Milorad Beli}

KOMITSKI VOJVODA

VOJISLAV TANKOSI]

Milorad Beli}

KOMITSKI VOJVODA

VOJISLAV TANKOSI]

Prvo izdawe

Izdava~

Me|uop{tinski istorijski arhiv

Vaqevo

Urednik

Aleksa Tomi}

Recenzent

dr Rado{ Qu{i}

Tira`

1000

[tampa

M&S, Vaqevo

Izdavawe ove kwige omogu}ili su:

SO Lajkovac, SO Vaqevo, SO Ub, SO Mionica,

SO Qig, SO Ose~ina

Milorad Beli}

KOMITSKI VOJVODA

VOJISLAV TANKOSI]

Vaqevo, 2005.

„...A ko god tra‘i ne{to, pa ma

to izgledalo i ludo i uzaludno, taj

se upisao u kwigu ‘ivih i ne{to

od wegovih napora i wegove nesu|ene

slave ‘ivi uvek u otkri}ima onih

koji su, posle wega, radili i

tra‘ili sa vi{e sre}e i uspeha ...“

I. Andri}, Znakovi pored puta

PREDGOVOR

Retke su li~nosti na{e savremene istorije u

kojima se toliko prepli}u istorijsko i legen-

darno (izuzimaju}i neumereno glorifikovawe

pojedinih li~nosti i doga|aja iz II svetskog rata

u na{oj posleratnoj istoriografiji). Relativna

bliskost perioda i neumoqivost ~iwenica one-

mogu}avala je stvarawe iskrivqene slike, kako o

doga|ajima, tako i o wihovim akterima. Ipak,

kratak i buran ‘ivot komitskog vojvode Voji-

slava Tankosi}a, predstavqa izuzetak. O wemu se

mnogo govorilo, a malo pisalo, dodavali su mu i

duzimali, neumereno veli~ali, ali i gurali u

zaborav. Prezrivo nemarnom odnosu prema na-

{oj nacionalnoj ba{tini, doprineo je duh

slu‘benog pisawa istorije. Doga|aji i li~nosti

tendenciozno su preskakani i „zaboravqani“,

zbog ~ega su poratnim generacijama uskra}ene

mnoge stranice iz nacionalne istorije. Te{ko

da dana{wi sredwo{kolci (o osnovcima da i ne

govorimo) uop{te znaju ko su bile komite, u ~emu

je zna~aj wihovog nacionalnog rada, kao i kakva

je uloga bila organizacija „Narodna odbrana“ i

„Ujediwewe ili smrt“ („Crna ruka“) na po~etku

20. veka. O samom Tankosi}u, pak, mo‘e se samo

saznati da su austrougarske vlasti, ultimatumom

7

iz 1914, izme|u ostalog, tra‘ili wegovo hap-

{ewe. Redukcijom nastavnih sadr‘aja iz istori-

je, {to je u sklopu reformi obrazovawa zapo~eto

posledwih godina, u~enici }e o ovakvim i sli-

~nim temama, mo}i da dobiju osnovna znawa za-

hvaquju}i samo entuzijazmu svojih nastavnika.

Tankosi} je ‘iveo svega 35 godina. Sa 23 godi-

ne, koliko je imao kada je komandovao vodom koji

je streqao bra}u kraqice Drage Ma{in, u{ao je

u politiku i ostao wen aktivni u~esnik, voqno

ili sticajem okolnosti, sve do pogibije 1915. Vi-

{e od polovine ovog perioda proveo je ratuju}i,

bilo kao komita u Staroj Srbiji i Makedoniji,

bilo kao stare{ina regularnih jedinica u bal-

kanskim i u Prvom svetskom ratu. Kao deo gene-

racije „koja je podnela najte‘e ‘rtve i koja je

po‘wela najve}e uspehe“, stekao je slavu odli-

~nog komandanta i stratega na bojnom poqu, ali

i renome neobuzdanog, ~esto i nerazboritog ~o-

veka. Ratna slava i povremeni incidenti koje je

pravio u mirnodopskim uslovima, a najvi{e

wegov karakter, uticali su na stvarawe neobjek-

tivne slike o wemu. Na ovaj ili onaj na~in u~es-

tvovao je u gotovo svim komplikovanim, unu-

tra{wim politi~kim previrawima (formira-

we Narodne odbrane, Aneksiona kriza, odri-

cawe od prestola princa \or|a Kara|or|evi}a,

osnivawe „Crne ruke“, stalni sukobi izme|u voj-

nih i civilnih vlasti). Bio je jedan od onih

qudi koji se trudio da se stvari razvijaju vi{e

pod wegovim uticajem, a ne samo uz wegovo pasiv-

no u~e{}e. Sjediwavaju}i u sebi li~nost ratnog

heroja, uticajnog oficira i prgavog kavgaxije,

8

bez sumwe je postao interesantna tema za javnost,

onda{wu {tampu i politi~ke krugove. Wegovo

poimawe pravde ~esto se nalazilo na stranicama

{tampe, pogotovu, kada se razra~unavao sa poz-

natim li~nostima (princem \or|em, ministrom

Stojanom Proti}em, poslanikom i diplomatom

@ivojinom Balugxi}em). ^iwenica, da se wegovo

ime na{lo u austro-ugarskom ultimatumu iz 1914.

i da je dovo|eno u direktnu vezu sa atentatorima

na Franca Ferdinanda, stvori}e od wega, u me|u-

ratnoj {tampi i literaturi, neustra{ivog naci-

onalnog pregaoca, a prerana smrt potvrditi sta-

ru istinu da nema slave bez stradawa.

Komitski vojvoda iz Ruklade nije do‘iveo da vi-

di plodove svoje borbe i napore jedne generacije da

oslobodi i ujedini srpski narod. Mo‘da bi se i on

osetio prevarenim i nadigranim od potowih vre-

mena i doga|aja i mo‘da bi sve ovo do‘ivqavao

kao te‘ak nesporazum i tragi~nu zabludu ~itavog

jednog ‘ivota ({to }e se, kao po pravilu, po-

navqati i svakoj narednoj generaciji).

Koliko smo danas sposobni da razumemo ova-

kve poruke predaka? Da li mo‘emo da shvatimo i

do‘ivimo vreme u kome su intelektualac, redov,

oficir, akademik i seqak, imali samo jedan sve-

ti ciq: oslobo|ewe i ujediwewe srpskih zemaqa.

Koliko danas ima „oblasti gde je jedinstvo

Srpstva glavni motiv narodne du{e“ i koliko

smo danas narod „sa najja~om nacionalnom sve-

{}u na Balkanu“, kako je to 1907. pisao Jovan

Cviji}? Nemar i zaborav, tako karakteristi~ni

za Srbe, kao i poluvekovno nametawe nepostoje}e

krivice, potisnuli su slavne stranice na{e na-

9

cionalne povesti. U toj nacionalnoj zbuwenos-

ti, ‘rtve za slobodu Srpstva, bile su osu|ene na

prezir, zaborav i pre}utkivawe.

II

U poku{aju da se {to objektivnije rasvetli

‘ivotni put komitskog vojvode, ozbiqne proble-

me predstavqala je priroda posla kojim se ba-

vio. Najve}i deo wegove aktivnosti odvijao se u

tajnosti, ~esto i bez znawa ili saglasnosti zva-

ni~nih politi~kih krugova. Gotovo je nemogu}e

rekonstruisati wegovo ~etovawe u Staroj Srbi-

ji i Makedoniji i pouzdano utvrditi gde je sve

boravio i u kojim je sve bitkama u~estvovao. Sli-

~na situacija je i za vreme ratova, kada su wegovi

~etnici ~esto mewali formacijsku pripadnost

i reon delovawa. Slika bi bila, svakako, potpu-

nija da je objavqena gra|a iz be~kih, pe{tanskih

ili nema~kih arhiva, s obzirom da su se Aus-

tro-Ugari po~eli interesovati za Tankosi}a i

pre Sarajevskog atentata (od Aneksione krize).

Me|utim, sa ovim poslom se tek zapo~elo (A. Ra-

deni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, I, Be-

ograd, 1973; II,1989)

Zbog ovih ograni~ewa rad je, najve}im delom,

zasnovan na objavqenoj gra|i, podacima iz memo-

arske i druge literature, kao i na pisawu me|u-

ratne {tampe i ~lancima objavqenim u stru-

~nim ~asopisima. Prelistana je obimna litera-

tura ({to je navedeno u posebnom popisu), ali su

podaci do kojih se do{lo dosta {turi, fragmen-

tarni, ~esto neprovereni, pa samim tim i nepou-

10

zdani. Uglavnom su autori prepisivali starije

autore, bez kriti~kog preispitivawa izvora, pa

se lik komitskog vojvode kretao od ~oveka be-

zgrani~ne hrabrosti i kosovskog osvetnika, do

prznice i kavgaxije. Kori{}eni su i podaci do

kojih se do{lo istra‘ivawem u Arhivu Srbije,

Arhivu Vojnoistorijskog instituta, Me|uop-

{tinskom istorijskom arhivu Vaqevo i fondo-

vima Narodne biblioteke Srbije, ali su oni na

indirektan na~in samo dopunili vreme i doga|a-

je u kojima je Tankosi} u~estvovao.

Uprkos ograni~ewima, verujemo da je slika o

ovoj zna~ajnoj li~nosti na{e savremene istorije

potpunija i da }e kwiga pribli‘iti ~itaocima

vreme nacionalnog zanosa i spremnosti da se

‘rtvuje radi ostvarewa nacionalnih ideala.

Nadamo se, da }e redovi koji slede demantovati

nepisano pravilo da jedna legenda vi{e, zna~i,

istovremeno, i jednu istinu mawe.

11

UVOD

Zaverenik i komita

Po~etkom XX veka Kosovo i Metohija, kao i

Stara Srbija i Makedonija, jo{ uvek su se nala-

zile pod turskom vla{}u. Duboka sveop{ta kri-

za u kojoj se nalazilo osmanlijsko carstvo, neus-

pela reformna akcija velikih sila, kao i propa-

gandno-oru‘ana akcija Bugarske, Gr~ke i Srbije,

stvorili su anarhiju „apokalipti~nih razmera “

na ovom podru~ju. Tome su doprinele i aus-

tro-ugarske tajne slu‘be koje su ohrabrivale Ar-

banase u wihovom terorisawu srpskog stanovni-

{tva. Wihovi konzularni ~inovnici i ‘andar-

merijski oficiri trudili su se da {to vi{e za-

krve Srbe i Bugare, tako {to su Bugarima obav-

qali razne kurirske i obave{tajne usluge. Po

potrebi, prikrivali su bugarske ~etnike i wi-

hove jatake. Takvom politikom ‘eleli su da in-

ternacionalizuju sukob, kako bi svoju okupaciju

predstavili „kao prirodan spas zemqe i naro-

da“. Zlo~ini, pqa~ke i svakojaka nasiqa bili su

svakodnevna pojava, zbog ~ega }e se Srbi sve ma-

sovnije iseqavati. Do 1912. u Srbiju se iselilo

preko 400.000 qudi sa ovih prostora. Oni koji su

ostali, bore}i se za gole ‘ivote, pribegavali su

12

razli~itim odbrambenim sredstvima. Mu{kar-

ci su obla~ili arbana{ka odela, brijali glavu,

nosili per~ine i govorili arbana{kim jezikom.

Deo srpskog ‘ivqa pre{ao je na islam i tako se

odrodio od nacije i pradedovske vere. Uprkos

svemu, u S. Srbiji ‘ivelo je oko 800.000 pravo-

slavnih Srba i oko 300.000 Srba muslimanske ve-

re. Razmere bezvla{}a i stradawa Srba zaprepa-

{}ivale su strane novinare i putopisce. Stara

Srbija, uz Jermeniju, opisivana je kao „najnesre-

}nija zemqa na svetu“. „Oni iz Debra ubijaju da

kradu, oni pak iz \akovice ubijaju iz ludog fa-

natizma, oni iz Pe}i ubijaju iz zadovoqstva, oni

iz Prizrena ubijaju zbog svojih r|avih nagona, a

oni iz Tetova ubijaju da oprobaju svoje karabi-

ne“, napisa}e jedan strani izve{ta~1. Zato }e

Stojan Novakovi} jo{ 1896. predlagati da se

Srbi naoru‘avaju i pripremaju za odbranu po-

{to su „Arnauti zlikovci, ali su obilazili s

po{tovawem one srpske ku}e za koje su znali da

ima oru‘je i mu{ke glave“.2

U po~etku uzdr‘-

qiva, jer je strahovala od austro-ugarske inter-

vencije, srpska vlada }e otpo~eti da sve sna‘nije

podr‘ava delatnost komitskih organizacija.

