vrednovanje i testiranje znanja uz pomoc racunara_

8/15/2019 Vrednovanje i Testiranje Znanja Uz Pomoc Racunara_

1/12

0


2/12

Sadržaj:

1. Mrežno okruženje za testiranje, adaptivno testiranje 2

1.1. Vrednovanje znanja bazirano na IKT–u 2

a!unarsko vrednovanje "

Mrežno vrednovanje "

Vrednovanje uz po#o$ interneta "

%ijerar&ijski odnos k'ju!ni& poj#ova u ra!unarsko# vrednovanju "

1.2. Mrežno okruženje (

Tipovi testova po di)eren*iranosti +

1.". daptivno testiranje ra!unaro# +

1.(. a!unarsko vrednovanje i - IS / testiranja

1. . erspektive i prob'e#i

1


3/12

Vrednovanje i testiranje znanja uz pomoć računara

1. Mrežno okruženje za testiranje, adaptivno testiranje3dje'jnje se spre#a za provjeru znanja koja se sprovodi na nivou *ije'e ze#'je.

4ani je treba'o donijeti dvije dobre o'ovke, sjesti u k'upu, uzeti u ruke po debe'u knji5us testovi#a i zapo!eti rje6avanje zadataka. je6enja je treba'o napisati u posebnoodre7eno prazno po'je i'i na poseban papir. 3ve 5odine je *ije'o odje'jenje oti6'o ukabinet za in)or#atiku 5dje su se zada*i rje6ava'i na internetu. 8voje dje*e koja suo#etena u u!enju, dis'eksi!na, dobi6e po s'u6a'i*u po#o$u koje su i# saop6tenizada*i, koje i# je pro!itao ra!unar. 9eko'iko 7aka je bi'o odsutno, oni $e testoverje6ava ti s'ede$e sed#i*e. a*i nisu od5ovara'i sa#o na pitanja sa vi6estruki#izboro# od5ovora, ne5o su pisa'i i esej, rje6ava'i 5ra;!ke zadatke iz #ate#atike, radi'isa si#u'a*ija#a, vr6i'i virtue'ne eksperi#ente i koristi'i raznovrstan a'at da bi rje6i'irea'ne situa*ije. a!unar je svaki s'ede$i zadatak zadavao na osnovu to5a da 'i je napret&odni dat ta!an od 5ovor. ko jeste, s'ijedio je teži zadatak, ako nije, onda 'ak6i.

Ti#e je pri vrednovanju dobijena ta!nija s'ika o znanju u!enika. o6to je testiranje bi'opri'a5o7eno znanju u!enika, treba'o je da u!eni*i rije6e #anje zadataka da bi se dobi'ata!nija s'ika. 3d#a& nakon zavr6etka testiranja, ra!unar je obavio vrednovanje, apro5ra#o# za ana'izu teksta izvr6io je !ak i vrednovanje eseja. ezu'tat je e–po6to#pos'at 7aku, nastavniku i or5anizatoru provjere znanja, 5dje su se rje6enja od#a&pojavi'a u )or#i baze podataka.

3vo nije utopisti!ka pri!a iz 22. vijeka, ne5o je rea'nost u vi6e ze#a'ja svijeta, auskoro $e i u Ma7arskoj biti ostvariv postupak #jerenja i vrednovanja, #etod i *i'j. Kao6to je internet pro#enio na6 rad i navike u kupovini i ko#unika*iji, isto# to# brzino# iu toj #jeri $e pro#jeniti i na!in o*jenjivanja u 6ko'i i na!in testiranja na 6ko'sko#,državno# i #e7unarodno# nivou. Kontro'ni $e se raditi bez papira, a na rezu'tate sene!eka du5o oni su dostupni od#a&.

?sapo, Mo'nar es @. Tot&, 200 A.

= ovo# po5'av'ju $e#o obraditi važnije ob'ike ra!unarsko5 testiranja i prikazatizna!ajnije #o5u$nosti adaptivno5 testiranja. en5. -Te*&no'o5B Mo'nar,

2


4/12

200 A, a koji je po5odan za to da se u bi'o koje doba postavi odre7eno pitanje oni#akoji u!estvuju u pro*jeni, bez obzira na to 5dje se doti!ni na'azi i da se ponudi i#o5u$nost #o#enta'no5 od5ovora. Kao sinoni#i za #jerenje sa te&no'o6ko#osnovo# u upotrebi su i izrazi e'ektronsko testiranje i e–testiranje >en5. -e–Testin5/A.9aj!e6$e je zastup'jeno, od svi& vrsta e–testiranja, vrednovanje uz po#o$ ra!unara.

