Windows XP ns srpskom Autori Vlada avi i Dejan Ristanovi Recenzent Dr Jelica Proti Izdava PC Press, Beograd Glavni i odgovorni urednik Dejan Ristanovi Redakciski kolegijum Vesna Jeremi- arknajev, Dejan Ristanovi i Zoran ivoti DTP Vojislav Simi Redaktor Danica Radeka Marketing Bojana Bojani i Sanja Ivkovi Plasman Nened Veljkovi Predplata Maja Joki i Ivana Radojkovi Adresa Redakcije Dositejeva 51/I, Beograd Tel. 011/187-742,181-526 Faks 011/3032-226 E-mail: pc@press.co.yu Web:www.pcpress.co.yu tampa Publikum, Beograd Na osnovu Miljenja Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije br 413-00-10962001-01 od 28.avgusta 2001. Godine, asopis ''PC' je oslobodjen poreza na promet,kao publi Kacija od posebnog interesa za nauku. Copyright@ PC Prss,novembar 2003.

1

SadrajWindows XP Hardver.. Softver Operativni system... Aplikacije ta je to Windows ? Osnovni pojmovi Datoteke.. Fascikle Preice.. Ikone Prozori. Meniji.. Dugmad Upotreba mia I tastature Mi Pokaziva.. Klik-klik Obelezavanje objekata.. Akcije sa objektima Tastatura Rad u Windows-u Radna povrina Grafiki elementi Ponovo prozori... Rad sa vie prozora Prozori-deca.. Radni prostor prozora Kontekstni meniji... Trake sa alatima. Statusna traka. Take za pomeranje. Dijalozi I njihovi elementi Dugme. Kontrole za izbor opcija. Hijerarhijski organizovane liste.. Ostale kontrole.. Pomo I podrka Pomo u dijalozima. Upotreba Explorer-a Upoznajte Explorer-a 2

Dugme Start I meni Start. Startovanje programa. Kraj rada Polje za obavetavanje.. Objekti Explorer-a Datoteke Fascikle Prikaz sadraja fassciklle. Diskovi Rad sa disketama.. Hijerarhija objekata u Explorer-a Moji dokumenti.. Moj raunar... Korpa za otpatke Istraivanje. Rad sa objektima.. Kreiranje novog objkta. Kopiranje I premetanje .. Kopiranje preko ostave Istovremen rad sa vie datoteka.. Brisanje. Promena naziva Svojstva objekata sistemske fascicle Pretraivanje Traenje datoteka. Rad sa programima Startovanje programa Greke u programima Nasilno zatvaranje programa.. Dodatni programi Belenica (Notepad) Unos I izmene teksta.. Kretanje po tekstu. Selekcija teksta. Jo neke mogunosti Belenice.. Pisanka (WordPad) Rad sa datotekema Formatiranje teksta. Pretraivanje I zamene teksta. tampanje Bojanka (Paint) Ostali programi Kalkulator.Mapa znakova (Character Map). Hiperterminal

3

Windows Movie Maker.. Igre.. Razmena podataka Ostava Formati podataka u ostavi .. OLE-ugradnja objekata OLE tehnika.. Koruenje interneta.. ta je to internet? Podeavanje parametara Web I e majl podeavalja.. Internet I njegovi servisi Adresiranje na internetu Pravila ponaanja na Intern Sigurnosna pritanja .. Korienje Iinternet Explorer-a Odakle da ponete .. Prijem I slanje elektronske pote Windows Messenger Prijavljivanje na MSN mreu Lista kontakata . Tekstualne poruke . Konferencije .. Multimedija Windows I multimedija .. Osnivne funkcije Medija Plauer-a Muziki kompakt diskovi Kopiranje muzikih kompakt-diskova .. Video diskovi Organizacija multimedijalnog sadraja . Vizuelni I zvuni efekti . tampanje Instalacija lokalnog tampaa . Istalacija mrenog tampaa Korienje tampaa Podeavanje tampaa tampanje bez tampaa .. Rad u mrei Istalacija mrenih komponenti Organizacija Windows mree . Mrene veze .. Konfigurisanje mrenih parametara Deljene dadoterke I tampai . Raunar sa vie korisnika Deljenje datoteka na istom raunaru .

4

Dodavanje I uklanjanje programa Udaljeni pristup . Tok instalacije .. Uklanjanje programa Podeavanje Windows-a Radna povrina Pozadinska slika Traka zadatka Podeavanje menija Start Meni,, Svi programi Prilagoavanje funcionisanja fascikli Teme. . Ostali parameti prikaza uvar ekrana Prilagodjavanje radne povrine .. Parametri slike Kontrolna tabla Datum I vreme Odravanje sistema Rad sa diskom Pospremanje diska .. Pravljenje rezervnih kopija Defragmentacija .. Provera ispravnosti dadoteka . Zatita virusa .. Antivirusni programi .. Zatitni zid .. Auriranje Windovs-a Window-s Update A: Instalacija I aktivacija Tok instalacije .. Aktivacija Windows-a Lokalizacija .. Oporavak Windows-a B : licenciranje softvera Programi licenciranja softvera Ko prodaje softver? OEM softver . OLP ugovori Osiguranje softvera . OSL ugovori 5

Sitna slova .. Za starije raunare Softver na serverima .

WINDOWS XPUpotreba raunara oduvek zahtevala odreeni stepen poznavanja engleskog jezika trebalo je upoznati znaajan broj engleskih rei koje se koriste kod izdavanja komandi raunaru, ali razumeti poruke koje raunar u raznim fazama kada ispisuje. (Ne) poznavanje engleskog jezika za mnoge je bio dodatni razlog straha od raunara, jer su poetnici esto nalazili na velike prepreke samo zato to ne razumeju problem koji je precizno opisan u poruci koju su dobili. Uvaavajui potrebe korisnika da komuniciraju sa raunarom na svom jeziku, Mikrosoft je, kroz pooces lokalizacije, prilagodio svoj softer raznim jezicima. Meu kojima se odnedavno nalazi i srpski-u junu 2003. godine predsatljena je lokalizacija Windiws-a XP za srpski jezik, u irinoj i latininoj varijanti.Oekuje se da e u narednom periodu biti lokalizovan i vaan poslovni paket Mikrosoft Office. Lokalizacija za srpski jezik obavljena je znatno posle lokalizacija za razne druge jezike, to znai da je u Srbiji i Crnoj Gori komunikacija sa raunarom dugo tekla na engleskom jeziku, to je uslovilo razvoj svojevrsnog argona zasnovanog na engleskim reima. Taj kombinovani jezik korien je i u kompletnoj domaoj raunarskoj literaturi, koja je obavljanjem lokalizovanog softera zastarela-kompjuterski profesionalci e verovatno i ubudue koristiti argon na koji su navikli, ali je za poetnika veoma neprijatno da u literaturi ita jedne izraze a na ekranu vidi druge. Zato smo pripremili ovu knjigu koja je u potpunosti prilagoena lokalizovanom softveru. Knjiga poinje od osnovnih stvari, opisa vaeg raunara i njegovih komponenti a onda prelezi na rad sa raunarom, svakodnevne poslove, pristup Internetu i priladoavanje sistema vaim potrebama. Videete da je korienje lokalizovanog softvera

6

jednostavno, a rad sa raunarom efikasnije i sigurniji. Krajnji rezultat je vea produktivnost u poslu kojima se bavite . Prijatno korienje Windows-a na srpskom jeziku!

HARDVERHardver (engl.hardwer) je u prevodu gvodjurija dakle sve ono to vidite kada pomerate va PC. Obino ga delimo na sam raunar i periferijsku opremu ;raunar je ono to se nalazi u kutiji koja stoji na vaem stolu ili ispod njega, a periferjsku opremu ine uredjaji povezani kablovima sa kuitem:tastatura, mi, monitor,tampa, skener i sline naprave. Krenuemo redom i ukratko opisati delove od kojih se sastoji raunar. Srce svakog raunara je procesor (esto e te sretati i skraenicu SPU),pametno integrisano kolo (ip) koje obavlja matematike i druge operacije i iji tip esto poistoveujemo sa tipom raunara. Dananje PC raunari uglavnom koriste procesore koji se zovu Pentijum 4 i Athlon, mada se jo uvek dosta koriste stariji procesori, pre svega Pentijum 2 i Pentium 3 te neke njihove slabije verzije kao to su Intel Celeron ili AMD Duron. Osim imena, karakteristika svakog prosesora je frekvencija na kojoj radi, iz koje proilazi brzina raunara. Frekvencija se uglavnom izraava u gigahercima (GHz) aktuelni procesori radi na frekvencijama izmeu 1 i 3 GHz. Via frekvencija oznaava brzi raunar, mada se procena ukupne brzine nemoe zavriti prostim poreenjem frekvencija-raunar koji radi na 2 Gha nije duplo bri od raunara koji radi 1 Gha. Sledea kljuna komponenta raunara je radna memorija koja se esto zove i RAM, to je skraenica od Random Access Memoru ili u prevodu memorija kojoj se moe pristupati na sluajan nain. Taj izraz je pomalo nesreno izabran, poto RAM zapravo oznaava memoriju koju se podaci mogu upisivati i menjati. Raunar moe imati i razne druge vrste memorijaneka od kartica moe na sebi imati sopstvenu (recimo video) memoriju. No, za korisnika je najbitnije da zna procesor smeta programe i podatke sa kojima radi u radnu memoriju. Glavna karakteristika memorije je kapacitet koji se izraava u bajtovima (moete grubo smatrati da je jedan bajt zapravo jedan znak), ali se u praksi obino koriste vee jedinice poput kilobajta (KB), megabajta (MB) i gigabajta (GB). Oekivalo bi se da jedan KB zapravo ima7

1.024 bajta, jedan megabajt 1.024 kilobajta a jedan gigabajt 1.024 megabajta. Savremeni PC raunar se teko moe zamisliti sa manje od 64 MG memorije, raunari srednje snage imaju izmeu 128 i 256 MB, dok je 512 MB minimum koji raunar treba da poseduje da bi uao u viu klasu ; ima raunara preko gigabajt RAM-a. Za udoban rad sa Windows-om XP treba imati barem 128 MB memorije- ako imate manje,raunar e raditi neprijatno sporo, pa ako imate mogunosti, preporuujemo da nebavite raunar sa barem 256 MB RAM-a. RAM pameti podatke samo dok je raunar ukljuen ;im iskljuite napajanje, programi i podaci iz RAM-a se neverovatno gube. Da bi ralunar ipak mogao da pamti programe i podatke i dak je iskljuen koriste se diskovi. Diskovi najee rade na principu magnetnih zapisa slino magnetofonima, mada se umesto traka koriste ploe, koje rotiraju i iznad kojih se nalaze pokretne glave koje itaju i upisivaju podatke. U samom raunaru je obavezno ugradjen tvrdi disk (esto se koristi i termin hard disk, ili prosto disk) koji se sastoje od vie glava i ploa koje rotiraju vrlo velikom brzinom; sve je to upakovano u hermetiki zatvorenu kutiju. Diskovi primaju veliku koliine podataka, kojima se veoma brzo pristupa, a vei disk obezbeuje udobniji rad. Diskovi sa savremenih PC-jeva imaju izmeu 20 i 160 GB, stim to raunar moe da ima vie diskova. Diskete se sastoje od ploice izgradjene od magnetnog materijala koja je ugradjena u zatitnno plastino kuite. Za razliku od diska koji je zatvoren u kuite vaeg PC-ja, disketa se moe izvaditi iz uredjaja u kome se nalazi glava za itanje i pisanje, stun pto na disketuz najee staje svega 1.44 MG podataka. Zbog malog kapaciteta i problematine pouzdanosti diskete se sve manje koriste- zamenili su ih tvz. Zip diskovi na ije diskete staje 100-250 MB podataka kao i uredjaj sa takozvanom Flash memorijom koji se raunarom povezuje preko USB interfejsa o kome e biti rei neto kasnije. Osim magnetnih postoje i optiki diskovi kao i ICD-ROM odnosno DVD-ROM itai, koji koriste iste kompakt-diskove kao muziki odnosno video- uredjaj. Tradicionalni CD i DVD diskovi se snimaju u fabrici, posle ega ih moete samo itati, ali su u irokoj upotrebi i diskovi koje moete sami snimati, jednom ili vie puta na CD obino staje oko 700 MB a na DVS oko 4.7 GB gigabajta. Za upis podataka na ove medije potreban je CD ili DVD pisa, koji je fiziki slian CD/DVD itau, ali je sloeniji pa samim tim i skuplji od njega. Ipak CD pisa, je uobiajena konponenta savremenog raunara jer

