VRSTE MENICE Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica.

Pod trasiranom menicom ili vucenom menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trecem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog treceg lica novcanu svotu koja je oznacena u menici. Ista je dobila naziv od latinske reci trahere, što znaci "vuci" i zato se ona naziva i trata menicom.

Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obecava (obavezuje se) da ce u vreme dospelosti isplatiti trecem licu remitentukorisniku ili po naredbi tog treceg lica oznacenu novcanu svotu u menicnoj ispravi. Kod sopstvene, solo menice trasat ne postoji, pa i nema naloga trecem licu za isplatu menicne svote, vec postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice.

Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste:

• trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi, • redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reci) i • trasiranu sopstvenu menicu. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi, karakteristicna je po tome što izdavalac menice odreduje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice, odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist.

Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice oznacava samoga sebe kao trasata (isplatioca menicne svote). U zapadnim državama, ona se cesto koristi radi boljeg korišcenja bancinih sredstava pa jedna bancina jedinica u nekom mestu vuce ovu menicu u drugu bancinu jedinicu (u drugom ili cak u istom mestu).

Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na:

• robnu, poslovnu i • finansijsku menicu. Robna menica se vrlo cesto koristi kod ugovora o prodaji robe i pomocu iste prodavac kreditira kupca.

Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod drugih ugovora u prometu robe i usluga.

Finansijska menica se pojavljuje radi obezbedenja potraživanja od strane poverioca, kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu.

Podela menica u vezi sa formom menicne isprave, pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na:

• pune ili potpune i • blanko ili bjanko menice. Potpuna ili puna menica je ona menica koja vec u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menicne elemente koji su predvideni zakonom, a pri tome može sadržati i neke nebitne menicne elemente.

Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menicne elemente (cesto stavljajuci samo svoj potpis) i na taj nacin ovlašcuje buduceg imaoca menice da on popuni ostale bitne menicne elemente, pre nego što menicu bude koristio protiv menicnog dužnika.

3. IZVORI MENICNOG PRAVA Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora menicnog prava razlikujemo:

1. medunarodne i 2. nacionalne (autonomne) izvore menicnog prava. Medunarodni izvori menicnog prava. -Veca upotreba menice u medunarodnom robnom prometu i prometu usluga, dovela je još u XIX. veku do unifikacije (izjednacavanja) i jednoobraznosti menicnih prava. Društvo naroda i Medunarodne trgovinske komore, 1930. godine u Ženevi su usvojene tri medunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom menicnom pravu, na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale -da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom, Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji menichog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veci broj država ali to nije dovelo do punog ujednacavanja menicnog prava jer ih, recimo, nije prihvatila SAD. Komisija UN za medunarodno trgovacko pravo (UNCITRAL) 1971. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovacku hartiju od vrednosti koja bi bila od znacaja samo u medunarodnim placanjima. Medutim, tek 1988. godine usvojena je Konvencija UN o medunarodnoj trasiranoj i medunarodnoj sopstvenoj menici. Autonomni (nacionalni) izvori menicnog prava. -U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata), a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog menicnog zakona, odnosno ženevskih konvencija o menici. U izvore našeg menicnog prava, možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala, još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa, kao na primer, Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i ceka, Pravilnik o protestnim registrima i dr.

4. PRAVNA PRIRODA MENICE U starijoj menicnoj teoriji, postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska, germanska i anglosaksonska. Donošenjem ženevskih konvencija, razlike izmedu germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene.

U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice, postoji više razlicitih gledišta. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen, Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor izmedu trasanta i remitenta, 2) ugovor o mandatu izmedu trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara.

Teorija delegacije zastupa gledište, da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta, korisniku svog dužnika (trasata), a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu.

Teorija stipulacije polazi od toga, da trasant obecava remitentu i kasnijim imaocima menice da ce on isplatiti menicnu svotu ukoliko to ne ucini trasat.

U pravnoj teoriji, najviše je prihvaceno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice.

Neki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. U tom pogledu, mogu se razlikovati dve teorije:

1) teorija jednostranog akta i

2) teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora.

Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo, pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije.

Po kreacionoj teoriji, menicna obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na menicnu ispravu, tako da na punovažnost menice ne utice da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. Pristalice ove teorije, su narocito brojni u Italiji, Nemackoj i Francuskoj, 1584 gde u takvom slucaju postoji tzv. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik.

Prema emisionoj teoriji, menicna obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet, odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Od tada se dužnik, može osloboditi od menicne obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito.

5. OSOBINE MENICE -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menicna pismena isprava ne može doci do nastanka, prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana.

-Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala.

-Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti, tako da nedostatak

nekog njenog bitnog menicnog elementa povlaci i njenu nevažnost.

-U pravima kontinentalnih država, menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na odredenu sumu novca, u anglosaksonskim državama može da glasi i na odredenu kolicinu zamenljivih stvari ili na izvršenje odredene cinidbe.

-Menicne obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku, nego i prema poveriocu.

-Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona, što bliže znaci da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku.

-Menicaje prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati -podneti dužniku. -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u menicnoj ispravi naznaceno. Dakle, sve što nije u menicnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika.

6. MENICNA NACELA Osnovna menicna nacela su:

1) nacelo pismenosti (formalnosti) menice, 2) nacelo inkorporacije, 3) nacelo fiksne menicne obaveze, 4) nacelo menicne strogosti, 5) nacelo menicne solidarnosti, 6) nacelo samostalnosti menicne obaveze i 7) nacelo neposrednosti menice.

