Univerzitet u BeograduFilosofski fakultetOdeqewe za etnologiju i antropologiju

SEMINARSKI RAD Iz predmeta antropologija dru{tva

Vuko Pavi}evi}

“ Sociologija religije sa elementima filozofije religije

Studenti : Vuk Simi} EN/03-24 Ivan Todorov Beograd maj 2005.ev

Vuko Pavi}evi} (1914-1978)

DR. Vuko Pavi}evi} ro|en je 1914. u Rsojevi}ima kod Danilovgrada . Studije filosofije je zavr{io pre rata filosofskom fakiltetu u Skopqu gde je izabran za asistenta ve} 1939. Rat je proveo u zarobqeni{tvu u Nema~koj; 1954. izabran je za docenta a 1957. je doktorirao u Zagrebu a od 1964. postaje redovni profesor na filosofskom fakultetu u Beogradu.

Wegovo delovawe odvijalo se u 3 osnovne ravni: §a)Istra`ivawe u oblasti etike i razmatrawa o osnovama filosofije i sociologije religije; b)Profesorska dugotrajna aktivnost; c)Osnivawe filosofske biblioteke u izdava`kom preduze}u “KULTURA”

Konstantno je radio na misiji izdavawa svih va`nijih filosofskih dela od Platona do Hegela i opremawe istih stru~nim predgovorima i pogovorima bez ~ega bi kulturna ba{tina naroda bila jako osiroma{ena. Sam je mnogo pisao’wegova najzna~ajnija dela su “Osnovi etike””; “”Sociologija religije””; mnogi radovi su sakupqeni u kwizi ”Ogledi o humanizmu””.

Iz wegovih predavawa i u~estvovawa u raznim emisijama nastala je kwiga ”Razgovori o Socijalizmu i etici”” 1977.

Umro je 7.10.1978.ev rade}i na novom izdawu “Sociologije religije””

GLAVA I Op{te odredbe religije i magije 1. Op{te odredbe religije

a) Uvodna (karakteristi~na) definicija religijeReligiju mo`emo podvesti pod klasu ~ovekove kulturne

aktivnosti. Ona se mo`e definisati kao vera u onostrani svet. Mo`e i kao verovawe u Boga. Kritika ide u pravcu da mnoge religije nemaju Boga a kamoli monoteisti~kog.Po Dirkemu definiens religije nije onostrano nego podela na sveto i profano.

2

b) Komponente religije.Strukturalno-fenomenolo{ka definicija religije

Religiju mo`emo smatrati strukturalnom povezano{}u elemenata ili komponenata koji me|usobno stoje psiholo{ki povezani jedni sa drugima.Prva komponenta je zamisao o natprirodnom, onostranom bi}u.Druga su osobena religijska ose}awa koje se mo`e ispoqiti u ose}awu po{tovawa,staha kao i zavisnosti,apsolutne zavisnosti.Tre}i elemenat je obred ili ritual.^etbrti su simboli dok je peti religijska organizacija.Fenomenolo{ka definicija:Religija je organizovani skup verovawa,ose}awa,simbola, kultnih radwi i moralnih propisa vezanih za ideju ili zamisao o natprirodnom bi}u.

v) Bele{ke o Svetovnim religijama ili svetovnoj religioznostiAutoritet Boga se svodi na autoritet verskih osniva~a i kasnijih

verskih funkcionera i foruma.Sociolozi svetovne religije shvataju kao razne dru{tveno politi~ke ideologije koje imaju i svoje filosofske osnove pa makar i negirale ideju o onostranom.

D) Funkcija religijePrva funkcija je Pogled na svet, druga je psiholo{ko emocionalna

ili kompenzaciona funkcija,sledi eti~ka funkcija religije

2. MAGIJA (MA\IJA)Dve su vrste studija o magiji : opisno-informativnog karaktera a

druga su teorijsko eksplikativne studije.Svi vi|eniji antropolozi i sociolozi druge polovine XIXv i po~etkom XXv su pisali o magiji.

a)Uvodna odredba magijeSvrha magije je uop{te uticawe na neko prirodno doga|awe

prema |udskim `eqama.Ona je jedan oblik prakseb)Oblici magijeKlasifikaciju mo`emo obaviti prema broju kriterijuma: karakter

svrhe koja se `eli posti}i se deli na crnu i belu magiju; prema vrsti qudske aktivnosti u kojoj se primewuje na medicinsku,ekonomsku,ratnu,qubavnu;prema sredstvima i metodama re~ zle o~i,formulama; prema osnovnoj zamisli ili modelu mi{qewa koji stoji u osnovi magijskih radwi.

v)Osnovne zamisli na kojima po~iva magija(logika i psihologija magije)Osnovne metode i vrste magije.