a!unarsko vrednovanje Toko# ra!unarsko5 #jerenja vrednovanja pri#jenjeni test se pojav'juje na

#onitoru ra!unara >en5. -3n–s*reen resentation/A, a testirana osoba od5ovor dajepo#o$u ra!unara >tastatura, #i6 itd.A. So)tver od#a& bi'ježi od5ovore, a naj!e6$e se iana'iza obav'ja ra!unaro#. a!unarsko testiranje se #ože obaviti i na 'oka'noj #reži ina internetu. ko u pro*esu testiranja nis#o uk'ju!i'i nikakvu #režu >'oka'na #reža,internetA, onda pro5ra# koji obav'ja testiranje i zadatke treba insta'irati na svakipojedina!ni ra!unar. Cventua'ne pro#ene tada treba re5istrovati posebno na svako#ra!unaru, a i podatke treba prikupiti posebno sa svako5 ra!unara.

a!unarsko testi ranje se pojavi'o prakti!no zajedno sa pri#eno# ra!unara uobrazovne svr&e. Ve$ postoje$e zadatke sa izboro# pitanja bi'o je 'ako preba*iti nara!unar i, sa razvoje# ra!unara, razvija'e su se i sve naprednije ra!unarske te&nike.

Mrežno vrednovanjeMrežno vrednovanje je jedna od pri#jena ra!unarsko5 testiranja. Test, zada*i i

pro5ra# za testiranje dostupni su sa#o unutar odre7ene ra!unarske #reže. To #ožebiti 'oka'na #reža i'i internet i'i ko#bina*ija te dvije #reže >Dure*ka E %arti5, 200 A.Festa pri#jena #jerenja u #reži je kada se unutar date #reže testiranje obav'jaistovre#eno na vi6e #a6ina, dok se testiranje# uprav'ja sa posebno5 ra!unara, nakoje# se vr6i prikup'janje i ana'iza podataka. re testiranja se na svaku #a6inu kojau!estvuje u prikup'janju podataka insta'ira so)tver za testiranje. Vrednovanje se u

zavisnosti od so)tvera obav'ja i'i na 'oka'no# ra!unaru i'i na *entra'no# serveru.

Vrednovanje uz po#o$ internetaGa ovakvo testiranje je osobi koja u!estvu je u prikup'janju podataka potrebna

sa#o internet konek*ija i internet prikaziva! za davanje od5ovora i ne#a potrebe dana 'oka'no# ra!unaru bude pokrenut pro5ra# za testiranje. =!enik, student i'ipo'aznik siste#u pristupa sa svojo# 'ozinko#, ta#o se prik'ju!uje na so)tver zatestiranje, a taj so)tver ko#uni*ira sa servero# da bi izabrao zadatke koje treba rje6iti.I zada*i i so)tver su na serveru. ?entra'ni server je zadužen i za #e#orisanje od5ovorai podataka i nji&ovo vrednovanje. Ti#e je o'ak6ana i ubrzana pro#ena i zadataka itestova, kao i *ije'e banke zadataka a i so)tvera. Važna prednost ovo5 #etoda je to 6toso)tver radi na spo'jnoj #a6ini i ne treba svaka 6ko'a da 5a i#a.

%ijerar&ijski odnos k'ju!ni& poj#ova u ra!unarsko# vrednovanjuVrednovanje bazirano na te&no'o5iji, ra!unarsko vrednovanje, #režno

vrednovanje i internet vrednovanje su, po de;ni*iji, u &ijerar&ijsko# odnosu. 9ivoi kojeraz'ikuje#o po kori6$enoj te&no'o5iji i nji&ova #e7usobna povezanost prikazani su nas'i*i.

"


5/12

%ijerar&ijski odnos #jerenja – vrednovanja sa te&no'o6ko#osnovo#, ra!unarsko5, #režno5 i internet #jerenja –vrednovanja

9ajop6tiji poja# je vrednovanje bazirano na te&no'o5iji, koje obu&vata ira!unarsko i #režno i internet vrednovanje. a!unarsko testiranje je sa#o dio ob'astivrednovanja bazirano5 na te&no'o5iji, a'i naj!e6$e obu&vata svako vrednovanje pute#ra!unara >prenosni i'i ku$ni ra!unarA. S'i!an je i #e7usobni odnos #režno5

vrednovanja i ra!unarsko5 vrednovanja, nai#e, #režno je sa#o dio ob'astira!unarsko5.Internet vrednovanje je naj#anja ob'ast i ona pripada skupu #režno5 vrednovanja.