Nacelo pismensti (formalnosti). -Ovo nacelo oznacava da menica mora da bude sastavljena u tacno predvidenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menicne elemente, tako da raspored menicnih klauzula mora biti u propisanoj formi. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja, ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. U poslednje vreme, ovo nacelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja), odnosno mogucnošcu izdavanja blanko menice.Osim toga, data je mogucnost i nepismenim i slepim licima, kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka preuzimaju menicne obaveze.

2) Nacelo inkorporacije -Ovo nacelo oznacava da se bez hartije od vrednosti, pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese.

3) Nacelo fiksne menicne obaveze. -Ovo nacelo predvida da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznaceno u menici, tj. ne može se tražiti neka druga

4) Nacelo strogosti menice. -Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. Obaveza nastaje po menici, cim trasant potpiše menicu. Menicna strogost prema menicnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni menicnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku, jer su veoma ogranicene mogucnosti izricanja prigovora. Menicni dužnik mora da isplati menicnu svotu odnosno iznos,

pa tek onda ako želi, može da se parnici. Menicna strogost prema menicnom poveriocu se ogleda na taj nacin, što menicni poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava menicnih rokova i radnji, a odgovara na taj nacin što može da izgubi menicno pravo, ukoliko se ne pridržava menicne strogosti.

5) Nacelo menicne solidarnosti. -Ovo nacelo oznacava da svaki menicni dužnik, iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menicne svote, tj. ako ne plati menicnu svotu prvi menicni dužnik, to je dužan da ucini drugi u celosti.

6) Nacelo samostalnosti menicne obaveze. -Oznacava da je svaki menicni potpisnik samostalan i nezavisan menicni dužnik i da na njegovu obavezu ne uticu obaveze drugih menicnih dužnika.

7) Nacelo neposrednosti menice. -Nacelo neposrednosti menice znaci, da je svako od menicnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice.

7. MENICNI ELEMENTI U menicnom pravu poznati su bitni i nebitni menicni elementi.

Bitni menicni elementi

Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledece bitne elemente: 1) oznacen je da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati odredena svota novca, 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata), 4) oznacen je dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po cijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu.

Naznacenje da je menica u menicnom pismenom slogu, mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. Menica se najcešce, izdaje na oštampanom formularu, pa je na njemu i isti menicni elemenat unapred oštampan.

Klasifikacija bitnih menicnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menicni elementi grupišu i to na: opšte, personalne, kalendarske i geografske elemente.

Opšti menicni elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati odredena suma novca. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim menicnim elementima na obicnoj hartiji, u pismenoj formi, a da bude propisno taksirana.

Personalnim bitnim menicnim elementima, smatraju se: ime trasata, ime remitenta korisnika i potpis trasanta.

U kalendarske bitne menicne elemente, ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok

dospelosti menicne obaveze. Oznacavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomocu njega može odrediti rok dospelosti menice.

U geografske bitne menicne elemente, spadaju: oznacenje mesta izdanja i mesta placanja menice.

Bitni menicni elementi

1) kada u trasiranoj menici nije oznaceno mesto izdavanja, predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice);

2) kad u menici nije oznaceno mesto placanja, onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno, pored imena trasata, tj. u adresi trasata koji treba da isplati menicu;

3) kad u menici nije oznacen rok dospelosti menicne obaveze, onda se predpostavlja da takva menica dospeva po videnju, tj.cim bude podneta - prezerntirana trasatu.

Nebitni menicni elementi

Nebitne (fakultativne) menicne klauzule. -Nebitne menicne klauzule javljaju se kao: klauzule o broju menicnih primeraka, kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice", solo klauzule, klauzule o pokricu, klauzule o moneti -gde se trasatu odreduje valuta u kojoj ce isplatiti menicnu svotu, klauzule o efektivi, klauzule o kamati -gde se trasatu nalaže da isplati ne samo menicnu svotu nego i odredenu kamatu remitentu, klauzule o protestu i druge klauzule.

Nebitna menicna lica -druga menicna lica. -Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da ce neko od menicnih dužnika ispuniti svoju menicnu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem gradanskopravne cesije, cesionar-lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplacuje menicnu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni svedok - je lice koje potpisom potvrduje da je neko drugo lice preuzelo menicnu obavezu koje je kao menicni dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep, nepismen i sl.) i dr.

8. MENICNE RADNJE U menicne radnje spadaju:izdavanje menice, umnožavanje, prenošenje menice, akceptiranje menice, avaliranje menice, protest, isplata menice, notifikacija, prezentacija i regres kod menice.

8.1.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku, remitentu se isplati odredena suma novca u vreme dospelosti, stavljanjem svoga potpisa na menicu.

Od trenutka izdavanja menice, trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menicne sume. Pri izdavanju menice znacajno je pitanje: pasivne menicne sposobnosti trasanta i aktivne menicne sposobnosti remitenta-korisnika (inace, menicnog poverioca).

Pasivna menicna sposobnost trasanta, podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice, preuzima menicnu obavezu. Smatra se da to mogu da ucine sva poslovno sposobna lica, izuzev u nekim slucajevima, kod nekih država tzv. profesionalna menicna nesposobnost odredenih lica (sveštenici, udate žene, oficiri i vojnici, državni službenici i dr.).

Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje odredeno novcano pokrice, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To novcano pokrice u trenutku dospelosti menicne obaveze. Kada se radi o trasantovom pokricu kod trasata, trebalo bi istaci da ukoliko je ono manje od menicne sume na koju menica glasi, da može doci do slucaja da trasat tada delimicno akceptira ili delimicno isplati menicu. Time, na ovaj, nacin potraživanje menicnog poverioca ne može da bude u celini realizovano, tako da bi došlo do regresa.

Aktivnom menicnom sposobnošcu, smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici, a to može biti svako pravno i fizicko lice sa pravnom sposobnošcu.