8

omoguava skladitenje velike koliine podataka i bezbedno uvanje tih informacija, kao i njihovo prenoenje na neki drugi raunar. Procesor, memorija i diskovi su najvaniji delovi raunara, ali da bi oni mogli zajedno da rade potrebno je neto to e ih povezati u celinu. To neto se zove matina ploa (engl.motherboard). Matina ploa sadri podnoija u koja se ubadaju procesor i memorija, a zatim se kablovima povezuju diskovi. Osim podnoija i konektora, matina ploa sadri i elektroniku koja omoguava saradnju svih konponenata, kao i dodavanje nekih drugih. Najvanija od tih drugih komponenata je grafika kartica, iji je zadatak da prenese na ekran sve to raunar eli da prikkae . Glavne karakteristike grafikih kartica su maksimalna rezonacija odnosno broj taaka (tzv. piksela) po horizontali i vertikali koja moe da prikae, vei broj taaka daje bolju sliku. Osim rezolucije, vaan je i broj boja koje mogu da se prikau, maksimalan broj boja je vaan za koliinu memorije koju grafika karta ima ugradjenu na sebisavremena grafika karta ne bi smela da ima od 32 MB video memorije. Karakteristike krafikih karti su i brzina i kvalitet ispisa, kao i 3D podataka, odnosno skup funkcija koje ubrzavaju prikaz slike u programima koji simuliraju trodimenzionalni svet. Grafika kartica sama po sebi ne vredi puno ukoliko nema ekran na kome bi ispisala sliku-potreban vam je, dakle, kvalitetan monotor. Glavna karakteristika monitora je dijagonala ekrana, koja se po pravilu meri u inima. Nekada su se najee sretli moniitori sa dijagonalom ekrana od 14 ina- pad cena i poboljanje kvaliteta su uinili da se danas monitor sa diijagonalom ekrana od 15 ina smatra za apsolutni minimum. Zahtevniji korisnici uglavnom nabavljaju ekrane sa dijagonalama od 17 do 19 ina, dok vee ekrane uglavnom koriste profesionalci koji se bave vizuelno orijentisanim poslovima (priprema za tampu,dizajn,modelovanje,video-montaa). Dijagonala realne slike je esto manja od deklarisane, poto oroizvvoai, iz marketinkih razloga, na kutiji piu dijagonalu katodne cevi, a ne vidljivog dela ekrana. U poslovnim okruenjima sve ee se koriste takozvani TFT monitori, koji su znatno tanji pa zauzimaju mnogo manje prostora na radnom stolu, dok je slika na njima otra i stabilna, pa ne zamara oi tokom dugotrajnog rada, naalast, cene TFT monitora i dalje su prilino visoke. Pomenimo i konponente koje nisu neophodne za svki tip posla. Poeemo od zvanine kartice, koja raunaru omoguava da svira i peva, odnosno9

reproduktuje zvukove i muziku. Koristei zvunu karticu, moete pretvoriri raunaar u deo muzikog stuba. Multimedijalni programi i igre nemaju mnogo smisla bez zvuka, pa e vam ova komponenta pre ili kasnije zatrebati. Modem slui za povezivanje sa drugim raunarima telefonske linije. Modem vam je neophodan ukoliko elite pristup Internetu preko obine tefonske linije, a veina modema moe da radi i kao faks-uredjaj. Ukoliko imate mogunost za uvodjenje ISDN terminal-adapter ISDN linija i modem omoguavaju do dva i po puta vee brzine u odnosu na klasine telefonske linije i modeme. Mrena kartica (adapter) je veoma vana u poslovnom okruenju, poto omoguava povezivanje raunara u firmi i mreiu, kako bi delili resurse. U poslednje vreme su sve popularnije adapteri za bezine veze, koje obezbeuju brzu komunikaciju bez potrebe da se povlae kablovi. tampa omoguava da tekstove i slike iz ralunara prenesete na papir. U zavisnosti od nalina na koji to rade, tampai se dele na matrine, inkjet i laserske. Matrini tapii rade tako to udaraju iglicama, preko trake sa mastilom, slino pisaoj maini. Poto iglice predstavljaju take a ne slova, pomou matrinih tampaa se mogu tampati i slike. Otisak im je prilino lo, jeftini su i koriste se esto. Sledea vrsta su inkjet tampai, koji bacaju na papir kapljice mastila, pa prema tome eto mogu da tampaju u boji. Imaju jako dobar otisak, ali su kertidi (patrone) sa mastilom kratkotrajni i skupi, a tampa relatovno spora. tampai su veoma popularni, naroito u kunim uslovima. Laserski tampai daju najbolji otisak i racionalno se koriste troe toner koji moe biti skup, ali uz jednu kasetu tonera mete otampati vie hiljada strana. Ovi tampai su najskuplji, pogotovo ako vam je potrebna tampa u boji, pa se najee koriste u firmama, gde se svakodnevno ispisuje veliki broj stranica. Skener radi obrnutu stvar od tampaa pomou njega, fotografija ili tekst sa papira se prenose u raunarski oblik i to kao slika. Ukoliko elite da od slike dobijete tekst koji moete dalje obradjivati,protustiete je kroz neki od programa za optiko prepoznavanje teksta (tzv.OCR). U poslednjih nekoliko godina postali su popularni i dodaci koji raunaru daju osobine TV prijemnika, pa i video-rekordera, kao i Web kamere, koje mogu da se koriste za pretvaranje vaeg raunara u Internet video-telefon.

10

Dve komponente smo namerno ostavili za kraj to su vai glavni saveznici u radu sa raunarom, mi i tastatura. Njima emo se detaljno baviti u narednom poglavlju.

SOFT VERSam za sebe, hardver redstavlja tek gomilu gvodjurije, snagu i upotrebljivost daje mu softver. Re softver (engl. Software) oznaava sve ono to objanjava hardveru kako da uradi ono to se od njega oekuje, dakle pre svega programe. Programi su skupovi naredbi koje raunar izvrava da bi obavio odredjeni posao. U zavisnosti od prirode posla, programi se obino dele na sistemske i aplikativne (koje esto nazivamo aplekacijama). Razlika medju njima je to su sistemski programi orijentisni ka radu samog raunara, dok aplikativni programi omoguuju njegove praktine primene. Na primer, Windows XP je operativni sistem (sistemski program), a Micrasoft Word je aplikacija koja u svom radu koristi uslugu Windovs-a.

OPERATIVNI SISTEMNajvaniji sistemski program svakog raunara je operativni sistem, zapravo skup raunara koji kontroliu hadver raunara, starajui se da on funkcionie na precizno odredjen nain. Posmatrn kao celina, operativni sistem je pre svega posrednik izmedju hadvera raunara i ostaluh programa koji e se izvravati na njemu. Zbog toga je uloga operativnog sistema od presudne vanosti za funkcionisanje raunara. U optem sluaju vai pravilo da moniji operativni sistem, odnosno onaj koji nudi vee mogunosti, najee znai i kvalitetnije programe. Da bi operativni sistem znao da iskoristi pojedinane komponente raunara, potreban je jo jedan sloj izmedju njega i hardvera. To su vani sistemski programi koje nazivamo drajverima. Svaki model periferijskih uredjaja radi na razliit nain pa je, da bi operativni sistem znao kako da radi sa njema potrebno da za svaki od njih bude ugradjen, odnosno instaliran, odgovarajui drajver. Neke konponente raunara su standarizovane, pa su za njih drajveri moraju posebno instalirati. Jedan od glavnih specijaliteta11

Windows-a XP je u tome to on u najveem broju sluajeva omoguava instaliranje drajvera. Tokom razvoja raubnara, operativni sistem su dobili jo jednu ulogu, moda vaniju od ove prve, oni su preuzeli komunikaciju izmedju raunara i korisnika. Nain na koji se ova komunikacija obavlja predstavlja tzv. Korisniki interfejs. Nekada se rad sa raunarom obavljao tako to se korisnik kucao komande koje je raunar izvravao. Ovakav nain rada zahtevao je predznanje korisnika i pamenje velikog broja komandi i njihovih varijanti, koje nisu uvek bile ni jednostavne za razumevanje pa ni logine. Zbog toga je upotreba raunara bila srazmerno teka, naroito ljudima kojima raunari nisu osnovna profesija. Vremenom je razvijen koncept grafikih korisnika interfejsa odnosno GUI-ja (od engleskog izraza graphical user interface). GUI je omoguio da se sa raunarom komunicira preko slika, a operativni sistemi koji ceo rad sa korisnikom baziraju na korienje grafikog interfejsa, nazivaju se grafiki-orijentisani operativni sistem.Microsoft Windows XP je upravo takav operativni sistem.

APLIKACIJEVe smo rekli da su aplikacije zapravo programi koji omoguavaju praktinu primenu raunara. Postoje razne kategorije aplikacija i one se primenjuju u vrlo irokom polju ljudskih delatnosti. Raunari su se uvukli u svoje poslove sa kojim a se ljudi bave, da je vrlo teko pronai profesiju u kojim kompjuter ne moe da pomogne oveku ili da ga potpuno odmeni. Neki od najpoznatijih tipova aplikacija bave se obradom teksta, poslovnim proraunima, bazama podataka, pripreme materijala za tampu, obradu fotografija i raunskih slika, kompjuterskom animacijom, irokim spektrom naunih i inenjerskih primena. Tu su, naravno, i jo amplikaciije iz domena zabave, igre, i multimedija...

T A J E TO W I N D O W S ?Windows je najpopularniji operativni sistem za PC raunare. I ako je za PC raunare napisano vie operativnih sistema, procenjuje se da preko 90 posto vlasnika PC-ja u svetu koristi neku od varijanti operativnog sistema Windovs.12

Windovs XP je najnovija,trenutno aktuelana verzija ovog opertivnog sistema. Windovs XP je grafiki-orijentisan operativni sistem koji nudi istovremeni rad vie programa (engl.nmultitasking), razmenu podataka izmedju njih, multimediju, internet, brzo i lako povezivanje u raunske mree, komunikacija, rad sa faksovima,tampanje, upotrebu fondova i mnoge druge stvari. Sve ove osobine Windovs-a detaljno emo prikazati u narednim poglavljima . Windows XP nenudi samo pokretanje programa i organizaciju podataka korienjem grafikog odruenja, va omoguava da programi koji rade sa njim koriste iste grafike elemente. Time je obezbedjen jedinstven izgled programa pa programi koji rade pod Windows-om izgledaju slino. To znai da kada se naviknete na izgled Windows-a i logiku rada sistema i njihovih programa, moi e te da se snadjete sa svakim novim Windovs programom. Windows XP se prodaje u dve verzije: Home i Professional. Verzija Home je, kako joj i ime kae, namenjena pre svega kunim pripremama. To znai da je ona prvenstveno namenjena samostalnim raunarima koji nisu u mrei,il su povezani sa jo jednim ili dva druga raunara kui. Osim toga, orijentacija na kune korisnike znai da je ova verzija pripremljena za multimediju i igre. Windows XP Home je naslednik Windovs-a 95,98 i Me ( Millenijum Edition ). Windovs XP Home Professional je operativni sistem za poslovne korisnike pre svega oni iji su raunari povezani u lokalnu mreu neke firme. On sadri dodatne funkcije koje obezbedjuju podrku za vee raunarske mree, kao i druge tehnologije koje su potrebne za poslovnu primenu raunara. Mikrosoft Windovs XP Professional je naslednik operativnih sistema Miktosoft Windows NT i Mikrosoft Windows 2000.

OSNOVNI POJMOVI13

Datotekeak iako ste poetnik u svetu raunara, verovatno ste uli za pojmove kao to su fajl ili dadoteka, to su dve kljune stvari koje se odnose na istu stvar. Datoteka (engl.file) je neka vrsta kutije u koju raunar smeta informacije sa kojom radi. U jednu dadoteku raunar moe da smesti bilo ta: programe, neke podatke od znalaja za sam sistem, dokumente koje ste sami kreirali, dobili od prijatelja i slino. Dve osnovne karakteristike dadoteka su ime i tip-svaka dadoteka mora da ima svoje ime. Nekada PC raunari bili na loem glasu zato to su imena dadoteka marala da budu vrlo kratka svega 8 slova. Dananji PC raunari koji rade pod Windows-om XP mogu da imaju vrlo dugaka i opisna imena, do 250 znakova. Druga vana karakteristika je tip dadoteke; na osnovu njega, raunar zna da li je u pitanju program ili su to podaci, kao i kom programu podaci pripadaju, odnosno koji program ume da radi sa njima. Razliiti programi na razliite naine smetaju podatke sa kojima rade, a taj naim organizacije podataka nazivamo format dadoteke. Neki programi smetaju podatke u obliku obinog teksta, pa su tako organizovane dadoteke kaemo da su u tekstualnom formatu. Sve ostale dadoteke, bilo da su programi ili podaci organizovani na neki poseban nain, nazivamo binarnim dadotekama.