Siste#e koji su razvijeni radi ra!unarsko5 testiranja #ože#o, osi# pokori6$eno# #ediju, 5rupisati i na osnovu tipa i di)eren*iranosti testova i zadataka.3vaj kriteriju# #ože da se zadovo'ji na svako# od 5ore po#enuti& nivoa, u svako#od skupova. = da'je# tekstu $e#o odvojiti pojedine #o5u$nosti u sk'adu sa ovi#kriteriju#o#.

1.2. Mrežno okruženje

9ajjednostavniji ob'ik ra!unarsko5 testiranja jeste di5ita'iza*ija testova koji serade o'ovko# na papiru, uz o!uvanje )or#ata. = ovo# s'u!aju se #ijenja sa#o #edijkoji prenosi zadatke. Gadatak se, u#esto na papiru, pojav'juje na ekranu, dok seod5ovori daju tastaturo#, #i6e#, ekrano# oset'jivi# na dodir i'i neki# dru5i#e'ektronski# sredstvo#. Testiranje ostaje 'inearno, a zada*i su poredani na isti na!inza svako5 u!esnika. Kori6$enje# do dirno5 ekrana #ože se posti$i izuzetna s'i!nost satestiranje# po#o$u papira i o'ovke. 9ai#e, osoba koja po'aže ispit svoj od5ovorozna!ava di5ita'no# i'i obi!no# o'ovko# u zavisnosti od te&no'o5ije. Ga kori6$enje#i6a i'i tastature je ve$ potrebna neka sk'onost ka te&ni*i, a ako že'i#o da tastaturo#unese#o duže tekstove onda je važan !ini'a* i sposobnost ku*anja. Ve$ina ra!unarski&testova je standardizovani test pitanje od5ovor >Dure*ka E %arti5, 200 A.

a!unarsko testiranje ve$ i na ovo# nivou i#a zna!ajne prednosti i to uprkosto#e 6to za testiranu osobu ne predstav'ja ve'iku raz'iku izostav'janje i'i zna!ajnopojednostav'jenje isprav'janja, kodiranja i #e#orisanja. 3bjektivno# te&niko# se

(


6/12

od#a& izvr6i vrednovanje testa i rezu'tat na# je ve$ na raspo'a5anju. Kod testiranjao'ovko# i papiro# potreban je 'judski rad za ispravak zadataka, za nji&ovozabi'ježavanje, 6to u sebi nosi opasnost 5ub'jenja podataka i kvarenja kva'itetapodataka.

ove$anje# kva'iteta podataka pove$ava#o jedan od kva'itativni& kriteriju#a#jerenja – objektivnost. a!unar nije u#oran, ne dosa7uje se, nije )rustriran >npr. zapi6e se ( u#esto (A. uto#atskovrednovanje pojednostav'juje doku#entovanje i or5aniza*iju, njo# se #o5u spajatibaze podataka i obezbe7uje brz pristup doku#enti#a >Karpati, 2002A. @reB,200 A pokazuju da je 'ako pri'a5oditi se ovakvo# okruženju pri testiranju.

Toko# testiranja se o 7a*i#a #o5u prikup'jati i dru5i poda*i, a ne sa #onji&ovikonkretni od5ovori na postav'jena pitanja. Može#o da #jeri#o vrije#e koje i# je


7/12

potrebno zarje6avanje pojedini& zadataka, bi'ježiti nji&ove reak*ije, po kretanje #i6a,vrije#e iz#e7u pritiskanja tastature, pokrete oka, a sve na# to #ože pružiti dodatnepodatke vezane za dis*ip'inu, sposobnost !itanja >npr. ko'iko puta su se vra$a'i na nekidio tekstaA.

Testove #ože#o sastaviti na raz'i!ite na!ine, u zavisnosti od pro5ra#a koji sekoristi. Može#o da bira#o da 'i $e 7a*i #o$i da se vra$aju na pret&odne strani*etoko# testiranja, da 'i $e videti vi6e od jedne strane odjedno# >kao kod testova napapiruA. Ga ti# od'u!uje#o i o to#e da 'i $e 7a*i#a biti dozvo'jene ispravke, da 'i dase o5rani!i vrije#e za pojedine od5ovore i'i za *io test. 8a 'i $e u!eni*i videti ko'iko i#preostaje vre#ena i pitanja, da 'i $e #o$i da nastave sa rje6avanje# ako ne od5ovorena neko pitanje i'i je svakako potrebno davanje nekakvo5 od5ovora da bi se pristupi'os'ede$e# e'e#entu. 3vo nabrajanje bi #o5'o da se produži u nedo5'ed. 8ru5ozna!ajno pitanje se odnosi na #etod sastav'janja testova, 6to o#o5u$ava da'je5rupisanje.