Sve vi{e je sazrevalo uverewe da se protiv „bu-

garske kame i bombe ne mo‘e boriti bukvarom,

~itankom i konsulskim intervencijama“3. Akci-

ja opremawa i ubacivawa dobrovoqaca finansi-

rana je iz poverqivih kredita Narodne skup-

13

1 Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989, 2642 Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921, 196.3 Ju‘ni pregled, 1930, 6-7

{tine i dobrovoqnih priloga. Delovawe srpske

komitske organizacije bilo je posebno izra‘eno

u kumanovskoj, skopskoj, palana~koj, kratovskoj,

brdskoj i ki~evskoj okolini. Kona~no ustrojstvo

organizacija je dobila 1903, kada su u Beogradu

osnovani Vrhovni i Glavni odbor, kao i dva pod-

odbora u Vrawu. Tada je u Makedoniji bilo ukup-

no 62 ~etnika, a u Vrawu 554. Me|u osniva~ima u

Beogradu bili su i Vaqevci dr Milorad Go|evac

i general @ivojin Rafajlovi}5, a me|u najistak-

nutijim komitama Vojislav Tankosi}.

14

4 Istorija makedonskog naroda, II, Beograd, 1970, 2395 Dr Milorad Go|evac je ro|en 1. marta 1860. u Vaqevu. Gimna-

ziju je zavr{io u Beogradu, a studije medicine u Be~u. Radio jeu Kwa‘evcu, pa u Beogradu u sanitarnoj slu‘bi beogradskeOp{tine. Tu se sretao sa Srbima iz J. Srbije, koji su mu pre-nosili potresne sudbine i vesti o stradawu tamo{wih Srba.Sa trgovcem Lukom ]elovi}em-Trebiwcem, predsednikomBeogradske zadruge i sa jo{ nekoliko istomi{qenika (gene-ral Jovan Atanackovi}, akademici Quba Kova~evi} i QubaStojanovi}, predsednik Demokratske stranke Quba Davido-vi}) pokrenuo je akciju za pomo} Srbima. Bio je ~lan mason-ske lo‘e „Pobratimstvo“. Verovatno su odatle pretpostavkenekih istori~ara da je i Tankosi} pripadao masonima. Za drGo|evca ka‘u da je u ~etni~ku zakletvu uneo nove elemente:krst, na~iwen ukr{tawem no‘a i revolvera. Jednoj grupi ko-mita, doktor je naru~io da se napravi 300 posrebrwenih ko-kardi za kape sa natpisom „Sloboda ili smrt“. Umro je u Beo-gradu 21. 09. 1933.@ivojin Rafajlovi} se rodio 26. oktobra 1871. u Mionici.Zavr{io je {est razreda gimnazije, pa Vojnu akademiju. Kaooficir slu‘bovao je u Vrawu gde se i o‘enio k}erkom ta-mo{weg bogatog trgovca. Tu se susretao sa Srbima iz StareSrbije i upoznao sa wihovim stradawem. Zato je osnovaoIzvr{ni odbor koji je imao zadatak da do~ekuje i ispra}a ~e-tnike. Po{to se to kosilo sa zvani~nom srpskom politikomnapustio je vojnu slu‘bu. Navodno je, u wegovoj ku}i boravioi Stjepan Radi}, kasniji lider HSS. Grle}i komite prili-kom wihovog odlaska u Makedoniju, govorio je: „Sokoli moji,junaci moji, vi }ete nas ujediniti!“ (Leskova~ki zbornik, -

Ro|en je 29. septembra 1880. u Rukladi, selu

sme{tenom izme|u Uba i Lajkovca6. Majka mu se

zvala Miqa, a otac Pavle.7

Malo se zna o wego-

vom ranom detiwstvu. Otac mu se bavio kazanxij-

skim zanatom u Beogradu i bio je dosta stariji od

supruge. Po zavr{etku osnovne {kole, porodica

se preselila u Beograd, gde se Vojislav upisao u

Drugu beogradsku gimnaziju. Iz godi{wih izve-

{taja o radu i u~eni~kom napretku, vidi se da su

mu boqe i{le dru{tvene od prirodnih nauka.

Tako je, u ~etvrtom razredu, odli~ne ocene imao

iz istorije srpskog naroda, geografije i nauke

hri{}anske, dok je iz algebre i hemije imao troj-

ke. Odli~nu ocenu imao je i za poha|awe {kole i

crkve, ali je zato iz vladawa imao ~etvorku.

Mo‘da su wegovu qubav prema nacionalnoj pro-

{losti razbuktali ~asovi profesora Stevana

Sremca i Milenka Vuki}evi}a, koji su mu preda-

vali „istoriju op{tu i srpsku“. Nije poznato

zbog ~ega se ispisao iz {estog razreda 1898, kao

ni da li je {kolovawe okon~ao privatno. Za-

imqivo je, da se iste godine, iz istog razreda,

15

XXXII (1992), 84). Jedan je od osniva~a Srpske narodne odbra-ne. Posle Prvog svetskog rata postao je industrijalac i ak-tivno se bavio politikom. Umro je 23. decembra 1953. u Beo-gradu. Narodna biblioteka Srbije, Arhiva Milorada Pav-lovi}a Krpe R-374/V/1/18; S. Simi}, Srpska revolucionarnaorganizacija 1903-1912, Bgd. 1988, 22-23; Iz velike epohe1903-1918, uredio M.V. Kne‘evi}, Subotica, 1929, 37

6 Negde stoji 1881, Enciklopedija Jugoslavije, 8, JLZ, Zagreb,1971, 318; V. Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997, 354.

7 Nema potvrde da su, „iz bezbednosnih razloga“, krajem 19. ilipo~etkom 20 veka, promenili prezime iz Jovanovi} u Tanko-si}, niti ima dokaza da su se ven~ali tek 1881. u Vaqevu, kakoto tvrdi G. Nikoli} u monografiji: Vojvoda Tankosi}, Beo-grad, 1988, 10; MIAV, Zbirka mati~nih kwiga kr{tenih iven~anih, 1879/1882.

ispisao i Nikodije Luwevica, brat Drage Ma-

{in8. U Vojnu akademiju upisao se 31. avgusta

1899, u 32. klasu, da bi {kolovawe okon~ao 2. av-

gusta 1901. i kao vodnik bio raspore|en u [esti

pe{adijski puk „Kraq Karol“. Tu je slu‘bovao

do 1. septembra 1905. (sa prekidom 1904/1905, ka-

da je ~etovao u Makedoniji). Sa XV klasom svr-

{io je i Vi{u {kolu Vojne akademije. Bio je vrlo

savestan |ak. ^itao je dosta, posebno kwige iz

nacionalne istorije i beletristiku, {to je i ra-

zumqivo, s obzirom da se wegovo {kolovawe po-

klopilo se sa periodom nacionalnog zanosa i re-

volucionarnog nadahnu}a srpske omladine. Kao

pitomac, Tankosi} se starao da zadobije poverewe

generala Jovana Atanackovi}a i dr Milorada Go-

|evca, koji su otpo~eli rad na prikupqawu i

slawu dobrovoqaca u Staru Srbiju i Makedoniju.

Li~nom voqom, wegova vojni~ka karijera, od tog

vremena, bi}e podre|ena opasnostima i isku-

{ewima koje je sa sobom nosio komitski poziv.

Prvo poznato u~e{}e Tankosi}a u politici

bilo je posle martovskih demonstracija 1903, ka-

da je vo|ama demonstracija omogu}io da se iz

Gorweg grada ~amcima prebace na austrijsku

stranu. Majski prevrat je presudno uticao i na

wegovu daqu karijeru. U no}i izme|u 28/29. maja

Tankosi} je komandovao vodom koji je streqao

16

8 Druga beogradska gimnazija, Godi{wi izve{taj o radu i u~e-ni~kom napretku, 1895, 1896, 1897, 1898, 1899. Spomenica -

XXXII klase Vojne akademije, Beograd. 1936,38. Negde se navo-di da je zavr{io {est razreda (vidi: S. Stanojevi}, Narodnaenciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka, IV, Zagreb 1929,517).

bra}u kraqice Drage, Nikodija i Nikolu9. Da li

je ve} tada, mladi potporu~nik, pokazao svoju

spremnost na „velika pregnu}a“, ili je mr‘wa

prema kraqici i wenoj bra}i bila tolika da ga

nije pokolebala ni ~iwenica da se ispred pu{~a-

nih cevi na{ao i wegov {kolski drug? Te godine,

dobio je i svoje prvo odli~je: Spomenicu Kraqa

Petra. O tzv. „zavereni~kom pitawu“ dosta pole-

mike bilo je i u srpskom Parlamentu. Za jednog,

naro~ito glasnog kriti~ara, po~elo se {u{kati

po Beogradu da }e ga ubiti Tankosi}evi qudi10

.

Najve}u slavu, ipak, ste}i }e ~etuju}i po Staroj

Srbiji i Makedoniji. Tu je Tankosi} prvi put

boravio u zimu 1903/1904 (ne{to iza formirawa

Glavnog odbora ~etni~ke akcije, negde nazivan i

Srpski komitet)11

. Osnivawu odbora prethodio

je veliki narodni zbor, odr‘an avgusta 1903. is-

pred spomenika knezu Mihailu u Beogradu. Zbor

je odr‘an pod parolom „Sloboda svim neoslobo-

|enim Srbima sa Srbijom zajedno, ili smrt i sa-

moj Srbiji“12

. U svojoj monografiji „Stari ~e-

tnici“, M. Pe{i} ka‘e da je dr Go|evac okup-

qenima rekao: „Ako ovo (nasiqe, prim. M.B.) po-

traje jo{ neko vreme, Stara Srbija }e izgubiti

karakter srpske zemqe, jer }e ostati bez Srba.

17

9 D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa. Devestotre}a. Beograd,1990, 189. V. Kazimirovi}, u navedenom delu,ka‘e da je bra}u, „na svoju ruku“ pobio Tankosi}, „jedan odnajbezobzirnijih mladih zaverenika“, 19

10 B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, Beograd, 1986, 186.11 Interesantno je da su Lujza i @ivojin Mi{i} intervenisali

kod Odbora da vrate ku}i wihovog sina Radovana, koji se pri-javio u dobrovoqce slagav{i za godine. Dobrovoqci u oslo-bodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca, Beograd, 1996, 47.

12 V. Kazimirovi}, nav. delo, 355

Ako }uti na{a vlada, ako ho}e prijateqstvo sa

Turskom, po savetu velikih sila, mi ne smemo da

}utimo“.13

O tada{woj uzdr‘anosti srpske vlade

svedo~i i dokument upu}en na~elniku Okruga

vaqevskog, u kome se zahteva od lokalnih vlasti

da spre~e kupqewe ~eta i wihovo slawe u Tursku,

jer „svaki nepromi{qeni korak, u tome pogledu,

mogao bi biti od velike {tete po interese

zemqe“14

. Tako|e, lokalnim vlastima je sugerisa-

no da obrate „najozbiqniju pa‘wu“ na bugarske

imigrante, koji su iz Rumunije prelazili u Srbi-

ju „kao radnici“, a onda produ‘avali u Makedo-

niju, gde su se svrstavali u „usta{ke ~ete“.15

. I

koliko god su zvani~ni krugovi bili uzdr‘ani,

toliko je {tampa bila nesmotrena. Tako je, posle

pogibije 24 srpska ~etnika, maja 1904, „Politi-

ka“ pisala da se radilo o na{im komitama, iako

je turska {tampa objavila da se radilo o bugar-

skim komitama16

. U svrhu pomagawa srpskom sta-

novni{tvu u S. Srbiji, bilo je formirano i Ko-

lo srpskih sestara, ~iji je prvi sekretar bila

slikarka Nade‘da Petrovi}. Wihov prilog od

60 napoleona, ugro‘enom stanovni{tvu, odneo je

upravo Tankosi}. Kada ga je u~iteq Ceri} upi-

tao upitao da li da kupi bra{no ili oru‘je, ko-

mita mu je odgovorio: „Kada vas Turci napadnu

bra{no vam ne}e pomo}i, ve} oru‘je, a ti odlu~i

sam!“17

. Wegov dolazak u Makedoniju, Stanislav

18

13 M. Pe{i}, Stari ~etnici, Kragujevac, 2000, 2214 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (MIAV), Fond

Op{tine grada Vaqeva, k-97, p-3, p-5.15 MIAV, Na~elstvo sreza Tamnavskog Ub, k-5, p-5116 Politika, 22. maj 190417 M. Pe{i}, nav. delo, 54

Krakov opisuje na slede}i na~in: „Mali, neugle-

dan, velike grgurave kose, u kratkom tesnom kapu-

tu sa paso{em i izgledom trgova~kog pomo}nika

koji je do{ao da sazna cene ‘ita, Tankosi} nije

mogao samo da sakrije ~eli~ni bqesak iz nemir-

nih o~iju... Neobuzdan, nezadr‘an, smeo, nepo-

znavaju}i strah i prepreke, {irio je oko sebe

plamen ~etni{tva...“18

Kao trgova~ki pomo}nik,

boravio je u Skopqu, Bitoqu i Solunu. Prou~a-

vao je tamo{we prilike, sklapao poznanstva sa

raznim qudima i prikupio niz korisnih podata-

ka. Kod jedne seoske crkve u Pore~u, ugledao je,

tako jednom, seqake okupqene u prazni~nim ode-

lima. Ispod pocepanog {atora, odvijalo se ta-

kmi~ewe u streqa{tvu. Nadmetali su se poqski

~uvari i zaptije. Privu~en neodoqivim zvukom

olova, Tankosi} se prikqu~io takmi~arima.