FasciklePoto dadoteka ima mnogo, one se moraju nekako organiozovati-kada bi sve bile na jednom mestu, nebi ste se lako snali. Zbog toga se dadoteke obino organizuju smetanjem u razne fascikle (engl.folder; esto ete sresti i termin direktorijum). Obino se u jednu fasciklu smetaju grupe dadoteka koje imaju neto zajedniko. Dadoteke koje pripadaju jednom programu su obino smetene u zajedniku fasciklu, dokumenti koje sami kreirate e imati zasebnu fasciklu itd. Svaka fascikla moe da sadri i druge fascikle-ako u fascikli za tekstove ima mnogo dadoteka, moete u njoj napraviti nekoliko podfascikli i da rasporedite dadoteke u njih. Naprimer,u jednu fasciklu moemo smestiti pisma u drugu poslovne izvetaje itd.

14

Kad smo opisivali hadver, rekli smo da se podaci, odnosno dadoteke i fascikle, smetaju na diskove. Svaki disk ima svoji glavnu fasciklu ( struni termin za ovo je inae koreni direktorijum, eng.root) iz koga se granaju druge fascikle, koje opet imaju svoje podfascikle. Zbog razgranatosti, ovakva organizacija naziva se stablom direktorijuma (directory tree). Slina hierarhija se, kasnije emo videti, koristi i u nekim drugim sluajevima.

PreicePreice (eng.shortcut) su posebna vrsta dadoteka, ija jedina uloga da pokau putanju do neke druge dadoteke ili fascikle na disku,odnosno do nekog drugog objekta u sistemu. Prepoznaete ih po maloj strelici u donjem levom uglu u donjem delu ikone. Jedan od primera njihove upotrebe je startovanje programa: bilo bi naporno da svaki put kada elite da pokrenete neki program morate da prodjete kroz nekoliko fascikli da bi ste pronali dadoteku sa programom. Umesto toga, dovoljno je da na neko zgodno mesto postavite preicu do programa zatim svaki put kada elite da pokrenete program, aktivirate preicu.

IKONETri osnovna grafika elementa W indows-a su ikone, prozori i memiji. Ikone su sliice koje oznalavaju svaki od objekata. Pod objektom podrazumevamo gotovo sve ono to postoji u sistemu: svaka dadoteka je objekat za sebe, svaka fascikla takodje, svaki disk, tampa... Objekti istog tipa imaju iste ikone pa je fascikla uvek oznaena adekvatnom sliicom, svaki disk u sistemu je predstavljen sliicom diska, tampa slikom tampaa. Kod dadoteka situacija je malo drugaija. Kod njih izgled ikone zavisi od tipa: dadoteke sa programima su obino oznaene sliicom koja treba da podseti na namenu programa, dadoteke sa podacima su oznaene ikomom programa kome pripadaju. Naprimer, svi Microsoft Word dokumenti koji imaju ekstenziju DOC, te e samim tim sve dadoteke sa tom espenzijom biti oznaeni istom ikonom. I neke fascikle koje imaju posebnu ulogu mogu biti predstavljene ikonama koje su drugaije od standardnih i koje treba da ukau na tu posebnu namenu. Recimo, Microsoft Windows ima specifinu fasciklu

15

koja sadri podatke o tampaima koji su prikljueni na raunar-naravno, ta fascikla ima odgovarajuu ikonu koja na sebi ima nacrtan mali tampa.

PROZORIProzor je pravougani prostor na ekranu u kom se izvravaju programi ili se prikazuju neki podaci. Prozori su osnova Windows-a, koji je po njim i dobio ime. U jednom trenutku, na ekranu moete imati veliki broj prozora i oni se mogu medjusobno preklapati. Prozore moete promeniti ili menjati im veliinu. Svaki startovani Windows program odmah dobija svoj prozor, a neki programi otvaraju i vie prozora. U sledeim poglavljima emo posebnu panju posvetiti operacijama sa prozorima.

MENIJISvaki program ima pojedine opcije i komande koje moe da izvri u nekom trenutku. Da bi korisnik znao ta od toga ima na raspolkaganju, Windows nudi posebne liste raspoloivih komandi i opcija koji se zovu meniji. Zahvaljujui menijima, ne morate da kucate i pamtite komande i naine njihove upotrebe. Zbog toga, meniji ine utotrebu Windows programa lakom i efikasnijom. Meniji su obino sastavni deo prozora Windows-a i prateih programa, mogu imati horizontalan i vertikalan poloaj, u okviru jednog menija moe se pojaviti i nekoliko drugih, kod kojih svaki moe imati i svoje podmenije. Meniji se mogu pojaviti i na raznim drugim mestima.

DUGMADVaan grafiki element Windows-a su i dugmad (engl.button, esto ete sresti i izraz taster). To su male pravougaone zone koje se obino nalaze u okviru prozora programa, prikazane su tako da odaju trodimenzionalan utisak kao da su ispupene u odnosu na ostatk ekrana. Zovu se dugme, mogu se pritisnuti kada do njih miem dovedete pokaziva i pritisnete dugme koje postoji na miu. Vie o dugmadima emo govoriti u sledeem poglavlju, ali ipak pre toga pogledajte donji levi ugao ekrana Windows-.a, na mestu na kome pie start.To je dugme, i to veoma vano, jer se njime otvara meni start koji ete esto koristiti u radu sa Windows.om.

16

Upotreba mia I tastatureNa sledei korak je detaljnije upoznavanje sa grafikim elementima Mikrasofr Windovs-a, kao i sa njihovim izgledom,funcijom, nalinonm i svhom upotrebe. Da sve te lepe sliice ne bi bile samo ukras na ekranu, treba i da znamo i kako se njima upravlj, a za upravljanje su zadueni mi i tastature MI Windows mi je brlo simpatina naprava pomou koje saoptavate i njegovim programima ta elite da uradite.On sa donje strane ponekad ima kuglicu ili senzor ako je u pritanju tzv,optiki mi, dok su sa gornje strane dva ili tri dugmeta koji mogu da se pritisnu. Kuglica i senzor slue da raunaru saopte da vi pomerate mia, dok dugmii saoptavaju raunaru daelite da izvedete neku akciju. Mievi esto imaju i toki koji omoguava pomeranje sadraja ekrana. Mievi se proizvode u raznim varijantema i oblicima. Potrebno je malo vebe da bi ste ovladali miem-on omoguava nekoliko vanih zahvata koji treba da vam uu u prste. Dobro vladanje miem je vano jer je na njegovoj upotrebi zasnovani najvei dao vae komunikacije sa Windows-om. POKAZIVA Osnovna radnja sa miem je pomeranje-tako se pomera pokaziva na ekranu, koji se ponekad zove kurzor. Pokaziva gotovo uvek ima oblik strlice i pomou njega se biraju objekti ili pozicije na ekranu.On je svojevrsni putokaz koji ukazuje na to da li je va kompjuter trenutno zauzet, da li u datom momentu moete da obavite neku radnju kao to je recimo promena veliine prozora, da li je radnja koju pokuavate da obavite nemogua i slino. Vano je da nauite da precizbno pomerate pokaziva, jer je njegovo precizno pomeranje od vitelnog znaaja da bi Windows shvato ta elite da uradi za vas.

17

Pomeranje pokazivaa na ekranu je ekvivalentno pomeranju mia po stolu: u svim smerovima pokaziva prati pokrete mia ( gore-dole, levo-desno,ukoso). Smerovi kretanja se obino odredjuju u odnosu na osnovu osu mia-uglavnom smer gore predstavlja smer kabla kojim je mii povezan sa raunarom. Ova definicija je pomalo zastarela jer neki mievi nemaju kabl nego su spojeni sa raunarom beinom vezom. Za takve sluajeve je preciznije rei da je gornja strana mia ona na kojoj su dugmii. Brzina kretanja pokazivaa zavisi od brzoine kretanja mia. U kakvom e odnosu oni biti, zavisi od podeavanja. Ukoliko vam je kretanje mia prebrzo ili presporo, to moe podesiti, o emu e biti vie rei u kasnijim poglavljima. KLIK KLI K Pre nego to se upustite u rad sa Windows-om, treba da savladate jo dve vane radnje sa miom: potiskivanje njegovih dugmadi i podvlaenje. Potiskivanje dugmeta na miu se esto naziva kliktanjem, zbog zvuka koji tasteri na miu isputajuprilikom pritiska . Pritiskanje je jednostavno-obino ete pomerati miadok nepostavite pokaziva na objekt koji elite da obeleite, a zatim pritisnite dugme mia i brzo ga otpustiti (kada ujete klik). Da li ete pritisnuti levo ili desno dugme zavisi od toga ta elite da uradite, poto ova dva dugmeta imaju jasno razdvojene funmkcije. Iskusni korisnici raunara esto koriste termine levi klik i desni klik koji oznaavaju pritisak na levo ili desno dugme mia. Vano je znati da u Windows-ulevo dugme mia primarno, a desno pomono. Ukoliko ste levoruki Windows onda e vam omomguiti da prilagodite rad sa miem svojim potrebama- u tom sluaju desno dugme postaje primarno, a levo pomono. Mogu se nabaviti i posebni tipovi mieva namenjeni livorukim ljudima. Termini levi klik i desni klik koje smo malo pre pomenuli su bazirani na navikama desnoruke veine, pa vodite rauna o tome. Neto tee akcija je dvostruki klik (double click). Ova akcija zahteva malo vabe: Potrebno je da dugme na miu pritisnete dovoljno brzo kako bi raunar pritisak shvatio kao dvostruki klik a ne kao dva uzastopna obina klika. Dvostruki klik esto nazivamo dvoklik (zato to je krae za pisanje a i za izgovor), pa ako vam neko kae (naprimer mi u ovoj knjizi) da nam neki objekat dvokliknete, to znai da treba dva puta brzo da kliknete ne njega. Za razliku od obinog klika, kod Windows-a dvoklik ima smisla samo sa levim dugmetom mia. Povlaenje mia je zahvat koji poetnicima u baratanju miem zadaje najvie problema. Re je o tome da pritisnete dugme na miu drite ga pritisnutim i18

istovremeno pomerate mia do take do koje elite i tek onda pustitie dugme. Za razliku od dvoklika, ova akcija je podjednako koristi i sa levim i sa desnim dugmetom na miu. Kao i kod obinog klika, povlaenje sa priotisnutim levim dugmetom i povlaenje sa pritisnutim desnim dugmetom imaju bitno razliite funkcije koje emo razjasniti kada za to dodje vreme. OBELEAVAN JE OBJEKATA Poto smo upoznali sve vetine koje su potrebne u radu sa miem, vreme je da objasnimo emu one zapravo slue. Jendu svrhu-pomeranje pokazivaa na ekranu ve smo objasnili. Evo nekih upotreba mia koja se esto javljaju u radu sa Mikrosoft Windows-om XP i njegovim programima. esto ete biti u prilici da izvrite neku operaciju, odaberete objekte na kojima akcija treba da bide izvrena. To odabiranje se zove obeleavanje ili isticanje ( engl. Select,pa se esto koristi i re selekcija). Isticanje ete koristiti za izboj stavki iz menija ili da biste objasnili Mikrosoft Windows-u na koje se objekte odnosi sledea akcija. Ona se vri tako to pokaziva dovedete objekta i zatim kliknete levim dugmetom na miu (setite se,ovu operaciju smo ve nazvali levi klik).Najei nain koji moete obeleiti grupu objekata i povlaenje mia. Kada pomerate pokaziva mia po ekranu, a nedrite pritisnut ni jedan taster, on nema uticaja na objekte preko jojih prelazi. Ali,ako drite pritisnit levi taster i pomerate mia, Windows e istai objekte preko kojih ste preli miem. Postoje tehnike isticanja grupe objekata kod kojih moramo da potraimo pomo i od tastature. Kada iz lista objekata elimo da obeleimo vie njih, moemo pritisnuti taster Ctr na tastaturi i zatim drei ga pritisnutog kliknuti levim tasterom mia na svaki od eljenih objekata. Ukoliko su objekti lepo poredjani, miemo bez mnogo egzibicija sa miem da obeleimo itav obsekt objekata. Kliknemo na prvi, pritisnemo Shift na tastaturi i, dree taster Shift, kliknemo na poslednji objekat koji treba da obeleimo. Tada e Windows istai sve objekte izmedju prvog i poslednjeg. Ovo ume da bude prilino komplikovana operacija, koja zahteva malo vebe, ali kada je savladate, moe vam pomoi da skratite vrame potrebno za obeleavanje. etvrti nain za isticanje objekata iz liste je neto to bismo mogli nazvati kao hvatanje objekata u pravugaonik. Ovaj procces je jedan od najeih i19