S druge strane, trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj racun, vec i u ime i za racur vlastodavca. Tada se u ovom slucaju, trasant potpisujuci menicu javlja kao punomocnik, ovakva menica obavezuje vlastodavca. Ako ovakvo lice prekoraci data ovlašcenja iz punomocja ili potpiše menicu bez ovlašcenja, onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, vec punomocnika koji je po menici odgovoran. Trasant se može pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u takvom slucaju on i menicno pravno odgovoran.

8. 2. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dode pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice, a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. Umnožavanje menice može da se obavi na dva nacina: izdavanjem duplikata, triplikata i sl. ili sacinjavanjem kopije menice. Kod izdavanja duplikata menice, svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja, jer ce se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Do umnožavanja ne može doci kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" - "platite za ovu jedinu menicu".

U slucaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje, onda na svim ostalim primercima mora da bude naznaceno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. Kad akceptirani primerak bude isplacen, prestaje važnost svih ostalih primeraka menice. Izuzetak od ovoga je slucaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice, jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica.

Duplikat menice može da izda samo trasant, a pravo sacinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran - dosledan prepis izvorne menice.

8. 3. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj nacin, što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. To se obavlja na poledini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent -pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara.

Indosament može biti puni, blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je naznaceno ime lica na koje se menica prenosi, sa odgovarajucom klauzulom i potpisom indosanta. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja oznacava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo gradansko-pravnom cesijom.

Kad je poledina menice vec iskorišcena za prenos menice indosamentom, onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menicne isprave, tzv. alonžu.

Postoji i tzv. povratni indosament, tj. da se menica indosira na neko lice koje je vec u menicnoj obavezi. Na taj nacin, može doci do indosiranja menice na trasanta, trasata, akceptanta ili bilo kojeg menicnog dužnika, koji na ovakav nacin postaje menicni poverilac, po istoj menici. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) menicnog dužnika i poverioca.

Menica se u praksi, najcešce, prenosi putem blanko indosamenta. Na ovaj nacin se imaocu menice daju mnoge mogucnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog, blanko ili rekta indosamenta i da na taj nacin postane menicni dužnik, 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujuci nigde na menici i ne upisujuci nigde svoje ime. Na ovaj nacin, imalac menice izbegava, prema kasnijim imaocima menice, da preuzme menicnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. (I na ovaj nacin se izbegava njegova menicna obaveza, pošto nigde nije upisano njegovo ime, kao ranijeg imaoca menice).

Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici, kao sredstvu obezbedenja u unutrašnjem prometu, prenos se obavlja retko. I tu se prenos obavlja indosamentom. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent, ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuci robu, izvrši uslugu i sl.), zbog cega je on i primio menicu. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle, gubi svoj apstraktni karakter. Putem indosiranja menice, remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbedenja nekom trecem licu-indosataru, odnosno vrši placanje koje duguje. Obzirom na ograniceno prenošenje ovakve menice, ista se cesto prenosti punim indosamentom.

-Prenos menice, putem gradansko-pravne cesije -dolazi najcešce, kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu - "rekta klauzulu", "ne po naredbi".

Dejstvo cesije kod menice, ima sledece karakteristike: 1) da imalac menice (cedent, prenosilac menice), prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao

prenosilac ima prema menicnom dužniku (cezusu); 2) menicni dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice.

U iznetom pogledu cesija se znacajno razlikuje od indosiranja, jer indosatar stice samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). To dalje znaci, da indosant može preneti više prava na indosatara, nego što ih je i sam imao.

8. 4. Akceptiranje menice Akceptiranje menice, predstavlja menicno pravnu radnju gde se neko lice, najcešce trasat, svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati menicnu obavezu i da ce menicnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. Dakle, akcept predstavlja izjavu koju odredeno lice stavlja na menicnu ispravu kojom potvrduje trasantov nalog za isplatu menicne sume. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. Sa akceptiranjem menice, daje se menicnom poveriocu povecana sigurnost da ce menicna svota biti isplacena.

U najvecem broju slucajeva, akcept menice vrši trasat i on postaje menicni dužnik. Obicno, postoji tzv. predugovor izmedu trasanta i trasata o tome da ce trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menicnopravni odnos i postaje glavni menicni dužnik. Akcept menice, može biti puni i blanko.

Puni akcept menice, sadrži klauzulu "priznajem", "prihvatam" i potpis akceptanta, a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko menicnog sloga.

1) Vrste akcepta po sadržini i obimu

Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimican. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini menicnu svotu, dok bi delimican akcept bio u slucaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menicne svote.

Kad je u menici navedena "adresa po potrebi", a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu, onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi".

8. 5. Aval kod menice Aval predstavlja menicno jemstvo u pismenoj izjavi, gde lice-avalista unosi u menicnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje, da ce neko od postojecih potpisnika menice (honorat), isplatiti sumu novca po menici. Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu menicnu sposobnost, takode i lice koje je vec dužnik po menici, osim glavnog menicnog dužnika. Tako se može, kao avalista po menici pojaviti: akceptant, trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice.

Davanju avala, prethodi, sporazum izmedu avaliste i honorata (lica za koga avalista jemci). U tom ugovoru se obicno precizira do kojeg novcanog iznosa avalista jemci i za koje to njegove obaveze. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novcanu štetu

i da mu plati odredenu proviziju koju bi ovaj imao. Ovakav ugovor, izmedu avaliste i honorata, nezavisan je od menicnog posla i predstavlja poseban gradanskopravni ugovor (najcešce, bankarski posao). Do avala može doci i bez zakljucenja bilo kakvog ugovora izmedu avaliste i honorata.

