VON WILLEBRANDOVA BOLEST(seminarski rad)

Von Willebrandova bolest Von Willebrandova bolest (vWB ili eng. von

Willebrand disease - vWD) je najčešći nasljedni poremećaj zgrušavanja krvi tj. koagulacije kod čovjeka.

Javlja se zbog kvalitativnog ili kvantitativnog nedostatka von Willebrandovog faktora (vWF).

Prenos autosomno dominantno ili recesivno.

Simptomi Najčešće se manifestuje kao

spontano krvarenje sluzokože, najčešće one u nosu (epistaksa) i na desnima, zatim prekomjernim krvarenje iz rana, kod žena obilatim menstrualnim krvarenjima (menoragija), a teži oblici pojačane sklonosti krvarenju, unutarnje krvarenje ili krvarenje u zglobovima (hemartros) javljaju se rjeđe.

Von Willebrandov faktor Von Willebrandov faktor (vWf ili eng. von

Willebrand factor - vWD) je glikoprotein krvi uključen u hemostazu.

Koncentracija ili struktura ovog faktora su narušene kod von Willebrandove bolesti.

vWf je veliki multimerni glikoprotein prisutan u krvnoj plazmi u nekovalentnoj vezi sa faktorom VIII koagulacije.

vWf produkuju endotelne ćelije i megakariociti, a pohranjuje se u alfa granulama trombocita i u Vajbel-Paladovim tjelašcima unutar endotelnih ćelija krvnih sudova.

Multimeri vWf imaju veliku molekulsku težinu koja je značajna u procesu hemostaze, što će reći da vWf manje molekulske težine, dakle izgrađeni od manje monomera, dovode do oblinijih krvarenja.

Von Willebrandov faktor

Najvažnije ćelije i molekule na koje vWf veže su:

Faktor VIII koagulacije je vezan za vWf kada je neaktivan u cirkulaciji. Faktor VIII se jako brzo raspada slobodan u krvi.

vWf se veže za kolagen, oslobođen iz endotelnih ćelija zbog oštećenja ćelije u toku krvarenja.

vWf se veže za glikoprotein (gp) lb, kada tvori kompleks sa gpIX i gpV; ovaj kompleks omogućava normalnu adheziju trombocita i formiranje trombocitnog čepa.

Klasifikacija i tipovi von Willebrandove bolesti Razlikujemo četiri nasljedna tipa vWB: tip 1, tip 2, tip 3 i pseudo ili trombocitni tip. Opisani su i slučajevi stečene von Willebrandove

bolesti.

Tip 1 Tip 1 vWB (ukupno 60-80% oboljelih od vWB) je

kvantitativni poremećaj vWf, dakle smanjena koncentracija vWf u krvi.

Većina pacijenata je asimptomatska ili imaju samo blage simptome.

Većina osoba koje imaju tip 1 vWB nikada ne otkriju da su oboljeli, tako da većinom žive normalnim životom bez naručitih komplikacija.

Problemi mogu nastati kod nekih pacijenata pri operacijama koje uzrokuju veća krvarenja.

Tip 2 Tip 2 vWB (ukupno 20-30% oboljenih od vWB) je

kvalitativni poremećaj. Sklonost krvarenju varira od osobe do osobe. Nivo vWf u krvi je normalan, ali je struktura

monomera poremećena ili su podgrupe ili veći ili manji multimeri odsutni.

Razlikuju se četiri podtipa: 2A, 2B, 2M i 2N.

Tip 2A i tip 2B Tip 2A Mogućnost vezivanja na glikoprotein1 (GP1) na trombocitima

je umanjena, što rezultuje smanjenom adhezijom i agregacijom trombocita.

Smanjena je sposobnost da se formiraju veliki multimeri. Tip 2B Mogućnost vezivanja vWf za GP1 receptore na trombocitima

je značajno uvećana, što dovodi do spontanog vezivanja na trombocite.

Kao posljedica ovog poremećaja dolazi do prezasićenosti receptora trombocita sa velikim multimerima vWf.

Tip 2M i tip 2N Tip 2M Karakteriše ga smanjena mogućnost vezivanja za GP1

receptore na plazmalemi trombocita i normalne multimerizacije.

Tip 2N (Normandijski tip) Karakteriše ga oslabljeno vezivanje vWf za faktor VIII

koagulacije. Test na vWf antigene je normalan i pokazuje normalnu količinu vWf. Test na faktor VIII koagulacije pokazuje smanjenu količinu ekvivalentu onoj u hemofiliji A.

Tip 3 Ovo je najteži oblik vWB. Osobe oboljele od ovog tipa imaju potpuno odsustvo

produkcije vWf. Kako vWf vezan na faktor VIII koagulacije sprečava

njegovu proteolitičku razgradnju, nedostatak vWf dovodi do veoma malih koncentracija faktora VIII.

Oboljeli su pod stalnom ljekarskom njegom, i liječe se od kako vanjskih i unutrašnjih hemoragija.

Nasljedni obrazac kod tipa 3 vWB je autosomni recesivni.

Trombocitni tip ili pseudo von Willebrandova bolest Trombocitni tip vWB je autosomalni dominantni

genetski poremećaj trombocita. vWf je kvalitativno i genetički normalan. Problem leži u kvalitativnom defektu receptora

glikoproteina1 (GP1) na membranu trombocita, što povećava afinitet vWf da se vezuje na trombocite.

Količine slobodnih multimera su male.

Genetika Tip 1 i tip 2 von

Willebrandove bolesti prenose se autosomalno dominantno.

Genetika Tip 3 a nekada i tip 2

von Willebrandove bolesti prenose se autosomalno recesivno.

Laboratorijska dijagnostika Ako se sumnja na ovu bolest, treba uraditi

sljedeće laboratorijske pretrage i odrediti:I. aktivnost faktora VIII (vWF je proteinski nosač za

faktor VIII pa aktivnost faktora VIII može biti niska kod nekih podtipova bolesti)

II. aktivnost vWF (također poznatu i kao aktivnost kofaktora ristocetina)

III. razina ili aktivnost vWF

Terapija Pacijenti sa vWB tipa 1 i 2A, koriste desmopressin (DDAVP). DDAVP stimuliše oslobađanje vWf iz Vajbel-Paladovih

tjelašaca endotelnih ćelija, što povećava njegovu koncentraciju u krvi, kao i faktora VIII koagulacije. Može se primjeniti nazalno ili intravenozno.

DDAVP uzrokuje kontraindikacije kod tipa 2B vWB zbog rizika od trombocitopenije i trombonskih komplikacija.

DDAVP nema efekta kod tipa 2M vWB, a rijetko je efektivan kod tipa 2N vWB. Ne pokazuje bilo kakav efekat kod tipa 3 vWB.

Terapija Kod žena sa jakim menstrualnim karvarenjem, koristi se

oralna kontracepcija na bazi estrogena, koja smanjuje trajanje i frekvenciju menstrualnih ciklusa.

Za pacijente koji boluju od vWB, a trebaju se podvrgnuti operaciji pripremaju se koncentrati ljudskog pročišćenog faktora VIII, koji sadrži vWf, a koriste se u profilaksi i liječenju vWB.

Antifibrinolitici koriste se za usporavanje razgradnje faktora zgrušavanja. Ova terapija pomaže da ugrušak ostane na mjestu nakon što je formiran što zaustavlja krvarenje.

Hvala na pažnji! Mentor: Doc.dr. Mirsad Dorić

Autor: Arnes Čabrić