najjednostavnijih,bez obzira kako zvui. Izvodi se tako to miem crtate pravugaonik-pritisnete levi taster, i neputajui da povlaite pokaziva u eljenom pravcu. Primeujete kako se iza pokazivaa pojavljuje providan zasaneni pravouganik. Svi objekti koji se nadju unutar pravougaonika bie istaknuti. Kada obeleite sve to ste eleli, pustite levi taster i objekti e ostati isteaknuti. Ista pravila se koriste i za uklanjanje istivcanje. Ako ne elite da neki objekat dalje bude istaknut, recimo nakon to ste obavili operaciju ili ste ga odabrali grakom, moete ga vratiti u obino stanje na isti nain, recimo kombinacijom Ctrl na tastaturi i klikom na levo dugme mie, a da pri tom neutiete an ostatak istaknutih objekata. AKCIJE SA OBJEKTIMA Jedna od najvanijih operacija sa miom je prevlaenje obeleenih objekata. Ukoliko pred sobom imate jedan ili vie obeleenih objekata, sledee povlaenje mia sa pritisnutim levim tasterom e prouzrakovati njihovo prevlaenje. To znai da e pokaziva mia nositiselektovane objekte sa sobom dok god drite pritisnuto dugme na miu.Tada e se ubeleeni objekti odvojiti od kurzora i pasti na prostor ispod kurzora. Krae reeno, prenosite obeleene objekte na eljeno mesto, kao to biste to uradili rukom. Levi klik predstavlja hvatanje, prevlaenje sa pritisnutim levim klikom je poput prenoenja nekog prenosa, a putanje levog tastera je sputanje objekta na mesto. Kao to smo ve rekli, ovo je jedno od najvanijih operacija u Windows-u i to zato to se pomou nje obavljaju razni poslovi: kopiranje i oremetanje dadoteka i fascikli, pravljenje preica ka vanim programima i podacima, brisanje dadoteka, dovlaenje dokumenata odredjenom programu na obradu i razne druge akcije. Ova tehnika se u originalu zove drag and drob, odnosno u prevodu prevuci i pusti Aktiviranje objekata se izvodi tako to dovedete pokaziva mia na njega i dvokliknete levim tasterom. ta e se tano desiti kad aktivirate objekat, zavisi od njegove prirode. Ukoliko je u pitanju program ili preica do njega, dvoklikom ete ga startovati. Ako je u pitanju dadoteka, Windows e nakon dvoklika pokuati da na osnovu tipa zakljui kom progamu ona pripada i zatim e startovati program i uitati je. Ako je u pitanju fascikla, dobiete pregled njenog sadraja. Desni taster mia daje listu osnovnih komandi koje ima smisla primeniti na istaknutim objektima.Ova lista se zove kontekstni meni; savetujemo vam da takve menije koristite esto, poto rad sa njima uveava efikasnost: odmah dobijete listu komadni koje moete da primenite, a mogunost greke se svodi na minimum. Ove liste komandi se pojavljuju kako u samom Microsft Windows, tako i u mnogim20

njegovim programima. esto se koriste kada treba izabrati neku od alternativnih akcija koje se mogu izvesti nad istaknutim objektima, a njihovo korienje je uglavnom najbri nain da dodjete do neki opcija. TASTATURA Raunarska tastatura lii na tastaturu pisae maine i oko njene funkcije nema nedoumica ak i kod poetnika. Stvari donekle komplikuje injenica da tastatura raunara sadri neke specijalne tastere koji nepostoje kod pisaih maina. Zato emo ukratko opisati tipinu upotrebu svih bitnih tastera. Prvi je taster Shift, koji postoji i kod pisaih maina, ali esto nosi drugaije ime. Taj taster omoguava kucanje velikih slova: drei Shift, pritisnete taster sa slovom A i na ekranu e se pojaviti veliko A. U donjem redu, levo i desno od razmaknice (na eng. Space bar), su tasteri Ctrl (od Control) i Alt (od Alternative).I ini na naki nakih nain modifikuju fuhciju tastera koji pritiskate zajedno sa Ctrl odnosno Alt tasterom. Razlika je u tome to kada pritisnete Crtl ili Alt zajedno sa jo nekim tasterom, ne dobijate veliko slovo (kao kod Shift) ve izvravate neku funkciju aktivnog programa. Istovremeni pritisak vie tastera esto predstavlja problem za poetike, ali se ovaj postupak brzo uveba. Ako treba da istovremeno pritisnemo Ctrl, Shift i A da bismo pozvali neku funkciju programa, to radimo tako to prvo (bilo kojim redom) pritisnemo Ctrl i Shift a zatim drei ova dva tastera pritisnutim, pritisnemo i otpustimo veliko slovo A. Nakon moemo otpustiti i preostala dva tastera. Novije tastature imaju jop nekoliko tastera izmedju Ctrl i Alt.Ovo su takozvani Windows tasteri, koji omoguavaju bri pristup glavim komandama. Tako taster koji na sebi ima nacrtan stilizovan prozor (logo Windows-a) otvara meni Start. Na drugom tasteru ja necrtana strlica i nekoliko linija; on poziva kontekstne menije koje smo pominjali bavei se desnim tasterom mia. U gornjem delu tastature nalaze se funcijski tasteri koje prepozajete po tome to njihove oznake poinju slovom F i praene su brojevima od 1 do 12. Njihova upotreba varira od programa do programa, jer su oni upravo i namenjeni da preuzmu neke specifine funkcije. Ipak, neka standardizacija postoji: gotovo u svim programima, kao i u samom Windows-u, pritisak na taster F1 poziva sistem za pruanje pomoi u radu koji se naziva help. Taster Estaper u njegovom levom uglu dobio je naziv po engleskoj rei koja u direktnom prevodu znai bei, pa esto ima spasilaku ulogu u sluaju da ste zapoeli neku akciju od koje elite da odustanete. Na desnoj ivici slovnog dela21

tasteture nalazi se veliki taster sa oznakom Enter,koji na sebi esto ima i sputenu ili izlomljenu strelicu ulevo. Ovaj taster je vrlo vaan-njime zahtevate izvrenje otkucane komande ili potvrdjujete da ste zavrili sa unosom podataka. U programima koji rade sa teksterom, Enter oznaava prelazak u novi red. Desno od slovnog dela tastature nalazi se grupa tastera koja je obino sive boje. U donjem delu su 4 tastera sa strelicama, koji slue za pomeranje pokazivaa na ekranu (i ovaj pokaziva se zove kurzor, kao i pokaziva pozicije mia) u pravcu nacrtane strelice. Ovi tasteri se koriste kod unosa podataka. Primetiete da u gornjed desnom uglu slovnog dela tastature postoji jio jedan taster sa strelicom ulevo. On se naziva Backspace i pomera poziciju kurzora za jedno mesto ulevo, pri emu brie slovo koje se nalazi na toj pozisiji. Za razliku od ovog tastera, obina strelica ulevo nebrie slovo, ve samo pomera kurzor. Iznad strelica se nalazi grupa od 6 tastera sa imenima Insert, Delete, Home, End, PgUp i Pg Down. Oni se koriste kod unosa podataka, pa emo o njima vie govoriti kasnije. Na desnoj strani tastature je grupa tastera koji imaju dvostruku ulogu. Oni obino rade kao tzv. Numerika tastatura, u kojoj su tasteri sa brojevima i najvanijim raunarskim operacijama izdvojeni da bi omoguili lake kucanje. U gornjem levom uglu ovog dela, nalazi se taster Num Lock. Kada je on ukljuen, na ta upozorava upoaljena lampica pred koje takodje pie Num Lock, ovaj deo slui za kucanje brojeva. Kada je Num Lock iskljuen, ovi tasteri rade kao tasteri sa strelicama ili kao Insert, Delete, Home, End, PgUp, PgDown tasteri. Tu je jo jedan taster Enter, dvojnikonog glavnog. Ovo dupliranje funcijapotie otuda to stare tastature nisu imale 9 svih tastera izmedju osnovne i numerike tastature, pa je numerika tastatura morala imati i kontrolu ulogu. Neke su na nju navikli, pa se proizvodjai neusudjuju da tu bilo ta menjaju. Tri tastera koja se nalaze desno od funcijskih zovu su Print Screen, Scroll Lock i Pause-i ini ostaju pre svega iz istorijskih razloga, mada ih neki programi i dalje koriste. Recimo taster Pause gotovo da u svim igrama zaustavlja rad, a Print Screen trenuitnu sliku ekrana smeta na mesto koje se naziva ostava (clipboard), iju emo funkciju opisati u poglavlju koje se bavi razmenom podataka medju programima. Savremene tastature mogu imati i itav niz dodatnih, takozvanih multimedijalnihtastera kojima se pokreu neki esto korieni programi, uspostavlja veza sa Internetom ili obavlja neki drugi koristan posao.

22

RAD U WINDOWSuOsnovni ekran koji vidite sastoji se od dva dela. Vei deo prostora ini radna povrina Windows-a, a koju esto nazivaju i engleskiom rei desport. Namerno je potencirana slinost sa radnom povrinom stola. U dnu ekrana se nalazi linija koja predstavlja neku vrstu komandne table Windows-a i zove se traka zadataka; esto je u upotrebi i engleski termin taskbar. RADNA POVRINA Kao i kod pravog radnog stola, raunarska radna povrina je mesto na kome se obavljaju svi poslovi, odnosno na koje se izvravaju svi programi. Sa tog espekta, radna povrina predstavlja pozadinu dvih ostalih programa, odnosno njihovih prozora. Opet kao i kod prvog radnog stola, radna povrina Windows-a moe na sebi drati alatke i ostali materijal (u ovom sluaju programe i podatke) koje najee koriste u svakodnevnom radu. Inicijalno, na radnoj povrini se nalazi samo korpa za otpatke u koju smetate dadoteke i fascikle koje vam vie nisu potrebne Ovo je jedini probleematian detalj ua analogiji izmadju radnog stola i raunarske radne povrine teko da ete rei za nekui radni sto da je uredan ako nadjete korpu za otpatke na njemu. Raunaru se ovo moe oprostiti ekran je dvodimenzionalan, pa raunarska korpa za otpatke mora da se nalazi na nekoj radnoj povrini, a ne ispod nje. Traka zadataka se nalazi na dnu ekrana, mada njen poloaj moete i da promenite ako elite. Inicijalno se sastoji od tri dela. Sa leve strane je dugme Start; klikom na njega otvara se Start meni, koji je jedno od glavnih upravljakih mesta Windows-a. Na sredinjem delu trake zadataka naii ete dugmad koja predstavljaju otvorene prozore i programe. Kada kliknete na neko od njih, program kome dugme pripada e izbiti u prvi plan. Trenutno aktivni program ima pritisnuto dugme koje izgleda kao da je malo udubljeno u odnosnu na ostatak trake. U desnom uglu je priruni deo koji se zove polje za obavetavanje (ranihe se koristilo engleski naziv sustray). Tu se nalazi sat i ikone nekih programa, koje moemo da podeavamo ili aktiviramo.

23

GRAFIKI ELEMENTI Kao demonstraciju grafikih elemenata Windows-a koristiemo jednu ikonu koja se inicijalno nalazi na njegovoj radnoj porvini i koja se zove Korpa za otpatke. U narednom poglavlju emo objasniti njenu namenu i nain korienja, za sada je dovoljno da dvokliknete na nju. Kada to uradite, otvorie se prozor pod imaenom Korpa za otpatke (oekivano zar ne)? PO NOVO PROZORI Prilikom startovanja, program najpre otvara svoj prozor. Poto u jednom trenutku na ekranu moe da bude otvoren vei broj prozora, oni se moraju nekako identifikovati. Zbog toga, svaki prozor ima traku naslova (engl.bar), u kojoj stoji ime programa koji se u prozoru izvrava ili naziv dokumenata na kome trenutno radite, naslov Web strane koju trenutno gledate ili neki drugi dorisni podaci. Osim pruanja informacija o imenu i sadraju prozora, traka naslova se koristi i za njegovo pomeranje; njenim prevlaenjem pomerate prozor po ekranu. Da podsetimo, to se radi tako to dovedete pokaziva mia na traku naslova, pritisnete levo dugme mia (u argonu se kae uhvatite traku naslova) i drei ga pritisnutim, pomerate mia po stoli. Kada pustite taster, prozor e biti pomernen na novu poziciju. Svaki prozor ima okvir koji, osim za vizuelno odvajanje od ostatka ekrana i drugih prozora, slui i za promenu dimenzija. Kada dovedete pokaziva mia na neku id ivica prozora, primetiete da je on promenio oblik i postao dvostrana strelica koja pokazuje smer u kome se moe promeniti veliinu prozora. Kada pritisnete levo dugme na miu dok je kurzuor u obliku dvosmerne strelice, ivica kojau se izabrali e se rastezati ili savijati u smeru pomeranja mia. Kada otpustite dugme, prozor e dobiti novi oblik ili veliinu. Uglovi prozora imaju ulogu. Omoguavaju da istovremeno menjate visinu i irinu prozora a dvostrana strlica u koju se pretvorio pokaziva mia sada stoji ukoso kako bi vam pokazala u kom pravcu e se menjati dimenzija prozora. Ne mora svaki prozor da dozvoli promenu dimenzije pa ete primetiti prozore koji ne dozvoljavju da im promenite veliinu. Najee su to kontrolni prozori ija je svrha da vas obaveste o nekoj veoma vanoj stvari ili da postave neko potpitanje. Takvim prozorima najee i nema smisla menjati veliinu jer je sadraj rasporedjen dako da bi promenom veliine sa ekrana moda nestalo neko vano upozorenje ili pitanje.