Tipovi testova po di)eren*iranosti9ajjednostavniji na!in sastav'janja testa je kada unapred di5ita'izovane zadatke

stati!ki poreda#o 'inearno, jedne iza dru5i& >en5. -4inear Testin5/A. I u ovo# s'u!ajusvaki u!enik dobija iste zadatke, po isto# redu.Vi6i nivo je kada i#a#o na raspo'a5anju #no5o zadataka i od'u!uje#o sa#o o

to#e ko'iko $e zadataka dobiti odre7eni u!enik, dok sve osta'o prepu6ta#o pro5ra#u.ro5ra# i#a rando# )unk*iju i ve'iko# vjerovatno$o# obezbe7uje da 7a*i rje6avaju

raz'i!ite testove >en5. -4inear on–t&e–@'B Testin5/ '– La'i, 200 A. 3vaj postupak neuzi#a u obzir raz'i!ite sposobnosti u!enika.

S'ede$a op*ija je de;nisanje testova kod koji& u!enik odjedno# dobija skupzadataka, tj. dodje'juju se *ije'i dije'ovi testa a ne pojedini zada*i >en5. -Test'ettestin5/ '– La'i, 200 A. Koji $e se zada*i na$i u neko# od ti& dije'ova odre7uje#o, napri#jer, po težini i'i po te#a#a. 9i ovaj tip testiranja ne uzi#a u obzir raz'i!itesposobnosti u!enika, a'i o#o5u$ava da se unutar jedno5 )ra5#enta testa pojedinizada*i iznova kori5uju.

Fetvrta vrsta je de;nisanje raz'i!iti& 5rupa zadataka, eventua'no stvara#opod5rupe po težini zadataka, a nakon sastav'janja testa odre7uje#o sa#o broj i težinuzadataka koje $e pro5ra# s'u!ajno odabrati iz pojedini& 5rupa. = ovo# s'u!aju, podpretpostavko# da i#a#o dovo'jno zadataka, sa ve'iko# vjerovatno$o# se #ožetvrditi da $e 7a*i koji sede jedan pored dru5o5 dobiti raz'i!ite zadatke u dato#trenutku. ako unapred odredi#o težinu zadataka, ostvarivo je i to da svako dobijetest prib'ižno iste težine.

a*i dobijaju zadatke iste težine, koji su ipak raz'i!iti i onda kad se odre7enepro#jenj'jive u unapred de;nisani# zada*i#a s'u!ajno odre7uju pro5ra#o#. Festo seovaj #etod pri#ijenjuje u ;zi*i, &e#iji i #ate#ati*i. Tako na pri#jer ne#ijenja#o tekst

i pojedine podatke u tekstua'ni# zada*i#a, a neke vrijednosti neki& pro#en'jivi&s'u!ajno 5eneri6e#o pro5ra#o#, pa svaki u!enik rje6ava dru5a!iji zadatak.8osada po#injani postup*i testiranja zane#aruju trenutni nivo znanja u!enika.

Gna!ajnu pro#enu predstav'ja postupak #jerenja – vrednovanja u koje# se pro*estestiranja di)eren*ira po osoba#a, to jest kada je težina testa odre7ena nivoo#sposobnosti u!enika. Ga ovo je potrebno i#ati para#etrizovanu i ponderisanu bankuzadataka. ko se izbor zadataka iz te banke de6ava na snovu pret&odni& od5ovoratestirane osobe, onda 5ovori#o o adaptivno# testiranju.

1. . !daptivno testiranje računarom

Ve'ika prednost ra!unarsko5 testiranja je adaptivnost, 6to zna!i da u!esni*iispita nove zadatke dobijaju u zavisnosti od to5a kako su rje6i'i pret&odne. daptivnotestiranje ra!unaro# >en5. -?o#puterized daptive Testin5/A o#o5u$ava pre*iznije

+


8/12

#jerenje u!inka. Teoretski, rje6avanje npr. 10 zadataka zna!i da spre#nost ispitanika#ože#o odrediti kao jednu od 2 10, tj. 102( #o5u$nosti. 3vo je, naravno, teoretska#o5u$nost, jer bi to u praksi za&tjeva'o da postoji 102( zadatka !ija teži naravno#jerno pokriva po'je sposobnosti po'aznika. 3vakvu banku zadataka 5otovo jene#o5u$e napraviti jer se težina zadataka utvr7uje isk'ju!ivo e#pirijski, tj. ne #o5u seunapred, po narudžbi ni, proizvoditi zada*i odre7ene težine. 3va #o5u$nost u stvaripokazuje teorijske #o5u$nosti adaptivno5 testiranja ra!unaro#, a'i istovre#eno io5rani!enja u rea'iza*iji.