Uzeo je pu{ku i svako wegovo zrno pogodilo je u

centar. Naravno, to je izazvalo znati‘equ

seqaka i ‘andara. Wegov pratilac, tako|e,

srpski oficir, posavetovao ga je da “ga|a u stra-

nu" i da se {to pre izgube. Tankosi} je, me|utim,

prkosno nastavio da puca. Do wega se, tada,

probio i jedan seqak i obazrivo mu se obratio:

„Kako si, gospodin Vojo?“

„Kakav Voja?“

„I~ se ne pla{i. Zar se ne se}a{ kada sam ti

prodavao burek u kasarni?“

Tek tada se Tankosi} udaqio. Prkos i ‘eqa da

se doka‘e pred turskim zaptijama, mogao je ugro-

19

18 S. Krakov, Plamen ~etni{tva, Beograd, 1986,186

ziti tajnost wegove misije19

. U istom delu, ovaj

autor navodi i zanimqiv tekst ~etni~ke zakle-

tve: „Zakliwem se u hleb ovaj, zakliwem se u krst

ovaj, zakliwem se na no‘ ovaj i revolver – da }u

ta~no i savesno, bezuslovno ispuwavati sve na-

redbe Komiteta koje mi se budu dale, a koje idu u

korist na{eg oslobo|ewa i ujediwewa sa majkom

Srbijom, a pod upravom Komiteta. Ako bi se na-

merno ogre{io o datu zakletvu, da me Bog, krst,

ime, slava i hleb kazne, a no‘ i revolver kaznu

izvr{e. Amin.“20

Postoji i druga~iji tekst koji

se navodi u kwizi: M.R.S. Srbi i Bugari u pro-

{losti i sada{wosti, Beograd, 1913,92: „A ko

izda onoga te po~ne, svaka mu se stvar skamenila!

Bog veliki i wegova sila u wivu mu sjeme skame-

nio u ‘ene mu |ecu skamenio...“ Jovan M. Jovano-

vi} u kwizi „Borba za narodno ujediwewe

1914-1918", bez godine izdawa, na strani 36, ka‘e

da je prva ~eta organizovana i polo‘ila zakle-

tvu u manastiru Sv. Pre~iste u Pore~u (gde je

Tankosi} organizovao prvi pododbor za ovaj

kraj januara 1904). Vo|a je bio Micko Sokolovi}

Pavlovski, a prvi sukob je izbio na ulazu u Po-

re~, kada je zarobqen poznati bugarski komita

D. Grujev. Ode}a komita bila je u duhu narodne

no{we. Odelo je bilo od seqa~kog sukna, beloga

ili sivoga, sa dokolenicama do opanaka, uskim

~ak{irama, xemadanom, oficirskom pelerinom

i {ubarom s kalpakom na kojoj se nalazila ko-

20

19 isto, 187; O tome pi{e i T. Petkovi} u Spomenici MilivojaM. Dini}a, Kragujevac, 1927, 6.

20 isto,132.

karda sa dvoglavim belim orlom. Tankosi} se

pridru‘io onima kojima }e gora, u kojoj ne dopi-

re ni lave‘ pasa, postati ku}a, a naizmeni~no

stra‘arewe besanim no}ima i stalna borba ili

uzmicawe, postati svakodnevni ‘ivot. Godine

1904. i 1905. ostale su zapam}ne po ne~uvenim

zlo~inima nad Srbima. Stalne protestne note

srpske vlade, nisu nailazile na razumevawe i re-

agovawe Porte. Pri{tinski konzul Miroslav

Spalajkovi} javqao je da „nema dana, a da se ne de-

si po jedno ili dva ubistva nad Srbima“. U na-

siqima su predwa~ili Fande, Arbanasi katoli-

ci, koji su bili pod direktnom kontrolom aus-

tro-ugarske propagande.

Mada su prve srpske komitske ~ete bile razbije-

ne, uz intenzivniju podr{ku srpske vlade, nas-

tavqeno je sa wihovim okupqawem i slawem u Ma-

kedoniju21

. U krvavim bitkama poginuli su : vojvo-

da Aksentije Baceti} – Rujanac iz u‘i~kog kraja,

vojvoda Dragomir G. Proti} iz vaqevske Podgori-

ne, komita Mihailo Ki}i} iz Vaqeva (negde pi{e:

Koci}). Kod sela ^etirca,12 maja 1904, poginula

su 24 ~etnika i vojvoda An|elko Aleksi}. Vojvoda

Vasilije Trbi} navodi da je to bilo kod mesta

[upqi kamen. (Memoari, I, Beograd. 1996, 38). Ju-

na~ki su poginuli i vojvoda Savatije Milo{e-

vi}, poru~nik @ivojin Milovanovi} i u~iteq

21

21 U monografiji „Stari ~etnici“, M. Pe{i} navodi da se ra-dilo o Dragomiru Kosti}u iz Vaqevske Kamenice, nav. delo,47; Vojvoda Kosta Pe}anac, ^etni~ka akcija 1903-1912, Beo-grad, 1933, 16 i daqe; Dokumenti o spoqnoj politiciKraqevine Srbije, kw. I, sv 2, priredio A. Radowi}, Beograd,1998, 364, 401-419; M. R.S, Srbi i Bugari u pro{losti i sa-da{wosti, Beograd, 1913, 95.

Lazar Kujunxi}. Po{to su ih izdali, borili su

se do posledweg metka i bombe, a potom su izgore-

li u kuli koju su sami zapalili. U borbi kod Ta-

banovaca, marta 1905, poginuo je i aktivni pe{a-

dijski poru~nik iz Vaqeva Dragomir Va-

siqevi}. U ku}u @ivojina Rafajlovi}a vi{e pu-

ta dolazio je i pesnik Milan Raki}, tada u ulozi

konzula, da bi obezbedio prenos oru‘ja i muni-

cije u Tursku. U borbama na ^elopeku kod Kuma-

nova (16. aprila 1905), borio se i Tankosi} (tada

sa ~inom pe{adijskog poru~nika), da bi ne{to

kasnije, i sam komandovao jednom ~etom u borbi

na Velikoj Ho~i22

. To mu je bilo vatreno

kr{tewe. Stizao je da „sipa metke na Turke i da

zadr‘ava wihov nalet“, ali i da previja rane

svojim komitama. Arnautska sela odjekivala su

od pu{~ane paqbe. Na polo‘aj su pristizala ar-

nautska poja~awa, ali je bitka odlu~ena kada je

komitama u pomo} pritekao \or|e Skopqan~e sa

svojom ~etom. Seqani su sahranili mrtve komite

preobukav{i ih u seqa~ka odela, kako ih Turci

ne bi otkopali i prona{li u komitskoj unifor-

mi. O ‘estini sukoba sa Turcima (mnogo ~e{}e

sa bugarskim ~etama) govori i podatak da je za

osam meseci 1905. u Makedoniji bilo ubijeno 785

qudi, uni{tene 74 ku}e i ~etiri manastira23

. Te-

{ko je ustanoviti koliko je puta Tankosi}, u ovom

22

22 U Spomenici XXXII klase Vojne akademije stoji da je to bilona Veliki petak 19. aprila 1905,38. Isti datum se nalazi i u„Narodnoj odbrani“, 13-14, 194. Jedino V. Trbi} navodi da jeto bilo kod ^elope~ke kule „na Veliku subotu“, nav. delo, 68.

23 Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, Beograd, 1967,221

periodu, prelazio granicu, bilo sam bilo sa ~e-

tom, i u kojim je sve sukobima u~estvovao. Nije bi-

lo nimalo lako pre}i dobro ~uvanu granicu, uma-

}i svim poterama i do}i do odredi{ta. Ali, osta-

vio je vidnog traga ve} posle prvog dolaska, kako

u organizaciji komitskih ~eta, tako i u pogledu

stvarawa sopstvenog ugleda.Treba ista}i da se

Tankosi}evo ime jo{ uvek ne spomiwe u po-

verqivim izve{tajima austro-ugarskih obave-

{tajaca, niti ga ima u dokumentima srpske diplo-

matije24

. U dokumentima se spomiwu vojvode:

Gligor Sokolovi}, Jovan Babunski, Micko Krs-

ti}, \or|e Skopqan~e, Vojin Popovi}, Kosta

Milovanovi} i dr.

Po povratku u Beograd dobio je Orden Kara-

|or|eve zvezde IV reda (ustanovqen 14. januara

1904) i kratko vreme ponovo se na{ao u aktivnoj

vojnoj slu‘bi (kao vodni oficir 2. ~ete 3. ba-

taqona [estog pe{adijskog puka) s obzirom da

je u Makedoniji do{lo do zati{ja posle skla-

pawa carinske unije izme|u Srbije i Bugarske 9.

jula 1905. O wemu }e, kasnije, dr Siton-Votson

napisati: „Wegove pustolovine po Staroj Srbi-

ji i Makedoniji na~inili su ga popularnim, na-

ro~ito, me|u razbaru{enim delom veliko{kol-

ske omladine u Beogradu“25

.

Poverewe koje je u wega stekao Dragutin Dimi-

trijevi} Apis, jo{ od 1903, sada je jo{ vi{e pro-

dubqeno. Slikaju}i ga kao ~oveka „sirove du{e i

23

24 A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumentiiz be~kih arhiva, IV, 1906, Beograd, 1989

25 Dr Siton-Vatson, Sarajevo – studija o uzrocima svetskog ra-ta, Zagreb. 1926, 94-95

spremnog na svako zlo“, dr Siton-Votson zakqu-

~uje da je sa takvim osobinama bio „idealan drug

i zgodno sredstvo u Apisovim rukama“26

. Takva

ocena, nesumwivo, posledica je Tankosi}evog,

kasnijeg, udela u sarajevskom atentatu. Mogu}e je

da je Apis koristio Tankosi}a za neke pover-

qive poslove ra~unaju}i na wegovu narav, ali je

sigurno i da je uz Apisa u~estvovao u dono{ewu

vrlo zna~ajnih odluka (formirawe Sredi{nog

odbora „Narodne odbrane“ 21. oktobra 1908. i

„Crne ruke“, maja 1911).

U periodu od 4. oktobra 1905. do 30. septembra

1907. poha|ao je i zavr{io je Vi{u vojnu akade-

miju. Iz ovog perioda poti~e i wegovo prisnije

dru‘ewe sa regentom \or|em Kara|or|evi}em.