24

Sledei vaan element prozora su tri dugmeta u gornjem desnom uglu. Dugmeta koja se nalaze sa leeve strane su uvek ista, dok srednje dugme menja izgled u zavisnosti od veliine prozora. Levo dugme (na kome je znak -) uklanja prozor sa ekrana, odnosno pretvara prozor u polje na traci zadataka. Tako prozor koji vam trenutno nije potreban, ali e uskoro ponovo biti, moete privremeno da sklonite sa ekrana; postupak se naziva umanjivanje ili minimizacija prozora. Umanjivanjem prozora niste ga trenutno uklonili, za to slui dugme sa putaom. Umanjeni prozor uvek moete pozvati ponovo tako to ete kliknuti na njegovo dugme na traci zadataka, koje ete prepoznati po tome to ima isto ime kao i prozor. Primetiete da uzastopno kliktanje na ime programa na traci zadataka naizmenino umanjuje prozor i vraa ga u predhodno stanje. Obrnuti proces se zove uveavanje ili maksimizacija prozora i predstavlja promenu njegove veliine tako da on zauzima celu radnu povrinu. Za to slui srednje od tri dugmeta: ako je u njemu nacrtan kvadrati, klik e izazvati uveavanje prozora. Sliica se tada menja u dva preklopljena kvadratia, to znai da e klik vratiti prozor na predhodnu veliinu. I sti efekat podstie i dvoklikom na naslovnu liniju prozora. Krajnje desno dugme, obelewno je slovom X, zatvara prozor. Klikom na njega, izvravanje programa u prozoru se zavrava. Ako se u tom trenutku radili neki posao Windows e vam upozoriti da dokument na kome ste radili nije snimljen i pitati vas da li elite da sauvate dokument pre zatvaranja programa. Zatvaranje prozora nestaje i odgovarajue dugme na traci zadataka. Gornji levi ugao prozora sadri ikonu programa koji se izvrava u tom prozoru, i klikom na tu ikonu dobija se tzv, kontrolni meni prozora. Isti taj meni se za svaki prozor moe dobiti desnim klikom na njegovo dugme na traci zadataka. Ovaj meni sadri komande za upravljanje prozorom. To su zapravo iste procedure koje smo napomenuli, ali grupisane zajedno, to omoguava rad pomou tastature (sam komadi meni se za tastature poziva kombinacijom tastera Alt i razmaknice). Osim umanjivanja, uveavanja prozora i njegovog vraanja na promenu veliine i pozicije prozora ali i njegovo zatvanje. Opcija Zatvori ima i svoj ekvivalent na tastaturi: Alt + F4 zatvara trenutno akutavni prozor. R A D SA V I E P R O Z O R A Windows omoguava istovremeni rad sa vie programa od kojih svaki moe otvoriti jedan illi vie prozora . Prozori na ekranu se najverovatnije medjusobno pokrivaju, a svakako pokrivaju glavnu radnu povrinu. Pre svega, moramo da znamo koji od prozora trenutno reaguje na nae akcije. To je onaj prozor koji je u25

prvom planu, iznad svih ostalih. On se razlikuje i po boji naslovne linije: ako nisu vrene izmene u izgledu Windows-a, boja aktivnog prozora je plava, dok su svi ostali prozori zaseneni. Pored toga, dugme koje ga oznaava na traci zadataka je prisutno. Najednostavnijji nain da aktivirate prozor (prozori koji nisu u prvom planu se nazivaju neaktivni prozori) je da kliknete na neki njegov deo koji je vidljiv. Ukoliko ni jedan deo prozora koji elite da aktivirate je vidljev, naprimer ako je aktivan prozor maksimalno uvean i zauzima celu radnu povrinu, kliknite na njegovo dugme u traci zadataka. Windows omoguava i promenu aktivnog prozora pomou tastature, kombinacijom Alt + Tab. Kada zarez drei taster Alt stalno pritisnutim, pritiskate taster, Windows vas vodi kroz otvorene prozore. Kada prvi put pritisnete Alt + Tab, Windows vam prikazuje dijalog sa imenom i ikonom sledeeg prozora. Neputajue Alt, nastavite da pritiskate Tab i Windows e vas provesti kroz sve otvorene prozore. Ako nasumice otvarate prozore ili istovremeno startujete veliki broj programa, na ekranu e vrlo brzo nastupiti haos u kome neete moi da se snadjete. Zbog toga se drite pravila da uvek zatvarate prozore i programe sa kojima vie neradite, a one prozore kojima vam nisu potrebni, ali e kasnije moda biti, umanjite i poaljete na traku zadataka. Prozore po ekranu moete razmestiti runo, definiui njihov poloaj i veliinu. Na raspolaganju je i eutomacko rasporedjivanje: ako elite da Windows rasporedi prozore umesto vas, kliknite desnim tasterom na prazan deo trake zadataka i dobiete meni koji sadri potrebne obsije. Nas zanimanju obcije: Sloi prozore kaskandno, sloi prozore naporedno vodoravno, sloni orozore naporedno uspravno i prikai radnu povrinu. Kaskadno slaganje prozora znai da e Windows poredjati sve aktivne prozore jedan iznad drugog, tako da se svakom prozoru vidi traka sa naslovom. Naporedno vodoravno slaganje prozora oznaava da e oni biti horizontallno rasporedjeni jedan do drugog; adekvatno tome naporedno uspravno slaganje znai da e prozori biti sloeni jedan do drugog , ali po vertikalnom rasporedu. Primetiete da ove tri opcije imaju efekta samo na one prozore koji nisu umanjeni; pri automackom rasporedjivanju Windows ne uzima u obzir umanjene prozore. Opciju za prikazivanje radne povrine koristiete kada elite da umanjite sve otvorene prozore. To se najee kada vam je potrebno neka ikona ili fascikla na radnoj povrini. Ako ste neki od gornjih opcija sluajno izveli, a uvek moete ponititi njeno dejstvo ako iz menija izaberete Opozovi koja se pojavljuje tek nakon to obavite neku od ovih operacija.26

Tokom intezivnijeg rada sa Windows-om primetiete sluajeve kada neki prozori neodgovaraju na komande za automacko rasporedjivanje. To se dogadja kada neki program otvori neki dodatni prozor u kome doekuju potvrdu neke akcije, ili kada prikae poruku o nekom programskom dogadjaju- Ti dodatni prozori obino preuzimaju kontroli nad kompletnom programom koji ih je otvorio, tako da za vreme dok su oni aktivni, njihov osnovni prozor nereaguje ni na kakve akcije. Ovakvi prozori e ostati otvoreni sve dok nedate potvrdu ili eventualno odgovorite na pitanje programu PROZORIDECA Neki programi mogu da otvore vie prozora-tako radi i sam Windows, odnosno njegov program za komunikaciju sa korisnikom koji se zove Eksplorer. Kao i njegova Internet komponenta Internet Eksplorer. Tako radi i poznati programski paket Mikrosoft Office. Neki drugi programi koriste drugaiju organizaciju sa vie prozora. Kad njih glavni prozor sadri druge prozore (struno se zovu prozori deca) u kojima se otvaraju dokumenti odnosno slike. Ova organizacija se naziva MDI (od engleskog terfMultiple Document Inace). Program otvara jedan glavi prozor, u kome se smetaju tzv.prozori-deca. Kod ove organizacije u traci zadataka se pojavljuje samo glavni prozor, pa se samo u njega moe prei korienjem tastera Alt + Tab i Alt + Escape. Svi otali prozori, prozori-deca, kombinacijom tastera Ctrl + Tab ili Ctrl + F6. Po svemu ostalom ovi prozori-deca poseaju na obine Windows prozore imaju sve njihove karakteristike ro ukljuuje tri dugmeta u desnom gornjem uglu rastegljive ivice i rafuru u desnom gornjem uglu mogu se umanjiti i uveeti imaju kontrolni meni u levom gornjem uglu. Razlika u komtrolnom meniju to opcijaa tzv Zatvori (ili pritisak na Ctrl + F4) zatvara samo taj prozor, a ne i itav program. RADNI PROSTOR PROZORA Najvaniji deo prozora svakog programa je radni prostor u kom se obavlja bitan deo posla. Njegov izgled i sadraj zavisi od namene programa-pfascikle Windows-a sadre ikone dadoteka koje su u njima smetene, programi za rad sa tekstom sadre tekst programe za crtanje i obradu slika sadre prostor za crtanje itd. Odma ispod trake naslova su meniji, liste komandi kojima program realizuje neke od svojih mogunosti. Sobzirom na to da su mu komantde esto broje, one se organizuju u grupe. Horizontalni meni koji se nalazi u vrhu prozora se obino sastoji od stavko koje, svaka za sebe, predstavljaju po jednu grupu komadni datu27

pod menijima. Poglrdajmo meni prozora koji se otvori kada k liknete na ikonu Korpa za otpatke. On ima est stavki: Datoteka, Uredjivanje, Prikaz, Omiljene lokacije, Alaktem Pomo. Klikom na bilo koju od njih otvaraju se pod opcije koje sadre konkretne komande. Ove podacije se zove padajui meniji. Poeemo od menije koji se nalazi ispod stavke Uredjivanje: ukoliko pre otvarana pre otvaranja prozora niste brisali nikakve dadoteke ovaj meni e sadrati stavke koje su ispisane svim sllovima. To znai da su one trenutno neaktivne, odnosno da akcije koje oznaavaju trenutno nemaju smisla. Konkretno, poto je korpa za otpatke trenutno prazna, nemoete nita uiniti sa njenim sadrajem. Sladei je meni Prikaz, koji se sastoji od nekoliko segmenata odvojenoh horizontalnom crtom (tzv. Separator). Prva stavka, Trake sa alatkama, ima strlicu sa desne strane to oznaava da ona sadri podmeni: ako zadrite pokaziva mia na njoj, taj podmeni e se atuomacki otvoriti. Umesto ekanja, mogli bi ste da kliknete na stavku i postigli biste isti efekat.Kod nekih programa, u zavisnosti od njihove sloenosti, ovo ta bilo menija moe da bude prilino razgranato. U ovom podmeniju ete primetiti i neke stavke koje su tiklirane. Takve stavke su prekidai koji mogu biti ukljueni ili iskljueni i njima se nalae (de)aktiviranje nekih opcija. Pogledajte sada grupu stavki sa imenima Sliicame, Naporedno slaganje, Ikone, Spisak i Detalji. Primetiete da jedna od njih uvek ima crnu takicu sa leve strane. Ta takica oznaava da je to grupa stavki koje predstavljaju opcije koje su medjusobno iskljuuju: uvek moe da bude aktivna samo jedna od njih, i pored njenog imena je crna taka. Jedan od torikova koje iskusniji korisnici esto upotrebljavaju je rad sa menijima pri emu se moe posluiti i tastatura. Ako pritisnete taster Alt primetiete da u nazivima stavki osnovnog horizontalnog menija, kao i vertikalnim:padajuim menijima, jedno od slova svakog imena podvueno. To slovo omoguava izbor te stavke pomou tastature. To se radi tako to pritisnete taster Alt a onda, dok je Alt pritisnut pritisne se i izabrano slovo. Pokuajte da pritisnete Alt + D-otvorie se meni Dadoteka, jer je u njegovom nazivu podvueno slovo D. Neke esto koruiene funkcije programa se mogu pozvati direktno sa tastature, kombinacijama tastera Shift, Ctrl i Alt sa funkcijskim ili slovnim tasterima.korienje tih skraenica ubrzava rad. Najlake je pogledati u meni i saznati da li je nekoj komandi dodeljena kombinacija tastera-skraenice su najee navedene sa desne strane imena stavke menija. Kao primer, uzeemo meni Uredjjivanje i u okviru njega stavku izaberi sve videete da pored njenog imena pie Ctrl + A, ro oznaava kombinaciju tastera kojima se moe pozvati ova akcija.

