiriran krvav sadrzaj iz usne duplje.Otvorene

tri periferne venske linije, uzeta kompletna laboratorija, koagul.status, krvna grupa

i interreakcija .Plasiran urinarni kateter, bistar urin.Urađen rtg pluća, kao i eho

abdomena.Konsultovan neurolog.Konsultovani ortoped i vaskularni

hirurg.Ordinirana trojna antibiotska terapija, analgetici, H2 blokatori, At zaštita,

antiedematozna terapija, kao i energicna nadoknada tecnostima-kristaloidi i

koloidi.Inicijalno, u vise navrata rađena laboratorija- RBC 1,49 , HGB 40 , PLT

48, WBC 14 , GLIC3,9, CREA 92, ALT 61 , AST 113, K 4,4 , Na 145 , Ca

1,7 . Zbog obilnog krvarenja dobio IV jedinice krvi, svezu smrznutu plazmu i

trombocite.Planiran CT endokranijuma, vratne kicme, toraksa, karlice i dugih

kostiju, ali se zbog obilnog krvarenja i hipotenzije odustaje.Pacijent se zatim kao

vitalna indikacija operiše-urađena natkolena amputacija leve noge, kao i gips

imobilizacija desne noge.U postoperativnom periodu , izrazito nestabilan,

hipotenzivan, ukljucuje se dopaminska potpora u beta dozama, ostaje na




56


ventilatornoj potpori.Nastavljena cirkulatorna nadoknada.Posle 6h, pacijent se

hemodinamski stabilizuje,zadovoljavajuce satne diureze, iskljucuje se dopamin.

Zatim uradjen MSCT –Multipli prelomi kostijubaze i krova lobanje, kao i kostiju

sinusa, znaci mozdanog edema, i SAH desno temporalno. Konsultovan neurohirurg,

predlog nastavak konzervativne terapije. U parenhimu pluća levo kontuziono

žarište.U abdomenu prisustvo slobodne tečnosti.Fraktura obe pubicne kosti.Nakon

kontrolnog EhO-a abdomena urađen operativni zahvat-eksploracija, lavaza i drenaza-

prisutan veliki retroperitonealni hematom i kontuziona zarista na slezini.Po

zavrsenom operativnom zahvatu vracen uintenzivnu negu na dalju ventilacionu

potporu i sedaciju, kao i nadoknadu tecnostima i krvlju.U daljem toku

hospitalizacije laboratorija u vise navrata kontrolisana, dolazi do skoka

zapaljenskih parametara CRP 154....188....144...123, lao i leukocita WBC

14....16,6...25,3...13...

Treceg dana hospitalizacije pacijent visokofebrilan, pa se bakterioloski obrađuje, u

smislu uzimanja urinokulture i hemokulture, reintubira se i uzima se i bris

endotrahealnog tubusa.Antibiotska terapija zamenjena, ukljuceni karbapenemi.

Petog dana hospitalizacije urađena ortopedska operacija- Fiksator po Matkoviću

desne noge.Noga topla, palpabilnih pulseva.Pored Meropenema, u terapiju ukljucen i

Vankomicin.

Sedmog dana iskljucena sedacija, pacijent se budi, ekstubira, uz povracaj stanja

svesti ,retrogradnu amneziju za prethodne događaje.Kontrolni CT endokranijuma-

regresija promena.Iz brisa tubusa izolovane bakterije Acinetobacter, Cirynebac.spp,

Staph.aureus.

Hemokultura-Staphylocc.MRS, urinokultura sterilna.Bris raneStaphilocc aureus,

Corinebacterium Spp.

Prema antibiogramu menjana je i prilagođavana antibiotska terapija , da bi

trinaestog dana bili eksirani svi dotadasnji antibiotici,konsultovan klinicki

farmakolog, i uveden Tygeciclin kao monoterapija.

Svakodnevno konsultovan hirurg kojije pratio operativni rez, skinuo konce, eksirao

abdominalni dren, kao i orogastricnu sondu sestog dana, i zapoceo per os unos .

Ortopedi dva put dnevno previjali ranu na desnoj nozi.U vise navrata konsultovani

neurolog i neurohirurg, kao i orl i maksilofacijalni hirurg.

Po ekstubaciji konsultovan psihijatar koji uvodi u terapiju antidepresiv.

U jedinici intenzivne nege pacijent je proveo dvadeset dana.Od toga na repiratornoj

potpori šest dana, primio sedamnaest doza sveze smrznute plazme, trinaest doza

trombocita i deset doza eritrocita.

Uz primenjene terapijske i reanimacione mere, opšte stanje pacijenta se

popravlja, hemodinamski stabilan, najpre subfebrilan, zatim i afebrilan.Lokalni

nalaz na rani desne noge bolji.Rana manje curi i demarkira. Laboratorijski

parametri u popoljšanju-

WBC 14, RBC 3,58, HGB 106 , PLT 491, INR 1,18, CRP 36.

Nastavak lecenja je jos pet dana na ortopedskom odeljenju , a zatim na odeljenju

plasticne hirurgije VMA.



57


Zaključak.Lečenje politraume je kompleksan i slozen postupak.Zahteva brzei

energicne terapijske mere.Svaki postupak je podjednako vazan-vazdusni put,

agresivna nadoknada tecnosti i krvi, dobra analgezija, kao i izbor

antibiotika.Takođe, potreban je multidiscoplinarni pristup, odnosno angažovanje i

konsultovanje lekara različitih specijalnosti.

Ključne reči.Politrauma, intenzivno lečenje.

33. PREHOSPITALNO ZBRINJAVANJE POLITRAUMATIZOVANOG

PACIJENTA – prikaz slučaja

Elvira Lukač Radončić, Muhamed Islamović, Faruk Pašović

Dom zdravlja Novi Pazar, Služba hitne medicinske pomoći, Novi Pazar


Istovremeno oštećenje više organskih sistema predstavlja politraumu. Sve češće se

danas u literaturi upotrebljava termin teška trauma. Veliko oštećenje samo jednog

sistema može imati smrtan ishod po pacijenta , dok manje oštećenje više sistema uz

adekvatan medicinski tretman rezultuje preživljavanjem. Najčešći uzrok smrti u

mladjih ispod 40 godina života je trauma.

Cilj rada je da se ukaže na značaj brzog reagovanja kod politraumatizovanog

pacijenta.

Materijal i metode: Ekipa Hitne službe primila je poziv oko 12h, da je muškarac

pao sa gradilišta, sa visine oko 7 metara, nije pri svesti i krvari. Sagovorniku

saopštavamo da povredjenog ne pomeraju i odmah izlazimo na teren.

Rezultati: Na licu mesta, uz samo gradilište, zatičemo muškarca oko 40-tak godina,

u ležećem položaju na ledjima ,bez svesti, sa velikom rasekotinom na čelu i

poglavini koje obilno krvare. Desna natkolenica deformisana u gornjoj trećini i

zauzima neprirodan položaj. Pregledom pacijenta utvrdjujemo da pacijent spontano

diše, zenice su obostrano kružne i reaguju na svetlost, TA 100/60 mm/Hg, akcija srca

tahikardična, nad plućima obostrano normalan disajni šum. U usnoj duplji nema

stranog sadržaja. Pacijentu odmah postavljena Sancova kragna, izvršena hemostaza,

otvorene dve venske linije i uključeno 1000ml Ringer laktata. Pacijent postavljen na

spinalnu dasku uz prethodnu imobilizaciju desne nadkolenice Kramerovim šinama. U

kombiju Hitne pomoći pacijentu uključen kiseonik preko maske 5L/min.U

medjuvremenu, saznajemo od brata povredjenog koji je stigao na lice mesta, da

pacijent boluje od šećerne bolesti. Proverom glikemije dobijamo vrednost 2.4 mmol/l

i pacijentu dajemo 20ml 50% rastvora glukoze intravenozno u bolusu, nakon čega



58


pacijent počinje da se budi. Uz kontrolu vitalnih funkcija i u najkraćem mogućem

roku transportujemo ga u Opštu bolnicu, gde je hirurški i ortopedski zbrinut.

Zaključak: Rani pristup teško traumatizovanom pacijentu, hitno zbrinjavanje i brz

transport do najbliže zdravstvene ustanove povećavaju verovatnoću preživljavanja.

Ključne reči: trauma, imobilizacija, transport

34.TEŠKA TRAUMA U RADU HITNE POMOĆI BEOGRAD

Jovana Obrenović



Uvod: Zbrinjavanje teške traume na mestu povređivanja predstavlja veliki

profesionalni izazov u radu hitne pomoći. Dobro organizovana služba, savremena

oprema, uigrani timovi, zbrinajvanje pacijenta prema protokolima za zbrinjavanje

teških trauma, olakšava rad, a povređenima, pored odklanjanja neposredne životne

opasnosti, umanjuje rizik od dodatnog povređivanja i invalidnosti.

Cilj rada: je sagledavanje učestalosti i vrsta povreda koje dovode do teške traume u

2015.godini u Beogradu, čime se ukazuje na značaj u osavremenjavanju opreme i

obuke lekara radi brzog i efikasnog zbrinjavanja pacijenata.

Materijal i metode: Analizirano je 554 lekarskih izveštaja koji su u periodu januar -

decembar 2015. godine izdvajani i analizirani kao teška trauma. Ovi izveštaji su

izdvajani po kriterijumima pravilnika i parametrima za praćenje kvaliteta rada

zdravstvenih ustanova. Koristili smo i statističke podatke za isti period o smrtnom

ishodu kod kojih je uzrok trauma(n=184). Deskriptivnom metodom smo obradili

sledeće parametre: vreme kada se intervencija desila, vrsta povrede koja je dovela do

teške traume, pol i godine pacijenata, kao i teritorije na kojima se povreda dogodila.

Rezultati: Pokazano je da u odnosu na ukupan broj teških trauma u prošloj godini

(n=738) procenat smrtnih slučajeva na licu mesta je bio 24,93% (184). U odnosu na

analizirani broj izveštaja (n=554) dobijeni su sledeći rezultati: najveći broj

traumatizovanih osoba je bio prosečne starosti od 36 do 65 godina života- 36,82%

(204) i muškog pola – 67,15%(372); najčešći uzrok nastanka teške traume je bio

saobraćajni udes - 21.66% (120); najveći broj teških trauma se dešavao tokom dnevne

smene - 60.29% (334) i na teritoriji opštine Čukarice - 16.07% (89) .

Zaključak rada: Ovim radom želeli smo da istaknemo značaj adekvatnog i brzog

zbrinjavanja na licu mesta, terapijski protokol kao i obuku laika, vozača i ostalog




59


stanovništva, jer se ovim doprinosi smanjenju smrtnosti i invaliditeta nakon

zadobijene teške traume.

Ključne reči: Teška trauma, prehospitalno zbrinjavanje, protokol zbrinjavanja

trauma

35. TEHNIKA IMOBILIZACIJE ZGLOBA KUKA I GORNJEG OKRAJKA

FEMURA

Goran Perge, Ivan Jakovljević

Dom zdravlja Sremska Mitrovica, Služba hitne medicinske pomoći, S. Mitrovica


Cilj rada: Prikaz alternativne tehnike imobilizacije zgloba kuka i gornjeg okrajka

femura kao specifične regije

Materija: Kendrick Extrication Device

Uvod: Prelomi zgloba kuka mogu biti stabilni i nestabilni – stabilnim se smatraju

prelomi koji se dese unutar zglobne kapsule, dok su nestabilni svi izvan zglobne

kapsule

Rezultati: Ako dođe do stabilnog preloma kuka pacijent oseća bol i ima otežanu

pokretljivost u zglobu, ali je zglob donekle funkcionalan. Kod nestabilnih preloma

zglob nije funkcionalan i svako pokretanje u zglobu može da dovede no naknadnog

povređivanja. Zbog toga je u ovom slučaju potrebno imobilisati povredu pre

započinjanja transporta. Postoji više načina i svaki ima svoje nedostatke. Kramerove

udlage su nezgodne zbog fiksiranja, a vakuumske zbog podvlačenja pod pacijenta.

Zbog toga smo se odlučili za korišćenje KED-a kao predefinisanog sredstva koje

obezbeđuje dovoljnu čvrstinu, a lako se montira. Pacijent se ne podiže od podloge

nego se za podvlačenje šireg dela i kaiševa koristi prostor koji obezbeđuje fiziološka

lordoza kičme u LS predelu, a uži kraj koji je predviđen za glavu se obavije oko

distalnog dela femura ili kolena. Kao i svako sredstvo, i on ima svoje nedostatke: u

slučaju da se desio prelom levog kuka, kopče za zatezanje ostaju ispod pacijenta i

otežano je zatezanje kaiševa. Međutim ovaj problem ne predstavlja veliku poteškoću.

Zaključak: U svakodnevnom radu KED se pokazao kao jednostavno, ali pouzdano

sredstvo za imobilizaciju zgloba kuka.



60


36. TRANSPORTNA IMOBILIZACIJA POLITRAUMATIZOVANOG

PACIJENTA – ULOGA MEDICINSKOG TEHNIČARA

Ivan Jakovljević, Goran Perge

Dom zdravlja Sremska Mitrovica, Služba hitne medicinske pomoći, S. Mitrovica


Politrauma predstavlja traumatsko oštećenje više sistema organa. Ovakvi pacijenti su

najčešće pretrpeli veliku silu koja je delovala na njihovo telo i često nije moguće na

licu mesta precizno utvrditi koje povrede pacijent ima.

U Službi hitne pomoći Sremska Mitrovica prilikom transporta politraumatizovanih

pacijenata koristi se spinalna daska i ređe vakuum madrac. Rad medicinskog

tehničara se izvodi u više etapa. Prvo, pošto je lekar uvek kod glave povređenog i

fiksira je, tehničar postavlja odgovarajuću tvrdu kragnu i po potrebi vrši korekciju

pozicije iste, na zahtev lekara. Zatim, zajedno sa vozačem, vatrogascima-spasiocima i

drugim ljudima iz okoline, po nalogu lekara, postavlja povređenog na odgovarajuće

transportno imobilizaciono sredstvo. Ako se koristi duga daska, postavlja blokove za

učvršćivanje glave i dodatno učvršćuje trakama. Zatim sa vozačem simetrično

postavlja set kaiševa kako bi povređeni bio potpuno imobilisan. U međuvremenu, po

nalogu lekara, obezbeđuje jednu ili dve venske linije i parenteralnu nadoknadu

tečnosti. Ako se koristi vakuum madrac, posao tehničara je, takođe, da sa vozačem

zategne kaiševe za fiksaciju. Zatom vozač vrši izduvavanje vazduha, a tehničar

nadzire oblikovanje madraca i eventualno manuelno oblikuje određene delove radi

boljeg naleganja i fiksiranja. Nakon izvršene imobilizacije svi članovi ekipe

postavljaju povređenog na nosila i odvoze do sanitetskog vozila čime se započinje

transport.

U našoj službi je praksa da se pacijenti koji se transportuju na dasci potpuno

imobilišu. Kada se ne bi koristila sva sredstva za imobilizaciju moglo bi doći do

naknadnog povređivanja u toku transporta. KED se koristi kao sredstvo za izvlačenje,

a ne kao transportna imobilizacija politraumatizovanog pacijenta.

37.TRAUMA

Ksenija Barna

Dom zdravlja Sremska Mitrovica, SHMP, Sremska Mitrovica


Cil rada: savremeni pristup zbrinjavanu traumatizovanog pacijenta

Materijal i metode:prikaz više slučajeva traume i načina njihovog zbrinjavanja.Izvor

podataka –terenski protokol Službe hitne pomoći.




61


Trauma je vodeći uzrok smrti u životnoj dobi 1-45 godina,a povrede na radu značajan

su uzrok morbiditetu ,invaliditetu i mortalitetu.Statistika za Srbiju 2015 navodi 40

smrtnih ishoda,kao posledicu povrede na radu!

Prikaz slučaja:

Slučaj I: Primljen poziv da je čovek pao s bandere,bez svesti.Po dolasku

očevici,kolege pacijenta daju podatak da je pad s visine 4 m ,na glavu.Pacijent leži na

boku, bez svesti,obilno ktrvari iz rane na poglavini,nosa i usta.Disanje

otežano,krklja.Donet aspirator,manuelno očišćena usna duplja i nos,aspiriran,i dalje

obilno krvari.Intubacija otežana,zbog jako smanjene vidljivosti,posle dva pokušaja

plasirana LMA,opet aspiriran..Vidljiva veća modrica na donje levom delu

g.koša.Plasiran šanc okovratnik,imobilisan na spinalnoj dasci,otvoren venski put-

Sol.Hartmani,zavijena rana na poglavini.

Postavljen monitoring-TA-palpatorno60/30,tonovi tiši,EKG bez znakova poremećaja

ritma,fr.oko120/min.disanje i dalje otežano,i pored stalne aspiracije većakoličina krvi

u disajnim putevima.Sa O2 83%-uz 3L-O2/min-86%.Transport do bolnice 4

minuta,radio vezom obavešteni hirurg i anesteziolog.Pacijent preminuo posle 1,5 h u

JIN.

Slučaj II: Sličan poziv-pacijent pao s veće visine,pod nepoznatim

okolnostima?!Kolege ga zatekle na zemlji.Inicijalno svestan,ne rekostruiše

dogadjaj,bled,preznojan,negira tegobe.TA 110/70,cor-fr.oko 110/min,tonovi

jasni,pulmo-levo oslabljeno disanje.Abdomen,mek,bez bolne osetljivosti.Pokreće sva

četiri ekstremitetai glavu,Plasiran šanc,imobilisan na spinalnoj dasci,venski

put,monitoring.SaO 2- 87%.U transportu stabilan,žali se da ne može da diše od

kaiševa.Na prijemu,nalaz na plućima se menja-čujni pukoti obostrano,više

levo.Upućen na CT dijagnostiku,prijem u JIN.

Slučaj III: Poziv za pacijenta koji je pao s prikolice kamiona(4 m) na beton.Pacijent

leži na ledjima,svestan,rekonstruše dogadjaj,žali se na bol u lumbalnoj kičmi.TA

100/70,cor et pulmo bo.Nema vidljivih spoljašnjih znakova

povredjivanja,ekstremitete pokreće.Zbog sumnje na pvredu kičme imobilisan na

spinalnoj dasci..CT tnalaz uredan,otpušten iu bolnice posle nekoliko dana.

Zaključak: primena savremenog pristupa zbrinjavanu traumatizovanog pacijenta i

scenario „STAY AND PLAY“ značajno doprinose smanjenju obima sekundarnog

oštećenja, a time i smanjenjui i tanog i kasnog mortaliteta.



62


38. POVREDA GLAVE KAO POSLEDICA REKURENTNIH SINKOPA

- prikaz slučaja

Tamara Drašković1, Ksenija Pantić1, Anelija Rošu2

1.Dom Zdravlja Žitište,Hitna medicinska pomoć

2. Dom zdravlja Žitište,Opšta medicina


Uvod: Pod kraniocerebralnim povredama se podrazumeva oštećenje mozga i

moždanih funkcija,odnosno koštanih struktura lobanje ili njene poglavine nastalih

kao posledica dejstva spoljne mehaničke sile,koje su praćene privremenim ili trajnim

padom kognitivnih,fizičkih i psihosocijalnih funkcija,kao i gubitkom ili izmenom

stanja svesti.

Cilj: Cilj ovog rada je da ukaže na značaj procenjivanja težine povrede od strane

lekara tj. da ne postoje „bezazlene“ povrede glave, bez obzira na okolnosti

povređivanja.

Prikaz slučaja: Anamneza:Poziv od strane ukućana da je pacijetkinja malaksala,od

jutros teže govori, usporena, bleda, povraćala nekoliko puta,žali se na glavobolju i

mučninu.Prethodni dan imala krizu svesti,pala i udarila glavu o tlo,bio lekar ostavio

uput za neurologa ali je nisu odveli. Pre mesec dana vožena u UC Zrenjanin zbog

čestih kriza svesti i novootkivenog BLG. Status: svesna, orijentisana, komunikacija

otežana -teško izgovara reči, bleda, afebrilna, eupnoična

Vitalni parametri:

TA: 90/60mmHg , SpO2:98% , fr:99/min, ŠUK:6,1mmol/l, br.resp.:17/min,

tt:36,3°C

Auskultatorni nalaz:srčana radnja ritmična, tonovi jasni, normalan disajni šum

EKG:HR-99/min,BLG

CNS:svesna,senzomotorno disfazična,zenice kružne, jednake,reaktivne,refleksi

moždanog stabla se izazivaju,bez ispada na kranijalnim nervima,na gornjim i donjim

ekstremitetima bez lateralizacije,spontano i adekvatno savija ekstremitete.Lokalno na

poglavini bez znakova povrede.