Izjava o avalu (menicnom jemstvu), daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. U nekim državama, mogucnost davanja avala se može dati posebnim aktom, na primer, posebnim pismom avaliste upucenog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". Po pravilu, avalista na menicnoj istravi treba da naznaci za koga jemci, to se narocito odnosi kad se aval daje na poledini menice, u kojem bi se slucaju (ako se ne navodi za koga se jemci), smatralo da se ne radi o avalu, vec o blanko indosamentu. Kad je aval dat na licu menice, a nije navedeno za koga je dat, smatra se da je takav aval dat za trasanta.

Izjava o avalu se daje na takav nacin što avalista stavlja klauzulu "kao jemac", "kao poruk", "per aval" i sl. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje), uz stavljanje svojerucnog potpisa avaliste.

Može postojati i delimican aval koji se ogleda u tome, što avalista ne garantuje za celokupnu menicnu sumu, vec garantuje, jamci za jedan njen deo. Kod menice, avalista odgovara onako, kako to odgovara i onaj za koga jemci.

Avalista, dakle, odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice. Kad avalista isplati menicu, on ima pravo regresa -kako prema honoratu, tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu, akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici).

8. 6. Intervencija kod menice*Pod intervencijom podrazumeva menicna radnja kojom neko trece lice tzv. intervenijent, akceptira ili isplacuje menicnu sumu, umesto menicnog dužnika u slucaju kada trasat odbije da akceptira menicu.

Postoji pozivna i spontana intervencija. Kod pozivne intervencije, sam trasant ili neko od indosanata, upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred odreduje lice koje ce izvršiti akceptiranje ili isplatu menice, kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. Ovakva pozivna intervencija može da bude ucinjena i kada neka menica -bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplacena menicna suma, kao i kada dode do delimicnog akcepta ili delimicne isplat menicne sume.

U slucaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše, bice odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima gradanskog prava, ali ne dolazi do njegove menicne odgovornosti.

Spontana intervencija se javlja u onom slucaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za menicnog dužnika. Smatra se da i u ovom slucaju može da postoji prethodni sporazum izmedu intervenijenta i honorata, ali se on nigde u menicnom pismenom ne vidi.

Za razliku od pozivne, spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Shodno clanu 55. Zakona o menici naše zemlje je predvideno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje ce lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost, a ime intervenijenta nije mu unapred poznato, kao i da je imalac menice precutno pristao na akceptiranje menice od oznacenog intervenijenta. Medutim, sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate, jer se smatra od strane nekih autora, da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate, cime bi se ocito nanela šteta menicnim regresnim dužnicima. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije, ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menicne svote.

a) Intervencija zbog neakceptiranja. -Kada trasat odbije da akceptira menicu, intervencija ima za cilj da spreci vršenje regresa pre dospelosti menice. Tada se interveniše bilo za kojeg menicnog dužnika (trasanta, indosanta ili avalistu). Ne interveniše se za trasata, kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Intervencija proizvodi pravno dejstvo, kada je uneta u menicnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata), jer bi se inace, bez takvog unošenja, smatralo da se interveniše za trasanta. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji.

b) Intervencija zbog neisplate menicne svote.-Kad glavni dužnik odbije da isplati menicnu svotu (ili je delimicno istu isplatio), pa je zbog toga podignut protest, onda dolazi do intervencije zbog neisplate. Kada intervenijent isplati menicnu svotu, to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata, jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta.

Kada je izvršena isplata menicne svote, intervenijentu se predaje menicna isprava i protestna isprava, kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim menicnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu.

U ulozi menicnog intervenijenta, može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu menicnu sposobnost i lice koje je vec dužnik po istoj menici. Tako, i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menicno pokrice ili želi da sacuva njegov poslovni ugled tzv. intervenijent za cast. Ne može intervenisati akceptant, a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu.

Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbedenja placanja predviden institut intervencije, jer je dovoljno što tu postoji aval.

8. 7. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. -Kod prezentacije menice na akcept, imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Ovakva prezentacija je najcešce potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. Na ovaj nacin se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu, a takode se omogucava trasatu da

blagovremeno obezbedi novcana sredstva za isplatu o dospelosti menice.

Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluci da li ce menicu prezentirati na akcept. Trasant može da do odredenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Ovo iz razloga, što on nema novcanih sredstava za pokrice menicne svote.

Menica ciji je rok dospelosti po videnju, ne može se prezentirati na akcept vec samo na isplatu.

2) Prezentacija menice na isplatu. -Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna, za razliku od prezentacije na akcept, koja to nije.

Imalac menice je dužan da vodi racuna da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši, jer ce, u suprotnom, menica postati "prejudicirana", tako da poverilac nece svoje pravo prema dužnicima moci da ostvari.

Trasirana sopstvena menica, kao sredstvo obezbedenja placanja, se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Prezentacija na akcept, u ovom slucaju, je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obracun i placanja, odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana.

Kada se menica, bilo po kojem osnovu, na dan dospelosti, nalazi u rukama izdavaoca menicetrasanta,

ne dolazi do prezentacije menice, jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu.

8. 8. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menicni dužnik. Glavni menicni dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana, trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Kad se izvrši isplata menice, onda se takva isplata konstatuje na poledini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. Sa isplatom menice, prestaje menicno-pravni odnos. To nastaje u slucaju, da menicu isplate glavni menicni dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice -i u slucaju odbijanja akceptiranja menice, od strane trasata-trasant). Medutim, kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik, onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze.

Kao najcešci isplatioci menice, javljaju se akceptant ili trasat, s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice, tj. da utvrde da li je imalac menice došao do menicnog pismena na zakonit i savestan nacin, kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata.