Toko# tradi*iona'no5 testiranja papiro# i o'ovko# svaka osoba dobija istezadatke, u isto# rasporedu. 9asuprot ovo#e, toko# adaptivno5 testiranja svakaosoba dobija zadatke koji su u njeno# s'u!aju najpo5odniji s aspekta dija5nostike, tj.zane#ariva je vjerovatno$a s'u!aja kad svi rje6avaju iste zadatke i po isto# redu. Ti#ese otvaraju nove #o5u$nosti na p'anu #jerenja – vrednovanja.

ostoji ana'o5ija iz#e7u ovo5 tipa ispitivanja, tj. #jerenja i vrednovanja iverba'no5 ispitivanja, 5dje ispitiva! !esto pode6ava pitanja u sk'adu sa sposobnosti#aispitanika. ko u!esnik ispita da ta!an od5ovor na pitanje srednje težine, onda jes'ede$e pita nje naj!e6$e teže, a u s'u!aju neta!no5 od5ovora s'edi 'ak6e pitanje. 9akraju ispita vrednovanje zavisi od to5a na pitanja kakve težine je ispitanik dao ta!ne

od5ovore. ko bi ispitiva! postav'jao isk'ju!ivo te6ka pitanja, vrednovanje bi bi'ootežano, a u s'u!aju isk'ju!ivo 'aki& pitanja ne bi se #o5'i di)eren*irati ispitani*i bo'ji&sposobnosti.

Toko# adaptivno5 testiranja izbor pitanja vr6i se na s'i!an na!in, a'i je taj izborta!niji i e5zaktniji ne5o kod us#eno5 ispita >@reB, 200 A. Izbor pitanja odre7ujuod5ovori dati na pret&odna pitanja. ?i'j ovo5 postupka je da se svaka osoba suo!isa#o sa zada*i#a koji nose najvi6e in)or#a*ija, i#aju najve$u dija5nosti!ku vrijednostu po5'edu odre7ivanja svoji& sposobnosti, tj. sa#o sa zada*i#a koji su najb'iže#o5u$e njeno# stvarno# nivou. Izbor je u najve$e# broju s'u!ajeva zasnovan natežini zadataka. 3sobe s ve$i# sposobnosti#a dobijaju teže, a s #anji# 'ak6ezadatke. 3vi# postupko# se izbje5ava )rustra*ija osoba #anji& sposobnosti suvi6ete6ki# zada*i#a, a izbje5ava se i to da sposobniji 5ube vrije#e na rje6avanje 'aki&zadataka. Izbor zadataka je zasnovan na unapred odre7eno# a'5orit#u. 3vaja'5orita# je siste# pravi'a koji de;ni6e odabir prvo5 i s'ede$i& zadataka, a odre7uje ikriteriju#e zavr6etka testiranja.

daptivno testiranje ra!unaro#, dak'e, obezbe7uje da se sa #anje zadataka i zakra$e vrije#e izvr6i bo'ja provjera sposobnosti. Kori6$enje# te&no'o5ije #ože#opove$ati broj tipova zadataka, na pri#jer upotrebo# #u'ti#edija'ni& e'e#enata. o6to

je test adaptivan, pove$ava se i nje5ova si5urnost, u s#is'u da svako dobijadi)eren*irane zadatke, kakvi nje#u najvi6e od5ovaraju, pa nestaje prob'e# 6aputanja,virenja u dru5e radove i unapred re6eni& zadataka. S dru5e strane, #jerenje je ida'jestandardizovano. Gbo5 sve5a navedeno5, testovi se #o5u !esto ponav'jati, tj. nijepotrebno izra7ivati nove testove za svako novo #jerenje, jer siste# iz unaprednaprav'jene banke zadataka odabira test koji najvi6e od5ovara nivou sposobnostiu!enika.

3vaj siste# je po5odan za testiranje u!enika od5ovaraju$o# u!esta'o6$u i ti#eobezbe7uje sta'nu povratnu in)or#a*iju o trenutno# stepenu razvoja 7aka.

ezu'tati koji se zasnivaju na zada*i#a iz iste banke zadataka #o5u se#e7usobno upore7ivati, jer su ti zada*i de;nisani u sk'adu sa isto# težinsko# ska'o#.

o stoji i op*ija upore7ivanja trenutno5 rezu'tata u!enika sa svoji# pret&odni#uspe&o#, !ak iako je on svaki put rje6avao dru5a!ije zadatke. 3vi# se neutra'i6e

jedan od osnovni& prob'e#a 'on5itudina'ni& pro*ena razvoja, a to je da se ista osobinavi6e puta provjerava isti# testo#, 6to naravno zna!i da $e testovi postajati svepoznatiji, a to dovodi u pitanje rezu'tate.