Izgleda da mu je Tankosi} posredovao prilikom

upoznavawa sa izvesnom beogradskom damom, na

~emu mu je princ bio zahvalan. Wihovo prija-

teqstvo je pomu}eno kada je, prilikom neke ras-

prave, Tankosi}, navodno, povukao princa za

uvo. Sukob je do{ao dotle da je „ismejan, uvre|en

i poni‘en“, prgavi komita nameravao da izazove

princa na dvoboj. Kako to nije bilo mogu}e, na-

pustio je vojnu slu‘bu. U stvari, radilo se o pre-

lasku iz aktivne slu‘be u rezervni sastav, po{to

je Tankosi} imao konkretnih zadataka kao komi-

ta na Drini, ali je {tampa wegovu ostavku dove-

la u vezu sa sukobom sa princem27

. U svojim memo-

arima, princ \or|e je demantovao ovu pri~u. U

kakvim su odnosima bili vidi se i iz wihovog

24

26 Isto27 Srpske novine, 9. decembar 1908

prijateqskog susreta uo~i Bregalni~ke bitke.

Tako|e, princ je ~esto dolazio u logor u ]upri-

ji, u kojem su se obu~avali ~etnici V. Tankosi-

}a28

. Na ovakvo mi{qewe, najverovatnije, uticala

je onda{wa {tampa koja je dosta pisala o prin~e-

voj prekoj naravi, ali i sukob koji }e izbiti

izme|u „crnorukaca“ i regenta uo~i wegovog

odricawa od prestola29

. Princ je nazvao zavere-

nike iz 1903 xukelama i javno im je pretio da }e

ih „satrti kada postane kraq“30

.

Doga|aji koji su sledili (Aneksija Bosne i

Hercegovine, Mladoturska revolucija) ponovo

su ga podstakli da otpo~ne sa ~etovawem. Mlado-

turska revolucija zatekla ga je kao komandanta

jedne komitske ~ete u Makedoniji na levoj obali

Vardara. U prole}e 1908. probio se do Male{a i

Strumice. Wegova pojava izazvala je zaprepa-

{}ewe, jer su ove oblasti predstavqale za hri-

{}ane veoma opasno podru~je, dok su ih Bugari

smatrali za svoju maticu. Zbog toga su uputili

protest velikim silama31

. Najvi{e je delovao iz

pograni~nog Bu{trawa, a redovno je odsedao u

25

28 \. Kara|or|evi}, Istina o mome ‘ivotu, Beograd. 1969, 245,255, 318, 354

29 D. @ivojinovi}, Kraq Petar I Kara|or|evi}, II, Beograd.1990, 290, 298; „Srpske novine“, 10. decembar 1908; „Zvono“,12. decembar 1908.

30 V. Kazimirovi}, nav. delo, 357; Iz velike epohe 1903-1918,uredio: Milivoje V. Kne‘evi}, Subotica 1929, 40

31 Spomenica Jovana S. Babunskog, 14; „Politika“, 3. novembar1919. Zanimqivo je da vojvoda Vasilije Trbi}, koji je i sam ~e-tovao po Makedoniji, u svojim obimnim Memoarima nigde nespomiwe anga‘ovawe V. Tankosi}a, ~ak ni oko ume{anosti uSarajevski atentat. Bez sumwe, to je posledica wihovog suko-ba u toku balkanskih ratova, zbog ~ega }e Trbi} napisati i daje „prekinuo svaku vezu sa V. Popovi}em – Vukom i sa svim za-verenicima iz 1903, nav. delo, 68 i daqe.

ku}i u~iteqa Manojla Senti}a, rodom iz Kli-

novca32

. Najverovatnije je wegov dolazak bio po-

ku{aj Beograda da o‘ivi komitske akcije, s obzi-

rom da su, zbog unutra{wih razmirica i sukoba

pojedinih vo|a, bile u krizi. Namera srpskih

zvani~nika bila je i da se akcije pro{ire na is-

to~nu Makedoniju (gde je preovla|ivala bugar-

ska akcija). Od jula 1908. ponovo je u Beogradu, a

osam srpskih ~eta je raspu{teno. O~ekivawa da

}e mladoturci poboq{ati polo‘aj hri{}ana i

uvesti zakonitost i red u dr‘avi, pokazala su se

nerealnim. Ve} naredne godine, u ovim krajevi-

ma, ponovo vlada stawe anarhije, pa su ~etni~ke

akcije opet o‘ivele. Me|utim, ni povratak u Be-

ograd za Tankosi}a nije zna~io mirniji ‘ivot.

Progla{ewe Aneksije 6. oktobra 1908. izazvalo

je veliko uzbu|ewe u Srbiji. Formirawe Naro-

dne odbrane bio je prvi korak ka planiranom uje-

diwewu svih nacionalnih snaga radi odbrane od

Austro-Ugarske. Ona je radila na „ja~awu vite-

{kog duha i fizi~ke regeneracije“ osnivawem i

pomagawem streqa~kih dru‘ina i gimnasti~kih

organizacija33

. Rad Tankosi}a se odvijao u dva

smera: {irewu svoje mre‘e u Bosni i Hercegovi-

ni, koriste}i nezadovoqstvo tamo{weg stanov-

ni{tva austro-ugarskom upravom, kao i u regru-

tovawu i obu~avawu dobrovoqaca za predstoje}i

sukob. Na ruku mu je i{la velika uznemirenost

javnosti. U Beogradu su demonstracije i javna

okupqawa naroda predvodili pisci Branislav

Nu{i}, Jovan Du~i} i vlasnik „Politike“ Vla-

26

32 Leskova~ki zbornik, XXXII (1992), 89-9033 V. ]orovi}, Istorija Srba, Ni{, 1999, 717

dislav Ribnikar. Nu{i} je sa dobo{em i zasta-

vom u zanosu govorio okupqenim masama: „Bra}o,

otaxbina je u opasnosti, zberimo se, zdru‘imo se,

zagrlimo se, da zajedni~ki umremo za otaxbi-

nu!“34

. [tampa je bila prepuna borbenih pokli-

~a: „Za rat!“, „Komite napred!“, „Svi Srbi tra‘e

rat Austriji“, „Komite idu na Drinu“...35

. Pozna-

ti pisac je vr{io i upis dobrovoqaca u {atoru

razapetom ispred spomenika knezu Mihailu.

Od op{te atmosfere jedino je odudarala Srpska

socijaldemokratska stranka zauzev{i izrazito ne-

gativan stav prema demonstrantima i prema poli-

tici gra|anskih stranaka. Krajwe uzdr‘ana bila

je i srpska vlada, koja se pla{ila daqeg zao{tra-

vawa odnosa sa Austro-Ugarskom. Policijske

vlasti su razoru‘ale neke dobrovoqce i „posle ve-

likog wihovog otpora“ sproveli u Beograd36

.

Ozbiqnost situacije ogledala se i u ~iwenici da

je, sredinom februara 1909, bila obrazovana vlada

tzv. ~etvorne koalicije (autoritet ovakve vlade,

najverovatnije je uticao da ~in priznawa Aneksije

u Srbiji pro|e bez posledica). Uprkos tome, u

Srbiji je ubrzo bilo organizovano 220 odbora sa

vi{e od 5.000 dobrovoqaca37

.

27

34 J. Mili}evi}, Javnost Beograda prema aneksiji Bosne Herce-govine, u: Jugoslovenski narod pred prvi svetski rat, Beo-grad, 1967, 554

35 Politika, 24, 25. septembar 190836 Samouprava, 1. januar 192037 U Vaqevu je vrlo brzo bio osnovan Okru‘ni odbor (predse-

dnik je bio Milorad Tadi}, a blagajnik Milo{ Kora}), kojije radio na prikupqawu nov~anih priloga i raznih stvari zapotrebe Narodne odbrane. Naj~e{}e, prilozi su prikupqanina dobrotvornim zabavama. MIAV, Zbirka otkupa, k-6, p-1

Tankosi} je, u me|uvremenu, iz aktivne slu‘be

preveden u rezervu (reaktiviran je 26. februara

1909) i odmah po~eo sa upisom dobrovoqaca. Uz

pesmu i u veselom raspolo‘ewu, upis se vr{io u

kafanama: „Zeleni venac“, „@irov venac“, „Kod

zlatne morune“ i „Kod Amerikanca“)38

. Prema

pisawu Politike od 3. novembra 1919. Tankosi-

}eva ku}a u Ulici kraqa Milutina 19 „bila je

poznatija i pose}enija nego Ministarstvo trgo-

vine“.

Dolazili su iz svih delova porobqene zemqe,

uskoci iz dalekih krajeva, begunci ispred aus-

trijskih ‘andara, dezerteri iz }esareve armije,

o~ajnici koji nisu vi{e verovali ni u Boga ni u

qude i koji su jo{ jedinu veru nalazili u onome

{to su ovde mogli ~uti. Wegova majka Miqa je

sve namernike do~ekivala kao svoju decu. „Zapa-

jala je, bodrila i hrabrila sve one div-junake ko-

ji su se zalo‘ili za oslobo|ewe bra}e pod tu|in-

skim jarmom“. Pod wenim okriqem „zapajali su

se istinskom qubavqu prema zemqi i narodu

svom, tom najvi{em idealu Srbinovom“, pisala

je {tampa posle wene smrti 193239

. ^etnici, sa

svojim vojvodama, mnogi u narodnom odelu, oki-

}eni kokardama i trobojkama, okupqali su se na

najprometnijim mestima. Na wihovim zastavama,

iznad mrtva~ke glave, pisalo je: „Srpski ~etni-

ci iz Ma}edonije“, a na drugoj strani: „U Her-

ceg-Bosnu“.40

Interesantno je da se preko puta

28

38 Srpske novine, 9. decembar 1908; L. Pfefer, Istraga o Sara-jevskom atentatu, Zagreb, 1938, 132

39 Vardar, 1932, 106-10740 Politika, 26. septembar 1908

wegove ku}e nalazila zgrada nema~kog poslan-

stva, zbog ~ega i ne ~udi {to mu se ime po~elo

spomiwati u poverqivim izve{tajima, diplo-

matskim notama, sudskim aktima, u prepisci po

{tampi. Strani {pijuni i uhode pratili su ga

svuda i svuda su „otkrivali wegove tanane niti“41

.

Austrijska i ma|arska {tampa dosta su pros-

tora posve}ivale aktivnostima komita. Navo|e-

no je da u Srbiji ima spremnih „1000 ~eta, svaka

po 20 qudi“ i da svaki ~etnik nosi „po pet bombi

i po dve pu{ke, od kojih }e drugu dati bosanskim

pobuwenicima“. Tako|e, nagla{avala se dobra

obu~enost komitskih ~eta („svaki ~etnik pouzda-

no ga|a bombom na razdaqini od 80 koraka“)42

.

To nije smetalo Tankosi}u da u }uprijskom logo-

ru, sve do priznavawa Aneksije, marta 1909, obu-

~ava svoje dobrovoqce. Obuka je bila vrlo na-

porna. Ve‘bali su u rukovawu dinamitom, bom-

bom, brzometkom, kao i u plivawu u ledenoj Mo-

ravi. Kada nisu bili na poligonu, ~etnici su se

okupqali u kafanama i pevali nacionalne i ~e-

tni~ke pesme. Komite su primale platu koja se

kretala u rasponu od 10 do 80 dinara, dok su voj-

vode imale platu od 150 dinara43

. Iako je logor

raspu{ten u prole}e 1909. ste~ena znawa dobro-

voqci }e primeniti ve} u balkanskim ratovima.

Oru‘je i municija komita uskladi{teno je u ma-

gacinima Izvr{nog odbora Narodne odbrane u

Vrawu. Sa Tankosi}em su bila jo{ 32 ~etnika.

29

41 Narodna odbrana, 13-14, Beograd, 1939,19642 Politika, 23. decembar 190843 G. Todorovski, Srpskata ~etni~ka organizacija i nejzinata

aktivnost vo Makedonija, Glasnik na Institutot za naci-onalna istorija, 1 (1968), 198, 200-202.

Oskudni su podaci o aktivnostima Tankosi}a

u periodu 1909-1912. Pouzdano se znaju samo neke

~iwenice. Po zavr{etku Vi{e vojne akademije,

kao vodni oficir obavqao je du‘nosti u [es-

tom i ^etvrtom pe{adijskom puku, da bi 11.

aprila 1909. postao komandir 3. ~ete 3. bataqona

Sedmog pe{adijskog puka. Tu du‘nost je obavqao

do 20. jula 1910. Kratko vreme nalazio se na mestu

komandira 3. ~ete 2. bataqona Petog pe{adij-

skog puka (do 1. septembra 1910). Krajem marta

1909, unapre|en je u ~in pe{adijskog kapetana II

klase, a iste godine, odlikovan je Medaqom za

vojni~ke vrline44

. Pored izuzetno bogate voj-

ni~ke i komitske aktivnosti, Tankosi}a nisu za-

obi{la ni burna politi~ka previrawa.