Kad poverilac, ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate, dužnik može da

menicnu svotu deponuje kod nadležnog suda, te se smatra da je on na ovaj nacin izvršio menicnu obavezu. Kada je u menicnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem", tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokricu. Ako trasat ucini isplatu menicne svote, ne cekajuci trasantov izveštaj, onda ce on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. Dužnici (akceptant i trasat), po pravilu, treba da plate menicnu svotu odjednom, zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom, ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimicnu isplatu, smanjujuci na taj nacin obaveze regresnih dužnika.

Po izvršenoj isplati, dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu, a kod delimicne isplate, dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. Kod delimicne isplate menice, imalac menice ce najcešce, podici protest, kako bi sacuvao regresna prava prema menicnim dužnicima i trasantu.

Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menicne svote remitentu na njegov žiro racun koju ce izvršiti domicilijat, odnosno, Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obracun i placanja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro racun trasanta. Kada na racunu nema dovoljno sredstava, domicilijat ce neisplaceni deo naloga za naplatu izvršiti sa racuna avaliste. Kada je menicna svota isplacena u zemlji, onda domicilijat-isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu.

8. 9. Menicni protest Protest kod menice predstavlja posebnu menicnu radnju, gde imalac menice na verodostojan nacin utvrduje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Podizanje protesta može da ucini imalac menice ili njegov punomocnik, a pod odredenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice.

Protestant, kao ovlašceno lice, je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu placanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema menicnim dužnicima. Kada su ispunjeni uslovi, nadležni organ -sud, poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu menicnu radnju-akcept ili isplatu menice.

Kad dužnik ni na zahtev suda ne ucini akcept ili isplatu menice, onda se ista cinjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove cinjenice.

Postoji više vrsta menicnih protesta, kao što su:

1) Protest zbog neakceptiranja ili delimicnog akceptiranja menice. -Ovaj protest se podiže u slucaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimicno akceptira menicu) i koji se mora podici u roku koji je dat za akceptiranje menice;

2) Protest zbog neisplate ili delimicne isplate menicne sume.-kad je akceptant ili

trasat odbio da isplati ili samo delimicno isplatio menicnu sumu. Rok je dva dana, posle isteka roka dospelosti menice;

3) Protest zbog nedatiranja akcepta. -podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na odredeno vreme po videnju, a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice.

4) Prekvizicioni protest. -podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menicne sume.

Postoje i druge vrste protesta, kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova, jer shodno clanu 74. Zakona o menici, menicni obveznik, pored isplate menicnog iznosa, obavezan je da snosi i protestne troškove.

Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplacena menica zbog koje je pokrenut amortizacioni postupak.

8.10. Menicna notifikacija Menicna radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se najcešce obavlja putem preporucenog pisma, mada je Zakonom o menici predvideno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku. Cilj notifikacije je da regresni menicni dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menicna obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda, kako bi se izbegli troškovi i kamate. Medutim, ako notifikacija ne uspe, imalac menice nece izgubiti regresna prava.

8.11. Menicni regres Menicni regres je posebna menicna radnja kojom imalac menice -poverilac vrši naplatu menicnog iznosa od regresnih dužnika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog menicnog dužnika.

Menicni regres se vrši posle dospelosti menicne obaveze. Izuzetno, može i ranije, u sledecim slucajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stecaj ili dospeo u likvidaciju, b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata, c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stecaj ili likvidaciju izdavalac menice cija se menica na ime prezentira na akcept.

Klasifikacija menicnog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, može biti: a) regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.

Kada dolazi do menicnog regresa, poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice, ne vodeci racuna o njegovom rangu na menici (nacelo neposrednosti). Tada, imalac menice može

zahtevati isplatu menicnog iznosa od jednog potpisnika, svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, može zahtevati placanje menicnog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana dospelosti menice, kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi.

Lice koje vrši regres, svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. povratne menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvacena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. U slucaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.

9. MENICNE TUŽBE I MENICNI PRIGOVORI 9. 1. Menicne tužbe. -Pravilo je da se menicnim tužbama ostvaruje zaštita menicnih poverilaca, dok se menicnim prigovorima štite interesi menicnih dužnika. Kad imalac menice blagovremeno podigne protest i eventualno izvrši notifikaciju, a menicni dužnici ne izvrše svoju menicnu obavezu, onda imaocu menice stoje na raspolaganju menicne tužbe, kako bi on sudskim putem ostvario svoja menicna prava. Tu se pojavljuju dve vrste tužbi: redovne i regresne menicne tužbe.

Redovnom menicnom tužbom, menicni poverilac protiv glavnih menicnih dužnika (trasanta, akceptanta, akceptanta za cast, izdavaoca sopstvene menice, spontanog intervenijenta i avaliste) i to protiv nekog od ovih lica iz menice-podiže tužbu kod suda, radi isplate menicne svote. Regresnom menicnom tužbom se tuže regresni dužnici (indosanti i avalisti).

9. 2. Menicni prigovori. -Menicnim dužnicima stoje na raspolaganju menicni prigovori koji mogu da budu: objektivni (apsolutni) i subjektivni (relativni). Objektivni (apsolutni) prigovori se ogledaju u tome što svoju osnovu imaju u samom menicnom pismenu i njih istice svaki menicni dužnik prema svakom imaocu menice. Tu se radi o prigovorima koji su vidljivi na menici, iz klauzula koje su date na menici, kao na primer,prigovor da nedostaje neki od bitnih menicnih elemenata, prigovor daje menicno potraživanje zastarelo, prigovor da je menicni dužnik u celosti isplatio menicnu svotu.

Subjektivnim (relativnim) prigovorima, smatraju se oni prigovori koji su zasnovani na licnom odnosu izmedu dužnika i poverioca po menici i njih istice odredeni dužnik prema odredenom poveriocu (i zato imaju relativno dejstvo), kao na primer, prigovor da nije izvršen osnovni posao zbog kojeg je izdata menica ili prigovor trasanta da je imalac menice, menicu popunio suprotno dogovorenom (kada se radi o blanko menici) ili prigovor dužnika da je menicnu obavezu preuzeo zbog pretnje prinude, prevare i dr.