=spe& u!enika je uporediv i sa rezu'tati#a koje su osta'i 7a*i posti5'i na isto#

#jerenju, a i sa standardi#a koji su utvr7eni nau!ni# #etodi#a toko# vrednovanjadate ob'asti.


9/12

daptivno testiranje ra!unaro# pri'a5o7ava #jerenje odre7enoj osobi tako 6tosvaki u!enik u ve$ini s'u!ajeva rje6ava zadatke pri#jerene svoji# sposobnosti#a. Tako*ije'ina #jerenja #ože da obu&vati #no5o 6iri opse5 sposobnosti od ;ksirani& testovana papiru, a istovre#eno je #jerenje #no5o oset'jivije, jer prikazuje i #anjaodstupanja, za raz'iku od ;ksirani&, stati!ki& testova. Gada*i koji su veo#a b'izunji&ovo# nivou sposobnosti predstav'jaju i opti#a'an izazov za svako5 u!enika, takoda 7a*i#a nije dosadno a ni ne strepe previ6e od provjere. ro*es testiranja dak'eostaje u rasponu opti#a'ni& iskustava >en5. -@'o –eNperien*e/, ?sikszent#i&a'Bi,1JJ A. Sve ovo pove$ava zainteresovanost i #otiva*iju u!enika, a to i#a od'u!uju$uu'o5u kada su testiranja !esta.

9abrojane prednosti !ine pri#jenu adaptivno5 testi ranja ra!unaro# veo#apopu'arno#, a'i je izrada )unk*iona'no5 siste#a veo#a s'ožen zadatak. To je tako !ak iu s'u!aju kad je #jerena osobina 'ako opisiva, jer tada se e#pirijska težina zadataka#ože utvrditi sa#o isprobavanje# na od5ovaraju$e# uzorku. Ve$ se na prvoj takvojprobi ispostav'ja da zna!ajan broj zadataka iz neko5 raz'o5a nije od5ovaraju$i, nisudi)eren*irani, nisu ko#patibi'ni s #ode'o# itd. zada*i koji pro7u kroz ;'ter #ožda neprije krivaju *io spektar u s#is'u težine. = s'ede$oj )azi razvoja konstrui6u se novizada*i da bi se prekri'e i -prazne/ ob'asti. Toko# izrade pojedini& zadataka 5otovo je

ne#o5u$e -po5oditi/ u odre7enu težinsku ob'ast, zato treba izraditi vi6e desetinazadataka i provjeravati dok se bare# jedan od nji& ne pokaže kao od5ovaraju$i. 3vajrad na razvoju je otežan ako s#o u 6ko'ski# us'ovi#a, jer se znanje odre7ene vrste#ože provjeravati i #jeriti sa#o u od5ovaraju$oj etapi 6ko'ske 5odine, 6to eventua'nekorek*ije od'aže.

1.". #ačunarsko vrednovanje i $%I&!' testiranja- IS / > ro5ra##e )or Internationa' Student ssess#entA testiranje je jedno od

najzna!ajniji& #e7unarodni& provjera znanja, koje postepeno pre'azi sa provjereznanja na papiru na testiranje uz po#o$ ra!unara. = prvo# kru5u >2000, 200". i 200+A#edij za prikup'janje podataka je bio pretežno papirno5 ob'ika. rvi korak u pre'asku>200"A bio je upitnik o sposobnosti#a pri#jene ra!unara i pitanja raz'i!ite težine vezana za rad na ra!unaru. 9a IS testiranju 200+. 5odine ve$ je postoja'a #o5u$nostrada testa na ra!unaru iz prirode i dru6tva >en5. -?o#puter 200J, 2012, 201 A kod prvo5 istraživanja,testiranje 200J. 5odine ve$ je uvrsti'o !itanje e'ektronski& tekstua'ni& sadržaja >en5.-C'e*troni* eadin5 ssess#ent/, skra$eno C 2"A u posebnu ska'u na podru!jurazu#evanja teksta >3C?8, 200 A. = nado'aze$i# *ik'usi#a provjere znanja, provjerezasnovane na ra!unaru dobi$e sve ve$u u'o5u i u do5'edno vrije#e, pre#a p'anovi#au tre$e# kru5u provjeravanja >201 , 2021, 202(A, potpuno $e nestati provjera znanja

zasnovana na papiru, a osnovu IS testiranja !ini $e adaptivno testiranje.IS stru!nja*i o!ekuju da se zna!ajno s#anje tro6kovi or5aniza*ije kao ivrije#e za koje u!eni*i rade testove. 8u5oro!no 5'edano, uvo7enje ra!unara u pro*estestiranja pokaza$e brojne prednosti: pojavi $e se nove #o5u$nosti u vrednovanjutakvi& aspekata raz#i6'janja koje testiranje zasnovano na papiru nije o#o5u$ava'o.