Terapija:otvorene dve venske linije,aplikovana amp Klometol i.v.,amp Trodon a

50mg i.v.,a zatim prikopčana i.v.infuzija NaCl 0,9% 500ml,transport u UC

Zrenjanin,vreme transporta 20 minuta

Diskusija: Povrede glave su česte u svakodnevnoj lekarskoj praksi.Pri povredi se

dešavaju kontaktni fenomen(oštećenje na mestu udara) i povrede zbog rotacionih

pokreta mozga i celokupnog intrakranijalnog sadržaja.Dele se na: povrede lobanje i

traumatska oštećenja mozga.

Zaključak: Bez obzira na uslove povređivanja i na kliničku sliku utvrđenu

pregledom,pacijent se mora opservirati u cilju praćenja moguće dinamike poremećaja




63


stanja svesti.Pacijenti kod kojih se pojavi „slobodni interval“ spadaju u najurgentnije

pacijente,zato svaka povreda glave zahteva opreznost.

Ključne reči: povreda glave, sinkopa, svest

39. POVREDE UDAROM ELEKTRIČNE STRUJE

Aleksandra Obradović, Lidija Duilović Pavlović, Jovana Obrenović



Uvod: Od povreda električnom strujom češće stradaju muškarci, uzrasta 20-30

godina. Primarna povreda je gotovo uvek opekotina, dok je sekundarna povreda

rezultirana padom ili odbacivanjem sa izvora napajanja.

Cilj: Ukazati na značaj pravilnog i pravovremenog prehospitalnog zbrinjavanja

povređenog od strujnog udara.

Materijal: Korišćeni su podaci iz lekarskog izveštaja GZZHMP Beograd i istorija

bolesti pacijenta lečenog na VMA.

Prikaz slučaja: Muškarac star 32.god., prema svedočenju je pokušao samoubistvo

dohvatanjem železničkog strujnog voda.Tom prilikom je zadobio povredu glave i

opekotine tela.

Pacijent je zatečen u sedećem položaju, svestan, dezorijentisan GKS/14. Nije

rekonstruisao događaj. Zenice jednake, kružne, brzo reaguju na SAK. Diše

spontano,16 respiracija u minuti. Pokreti očuvani, ograničeni opekotinama u svim

ekstremitetima. Opekotine su pokrivene odećom, lokalizovane na prednjoj strani

grudnog koša, abdomena, leđa, leve nadlaktice, podlaktice i šake. Opečene površine

su II stepena i zahvataju preko 25% površine tela. Na poglavini je prisutna lacero

kontuzna rana.

Pacijent je postavljen u ležeći položaj, oslonjen na nepovređene delove tela.

Odstranjena je odeća sa opečenih površina. Pacijent prevežen i predat na VMA sa

uputnom dijagnozom: Electrocutio gr II; VLC capitis reg parietalis; Tentamen

suicidii. Pregledan je i lečen od strane hirurga, neurohirurga, kardiologa, a u daljem

toku lečenja i oftamologa, neuropsihijatra, infektologa. Hospitalizovan na odelenju za

opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u trajanju od 20 dana. Otpušten kući

u dobrom opštem stanju bez prisustva invaliditeta.

Zaključak: Pacijent je zbrinut na licu mesta i u ovom slučaju prevezen direktno u

ustanovu tercijernog nivoa, koja je toga dana dana bila prijemna za sva urgentna



64


stanja. Blizina mesta događaja, toj bolnici toga dana, je doprinela, da se bez obzira na

namere pacijenta, sve dobro završi. U drugačijim okolnostima, pacijentu treba u

bolničkim uslovima nadoknađivati tečnost, kontrolisati diurezu, pratiti vitalne

funkcije i stabilnog ga prevesti u specijalizovanu ustanovu na dalje zbrinjavanje

opekotina

Ključne reči: udar, električna struja, prehospitalno zbrinjavanje, transport

40.REANIMACIJA UTOPLJENIKA U SLATKOJ VODI - ISKUSTVA SHMP

ŠABAC U PERIODU 2005-2010. GODINE

Miroslav Popović 1, Branko Vujković 2 , Nikola Beljić 2 , Živoslav Nikolić1

1. Dom zdravlja Šabac, Šabac

2. Opšta bolnica “Dr Laza K. Lazarević”, Šabac


Smrt usled utapanja vekovima se objašnjavala gušenjem, izazvanim ulaskom vode u

pluća. Krajem XIX veka, obdukcioni nalaz osobe koja se utopila pobudio je sumnju u

ovakav zaključak, jer je u njenim plućima bilo više vazduha nego vode.

Patofiziološke promene u plućima i celom organizmu razlikuju se u zavisnosti od

toga da li je utopljenik stradao u slanoj ili slatkoj vodi. Pri utapanju u slatkoj vodi,

koja je hipotonična u odnosu na krv, voda prelazi alveolokapilarnu membranu branu

velikom brzinom i odlazi u cirkulaciju, uzrokujući hipervolemiju i hemodiluciju.

Kada slana voda, prilikom utapanja, uđe u pluća, tada zbog razlike osmotskih

pritisaka so velikom brzinom prelazi iz pluća u krv, a voda iz krvi u pluća. Posledica

je nagli razvoj plućnog edema, koji je praćen hemokoncentracijom, hipovolemijom i

hipotenzijom. I slana i slatka voda u plućima ispiraju surfaktant iz alveola, te dolazi

do njihovog kolapsa, gde nastaju multiple atelektaze sa stvaranjem desno-levog šanta

]. Oko 10-15% utopljenika umire sa „suvim plućma”, jer reflektorni laringospazam i

prestanak disanja sprečavaju ulazak vode u pluća.( uglavnom kod mlađih osoba, u

slučaju naglog ulaska u vodu (vagalni refleks)) , Dominantni poremećaj je akutna

hipoksija, koja s progresivnom hiperkapnijom i acidozom dovodi do cardiac arrest-a

i smrti utopljenika. . Ulazak vode u pluća smatra se komplikacijom utapanja.

Dokazano je da se evidentni poremećaji u elektrolitskom sastavu pojavljuju tek kad

utopljenik aspirira veliku količinu vode, više od 22 ml/kg telesne težine i da ona

zavisi više od količine aspirirane tečnosti nego od njene vrste .

Cilj rada:ukazati na potrebu spasilačkih ekipa na bazenima i drugim

plažama,obučenih za pružanje KPR.

Metod rada:analiza protokola SHMP Šabac za navedeni period,retrspektivni,.



65


Rezultati rada:U radu SHMP Šabac u period 2005-2010 je zabeležene su tri

utapanja u kojima je rađena KPCR.Mesta utapanja su bila reka Sava (1x)i bazeni.2

puta. Žrtve utapanja sva tri puta neplivači,a jedan nesećan slučaj se desio u toku

obuke neplivača zbog nesavesnosti i greške instruktora plivanja,dok je drugi slučaju

bazenu nastao nepažnjom pratioca u bazenu za decu,visine oko1 m.Vreme od

utapanja do započinajnja KPCR od 10 minuta do 20 minuta.Primenjene mere ET

intubacije aspiracije uz mehaničku ventilaciju 3x,dva puta spoljašnja masaža

grudnog koša(u jednom slučaju je postojala spontana srčana aktivnost,ali s etu radilo

o utopljeniku kod koga su kupači na bazeni po pronalasku do dolaska SHMP

radili spolajšnju masažu gr.koša i davali veštačko disanje u odnosu 30:2 nekoliko

minuta).Smrt je proglašena na mestu nesreće dva puta a jedan utopljenik(kod koga

je započeta KPCR pre3 dolaska ekipe HMP je prevežen do OB Šabaca odatle na

Institut za majku i dete gde je umro 10-ti dan bez poboljšanja osnovnog stanja.U

ovim slučajeviam se u sva tri slučaja radilo o kasnom spašavanju i dugom boravku

pod vodom te o izostanku prve pomoći u dva slučaja.Tamo gde je radjen a KPR.

Zaključak:Slučajevi utapanaja se dešavaju po tri obrasca;1.utapanje bez

svedoka,kad žrtva neispliva.2.utopljenik spašen u momentima neposredno nakon

početka davljenja kad nije bilo potrebe za KPR 3.radjena KPR(ishod uslovljen

vremenom započinjaja KPR i opremljenošću i obučenosti

spasilaca).Uspostavljanjem spasilačkih službi,njihovom edukacijom za pružanje

KPR i sa odgovarajućom opemom,povećavaju s e mogućnosti većeg preživlajvanja

utopljenika.

41. MENADŽMENT URGENTNE PEDIJATRIJSKE ZAŠTITE U HITNIM

MEDICINSKIM SLUŽBAMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Adnan Barjaktarević1, Milan Mioković1, Sanja Putica 1, , Saša Mandić 1 ,Gordana

Vuković1, Jadranka Mumin 1 , Verica Misanović 2 , Merjem Rizdal 3, Almir Masala 4,

Branka Đukić 5

1.Public Health Institution of Health Center Sarajevo – Pediatrics Department

2.Pediatrics Clinic Sarajevo

3. General Hospital Sarajevo

4. Cantonal Government-Ministery of Science and Education Sarajevo

5. First Medical Aid Sarajevo - Pediatrics Department


Uvod: Hitna pedijatrijska služba bila najveći pružalac dječije hitne medicinske zaštite

u Bosni i Hercegovini na više lokacija u cijeloj BiH, kao u Sarajevu, Banja Luci,

Mostaru, Tuzli, Zenici, Doboju, Bihaću, Brčkom, Bijeljini, Livnu, Trebinju i

Travniku, prije rata 1992. godine, ali situacija je promijenjena nakon rata i posebno

nakon 2013. godine svuda, čak iu Sarajevu, kao glavnom gradu zemlje.



66


Cilj rada: Ustanovljenje istinske hitnosti za djecu je kada bolest ili ozljeda stavlja

zdravlje ili život djeteta u ozbiljnu opasnost i liječenje ne može biti odgođeno.

Metode: Naš obučeni urgentni pedijatrijskih tim iz Sarajeva je tretirao u teškim

uslovima slučajeve i koji nisu baš hitni, uključujući kašalj, groznicu, manje

posjekotine i povrede, manje probleme sa disanjem, bolove u trbuhu i bolove uha.

Glavni zadaci su bili liječenje astme, kašlja i prehlade, krupa, bolova ušiju, upala

pluća, gripe, uganuća i iščašenja, lomova, razderotina, bolova u trbuhu, osipa,

groznica, dehidracije, infekcije urinarnog trakta, infekcije oka, manjih opekotina, epi

napada, glavobolje, ataksija, koma, trovanja, komplikacije dijabetes melitusa,

predoziranja lijekovima i mnogo toga još.

Rezultat: Kroz niz intervencija, bilo je dosta konkretnih rezultata i efekata. Nakon

završetka projekta na kraju 2012. godine, stope incidencije ozljeda grupe hitne

intervencije i kontrolne grupe su bili slične oko 5%, bolova u trbuhu 4%,

dehidratacija 12%, bolesti pluća i astme 19%, infekcije uha 2%, alergija 4%, epi

napada 1%, trovanja 1%, povišenih temperatura 50% i drugih medicinskih razloga

oko 2%.

Zaključak: Djeca i mladi treba da imaju medicinsku instituciju za hitne medicinske

probleme i posebno pružanje pomoći od strane urgentnih pedijatrijskih službi noću sa

hitnim zbrinjavanjem tokom onih časova, pa i kada njihov pedijatar iz primarne

prakse nije dostupan ili za usluge za koje njihov pedijatar nije nadležan, nego dobro

obučena hitna pedijatrijska služba.

Ključne reči: pedijatrija, hitnost, urgentna njega, menadžment.

42. URGENTNA PEDIJATRIJA U VANBOLNIČKIM USLOVIMA – OD

DEČJEG ODMARALIŠTA DO “PARTIZANSKE BOLNICE”

Nikola Beljić1, Miroslav Popović2, Milan Martinović3.

1.Opšta bolnica “Dr Laza K. Lazarević”, Urgentni prijem, Šabac

2. Dom zdravlja Šabac

3. Dom zdravlja “Dr Milenko Marin“, Služba hitne medicinske pomoći, Loznica


Uvod: Lekari Urgentaši često su angažovani kao hotelski lekari ili lekari dečijih

odmarališta, gde se susreću sa širokom patologijom obolele dece, često na hroničnoj

terapiji.

Cilj rada: Cilj rada je da prikaže iskustva lekara na rekreativnoj nastavi predškolaca,

prateći hroničnu terapiju, izveštaje izabranih pedijatara ukoliko postoje, kao i odnos

roditelj-vaspitač-izabrani pedijatar. Uzeti su u obzir 5 prikaza slučaja.



67


Materijali i metode: Korišćeni su materijali izveštaji izabranih pedijatara,

ordinirajućih pedijatara DZ Čajetina, OB Užice, Čigote, kao i izveštaji ostalih lekara,

čije se konsultativno mišljenje tražilo.

Rezultati: Predstavljeni rezultati ne mogu se adekvatno interpretirati zbog saznanja

da su pojedine grupe od po 170 dece u odmaralište došle bez izveštaja izabranih

pedijatara, a sa jako komplikovanim medicinskim biltenom dece. Lekar, sa svojim

limitiranim sredstvima, u uslovima kada nadležni DZ na Zlatiboru nema pedijatra, a

često i ne radi, dolazi u apsurdnu situaciju, koja često podseća na „Partizanski

bolnicu“.

Zaključak: Rezultati dobijeni imaju vredan medicinsko-sociološki momenat koji

ukazuje na odnos roditelj-vaspitač-izabrani pedijatar, kao i odnos zemlje prema svom

podmlatku.

Ključne reči: urgentna pedijatrija, vanbolnički uslovi, izabrani pedijatri

43. URGENTNA STANJA KOD DECE – PREHOSPITALNO

ZBRINJAVANJE

Branislava Stanimirov

Dom zdravlja “Novi Sad“, Novi Sad


Uvod: Urgentna stanja kod dece i omladine predstavljaju značajno mesto u akutno

nastalim poremećajima zdravlja, prouzrokovani različitim činiocima, i neretko

rešavanje istih spada u domen vanbolničkog zbrinjavanja na nivou primarne

zdravstvene zaštite.

Cilj rada:Ispitati učestalost urgentnih stanja i njihova zastupljenost prema uzrastu

polu, primenjenoj terapiji i potrebi za hospitalizacijom.

Metod rada:Naša ciljna grupa bili su pacijenti uzrasta od 0-18 godina, koja se leče u

Službi za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja „Novi Sad“ – Novi Sad u

3.godišnjem periodu (2009.- 2012.).U ispitivanom uzorku, analizirano je 4017

zdravstvenih kartona dece, koja su tretirana zbog urgentnih stanja (US): febrilnih

stanja,konvulzija,alergijskih reakcija, kriza svesti, trovanja,akutnih bronhoopstrukcija

i subglotičnog laringitisa.

Rezultati rada: Najveći udeo (US): činila su febrilna stanja 76,24%, alergijske

reakcije 20,18%, akutne bronhoopstrukcije 18,64%, laringitis 11,40% krize svesti




68


6,23%, konvulzije 4,85% i trovanja 4,67%.Nisu analizirana deca sa težim povredama

i stranim telima u disajnim putevima, pošto su brigu o njima preuzele druge službe.

Zaključak: Urgentna stanja kod dece u vanbolničkim uslovima, veoma su česte

pojave,koje se u najvećem broju uspešno zbrinu, a mali deo njih zahteva

hospitalizaciju.Pažnju treba usmeravati na bolju informisanost i edukaciju roditelja u

cilju prevencije takvih stanja.

Utorak, 17. maj 2016. godine

1. AKUTNI KORONARNI SINDROM(AKS)-ZNAČAJ PRAVOVREMENOG

JAVLJANJA LEKARU

Ksenija Pantić1, Tamara Drašković1, Anelija Rošu2

1.Dom zdravlja Žitište, Hitna medicinska pomoć

2. Dom zdravlja Žitište, Opšta medicina


Uvod:Različite prezentacije AKS dele isti patofiziološki supstrat.Glavni simptom

koji injicira dijagnozu je bol u grudima,ali se klasifikacija bolesnika bazira na

elektrokardiogramu.U skladu sa tim postoje dve kategorije bolesnika:bolesnici sa

tipičnim,akutnim bolom i perzistentnom elevacijom ST segmenta koji razvijaju

akutni infarkt miokarda(STEMI) i drugi tip bolesnika sa akutnim bolom i promenama

na elektrokardiogramu u vidu depresije ST segmenta,inverznih ili aplatiranih T talasa

ili bez izmene na elektrokardiogramu pri prvoj prezentaciji(NSTEMI).

Cilj:Cilj rada je da opišemo dijagnostiku i adekvatno zbrinjavanje pacijenta sa bolom

u grudima uz poštovanje vodiča dobre kliničke prakse na nivou primarne zdravstvene

zaštite.

Prikaz slučaja:Anamneza:pacijent se javlja u ambulantu HMP zbog jakog bola u

grudima koji traje 15 minuta.Juče imao slične tegobe ali su

popustile.Status:svestan,pravilno orijentisan,komunikativan,bled,orošen hladnim

znojem, afebrilan, eupnoičan. Vitalni parametri:TA:140/80mmHg SpO2:98%

fr:79/min ŠUK:8,2mmol/l br.resp:16/min tt:36°C. Auskultatorni nalaz:srčana

akcija ritmična,tonovi tiši,bez patoloških šumova,normalan disajni šum. Eksremiteti-

prisutni,bez otoka

EKG:sinusni ritam,HR-79/min,elevacija ST segmenta u D1,aVL,V1-V3,depresija ST

segmenta u D2,D3,aVf. Terapija:oralno dato 1x8 tbl Plavix a 75mg,Nitrolingual 1x1

sublingvalno, tbl Aspirin a 300mg 1x1 sublingvalno,otvorene dve venske

linije,aplikovano amp Klometol i.v.1x1,amp Trodon a 100mg i.v.1x1.Transport u




69


Institut za kardiovaskularne bolesti u S.Kamenici radi pPCI,vreme transporta 40

minuta

Diskusija:AKS je manifestacija ateroskleroze kojoj obično prethodi akutna

tromboza izazvana rupturom ili erozijom aterosklerotskog plaka,sa pratećom

vazokonstrikcijom ili bez nje,uzrokujući iznenadno i kritično smanjenje u krvnom

protoku.U STEMI tromb je bogat fibrinom i najčešće potpuno okluzivan,dok u

drugom tipu AKS(NSTEMI) je uglavnom trombocitni i delimično ili intermitentno

okluzivan.

Zaključak:Pravovremeno javljanje službi HMP kada se jave prvi simpromi srčanih

smetnji-pojava bola u grudima praćena malaksalošću i preznojavanjem,omogućava

bolji ishod lečenja i veći procenat preživljavanja.

Ključne reči:akutni koronarni sindrom,bol u grudima,stemi

2. PREHOSPITALNO ZBRINJAVANJE KOMPLIKACIJA AKUTNOG

INFARKTA MIOKARDA DONJEG ZIDA

Dušan Filipović, Bojana Uzelac

Gradski zavod za hitnu medincinsku pomoć Beograd, Beograd


Uvod: Infarkt miokarda sa ST elevacijom (STEMI) inferiornog (dijafragmalnog) zida

najčešće nastaje okluzijom desne koronarne arterije (DKA), redje okluzijom

cirkumfleksne grane leve koronarne arterije (a.Cx). Elektrokardiografski se registruje

konveksnom ST elevacijom u odvodima II, III i aVF. Najčešće komplikacije su

posledica pridruženog infarkta (zadnjeg, lateralnog, infarkta desne komore i/ili desne

pretkomore), ishemije SA, ishemije AV čvora, povišenog tonusa parasimpatikusa i

pojave novi aritmija.

Cilj rada je prikazati kliničke i EKG komplikacije infarkta miokarda inferiornog

zida, zbog adekvatnog prehospitalnog zbrinjavanja istih,

Metod rada je prikaz slučaja 60-godišnjeg muškarca sa bolom u grudima, koji se

klinički prezentuje kao AKS.