10. AMORTIZACIJA MENICE

Amortizacija menice, predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažecom. I to u slucajevima kad je ona izgubljena, ukradena, uništena ili nestala. Postupak se sprovodi prema mestu placanja menice. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštecena, pokrece amortizacionim predlogom kod nadležnog suda, u vanparnicnom postupku, amortizaciju menice. Shodno clanu 90. Zakona o menici, uz amortizacioni predlog u

pogledu amortizacije konkretne menice, mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštecene menice, a predlagac mora da sudu ucini verovatnim da je posedovao odredenu menicu i da je po osnovu nje, njemu pripadalo odredeno pravo.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne odredene dopune, onda ce narediti da se izvrše iste. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni, onda ce sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ, kojim ce pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u odredenom roku (kod nas, taj rok iznosi 60.dana) preda menicu sudu. Tada su moguce dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu.

Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, smatrace se da je menica nestala. Sud ce svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažecu, a tim rešenjem menicni poverilac može da ostvaruje svoja prava. U tom slucaju, njegova prava ostaju na snazi prema glavnim menicnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana, akceptantu i izdavaocu sopstvene menice), a regresni dužnici se oslobadaju menicne obaveze.

U drugom slucaju, kada se u ostavljenom roku suda, jave neka lica sa menicom, moguce su i tada dve situacije i to: 1) sud ce da obustavi amortizacioni postupak i pronadenu menicu predati poveriocu, u slucaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice, kod kojeg se nalazi menica, odbije da istu menicu preda sudu, sud ce da prekine amortizacioni postupak i menicnog poverioca ce uputiti, da u redovnom parnicnom postupku raspravi pitanje svojine na menici.

11. ZASTARELOSTI KOD MENICE Rokovi zastarelosti menice, odstupaju od opštih rokova zastarelosti, jer su oni predvidjeni lex specialisom -Zakonom o menici. Tako se u clanu 78. ovog Zakona predvida, da svi menicno pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, racunajuci od dospelosti menice. Menicno pravni zahtevi imaoca menice, protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci, racunajuci od dana blagovremeno podnetog protesta, a kada se u menici nalazi klauzula "bez troškova", onda racunajuci od dana dospelosti.

Menicno pravni zahtevi indosanta, protiv trasanta i drugih, zastarevaju za šest meseci, racunajuci od dana kada je indosant menicu iskupio ili od dana kada je protiv njega kod suda postupijeno.

Tok zastarelosti se prekida sa podnošenjem tužbe sudu. Takode se, sa tužbom izjednacava: prijava menicnog potraživanja u stecaju, ostvarivanje menicno-pravnih zahteva u toku parnice, pozivanje u zaštitu, izveštaj kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podneta regresna tužba, predlog za izvršenje koji ucini preduzece i izveštaj koji preduzece šalje regresnim dužnicima.

Prekinuta zastarelost-pocinje da tece u sledecim slucajevima:

1) u slucaju podnošenja tužbe i kod ostvarivanja zahteva u toku parnice -od dana poslednje parnicne radnje, kad se ni u jednom ni u drugom slucaju parnica ne nastavlja;

2) u slucaju prijave u stecaju od dana završetka stecajnog postupka, a kada se u stecaju ospori prijavljena tražbina od dana osporenja i

3) u slucaju pozivanja u zaštitu i izveštavanja o podnetoj tužbi od dana kada se parnica pravnosnažno okonca.

Prema clanu 81. Zakona o menici, može doci i do zastoja zastarelosti, u slucajevima kada poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, usled prestanka rada suda ili usled vojne službe u ratu ili zbog više sile-bude sprecen u ostvarivanju svojih menicnih prava, kao i dok traje stecaj nad poveriocevom imovinom. U takvim slucajevima, zastarelost ne tece, dok traje takva sprecenost. Kada prestanu prepreke koje su dovele do zastoja toka zastarelosti, zastarelost se ne može završiti pre 30. dana, ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena.

12. NEOPRAVDANO (NEOSNOVANO) OBOGACENJE KOD MENICE Shodno Zakonu o menici, trasant, akceptant i indosant cije su se menicne obaveze ugasile zbog zastarelosti ili zbog propuštanja propisanih cinjenja radi održavanja menicnih prava, odgovaraju imaocu menice, kada su se na njegovu štetu neopravdano obogatili.

Svi ostali menicni obveznici oslobodeni su od ovakve odgovornosti zbog neopravdanog bogacenja.

13. PRAVO ZALOGE I PRIDRŽAJA KOD MENICE 13.1. Pravo zaloge. -U slucaju da imalac menice radi obezbedenja menicnog potraživanja, primi na osnovu pismene isprave u zalogu neku pokretnu stvar ili neko potraživanje, a dužnik ne ispuni na vreme svoju menicnu obavezu, tada imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri i ne podižuci tužbu protiv zalagaca. U tom cilju, imalac menice može: 1) da na osnovu menice i isprave o zalaganju zahteva od suda (bilo za njega ili zalagaca) prodaju zaloge. Sud ce narediti javnu prodaju i bez saslušanja zalagaca. Na ovaj nacin se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu založenog prava i 2) založene menicne i druge tražbine, naplatiti i od dobijenog novca namiriti se, kao i založene tražbine zadržati za sebe do iznosa svoga potraživanja.

Sva ova navedena prava, pripadaju imaocu menice i kad zalagac padne pod stecaj. Imalac menice je u obavezi ako se potpuno namirio u vezi svojeg potraživanja, predati zalagacu, odnosno u njegovu stecajnu masu, izvornu menicu i dobijeni višak, dok se delimicna namirenja moraju zabeležiti na menici.