1.(. %erspektive i prob)emiri'iko# uvo7enja svako5 novo5, netradi*iona'no5 #etoda, tako i kod

ra!unarsko5 testiranja, treba obratiti pažnju na #o5u$e prob'e#e i propuste koji #o5unastati, a ne sa#o na prednosti koje data novina nudi.

Dedan od osnovni& za&teva za uspe6nu rea'iza*iju ra!unarsko5 testiranja jesteobezbe7ivanje od5ovaraju$e5 &ardversko5 i so)tversko5 okruženja kako u 6ko'a#atako i u test *entru. = 6ko'a#a, za potrebe 5rupno5 testiranja, potrebna je bar jedna


10/12

u!ioni*a opre#'jena ra!unari#a. 3pre#anje novi& ra!unarski& u!ioni*a za potrebetestiranja zna!i'o bi zna!ajno u'a5anje koje bi se isp'ati'o tek nakon duže5 niza 5odina.

otpuno dru5a!ija situa*ija je kada ove u!ioni*e ve$ postoje u 6ko'a#a, a iz#e7uosta'i& one bi se iskoristi'e i za ovu na#enu, tako da se od#a& vide #aterija'neprednosti. ostav'janje *entra'no5 &ardvera i so)tvera, razvoj baze zadataka, skup'je jekod izrade testova papiro# i o'ovko#, a'i je održavanje i pri#jena ve$ sa #anji#tro6kovi#a.

Ga adaptivno testiranje dovo'jno je obezbediti jednu u!ioni*u po 6ko'i 5dje bipara'e'na odje'jenja jedno za dru5i# rje6ava'a zadatke. daptivno testiranjeobezbe7uje #o5u$nost da se u!eni*i sretnu sa raznovrsni# zada*i#a i za to se netreba baviti prob'e#o# da bi u!eni*i para'e'ni& odje'jenja, jedni dru5i#a, ispri!a'izadatke testova. Ga testiranje na #reži dovo'jan je jedan internet pre5'eda!, po#o$uko5 je #o5u$e pristupiti test pro5ra#u i bazi zadataka sa *entra'no5 servera. Gapravi'no opre#'jene #a6ine nije neop&odno ni6ta insta'irati za potrebe testiranja. Saove ta!ke 5'edi6ta, u 6ko'a#a Ma7arske $e uskoro biti ispunjeni us'ovi za on'ajntestiranje, i ve$ danas se #ože#o pozabaviti pitanje# uvo7enja #režno5 testiranja.

Teže pitanje je stvaranje dru6tveno5 okruženja. otrebno je vrije#e da bi sviakteri >u!eni*i, nastavni*i, rodite'ji, od5ovorna 'i*aA upozna'i i pri&vati'i nove

#o5u$nosti testiranja. Individua'no on'ajn ra!unarsko testiranje ve$ poseduje zna!ajnupri#jenu u #eri*i, dok u Cvropi tek po!inje 6ira pri#jena po 6ko'a#a u vidu o5'eda.Izuzetno je važno da se, prije bi'o kakve ozbi'jne pri#jene ra!unarsko5 testiranja, da#o5u$nost upoznavanja *ije'o5 siste#a i da se prije sve5a posti5ne stru!ni konsenzuso us'ovi#a pri#jene.

Dedna odnaj !e6$i& po'e#ika oko testiranja pute# ra!unara jeste uti*ajin)or#ati!ke ko#peten*ije >en5. -I?T4itera*B/A u!enika i osoba koje izvode testiranje,na sa#e rezu'tate testova, a koji dovodi do da'je5 intenziviranja di5ita'no5 ponora>en5. -8i5ita' Hap/A #e7u 'judi#a. 3vaj prob'e# #ože otvoriti i nova pitanja ova'idnosti ovakvo5 testiranja, jer se na ovaj na!in i in)or#ati!ka ko#peten*ija i stra&od ra!unara pojav'juju u rezu'tati#a, a sa#e nisu bi'e pred#et pro*jene. Fak iistraživanja u ovoj ob'asti ne pokazuju jedinstvene rezu'tate. 9a osnovu rezu'tataistraživanja, sa jedne strane, postoji veza iz#e7u in)or#ati!ke ko#peten*ije i rezu'tatatestova >Tsen5, Tip'adB E Ori5&t, 1JJ A, sa dru5e strane ovaj uti*aj nije presudan> o ers E 3L9ei'', 1JJ"A. itanje #ože#o uop6titi i nas'ede$i na!in: -=ti!e 'iin)or#ati!ka ko#peten*ija na izbor #edija testiranjaP/