Me|u osniva~ima je tajne organizacije „Uje-

diwewe ili smrt“. Ciq organizacije bio je bor-

ba za ujediwewe srpstva, a nastala je kao odgovor

na neuspeh „Narodne odbrane“ da sprovede oslo-

bo|ewe i ujediwewe srpskih krajeva. Uz Qubu Jo-

vanovi}a – ^upu i Bogdana Radenkovi}a, Tanko-

si} je u~estvovao u izradi ustava ove organizaci-

je, koja je „pretpostavqala revolucionarnu bor-

bu kulturnoj“, zbog ~ega je bila „apsolutno tajna

za {iri krug“.

Organizacija je trebala da uti~e na sve slu‘-

bene faktore u Srbiji, kao i na sve dru{tvene

slojeve „i celokupni dru{tveni ‘ivot u woj“. U

pe~atu su bili urezani lobawa i ukr{tene kosti,

zatim zastava, kama, bomba i bo~ica sa otrovom.

30

44 Arhiv Vojnoistorijskog instituta (AVII), Oficirski do-sije Vojislava Tankosi}a, k-1819, f-166

Zakletva „crnorukaca“ je glasila: „Ja, N. N, stu-

paju}i u organizaciju 'Ujediwewe ili smrt', za-

kliwem se suncem {to me greje, zemqom {to me

hrani, Bogom, krvqu svojih otaca, ~a{}u i ‘ivo-

tom, da }u od ovoga ~asa pa do smrti, verno

slu‘iti zadatku ove organizacije i uvek biti go-

tov da za wu podnesem sve ‘rtve. Zakliwem se ~a-

{}u i ‘ivotom da }u sve naredbe i zapovesti be-

zuslovno izvr{avati. Zakliwem se Bogom, ~a{}u

i ‘ivotom da }u sve tajne ove organizacije sobom

u grob poneti. Nek mi sudi Bog i moji drugovi u

organizaciji ako ovu zakletvu hotimi~no ili ne-

hotimi~no ne izvr{im ili prekr{im“. Prema

poslovniku, svi ~lanovi (osim 11 ~lanova Vr-

hovne centralne uprave) nisu smeli koristiti

svoja prava imena, nego posebne brojeve koje su

dobili. Komunicirawe izme|u institucija od-

vijalo se usmeno, a svaki pisani dokument je uni-

{tavan, „~im se po wemu postupi“. Svakom ~la-

nu, pri stupawu u organizaciju, predo~eno je da

ne mo‘e o~ekivati nikakvu slavu ili li~nu ko-

rist. Bila je predvi|ena stroga kazna za svaki

poku{aj iskori{}avawa organizacije za svoje

li~ne interese45

. Beogradska javnost je smatrala

da je naziv organizacije uzet prema jednom kri-

minalnom romanu koji je tada izlazio u nastav-

cima46

. Mogu}e je da je Tankosi} jo{ 1911. raz-

31

45 ^ed. A. Popovi}, Organizacija „Ujediwewe ili smrt“ („CrnaRuka“), „Nova Evropa“, XV (1927) 12, 396-398; V. Dedijer, Sa-rajevo 1914, Beograd, 1966, 618/619; D. Mekenzi, Apis, G.Mi-lanovac, 1989, 87

46 V. Vu~kovi}, Unutra{we krize Srbije i prvi svetski rat, I^(14-15), 1963-1965, 180

mi{qao i planirao atentat na F. Ferdinanda i

da je imao veze sa atentatom na barona Slavka

Cuvaja, hrvatskog bana i kraqevskog komesara, 8.

juna 1912. Naime, u opse‘noj istrazi koju su aus-

tro-ugarske vlasti sprovele posle sarajevskog

atentata, utvr|eno je da je atentator na Cuvaja,

Luka Juki}, vi|an u Beogradu 1912. u dru{tvu sa

Tankosi}em47

. Iste godine, jedan Tankosi}ev ~e-

tnik, ina~e te{ko bolestan od tuberkuloze, do-

{ao je kod wega i Apisa, s namerom da izvr{i

„kakvo krupno delo“. Ne{to kasnije, Tankosi} je

rekao onda{wem komandantu ‘andarmerije (ina-

~e, ~lanu „Crne ruke“) da se brine za ovog ~etni-

ka, jer je oti{ao u Be~ da ubije cara ili presto-

lonaslednika, ali da se otuda nije vratio. Izgle-

da da je ovaj nesre}ni dobrovoqac uhva}en i ubi-

jen, po{to se o wemu nije vi{e ni{ta moglo ~uti.

Karakter wihove organizacije, prethodna i

tada{wa aktivnost, doveli su ih u sukob sa zva-

ni~nom politikom i vlastima. Radikali su ih,

~ak, dovodili u vezu sa nema~kom obave{tajnom

slu‘bom. U interpelaciji narodnog poslanika

Petra Mi{i}a, o{tro je zamereno ministru voj-

nom i komandantu Dunavske divizije {to „ni{ta

nisu preduzeli“ protiv novoformirane organi-

zacije48

. Izvesno je da su „crnorukci“ pri‘eqki-

vali skori sukob sa Turcima i da su nastojali da

ubrzaju razvoj doga|aja. Govorili su da su za

Srpstvo u Turskoj nastali „posledwi dani i da

32

47 Arhiv Srbije (AS), PO, 123-38, p-68; nav. delo, 1966, 681/68248 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine, XXXIII sednica,

10. januar 1912

ga samo jedan rat mo‘e spasti“. Dokle su i{li

Tankosi} i wegovi qudi, svedo~i i incident sa

ministrom Milovanom Milovanovi}em. Da bi

izvr{ili pritisak na vladu, Tankosi} je usko-

~io u ministrov fijaker i o{tro mu zapretio.

Posle ovog incidenta, ministar se kretao samo

uz pratwu telohraniteqa, ali je izve{tavao

„crnorukce“ o toku pregovora sa Bugarima. Wi-

hova tesna saradwa traja}e sve do Milovanovi-

}eve smrti 18. juna 1912, uprkos stalnim napadi-

ma „Pijemonta“ na wegovu spoqnu politiku. Mi-

nistar je optu‘ivan da truje „na{ nacionalni

‘ivot“ i da je „simptom nacionalnog propa-

dawa“. Na trogodi{wicu aneksije B i H, u „Pije-

montu“ je objavqena ~ituqa sa tekstom: „Vlada

Kraqevine Srbije izjavquje da aneksijom Bosne

i Hercegovine prava Srbije nisu povre|ena“. U

potpisu ~ituqe stajalo je ime i prezime minis-

tra Milovanovi}a. Po~ekom 1912. ti napadi su

jo{ vi{e poja~ani, pa je ministar nazivan izdaj-

nikom, fatalnim za Srbiju, „grobnom plo~om

Srbije i Srpstva“, zbog ~ega je tra‘eno da ga „no-

si mutna voda daleko od ove napa}ene zemqe“49

.

Jo{ jedna epizoda oslikava Tankosi}ev karak-

ter. Borave}i u Francuskoj, u periodu septembar

1910 – februar 1911, gde je po nalogu vlade radio

na prijemu i kontroli kupqene pe{adijske muni-

cije, u {tampi je izneo podatak da je bilo poku-

{aja „utrapqivawa“ i municije lo{eg kvalite-

ta. Nezadovoqan kvalitetom municije, Tankosi}

je u tri navrata o{tro optu‘io fabriku i pred-

33

49 Pijemont, 25. januar 1912

sednika komisije. Ni saveti {efa general{ta-

bnog odseka majora Milovanovi}a, nisu pomo-

gli. U pismu koje je prgavom vojvodi uputio 11.

septembra 1910, major Milovanovi} mu ka‘e da je

znao da }e „u svemu biti ispravan i korektan“,

ali da nije „trebao da radi, to {to je po~eo da ra-

di“, tj. da svoje primedbe iznosi i u {tampi. Voj-

voda se nije dao pokolebati, zbog ~ega je smewen i

poslat u Srbiju50

. Po povratku, postavqen je za

komandira 2. ~ete, 3. bataqona, Dvanaestog pe-

{adijskog puka i na toj du‘nosti ostao do 10.

marta 1912. Kada ga je zbog te afere napao biv{i

radikalski poslanik Petar Mi{i}. Tankosi}

ga je izazvao na dvoboj, do kojeg nije do{lo51

.

34

50 Stenografske bele{ke NS, 9. februar 191251 D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije, Beograd,

1987, 242; S. Jovanovi}, Iz istorije i kwi‘evnosti, I, Beograd.1991, 243; M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1956, 118

U BALKANSKIM RATOVIMA

Strateg Garibaldijevog kalibra

Op{te uverewe da je svaka ~etni~ka glava koja

padne u borbi za oslobo|ewe S. Srbije i Makedo-

nije, u stvari, „nova krvava tapija kojom se doka-

zuje pravo Srbije na jug“, ponovo je aktiviralo

okupqawe komitskih ~eta52

. Na istorijsku po-

zornicu stupilo je pokoqewe „koje je podnelo

najve}e ‘rtve, ali koje je po‘welo i najve}e uspe-

he53

. U Naredbi vrhovnog komandanta vojske kra-

qa Petra, od 6. oktobra 1912. u Ni{u, vidi se od

kolikog je zna~aja Kosovo bilo za pripremawe i

motivaciju naroda: “...Razvijte srpsku trobojku i

pronesite je, pobedonosnu, kroz na{e tu‘no i

osvetni~ko Kosovo. Ono nas zove da na Kosovu,

izgubqenu na{u dragu Staru Srbiju, na Kosovu i

vratimo..."54

Jovan Cviji} je pisao da je „Srbija

opkoqena zemqa, a da su Srbi uhap{en narod“ i

da ona „tek sa Starom Srbijom ~ini celinu, koja

ima uslove za ‘ivot i za ekonomski razvitak“55

.

35

52 Spomenica Qubomira Davidovi}a, Beograd, bez god. izd., 11253 Iz besede vladike Nikolaja na pomenu Q. Davidovi}u u

Kraqevu 25. februara 1941.54 MIAV, Zbirka Varia, k-23, p-955 J. Cviji}, Balkanski rat i Srbija, Beograd, 1912, 19; Nikola

Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958, 86

Tankosi} je svojim komitama pri~ao o Arnauti-

ma, wihovom mentalitetu, na~inu borbe. Koliko

su ga po{tovali svedo~i i ovaj zapis: „Prosto, mo-

ra{ da ga voli{ i po{tuje{... Zbog bistrine shva-

tawa stvari, voqe, odlu~nosti i hrabrosti, po-

{tovan je me|u komitama kao niko... Nije bilo ni-

jednog wegovog ~etnika koji ne bi polo‘io ‘ivot

za wega...“56

Tankosi}eve vojni~ke sposobnosti po-

re|ene su sa Garibaldijevim („strateg i organiza-

tor Garibaldijevog kalibra“).

Naredbom ministra vojnog, od 10. marta 1912,

prekomandovan je u {tab grani~nih trupa. U

stvari, bli‘io se rat, pa je iskusni komita an-

ga‘ovan radi okupqawa i obu~avawa ~etnika.

Dobrovoqce je obu~avao u Prokupqu. (U me|uv-

remenu je unapre|en u pe{adijskog kapetana I

klase, da bi 14. januara 1913. bio unapre|en u pe-

{adijskog majora). Tu je odbio da primi Gavrila

Principa zbog wegove slabe konstitucije, {to

mu ovaj nikada nije oprostio. Dolazili su mu

mladi}i iz svih neoslobo|enih srpskih krajeva.

Bilo je i onih ‘eqnih pustolovina, ali je ve}i-

na bila ponesena nacionalnim ose}awem i ‘e-

qom da „svako u~ini ne{to za srpsku stvar“57

.

Tankosi} je bio vrlo strog pri odabiru dobro-

voqaca, ali je, zbog velikog interesovawa, ipak,

morao nekima da progleda kroz prste. Iz Vrhov-

nog {taba su sugerisali komandantu Prve armije

da se primaju i Turci i Arnauti „i to oni koji su

slu‘ili u vojsci“. Obuka je bila zavr{ena 25.