13. 2. Pravo pridržaja -Imalac menice, sticanjem prava na tužbu ili regres, stice i pravo pridržaja nad dužnikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti koje su na zakonit nacin došle do njega i sa kojima on može raspolagati. Imalac menice, može se poslužiti pravom pridržaja i pre nego što je tražbina dospela, kad je dužnik pao u stecaj ili je izvršenje novcanog duga ostalo bezuspešno ili ako je dužnik-trgovac obustavio svoja placanja.

Dužnik mora da bude obavešten bez odlaganja od strane imaoca menice o vršenju prava

pridržaja. Kada se stranke drugacije ne sporazumeju, pravo pridržaja imaoca menice prestaje, kada se njegovo potraživanje dovoljno obezbedi (depozitom u novcu ili hartijama od vrednosti).

Takode kao i kod zaloge, tako i kod pridržaja, imalac menice, po osnovu pismenog priznanja dužnika ili na osnovu pravnosnažne sudske presude može: 1) da pridržani gotov novac upotrebi za izmirenje svoga potraživanja i 2) da ima i ona prava, koja bez podizanja tužbe protiv zalagaca, ima imalac menice, odnosno da zahteva prodaju pridržane stvari i da se namiri od prodaje pridržane stvari.

14. SUKOBI ZAKONA KOD MENICE Ali, i pored izvršene unifikacije, ne postoje jednaka pravila o menici u svim državama, tako da postoji i mogucnost sukoba zakona.

Najcešce oblasti menicnog prava, gde dolazi do sukoba zakona su: menicna sposobnost, forma preuzimanja menicnih obaveza, dejstvo menicnih obaveza, forma i rokovi za regres, forma i rokovi za podizanje protesta, kao i pitanja u vezi sa amortizacijom menice.

1) Do sukoba zakona kod menice može doci i u vezi sa aktivnom menicnom sposobnošcu, kao i kod pasivne menicne sposobnosti. Tu se javljaju problemi u vezi odredivanja nacionalnog zakona nekog lica, da li je to zakon države lica cije ima državljanstvo ili zakon države u kojoj lice ima prebivalište-domicil. To se pitanje još više komplikuje, kada se ima u vidu da postoje i lica bez državljanstva i (apatridi), sa dva državljanstva (bipatridi), sa više državljanstava (polipatridi), pa je u takvim situacijama vrlo teško utvrditi šta se smatra njihovim nacionalnim zakonom. Da bi se ovakve teškoce smanjile, u menicnom pravu se cesto koristi tzv. teorija najvece menicne obaveze (koju je teoriju prihvatila i naša zemlja, u Zakonu o menici -clan 84. st. 2), po kojoj se smatra da je neko lice menicno pasivno sposobno kad ima istu sposobnost, po zakonu mesta u kojem je preuzelo menicnu obavezu -bez obzira što po svom nacionalnom zakonu nije menicno pasivno sposobno.

2) Kada se radi o formi (obliku) preuzimanja menicnih obaveza, tada se ovo pitanje reguliše prema zakonu mesta u kojem je obaveza preuzeta (locus regit actum). Od ovog pravila, postoje izuzeci, pa iako menicne obaveze nisu punovažne -prema propisima mesta gde su preuzete, ali odgovaraju zakonu mesta gde je obaveza kasnije primljena -su punovažne. Okolnost da su ranije obaveze u pogledu oblika nepravilne, ne oduzima im punovažnost u kasnijim obavezama. Takode, ni obaveze naših državljana preuzetih u inostranstvu, ne smatraju se nepunovažnim, iako nisu u skladu sa zakonom mesta gde su preduzete, ali su u skladu sa našim Zakonom o menici (clan 95. st. 2. tac. 2.).

3) Dejstvo menicnih obaveza reguliše se na dva nacina i to: a) dejstvo obaveze svih menicnih dužnika, izuzev obaveze akceptanta i izdavaoca sopstvene menice regulišu se prema zakonu mesta u kojem je preuzeta takva menicna obaveza i b) dejstvo obaveze akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice, reguliše se prema zakonu koji važi u mestu placanja takve menice.

4) kada se radi o obavezama prezentacije menice (radi akcepta ili isplate), u vezi rokova i oblika protesta, notifikacije i sl.-merodavan je zakon mesta u kojem radnje treba da budu izvršene.

5) Kad se radi o rokovima za vršenje regresnih prava, uvek je merodavan zakon zemlje u kojoj je menica izdata i

6) Uvek je merodavan zakon mesta gde je placanje menice, kada se radi o amortizaciji menice.

15. PRESTANAK MENICNIH OBAVEZA Najveci deo prestanka menicnih obaveza se odnosi na slucajeve kada su menicne obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. Menicna prava i obaveze mogu prestati i zbog prejudiciranost i menice, kao i zbog zastarelosti menicnih potraživanja.

Pored toga, menicna prava i obaveze mogu prestati i zbog: 1) prenova (novacije) menicnog duga, 2) kompenzacija (prebijanja), 3) oproštaja duga, 4) konfuzije (sjedinjenja) menicnih prava i obaveza i 5) poništavanja menice.

1) Prenov (novacija) menicnog duga. -Prenovom se umesto odredene menicne obaveze, prema menicnom poveriocu ispunjava druga obaveza ili radnja izvan menice, a koja dovodi do prestanka menice. Ovakav nacin prestanka menice i menicne obaveze deluje samo izmedu lica kod kojih je došlo do promene u izvršenju (inter partes).