Ovo je formulisao Ser X.X. Frejzer.Kao prvi model mo`e se navesti mi{qewe i zakqu~ivawe na osnovu sli~nosti.Sli~no proizvodi sli~no. Magija koja se zasniva na tom modelu je Imitativna ili Homeopatska magija. Drugi model je verovawe u trajnu povezanost svega {to je jednom bilo povezano.Ova vrsta magije se naziva magija po dodiru ili Kontagiozna(Pars pro toto)Oba ova modela se pro`imaju i dopuwuju i zasnivaju se na pogre{nom asocirawu misli i ideja.Tre}i princip je preno{ewe sile(mana,orenda,vakan).Unio magica –verovawe da je sve sa svim povezano.Ovo je Livi Brilov princip participacije.

3

Emocionalni momenat u magiji uo~io je B. Malinovski: Ne ~ini psiholo{ku osnovu magije asocijacija ideja da sli~no proizvodi sli~no i da dodir i daqe traje ve} potvr|ivawe i ozakowewe `eqenih ciqeva i rezultata.

g)Hipoteti~ka bele{ka o odnosu magije i religijeDva pitawa: da li postoje zna~ajne razlike izme|u ove dve i drugo

da li magija mo`e da se smatra prvobitnom fazom razvitka qudske svesti a religija kasnijom. H. Mos;Bastid;Anri i Mandi} smatraju da nema su{tinske razlike dok Hegel;Frejzer i Gurvi~ smatraju da postoje razlike.

GLAVA II Mogu}nost, zadaci i osnovne faze religije 1. Mogu}nost cociologije religije

Sociologiju mozemo podeliti na op{tu i posebne me|u koje spada i sociologija religije koja se bavi uticajem drustva na religiju i vice verse.Ona je danas ve} afirmisana grana koja se predaje na svim ve}im univerzitetima.Teorijska osporavawa dolaze kako od teologa koji smatraju da pozitivna nauka ne mo`e da zahvati su{tinu religije tako i od fenomenolo{ke filosofije jer kako mo`e nauka koja barata objektivnom metodologijom mo`e da tuma~i subjektivni do`ivqaj koji religija stvara. Religiju mo~emo da gledamo kao na oblik qudskog reagovawa na svet koji je slabiji ukoliko je stvarna mo} ~oveka ja~a.Ona je promenqiva veli~ina koja zavisi od kulture {to je samo po sebi dovoqno za nau~ni pristup. Sociolo{ki pristup je zasnovan na tome {to razli~ita dru{tva razli~ito podr`avaju religiju.Sam religijski izraz je dovoqan za zasnivawe jedne discipline o takvoj pojavi. Svaka dru{tvena grupa postavqa obrazac religioznosti koji mo`e da se sociolo{ki obradi i upotrebi. Religija se ne nasle|uje biolo{ki ve} socijalno (G.Vernon)

2. Zadaci sociologije religijeWen zadatak je dvostruk. Prvo on se sastoji u prou~avawu stawa

i strukture samih verskih zajednica kao osobenog tipa povezivawa i organizovawa a ~ime se bavi pastoralna sociologija. Drugi wen zadatak je u prou~avawu najraznovrsnijih uticaja svetovnog drustva na religiju i vice verse. Mo`e se razmatrati uticaj dru{tveno ekonomskih sistema ili grupa na oblik organizovawa religije na osnovu opozicije crkva-sekta kao i odnos onostranih sila i ovostranog sveta.