Rezultati su pokazali da pored kliničkih komplikacija: vagusne simptomatologije,

hemodinamske nestabilnosti, bradikardije, hipotenzije uz druge znake i simptome

mogućeg infarkta desne komore (IDK), postoji i patološki EKG. Prisutne su ST-

elevacije u II,III, aVF odvodima, sa ST-depresijom I i aVL, što odgovara početnoj



70


dijagnozi STEMI inferiornog zida. Dalje komplikacije se odnose na pridruženi infarkt

levog lateralnog zida: ST-elevacija u V3-V6, dok elevacije u V3R-V6R potvrdjuju i

udruženi infarkt desne komore. Zatim, osnovni ritam nije sinusni, već imamo de novo

atrijalnu fibrilaciju i kompletan AV blok sa nodalnim ritmom izmicanja od 43/min.

Zaključak: Prepoznavnje komplikacija je omogućilo pravilan multiterapijski pristup:

ordinirana je osnovna terapija za AKS, vodeći računa o kontraindikacijama zbog

IDK, korigovane komplikacije- bradikardija zbog totalnog AV bloka, hipotenzija

zbog IDK, bol; pacijent stabilizovan, terapijski pripremljen za p PCI i transpotovan u

salu za kateterizaciju.

Ključne reči: STEMI inferiornog zida, komplikacije, klinička slika, EKG,

prehospitalna terapija.

3. ZNAČAJ RADA LEKARA HITNE POMOĆI U PREPOZNAVANJU

AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA I VAN RADNOG MESTA

Tanja Radenkov, Ivana Stefanović



Uvod: Akutni infarkt miokarda su različite prezentacije akutnog koronarnog

sindroma koje dele isti patofiziološki supstrat. Glavni simptom koji inicira dijagnozu

je bol u grudima, ali se klasifikacija bolesnika vrši na osnovu elektrokardiograma.

Cilj rada: Ukazati na značaj razmiljanja o simptomima i diferencijalnoj dijagnozi i

van radnog mesta lekara hitne pomoći kao i o propustima na nivuo sekundarne

zdravstvene zaštite.

Metod rada: Prikaz slučaja 57 godišnjeg muškarca sa nespecifičnim simptomima

akutnog infarkta miokarda i ulogu lekara hitne pomoći u prepoznavanju istih i van

radnog mesta.

Rezultati: Muškarac star 57 godina, par dana unazad ima tegobe poput mučnine,

slabosti, podrigivanja, nelagodnosti i bola ispod levog rebarnog luka. Nakon sinkope,

koja se javila prvi put u zivotu javlja se lekaru u Domu zdravlja, koji ga pod

dijagnozom suspektnog gastritisa šalje internisti a, internista ga bez odrađenog

elektrokardiograma šalje gastroenterologu Gastroenterolog zakazuje gastroskopiju za

3 dana. Dobijen je b.o. rezultat gastroskopije. Nakon toga zakazan pregled kod

kardiologa ali za 6 meseci. Simptomi i dalje perzistiraju. Na inicijativu lekara hitne

pomoći a, njegove ćerke uradjen elektrokardiogram koji je pokazao ožiljne promene,

što je i potvrđeno ultrazvukom. Odmah nakon toga urađena koronarografija koja je



71


pokazala spontanu rekanalizaciju i dve stenoze oko 50% još uvek nesignifikantne za

rad.

Zaključak: Značaj sveobuhvatnog medicinskog razmišljanja i van radnog mesta,

razmišljanje o nespecifičnim simptomima i prepoznavanje kardiološkog problema u

sklopu gastričnih tegoba i sinkopa. Zahvaljujući lekaru hitne pomoći i njegovom

temeljnom pristupu došlo se do prave dijagnoze i terapije.

Ključne reči: Akutni koronarni sindrom, nespecifični simptomi, ishemija miokarda,

sinkopa.

4. AKUTNI EDEM PLUĆA – prikaz slučaja

Nevena Miličević, Rada Duronić Mikerević, Milica Gavela, Sanja Petković

Javna zdravstvena ustanova “Dom zdravlja“ Doboj, Služba hitne medicinske pomoći,

Doboj


Uvod: Edem pluća je hitno, po život opasno i dramatično stanje, koje zahtjeva hitnu i

neodložnu intervenciju. Karakteriše ga ekstravaskularno nakupljanje tečnosti u

alveolama pluća, zbog povišenog pritiska u plućnim kapilarima ili zbog povećane

propustljivostikapilo-alveolarne membrane.

Cilj rada: Cilj rada je da prikazom slučaja pokaže kako ishod njihovog zdravstvenog

stanja zavisi od urgentnog terapijskog postupka, kao i simptome i znake akutnog

edema pluća.

Materijal i metode: Metod rada je prikaz slučaja pacijenta sa akutnim edemom

pluća u SHMP. Materijal korišten za izradu rada je protokol ambulantnih pregleda

SHMP, broj protokola: 1962, 27.12.2015. godine.

Rezultati: Dana 27.12.2015. godine u 01:44h je na broj SHMP Dobojuslijedio poziv

muške osobe inicijala L.V. starosti 63 godine, zbog naglo nastalog gušenja i

preznojavanja. Ekipa SHMP je momentalno izasla na teren. Prilikom pregleda

pacijenta utvrdila sam da su kod njega prisutni sledeći patološki znaci: gušenje jakog

intenziteta, anksioznost, profuzno znojenje, auskultatorno masa inspirijumskihpukota

difuzno obostrano nad plućnim krilima, umjerenatahikardija, oslabljeni srčani tonovi,

TA 300?/200, SaO2 56%. Odmah nakon pregleda su započete terapijske procedure:

postavljen je u sjedeći položaj, oksigenoterapija pomoću maske 3l/min O2, plasirana

intravenska braunila, plasiran urinarni kateter,ordinirane 3 ampule edemida od 20mg

intravenozno, sprej gliceril-trinitrat tri doze sublingvalno na po 5 minuta, kaptopril

25mg p.o. Nakon izvjesnog vremena dolazi do poboljšanja zdravstvenog stanja

pacijenta. Dalje liječenje je nastavljeno na inetrnom odjeljenju.




72


Zaključak: Nakon hitno primijenjenih terapijskih postupaka, došlo je do poboljšanja

zdravstvenog stanja pacijenta sa akutnim edemompuća.

Ključne reči: Akutni edem pluća, terapija.

5. EDEM PLUĆA

Višnja Milković, Marija Kitanović Ćorović, Boris Šarović

Dom zdravlja “Dr Jovan Jovanović Zmaj“, SHMP, Stara Pazova


Cilj rada: Prikazati dva primera zbrinjavanja edema pluća u SHMP Stara Pazova.

Materijal i metode: Koriščeni su podaci iz originalnih protokolaSHMP Stara Pazova

za prikaz slučaja 67_eg muškarca i 73_nje žene sa edemom pluća.

Rezultati:

1.Izlazak na teren po pozivu. Pacijent se guši, obliven hladnim lepljivim znojem,

cijanotičnih usana i noktiju. Srčana radnja tahirkadična, tonovi tihi, fr oko 120, nad

plućima masa rano i kasnoinspirijskih pukota difuzno.

TA-240/120 ekg: sin. ritam, fr 120 bez promena ST-T pacijent shvaćen kao

edempluća.

Obezbeđen kiseonik 6 l/min, venski put, data Th: 4 ampule furosemida, 1 ampula

aminofilin, 2 ampule lemoda a 40mg i.v. brz transport do dežurne ustanove.

Nakon 9 dana hospitalizovanog lečenjaotpuštena sa dijagnozama:

Oedema pulmonum (J81), Hyprttensio art. (I10), diabetes mellitus tip 2 (E11) i

insuff.renalis CHR incip (N18).

2.Pacijenta dovode u ambulantu SHMP, guši se čujno krklja, izrazito bled, orošen

hladnim znojem.

Postavljamo ga u sjedeći položaj. Akcija srca ritmična, fr oko 100 auskultatorno nad

plućima rano i kasnoinspirijumski pukoti difuzno. TA=130/80 EKG: sin ritam, fr oko

100 bez promene ST-T. Pacijent shvaćen kao edem pluća.

U ambulanti gubi svest, prestaje da diše, puls se ne pipa. Započeta CPR, obezbeđen

kiseonik 10l/min (airway, maska) otvoren venski put date 2 ampule adrenalina i.v.

nakon povratka vitalnih funkcija brz transport pacijenta do dežurne ustanove.

Tokom transporta pacijent pod kiseonikom 6l/min, date 4 ampule furosemida a 40mg.

Hospitalizovan je u koronarnoj jedinici, nakon 9 dana otpušten sa dijagnozama:

Oedema pulmonum (J81), Cardiomyopathia dil decomp EF 40% (I42),

Insufficientia renalis CHR gradus III (N18.3)

I35.1, I34.0, J18.0, N18.3, I 10, D64, M10.




73


Zaključak: Značaj inicijalnog prepoznavanja i zbrinjavanja akutnog edema pluća u

prehospitalanim uslovima. U oba navedena slučajase radi o hipertoničarimakoji se

nisu držali redovne terapije (muškarac alkoholičar, žena dijabetičar), a na otpustu

između više dijagnoza imaju i dve zajedničke (I10 Hypertensio arterialis i N18 Insuff.

Renalis CHR).

Ključne reči: edem pluća, furosemid

6. PREHOSPITALNI TRETMAN AKUTNOG EDEMA PLUĆA U KUĆNIM

USLOVIMA

Momir Kitanović, Nela Milenković

Dom zdravlja Vlasotince, Vlasotince


Uvod: Akutni edem pluća (oedema pulmonis acuta) predstavlja jedno od

najurgentnijih stanja u medicini. To je plućno oboljenje opasno po život pacijenta te

stoga spada u prvi red hitnosti zbrinjavanja službe hitne medicinske pomoći (shmp).

Cilj rada je da prikazom slučaja pokaže simptome i znake akutnog edema pluća i da

pokaže terapijske metode koje se koriste zbrinjavanju osoba sa akutnim pućnim

edemom u SHMP.

Materijal i metod rada je prikaz slučaja jedne osobe sa akutnim edemom pluća,

pacijenta SHMP. Materijal za izradu rada je korišćen iz protokola pregleda SHMP

doma zdravlja Vlasotince.

Prikaz slučaja: Dana 18.12.2015. godine (br. Protokola 17866) nakon dobijenog

poziva u 19:10 minuta od strane sina pacijentkinje ekipa SHMP dolazi na adresu gde

se nalazi D.S. 1993 godište pri prvom vizuelnom kontaktu sa pacijentkinjom,

primetio asm da sedi na kauču, oblivena znojem i otežano diše. Usne su joj bile

modre i imala je izrazito nabrekle vene na vratu. Kliničkim pregledom sam ustanovio

da je osoba u edemu pluća. Urađen je EKG snimak (sinusni ritam, leva osovina, SF

100/min, -T u D1, Avl, bez bitnijih promena u ST segmentu), SaO2 75%, TA=

190/110 mmHg. Odmah nakon pregleda počeli smo sa terapijskim procedurama na

licu mesta u kućnim uslovima. Pacijentkinji je plasirana braunila i stavljena je u

sedeći položaj. Data je terapija: amp.furosemid od 20 mg i.v. amp. Aminophyllin od

250 mg i.v. i tbl kaptopril 25 mg s.l..Data je i jedna doza spreja gliceril trinitrata 0,4

mg s.l. kao i ½ amp. Morfina od 20 mg i.v. i amp. Klometol i.v. Nakon 15 minuta

dolazi do poboljšanja zdravstvenog stanja pacijentkinje koja je transportovana u

opštu bolnicu Leskovac sanitetskim vozilom uz davanje oksigeno terapije 4 l/min

nazalnom kanilom.



74


Zaključak: Akutni edem pluća zahteva brzu primenu adekvatnih terapijskih

postupaka kojima je moguće izvršiti stabilizaciju zdravstvenog stanja osobe i u

kućnim uslovima.

7. ATRIJALNI FLATER KAO DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

TAHIKARDIJE ŠIROKIH KOMPLEKSA

Ivana Kundačina, Bojana Uzelac



Uvod: Atrijalani flater (AFl) je „makro-reentri“ pretkomorska tahikardija, frekvence

flater (F) talasa 250-300/min. AV sprovodjenje je obično 2:1, te je frekvenca komora

oko 150/minutu.

Tahikardija širokih kompleksa („wide complex tachycardia“ –WCT) je ritam

frekvence preko 100/minuti, a trajanja QRS kompleksa preko 120msec. Najveći

procenat WCT, 80%, su ventrikularne tahikardije (VT); oko 15-20% su

supraventrikularne tahikardije aberantno sprovedene po tipu bloka grane Hisovog

snopa, dok 1-6% ima u osnovi preekscitaciju-WPW sindrom (antidromna AVRT i

atrijalne tahiaritmije: AT, AF, AFl sprovedene preko pomoćnog puta).

Cilj rada: je ukazat na mogućnost atrijalnog flatera kao dijagnoze WCT.

Metod rada: je prikaz slučaja 71-godišnje pacijentkinje sa nalazom WCT na EKG-u.

Korišćeni su podaci iz originalnog lekarskog izveštaja.

Rezultati rada: Pacijentkinja se žali na osećaj lupanja srca, malaksalost i opštu

slabost u trajanju sat vremena. Objektivno: svesna, orjentisana, eupnoična u miru,

tahikardična, kardijalno kompenzovana. EKG: WCT, frekvence 150/minuti.

Pacijentkinja je primljena u bolnicu pod dijagnozom VT. Nakon terapije

Amiodaronom konvertuje se u sinusni ritam, kad se uočava kompletan blok leve

grane (LBBB). Naknadnom analizom EKG-a sa WCT ipak se uočava atrijalna

aktivnost, najbolje vidljiva u odvodima V2 i V3. AV odnos je 2:1, pri čemu je jedan

F talas vidljiv, a drugi superponiran sa QRS kompleksom. Zaključuje se da je bila reč

o AFl udruženim sa LBBB. Nakon kraće hospitalizacije, pacijentkinja je otpuštena

kući u dobrom opštem stanju.



75


Zaključak: Atrijalni flater može biti aberantno sproveden na komore i prezentovati

se kao WCT na EKG-u. Bilo da se radi o AFl udruženom sa WPW-om ili sa već

postojećim blokom grane Hisovog snopa, on može da liči na VT.

Ključne reči: Atrijalni flater, tahikardija širokih kompleksa, ventriklularna

tahikardija.

8. DIJAGNOSTIKA AKUTNOG PERIKARDITISA U PREHOSPITALNIM

USLOVIMA

Vojislava Milutinović, Vladimir Milutinović



Uvod: Bol u grudima je čest diferencijalno dijagnostički problem u radu lekara hitne

pomoći.Njime se manifestuje veliki broj životno ugrožavajućih bolesti,kao što je

akutni koronarni sindrom,aortna disekcija,plućna embolija i akutni pneumotoraks.

Cilj rada: Ukazati da kod bolesnika sa bolom u grudima treba razmišljati i o drugim

dijagnozama,a ne samo o AKS na kojeg prvo pomislimo

Materijal i metode: Korišćeni su podaci iz lekarskog izveštaja i otpustne liste za

prikaz slučaja pacijenta sa akutnim perikarditisom.

Rezultati: Prikazan je slučaj prethodno zdravog muškarca starog 63 godine, koji je

pozvao službu hitne pomoći zbog bola u grudima. Po dolasku ekipe,pacijent se žali

na jak retrosternalni bol, praćen preznojavanjem i mučninom, koji se javio

iznenada,prvi put u životu, 2,5 h pre nego što je potražio pomoć, a koji se pojačava

pri ležećem položaju i inspirijumu i smanjuje u sedećem položaju, sa širenjem u vrat i

oba ramena. Opisuje ga kao intenzivan bol jačine 8/9.Na srcu je registrovana ritmična

akcija, jasnih tonova, i bez propratnih šumova, frekvencije 80/min. EKG je

registrovao sinusni ritam, konkavnu ST elevaciju od 1 mm u D1,D2,aVF, aVL,V4-

V6, bez recipročnih promena. Pacijent je transportovan u dežurnu zdravstvenu

ustanovu, sa uputnom dijagnozom akutnog perikarditisa, koja je i potvrđena nakon

laboratorijske i ultrazvučne dijagnostike. Tokom hospitalizacije pacijent je lečen

nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, na koje je povoljno reagovao i nakon tri

dana otpušten je na dalje kućno lečenje.

Zaključak:Prilikom pregleda pacijenta sa bolom u grudima potrebno je razmotriti

sve diferencijalne dijagnoze jer je njihovo lečenje različito.



76


9. AKUTNI PERIKARDITIS I Q ZUBCI NA EKG-U

Danijela Ninić-Marinković, Bojana Uzelac



Uvod: Etiologija perikarditisa može biti: infektivna, neinfektivna i autoimuna; a na

osnovu evolucije postoje: akutni (do 6 nedelja), subakutni (6 nedelja - 6 meseci) i

hronični. Akutni perikarditis je često praćen i određenim stepenom miokarditisa. U

kliničkoj praksi oni se preklapaju, jer dele zajedničke etiološke faktore, uglavnom

kardiotropne viruse. EKG promene perikarditisa klasično imaju 4 faze. U prvoj su

prisutne difuzne, konkavne ST elevacijeuz depresiju PR segmenta.Nakon 1-3 nedelje

ST segment postaje izoelektričan, a T talas aplatiran. Potom T talas postaje negativan,

a posle više nedelja EKG je normalizovan. Sličnu evoluciju mogu imati i

mioperikarditisi, uz specifičnije znake: lokalizovane STE (infero-lateralne ili antero-

lateralne), recipročne promene, pojavu novih Q zubaca... Sy preekscitacije (WPW) je

urodjeno postojanje pomoćnog puta u AV sprovodjenju, koje se na EKG manifestuje

skraćenim PQ intervalom i delta-talasom (pozitivnim ili negativnim-pseudo Q zubci).

Cilj: prikazati slučaj 40 godišnje žene sa dokazanim perikarditisom i nalazom Q

zubaca na EKG-u.

Metod: korišćenje podataka iz originalnog lekarskog izveštaja i bolničke

dokumentacije.

Rezultati: Pacijentkinja se žali da unazad dve nedelje, nakon prehlade, ima

povremene probode iza grudne kosti, lupanje srca i gušenje. U objektivnom pregledu,

sem tahikardije, neupadljiva. EKG: sinusni ritam, frekvence 140/minutu, prisutna

inverzija T talasa u odvodima III, aVF i V1,V3 i aplatirani T talasi u odvodima II i

V2. PQ interval skraćen, oko 0,10sec, prisutni duboki Q zubci u infero-lateralnim

odovdima. Pacijentkinja hospitalizovna, gde je laboratorijskim nalazima i

ehokardiografijom potvrdjen perikarditis, bez znakova lezije miokarda. Njen

oporavak je bio dobar.

Zaključak: Novi Q zubci se ne javljaju u prostom perikarditisu. Kod ove

pacijentkinje teorijski dolazi u obzir mioperikarditis, ali nalaz Q zubaca (negativnih

delta-talasa) i skraćenog PQ intervala na starom EKG pre ukazuje na WPW-sy.

Ključne reči: Q zubci, perikarditis, mioperikarditis, preekscitacija.



77


10. PAROKSIZMALNA SUPRAVENTRIKULARNA TAHIKARDIJA

KOD PACIJENTKINJE SA HIPOTIREOZOM

Stefan Savić, Dušica Gujaničić



Uvod: Poremećaji ritma su česta pojava kod bolesti štitne žlezde. Najčešće se

poremećaji ritma vide u sklopu hipertireoze kao posledicadejstva tireoidnih hormona

na srce. S druge strane, hipotireoza se karakteriše bradiaritmijama i niskom voltažom

QRS kompleksa. Još ređe su opisani slučajevi tahiaritmija u

hipotireozi.Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT) spada u

pretkomorske aritmije ipodrazumeva iznenadnu pojavu ubrzanja srčane

frekvence(150-220/min). Napad PSVT nastaje naglo, u vidu lupanja srca, može trajati

nekoliko minuta ili više sati, pa čaki dana. Pacijenti se najčešće žali na lupanje srca,

osećaj gušenja, nesvesticu. Terapija se sastoji u nadražaju vagusnog nerva, najčešće

Valsalva manevrima, primenom antiaritmika ili električnom konverzijom ritma.

Antiaritmici se daju radi prevencije napada. Uporne i česte tahikardije mogu se

radikalno lečiti intrakardijalnom kateter-radio frekventnom ablacijom.

Cilj rada:Ukazati na mogućnost pojave tahiaritmija kod pacijenata sa sniženom

funkcijom štitne žlezde.

Metod rada: Podaci iz ambulantnog protokola SHP, laboratorijski nalaz,

specijalistički nalazi.