2) Prestanak menicne obaveze usled prebijanja (kompenzacije) -primenjuju i kod menice i menicnih obaveza opšta pravila gradanskog prava o kompenzaciji -prebijanju. To znaci, da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilackim odnosima, 2) da su obaveze istovetne po rodu, vrsti (kod menice radi se o novcanim obavezama), 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele.

3) Oproštaj menicnog duga. -Oproštaj menicnog duga se javlja izmedu konkretnog menicnog dužnika i odredenog menicnog poverioca. Ovaj oproštaj može da bude izricit i precutan. Oproštaj menicnog duga je izricit, prostom predajom menice menicnom dužniku, bilo pre roka ili u vreme dospelosti menicne obaveze.

Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana, oproštaj duga tada deluje prema svim menicnim dužnicima. Ovakav slucaj nije, ako je oproštaj duga po menici dat nekom od menicnih regresnih dužnika.

4) Konfuzija (sjedinjenje), kao oblik prestanka menicne obaveze.-je spajanje dužnickog i poverilackog statusa u odredenom menicnom odnosu u istom licu, tj. kada menicni dužnik po istoj menici postane i menicni poverilac i obrnuto.

5) Prestanak menicne obaveze poništavanjem menice

16. SOPSTVENA MENICA

Sopstvena (solo menica, Promissory note) je takva vrsta menice u kojoj izdavalac menice se obavezuje da ce u vreme dospelosti menice isplatiti menicnu svotu remitentu -korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom. Sopstvena menica ima sledece elemente:

1) oznacenje da je menica-uneto u sam slog menicne isprave, na jeziku na kojem je i sastavljena;

2) bezuslovno obecanje da ce se odredena svota novca platiti;

3) oznacenje dospelosti;

4) mesto gde ce se placanje izvršiti;

5) ime onoga kome se ili po cijoj se naredbi mora platiti;

6) oznacenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata i

7) potpis onoga koji menicu izdaje.

Sopstvena menica koja nema sve navedene elemente ne važi kao sopstvena menica, sem ako se ne radi o odredenim odstupanjima koja su data u zakonu. Tako je Zakonom o menici, predvideno da sopstvena menica u kojoj nije oznacena dospelost, smatra se kao menica po vidjenju.

Takode, kad nije posebno odredeno, važi kao mesto placanja, a u isto vreme i kao mesto izdavaoceovog prebivališta, ono mesto koje je na menici oznaceno kao mesto izdanja. Tako, da kod sopstvene menice, u kojoj nije oznaceno mesto izdanja, smatra se da je izdata u mestu koje je oznaceno pored izdavacevog imena.

Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vuce na drugo lice. Takode, menicni formular se u sopstvenoj menici ispravlja na takav nacin, što se u drugom redu menicne isprave klauzula "platite" pretvara u klauzulu "platicu".

Takode, kod sopstvene menice nema akcepta, kao i niza menicnih radnih i menicnih klauzula koje postoje kod trasirane menice.

16. 1. Neke karakteristike sopstvene menice 1) Kod sopstvene menice, kao što je vec istaknuto, dolazi do konfuzije (sjedinjenja) trasanta i trasata, tako da sopstvena menica ima samo dva obavezna lica: izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice.

2) Ako kod sopstvene menice nije oznaceno mesto izdavanja i mesto placanja, onda se za mesto izdavanja i mesto placanja, uzima mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice.

3) Kod sopstvene menice ne može da bude izdavanje duplikata, jer je izdavalac menice odgovoran po svakom primerku izdate menice kao da je u pitanju posebna menica.

4) Kod sopstvene menice nema akcepta, pošto je izdavalac menice obavezan da isplati menicnu svotu na koju glasi menica.

5) Osim što nema akceptiranja, kod sopstvene menice, nema ni prezentacije na akcept, ni intervencije zbog neakceptiranja.

6) Do podizanja protesta kod sopstvene menice, može doci u slucaju neisplate, delimicne isplate, a postoji i protest zbog nedatiranja videnja (ako menica dospeva na odredeno vreme po videnju), protest imaoca kopije menice, intervencijski protest, amortizacijski protest i dr.

7) Do regresa kod sopstvene menice, dolazi zbog neisplate menice, delimicne isplate menice kao i u slucaju insoloventnosti imaoca menice.

8) Zahtevi prema izdavaocu menice, zastarevaju za tri godine, a prema ostalim potpisnicima za jednu godinu, odnosno za šest meseci.

17. PROMOSSORY NOTE

U SAD, Velikoj Britaniji i u nekim zemljama anglo-saksonskog prava, u upotrebi je posebna vrsta sopstvene menice tzv. Prossory note. Ona se razlikuje od sopstvene menice evropskog tipa. Medutim, kako se u medunarodnoj trgovini javljaju i naše firme sa stranim firmama iz anglo-saksonskog podrucja, to se ovakav tip sopstvene menice anglo-saksonskog prava (Promissory note) javlja i kod naših preduzeca i bankarskih organizacija.

17.1. Neke razlike izmedu Promissory note i sopstvene menice. – -Promissory note može da glasi i na donosioca, dok kod evropske sopstvene menice -to nije dozvoljeno.

-Kod Promissory note obaveza nije u potpunosti apstraktna, vec ima i elemenata kauzalnosti.

-Prenos Promissory note može da se obavlja indosiranjem, gradansko-pravnom cesijom i prostom predajom (tradicijom) zavisno od oznacenja imaoca prava iz takve isprave. Kada se Promissory note prenosi cesijom mora da se sacini poseban gradansko-pravni ugovor izmedu cedenta i cesionara.

Podizanje protesta kod Promissory note, postoji samo kod onih koje se koriste u medunarodnom prometu, ali ne i u unutrašnjem prometu.

-Kod svih oblika Promissory note dozvoljeno da se ugovara kamata, a cak kad i nije ona ugovorena obracunavace se zakonska kamata.