3. Kratak pregled razvitka sociologije religijeOdvijao se u dve faze.Prva faza traje od polovine XIX v i u prvim

decenijama xx v a druga je od dvadesetih i tridesetih g. xx v. Razlika je

4

u metodologiji. Wenoj pojavi prethodila je pojava filosofije religije a obe su potekle iz kritike dogmi racionalista i materijalista XVIII v . Neophodno je bilo ispitati kompenzacionu ulogu religije i wena emocionalno egzistencijalna strana kao i istorijsko gledawe na ~oveka uop{te. Velik je broj nau~nika koji su je zasnovali od Hegela,Fojerbaha,Kanta,Marksa i Tejlora do Milera i Laboka. Evolucionisti se u prvoj fazi bave pitawima porekla religije kao i wenog razvitka te ispituju wenu kompenzacionu i socijalnointegrativnu funkciju. Druga faza je karakteristi~na po preno{ewu te`i{ta sa istorijskog pristupa na savremene procese u religiji i dru{tvu.

Elementarna bibliografija

GLAVA III Glavni predstavnici sociologije religije 1. Marks i Engels

Marksovo jedino delo oreligiji je O hri{}anskoj umetnosti dok je Engels napisao nekoliko me|u kojima su [eling filosofija u Hristu i Bruno Bauer i rano hri{}anstvo.Nekoliko razloga wihovog interesa za religiju su: svaki pojedinac mora prema religiji zauzeti neki stav;dru{tveno-politi~ka uloga religije u Pruskoj;kriti~ko bavqewe religijom tog vremena je ve} bilo mogu}e

a)Marksova analiza i kritika religijeOva kritika zapo~eta je ve} doktorskom disertacijom a

nastavqena ontolo{kim dokazom za egzistenciju boga koji je po Marksu tautologija.Vera u bogove je za wega dokaz nerazumnosti sveta.Eti~ka kritika je zasnovana na Plutarhovim postulatima o strahu i qudskoj kona~nosti.Wegova kritika Hri{}anstva je humanisti~ko-naturalisti~ka sa izuzetnim divqewem za Helenski svet

b)Gnoseolo{ka odredba religijskih zamisliOni su monisti u shvatawu sveta. Onostrane sile su odraz

vladaju}ih dru{tvenih sila tj. ~ovekova tvorevina. v)Religija kao oblik out|ewaOna je ~ovekova tvorevina i kao takva je out|ewe od prirode.Ovo

upotrebqavaju u psiholo{kom: ~ovek out|uje svojstva prirode i pripisuje ih natprirodnom bi}u i aksiol{kom smislu: ona je negativna pojava zbog zanemarivawa svojih vlastitih snaga i mogu}nosti.

g)Koreni i funkcija religije^ovek stvara svoje ideje one nisu date kao ne{to

prirodno.Engels izvodi religiju pored dru{tvenih snaga i iz ~ovekovog odnosa prema prirodi.Koreni religije su u ~ovekovom nepoznavawu dru{tvenih i prirodnih sila i nemogu}nosti da wima ovlada. Funkcija religije je fantasti~no ostvarewe qudskog bi}a jer ono nema istinsku stvarnost.Religija je opijum naroda

5

d) Stav prema religiji i pitawe ateizmaImaju negativan stav prema woj kao obliku out|ewa ~oveka

|)Rezime i kriti~ki osvrti Wihovo shvatawe religije sastoji se u napu{tawu individualno

psiholo{kog i antropolo{kog pristupa i u nastojawu da se ona odredi kao izraz odre|enih dru{tveno istorijskih stawa i odnosa.

2. Maks Vebera)Op{ta nau~no epistemolo{ka i metodolo{ka shvatawaSvije metodolo{ke stavove izneo je u zbirci Sabrani ~lanci o

u~ewu u nauci.Celina stvarnosti ne mo`e biti predmet nau~nog saznawa, te nau~nik bira neke momente koji postaju predmet nau~nog saznawa.Objektivno znawe nije mogu}e jer ~ovek saznaje samo ono {to za wega ima neko zna~ewe.On ne pravi razliku izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka.Jedina razlika je u vrsti zadatka dok prirodne te`e obja{wavawu dru{tvene te`e razumevawu

b)Predmet i zadatak sociologijeOdre|uje ga antropolo{ki i aktivisti~ki a ne supstancijalisti~kiv)Pojam idealnih tipovaOni nisu isto {to i rodni tipovi jer se odnose na dru{tveno

istorijsku stvarnost,niti su isto {to i prosek.Oni su konstrukcija samog nau~nika i predstavqaju ideale kojima stvarnost mo`e da se poredi.

g) Op{ta shvatawa o religiji.Funkcija religijeGovoriti o su{tini nije mogu}e te on govori o nekim segmentima.