36

56 Balkanski rat u slici i re~i, 7, 3. mart 1913, 10857 Jovan M. Jovanovi}, Ju‘na Srbija od kraja 18. veka do oslobo-

|ewa, Beograd. 1939, 37

septembra, kada su dobrovoqci krenuli ka Kur-

{umliji. Na grani~nom prelazu dobili su novo

odelo, obu}u, oru‘je i municiju. Ko nije ‘eleo da

nosi vojni~ku kapu, mogao je da zadr‘i svoju58

. Do

28. septembra odred je imao 245 qudi, dok je blizu

2.000 odbijeno. Uo~i rata, kod regenta Aleksan-

dra su odr‘avani sastanci na kojima ga je komit-

ski vojvoda upoznavao sa stawem u S. Srbiji i

Makedoniji. Sa tim podacima Aleksandar je od-

lazio u General{tab gde su crtane topografske

karte sa pravcima budu}ih operacija. Srpska

vlada je poku{ala da iskoristi Arnaute u pred-

stoje}em ratu protiv Turaka. U tu svrhu, tokom

1912. na Kosovu je boravio i Tankosi}. Usposta-

viv{i vezu sa arnautskim prvacima doturao im

je oru‘je koje je slala srpska vlada. Sa Isom

Boqetincem je predvodio Arnaute u sukobu sa

Turcima u okolini Mitrovice sredinom juna i

po~etkom jula 191259

. O stawu na ovom podru~ju

detaqno je obave{tavao Ministarstvo inostra-

nih poslova. Zanimqivo je da su Turci u svojim

izve{tajima o ovim sukobima navodili da se uz

Arnaute bori i jedan srpski oficir. Mogu}e je

da se radilo upravo o Tankosi}u60

.

Na po~etku rata bilo je formirano oko 30 ~eta

sa oko 4.000 ~etnika. Pre zvani~nog otpo~iwawa

neprijateqstava, Tankosi}ev Lapski ~etni~ki

37

58 AVII, p-2, k-37, f-1, 7/159 Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903-1914,

kw. V, sv. 1, dok. 568; kw. V, sv. 2, dok. 173; M. Raki}, Konzulskapisma 1905-1911, Beograd, 1985, 376; V. Stojan~evi}, Srbi iArbanasi 1804-1912, Beograd, 1994, 301,306

60 B. Hrabak, Arbana{ki ustanci 1912, Vrawe, 1975, 273

odred (negde se mo‘e prona}i da se zvao Kur{um-

lijski odred61

) je 2/3. oktobar 1912. napao tursku

karaulu „Repowu“ kod Merdara, dok je kod kara-

ule „Mirovci“ pretrpeo gubitke, zbog ~ega se

morao povu}i62

. Oko 120 ~etnika, Tankosi} je

grupisao po „wihovim psihi~kim osobinama“.

Uz najhrabrije vodnike postavqao je hladno-

krvne zamenike, a uz mlade po~etnike postavqao

je stare ~etnike63

.

To je bio samoinicijativni ~in, jer su se, po

svoj prilici, „crnorukci“ pla{ili mogu}eg do-

govora balkanskih saveznika i Turske, {to bi

odlo‘ilo rat, a samim tim i oslobo|ewe Srbije

i Makedonije. Tankosi} je trebalo da na frontu

Moravske divizije II poziva neopa‘eno za|e iza

neprijateqskih jedinica i tu zapo~ne dejstva tek

kada otpo~nu ratne operacije redovne vojske.

Wihov zadatak, u prvoj fazi, bio je pripremawe

terena, popravqawe puteva, spremawe mesta za

srpsku artiqeriju i utvr|ivawe va‘nijih po-

lo‘aja. Sukob je bio ‘estok, a Turcima su poma-

gali i Arnauti. Ukupno je do{lo 109 ~etnika, 12

kurira, plus 27. ~eta grani~ne stra‘e. Jedan vod

grani~ara, sa jednim vodom ~etnika, pod koman-

dom poru~nika Milutina Jakovqevi}a upu}en je

na karaulu „Repowa“, dok je drugi vod grani~ara,

sa vodom ~etnika, pod komandom Vasilija Vasi}a

upu}en na Vasiqevac“. Ostatak ~etnika i grani-

38

61 I. Trifunovi}, Trnovitim stazama, Beograd, 1933, 10662 Arnauti su poku{ali upad na teritoriju Srbije 1. oktobra,

napav{i pograni~ne karaule, ali su bili odbijeni. AVII,p-2, k-36, f-1, 7/2

63 Kalendar „Prosveta“ za 1934, 27

~ara Tankosi} je poveo na Merdare, zajedno sa ka-

petanom Dragutinom Nikoli}em64

.

Merdarsku ~etu sa~iwavali su {tab odreda,

blagajna i komora. Komandu nad vasiqeva~kim

vodom, poverio je vodniku Radulu i u woj su bili

najiskusniji ~etnici: ~uveni Arso Kosovac, do-

brovoqci iz Bosne \uro [arac, Mustafa Golu-

bi}, a kao izvi|a~i, dodeqeni su im bili Vuksan

Hajduk, Vlastimir – Mo{o Komita i bogoslov

Jovan Aran|elovi}. Tre}a ~eta, koju je vodio \i-

li}, a ~iji je zamenik bio Stanko Milenkovi},

imala je zadatak da iz karaule Dubnice, osvoji

„Repowu“ (koja je dominirala nad arnautskim se-

lom Dubicom)65

. Dok su prvu karaulu zauzeli,

oko druge je vo|ena ‘estoka borba. U izve{taji-

ma srpske vojske sa fronta vidi se da je „do{ao

Tankosi} i napravio rusvaj!“66

. Borba je trajala

tri dana i tri no}i. Komite su ginule uz pesmu.

Turci su „mrtve pqa~kali, a rawene ‘ive, pola-

ko, ali stra{no na tihome ‘aru pekli i no‘ima

secali...“67

. U borbu se, potom, ukqu~ila i Mo-

ravska divizija II poziva. O ‘estini sukoba sve-

do~i i podatak da su iz stroja bila izba~ena 1352

39

64 AVII, p-2, k-79, f-1, 2/165 Kalendar „Prosveta“ za 1934, 2766 Detaqne opise sukoba na Merdarima daju: Prvi balkanski

rat 1912-1913, I, Beograd, 1959, 465; S. \uri}, Dnevnikpobeda, Srbija u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd,1990, 57, 287; S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd,1985, 249; Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd, 1971,47-50; "Balkanski rat u slici i re~i", 8, 10. mart 1913, 118

67 U jednoj karauli, po{to je oslobo|ena, komite su prona{letrojicu svojih drugova, koje su Turci ispekli. „Ilustrovanaratna hronika“, 34 (1912-1913), 278-279.

na{a vojnika i oficira68

. Komandant Moravske

divizije II poziva (pukovnik Milovan Nedi}) je

zahtevao Tankosi}evu odgovornost, ali zbog po-

dr{ke vojnog vrha, koju je komita imao, do toga

nije do{lo. U ovim borbama Tankosi} je pokazao

svoje streqa~ko ume}e. Pogodio je jednog Arna-

uta, koji je sa neke uzvi{ice „martinkom“ preci-

zno poga|ao komite. Kada je ta uzvi{ica osvoje-

na, na{li su ovog Anauta sa prostreqenom gla-

vom69

. Posle Merdara, preostale komite prik-

qu~ene su levom krilu [umadijske divizije. Pr-

vi je u{ao na ~elu svoga odreda u Pri{tinu. U

srpskom konzulatu prire|ena je bogata ve~era, na

kojoj je bio i Tankosi} sa svojim ~etnicima. Po-

uzdano se jo{ zna da je, krajem oktobra, po nare-

|ewu [taba III armije radio na razoru‘avawu

Arnauta u \akovici i okolini70

. Divizija se

kretala za Moravskom brigadom sve do sela Se-

ferna, a odatle ka Kumanovu, da bi 28. oktobra

izbila na prostor izme|u sela Bunarxika i Mi-

ladinovaca. Tu se spojila sa snagama Prve armi-

je. Te{ko je daqe pratiti kretawe komita. Najve-

rovatnije da je Tankosi} u~estvovao i u bici kod

Velike Ho~e, gde su komite uhvatile i streqale

Arnauta koji je 1905. izdao ~etu vojvode Lazara

40

68 A. Stoji}evi} u „Istoriji na{ih ratova za oslobo|ewe i uje-diwewe od 1912-1918", Beograd, 1932,120-122, navodi da je po-ginulo 209, da je raweno 686, a da je 51 borac nestao, dok se ukwizi “Prvi balkanski rat 1912-1913", I, Beograd, 1959, nastrani 279 navodi da je poginulo 279 boraca (6 oficira), a dasu rawena 1022 borca (8 oficira), dok je 51 borac vo|en kaonestao. S. Stanojevi}, pak, navodi da je bilo oko 800 mrtvih,dok je kod Arnauta bilo oko 1.200 mrtvih i oko 3.000 rawenih.Srpsko-turski rat 1912, Beograd, 1928, 95.

69 S. \uri}, Dnevnik pobeda, 5470 AVII, p-2,k-48, f-2, 10/2

Kujunxi}a. Arnauta, koji je pogazio besu i izdao

devetoricu srpskih komita, Tankosi}evi ~etnici

prona{li su skrivenog kod neke Srpkiwe. Po{to

je uporno odbijala da prizna da se izdajica skriva

kod we, progovorila je tek posle batina. Pored

wega, u skrovi{tu su prona|ena jo{ dvojica Ar-

nauta. Po vojvodinom odobrewu, svu trojicu je

streqao 18-godi{wi dobrovoqac, kome su, ova

trojica, ubili oca i brata. Osvetiv{i svoje dru-

gare, komite su se udaqile sa pesmom: „Majko mi-

la / nemoj suze liti / {to te moram staru ostaviti!

/ Ja odlazim gde me srce vu~e / u krajeve gde

Srpstvo jau~e!“71

. Sredinom novembra, komite se

nalaze u Prizrenu u sastavu [umadijske divizije

I poziva. Mogu}e je da je odred do{ao do Qume i da

je potom vra}en u Prizren, gde je rasformiran.

Tankosi} je stavqen na raspolagawe komandantu

Tre}e armije. Malo je verovatno da je u~estvovao u

drugim ve}im bitkama, mada se u Spomenici -

XXXII klase VA navodi da je u~estvovao i u bitka-

ma za Skopqe, Bitoq i Ki~evo72

. Wegovo kretawe,

delimi~no, se mo‘e rekonstruisati iz kasnijih

svedo~ewa wegovih saboraca. Tako, Jovan Tano-

vi}, nabrajaju}i komite i vojvode koje je zatekao

u Bitoqu 1912, nigde ne spomiwe Tankosi}a i

wegove komite73

. Sigurno, da su akcije Tankosi-

}evih ~etnika namerno izostavqane u poslera-

41

71 Narodna biblioteka Srbije (NBS), Zaostav{tina Dragi{eStojadinovi}a, 736/I/9

72 B. Ratkovi}, M. \uri{i}, S. Skoko, Srbija i Crna Gora ubalkanskim ratovima 1912-1913, Beograd, 1972, 85-87. U sve-do~anstvima i zapisima drugih aktera ovih doga|aja ne spo-miwu se Tankosi} i wegovi ~etnici ve} samo odredi vojvodeVuka. NBS, Dnevnik Milorada Pavlovi}a Krpe, R 418-1-10

73 Dnevnik na{ih pobeda, 2, Beograd, 1913, 160-161

tnoj literaturi i iz ideolo{kih razloga, {to,

tako|e, ote‘ava rekonstrukciju wegovog kretawa

i delovawa. Izgleda da su, po dolasku u ove kraje-

ve, komite svodile neke nera{~i{}ene ra~une sa

tamo{wim stanovni{tvom, zbog ~ega se Vrhov-

noj komandi obratio prestolonaslednik Alek-

sandar. Ukazuju}i na {tetnost ovakvog rada ko-

mita, tra‘io je da ih uklone i upute „u Arnau-

tluk, ili da im se oduzme pravo me{awa u poslo-

ve koji spadaju u delokrug policijskih organa, a

ne vojske“74

. Oslobo|ewe Kosova imalo je veliki

odjek kod Srba. Aleksa [anti} je pevao o „vra-

}awu carstva“, a u svim ve}im gradovima dr‘ane

su liturgije. Kada je akademik Quba Kova~evi}

sahrawivao jedinca poginulog u Kumanovskoj

bici, nad odrom je rekao: „Idi spokojno pred

presto Ve~noga i ka‘i radosno Du{anu i Laza-

ru, ka‘i svima kosovskim mu~enicima da je Ko-

sovo osve}eno!“75

. Me|uratna {tampa pisa}e o

hrabrim ~etnicima vojvode Tankosi}a kojima je

„usud dodelio zadatak da otvore vrata na{im ar-

mijama za Kosovo“76

. Ve} 14. januara Tankosi} je

vanredno unapre|en u ~in majora i odlikovan

Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima.