Rezultati: U radu je prikazan slučaj pacijentkinje G.G.(60 god) koja se javila u

ambulantu SHP sa tegobama u vidu lupanja srca i nesvestice. Anamnestički,

pacijentkinja unazad više meseci ima povremeno napade lupanja srca zbog kojih su

joj prepisane tablete Verapamila. Takođe se dobija podatak da se unazad 2 godine

oseća malaksalo, da nema snage, da je pospana i depresivna. Pregledom je

ustanovljeno da ima kliničke znake hipotireoze (podbulo lice, spušteni očni kapci,

izrazito suva kosa i koža sa perutanjem, bradipsihična, bleda, usporenih pokreta). Na

EKG-u se vide znaci za PSVT. Data joj je terapija Verapamil ampule 10 mg iv.

Uspostavlja se sinusni ritam i kliničko poboljšanje. Pacijentkinja biva dalje upućena

specijalisti interne medicine. Laboratorijski parametri su ukazali na postojanje

hipotireoze.

Zaključak: Prikaz slučaja ukazuje na mogućnost pojave tahidisritmija u pacijenata sa

hipotireozom. Iako retka ova pojava nije nemoguća kod ovakvih pacijenata. Opisano

je više potencijalnih mehanizama nastanka supraventrikularnih tahikardija. Tretman

ovakvih pacijenata bi podrazumevao i hormonsku supstituciju pored ostale terapije za

kontrolu ritma.

Ključne reči: lupanje srca, supraventrikularna tahikardija, PSVT, hipotireoza.



78


11. UPOTREBA AMIODARONA U TERAPIJI FIBRILACIJE ATRIJA

Renata Hadžić1, Velibor Vasović2, Momir Mikov2, Jordana Karahasanović1, Slavica

Lazić3

1.JZU „Dom zdravlja“, Služba hitne medicinske pomoći, Banja Luka

2. Medicinski fakultet Novi Sad

3. JZU“Dom zdravlja“ Prijedor


Uvod: Najčešća aritmija u kliničkoj praksi je pretkomorni poremećaj

ritma,fibrilacijaatrija (FA). Palpitacije,nesvjestice,vrtoglavice, tromboembolijski

incidenti, srčani zastoj, su najčešća simptomatologija FA ili seotkriva slučajno na

EKG snimku kod asimptomatskih bolesnika. Učestalost pojavljivanja FA pokazuje

porast u starijoj populaciji.FA predstavlja haotičnu električnu aktivnost pretkomora,

sa sporim ili brzim komornim odgovorom. Terapijski algoritam je individualan i

zavisi od dobi pacijenta, vrste i trajanja aritmije. Cilj je konverzija ritma je kontrola

frekvence, prevencija tromboembolije, terapija simptomatologije, kardiovaskularnih i

drugih pridruženih bolesti.Kod FA sa bradikardijomkoristi se Atropin ili privremeni

elektrostimulator, a kod brzog komornog odgovorakardioverzija ili beta

blokatori,antagonisti Ca-kanala,Digitalis, Amiodaron i Propafen.U farmakološkoj

terapiji Amiodaron je lijek drugogili trećeg izbora, ali se može koristiti ikao prvi

izbor, primijenjen u bolus dozi.

Cilj rada:

Prikazati učestalost pojavljivanja FA u populaciji pacijenata pregledanih u

Službi hitne medicinske pomoći(SHMP)Banja Luka sa osvrtom na polnu i

starosnu strukturu.

Uporediti učestalost davanja Amiodarona kao jednoznačne terapije i u

kombinaciji sa drugom terapijom.

Pokazati uticaj Amiodarona na konverziju ritma i kontrolu frekvence.

Pokazati uspješnost terapije Amiodaronom u rješavanju FA u SHMP ili

potrebom za hospitalizacijom.




79


Materijal i metode:U istraživanju su korišteni podaci iz ambulantnog protokola

SHMP od 01.01. do 31.12.2014.god.

Rezultati i zaključak:Učestalost pojave FA u ispitivanoj populaciji je 0,8%. Nagli

porast oboljelih se registruje u populaciji starijoj od 50god.UpotrebaAmiodarona

pokazuje uspješnost kontrole frekvence (50%), konverzije ritma (25%), a oko 25%

pacijenata je upućenona kliničko liječenje.

Ključne riječi: fibrilacija atrija, amiodaron

12. TRANSKUTANI PEJSING NA PREHOSPITALNOM NIVOU

Vesna Vukoje, Nikolaj Itov



Uvod: Transkutani ili eksterni pejsmejker je spoljašnja elektrostimulacija srca koju je

neophodno započeti bez odlaganja kada oštećenje u sprovodnom sistemu srca dovodi

do visokog stepena bloka. Smatra se intervencijom Klase I u AV bloku 3 stepena od

strane AHA.

Cilj rada je da se prikaže slučaj i podeli iskustvo u radu sa transkutanim

pejsmejkerom na prehospitalnom nivou.

Materijal i metode: U radu je korišćen prikaz slučaja pacijentkinje koja je imala

akutni infarkt miokarda dijafragmalne lokalizacije, komplikovan AV blokom 3

stepena i kardiogenim šokom. Radilo se o pacijentu sa poremećajem stanja svesti.

Ordinirana joj je dopaminska infuzija i ukupno dve ampule Atropina, a ujedno su joj

stavljene elektrode za transkutani pejsmejker. Kako nije došlo do odgovora na venski

ordiniranu terpiju, uključen je pejsmejker bez prethodne sedacije pacijenta.

Frekvenca je podešena na 70/min, a započelo se strujom jačine 40 mA.

Hemodinamski odgovor, puls i poboljšanje stanja svesti je postignuto strujom jačine

56 mA. Kontaktirana je i sala za kateterizaciju, ali pošto iz više razloga nisu mogli da

prihvate pacijenta, nije joj data dvojna antiagregaciona terapija, koja po proceni i nije

bila prioritet. S obzirom na vrlo zadovoljvajući hemodinamski odgovor, u dogovoru

sa kardiolozima na prijemu, odlučeno da pacijent bude na našem spoljašnjem

pejsingu, sve do početka perkutane koronarne intervencije.

Naknadnom proverom saznajemo da je pacijentkinja u dobrom opštem stanju

otpuštena iz bolnice, sa implantiranim stentom, a implantancija drugog je planirana

po oporavku stanja pacijenta.



80


Zaključak: Neiskustvo i strah lekara od intervencije transkutanim pejsmejkerom je

neopravdan i nepotreban u odnosu na benefit za pacijenta.

Ključne reči: AV blok 3 stepena, transkutani pejsmejker

13. USPEŠAN TRANSKUTANI PEJSING U RADU HITNE POMOĆI

Bojana Uzelac

Grdaski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, Beograd


Uvod: Transkutani pejsing je neinvazivna procedura aplikacije vodiča srčanog ritma

preko transkutanih elektroda, zalepljenih na grudni koš pacijenta. Obično se koristi

spoljašnji defibrilator koji ima funkciju pejsinga.Glavna indikacije za njegovu

urgentnu primenu je hemodinamski nestabilna bradikardija (udružena sa:

hipotenzijom, akutno izmenjenim mentalnim statusom, ozbiljnim ishemijskim bolom

u grudima, sinkopom, znacima srčanog popuštanja ili šoknog stanja). Kao privremeni

pejsmejker stavlja se kod bradikardija rezistentnih na medikamentoznu terapiju, kao i

za reverzibilna stanja udružena sa bradikardijom.

Cilj rada: je prikazati slučaj pacijentkinje starosti 60 godina koja se prezentuje

hemodinamski nestabilnom supraventrikularnom bradikardijom frekvence 14/min.

Metod rada je korišćenje podataka iz originalnog lekarskog izveštaja i bolničke

dokumantacije.

Rezultati: Nakon kratkotrajne sinkope, pacijentkinja jepostala somnolentna;

povraćala i defecirala u više navrata. Zatečena adinamična, bleda, otvara oči na nalog

i odgovara na pitanja usporeno, ali tačno. Leče se od sklerodermije i HTA; zbog

PSVT-a ima u terapiji Bisoprolol i Propafen. EKG: bradikardija uskih QRS

kompleksa frekvence 14/min. Dok se priprema transkutani pejsing, pacijentkinji dat

Atropin i započeto davanje Dopamina, bez poboljšanja. Elektrode zalepljene na

prednji zid grudnog koša i ostvaren uspešan pejsing sa 70mA na frekvencu 70/min,

što je potvrdjeno auskultatorno i elektrokardiografski. Postignuto kliničko

poboljšanje i pacijentkinja transportovana u salu za kateterizaciju radi stavljanja

intravenskog pejsmejkera.Na transkutanom pejsmejkeru je bila ukupno 45 minuta. U

toku hospitalizacije pacijentkinja povratila normalan ritam i skinuta sa privremenog

pejsmejkera. Njen oporavak je bio potpun. Šta je uzrok ove, najsporije ikad

zabeležene supraventrikularne bradikardije, sklerodermija ili (verovatnije)

sinergističko dejstvo lekova, nije razjašnjeno.




81


Zaključak: Primena transkutanog pejsinga iz vitalnih indikacija obavlja se bez

odlaganja. Radi sticanja neophodnih veština za ovu proceduru neophodna je teorijska

obuka i trening.

Ključne reči: transkutani pejsing, supraventrikularna bradikardija, sklerodermija.

14. VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA – prikaz slučaja

Dušica Gujančić, Stefan Savić



Uvod : Ventrikularna tahikardija je pojam koji se odnosi na bilo koji ritam koji je

brži od 100(po nekima 120 otkucaja u minuti), sa 3 ili više iregularna QRS

kompleksa ,koji nastaje distalno od Hisovog snopa. Ventrikularna tahikardija se

klasifikuje na onu koja se održava i na onu koja se ne

održava(sustained/nonsustained),a kriterijum je spontani prekid poremećaja ritma

koji traje duže od 30 sekundi. Prema EKG karakteristikama VT se klasifikuje na

monomorfnu, kada su QRS kompleksi isti iz ciklusa u ciklus, i polimorfnu, kada se

morfologija QRS kompleksa menja od ciklusa do ciklusa.

Cilj rada:prikazati značaj ranog prepoznavanja i lečenja VT i sprečiti pojavu

ventrikularne fibrilacije i iznenadne srčane smrti.

Metod rada: prikaz slučaja 75-godišnjeg muškarca za koga su javili da leži na ulici

bez svesti, nekomunikativnog, nekooperativnog, neugledne spoljasnjosti, isprljanog ,

pocepanog i mokrog. Diferencijalno-dijagnostičko razmišljanje ide u pravcu

cerebrovaskularnog insulta i akutnog alkoholisanog stanja.

Rezultati upucuju na značaj brze primene rutinskih dijagnostičkih i osnovnih

procedura koje daju i dijagnozu: VT. Ekipa Hitne pomoći zbog blizine dešavanja i

trostrukog poziva stiže u roku od par minuta. Pacijent je u koma položaju, izrazito

cijanotične prebojenosti kože lica i vrata. Zenice su normalne širine, reaktivne, TA

90/60. Prvi snimljeni EKG pokazuje monomorfnu ventrikularnu tahikardiju. Daje se

pacijentu lidokain , 3 ampule u bolusu i 2 ampule u kontinuiranoj infuziji. Na

kiseoniku sve vreme , i posle par minuta gube se široki QRS kompleksi. Pacijent ,

bradipsihičan, svestan, transportuje se na VMA-internisti gde je zadržan na

bolničkom lečenju. Kasnijim uvidom u medicinsku dokumentaciju nalazi se podatak

o AIM pre 9 godina i radjenoj revaskularizaciji, i oštećen miokard kao supstrat za

pojavu tahikardije.

Zaključak: Zahvaljujuci brzom i efikasnom delovanju ekipe Hitne pomoci mogu se

sprečiti fatalni ishodi periarestnih aritmija.



82


Ključne reči:Sustained VT, nonsustained VT, monomorfna VT, polimorfna VT,

lidokain

15. FAMILIJARNA HIPERTROFIČNA MIOKARDIOPATIJA - prikazi

bolesnika

Jelena Nišević



Uvod: Hipertroficna miokardiopatija (HCM) je primarno obolenje srčanog misića.

Karakteriše se simetričnom ili asimetričnom hipertrofijom miokarda leve komore bez

prisustva neke druge sistematske ili srčane bolesti.

Cilj rada: Ukazati na značaj ranog postavljanja dijagnoze hipertrofične

miokardiopatije kako bi se adekvatnom terapijom sprečio nastanak naprasne smrti.

Prikazi bolesnika U radu je prikazan slučaj familijarne opstruktivne i neopstruktivne

hipertrofične miokardiopatije kod oca i sina. Dijagnoza obolenja kod oca je

postavljena 1986. god. na osnovu kliničkog nalaza, neinvanzivnih i invazivnih

dijagnostičkih procedura. Dolazi do komplikacija u vidu kongenstivne srcane

insuficijencije, ishemijske bolesti srca, poremećaja srcanog ritma (tahiaritmija

absoluta). Komplikacije u znatnoj meri pogoršavaju subjektivno i objektivno stanje

oca, koji egzitira aprila 1991god. Sin je do 1996. god. bez subjektivnih i objektivnih

tegoba, kada kreću prve manifestacije ove familijarne bolesti. Uprkos čestim

poremećajima srčanog ritma po tipu aritmije absolute, za sada je relativno stabilnog

stanja, što su potvrdile neinvazivne dijagnostičke metode.

Zaključak: S obzirom da se idiopatska HCM javlja u 1/5000 novorođenih, a da su

iznenadna srčana smrt i maligni poremaći srčanog ritma najčešći uzroci smrti, važno

je što ranije postavljanje prave dijagnoze kako bi se adekvatnom terapijom, sprećio

nastanak naprasne smrti.

Ključne reči: hipertrofična miokardiopatija, familijarna, dijagnoza, adekvatna

terapija, naprasna smrt.




83


16. APOPLEKSIJA MOZGA I AKUTNI INFARKT MIOKARDA – ŠTA JE

UZROK A ŠTA POSLEDICA – prikaz slučaja

Nataša Filipović, Marijana Nedeljković



Uvod: Apopleksija mozga i akutni infarkt miokarda kod ljudi mlađeg i srednjeg

životnog doba često karakteriše teška klinička slika i neizvestan odnosno fatalan

ishod. Moždano krvarenje bilo kog etiološkog uzročnika, uključeno sa akutnim

infarktom miokarda ima najgoru prognozu.

Cilj rada: Ukazati na moguć ishod apopleksije mozga udruženog sa infarktom

miokarda kao i mere prevencije potencijalno ugroženog ali i zdravog organizma

čoveka od ovih akutnih stanja.

Prikaz bolesnika: Ekipa hitne medicinske pomoći u ranim jutarnjim časovima je

upućena na poziv kod muskarca starosti oko 40 godina koji je nakon pada izgubio

svest. Po dolasku na mesto događaja zatičemo osobu bez svesti u kadi. Dobijamo

podatak da je bio hipertoničar ali da se nije lečio i da ima izuzetno loše zdravstvene i

životne navike. Pri pregledu, izmenjeno stanje svesti nivoa kome, disanje stabilno,

produbljeno, frekvence 16 u minuti, akcija srca ritmična, tonovi jasni, frekvena 80 u

minuti, GKS=6, bulbusi medioponirani, zenice jednake, miotične, kružnog oblika

reaguju na svetlost, bez vidljivih povreda glave i tela. Auskultatorno na plućima

vezikularno disanje bez propratnih zvukova, TA= 145/85 mm/Hg., glikemija

9,9mmol/l , SO2 97%, EKG nalaz: sinus ritam, ST elevacia u V1 i V2, negativno T u

D1, D2, V5 i V6. Pacijent je pripremljen za transport i tokom transporta u

adekvatnom položaju uspostavljen venski put, pacijent praćen na monitoru. Povratna

informacija sa VMA je potvrdila prehospitalnu sumnju na apopleksiju mozga i infarkt

miokarda.

Zaključak: Rano prepoznavanje subjektivnih tegoba, blagovremeni pregledi i

prevencija mogu poboljšati opšte zdravlje ali i sprečiti loše ishode ovakvih akutnih

stanja.

Ključne reči: apopleksija mozga, akutni infarkt miokarda, koma, prevencija.

17. AKUTNI SIMPTOMATSKI EPI NAPADI U RADU SHMP - prikaz slučaja

Ljiljana Đurđević

Dom zdravlja Valjevo, Služba hitne medicinske pomoći, Valjevo


Uvod: Akutni simptomatski epi napadi predstavljaju napade koji su provocirani

privremenim delovanjem sistemskih, metaboličkih, toksičnih i drugih štetnih faktora

koji deluju epileptogeno (visoka febrilnost, hipoglikemija, hipoksija, alkohol,




84


nespavanje, itd) ili se javljaju u sklopu akutno nastalih lezija mozga (moždani udar,

meningitis, trauma, itd.).

Cilj rada: da se prikazu mere lečenja pacijenta sa akutnim simptomatskim epi

napadom prehospitalno na mestu dogadjaja. Da se ukaze na znacaj pravilno uzete

anamneze i ulogu dispečera u u radu ekipa HMP.

Materijal i metode: Deskriptivni prikaz podataka dispečerski protokol, lekarski

protokol i smernice vodica dobre klinicke prakse za krize svesti iz 2005, otpustna

lista pacijentkinje.

Prikaz slučaja: U 12h i 3 min ekipa je primila poziv putem radio veze da je ženska

osoba starosti 58 godina izgubila svest. Dispečer daje podatak da je pacijentkinja

obolela od hronične opstruktivne bolesti pluća izgubila svest, da se tresla i poplavela,

da diše veoma otežano. U prvom momentu se pomišlja na hipoksiju kao uzrok krize

svesti. Pacijentkinja zatečena budna, konfuzna, cijanotična, sa tagovima krvi na

usnama. Primarnim pregledom je utvrđeno da je pacijentkinja dispnoična, na plucima

oslabljen disajni šum, produžen ekspirijum, prisutan polifoni wheezing nad oba

plućna krila, SaO2 92%, srčana akcija ritmična, tahikardična, oko 110/min. TA

160/100mmHg. Prisutan ugriz jezika sa desne strane. Po protokolu za krize svesti

izmerena temperatura T 36.8 0C i glikemija 3.2mmol/l. U grubom neurološkom

nalazu, zenice nešto šire, uredno reaguju na svetlost, meningealni znaci negativni,

nema znakova piramidne lateralizacije . Postaje jasno da je pacijentkinja imala akutni

simptomatski epi napad. Postavlja se pitanje da li je uzrok napada hipoksija, akutno

predoziranje aminofilinom ili blaga hipoglikemia. Pacijentkinja sve vreme konfuzna

ne saradjuje pri pregledu. Dispečer radio vezom potvrdjuje da se pacijentkinja ne leči

od epilepsije i da je isulin zavisni dijabetičar. Obezbeđen venski put, ordiniran

rastvor 10% Glucosae 250ml, kortikosteroidna terapija i oksigenoterapija. Stanje

svesti pacijentkinje se u potpunosi popravlja u toku transporta na prijemno odeljenje

bolnice u Valjevu.

Zaključak: Za uspešnost tretmana ovih pacijenata neophodno je u što kracem

vremenskom intervalu prepoznavanje akutnih simptomatskih napada s obzirom da

oni nemaju medicinske i socijalne konsekvence epileptičkih napada i ne leče se

primenom antiepileptičkih lekova. Terapijski pristup se bazira na lečenju primarnog

oboljenja, odnosno uklanjanju neposrednog provokacionog faktora.

Ključne reči: epi napad, hipoksija, hipoglikemija



85


18. EPILEPTIČNI STATUS KAO PRVA MANIFESTACIJA EPILEPSIJE

U AMBULANTI OPŠTE MEDICINE – prikaz slučaja

Petar Todorović, Marija Tošić Mijajlović, Kristina Marković, Bojana Ašanin



Uvod: Epileptični status(ES) je epileptični napad koji traje duže od 30 minuta ili se

javlja kao serija napada,između kojih ne dolazi do oporavka svesti bolesnika. U

kliničkom smislu, svaki napad( ili serija napada, bez oporavka svesti) koji traje duže

od 5 minuta nemeće potrebu brzog i adekvatnog lečenja, i može se smatrati ES. 10%-

30% svih epilepsija počinje kao ES. Smrtnost iznosi 3% - 6%.

Cilj rada: Istaći značaj blagovremenog dijagnostikovanja i lečenja ES.

Materijal i metode: Analiza dokumentacije.Deskriptivni metod.