Može#o postaviti pitanja: -8a 'i podjednako #jere znanje testovi bazirani napapiru i ra!unarski testovi, tj. do koje #jere daju iste rezu'tateP Mo5u 'i da se uporedetest rezu'tati dobijeni na raz'i!iti# #ediji#aP/ 3va pitanja pokrenu'a su brojnaistraživanja i do danas zaokup'jaju istraživa!e. ojedina!ni o5'edi jo6 ne daju od5ovorna pitanje ko je bi se #o5'o da'je 5enera'izovati. Može se !ak pretpostaviti da kodra!unarski& testova i oni& na papiru, 6to se vi6e #e7usobno pri'a5ode testovi popitanju Qeksibi'nosti, tipova zadataka, pri#ijenjeni& e'e#enata, sve vi6e opada uti*ajpri#ijenjeno5 #edija. 'i ovu pretpostavku treba opravdati konkretni# ana'iza#a itreba odrediti koja je #jera uti*aja pri#ijenjeno5 #edija. Rto bo'je iskoristi#oprednosti ra!unara, rezu'tati dobijeni ra!unarski# testiranje# i na tradi*iona'an na!insve vi6e $e odudarati #e7usobno. Gato kod upore7ivanja rezu'tata on 'ajn testova itestova na papiru treba odabrati takve pokazate'je indekse na osnovu koji& $e#o#o$i pretvarati rezu'tate.

J


11/12

=K TK3 Vrednovanje i testiranje znanja uz po#o$ ra!unaraVrednovanje bazirano na te&no'o6ki# rje6enji#a >en5. -Te*&no'o5B en5. -4inear on–t&e–@'B Testin5/ '– La'i, 200 A. 3vaj postupak neuzi#a u obzir raz'i!ite sposobnosti u!enika.Ve'ika prednost ra!unarsko5 testiranja je adaptivnost, 6to zna!i da u!esni*i ispita novezadatke dobijaju u zavisnosti od to5a kako su rje6i'i pret&odne. daptivno testiranjera!unaro# >en5. -?o#puterized daptive Testin5/A o#o5u$ava pre*iznije #jerenjeu!inka.

daptivno testiranje ra!unaro# pri'a5o7ava #jerenje odre7enoj osobi tako 6to svakiu!enik u ve$ini s'u!ajeva rje6ava zadatke pri#jerene svoji# sposobnosti#a. Tako*ije'ina #jerenja #ože da obu&vati #no5o 6iri opse5 sposobnosti od ;ksirani& testovana papiru, a istovre#eno je #jerenje #no5o oset'jivije, jer prikazuje i #anjaodstupanja, za raz'iku od ;ksirani&, stati!ki& testova. Gada*i koji su veo#a b'izunji&ovo# nivou sposobnosti predstav'jaju i opti#a'an izazov za svako5 u!enika, takoda 7a*i#a nije dosadno a ni ne strepe previ6e od provjere.

ri'iko# uvo7enja svako5 novo5, netradi*iona'no5 #etoda, tako i kod ra!unarsko5testiranja, treba obratiti pažnju na #o5u$e prob'e#e i propuste koji #o5u nastati, a nesa#o na prednosti koje data novina nudi.

Dedan od osnovni& za&teva za uspe6nu rea'iza*iju ra!unarsko5 testiranja jesteobezbe7ivanje od5ovaraju$e5 &ardversko5 i so)tversko5 okruženja kako u 6ko'a#atako i u test *entru.

Teže pitanje je stvaranje dru6tveno5 okruženja. otrebno je vrije#e da bi svi akteri>u!eni*i, nastavni*i, rodite'ji, od5ovorna 'i*aA upozna'i i pri&vati'i nove #o5u$nosti10


12/12

testiranja. Individua'no on'ajn ra!unarsko testiranje ve$ posjeduje zna!ajnu pri#jenu u#eri*i, dok u Cvropi tek po!inje 6ira pi#jena po 6ko'a#a u vidu o5'eda.

11

vrednovanje i testiranje znanja uz pomoc racunara_

Documents