28

Vana karakteristika Windows-a je da meni veine programa imaju slinu strukturu. Stavke koje smo videli kod korpe za otpatke postoje u svim veim programima. Naravno ovo se odnosi na programe koji komuniciraju sa korisnikom na istom jeziku. Nemi Dadoteka (ili File, ako koristite Windows na engleskom) obino sadri opcije programa koje se odnose na rad sa datotekama, meni Uredjivanje (Edt na engleskom) opcije za operacije sa blokovima podataka, meni Prikaz (view na engleskom) iskljuuju razne naine prikaza podataka dok recimo meni Pomo (Help na engleskom) sadri poziv funkcija za pruanje pomoi korisnika. KONTEKSTNI MENIJI Kontekstni meniji se dobijaju desnimklikom na neki objekat. Taj objekat moe biti dadoteka ili fascikla u okviru programa Eksplorer, prazno polje u prozoruk koji oznaava fasciklu, ikona, preica... Mnogi programi koriste ove menije iskljuujui i programe koji idu iz Windows; primera radi, kada kliknete desnim tasterom mie u prazan prostor prozora programa Pisanka (Wordpad), dobijate mogunost da podelite razne opcije. Ime kontekstni meni dolazi od toga to spisak stavki zavisi od trenutnog stanja sistema ili akcije korisnika. Opcoje koje se pojavljuju su upravo one koje odgovaraju izabranom objektu. Na primer, ukoliko kliknete negde na alobodnu zonu radne povrine dobiete meni koji omoguava razne koorisne opcije kao to su uredjivanje poloaja ikona ili kopiranje i premetanje dadoteka. Ukoliko kliknete na traku zadataka , dobiete sasvim druge opcije. Gotovo svako kontrkstni ukljuuje opciju Svojstva (Properties u engleskoj vajrijanti), koja je obino poslednja u nizu. Ova opcija aktivira podravanje svojstava objekta koji ste izabrali. Naravno, svojstva su razliita u zavisnosti od topa objekta pa e vam ova opcija primenjena na dadoteku dati pregled nekih osobina, primenjena na fasciklu drugi, primenjena na ikonu koja predstavlja neki od vitalnih objekata Windows-a trei i slino. Funkcije koje se nalaze u kontekstnim menijima su obino pokrivene i na drugim mestima, te im moete pristupiti iz glavnog menija prozora ili programa. Medjutim, sobzirom na njihovu laku pristupanost (daleko je lake kliknuti desnim tasterom i izabrati ipciju nego je traiti po menijima koji mogu da budu vrlo razgranati), Kontekstni meni predstavljaju jedan od najvanijih elemenata Windows-ove komumikacije sa korisnikom.

29

TR A K E SA ALATKAMA Neke opcije programa se koriste daleko ee od ostalih. Zato Windows koristi trake sa alatkama (engl.toolbar). To su zapravo grupe kontrolnih dugmadi koje pozivaju pojedine esto koriene komande programa. Oni su prikazani u obliku sliica koje ukazuju na manenu dugmeta i nalaze se ispod linije sa osnovnim menijem. Nekada sliice prati i tekst. Ako pogledate prozor korpe za otpatke, primetiete traku sa alatkama koja sadri sliice. Neke od sliica imaju i tekst koji objanjava njenu namenu. Medjutim, kada se uz slike prikazuje i tekst , tada traka sa alatkama zauzme previe prostora, pa se kod veine programa ipak koriste samo trake sa alatkama stavlljene od sliica. Jedan od trikova koje Windows nudi da olaka korisnicima upotrebu traka sa alatkama je opis alatke. Ako ne znate koju opciju koja sliica alatke iznaava, zadrite pokaziva mia na ikoni nekoliko sekundi i pojavie se objanjenje njegovog znaenja u malom pravougaoniku. Ova objanjenja se nazivaju opisima alatki (engl.tooltips). Windows intezivno koristi prozorie s aopisima alatke, pa na ovaj nain moete dobiti ili neko svojstvo praktino svakog objekta u Mikosoft Windows-u. Opisi alatki su veoma korisna stvak pa ih odravaju i svi noviji programi. Sloeniji programi esto sadre itave serije ovih traka sa alatkama. Negde korisnik sam odredjuje koje od njih eli da vidi na ekranu, a poslenje vreme trand je da se trake sa alatkama prikazuju onda kada imaju smisla. One se mogu i izmetati po ekranu: u samu Windows-u trake sa alatkama se mogu premetati samo u prostoru predvidjenu samo za njih. Primetite da svaka traka ima crtu sa leve strane, koja odvaja od ostatka prozora. Kod nekih programa (npr.Microsoft Word), take sa alatkama imaju dvostruku srtu. Ta dvostruka crta oznaava da se traka sa alatkama (a ponekad ak i traka sa menijom) mogu potpuno izvui van prozora programa, recimo predstaviti se na novo mesto kao potpuno nezavisan prozor slobodno se razmetati po ekranu i naravno, vratiti na mesto Na potpuno isti nain kako ste ih i pomerili. STATUSNA TRAKA esto prozori raznih programa u dnu ekrana imaju statusnu traku. (engl.status bar). U optem sluaju statusna traka slui za ispis raznih obavetenja koje daje program. Nekada su to objanjenja slina onima koje daju opisi alatki, ponekad i opirnije od njih. U okviru nje programi esto pokazuju status nekih opcija (otud i ime). U kopi za otpatke ete ovu traku videti tek kada je ukljuite jer tako to30

tiklirate opciju Statusna traka u meniju Pregled i kada je oktivirate, u njoj se prikazuje broj objekata koji se nalaze u kanti za otpatke. Drugi programi tu prikazuju druge podatke, recimo programi za rad sa tekstom obino ispisuju podatke kao to su veliina teksta, strana na kojoj se trenutno nalazite, nain rada i razna druga korisna obavetavanja. TRAKE ZA POMERANJE Ako itav sadraj ne moe da stane u radni deo prozora, na njegovoj i desnoj ivici se pojavljuju trake za pomeranje (engl.scroll bars). Pomou njih moete pomerati sadraj prozora u sva etiri pravca (levo-desno i gore-dole). Trake za pomeranje se pojavljuju samo ukoliko su potrebne tj.kada postoji sadraj koji nemoe da stane u prozor. Pomeranje se moe izvesti na tri naina. Prvi nain je klik na strelicu na krajevima trake. Na koju ete od strelica kliknuti zavisi naravno od smera pomeranja koji vam je potreban. Drugi nain je da kliknete na kliza (pravougaonik ili kvadrati koji klizi po traci)i, drei pritisnut taster mia vuete klliza u eljnom pravcu dok nedodjete do potrebnog mesta. Ovako pomeranje klizaa moda e zahtevati i malo vebe. Trei nain je klik na povrinu izmedju klizaa i strelice-sadraj e tada pomeriti za jedan ekran u smeru u kom ste kliknuli,.pri emu jedinica jedan ekran zavisi od koliine saddraja i veliine prozora. Ukoliko u prozoru ima dosta sadraja za vee pomeranje kliknite na kliza i, drei pritisnut taster mia, vucite kliza u eljnom pravcu dok nedodjete do potrebnog mesta. Duina klizaa zavisi od koliine sadraja, to ete primetiti u radu sa programima za obradu tedsta ili pregledaem Web-a (engl. Web browser). Kod duig tekstova ili Web strana, klizai su obino kratki, a kod kraih tekstova su to duge trake. Ako imate mia sa tokiem, pomeranje moe da bude jo jednostavnije. Okretanjem tokia pomerate sadraj za po jedan red, a ako pritisnete toki svako pomeranje kurzora prati pomeranje sadraja prozora. Taj nain rada se iskljuuje ponaovnim pritiskom pokia. Poetnike esto zbunjuje to okretanje tokia ponekad neizaziva nikakav efekat. Stvar je u tome to toki pomera sadraj aktivnog prozora: ako prozor sa tekstom nije aktivan, toki pokuava da okree neto drugo, to moda nema sadraja koji se moe pomerati. Stvar je jo udnija kod nekih Web strana, koje se sastoje od vie prozora, ali svaki od njih nije uvek vidljiv. Zato ako imate problem, kliknite levim tasterom mmia na sam tekst koji treba pomerati, ime ete ga aktivirati i onda okreite toki. Ponekad ete ovako pomeranje sadraja u okviru prozora uti termih skrolovanje koji potie od engleskog termina scroll.31

DIJALOZI I NJIHOVI ELEMENTI Dijalog-prozori, koje kraeno nazivamo dijalozima, glavni su nain interakcije Windows-a i njegovih programa sa korisnika. Windows ih koristi gotovo uvek kada oekuje potvrdu za neku akciju koju treba da izvede, kada otvara i zatvara dadoteke, izbor iz liste obcija, izbor jedne od moguih opcija, izvodjene akcije i slino. Ovi grafiki elemeniti se u Microsoft Windows terminoglogiji nazivaju komtrolama. Kod dijaloga koji slue za konfigurisanje sistema programa ovih elemenata ima mnogo, pa dijalog u koji bi sve opcije bile smetene nebi stao na reza. Zbog toga, Windows omoguava da dijalog ima vie strana-pojedinane strane se pozivaju izborom kartice na vrhu dijaloga (ovi dijalozi na engleskom se nazivaju tabbed dialobs). Sadraj dijaloga se grupie tako da ga je mogue opisati nazivom kartice. Klikom na karticu poikazujete datu stranu dijaloga. Primer za ovakav dijalog moete videti u korpi za otpatke i ako iz menija alatke izaberete obcije fascikle. Pojavie se dijalog od dve strane koje su obeleene karticom Opti podaci i prikaz. Veina Windows programa koristi upravo ovakve dijaloge. Elementi dijaloga se mogu koristiti i sa tastature. Uvek postoji jedna kontrola koja je trenutno u fokusu i oko nje, odnosno oko njenog naziva se nalaze isrekidane likije. Ako pritisnete taster Tab, videete da se ove linije pomeraju sa jedne kontrole na drugu. Ona koja je trenutno u fokusu se aktivira pritiskom na razmaknicu. Upoznajmo najvanije Windows kontrole. DUGME Dugme (eng) button, pa se esto koristi i izraz taster samo ve upoznali, ali red je da ih pomenemo i ovde, poto su oni sastavni deo svakog dijaloga. Klikom na njih se izvodi neka akcija. Svako dugme ima naziv koji opisuje akciju koju predstavlja. Nekada je dugme obeleeno i alikom ili ak i slikom i tasterom. Ukoliko je dugme u fokusu , aktivira se pritiskom na Enter i to je njegova specifinost u okviru dijaloga u odnosu na druge konande. Gotovo svaki dijalog ima dugmad U redu (engl OK ) i Otkai (eng. Cancel), a neki uz ova dva imaju i Primeni (engl.Apply), Klikom na U redu potvrdjuje sva podeavanja u dijalogu koji se potom zatvara, a klikom na Otkai odustajete od svega to ste uradili. Primeni lii na U redu, ali ne zatvara dijalog, ve primenjuje podeavanja i istovremeno vam omoguava da ostanete u dijalogu da biste eventualno mogli jo neto da izmenite.32

Postoji poseban tip dijaloga koji se sastoji samo od poruke i dugmadi. Takve dijaloge sa porukama (eng.Message Boh), Windows koristi da vam dojavi da se dogodilo neto vano ili da postavi kratko pitanje zahteva odgovor Da ili Ne. Nekad se ovi dijalozi sastoje samo od teksta poruke i dokumenta U redu. K O N T R O L A ZA I Z B O R O P C I J A Opcije se biraju na nekoliko naina. Ako se grupe opcija medjusobno iskljuuju, pa treba izabrati samo jednu od njih, one se grupiu i svaka od njih je oredstavljena kontrolom zvanom Dugme opcije (eng.option button). Ova kontrola izgleda kao krui u kome se, nakom klika, pojaljuje crna talka koja oznaava da je upravo ta opcija izabrana. Poto ova kontrola podrazumeva da je aktivna samo jedna opcija iz grupe, izborom jedne od njih se automatski iskljuuju ostale. Primer za ovu komtrolu nae ete ako ua korpu za otpatke izaberete meni Alatke, i u njemu Opcije Fascikle i otvorite karticu Opti podaci. Tu je zatim kuica (engl. Check box) koja izgleda kao kvadrati koji se moe tiklikrati odnosno overiti. Ova kontrola se koristi za ukljuivanje ili iskljuivanje pojedinih opcija. Moete ih videti ako u ve pomenutom dijalogu Opcije fascikle otvorite karticu Prikaz. Kontrola pod imenom lista(engl.listboh). koristi se kada treba izabrati neku vrednost iz unapred definisanog skupa. Lista se otvara klikomna strelicu koja se nalazi sa njene desne strane ili na tastaturi kombinacijom tastera Alt+strelica na dole. Zatim iz liste izaberete neku od njenih stavki i kliknete levim tasterom. Neke liste se sastoje od vie redova i tada sa strane imaju kliza koji omoguava pomeranje kroz stavke. Kada treba runo uneti neki tekst, koristi se polje za unos teksta (engl. Texbox). Nekada ovo polje moe da ima vie redova, mada se obino unosi samo red teksta. Polja za unos teksta obezbejduju prilino bogate mogunosti uredjivanja teksta koji se unosi-mnoge stvari raspoloive u teskt-procesorima postoje ak i u obinom polju za unos teksta. Konbinovana lista (engl.combo box) i kombinacija obine liste i polja za unos teksta. Ona se koristi u situacijama kada korisnik, osim stavki iz liste, moe uneti i neki svoj tekst-recimo, lista zanimanja iz koje korisnik bira ono koje najvie odgovara njegovim kvlaifikacijama ali, ako takvog zanimanja nema, moe da ga unese.