Prikaz slučaja: Pacijentkinjastara 10 godina,dolazi u pratnji komšije, jer joj je

pozlilo na putu do škole.Pacijenkinja navodi da odjednom nije videla ništa, i da je to

trajalo desetak sekundi.Negira gubitak svesti.Heteroanamnestički dobijam podatak da

se devojčica požalila, da vidi žute krugove i da je to trajalo oko pola minuta.U

fizikalnom pregledu TA 100/70, Cor:b.o.,Pulmo:b.o.,Glikemija 5,7.Neurološki

pregled uredan, grubo ispitano vidno polje uredne širine i bez grubih

skotoma.Pacijentkinja ostaje na opservacijido dolaska roditelja. Nakon 10 minuta

devojčica ne reaguje na poziv.U fizikalnom nalazu bez svesti,ne reaguje na poziv i

grubu draž,izražena devijacija očnih bulbusa u levo i na gore,razvija grč donje

vilice,tahipnoična,povraća u mlazu više puta,inkontinencija stolice.Nakon oko 1

minuta razvija toničke grčeve u ekstremitetima i paravertebralnoj

muskulaturi.Aplikovane 2 doze rektioladiazepama, nakon kojih ne dolazi do

povlačenja napada.Nakon 5 minuta aplikovandiazepami.v.nakon čega dolazi do

prekida napada.Aplikovanasuportivna terapija 10% glukozom.Pacijentkinjaafebrilna,

hemodinamski stabilna sve vreme napada.

Rezultati i zaključak: U udaljenim ambulantama domova zdravlja, gde su terapijske

i dijagnostičke mogućnosti veoma ograničene, a do transporta i definitivnog

zbrinjavanja pacijenta može proći mnogo vremena, pravovremenom dijagnozom i

adekvatnom terapijom, sprečava se razvoj neuroloških sekvela ES.




86


19. HRONIČNI SUBDURALNI HEMATOM

Nataša Ignjatov



Uvod: Hronični subduralni hematom (HSH) je kolekcija stare krvi nastala obično

nakon traume u prostoru između dure i arahnoideje. Pojavljuje se tri nedelje nakon

neznatne traume, najčešće kod starijih osoba. Manifestuje se pretežno konfuzijom i

fokalnim neurološkim ispadima. Rano prepoznavanje nekarakterističnih simptoma

HSH u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je krucijalno u prevenciji komplikacija

hematoma koji pravi mas efekat u endokranijumu i dovodi do hernijacije.

Pravovremeno slanje bolesnika na neurohiruršku intervenciju smanjuje morbiditet i

mortalitet posebno u starijem dobu.

Cilj rada: Ukazati na značaj ranog prepoznavanja HSH kod starih bolesnika i

pravovremenog transporta do neurohirurške klinike.

Prikaz slučaja: Opisan je slučaj bolesnika starosti 73 godine sa HSH koji se javio

izabranom lekaru sa progredirajućom konfuzijom i disfazijom. Nakon pregleda

bolesnika i isključenja metaboličkih i toksičnih uzroka, kao i cerebralne aneurizme i

šloga, pozvana je ekipa hitne pomoći (HP). U trenutku dolaska ekipe HP, bolesnik

dobija generalizovani toničko-klonički napad koji je trajao 7 minuta i prekinut je

intravenskom administracijom diazepama. U neurohirurškoj klinici je

dijagnostikovan HSH i posle hitne operacije, bolesnik se oporavio.

Heteroanamnezom je ustanovljeno da je bolesnik imao povredu glave slabijeg

inteziteta pre 5 nedelja.

Zaključak: Rano prepoznavanje HSH zahteva pažljivo uzetu anamnezu i

heteroanamnezu, uz inspekciju bolesnika, klinički pregled i hitan transport na

neurohiruršku kliniku. Na nivou primarne zdravstvene zaštite izuzetno je važna dobra

procena bolesnika i saradnja sa ekipom HP.

Ključne reči: subduralni hematom, rano prepoznavanje, klinički znaci

20. DO CILJA SE SIGURNO STIŽE KAD JE “ARREST VREME” NIŽE –

prikaz slučaja

Rajka Ranković

Dom zdravlja Ub, Služba za hitnu medicinsku pomoć, Ub


Uvod: KPCR –predstavlja jasno definisane postupke i primenu određenih

lekova.Izvodi se kod pretećeg ili izraženog srčanog zastoja(cardiac arresta) sa ciljem





87


ponovnog uspostavljanja spontane cirkulacije sa dovoljnom količinom oxigenisane

krvi..Period od momenta nastanka cardiac arresta do momenta započetog KPCR-a

naziva se arrest vreme.

Cilj rada: Cilj rada je da se ukaze na značaj brzine sprovodjenja svih dijagnostičkih

i terapijskih postupaka koji su presudni za uspeh reanimacije kod bolesnika sa

akutnim zastojem srca.

Materijal i metodologija: Korišćen je protokol Sluzbe hitne medicinske pomoći

DZUB.

Prikaz slučaja: Pacijentkinja ženskog pola,stara 64 godine dovezena na pregled zbog

naglo nastalog gušenja. Inspekciom se zapaža da je pacijentkinja svesna

,agitirana,uznemirena,preznojena,lividne periferije,dispnoična ,ortopnoična.U toku

merenja tenzije,gubi svest, prestaje da diše, puls se ne palpira nad a. carotis.Na

monitoru defibrilatora elektromehanička disocijacija. Unutar prvog minuta od

akutnog zastoja srca započeta KPCR kompresiom grudnog koša f. 100/min

,intubirana tubusom br 8,ventilirana samoširećim AMBU balonom frekvence 12/min

uz primenu 100% kiseonika protokom 10l/min,otvoren venski put,dat adrenalin1mg

i.v..Posle 2 minuta KPCR-a sprovedenog po algoritmu za asistoliju puls nad a.carotis

postaje palpabilan, na monitoru defibrilator tachiarrhitmia absoluta f oko

123/min.,hipotenzivna TA 90/50.mmHgi dalje bez svesti..Uključena

medikamentozna potpora Dopaminom u 0,9%inf.rast Na Cl-a. U toku transporta u

sekundarnu zdravstvenu ustanovu nastavljena asistirana ventilacija frekvencom 12-

14/min sa pojavom spontanih respiratornih pokreta niske frekvencije,TA

93/60mmhg,puls 120, Spo292%.Na prijemnom odeljenju pacijntkinja bez svesti

,spontano diše preko tubusa.Primljena na odeljenju JIN radi respiratorne potpore

.Drugi dan hospitalzacije odvojena od mehaničke ventilacije u daljem toku svesna,

orjentisana, umereno dispnoična,kardiopulmonalno dekompenzovana . Uz

konsultaciju kardiologa prevedena na odeljenje kardiologije gde je vise puta

hospitaizovana zbog srčanog popustanja i poremećaja srčanog ritma. U dobrom

opštem stanju otpuštena sa odeljenja kardiologije.

Zaključak: Vreme od momenta nastanka cardiac arrest-a do momenta započinjana

KPCR-a je od izuzetne važnosti za preživljavanje bolesnika i za smanjenje negativnih

posledica cardiac arrest-a. Ne treba gubiti vreme na traženje simptoma koji najčešće

nisu bitni za dijagnozu,a mora se imati na umu da je svaka sekunda dragocena,da

posle 3-5 minuta od nastanka cardiac arrest-a dolazi do ireverzibilnog oštećenja

moždanih ćelija posle čega je svaka reanimacija izlišna.

Ključne reči: kpcr,arres vreme, edem pluca.



88


21. KONTINUIRANOST UPOTREBE AED APARATA NA TERITORIJI

OPŠTINE SUBOTICA

Nikola Gavrilović



Uvod: Na teritoriji opštine Subotica se nalazi 28 ambulanti opšte medicine.

Ambulante su razuđene i raspoređene tako da ih je u gradskoj sredini 15 dok ih je u

prigradskim naseljima 13. U svim ambulantama se nalaze AED aparati.

Cilj rada: Prikaz rezultata praćenja upotrebe AED aparata u ambulantama opšte

medicine na teritoriji opštine Subotica.

Materijal i metod rada: Analizirani su protokoli SHMP pacijenata kod kojih je

primenjen AED aparat tokom resuscitacionih postupaka.

Rezultati:Uvođenjem AED aparata u ambulante opšte medicine 2008. godine,

postojao je otpor od strane zdravstvenih radnika, te se prve 4 godine aparati nisu

koristili. Kontinuiranom edukacijom postignuta je češća primena, tako da je u periodu

od 2012.-2013. godine aparat koristio dva puta, dok je u periodu 2014.-2015. koristio

4 puta. U svakom pojedinačnom slučaju upotrebe AED apatara, pozivana je i ekipa

SHMP da nastavi resuscitacione mere. Kolaps se desio u ambulanti opšte medicine i

osvedočen je 4 puta dok je u 2 slučaja pacijent dovežen bez svesti i disanja

sopstvenim vozilom. DC šok je primenjen AED aparatom u tri slučaja. Po dolasku

ekipe SHMP, postupci reanimacije su nastavljeni u 4 slučaja dok je kod dva pacijenta

proglašen smrtni ishod.

Zaključak: Evidentan je porast upotrebe AED aparata u ambulantama koje su

udaljene od SHMP, te se zdravstveni radnici odlučuju da ga koriste. Neophodna je

kontinuirana edukacija i trening medicinskog osoblja da bi se postigao bolji kvalitet

pruženih mera osnovne i napredne životne potpore.



89


22. KPR U TRANSPORTU – KO, KADA I NA OSNOVU ČEGA DONOSI

ODLUKU ?

Nikola Beljić1, Miroslav Popović2, Milan Martinović3.

1.Opšta bolnica “Dr Laza K. Lazarević”, Urgentni prijem, Šabac

2. Dom zdravlja Šabac

3. Dom zdravlja “Dr Milenko Marin“, Služba hitne medicinske pomoći, Loznica


Uvod: Rad je prikaz slučaja reanimacije u transportu pacijenta sa AIM, od Koronarne

jedinice OB Šabac do KBC Bežanijska Kosa. Nastao je zbog želje prikaza KP

reanimacije u trajanju od 60 minuta.

Nalaz na EKG: AV bolk gr. III, fr 35; ST elevacija D2, 3 aVf i u desnim odvodima.

Pacijent na dopaminskoj potpori, soporozan.

Cilj: Rad ima za cilj da prikaže dramu Sanitetske ekipe u vozilu i životnu dramu

pacijenta. Naglašava se neophodnost adekvatne obuke po ALS, kao i PHTLS, te često

postupanje ekipe i preko propisanog protokola zbog trenutnog stanja pacijenta koje

„povuče“ sanitetski tim.

U suženom manevarskom prostoru, sa defibrilatorom, ampularijumom,

laringoskopom, bocom za kiseonik adekvatna obučenost dobija pravi smisao.

Materijali i metode: Korišćeni materiali i metode su otpusne liste Opšte bolnice

Šabac; KBC Bežanijska Kosa.

Rezultati: Nakon PCI u dva akta, pacijent otpušten kući, sa EKG fr 79; q u

dijafragmalnim odvodima, uz negativan T talas od V1-V3, mikro r. Ehokardiografski,

oktobar 2015 EF 48%, akinezija inferoposteriornih segmenata i bazalne polovine

lateralnog zida.

Zaključak: Prilikom KP reanimacije, pacijent je dobio 12 DC šokova, upotrebljeno

je 6 ampula adrenalina, konstantno na atropinskoj potpori. Intubiran u transportu i

ventiliran, bez svesti. Zenice široke, nereaktivne na svetlost, bizarni nalaz EKG na

monitoru. Kao takav, lekar u transportu se odlučuje na dalju reanimaciju, koja daje

rezultat.

Diskusija: U toku reanimacije, prateći ritam, stanje pacijenta, fizički nalaz često se

treba osloniti i na osećaj spasioca koji proizilazi iz želje za adekvatnom

reanimacijom.

Ključne reči: KPR, transport, donošenje odluke



90


23. ALTERNATIVNE METODE ODRŽAVANJA DISAJNOG PUTA

Sanja S. Marić 1, Milivoje Dostić1, Vanja Starović1, Dalibor Bošković2, Dražan

Erić3, Maksim Kovačević3

1.Centar za anesteziju, reanimaciju, intenzivnu terapiju i terapiju bola Univerzitetske

bolnice Foča

2.Odjeljenje za anesteziologiju, reanimatologiju i intenzivno liječenje Javne

zdravstvene ustanove Bolnice Istočno Sarajevo

3.Centar za hirurgiju Univerzitetske bolnice Foča


Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije preko 600 ljudi svake godine

umire zbog nemogućnosti uspostavljanja disajnog puta. Održavanja disajnog puta

predstavlja osnov reanimatologije, anesteziologije, intenzivne i urgentne medicine.

Trauma, posebno trauma glave i trauma centralnog nervnog sistema vrlo često je

uzrok opstrukcije disajnog puta. Endotrahealna intubacija predstavlja zlatni standard

za održavanje disajnog puta. Težak disajni put je klinička situacija kada

konvencionalno utreniran anesteziolog teško može ventilirati pacijenta na masku,

intubirati ili oboje.

Alternativne metode obezbeđivanja disajnog puta i ventilacije su nazotrahealna

intubacija, fiberoptička intubacija, intubacija rigidnim brohoskopom i retrogradna

intubacija. Međutim za svaku od ovih metoda neophodna je odgovarajuća oprema i

iskustvo obučenog anesteziologa.

Alternativne tehnike za uspostavljanje disajnog puta su laringealne maske

(LMA)/laringealne tube, transtrahealna Jet ventilacija, kombitube.

LMA su supraglotična sredstva za uspostavljanje disajnog puta u hitnim stanjima.

Njihova upotreba je indikovana kao alternativa ventilaciji na masku u rutinskim i

urgentnim situacijama, za korišćenje u situacijama kada je otežana endotrahealna

intubacija očekivana ili neočekivana, za korišćenje tokom reanimacije kod bolesnika

koji su bez svesti sa odsutnim refleksima u disajnim putevima. LMA se lako

postavljaju i našle su svoje mesto u urgentnoj medicini.

Ezofagealno-trahealne kombitube omogućavaju intubaciju naslepo, imaju dvostruki

lumen sa dva cuff-a.

Perkutana transtrahealna JET ventilacija pedstavlja laganu i brzu metodu koja

omogućava oksigenaciju i ventilaciju kada su konvencionalne metode neuspešne.

Zaključak: Bilo kakva krizna situacija zahteva planski i sistematičan pristup

disajnom putu. Najvažnije je prepoznati situaciju “težak disajni put”. Neophodno je

poznavati i nove i stare i alernativne tehnike obezbedjenja disajnog puta, biti

familijaran sa svim procedurama, i potruditi se da imamo rezervni plan. Pacijent ne

umire zbog nemogućnosti intubacije već zbog nemogućnosti ventilacije i

uspostavljanja disajnog puta.



91


24. PREHOSPITALNA VIDEOLARINGOSKOPIJA Dragan Mijušković1, Andrić B.2, Gavrilovska-Brzanov A.3, Slaveski D.3, Andrić A.2

1.Department of carditohoracic surgery, anaesthesia and intensive care. Amiri

Hospital , Kuwait


3.Univerzitetski klinički centar Majka Tereza, Skopje, Makedonija


Učestalost neuspešne direktne laringoskopije i endotrahealne intubacije u

prehospitalnim uslovima dostiže 20% ukoliko je izvode neanesteziolozi (1).

Učestalost otežanog disajnog puta je takođe visoka i u slučaju hirurške anestezije u

operacionoj sali,čak do 5,8% (2).

Sa druge strane, nemogućnost pravovremenog uspostavljanja adekvatnog disajnog

puta rezultuje u hipoksiji, aspiraciji, neurološkim posledicama i/ili hemodinamskim

poremećajima.Da bi se ovaj problem prevazišao, razvijena je nova tehnologija

videolaringoskopije koja podrazumeva da se mikro kamera visoke rezolucije nalazi

na vrhu zakrivljene špatule laringoskopa. Time se distanca od glasnica svodi na svega

2-3 cm, za razliku od 30-40 cm u klasičnoj laringoskopiji, a povećava ugao

posmatranja sa 15° na čak 60 °.Kamera se kablom povezuje na spoljni monitor ili na

optički sistem na dršci laringoskopa. Postoje trenutno brojna tehnička rešenja.

Prednosti koje proizilaze iz ovakvog prikaza:

1. uspešnost intubacije 99% u slučajevima gde je direktna laringoskopija bila

nemoguća (!) zahvaljujući omogućenom “pogledu iza ugla” (3)

2. manji stres za pacijenta, manji hemodinamski odgovor (4)

3. značajno kraća edukacija (5)

Nedostaci metode :

cena

glomaznost nekih aparata

nemogućnost vizualizacije u prisustvu stranih materija u orofarinksu (obilan

sekret, krv)

nema studija u različitim atmosferskim uslovima

Zaključak:

Metoda videoloaringoskopije se intenzivno razvija u poslednjih nekoliko godina i jos

uvek nedostaju čvrsti dokazi o njenoj prednosti u prehospitalnim uslovima, ali

iskustva govore da će ova metoda u budućnosti dominirati u uslovima

urgentne endotrahealne intubacije (6).



92


25. ANOKSIČNA ENCEFALOPATIJA NAKON SRČANOG ZASTOJA

Aleksandra Lučić Prokin1, Sanela Popović1, Nemanja Popovič 1, Željko

Živanović1,Timea Kokai Zekić1, Jelena Šekarić1, Vladimir Manojlović2

1.Urgentni centar, KC Vojvodine, Novi Sad

2.Klinika za vaskularnu hirurgiju, KC Vojvodine, Novi Sad


Uvod: Od ukupnog broja osoba koje dožive srčani zastoj u vanbolničkim uslovima,

samo 2-9% njih preživi sa promenljivim funkcionalnim rezultatima. Prevalencija

kome ili perzistentnog vegetativnog stanja kao posledica anoxičnog oštećenja mozga

predstavlja terapijski izazov za svakog kliničkog lekara.

Prikaz slučaja: 31-godišnja žena, hospitalizovana je u Jednicu intenzivnog lečenja

UC Novi Sad, sa podacima o naglom gubitku svesti, nakon spusta sa tobogana pri

pokušaju izlaska iz bazena. Prethodno potpuno zdrava sa uredno proteklim

porođajem, 5 meseci ranije. Parcijalne mere kardiopulmonalne reanimacije (KPR)

započete su u vanbolničkim uslovima, u smislu postavljanja airway, Adrenalin I amp

iv i jednog DC šoka od 200J. Na prijemu GCS 4, bradipnoična sa povremenim

apneama, cijanotična, KP dekompenzovana. Nakon intenzivnih reanimacionih mera

započetih u UC i stabilizacije hemodinamskog statusa, registruju se mioklonizmi lica

i ekstremiteta, povremeni fokani epiletični napadi, kvadriplegija uz perzistiranje

vegetativnog stanja. MRI mozga, 5. i 25. dana, ukazao je na difuzne extenzivne zone

ishemije kortikalne i subkortikalne lokalizacije –anoksična encefalopatija. EEG

nalaz: globalno trpljenje mozga.Tokom hospitalizacije razvija se parcijalna plučne

atelektaze levo, uz porast markera inflamacije što je tretirano adekvatnom AB

terapijom. Zbog nemogućnosti gutanja, plasiran je PEG. Nakon 2,5 meseca, stabilnih

KP parametara, bez verbalnog kontakta sa znacima spatične kvadripareze i hipotrofije

muskulature, prolongiranog vegetativnog stanja, nastavljeno je fizikalno lečenje u

odgovarajućoj ustanovi. Godinu dana kasnije, bolesnica je preminula.

Zaključak: Bolesnici sa anoksičnom encefalopatijom nakon srčanog zastoja jesu

najugroženija kategorija, obzirom na neizvesnost stanja svesti i njihovu dalju

prognozu. U ovakvim slučajevima, kompletne mere KPR u vanbolničkim uslovima,

moraju predstavljati imperativ.



93


26. PNEUMOTORAKS – PREHOSPITALNA DIJAGNOZA

Mirsala Islamović Aličković, Damir Husović, Aladin Husović

Dom zdravlja Novi Pazar, Novi Pazar


Uvod. Pneumotoraks podrazumeva nakupljanje vazduha u intrapleuralnom prostoru

usled prekida kontinuiteta visceralne ili parijetalne pleure, izjednačavanje

atmosferskog i intrapleuralnog pritiska te kolaps pluća

Cilj rada. Prikazati značaj prehospitalno postavljene sumnje na razvoj

pneumotoraksa kod pacijenta sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP)

Metod. Prikazaćemo slučaj muškarca starosti 62 god. kod koga je došlo do razvoja

spontanog pneumotoraksa, kao i mere preduzete prehospitalno.