Funkciju svodi na osmi{qavawe sveta i qudske egzistencijed) Odnos svetske religije i ekonomike. Uticaj religije na

ekonomikuUkazuje na proces racionalizacije {to je omogu}ila protestantska

religija sa svojom privrednom etikom i omogu}ila nastanak racionalnog kapitalisti~kog privre|ivawa.Da bi ovo potvrdio koristio je komparativnu metodu i indukciju.

|) Uticaj dru{tvenog(ekonomskog i klasnog) faktora na oblik religioznosti

Intelektualci odre|uju kontemplaciju i du{evni mir dok zanatlije odre|uju delawe

e)Reagovawe na Veberove tezeTeze da korene kapitalizma treba tra`iti u protestantskoj religiji

izazvala je `ivu debatu i mnoge kritike od Sombarta do Gurvi~a`)Zakqu~akPrimewuju}i istorijsko komparativnu metodu i indukciju

tretiraju}i ekonomske i religijske probleme Veber je sociologiju religije izdigao na vi{i nau~ni nivo.

6

3. Emil DirkemSvoja gledi{ta izrazio je u delu Elementarni oblici religijskig

`ivota iz 1912 g.Kritikuje racionalisti~ko i intelektualno shvatawe religije.Poku{ao je da svede religiju na dru{tvo.

a) Dirkemova kritika animizma i naturalizmaMnogobrojni su wegovi argumenti protiv animisti~kog

tuma~ewa religije: san nije toliko okupirao ~oveka; pretpostavka o ekonomi~nom na~inu mi{qewa; nezadovoqavaju}e je kako je du{a (dvojnik) postala predmet kulta.Antropomorfizam je kasnija faza ~ovekovog shvatawa sveta.San je fiktivan i fantazmagori~an i ne mo`e da ~ine osnov i temeq religije.Kritika naturalisti~kog tuma~ewa religije:Kritikuje osnovnu tezu da je izvor religije u utisku koji je na ~oveka ostavila priroda.Po wemu Totemizam ili kult `ivotiwa je prvobitan oblik religioznosti.

b) Sociologisti~ka teorija religijeDa bi izgradio ovo shvatawe Dirkem je skrenuo pa`wu kako

naturizam ne mo`e da objasni totemizam.Predmet kulta nije `ivotiwa per se nego neka sila koja se u woj otelovquje a sama `ivotiwa je religijski simbol.Po wemu po~etak religioznog `ivota vezan je za neki op{ti princip kao {to je mana,orenda koje se kasnije personifikuje u Bogovima,demonima. Totem je simbol i boga i klana tj, sama divinizovana zajednica.Sveto nije nista drugo do hipostazirano i preobra`eno dru{tvo

v) Poku{aj ocene i kritikeMetodolo{ka kritika je da Dirkem svoju teoriju izgra|uje na

jednom obliku (totemizmu) koji je neprikladan za univerzalni oblik religije.Apsolutizovao je dru{tvenu ulogu u religiji.Sociolo{ki odnosno sociologisti~ki monizam kao i svaki drugi nije odr`iv.

4. Ernst Trel~

On je jedan od najzna~ajnijih teologa i cociologa religije s po~etka XXv. Napisao je kapitalno delo o socijalnom u~ewu hri{}anskih crkava i grupa.Spada u red liberalnih teologa.Na wega je uticao i marksizam kome se i suprotstavqa.Osnovni wegovi koncepti i kategorije su: samostalnost religijske misli i ose}awa,unutra{wa samostalna dijalektika razvoja rel. misli i indirektna uslovqenost rel. misli dru{tveno-ekonomskim razvitkom

GLAVA IV Osnovni pojmovi u sociolo{kom istra`ivawu religije

1. Indikatori religioznosti

7

Wih ~ine sami sastavni delovi religije a to su:verovawe, ose}awe, kult i slu`ewe religijski simbolima,sistem moralnih normi, verovawe u~e{}e u delovawu verske organizacije.Neki od ovih indikatora se dele na indikatore religijske identifikacije i religijske participacije.