33

HIJERARHIJSKI

ORGANIZ OVANE LISTE

Hijerarhijski liste ili stabla se koriste kada lista ima veliki braoj stravki,.pa je rad sa njima mnogo pregledniji ako se one organizuju u grupe. Tada postoji jedna osnovna stavka kaja se grana na svoje postavke, koje mogu dalje da se granaju. Sledee hijerarhijski nivo se otvara ili zatvara uzastopnim klikovima na stavku koja se grana. Uobiajno je da pored stavki koje se dalje granaju stoji mali znak (+) na koji moete kliknuti da bi ste otvorili stablo; ako je ono ve otvoreno, klikom na (-) ga sabijate. OSTALE KONTROLE U tabelarnim listama koje imaju svoja zaglavlja koristi se specifina kontrola. Zaglavlje je tada zapravo vrsta dugmeta: klikom na njega, sadraj se sortira po polju na ije ste zaglavlje kliknuli. Tipian primer kad u korpi za otpatke njenom meniju prikaz ukljuite opciju detalji. Ako imate neke obrisane dadoteke primetiete da je sadraj prozora korpe smeten u tabelu sa nekoliko kolona. Kad kliknete na dugme u zaglavlju (ime, izvorna lokacija datum brisanja i slino) itava tabela e biti sortirana po toj koloni. Uzastopno kliktanje na isto zaglavlje naizmenino ukljuuje sortiranje po rastuem ili po padajuem redosledu. Takodje, pomeranjem zaglavlja mogu se pomeriti i njihove kolone. U nekim programima, npr. Outlook Express-u(program za rad sa elektronskom potom), desnim klikom na zaglavlje doboete meni u kome ete moi da odaberete opciju u kojoj elite da vam budu sortirani podaci u datoj koloni. Osim klizaa na traci za pomeranje saraja Windows prepoznaje jo jedan tip klizaa koji se koriste kada je potrebno vizuelno podesiti procentralnu vrednost neke opcije, jer je tako lake stei uvid koliko ta vrednost utue. Tipian primer je podeavanje osetljivosti mia. Klizai se po pravilu koriste i kod multimedijalnih programa za premotavanje zvunih i filmskih zapisa. Postoje i razne druge standarne kontrole u Windows-u, a neki prograni koriste sopstvene kontrole. POMO I PODRK A Sistem za pomo (engl.Help) je veoma vana konponentna Mikrosoft Windows-a poto omoguava korisniku da dobije informacije o svim operacijama operativnog sistema ali i da reava probleme na koje nailazi u radu oslanjajui se na ugradjene arobnjake.34

Na nivou itavog Windows-a vai konvencija da se pomo dobija pritiskom na taster F1, a od konteksta zavisi da li e se pojaviti pomo koja pripada samom Windows-u ili programu koji trenutno koristi. Naprimer, ako koristite program pisanka (Word Pad) pa pritisnite F1, pojavie se opta pomo vezano za samu pisnku ili ak pomo koja se odnosi na konkretni prozor pisanke u kome se nalazite. Ako zatim minimizujete Pisanku, kliknite na radnu povronu i pozovete pomo, pojavie se prozor za pomo i podrku osnovnog Wiindows-a. Ako ste nekada u dilemi, sistem za pomo i podrku moete uvek pozvati iz menij Start, klikom na pomo i podrku. Sistem za pomo, naalost, jo nije preveden na srpki jezik, a sobzirom na to da je re o ogromnoj koliini teksta verovatno nee ni biti preveden do neke od aledeih verzije Windows-a. Zato za njegovo korienje treba znati engleski jezik i obratiti panju na imena opcija, koja su u sistemu za pomo data na engleskom jeziku i prema tome se mogu razlikovati od onoga to vidite na ekranu. Glavni prozorel Help-a podeljen je ns nrkoliko zons. Za poetak je najvanije da uoite liniju za unos teksta pored koje pie Search (pretraivanje). U nju unosite pojam koji vas interesuje a onda kliknete na strelicu udesno. Pojavljuje se novi prozor u ijem levom delu je lista pronadjenih rezultata to su poglavlja sistema za pomo u kojima se javlja traena re ili fraza. Klikom na bilo koje od tih poglavlja u desnom prozoru dobijate odgovarajui tekst; ako vam on neprui informaciju koja vam je bila potrebna, moete izabrati neki drugi ili se opredeliti za novu pretragu, navodei precizniju frazu u Search liniji. U tekstu ete primetiti podvuene reenice koje predstavljaju vezu ka nekom drugim stranicama. Klikom na podvuenu re prelazite na drugu temu u kojoj je ta re ili fraza objanjena. U dnu veine strana nalazi se podvuena fraza Related Topics; klikom na nju dobijate listu tema koje su srodne traene. Pojedine fraze su oznaene drugaijom linijom, to znai da veze nevode do posebne teme, ve ispisuju definiciju koja se pojavljuju u malom prozoru odmah pored odgovarajue rei ili fraze. Klikom ne ikonu Index pri vrhu prozora dobija se lista koja sadri sve termine iz Help beze i sortirana po abecednom redu. Iznad liste je polje za brzo pretraivanje: unesite nekoliko prvih slova termina koji vas zanima i sisem za pomo e se pozicionirati na red koji poinje slovima koje ste uneli. Kada kliknete na neku od tema, odgovarajui lanak e biti prikazan na desnom prozoru. Vano je pomenuti Back i Forward, kojima se kreete kroz teme koje ste ve otvarali. Dugme Options obezbedjuje alternativne naine za pristup sistemu za pomo i podrku. Sistem za pomo i podrku se nezavrava na sadrajima koji postoje na vaem raunmaru-za razna dodatna obavetenja uputie vas na Microsoft-ovu Web stranu,35

na kojij postoji veoma opsena baza znanja u kojoj ete nai odgovore na specifina pitanja i savete za otklanjanje problema vezanih za konkretne konfiguracija hardvera i softera. Postoje i brojne konferencije (news grupe) za pomo korisnicima Windows-a a za tvrdokornije probleme moete raunati i na Mikrosoft-ov call centar, iji broj vidite ne naslovnoj strani ove knjige. POMO U DIJALOZIMA Windows i njegovi programi esto nude pomo u dijalozima. Ako vam namena neke kontrole i opcije nije jasna, desnim klikom tastera na kontrolu doboete neni sa samo jednom stavkom: ta je ovo?; klikom na nju dobiete mali prozor sa objanjenjem. Ova objanjenja nisu uvek prevedena na srpski jezik pa i nepojavljuju se ba u svakom Windows programu. Veina ozbiljnih programa ih ima, ali ako program nije prevedem onda e tekst pomoi biti na engleskom. Osim desnim klikom, postoji i drugi nain za pozivanje ovih pomonih objanjenja: u gornjem desnom uglu dijalog-prozora esto se nalazi stilzovani upritnik. Kada kliknete na ovaj taster, kurzor se pretvori u kombinaciju strelice i upitnika. Sada kliknite na eljenu kontrolu ili opciju i dobiete njen opis. UPOTREBE EXPLORERA

Dok su za primene raunara uglavnom zadueni posebni, programi razni opti poslovi su preputeni samom Windows-u. To se pre svega odnosi na organizovanje podataka: kopiranje i premetanje dadoteka i fascikli, pregled sadraja diska, formatiranje disketa, podeavanje periferijskih uredjaja... Svi ovi poslovi spadaju u kategoriju svakodnevnog rada sa raunarom. Segment Mikrosoft Windows-a zaduen za komunikaciju sa korisnikom organizovanje i pristup podacima, startovanje programa i ostale poslove slinog tipa zove se Explorer. Windows Exploler je glavni sistemski program Windows-a. Startuje se zajedno sa Windows-om i sve vreme nudi korisniku svoje usluge. Ovaj program se stara da svaki objekat u sistemu ima svoju grafiku prezentaciju i omoguava korisniku da objekte koristi vizuelno. Da bi olakao snalaenje medju mnotvom objetata, Explorer ih uredjuje po precizno odredjenoj hijarhiji. Osnovni objekat Explorer-a je radna povrina, sa koje se granaju ostali objekti; diskovi, fascikle, dadoteke, razni uredjaji poput tampaa ili skenera, te mree i raunari i tanpai u njima. Ne treba zaboraviti ni Web strane, a ni specijalne fascikle koje predstavljaju vane delove sistema, ili neke sistemske programe.36

Objektu Explorer-a mogu da budu i razna podeavanja samog Windows-a ili njegovih programa. S obzirom na znaaj koji radna povrina i traka zadataka imaju u Windows-u najpre emo upoznati njih i najvanije operacije koje nude a zatim prei na ostale objekte. RADNA POVRINA Kada smo predstavljali grafike elemente Windows-a rekli smo da radna povrina inicijalno sadri samo Korpu za otpatke. Posebnim podeavanjem (koje emo pomenuti neto kasnije) na radnu povrinu moemo postaviti jo neke sistemske objekte. Na radnu povrinu po elji moete staviti i druge objekte : fascikle, dadoteke, preice ka drugim objektima i slino . esto se na radnu povrinu smetaju preice ka najee korienim programima, preice ka fasciklama sa esto korienim podacima, a nekad same fascikle i dadoteke. Ne preporuuje se da na radnoj povrine drite vane podatke, jer je to deo sistema koji je najee u upotrebi pa najlake moe doi do brisanja grekom. Mnogo je bolje da na radnoj povrini drite preice one omoguevaju brz pristup programima i podacima, a ako ih sluajno obriete,prorami i podaci su i dalje bezbedno sneteni na svojoj originalnoj lokaciji. Ako vam neki program ili dokument vie nije esto potreban, uklonite njegovu preicu sa radne povrine, a sam dokument ili program je i dalje na disku. Vodite rauna o tome da je fiziki kapacitet radne povrine ogranien odnosno na nju moe da stane relativno mali broj ikona, a ak i taj broj ne bi trebalo iskoristiti do kraja, poto je za produktivan rad pogodno da prostor na ekranu na bude pretrpan ikonama. Iz vizuelnog aspekta, sastavni deo radne povrine je i traka zadataka. Ovaj vaan element Windows-a smo ve vie puta pomenuli pa je sada pravo vreme da pomenemo i njegovu upotrerbu. Osim kontrole aktivnih prozora o emu je ve bilo rei, traka zadataka se koristi i za startovanje programa, izvravanje vanih zadataka ko to su gaenje Windows-a, podeavanje sistema i sline poslove. U osnovnom obliku, traka zadataka se sastoji od tri komponente: meni Start, centralni segment namenjen pregledu otvorenih prozora, te polje za obavetavanje. DUGME START I MENI START Dugme Start aktivira istoimeni meni, koji omoguava pokretanje istaliranih programa, pozivanje dokumenata, pretraivanje diska u potrazi za datotekom,37

sistemska podeavanja i gaenje raunara. U njemu se takodje inicijalno nalaze i neki vani objekti sistema. Meni se u svojoj originalnoj formi sastoji od dve kolone. Leva kolona je podeljena na tri sekcije medjusobno razdvojene linijom. U vrhu leve kolone nalaze se ikone koje oznaavaju pregleda Web-a (engl.browser) i program za elektronsku potu. Ova dva programa se zovu Internet Explorer i Outlook Express i dovoljno su bitni da im posvetimo posebno poglavlje ove knjige. Ispod njih nalazi se est (ovaj) broj se moe podesiti ikona koje predstavljaju programe koje ste najee koristili u poslednje vreme. Nemojte se zbuniti to ove ikone povremeno menjaju sadraj ovog panela treba da reflektuje va kain korienja Windows-a i da se prilagodjava vaim navikama. Ispod ove sekcije je stavka Svi programi. Tu se nalaze preice ka svim programima koje imate iinstalirane u sistemu i meni omoguava njihovo brzo pokretanje. Podeljen je u nekoliko podmenija, koji se nazivaju programske grupe. Windows pri instalaciji napravi nekoliko grupa, a svaki program koji kasnije instalirate pravi svoju grupu, ali se ukljuuje u neku od postojeih. Strukturu menija Svi programi moete menjati i priagodjavati potrebama, o emu e biti rei u poglavlju koje se bavi podeavanjem radnog okruenja. Desnu kolonu menija Start ine tri sekcije. Gornja sekcija se sastoju od est sistemackih fascikli Wondows-a:Moji dokumenti (fascikla u koju e programi smetati dokumente sa kojima radite), Navedeni dokumenti ( lista dokumenata sa kojima ste radili poslednje vreme; koristei ovu listu moete nedavno obradjivane dokumente poslati veoma brzo), Moja muzika (dadoteke sa muzikom), Moj raunar (sistemska fascikla koja vizuelno predstavlja rauna i objekte u njemu) i Moja mrea mesta (sistemska fascikla koja predstavlja grupe raunara u mrei, kao i pojedinane mrene raunare). Srednje sekciju ine dve ikone koje slue podeavanju sistema. To su ikone Kontrolna tabla i tampai i faksovi. O njima e kasnije biti vie rei. Sledea sekcija su ikone Pomo o podrka, Pretrai i Pokreni. Pomo i podrka poziva sistem za pruanje pomoi korisniku koji naalost jo nije preveden na srpski jezik. Ako vam engleski jezik predstavlja problem, ovde ete osim upustava za reavanje problema koji vas mue vezanih ua rad sa Windows-om, moi i da pokrenete neke automacke operacije za odravanje sistema. Sistem za pretraivanje omoguava traenje multimedijalnih sadraja, drugih dokumenata u raunaru, traenje odredjenih dadoteka i fascikli na vaem disku, raunara u mrei, informacija i ljudi na Internetu. Sistem za pretraivanje e vas uglavnom sam provesti kroz sve opcije, dovoljno je da pratite upustva koja vam prikazuje u panelu sa leve strane prozora sistema za pretragu.