Prikaz slučaja. Iz telefonskog poziva saznajemo da je pacijentu pozlilo, da ima

gušenje, bol u grudima, te da je plućni bolesnik. Odmah se upućujemona teren i na

licu mesta smo zatekli pacijenta u polusedećem položaju, bledog, hladno

preznojenog, dispnoičnog, krvnog pritiska 90/60mmHg, pulsa frekvence oko

120/min. Žali se na probadajući bol sa leve strane grudnog koša nastao nakon

fizičkog napora, gušenje i malaksalost. Anamenstički dobijamo podatak da se

pacijentima hronični bronhitis, koristi „pumpice“, već nekoliko dana oseća

pojačano zamaranje i gušenje, da je tog jutra više puta koristio pumpice i da je

planirao da se javi izabranom lekaru ali je zbog jakog bola odlučio da pozove hitnu

pomoć. Inspekcijom, pacijent cijanotičan, bačvastog grudnog koša, koristi pomoćnu

disajnu muskulaturu. Auskultatorno nad plućima oslabljen disajni šum, sa leve strane

nečujan. Perkutorno, levo hipersonoran zvuk. Pacijent postavljen u polusedeći

položaj, dat analgetik i.v, apliciran kiseonik preko maske 4 l/min i pod sumnjom na

spontani pneumotoraks transportovan na odeljenje hirurgije gde je rendgenskim

snimkom potvrđena dijagnoza a pacijent zbrinut torakalnom drenažom.

Zaključak. Pacijenti sa HOBP su česti u radu lekara hitne službe pre svega u

ambulanti, ređe na terenu, ali se u konkretnom slučaju na pneumotoraks posumnjalo

već pri prijemu telefonskog poziva, a radna dijagnoza postavljena zahvaljujući

anamnezi i kliničkom pregledu, što je bilo značajno za brz transport pacijenta na

hirurgiju.

Ključne reči: spontani pneumotoraks, HOBP, gušenje


http://gmail.com/


94


27. PLUĆNA TROMBOEMBOLIJA - prikaz slučaja

Nikola Milenković, Emilio Miletić, Marija Lazarević

Zdravsveni centar Knjaževac, SHMP, Knjaževac


Uvod: Plućna tromboembolija (PTE) je patološko stanje koje nastaje kada trombni

embolus blokira protok krvi u jednom delu vaskularnog korita plućne arterije. I pored

savremenih dijagnostičkih i terapijskih procedura PTE i danas predstavlja akutno

stanje sa visokom stopom mortaliteta. Dijagnoza nije ni malo laka, pogotovu ako

osoba ima neko ranije srčano ili plućno oboljenje. Klinička slika je nespecifična i

moze biti različitog stepena intenziteta u zavisnosti od težine patoloških promena.

Cilj rada: Cilj rada je da prikazom slučaja pokaže simptome i znake plućne

tromboembolije i da pokaže terapijske metode koje se koriste u zbrinjavanju osoba sa

plućnom tromboembolijom u Službi hitne pomoći.

Materijal i metode: Metod rada je prikaz slučaja jedne osobe sa PTE, Pacijenta

Službe hitne pomoći. Materijal za izradu rada je korišćen iz protokola ambulatnih

pregleda SHMP ZC Knjaževac, broj protokola 13945 od 06. 12. 1015.

Rezultati: Dana 06. 12. 2015. Godine u 9:40h u ambulanti SHMP javila se muška

osoba M.P. , starosti 71 godina, zbog jakog gušenja, praćenog malaksalošću, koje se

prvi put javlja i traje zadnjih sat vremena. U anamnezi navodi da godinama unazad

ima problema sa proširenim venama donjih ekstremiteta. Prilikom pregtleda pacijenta

utvrdio sam sledeće: anksioznost, blaga cijanoza centralnog tipa, gušenje, tahipneja i

površno disanje, preznojavanje. Auskultatorni nalaz na plućima: difuzno oslabljen

disajni šum bez propratnih patoloških šumova. Auskultatorni nalaz na srcu:

tahikardija, slabiji srčani tonovi. TA 120/70 mmHg. SpO2 81%. EKG nalaz: srčana

radnja ritmična, sinusna tahikardija: oko 120/min, nekompletni blok desne grane

Hisovog snopa, negativni „T“talasi u „V1-V4“ standardnim prekordijalniom

odvodima. Na osnovu prisutnih simptoma i znakova posumnjao sam da se radi o

PTE. Odmah su započete terapijske procedure u vidu oksigenopotpore pomoću

oronazalne maske sa protokom 6 l/min, plasirana intravenska braunila, pacijent

postavljen u poluležeći položaj. Nakon toga pacijent je prebačen na interno odeljenje,

gde je nakon dodatnih ispitivanja potvrđena PTE.

Zaključak: Zbog težine same bolesti i mogućeg letalnog ishoda sve osobe sa

sumnjom na PTE treba adekvatno zbrinuti u SHMP i odmah nakon toga

transportovati u adekvatnu zdravstvenu ustanovu na dalja ispitivanja i lečenje.



95


28. DISEKCIJA AORTE – prikaz slučaja

Dragana Teovanović, Slobodan Trifunović, Branko Radičević

Dom zdravlja “Dr Milenko Marin”, Služba hitne medicinske pomoći, Loznica


Uvod: Disekcija aorte predstavlja rascep zida aorte prilikom čega krv prodire u zid

aorte i stvara lažni lumen. Rascep zida aorte najčešće zahvata ascedentnu aortu, gde

je pritisak mlaza krvi najveći. Klinička slika je posledica rascepa intime, nastanka

hematoma, okluzije zahvaćenih arterija ili kompresije okolnog tkiva. Najčešća tegoba

je iznenadni bol lokalizovan u grudnom košu, jak, razdirući i širi se u smeru u kom se

širi disekcija duž aorte.

Cilj rada je prikaz slučaja pacijenta sa disekcijom ascedentnog dela aorte sa

netipičnom kliničkom slikom.

Materijal i metode: Izvor podataka su protokol pacijenata SHMP i istorija bolesti

pacijenta sa IO. Rezultati su dobijeni retrospektivnom analizom podataka.

Prikaz slučaja: Pacijent je muškarac, star 53 godine, koji se javlja u ambulantu hitne

pomoći zbog osećaja nedostatka vazduha, lupanja i preskakanja srca, bolova u

epigastrijumu i nadutosti. Tegobe su se javile prethodnog dana. Na pregledu TA

160/100 mmHg, ŠUK 6,7 mmol/l, EKG- fibrilacija pretkomora, P oko 110/min,

bifazno T u D2, D3, aVF, V5, V6, ST b.o. Pacijent se upućuje na Interno odeljenje

OB Loznica. Nakon UZ-a srca dijagnostikovana je disekcija ascedentnog dela aorte.

Pacijent se radi dalje dijagnostike i lečenja upućuje u KCS kardiohirurgu. Učinjena je

MSCT aortografija i potvrđeno je da postoje znaci disekcije ascedentne aorte na 20

mm od valvule. Nakon kratke preoperativne pripreme pacijent je u uslovima OETA

hitno operisan. Rani postoperativni tok protekao je uredno.

Zaključak: Smrtnost kod pacijenata sa disekcijom aorte bez tretmana je veoma

velika: 15% umre tokom prvih 15 minuta od javljanja tegoba, više od četvrtine umre

prvog dana, preko polovine prve nedelje, a iznad 75% u prvom mesecu. Važno je da

se na bolest što pre posumnja i da se dijagnoza postavi što pre kako bi se preduzele

adekvatne mere lečenja.




96


29. SPECIFIČNA VASKULARNA OBOLJENJA U PREHOSPITALNIM

USLOVIMA – prikaz slučaja

Bojana Tomić, Kornelija Jakšić Horvat, Nada Basara, Nikola Gavrilović



Cilj rada: Cilj rada je prikaz dva slučaja iste kliničke simptomatologije uzrokovane

disekcijom torakalne aorte i subclavian steal sindromom.

Metodologija: Metod rada je deskriptivan. Korišćeni su podaci iz medicinske

dokumentacije Službe hitne medicinske pomoći i Opšte bolnice Subotice.

Rezultati:

Slučaj 1: Muškarac, starosti 61 godinu,dolazi u SHMP navodeći bol u grudnom košu,

trajanja oko pola sata, koji se širi u desnu ruku. Fizikalni nalaz: pacijent blede kože,

urednog auskultatornog nalaza na srcu i plućima. Tenzija na levoj ruci 180/70

mmHg, SpO2 97%, pritisak na desnoj ruci nemerljiv, puls nepalpabilan. EKG: sr, fr

75/min, bez dinamike. Pacijent se transportuje u bolnicu, gde dolazi do srčanog

zastoja, nakon reanimacije prima se u JIL-a.

Slučaj 2: Pacijentkinja, 49 godina, žali se na bol u grudima,sa širenjem u leđa,

trnjenjem ekstremiteta. Auskultatorni nalaz na srcu i plućima uredan. Pregledom

uočena je razlika u pritiscima, na levoj ruci pritisak 90/60 mmHg,puls filiforman,

SpO2 82% ; na desnoj TA 160/90 mmHg, SpO2 98%. EKG: sr, fr 100/min, bez

dinamike. Pacijentkinja se transportuje u bolnicu, nakon CT toraksa, nalaz ukazuje na

torakalnu aortu urednih morfoloških karakteristika,ostup leve a. subclaviae okludiran

u dužini oko 9mm, vaskularizacija distalnog segmenta preko leve a. vertebralis- steal

syndrom.

Zaključak: Bol u grudima sa razlikom u pritiscima na rukama može ukazati, s jedne

strane, na disekciju aorte, čija dijagnostika u preko 38% slučaja izostane pri prvom

pregledu,a sa visokom stopom mortaliteta. S druge strane, na subclavian steal

sindrom koji pogađa 0,1% -3,4% populacije, koji je najčešće asimptomatski ili se

manifestuje sinkopom, anginoznim tegobama, simptomima okluzije ekstremiteta ili

vertebrobazilarne insuficijencije.




97


30. ZNAČAJ ULTRAZVUČNE DIJAGNOSTIKE U PROCENI

POJAVLJIVANJA ANEURIZME ABDOMINALNE AORTE –

ISKUSTVA U 2015. GODINI U GZZHMP BEOGRAD

Dušanka Stevović-Gojgić1, Goran Čolaković1, Milan Gojgić2


2.KBC Bežanijska kosa, Beograd


Uvod: Aneurizma abdominalne aorte (AAA) je lokalizovano, trajno proširenje koje

njen dijametar širi za najmanje 50%. Duži životni vek opšte populacije posebno u

visoko razvijenim zemljama stvorio je preduslove za degenerativne procese

(elastoliza) koji u starosti dolaze do izražaja, a stanovništvo je više nego ranije

izloženo faktorima rizika: pušenje, hipertenzija, gojaznost, povišen nivo masnoća u

krvi.

Cilj rada: Prikazati važnost ultrazvučnog pregleda abdomena u otkrivanju i opisu

karakteritika AAA kod pacijenata pregledanih u ambulanti za ultrazvuk u GZZHMP

Beograd.

Materijal i metode: U radu su korišćeni podaci dobijeni iz protokola ambulante za

ultrazvuk i elektronskih zapisa izveštaja datih pacijentima, a potom obrađeni

deskriptivnim statističkim metodama. Pregledi su rađeni na aparatu GE sondom od

3,5 MHz, a preglede je radio subspecijalista za ultrazvuk u kliničkoj medicini.

Rezultati: U toku 2015. godine u ambulanti za ultrazvučnu dijagnostiku je

pregledano 1407 pacijenata. Dijagnoza Aneurysma aorte abdominalis postavljena je

kod 48 pacijenata (3,4%), od toga 77,1% muškaracai 22,9% žena. Distribucija prema

starosti: 50-59 god. 4,2%; 60-69 god. 52,1%; 70-79 god. 29,2%; >80 god. 14,6%.

Važni faktori rizika su: Pušenje 66,7%,Povišene vrednosti masti u krvi 81,3%,

Hiperglikemija 60,4%, Hipertenzija 87,5%, Fizička neaktivnost 70,8%. Najčešći

simptomi su: Bolna osetljivost pri palpaciji trbuha -29,2%, Osećaj jakih pulzacija u

trbuhu -50,0%, Gubitak telesne težine -22,9%, Bol u donjem delu leđa-54,2%.Širinu

AAA 30-35 mm imalo je 50% pacijenata, 36-45mm -33,3%, 46-55mm- 10,4% i veću

od 55mm - 6,3%. Pozicija AAA u infrarenalnom segmentu aorte nađena je u 85,4%,

zatim iznad račve -10,4%, i suprarenalno - 4,2%. Jedno proširenje je zabeleženo u

64,6%, dva proširenja u 31,3%, a tri u 4,2% slučajeva. Parijetalni tromb unutar AAA

nije nađen kod 35,4% pacijenata, dok je tromb na jednom zidu viđen kod 56,3%, a na

oba zida kod 8,3% pacijenata.

Zaključak: Ultrazvuk abdomena je pouzdana, neinvazivna i precizna metoda u

otkrivanju AAA u ambulantnoj službi GZZHMP.

Ključne reči: ultrazvuk, aneurizma abdominalne aorte, hitna pomoć Beograd.



98


31. RUPTURA ABDOMINALNE ANEURIZME - prikaz slučaja

Suzana Novaković

Dom zdravlja Zvezdara, Beograd


Uvod: Aneurizma je lokalizovana dilatacija arterije, najmanje za 50% veća od

fiziološkog dijametra (preko 3cm) i vrlo često zahvata abdominalnu aortu. Najčešći

uzrok je ateroskleroza te se pretežno javlja u starijoj populaciji. Najurgentnija

komplikacija aneurizme je ruptura. Ruptura aneurizne abdominalne aorte (AAA) se

manifestuje sa simptomima akutnog abdomena i hemoragičnog šoka. Javlja se jak bol

u abdomenu, uz znake razvijanja hipovolemijskog šoka: bledilo lica i konjuktiva,

suve usne, osećaj žeđi kao i poremećaj senzorijuma. Na abdominalnoj aorti ruptura

aneurizme se javlja u 32% slučajeva. Mortalitet nakon rupture aneurizme je izuzetno

visok. Rano prepoznavanje i otkrivanje simptoma rupture AAA je najvažnija mera

protiv ove teške komplikacije.

Cilj rada: Ukazati na značaj rane evaluacije pacijenta sa rupturom abdominane

aneurizme i prehospitalne intervencije.

Prikaz slučaja: Prikazan je slučaj muškarca starosti 72 godine, koji je dobio jak bol

u stomaku, opisanog kao renalna kolika i pozvao ekipu neodložne pomoći doma

zdravlja. Bolesnik je bio svestan, veoma bled, uz osećaj žeđi i palpitacija. Bol u

stomaku je opisao kao intezivan i oštar koji se širi u prepone uz otžeano mokrenje.

Pregledom je ustanovljeno izrazito bledilo, anemične konjuktive, suve usne i jezik,

taikardija i filiforman puls uz hipotenziju 90/50. Adomen je bio difuzno palpatorno

osetljiv uz prisustvo „pulsirajećeg tumora“ infraumbilikalno levo. Otvorene su dve

venske linije i uključen fiziološki rastvor. Pozvana je ekipa hitne pomoći koja je

transportovala pacijenta do Urgentnog centra gde je uspešno operisan.

Zaključak: Rano prepoznavanje znakova i simptoma rupture abdominalne

aneurizme i prehospitalno zbrinjavanje bolesnika obezbeduje pravovremeni transport

u odgovarajuću ustanovu i tretman ovog urgentnog stanja. Takođe je značajna i

saradnja ekipe doma zdravlja i ekipe hitne medicinske pomoći.

Ključne reči: ruptura aneurizme, rani znaci, prehospitalna intervencija



99


32. NAJČEŠĆI UZROCI AKUTNOG BOLA U STOMAKU U

PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Nataša Ignjatov



Uvod: Akutni bol u abdomenu, njegova lokalizacija, način propagacije, karakter, tip

bola kao i način nastajanja su značajni putokazi u dijagnostici širokog spektra

oboljenja. Za izabranog lekara bolesnik sa akutnim abdominalnim bolom predstavlja

veliki izazov. Procena ovakvog bolesnika zavisi od analize anamnestičkih podataka,

kliničkog pregleda i znanja o najčešćim uzrocima akutnog abdominalnog bola. Ona

omogućava razlikovanje hitnih hirurških stanja od onih stanja koja se mogu tretirati

konzervativno.

Cilj rada: Ustanoviti učestalost pojedinih uzroka akutnog bola u abdomenu u

primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Metodologija rada: Retrospektivnim istraživanjem ispitano je 405 bolesnika koji su

se javili izabranom lekaru u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“ zbog akutnog bola

u abdomenu u toku 2015 godine. Izvor podataka su zdravstveni kartoni, a obrađeni

parametri su: pol, uzrok bola i urgentnost stanja.

Rezultati: Od ukupno 405 bolesnika sa akutnim bolom u abdomenu 38.7% je

muškog i 61.3% ženskog pola. Kod muških bolesnika najčešći uzroci bola su:

gastroezofagealna refluksna bolest (29.5%), renalna kolika (17.9%), gastroenteritis

(16%), iritabilni kolon (12.8%), urinarna infekcija (5.8%), ekstraabdominalni uzroci

(5.8%), bilijarna kolika (4.5%), akutni apendicitis (3.2%), ileus (3.2%), pankreatitis

(1.3%). Kod ženskih bolesnika najčešći uzroci bola su: urinarna infekcija (24.9%),

bilijarna kolika (16.9%), genitalna oboljenja (16.1%), renalna kolika, (11.2%)

gastroezofagealna refluksna bolest (9.6%), gastroenteritis (7.2%), ekstraabdominalni

uzroci (5.2%), iritabilni kolon (4%), akutni apendicitis (3.2%), ileus (1.6%). Urgentna

stanja su utvrđena kod 10.2% muških bolesnika, dok je kod ženskih bolesnika bilo

13.7%.

Zaključak: U primarnoj zdravstvenoj zaštiti izuzetno je značajna procena urgentnosti

stanja bolesnika i diferencijalna dijagnoza kod pojave akutnog abdominalnog bola

kao i poznavanje učestalosti različitih uzroka. Postepenim isključivanjem

najučestalijih uzroka dolazi se do prave dijagnoze.

Ključne reči: akutni abdominalni bol, uzroci, urgentnost stanja




100


33. AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA U AMBULANTI HITNE

POMOĆI - prikaz slučaja

Dragan Živković

Dom zdravlja Ub, Ub


Uvod: Akutna bubrežna insuficijencija ( ABI ) je klinički sindrom brzog,

progresivnog i ponekad neprepoznatljivog smanjivanja bubrežne funkcije.

Karakteriše se azotemijom, poremećajem regulacije vode i elektrolita i smanjenom ili

normalnom diurezom.

Cilj rada: Ukazati na značaj ranog prepoznavanja simptoma ABI kako bi se što pre

započelo sa lečenjem.

Metod: Za prikaz bolesnika podaci su dobijeni anamnezom, kliničkim pregledom i

laboratorijskim analizama.

Rezultati: Služba hitne medicinske pomoći ( HMP ) dobija poziv da je osoba

izgubila svest. Ekipa zatiče pacijenta muškog pola, starosti 62 godine, tada već

svesnog ali konfuznog, adinamičnog, afebrilnog. Iz anamneze saznajemo da je u

zadnje vreme malaksao, bez apetita, žedan, razdražljiv, boli ga glava. Auskultatorno

na plućima i srcu nalaz uredan. Krvni pritisak 90/60 mmHg. Na EKG-u prisutne

povremene VES. Glikemija 5,4 mmol/l. Neurološkim pregledom nema znakova

piramidalne lateralizacije. Izlučivanje mokraće normalno. Posle infuzione terapije

pacijent se oseća dobro. Odlazi kući sa završnom dijgnozom sinkopa. Pet dana

kasnije dolazi u službu HMP i ima lupanje srca, mučninu, povraćanje, pospanost,

dezorjentisan je. Objektivno, kapci otečeni, prisutan zadah na amonijak. Urađene su

laboratorijske analize. U urinu prisutni ćelijski cilindri, epitelne ćelije, belančevine, a

u krvi anemija, kreatinin 324 μmol/l, ureja 13,0 mmol/l, kalijum 5,6 mmol/l. Pacijent

je transportovan u opštu bolnicu.