U Drugom balkanskom ratu u~estvovao je u Bre-

galni~koj bici, a potom se aktivno ukqu~io u

zbivawa koja su prethodila Prvom svetskom ra-

tu. Vrhovna komanda je i daqe pridavala zna~aj-

42

74 AVII, p-2,k-37, f.1, 17/1, 17/275 J. Tomi}, Rat na Kosovu i S. Srbija, N. Sad 1913, 116 i daqe;

S. Stanojevi}, Srpsko-turski rat 1912, 19276 Ju‘ni pregled, 1930, 6-7; Dnevnik na{ih pobeda, I, Beograd,

1913, 280/1

nu pa‘wu ~etni~kim formacijama, {to se vidi

iz naredbi za formirawe novih ~eta. U jedinice

su ulazili samo punoletni dobrovoqci, dok su

oni mla|i razre{avani od vojne slu‘be i upu}i-

vani svojim ku}ama. S obzirom da se i daqe ra~u-

nalo na dobrovoqce Arnaute i Turke (koji su

slu‘ili vojsku), oni su polagali zakletvu ver-

nosti kraqu Petru „po obredima svoje veroispo-

vesti“. Iz rata se vratio sa Zlatnom medaqom za

hrabrost i ~inom majora, koji je, „za izvanredne

zasluge dobio me|u prvima presko~iv{i mnogo

starije drugove“77

. Bilo je poku{aja da „crnoruk-

ci“ izvr{e pritisak na Pa{i}a uo~i pregovora

sa Bugarima i potpisivawa mira u Bukure{tu

1913, kako bi se Srbiji osigurala desna obala

Vardara. „Crnorukci“ su se protivili arbi-

tra‘i ruskog cara i odlu~no su se zalagali za

„integralnu“ vardarsku Makedoniju. Oprezni

Pa{i} se, pak, zalagao za poboq{awe odnosa sa

Austro-Ugarskom, pla{e}i se da se, „opet, revol-

ver i bomba ne jave“ i ne ugroze mir78

. Pa{i} i

wegovi radikali napadani su da poku{avaju sebi

da prigrabe slavu ratnih pobednika, iako zaslu-

ge za to pripadaju vojsci.79

Me|utim, slava je

imala i svoje nali~je. Vojnici su prosja~ili po

grobqima, pijacama, privatnim ku}ama, a komi-

te su ~ekale da i na wih do|e red za le~ewe80

.

43

77 AVII, Oficirski dosije Vojislava Tankosi}a78 Politika, 15. septembar 193079 "Nova Evropa", XVIII (1928), 10-11, 319-32180 MIAV, Fond OGV, k-156, f-III, p-55,56

U sukobu izme|u homogene vlade staroradikala

i ostalih politi~kih stranaka aktivno su u~es-

tvovali i oficiri (na ~ijoj je strani bio i voj-

voda Putnik). Naj‘e{}a rasprava vo|ena je oko

tzv. Uredbe o prioritetu81

. Za podstrekiva~e su-

koba optu‘ivani su Apis i ~lanovi „Ujediwewa

ili smrt“, koji su se sastajali u Tankosi}evoj ku-

}i, uz „tikve{ko vino i meze“. Ceo kom{iluk je

dolazio kod wega zbog dobrog vina, „kojeg je

dr‘ao u buretu od 10 akova“ i koje su „kom{ije

raznosile u porcijama“.82

Posledica ovog sukoba

bila je otkazivawe poslu{nosti u pojedinim ka-

sarnama. U Vaqevu je komandant Drinske divizi-

je odbio da iza|e i pozdravi ministra privrede

Velizara Jankovi}a. Najglasnije nezadovoqnike

vlada je premestila iz Beograda u unutra{wost,

ali je kraq odbio da penzioni{e Tankosi}a i

Apisa. U {tampi je kao uzrok sukoba Pa{i}a i

oficira navo|en poku{aj nekih oficira da, di-

zawem tenzije, prikriju zloupotrebe u Oficir-

skoj zadruzi (pronevere novca, nesavesno poslo-

vawe, finansirawe „Pijemonta“, i sl.)83

. Sukob

sa staroradikalima i{ao je dotle da je Tankosi}

o{amario @ivojina Balugxi}a (poslanika u

44

81 Radilo se o tome da li na zvani~nim svetkovinama po~asnomesto treba da pripada gra|anskim ili vojnim predstavnici-ma vlasti. Odlu~eno je da to mesto pripada civilima samo ka-da predstavnik civilne vlasti predstavqa vladu. U svim os-talim slu~ajevima, to mesto je pripadalo vojnim vlastima.

82 B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd,1996, 70.

83 D. Batakovi}, Sukob vojnih i civilnih vlasti u Srbiji uprole}e 1914, I^ (1982-1983), 484; Politika, 26. april 1914;D. @ivojinovi}, nav. delo, 439

Atini), koji je trebalo da posreduje izme|u „cr-

norukaca“ i Pa{i}eve vlade, nazvav{i ga „nit-

kovom, koji nitkovske poslove svr{ava“84

. Tan-

kosi} je ~ak predlagao da li~no on „ubedi“ vladu

tako {to }e „povu}i Pa{i}a za bradu“85

. Zajedno

sa vojvodom Vukom i Milanom Pavlovi}em –

Xilom, Tankosi} je sa~ekao Stojana Proti}a

pred wegovom ku}om i upozorio ga „na uverqiv

na~in“ da se „ne igra vatrom, jer }e, ina~e, jednog

dana, odleteti u vazduh zajedno sa ku}om i celom

familijom“86

. Razlog je bio mogu}nost da Proti}

prihvati mesto vojnog ministra. Proti} je, vr-

{e}i pritisak na „crnorukce“, izjavio da jedna

{a~ica oficira koja ima svoj list, „ho}e da dr‘i

u zaptu ne samo ceo oficirski kor, nego ho}e da

zavili~i i vladu i zakonodavno telo“. „Crnoruk-

ci“ su optu‘ivani da spremaju dr‘avni udar, na

{ta su oni uzvra}ali optu‘bama na ra~un radi-

kalske vlade, nazivaju}i ih „‘ivim le{om“. „Ra-

dikalizam se danas sveo na jednu gomilu qudi po-

cepanih savesti koji nale}u ne samo na narodnu

kasu i dr‘avnu kasu, ve} i na vojsku“, pisao je

„Pijemont“. Ovi sukobi bi}e jedan od razloga

odr‘avawa Solunskog procesa, gde bi, da je tada

bio ‘iv, Tankosi}, sasvim izvesno, do‘iveo

Apisovu sudbinu. Izgleda da je hap{ewe i pri-

prema procesa obavqeno tek posle pogibije voj-

vode Vuka. On je, sa svojim dobrovoqcima, upu-

}en na najte‘i deo boji{ta, gde mu je odred deset-

45

84 D. @ivojinovi}, isto85 B. Gligorijevi}, nav. delo, 7086 M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, 327

kovan, a on sam poginuo87

. Sukob je posebno eska-

lirao jula 1912. u komandi ~etni~kih odreda u

Prokupqu, kada je izbila „buna“ protiv na~el-

nika {taba majora Alimpija Marjanovi}a, koji

je bio odan Aleksandru i koji je nadzirao rad i

„sumwivu patriotsku politiku“ crnorukaca. Ra-

zli~itih stavova je bilo i po pitawu uprave u

oslobo|enim krajevima. Dok je vlada smatrala da

treba postepeno uvoditi pravni sistem Srbije u

oslobo|ene krajeve, „crnorukci“ su bili za uvo-

|ewe petogodi{we vojne uprave i za odlu~nije

dr‘awe prema Bugarskoj88

. @estoko su napadali

vladu zbog pqa~kawa naroda u novooslobo|enim

krajevima, od strane radikalskih ~inovnika, ko-

je je {titio ministar Proti}. Apis je planirao

vojni udar u ovim krajevima, ukoliko Pa{i} bu-

de mandatar vlade, ali nije nai{ao na podr{ku

svojih bliskih saradnika89

. Mogu}e je da je i vla-

dika Nikolaj Velimirovi} posredovao, kako bi

se situacija smirila, „jer su na pragu bili mnogo

va‘niji doga|aji“90

.

Septembra 1913, podstaknuti i pomagani od

Austrije, Arnauti su izvr{ili upad i pokoq u

srpske pograni~ne oblasti. Srpska vojska ih je

potisnula i gonila duboko u albansku teritori-

ju. Tek na pritisak Austrije, na{a vojska se povu-

kla, ali se situacija nije smirivala. Stranice

46

87 B. Hrabak, Delatnost pripadnika organizacije „Ujediweweili smrt“ za vreme prvog svetskog rata, Na{a pro{lost VI

(1971-1972), Kraqevo, 1972, 1588 V. Vuk~evi}, Unutra{we krize, 181-18389 Pijemont, 21. maj 191490 Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918, 336

{tampe bile su prepune o sukobima, nemirima,

incidentima i zlo~inima koje su Arbanasi ~i-

nili prema hri{}anskom stanovni{tvu. „Jauk sa

juga“, kako se to ~esto navodilo u {tampi, i daqe

se ~uo. [to se ti~e Bugara, o wima je „Politika“

pisala da je boqe imati „i otvorenog neprija-

teqa, nego li podmuklog prijateqa“.

47

U SVETSKOM RATU

^uvari sudbine Srbije, ili demon rata

Tankosi}evo ime najvi{e se spomiwalo i u

{tampi i u diplomatskim krugovima posle Sa-

rajevskog atentata. To je i razumqivo s obzirom

da se u Ultimatumu spomiwalo wegovo ime (i

Milana Ciganovi}a) kao osobe ume{ane u aten-

tat. On je u~estvovao u obu~avawu atentatora i u

wihovom prelasku preko Drine. Obuka je, ina~e,

trajala 10 dana. Posrednik izme|u wega i atenta-

tora bio je bogoslov iz Bosanske Krupe \uro

[arac. Predaju}i mu pi{toqe, Tankosi} je re-

kao: „Sli~nu molbu odbio bih svakom drugom, te-

bi ne mogu... Za sli~ne svrhe ja sam dao do danas

mnogo oru‘ja, pa ne samo da nije ni{ta u~iweno,

nego se nije ni pucaw ~uo. Kad ti tvrdi{ da je

stvar na sigurnom putu, tada ne samo da }u dati

oru‘je, ve} i samoga sebe...“91

. Pored ~etiri re-

volvera, Tankosi} je zaverenicima predao jo{

{est bombi i ampule sa cijankalijem. Te{ko je

verovati da su „crnorukci“ ovim ~inom ‘eleli

da kompromituju i obore Pa{i}evu vladu. Ova-

kva tvrdwa je posledica navodne Tankosi}eve

48

91 D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961, 136

izjave „da je sve ura|eno za inat Pa{i}u!“92

. U se-

}awima biv{eg ministra prosvete Q. Jovanovi-

}a, objavqenim 10 godina kasnije, navodi se da je

Pa{i} rekao ministrima da se „neki spremaju da

odu u Sarajevo i ubiju Frawu Ferdinanda“.

Iako je ministar unutra{wih dela Stojan Pro-

ti} naredio pograni~nim vlastima da spre~e

wihov prelazak u Bosnu, to nije ispo{tovano

„po{to su i grani~ari bili u organizaciji“93

.

Poznato je da su austrougarske vlasti imale in-

formacija da nacionalno-revolucionarne snage

u Bosni pripremaju ne{to veliko, pa, ipak, nisu

preduzeli ve}e mere bezbednosti na granici.