38

Opcija Pokreni je namenjena direktno izdavanju komandi sistemu i najee se koristi za pokretanje odredjenih programa na koje nemate preice ili niste sigurni gde se nalaze. Ovaj nain pokretanja programa nije pogodan za poetnike. Za kraj poglavlja o meniju Startu rei emo da on moe da sadri jo neke stavke, te da se nain na koji veina stavki funkcionie moe podesiti u skladu sa potrebama korisnika. Na kraju, ako vam se bie svideo meni Start kakav su koristile predhodne verzije Windows-a (sada se zove klasian meni Start) moete ukljuiti i takav nain rada umesto opisanog. STARTOVANJE PROGRAMA Iako se programi mogu startovati na razne naine u poetku e te ih pokretati iz menija Svi progrtami-dovoljno je da kliknete na ime programa. Nakon instalacije Windows-a, a pre nego instalirate jedan program, ovaj meni e biti podeljen na dva dela, medjusobno razdvojena crtom. U gornjem delu se nalaze tri ikone-Podesi pristup i podrazumevane urednosti programa, Windows kataloga i Windows Uplate. Prva ikona slui da napravite izbor izmedju Microsoft programa i programa drugih proizvidjaa softvera. Druga ikona e vam demonstrirati ponudu softvera iz Microsoft-a, a trea Winsows Update, je posebno bitna jer se pomou nje startuje procedura automatskog auriranja vaeg sistema, o emu e biti bie ri u posebnom poglavlju. Ispod toga su preice ka programima. Neke od njih su grupisane u programske grupe (Pribor, Igre, Startni programi) dok su neke smetene u osnovnom meniju. To su programi koji su esto postrbni velikoj veini korisnika Windows-a. Ako vi ne spadate u tu veinu, lako ih moete skloniti na neko drugo mesto. O veini programa koji su nalaze u inicijalnim Windiws-ovim programskim grupama bie vie rei u posebnom poglavlju. Naroito je vana sistemska grupa koja se zove Startni program: programi smeteni u ovu grupu se automacki pokteu tokom startovanja Windowsa. Automacko startovanje moe da se sprei, tako to za vreme startovanja sistema drite pritisnut Shift, mada se to radi retko,u sluaju da neki program smeten u ovu grupu napravi neki problem. Svaki program koji instalirate e dodati svoje stavke u meni Svi programi, pa e taj meni vremenom toliko porasti da e postati nepregledan. Zbog toga nije loe da odravate ovaj meni u preglednom stanje, a nain na koji to moete da uradite opisaemo u sledeem poglavlju. KRAJ RADA39

Izlazak iz Windows-a je operacija koja zasluuje posebnu panju, jer je vrlo vano da se izvede na regularan nain. Naglo gaenje raunara ili njegovo resetovanje e ugroziti podatke u disku, naroito ako ste sa njima radili u momentu takvog gaenja raunara. Ovo se deava zbog toga to Windows koristi tehniku tkz.keiranj: svaki pristup i upis podataka na disku u stvari ide kroz brzu tzv. RAM memoriju. Na ovaj nain se postiu velika ubrzanja, jer se spore operacije obavljaju kad je raunar manje zauzet, a korisnik dobija odgovor na svoje zahteve praktino odmah. Ali to istovremeno znai da dokument koje ste snimili na disk nije odma i fiziki upisan na njega. Podatak e zapravo vrlo brzo biti zaista fiziki upisan, ali u nekim neregularnim uslovima moe da bude i izgubljen. Drugi problem je u tome to Windows i njegovi programi radi mnogo vie stvari nego to vidite na ekranu: Windows svi vreme ita i pie po disku. Ako bi ste ga u tome prekinuli bez njegovog znanja, ostavili bi ste sadraj diska u prilinom haosu i sa grekama. Zbog svega toga, naglo gaenje ili resetovanje raunara je operacija koju nikako nepreporuujemo treba se posluiti standardnom procedurom za odjavljanje i gaenje. U zavisnosti od toga da li samo elite da zatvorite svoje radno odruenje ili da zaista ugasite raunar, izbaciete jednu od ikona u dnu menija Starta. Procedura za gaenje pokreete klikom na jedan od dva ili tri dugmeta u meniju Start. Ukoliko izberete obciju Odjavi se, Windows e zatvoriti sve programe koji ste pokrenulli i prebaciti se u nain rada u kome oekuje identifikaciju korisnika. Tu opciju ete koristiti ako elite da prepustite raunar nekom drugom ili ako odlazite od raunara na due vreme i neelite da vam neko pretura po dadotekama i fasciklama. Ako elite da i fiziki ugasite PC, izabraete opciju Iskljui rajunar. Tada e se pojaviti novi dijalog sa opcijama iz koga treba da izaberete jednu od tri. Opcija Stanje privatnosti smeta raunar u poluuspavano stanje: sadraj memorije se upisuje na disk, diskovi i ekran se gase, a potronja energije se, kod sistem koji to harverski produavaju, svodi na minimum. Osim ventilatora koji hladi unutranjost raunara i procesora koji radi na miminumu, ostale komponente se ponaaju kao da su iskljuene. Raunar se vraa u radno stanje kada pritisnete neki taster ili pomerite mie. Moe se podesiti i da neki drugu dogadjaje reaktiviraju raunar. Izborom opcije Iskljui pokreete proceduru koja predhodi gaebnju raunara. Windows e zaustaviti sve programe, izprazniti memoriju, zabeleiti sve ostale informacije na disku zatvoriti dadoteke i ostalo. Veleina raunara e se iskljuiti automacki ako je va raunar malo starije generacije moe da se desi da ete morati sami da pritisnete dugme za iskljuivanje.40

Opcija Ponovo pokreni sistem radi isto to i opcija Iskljui, ali nakon zavrene procedure izlaska iz Windows-a neugasi raunar ve ga ponovo startuje. Nakon malo ekanja pred vama e ponovo biti Windows, ovoga puta svee oitan. Ova opcija koristi se posle istalacije nekih programa. POLJE ZA OBAVETAVANJE Polje za obavetavanje (engl.systray) nalazi se sa krajnje desne strane sa trake zadataka. Ona sadri vei broj ikona koje reaguju na klik mia. Levim klikom na njih obino aktivirate glavni prozor programa koma ikona pripada dok desnim klikom dobijate meni koji omoguava podeavanje opcija programa. Ovu zonu uglavnom koriste programi koji rade u pozadini i neprikazuju nikakve prozore, pa je ovo jedini nain da korisnik komunicira sa njim. Poto je ovo mala zona, a autori programa vole da koriste, vremenom e broj ikona u polju za obavetavanje narasti. Da bi to spreio, Windows e pokazati samo one ikome koje su zaista aktivirane tj, koje esto koristite. Sam Windows smeta nekoliko programa u onu zonu: sat, program za podeavalje jaine zvuka, postavke ekrana i tastaru... OBJEKTI EXPLORER - A Kao to svaki predmet u prirodi ima neka svojstva, tako i raunarski objekti imaju svoje specifinosti. Na primer, dadoteka ima svojstvo veliina, dok takvo svojstvo kod fascikle ili tampaa nebi imalo smisla. I same dadoteke se razlikuju jer sadre imformacije razliitog tipa pa neke operacije imaju smisla samo nad odredjenim tipom dadoteke. Naprimer, ima smisla tampati dadoteku koja sadri tekst, ali ista operacija sa dadotekom koja sadri muziku nezvui logino. Zbog toga Windows i Explorer vode rauna o specifinostima svakog tipa objekta i za svaki tip objekta dozvoljavaju operacije koje nad tim tipom mogu da se izvedu. Naprimer, kada kliknete desnim tasterom mia na tasteru, dobiete konteksti meni iji sadraj zavisi od tipa objekta. Kada je potrebno da organizujemo onformacije smetene u raunaru, tri glavna tipa objekta sa kojima radimo su dadoteke i fascikle i ( eventualno ) diskovi. Upoznajmo neke specifinosti ovih objekata. DADOTEKE Dadoteke su svakako najei tip Eksploer-ovih objekata sa kojima e se sretati. Svaku dadoteku karakteriu ime i tip. Ikona kojom e dadoteka biti predstavljena zavisi od tipa: dadoteke sa podacima istog tipa su prdstavljene istim ikonama, pa ih41

lako razlikujete od nekoh drugih tipova dadoteka. Poto se slike daleko lake pamte nego rei, brzo ete nauiti da na osnovu ikone prepoznate tip dadoteke. Tip dadoteke je odredjen (najee) troslovnom oznakom (u starijoj literaturi ete nai i termin ekstenzija) koja se nalazi u njegovom imenu iz take. Ako ime dadoteke ima vie od jedne take, oznaka se nalazi nakom poslednje. Na osnovu te oznake Windows utvrdjuje kom tipu podataka pripada koja dadoteka i kojim progamom se ona obradjuje. Zbog toga, Windows vodi listu registrovanih tipova dadoteka. Registracija tipa dadoteke zapravo znai da je dati tip dadoteke pridruen odredjenom programu. Obino programi pri instalaciji registruju tipove dadoteka sa kojima rade i time ih preduzimaju na sebe. Kasnije e svako aktiviranje ikone sa dadotekom tog tipa startovati program koji e oitavati aktiviranu dadoteku. Pomenuta lista registrovanih tipova dadoteka se smeta u sistemackoj bazi podataka koja se zove Registar (engl.Registry). Registar je jedan od kljunih delova sistema koji,koji pored registracija i tipova, uva praktino sva podeavanja. Ova baza podataka se moe ispraviti, ali to preporuujemo samo iskusnim korisnicim: ako pogreite, moda ete trajno onesposobiti ne samo neke od instaliranih programa, va i ceo sistem. Programske dadoteke (dadoteke u kojima je smeten izvrni program) obino imaju sopstvene ikone. Nekada ikone programa postaju i ikone dadoteka iji je tip taj program registrovao, ali to nije uvek sluaj. Na primer, program za obradu teksta Microsoft Word ima posebnu ikonu kojom oznaava samu dadoteku sa programom, a posebnu kojom oznaava dokumente. Pored programskih dadoteka, postoje i biblioteke tj. Dadoteke koje sadre programski kod ali se nestartuju direktno, ve ih poziva glavni program kada su potrebni. Prepoznaju se po ekstenziji .DLL. ponekad imaju i sopstvene ikone, kada su najee predstavljene sa dva zupanika. Explorer prepoznaje i neke objekte koji po svemu lie na dadoteke ali ipak to nisu. Najee su u pitanju podaci smeteni u registru. Da bi se stim podacima lake radilo Windows ih predstavlja kao objekte koji potpuno lie na dadoteke. Na njih moete postavljati preice, ali oni nepostoje kao zasebne fascikle jedinice na disku. Najlake ete ih prepoznsvsti po tome to se mogu otvarati i brisati, ali se i slobodno kopirati i premetati. Primer takvih objekata su mree i Internet konekcije ili ikone tampaa. U nekim sluajevima Windows kreira ove objekte u letu, na osnovu stanja koje zatekne.