Diskusija: ABI je potencijalno reverzibilna i pored visokog mortaliteta 20-90%.

Tranzitornu dijalizu zahteva 29 bolesnika sa ABI na milion stanovnika godišnje, a na

svakog dijalizovanog, dolazi 10-12 bolesnika sa blagom ABI koja se sanira

konzervativno, kontrolom unosa hrane, vode i regulisanjem acidobazne i elektrolitne

ravnoteže.

Zaključak: Neophodno je na vreme prepoznati simptome ABI. Potencijalno

najopasniji simptomi nastaju kao posledica hiperkalijemije, retencije soli i vode i

metaboličke acidoze. Encefalopatija kao komplikacija ABI može biti praćena

različitim poremećajima svesti. Uz prepoznavanje simptoma, porast azotnih materija

u krvi je najvažniji dijagnostički kriterijum.

Ključne reči: akutna bubrežna insuficijencija, simptomi, rano prepoznavanje




101


34. HIPOGLIKEMIJSKA KOMA U RADU SHMP VLASOTINCE

Momir Kitanović, Nela Milenković

Dom zdravlja Vlasotince, Vlasotince


Uvod: koma je najteži kvantitativni poremećaj svesti koji može trajati godinama.

Hipoglikemijska koma spada u grupu metaboličkih koma i ako traje duže može

izazvati i smrt. Vžan zna hipoglikemijske ome je očuvanst refleksa zenica na svetlost

i očuvan okulovestibularni refleks. Stepen dubine kome se najčešće utvrđuje

vrednošću ,, Glasgow coma scale” (GCS).

Cilj rada: prikazati učestalost starosnu i polnu strukturu pacijenata sa

hipoglikemijskom komom kao i postupak zbrinjavanja u zavisnosti od nivoa šećera u

krvi.

Metod rada: istraživanje je retrospektivno i opservaciono. Podaci su priupljjeni iz

protokola lekarskih ekipa SHMP Vlasotince o pacijentima koji su u period od

01.01.2014.-31.12.2014. godine lečeni pod dijagnozom hipoglikemijska koma.

Rezultati: u toku 2014 godine ekipe SHMP Vlasotince su pregledale 16846

pacijenata,. Kod 34 je postavljena dijagnoza hipoglikemijska koma što čini 0,20 % od

ukupnog broja pacijenata. Prosečna vrednost šećera u krvi kod pacijenata sa

hipoglikemijskom komom je bila 1,75 mmol/l. prosečna starost pacijenata je bila

53,48 godina. Pacijenata muškog pola je bi 55,88 % ,a pacijenata ženskog pola 44,12

% .

Diskusija: najčešće sprovedena terapija kod ovih pacijenata je 20-30 kubika 50%

glukoze kao i davanje 10% glukoze i.v. između 200-300 ml, što je dovodilo do

potpunog oporava pacijenata jer su se vrednosti šećera u krvi povećavale na

zadovoljavajući nivo.

Zaključak: hipoglikemijska koma je u najvećem broju slučajeva bila izazvana

davanjem insulin, a potom izostankom uzimanja hrane, mada je bilo i slučajeva

nedovoljne obučenosti pacijenata za davanje insulin. Otežavajuće okolnosti su bile

težano davanje intravenskog puta kao i grčevi kod mladih I snažnijih pacijenata(

konvulzije). Hipoglikemijska koma može biti i smrtonosno obolenje te je neophodna

i brza reakcija I adekvatna terapija timova SHMP.




102


35. STEPEN SAGLASNOSTI UZROKA SMRTI UTVRĐENIH

SUDSKOMEDICINSKIM OBDUKCIJAMA I KLINIČKOM

DIJAGNOZOM

Goran Ilić, Radovan Karadžić, Jovan Stojanović, Lidija Kostić-Banović, Miodrag

Zdravković, Aleksandra Antović, Miroslav Milić, Ivan Stojanović, Stevan Todorović

Zavod za sudsku medicinu, Niš


Cilj rada: Cilj ovog rada je utvrđivanje stepena saglasnosti kliničkih nalaza i nalaza

utvrđenih sudsko-medicinskim obdukcijima u odnosu na vreme proteklo od prijema

na lečenje do smrtnog ishoda, poreklo smrti i kliniku na kojoj je sprovođeno lečenje,

da bi se utvrdili faktori koji su od najvećeg uticaja na tačnost kliničkih dijagnoza..

Materijal i metode: Izvršena je analiza 718 obdukcionih nalaza sačinjenih tokom

2013.g. u Zavodu za sudsku medicine u Nišu, obavljenih na zahtev 22 klinike

Kliničkog centra u Nišu, 6 regionalnih opštih bolica, vojne bolnice u Nišu i jedne

specijalne bolnice, pri čemu je utvrđen procenat saglasnosti kliničkih i autopsijskih

nalaza u odnosu na dužinu lečenja (smrt na prijemu, do 2 sata, do 12 sati, do 24 sata,

do 48 sati, do sedam dana i preko sedam dana od prijema na bolničko lečenje), u

odnosu na prirodni ili nasilni uzrok smrti, u u odnosu na kliniku gde je obavljano

lečenje.

Rezultati rada: Utvrđeno je da je od ukupnog broja analiziranih obdukcija (718) u

618 slučajeva utvrđen prirodni a u 100 slučajeva nasilni uzrok smrti. Saglasnost

obdukcionog i kliničkog nalaza je konstatovana u 53,2% slučajeva sa prirodnim

uzrokom umiranja i u 85% slučajeva sa nasilnim uzrokom smrti. Stepen saglasnosti

klinički i obdukcijski utvrđenih uzroka smrti je rastao sa dužinom lečenja: dužina

lečenja do 2 sata – saglasnost kliničkih i autopsijskih nalaza u 42% slučajeva, do 12

sati lečenja – u 60% slučajeva, do 24 sata lečenja – u 63% slučajeva, do 48 sati

lečenja – u 72% slučajeva, do sedam dana lečenja - u 78% slučajeva i preko sedam

dana lečenja – u 83% slučajeva. Najveći procenat saglasnosti kliničkih i obdukcijskih

dijagnoza utvrđen je na neurohirurškoj klinici – 89%, a najmanji na klinici za

neurologiju – 45%.

Zaključak: Naši rezultati jasno pokazuju da sa porastom dužine bolničkog lečenja i

samim tim povećanjem mogućnosti za primenu adekvatne dijagnostike, raste i tačnost

kliničkih dijagnoza, uključujući i tačno utvrđivanje uzroka smrti, što potvrđuju i

naknadni autopsijski nalazi. Značajno je viši stepen saglasnosti kliničkih i

obdukcijskih dijagnoza u slučajevima nasilnih uzroka smrti, što je i razlog da je na

neurohirurškoj klinici, koja zbrinjava pretežno pacijente sa traumom glave, stepen

saglasnosti klinčkih i obdukcijskih nalaza bio najviši.




103


36. HITNA POMOĆ NA SEA DANCE FESTIVALU 2015

Radmila Furtula1, Saša Stefanović1, Bojan Stojanović2, Vasilije Đurašković2, Miloš

Šaponjić1

1.Zavod za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore

2.Specijalna bolnica CODRA – Podgorica, Crna Gora


Uvod: Sea Dance Festival 2015 održan je u Crnoj Gori od 15-18. jula na plaži Jaz u

Budvi. Tokom četiri dana ovaj događaj imao je oko 110 000 posjetilaca (do 35000

dnevno). Zavod za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore obezbjeđivao je manifestaciju

kroz organizaciju i rad poljske bolnice i pet isturenih punktova sa reanimobilima i

kompletnim medicinskim timovima, kao i dodatnim vozilima za dalji transport

pacijenata.

Metod rada: Podaci o ukazanoj hitnoj medicinskoj pomoći dobijeni su putem

Protokola poljske bolnice u koji su pregledi upisivani, a statistički analizirani u SPSS-

u.

Rezultati: Pregledano je ukupno 330 pacijenata iz 27 zemalja svijeta. Najveći broj sa

Balkana: 270 (81,8%) i iz Zapadne Evrope: 35 (10.6%). Najviše pregledanih je iz

Srbije 116 (35.2%), Crne Gore 91 (27.6%), Makedonije 20 (6.1%) i Ujedinjenog

Kraljevstva 18 (5.5%). Među pregledanima bilo je 210 muškaraca (63.6%) i 120 žena

(36.4%). Prosječna starost pacijenata bila je 26 godina, pretježna 19-33 godine,

najučestalija 20-25 godina. Najveći broj pacijenata pregledan je između 21-04h

(60.7%), sa pikom između 02-03h (13.9%). Najučestaliji pregledi bili su prvog dana

od 01-03h. Minimalan broj pregleda bio je između 07-08h (0.3%). Među pregledanim

pacijentima bilo je 128 povreda (38.8%) i 202 netraumatska oboljenja (61.2%).

Najčešće dijagnoze bile su povrede skočnog zgloba i stopala (19.4%), upotreba

psihoaktivnih supstanci (7.6%), opšti simptomi i znaci bolesti (7.3%), respiratorne

infekcije (6.1%), povrede koljena i potkoljenice (5.5%). Tri povrede bile su posledica

nasilja. U zdravstvene centre transportovano je 6 pacijenata (akutna psihoza, upotreba

psihoaktivnih supstanci, povrede glave, koljena i skočnog zgloba). Nije bilo letalnih

ishoda.

Zaključak: Svi pregledani adekvatno su zbrinuti, a sprovedena medicinska pomoć

bila je efikasna i pravovremena.



104


37. SINDROM GORNJE ŠUPLJE VENE IZAZVAN METASTATSKOM

PROMENOM PRIMARNOG KARCINOMA DOJKE- PRIKAZ

SLUČAJA

Ana Bojčić, Katarina Mitić, Aleksandra Veselinović, Jovana Radmilović

Dom zdravlja “Dr Simo Milošević”, Beograd


Uvod:Sindrom gornje šuplje vene ili sindrom vene cave (SVC) uzrokovan je

opstrukcijom protoka krvi kroz taj krvi sud. Najčešće se javlja kod primarnih

malignih procesa u toraksu (oko 90%), i predstavlja jedno od urgentnih stanja u

onkologiji. Metastatske promene mogu uzrokovati SVC (3-15 %), najčešće od

karcinoma dojke.

Cilj: Prikazati onkološkog pacijenta sa sindromom gornje šuplje vene, kao posledice

metastatske promene u medijastinumu.

Metod: Analizirana je zdravstvena dokumentacija pacijenta.

Prikaz slučaja:Pacijentkinja se javlja svom izabranom lekaru zbog osećaja

nedostatka vazduha koji se javlja u miru, jake glavobolje, vrtoglavice, povremenog

bola i grčeva u desnoj ruci. Pre dve godine joj je dijagnostikovan karcinom dojke

(invazivni duktalni) koji je lečen operativnom, hemio i zračnom terapijom. Redovno

ide na kontrole. Fizikalnim pregledom je zapažen diskretan otok lica, sa izraženijim

periorbitalnim edemima, otok vrata i desne ruke, blaga cijanoza kože lica. Na

plućima je bio oslabljen disajni šum, srčana radnja uredna, grubi neurološki pregled

je bio uredan. Lečena je bronhodilatatornom terapijom, oksigenoterapijom i

anksiolitikom, nakon čega se osećala malo bolje, te je upućena na RTG pluća.

Radiografija je pokazala sliku proširenog gornjeg medijastinuma, sa suspektnom

tumorskom promenom koja se širi ka desnom hilusu. Upućena je svom onkohirurgu.

Na magnetnoj rezonanciji je u distalnom delu gornje šuplje vene, na dva centimetra

iznad ušća u desnu pretkomoru, uočena formacija veličine 20x 35x 20 mm, koja

sužava lumen vene cave do nivoa subtotalne stenoze. Pacijentkinja je urgentno

operisana, histopatološkim nalazom je potvrđeno da se radi o metastatskoj promeni.

Nakon operacije sprovedena je hemoterapija u šest ciklusa, na koju je pacijentkinja

dobro odgovorila. Simptomi sindroma gornje šuplje vene se nisu vraćali.

Zaključak: Kod onkoloških pacijenata simptomi znaci sindroma gornje šuplje vene

mogu biti prvi znaci sekundarnog širenja karcinoma, o čemu se mora misliti zbog

blagovremene dijagnostike i lečenja.




105


38. TROVANJE ORGANSKIM RASTVARAČIMA –

PRIKAZ SLUČAJA

Slobodan Trifunović, Dragana Teovanović, Branko Radičević

Dom zdravlja “Dr Milenko Marin”, Služba hitne medicinske pomoći, Loznica


Uvod: Organski rastvarači su hemijska jedinjenja koja imaju primenu u raznim

granama industrije i u domaćinstvu, te su lako dostupna velikom broju ljudi. Jedan od

najčešće upotrebljavanih organskih rastvarača je nitro razređivač, koji se nalazi u

širokoj upotrebi za razređivanje nitro premaza, prevashodno u automobilskoj

industriji. Trovanja su najčesće zadesna, mada postoje i slučajevi namernog

samopovređivanja. Najčešći put apsorpcije je inhalacioni, mada može doći i do

apsorpcije preko kože nakon direktnog kontakta tečnosti sa organizmom.

Predominantna simptomatologija trovanja je od strane CNS-a. Kod akutnog trovanja

pri nižim koncentracijama dolazi do glavobolje, vrtoglavice, mučnine, konfuzije dok

veće doze mogu dovesti do depresije CNS-a sa komom i respiratornim arestom.

Cilj rada: Prikaz slučaja pacijenta sa akutnim zadesnim trovanjem organskim

rastvaračima.

Materijal i metode: Izvor podataka su protokol pacijenata SHMP i istorija bolesti

pacijenta sa Odeljenja anesteziologije OB Loznica. Rezultati su dobijeni

retrospektivnom analizom podataka.

Prikaz slučaja: Pacijent je muškarac, star 24 godine, koji se javlja u ambulantu

hitne pomoći zbog osećaja gušenja, mučnine i vrtoglavice. Na pregledu pacijent

somnolentan, TA - 120/80 mmHg, EKG - sinusni ritam, P oko 95/min, levogram, T i

ST b.o., srčani tonovi jasni, disajni šum difuzno oslabljen nad oba hemitoraksa, SaO2

94%. Obezbeđena venska linija, započeta infuzija kristaloidnim rastvorima i

oksigenoterapija preko nazalne maske. Tokom transporta na Grudno odeljenje dolazi

do pogoršanja stanja svesti do kome sa povremenim toničko-kloničnim spazmima

ekstremiteta. Pacijent se hitno prevodi na odeljenje anesteziologije gde je intubiran i

poslat na VMA Beograd (odeljenje toksikologije) gde je izvršena detoksikacija i

stabilizacija.

Zaključak: Trovanja organskim rastvaračima daju tešku kliničku sliku, retka su ali

se dešavaju kod specijalizovanih zanimanja i zbog mogućnosti fatalnog ishoda

trebaju biti uspešno procenjena uprkos ponekad oskudnim anamnestičkim podacima.

Od ključnog je značaja postaviti pravu dijagnozu, započeti odgovarajuću inicijalnu

terapiju i adekvatno pripremljenog pacijenta uputiti u referentnu zdravstvenu

ustanovu.




106


39. POREMEĆAJ ACIDOBAZNE RAVNOTEŽE - TROVANJE

SALICILATIMA

Ivan Antić, Sanja Filipović

1. Dom zdravlja “ Novi Sad”, Novi Sad

2. Klinički Centar Srbije, Prva hirurška klinika, Beograd


Uvod: Široka rasprostranjenost terapijske primene acetil salicilne kiseline, kao i

dostupnost ovih preparata čine ih čestim uzrokom trovanja. Samostalno lečenje

febrilnosti, kao simptoma, a ne otkrvanje etiologije febrilnosti,može imati za

posledicu intoksikaciju organizma koja se može završiti letalno.

Cilj rada: Ukazati na poteškoće sa kojim se susreću anesteziolozi i lekari u JIN i

svim nivoima zdravstvene zaštite , prilikom postavljanja dijagnoze metaboličke

acidoze pod sumnjom trovanja medikamentima.

Materijal i metod rada: Kroz prikaz slučaja korišćena je retrospektiva analiza

raspoložive medicinske dokumentacije pacijentkinje koja je intoksicirana

medikamentima.

Prikaz slučaja: Pacijentkinja starosne dobi 20 god.dolazi zbog febrilnosti,slabosti i

malaksalosti.Nekoliko dana pre prijema imala je povišenu telesnu temperaturu,

mučninu i gubitak apetita. Nakon prijema pacijentkinja gubi svest, acijanotična, sa

Kussmalovim disanjem,dehidrirana,TT 39,5 C.

Odmah po prijemu kod bolesnice su započete mere rehidracije, borba protiv

šoka,parenteralna antibiotska terapija, urađene laboratorijske analize. Ustanovljeno je

da je u acidozi, gde je nivo bikarbonata 6 mmol/L, i hiponatremija 125 mmol/L uz

visoku anjonsku razliku 15 mmol/L.Nalaz u KS je bio uredan, zapaljenski sindrom

pozitivan. Na primenjenu terapiju gde je za 24 h dobila 190 mEq

bikarbonata,rezistentnom metabpličkom acidozom uz veliku anjonsku razliku uzorci

seruma i urina su poslati na toksikologiju.Pregledom je ustanovljeno prisutvo acetil

salicilne kiseline u koncentraciji od 690 mg/L.(toksična doza je 350 mg/L). Uprkos

dalje korekcije metaboličke acidoze kod bolesnice je nastupio smrtni ishod 48h nakon

prijema.

Diskusija: Metabolička acidoza predstavlja jedan od oblika poremećaja acidobazne

ravnoteže a nastaje zbog povećanja koncentracija jona vodonika u plazmi i snižavanja

koncentracija bikarbonata.

Zaključak: U celini,na osnovu prikazanog slučaja potrebno je naglasiti da kod

pacijenta sa jasnom klinikom slikom metaboličke acidoze,a posebno kada postoji

refraktarnost na terapiju treba imati u vidu i intoksikaciju medikamentima.

Ključne reči:metabolička acidoza,acetil salicilna kiselina




107


40. ABDОМINАLNА URGЕNТNА SТАNJА U ОNKОLОGIЈI

Blаžо Nikоlić1, Nikоlа Ivаnčеvić1, Ivаn Zаlеtеl2,4, Јаsnа Јаnčić1,4, Zоricа Мilоšеvić3,4

1.Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, dr Subоtićа 6а, Bеоgrаd

2.Institut zа histоlоgiјu i еmbriоlоgiјu «Аlеksаndаr Đ. Kоstić», Višegradska 26,

Bеоgrаd

3.Institut zа оnkоlоgiјu i rаdiоlоgiјu Srbiје, Pasterova 14, Beograd

4.Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, dr Subоtićа 8, Bеоgrаd


Uvоd: Urgеntnа stаnjа su svа аkutnо živоtnо ugrоžаvајućа stаnjа kоd kојih je

neophodna hitna intеrvеnciја da bi se spаsio živоt pаciјеnta. Kоd оnkоlоških

pаciјеnаtа urgentna stanja nаstајu kао pоslеdicа dејstvа sаmоg tumоrа ili kао

pоslеdicа primеnjеnоg tеrаpiјskоg mоdаlitеtа. Nајvеći brој оnkоlоških pаciјеnаtа,

tоkоm svоје bоlеsti, dоživi bаr јеdnоm urgеntnо stаnjе.

Cilј: Prikаz nајčеšćih аbdоminаlnih urgеntnih stаnjа u оnkоlоgiјi.

Materijal i mеtоdе: U retrospektivnoj studiji analizirana je medicinska

dokumentacija 84 pаciјеntа, kојi si lеčеni u Institutu zа оnkоlоgiјu i rаdiоlоgiјu

Srbiје. Sumnjа nа urgеntnо stаnjе pоstаvlјеnа је nа оsnоvu kliničkе slikе i nаtivnе

rаdiоgrаfiје аbdоmеnа kао iniciјаlnе diјаgnоstičkе mеtоdе. Zа stаtističku аnаlizu

kоrišćеnе su mеtоdе dеskriptivnе i аnаlitičkе stаtistikе.

Rеzultаti: U ispitivаnој grupi bilо је 25% muškаrаcа i 75% žеna, uzrasta od 20 do

81 godine. Nајčеšći simptomi su bili: bоl u аbdоmеnu, opstipacija, mučninа i

pоvrаćаnjе, bоl u lumbоsаkrаlnоm dеlu kičmеnоg stubа, bоl u grudnоm kоšu,

vаginаlnо krvаrеnjе i mеlеna. Ilеus је imаlо 11,9% pаciјеnаtа, а subilеus 41,7%

pаciјеnаtа.