2. Faktori religioznostiSociologija religije proy~ava ekonomsko dru{tvene razloge ili

faktore promena u religioznosti. Ti faktori su: stepen razvijenosti proizvodnih snaga, karakter produkcionih odnosa, klasna pripadnost, profesionalna pripadnost i oblik porodice.

a)Tipovi religijaPodela prema dominantnim elementima u datoj religiji:

dogmatski, emocionalno-eti~ki, ritualisti~ki(tradicionalisti~ki tip) a imamo i strogo individualizovane ili organizovane.Tipologiju mo`emo izvesti i prema stavu prema profanom svetu na: stav potvr|ivawa, negirawa ili ovladavawa svetom.

b)tipologija religioznosti i vernikaPrema ovome mo`emo imati: teolo{ki ube|ene vernike;

militantne vernike; emocionalne vernike(ili misti~ni tip); obredni tip vernika.

GLAVA V Razvoj religije od monoteizma 1.Osnovne faze u razvitku religije s obzirom na karakter zamisli

a) Prvobitna religijaOna nije isto {to i dana{we primitivne religije.Religijske

predstave se jako sporo mewaju i produ`avaju da `ive makar i u izmewenoj formi.Pri odre|ivawu prareligije poma`u nam dana{wi ostaci u primitivnim religijama.Kult lobawe rekonstruisan prema arheolo{kim nalazima glave odvojene od trupa i pe}inskim crte`ima je va`na smernica, Verovatno je prareligija u osnovi magija

b) AnimizamVerovawe da duhovi obitavaju u raznim stvarima i pojavama.

Animatizam koji je uveo Robert Maret ozna~ava verovawe da je sve u svetu oduhovqeno,`ivo.Jedna svepro`imaju}a sila(mana, vakanda, orenda, baraka). Zakqu~ak o postojawu du{e na osnovu sna i izdisaja iz tela. Du{a putuje(san) i vra}a se u telo(budno stawe) pa je do{lo do zakqu~ka o odvojenim entitetima. Toremizam(srodstvo) je verovawe da odre|ena grupa vodi poreklo od neke `ivotiwe ili biqke.Odabir totema je ~esto uslovqen ekonomskim razlozima.

v) Teizam: politeizam i monoteizam

8

Theos-bog, verovawe u bogove je slede}i stepen religijske zamisli.Kada duhovi po~nu da se zami{qaju kao li~na bi}a antropomorfna postaju BogoviDobijaju posebnu funkciju i mesto stanovawa (nebo). Teizam se javqa u dva oblika: politeizam(vi{e Bogova) i monoteizam(jedan Bog)

g) Problem pramonoteizmaOvu tezu zastupali su: Volter, @an Lafito, Endru Leng i Vilhelm

[mit a kod nas Tihomir \or|evi}. Ova teza je u su{tini antievolucionisti~ka i ka`e da je oduvek postojao pravi oblik religije (monoteizam) i odstupawa od wega. 2. Op{ta karakteristika narodnih i univerzalnih religija

Narodne religije rasprostiru se na jedno pleme ili narodnost dok univerzalne imaju pristalice me|u raznim plemenima i narodnostima. U univerzalne spadaju: Zaratustrizam, Budizam, Hri{}anstvo i Islam. Kod narodnih sama zajednica se shvata kao sakralna i imena Bogova se ~esto skrivaju; kult predaka je razvijen a hijerarhizovawe bogova odslikava patrijarhalny porodicu.Izdvajawe jednog Boga i wegovo {irewe me|u drugim zajednicama ~esto je posledica integracije i politi~ke evolucije.Profetske tj. Univerzalme religije su osnovali osniva~i dok su narodne delo kolektivnog duha. U profetskim je naglasak na pojedincu dok je dru{tvena zajednica kod narodnih u prvom planu. Narodne su i tolerantnije dok su univerzalne jedino ispravne . Po Men{ingu prelaz sa sa narodnih ka profetskim religijama je Potpuni zaokret od kolektivizma ka individualizmu.

9