Zаklјučаk: Rеzultаti su pоkаzаli dа su simptоmi аkutnоg аbdоmеnа čеšći kоd žena.

Prеmа primаrnој lоkаlizаciјi tumora, urgentna stanja se najčešće javljaju kоd 28,6%

pаciјеntkinjа sа kаrcinоmom grlićа mаtеricе i kоd 19% pаciјеnаtа sа kаrcinоmоm

rеktumа. Nеоphоdnа је bоlја еdukаciја lеkаrа urgеntnе mеdicinе i lеkаrа оpštе

prаksе о аkutnim stаnjimа u оnkоlоgiјi, u cilјu prаvоvrеmеnе i аdеkvаtnе diјаgnоzе.



108


41. SLAVLJE ILI ZDRAVLJE?!

Katarina Ostojić

Opšta bolnica “Dr Laza K. Lazarević”, Služba nefrologije sa dijalizom, Šabac


Uvod: Akutno trovanje etil alkoholom i njegove posledice mogu predstavljati

veoma dramatična stanja ako se blagovremeno ne prepoznaju i ako se adekvatno ne

reaguje.

Cilj rada je da ukaže kako akutno pijanstvo kod pojedinih ljudi može da izazove

fatalne poremećaje zdravlja a čak i da dovede do letalnog ishoda.

Metod rada: Prikaz slučaja.

Prikaz slučaja: Pacijent dolazi u Urgentni prijem u pratnji i navodi da je pre dva

dana bio na žurci, da je malo više popio ("domaća rakija") i da je pao sa stepeništa i

povredio glavu, desno rame i grudni koš. Leči se od depresije i ulceroznog kolitisa i

ne koristi alkohol. Nije gubio svest i nije se javljao lekaru, ali se sve lošije osećao,

otežano je disao, bio je slab i malaksao. Urađena rtg dijagnostika je zahtevala

konsultaciju pneumoftiziologa i hirurga. Hirurških i ortopedskih povreda nije bilo,

ali pneumoftiziolog konstatuje isuficijenciju ventilacije(SAO2-76%) i odlučuje da

se pacijent transportuje u tercijarnu ustanovu, u Institut za plućne bolesti Sremska

Kamenica gde dolazi do pogoršanja stanja te se stavlja na veštačku ventilaciju. U

međuvremenu dolazi do pogoršanja acido-bazne ravnoteže, povećanja vrednosti

azotnih materija u krvi, te mu se plasira FVK i započinje se lečenje hemodijalizama.

Dolazi do oporavka plućne funkcije, te se vraća u OB i prima na odeljenje

Nefrologije zbog nastavka lečenja hemodijalizama.

Rezultat je preživljavanje pacijenta nakon akutnog pijanstva, zahvaljujući

blagovremeno započetom lečenju.

Zaključak: značaj prepoznavanja i lečenja posledica akutnog trovanja alkoholom.

42. ZNAČAJ RANOG OPERATIVNOG LEČENJA MALEOLARNIH

PRELOMA-ANALIZA OPERISANIH PRELOMA ZA PERIOD 2010-2015

S. Đurič,T. Kuđija, I. Ivanović, Đ. Maksimović

Opšta bolnica Vršac, Vršac


Maleolarni prelomi su indirektni zglobni prelomi koji nastaju kao posledica luksacije

i subluksacije talusa u zglobnoj viljušci.Prelomi su praćeni bolom,otokom i

nemogućnošću oslonca na povredjenu nogu.Cilj lečenja je idealna repozicija koštanih




109


okrajaka i njihova stabilizacija.I mala dislokacija lateralnog maleolusa dovodi do

inkongruencije izmedju talusa i koštane viljuške što dovodi do sekundarne artroze.

Dislocirani maleolarni prelomi koji se ortopedskom repozicijom ne mogu

zadovoljavajuće reponirati trebaju se operisati unutar 6-8 sati,što ove prelome čini

urgentnim.Ranom operacijom se izbegava pojava enormnih otoka kao i pojava

buloznih promena na koži u predelu povredjenog skočnog zgloba a repozicija

koštanih okrajaka je lakša.

Radi lakše odluke o operativnom lečenju koristimo Weberovu podelu maleolarnih

preloma/A,B,C/prema visini preloma fibule u odnosu na tibiofibularnu sindesmosu.

U periodu 2010-15. u OB Vršac je operisano 112 pacijenata sa maleolarnim

prelomima/60 M i 52 Ž/.Desni skočni zglob je zastupljen sa 51,7% levi 48,3%.Tip B

je na našem materijalu najčešći 87,5% ,tip C 12,5% Typ A nije operativno tretiran.

Nakon hirurške repozicije preloma lateralnog maleolusa isti se stabilizuje olučastom

pločom sa šrafovima u 81 sluč. Rusch-ovim klinom kod 3 operisana a samo

kortikalnim šrafovima kod 28 povredjena.Medijalni maleolus je nakon repozicije

stabilizovan sa maleolarnim šrafom u 89,3%.U 10,7% slučajeva stabilizacija je

postignita metodom Zuggurtung.Transfiksacija tibiofibularne sindesmose je radjena

kortikalnim šrafom kod 12 operisanih-Typ C.Marginis posterior je stabilizovan

kortikalnim šrafom sa platnom kod 7 operisanih.

Ranim operativnim lečenjem se izbegavaju kožne komplikacije u tretiranoj

regije,lakša je i egzaktnija repozicija koštanih okrajaka,brži postoperativni oporavak i

kraći boravak u bolnici što sve čini lečenje jeftinijim.

43. PRELOM DIJAFIZE BUTNE KOSTI-URGENTNO STANJE

-ANALIZA OPERISANIH U PERIODU 2010-2015.

S. Đurič,T. Kuđija, I. Ivanović, Đ. Maksimović

Opšta bolnica Vršac, Vršac


U radu su prikazani način lečenja i rezultati operativnog lečenja preloma dijafize

femura u periodu od 5 godina u OB Vršac.

Prelomi dijafize femura se češće sreću kod osoba u punoj snazi,dakle u mladjoj

životnoj dobi.Nastaju kao posledica snažne sile koja deluje direktno na dijafizu

femura dovodeći do pojave kominutivnih i poprečnih preloma.Ovi prelomi mogu

nastati i indirektnim mehanizmom-uvrtanjem nastaju spiralni prelomi ili kosi.

Prelomi dijafize butne kosti su praćeni jakim bolom,velikim gubitkom krvi/oko

1000ml/što neretko dovodi povredjenog u stanje šoka.Sve ovo zahteva urgentno

lečenje/imobilizacija,nadoknada volumena,analgetica/.

Na ortopedskom odeljenju OB Vršac u periodu 2010-15. operisano je 17 povredjenih/

13 M, 4 Ž/-saobraćajni traumatizam u 14 slučajeva 3 pad-prosečne starosti 37



110


god.Svi su operisani nakon 7 do 10 dana od zadobijanja preloma a nakon optimalne

pripreme.U preoperativnom periodu su tretirani trakcijom /transosalna 16,kutana

1/,trombembolijskom profilaksom,analgeticima,infuziona nadoknada tečnosti.Kod

12 pacijenata je uradjena krvava intramedularna fiksacija Kuntcherovim klinom a

kod pet operisanih je uradjena osteosinteza pločom i šrafovima.

Post operativne komplikacije su bile: jedna plućna trombembolija sa blažom

kliničkom slikom-uspešno sanirana,površne infekcije rane kod dva pacijenta.

Kod 16 operisanih je do uspešne sanacije preloma došlo do 8 meseci a kod jednog je

došlo do refrakture preloma-operisan pločom sa šrafovima.

RADIONICE

Ponedeljak, 16. maj 2016. godine

Radionica 1:

Disajni put: Potvrda ETI ultrasonografski i kapnografski; alternative: LMA i I-

gel;

Vođe radionica: prim. dr Kornelija Jakšić Horvat i dr Domagoj Schunk,

Demonstrator: dr Milena Momirović Stojković


Pocus ultrazvuk u resuscitaciji Procena disajnog puta (A) i disanja (B)

prim dr Kornelija Jakšić Horvat

Pocus (point of care) ultrazvuk je pomoćno sredstvo za procenu i monitoring

kritično obolelog pacijenta i sve više se koristi i u prehospitalnim uslovima.

Pocus ultrazvuk je nova, jednostavna, neinvazivna i bezbolna procedura za procenu i

podršku obezbeđivanja disajnog puta kod životno ugroženih bolesnika.

Vizualzicaja disajne regije je izazov. Vazduh je loš ultrazvučni medium. Jedina

vidljiva anatomska struktura je pleura, sve stalo su artefakti, koji se analiziraju.

Procena disajnog puta (A) i disanja (B):

1. Pozicija krikotiroidne membrane (CT membrane)

2. Potvrda pozicije endotrahealnog tubusa (ETT) - preko isključivanja ezofagealne

intubacije

3.Potvrda bilateralne ventilacije

4.Isključivanje pneumotoraksa ( PTX)

Pozicija krikotiroidne membrane (CT membrane)

Nakon identifikacije potencijalno otežanog disajnog puta US se lokalizuje i

obeležava CT membrana za eventualnu konikotomiju.

Potrebno je identifikovati tiroidnu, krikoidnu hrskavicu, krikotiroidnu membranu i

granicu sluznice dušnika i vazduha.




111


Hrskavice su tamnije hipoehogene strukture a sjajna bela linija je granična linija

vazduha i tkiva.

Michael B.Stone,Focused Ultrasound for airway

management

Krikoidna hrskavica je jajolika,nešto veća hipoehogena struktura u odnosu na

dušničke hrskavice, koje liče na niz bisera.CT membrana se nalazi između krikoidne i

tiroidne hrskavice.

Postupci za eventualnu konikotomiju:

-Predvideti otežan disajni put

-Identifikovati CT membranu

-Obeležiti mesto konikotomije

Potvrda bilateralne ventilacije

Identifikacija pleuralne linije – znak ventilacije pluća.

Pleuralna linija (znak klizanja pluća) zamisliti hiperehogenu liniju koja se pomera

napred-nazad , kretanja pleure sinhrono sa ventilacijom

Isključivanje pneumotoraksa (PTX)

Pri identifikaciji reverzibilnih uzroka srčanog zastoja 4H i 4T,važno je isključiti/ili

potvrditi mogućnost PTX.

US pluća je bolja od RTG dijagnostike za isključivanje PTXi;senzitivnost je 91%,a

specifičnost 97% u dijagnostikovanju,a RTG ima senzitivnost od 50,2%,a

specifičnost 99,4%.

Postupak isključivanja pneumotoraksa

Korak 1 (isključuje se): Prisutnost klizanja pluća isključuje pneumotoraks u području

koje se gleda. Potrebno je proceniti više interkostalnih prostora.

Korak 2 (utvrditi razlike): Razmotriti moguće dijagnoze sa odsutnim klizanjem

pluća:PTX, HOBP, konsolidacija, priraslice pluća. Znak plućne tačke je definitivno

dokaz PTX.

Korak 3 (isključuje se): Ako se vide B-linije, nema vazduha za odvajanje visceralne

od parijetalne pleure i nema pneumotoraksa.



112


Korak 4 (pravilo u): Plućna tačka je karakterističan znak za pneumotoraks ,

specifičnost 100%

M mod:

A-peščana plaža(normalna pluća)

B-stratosfera znak (kod pneumotoraksa)



113




114


Radionica 2: KPR u specifičnim stanjima;

Vođe radionice: dr Srđan Stefanović i dr Aleksandra Lazić

Kardiopulmonalna reanimacija u specifičnim stanjima

Stefanović Srđan 1, Lazić Aleksandra 2

1.Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica

2.Dom zdravlja "Doktor Mladen Stojanović", SHMP, Bačka Palanka


Specifična stanja koja mogu dovesti do srčanog zastoja su: astma, anafilaksa,

hipovolemija i poremećaj elektrolita.

Astma je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva, povezana sa obstrukcijom i

povećanjem otpora u disajnim putevima, a javlja se kao odgovor na različite

nadražaje. Obstrukcija je najčešće reverzibilna i prolazi spontano ili uz terapiju. U

uobičajene simptome spadaju: teško disanje, kašalj, stezanje u grudima i kratak dah.

Dijagnoza astme je isključivo klinička. Tri najteža klinička oblika astme su: akutna

teška astma (engl. Acute severe asthma), životno ugrožavajuća astma (engl. Life

threatening asthma) i skoro smrtonosna astma (engl. Near fatal asthma). Postavljanje

dijagnoze i rana terapija su ključni u lečenju astme. Terapija je kombinovana:

kiseonička, inhalatorna beta-2 agonistima, bronhodilatatori, kortikosteroidi,

magnezijum i kristaloidni rastvori.

Anafilaksa može biti teška, životno ugrožavajuća, generalizovana ili sistemska

hipersenzitivna reakcija. Karakteriše je brz razvoj životno ugrožavajućih problema sa

disajnim putem, disanjem i cirkulacijom, udruženih sa promenama na koži i mukozi.

Verovatno se radi o anafilaksi ako su zadovoljeni svi od navedenih kriterijuma: nagli

početak i brza progresija simptoma; životno ugrožavajuće tegobe disajnog puta i/ili

disanja i/ili cirkulacije; promene na koži i/ili sluznici (crvenilo, urtikarija,

angioedem). Dijagnozu potvrđuje izlaganje bolesnika poznatom alergenu. U

zavisnosti od puta ulaska u organizam alergena, očekivana fatalna reakcija nastaje:

pri uzimanju hrane nakon 30-35 minuta; prilikom uboda insekata nakon 10-15

minuta; nakon intravenske primene leka unutar 5 minuta.Vreme observacije pacijenta

mora biti minimalno tri puta duže od očekivanog fatalnog vremena. Najteži oblici

anafilaktičke reakcije leče se adrenalinom (0,5 mg im ili 2-10 mcg iv), H1/H2

antihistaminicima, kortikosteroidima i kristaloidnim rastvorima. Hipovolemija je

smanjen volumen krvi u cirkulaciji, najčešće zbog jačeg krvarenja, ali i zbog jake

dehidratacije. Hipovolemijski šok predstavlja naglo smanjenje volumena krvi u

cirkulaciji, što dovodi do smanjenja tkivne perfuzije i poremećaja ćelijskog

metabolizma. Gubitak volumena veći od 40% može dovesti do srčanog zastoja.

Najčešći uzrok naglog gubitka volumena tečnosti su: trauma, ruptura aortne

aneurizme, gastrointenstinalna krvavljenja i post operativna krvavljenja. Terapija se



115


zasniva na zaustavljanju krvavljenja, te nadoknadi volumena infuzionim rastvorima i

derivatima krvi.

Poremećaji ravnoteže elektrolita su poremećaji, povećanja ili sniženja, koncentracije

elektrolita u krvi čoveka. Elektroliti imaju vitalnu ulogu u održavanju homeostaze u

telu čoveka. Poremećaji elektrolita mogu uzrokovati nepravilnosti u radu svih vrsta

ćelija u telu, a najčešće remete rad svih vrsta mišićnih ćelija, nervnih ćelija, remete

ravnotežu tečnosti u telu i acidobazni status. Najčešći poremećaji elektrolita su

poremećaji koncentracije jona kalijuma, natrijuma i kalcijuma. Neophodan je

sistematski pristup pri proceni i lečenju pacijenata sa elektrolitskim poremećajem.

Ključne reči: astma, anafilaksa, hipovolemija, poremećaj elektrolita.

Utorak, 17. maj 2016. godine

Radionica 3: Urgentni ultrazvuk (FAST, E-FAST)

Vođe radionica: dr Snežana Holcer Vukelić i dr Mirko Vidović

Focused Assessment with Sonography for Trauma/Extended FAST

Snežana Holcer Vukelić


FAST predstavlja ultrazvučnu dijagnostiku u traumi, koja omogućava identifikaciju

intraperitonealne i intraperikardijalne slobodne tečnosti (krvi) i doprinosi proceni

hemodinamske stabilnosti pacijenta. EFAST omogućava i pregled grudnog koša

bilateralnim anteriornim transtorakalnim ultrazvučnim pregledom, koji ima za cilj da

identifikuje pleuralni izliv, proceni količinu tečnosti u plućnom tkivu i identifikuje

pneumotoraks.

U našem organizmu postoje potencijalni prostori u kojima okultne povrede mogu

dovesti do značajnog gubitka krvi bez vidljivih spoljašnjih povreda (u peritonealnoj

šupljini, u pleuralnom prostoru , u perikardnom prostoru).

FAST omogućava da kod osoba koje su doživele traumu identifikujemo krvarenje-

slobodnu tečnost u potencijalnim prostorima i omogućimo pravovremenu hitnu

hiruršku inetervenciju, odnosno FAST omogućava brzu dijagnozu potencijalno

životno ugrožavajućih krvarenja. To je važno, jer 10% smrtnosti uzrokovanih

traumom su posledica traume abdomena. FAST detektuje već oko 100 ml tečnosti u

Morisonovom prostoru i oko 250 ml ukupno u peritoneumu, senzitivnost mu je oko

90% (86 - 99%), a specifičnost 95 - 100%.

Tehnika pregledaje je sledeća: povređeni je u supinaciji; koristi se B mode

(brightness) i konveksna sonda 2,5 - 3,5 MHz, a ravni pregleda mogu biti:

1. longitudinalna (sagitalno)

2. transverzalno


https://sh.wikipedia.org/wiki/Elektrolit

https://sh.wikipedia.org/wiki/Krv

https://sh.wikipedia.org/wiki/Homeostaza

https://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elija_%28biologija%29

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mi%C5%A1i%C4%87na_%C4%87elija&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Nervna_%C4%87elija

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Acidobazni_status&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Jon

https://sh.wikipedia.org/wiki/Kalijum

https://sh.wikipedia.org/wiki/Natrijum

https://sh.wikipedia.org/wiki/Kalcijum



116


3. koronarno

Rade se 4 obavezna polja pregleda:

1. desni gornji kvadrant (perihepatično, perirenalno, pleuralno); u srednjoj

aksilarnj liniji između 7-og i 11-og rebra; obratite pažnju pogotovo na Morisonov

džep (hepatorenalno). Obavezno nađite vrh jetre i donji pol bubrega

2. levi gornji kvadrant (perisplenično, perirenalno, pleuralno); u zadnjoj aksilarnoj

liniji, između 5-og i 8-og rebra Slobodna tečnost je retko splenorenalno i najčešće

se uočava oko slezine i između slezine i dijafragme

3. mala karlica (rektouterino, rektovezikalno); neposredno iznad pubične simfize i

to rektouterino (Douglas) žene, a rektovezikalno u muškaraca.

4. subksifoidno (perikardno), tamponada perikarda – potražite tečnost iza leve

komore i obratite pažnju na prisustvo kolapsa desne komore tokom dijastole ili

desne pretkomore tokom sistole

Sveža krv se prikazuje anehogeno (crno), a zgrušavanje krvi kao hipoehogeno i

hiperehogeno kasnije. Uvek su linearnog ili trouglastog oblika.

Prednosti FAST su: preciznost, brzina pregleda (prosečno vreme pregleda 2-4

minuta, a prosečno vreme otkrivanja masivnog prisustva krvi u Morisonovom džepu

je svega 19 sekundi!), neinvazivnost, nema štetnog jonizujućeg zračenja niti

nefrotoksičnog kontrasta, može se jednostavno i brzo ponoviti , aparat je prenosiv

(pokretan), pregled pored kreveta pacijenta, nema rizika za povređene trudnice i

osobe sa koagulopatijama.

Ograničenja su: nemoguće je utvrditi etiologiju slobodne tečnosti (razlika između

hemoragije i ascitesa). Vijuge creva ispunjene tečnosti imitiraju slobodnu tečnost

(okrugle, peristaltika).

Radionica 4: Masovne nesreće

Vođa radionice: prof. dr Bela Burany i dr Peter Temišvari,

Demonstrator: dr Mihaela Budimski



117


Magyar Légimentő Nonprofit Kft.

Hungarian Air Ambulance

METHANE report

METHANE utvrđivanje

• M(major incident) Masovna nesreća

• E(exact location) Tačno mesto

• T(type) Tip

• H(hazards) Rizici

• A(access and egress) Pristup, evakuacija

• N(number and severity) Broj povređenih

• E(emergency services) službe (na licu

mesta/potreba)



118


PRIMARNA TRIJAŽA


xii simpozijum urgentne medicine srbije sa...

Documents