Mladobosanci su nameravali da izvr{e atentat

na guvernera Bosne i Hercegovine Oskara Po}o-

reka jo{ u maju 1914. Tada su tra‘ili od Tanko-

si}a pomo} pri prelasku preko granice, ali ih je

on, prema wihovom kasnijem kazivawu, grubo od-

bio. Zbog toga su poku{ali sami da kri{om pre-

|u Drinu, ali im se put zavr{io u [apcu. Jedan

od wih se izbrbqao u nekoj kafani, pa ih je poli-

cija privela, a potom, i stra‘arno sprovela do

Beograda. Te{ko je odr‘iva pretpostavka da je

Tankosi}, izvesno vreme, bio ~lan beogradske

masonske lo‘e, kako bi se upoznao sa protokolom

i obredima ({to mu je bilo potrebno za ustroj-

stvo organizacije „Ujediwewe ili smrt“). S ob-

zirom na wegov karakter i temperament, te{ko

da je ovakva spekulacija odr‘iva. Tako|e, beo-

49

92 Isto,13093 Q. Jovanovi}, Posle Vidova dana 1914, Krv slovenstva, Spo-

menica desetogodi{wici svetskoga rata, Beograd, 1924, 9

gradska masonska lo‘a nije u svoje redove prima-

la aktivne oficire94

. Mogu}e je da Tankosi} nije

o svemu blagovremeno obave{tavao Apisa, koji

je, u jednom trenutku, nameravao da spre~i Mla-

dobosance u wihovoj nameri. Apis je, kasnije, re-

kao kako ga je Tankosi} pitao da li da neke mla-

di}e iz Bosne pusti da pre|u preko Drine i da je,

ne razmi{qaju}i mnogo, on to dopustio. Tek po-

sle toga, Tankosi} mu je saop{tio da ti mladi}i,

po dogovoru sa drugovima iz Bosne, ho}e da poku-

{aju ne{to protiv Ferdinanda95

. S. Stanojevi}

tvrdi da je Apis dobio poverqivu informaciju

od ruskog general{taba da su Nemci dali Aus-

tro-Ugraskoj saglasnost da napadne Srbiju96

. Na

pitawe jednog italijanskog novinara o eventual-

noj ume{anosti „Narodne odbrane“ u atentat,

Tankosi} je 1915. rekao: „Narodna odbrana nema

ni{ta s tim; vlada nema ni{ta s tim, ali drugi

odlu~ni ~uvari sudbine Srbije znali su i dali

svoje odobrewe“. Na novo pitawe: misli li tu na

„Crnu ruku“, on se samo nasmejao, ali nije pori-

cao"97

. Bilo je i mi{qewa da je ume{anost Tan-

kosi}a u atentat wegovo li~no delo98

. Atentato-

50

94 L. Pfefer, Istraga o sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938,140;V. Dedijer, nav. delo; V. ]orovi}, Odnosi izme|u Srbije iAustro-Ugarske u XX veku, Beograd, 1992, 663

95 D. Qubibrati}, nav. delo, 14096 S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog pestolonaslednika Fer-

dinanda, Beograd, 1923, 4597 D. Qubibrati}, nav. delo, 14198 Takav stav zastupao je ^ed. A. Popovi} (biv{i sekretar

„Crne ruke“) u seriji ~lanaka objavqenim u „Novoj Evropi“.Sigurno, da je autor dobro poznavao Tankosi}a, ali su wegovetvrdwe bile vi{e motivisane ‘eqom da se skine teret odgo-vornosti sa srpske vlade.

ri su do Tankosi}a do{li zahvaquju}i vezama

koje su, izme|u komite i mladobosanaca, uspos-

tavqene u vreme Aneksione krize. Wihovi revo-

lucionarni programi i ciqevi bili su podudar-

ni. Uticaj i ugled koji je Tankosi} zadobio u

„Narodnoj odbrani“ i kasnije u „Crnoj ruci“, ali

i wegova odlu~nost da se uradi ne{to konkretno

za „srpsku stvar“, uputili su zaverenike ba{ ka

wemu. Mogu}e je da je Principa i Grabe‘a obu~a-

vao Dragi{a Stojadinovi}, ina~e, jedan od on-

da{wih najboqih strelaca i u~esnik nekoliko

me|unarodnih takmi~ewa. Obuka je obavqana na

streli{tu iznad Vajfertove pivare, a sam Tanko-

si} je, u rovu, dr‘ao i pomerao metu u obliku

qudske figure. Prema tvrdwama Stojadinovi}a,

Tankosi} mu je pre}utao prave razloge obuke, re-

kav{i mu da se mladobosanci pripremaju za in-

struktore ~etnicima u Bosni99

. On ih je preporu-

~io jednom svom prijatequ, majoru u [apcu, a

ovaj je, mladobosance povezao sa izvidni~kim ka-

petanom iz Loznice Prvanovi}em. Do wega su,

zahvaquju}i obave{tajnim podacima i rezulta-

tima brzo sprovedene istrage, do{le i aus-

tro-ugarske vlasti. Zato nije nikakvo ~udo {to

se wegovo ime na{lo u Ultimatumu iako je od

atentata do slawa ovog dokumenta srpskoj vladi,

pro{lo samo mesec dana. Srpska vlada je kra}e

vreme, dr‘ala Tankosi}a u pritvoru. Kada je tre-

balo da bude uhap{en, do{ao je u {tab pukovnika

An|elkovi}a i rekao: „Gospodine, pukovni~e!

51

99 NBS, Zaostav{tina D. Stojadinovi}a, R-736/II/4

Dolazim samo zbog vas li~no i va{eg visokog

vojni~kog komandantnog autoriteta. Ma koji

drugi stare{ina da me je pozvao ja pozivu ne bih

sledovao. Molim za odobrewe da odem do ku}e je-

dno dva sata da uni{tim arhivu, pa }u se odmah

vratiti!“100

. Dok je bio u pritvoru, wegove komi-

te nisu htele da se odvoje od svoga vojvode, zbog

~ega se komandant Dunavske divizije ‘alio ko-

mandi. „Nije mogu}e ni upotrebiti je (~etu,

prim. M.B.) bez Tankosi}a ni raspustiti je bez

upotrebe oru‘ja“, ‘alio se pukovnik An|elko-

vi}101

. Navodno je, Tankosi}, na Apisovu opasku

da }e „ludi Rusi objaviti rat Austriji“, odgovo-

rio: „Kada su {a{avi neka ratuju, ali nemaju za

koga!“102

. Te{ko je re}i na {ta je razo~arani ko-

mita mislio. Odlukom vlade, 26. jula, Tankosi}

je pu{ten, jer „Austro-Ugarska vlada nije podne-

la nikakve dokaze niti optu‘be protiv wega“. U

stvari, wegovo hap{ewe i eventualno su|ewe,

prekinuo je rat103

.

Ve} 28. jula otpo~elo je bombardovawe Beograda

iz austrijskih monitora. Prve napade hrabro su

odbili ~etnici iz Tankosi}evog odreda i sponta-

ni branioci (finansi , ‘andarmi, jedna ~eta 18.

pe{adijskog puka i ~lanovi gimnasti~kog dru-

52

100 AS, B-2, NA-64-2101 AVII, p-3, k-88, f-1, d. 2/1102 Tajna prevratna organizacija, 180, 182103 Tankosi} je ve} aktivno u~estvovao u prvim sukobima kada mu

je komandant Dunavske divizije I poziva naredio da se vrati upritvor. AVII, P-3, k-88, f-1, 2/2 Dokumenti o spoqnoj po-litici, kw. 7, sv.2, dok. 234.

{tva „Du{an Silni“)104

. Upis dobrovoqaca obav-

qan je odmah iza dobijawa Ultimatuma. Dobro-

voqci su upisivani u kafani „Top“ (dana{wa

Kraqa Aleksandra) i „Zelenom vencu“. Iz kafa-

ne „Moruna“, do duboko u no}, dopirala je pesma:

„Sprem' te se, sprem' te, ~etnici, silna }e borba

da bude...!“105

. Ima podataka da je Tankosi} sa

upisom dobrovoqaca otpo~eo znatno ranije. On

je obu~avao mladi}e koji su iz austro-ugarskog

dela dr‘ave do{li na vidovdansku proslavu u

Beograd106

. Zbog nedostatka oru‘ja, od pri-

javqenih dobrovoqaca Tankosi} je izabrao samo

370 qudi. Najve}i broj ih je do{ao iz Bosne i

Hercegovine (320), dok su ostali bili iz Srbije

(38), Dalmacije (6), Hrvatske (2), ^e{ke (2), jedan

musliman iz Plava i jedan Slovenac. Me|u do-

brovoqcima je bio i vojvoda Jovan Babunski sa

10 komita, ali je, posle dva dana, upu}en u Make-

doniju. Dobrovoqce iz Bosne i Hercegovine, naj-

ve}im delom, rat je zatekao na Kosovu i u Make-

doniji, gde su poku{avali da se nasele, ali je to

“i{lo dosta te{ko"107

. Tako je osnovan Savski

~etni~ki odred. Sam Tankosi}, pak, navodi da je

okupqawe i naoru‘avawe dobrovoqaca otpo~e-

lo 13. jula. U no}i izme|u 13/14. jula, wegova jedi-

nica je preme{tena na Torlak, da bi 15. jula ve}

53

104 Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd. 1990, 37 ; Po-litika, 3. avgust 1915; P. Markovi}, Svakodnevni ‘ivot Beo-grada na po~etku rata 1914, IG (1986),1, 98; P. Slijep~evi},Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, Zagreb. 1925, 3

105 "Vardar", XXIII (1935), Beograd, 1935, 70106 A. Mitrovi}, Srbija u I svetskom ratu, Beograd. 1984, 131;

„15. septembar 1918", mart 1985, 7107 M. Toplica, Dobrovoqci, Wujork, 1916, 11

bila na polo‘aju Vidin kapija – Savski most.

Me|u dobrovoqcima se na{la i legendarna Mi-

lunka Savi}, iako ju je, prethodno, odbio Stepa

Stepanovi}108

. Redosled aktivnosti Tankosi}

detaqno iznosi u Izve{taju koji je uputio ko-

mandantu Tre}e armije krajem avgusta 1914109

.

Kakvo je bilo raspolo‘ewe me|u rodoqubima

svedo~i i podatak da je samo u toku 25/26. jula bi-

lo upisano oko 2.000 dobrovoqaca. Skopski mi-

tropolit Josif, doveo je 30 bogoslova iz manas-

tira Rakovice110

. S druge strane, vozovima, fija-

kerima i na taqigama, grabili su iz grada ka

unutra{wosti gra|ani, ‘ene, deca, ~inovnici i

nadle{tva. U no}i izme|u 28/29. jula, dignut je u

vazduh most na Savi, a komite su tri dana i tri

no}i onemogu}avale neprijatequ prelazak preko

Save. To je bilo od velikog zna~aja, jer se dobilo

u vremenu za sprovo|ewe mobilizacije i pripre-

mawe odbrane. Kada je, ~etvrtog dana, do{la re-

dovna vojska, komite su pre{le na Banovo brdo.

Radilo se o starijim ~etnicima, najve}im delom

iz gradova i obrazovanim dobrovoqcima (seqa-

ka je bilo najmawe)111

. Zanimqivo je da je srpska

vlada smatrala da komite {tetno deluju, po{to

izazivaju neprijateqa i tako „izla‘u stanovni-

54

108 A. \uri}, @ene Solunci govore, Beograd, 1987, 37109 Izve{taj Vojina Tankosi}a o borbama wegovog odreda od 25.

jula do 29. avgusta 1914, AVII, p-7, l-31, f-1, 7/1; Jugosloven-ski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd,1980,14-18

110 "Vardar", XXIII, (1935),73; M. Toplica, nav. delo, 12-13.111 B. Hrabak, Dobrovoqci u borbama oko Beograda 1914 i 1915,

Godi{wak grada Beograda, IX-X, (1962-1963), 517; M. [ka-ri}, ^etnici i dobrovoqci u ratovima za oslobo|ewe i uje-diwewe, N. Sad 1925, 19.

{tvo {teti“. Upravnik varo{i Beograda ‘alio

se vojnom ministarstvu da ~estom bombardovawu

Beograda, dosta doprinose i komite, po{to, „iz

zaklona na savskoj obali ~e{}e pucaju preko bez

potrebe“. Verovatno je u ovim ‘albama bilo is-

tine. Tako su, jednom, komite, privezali psu kan-

tu za rep i onda ga najurili preko mosta. Usledio

je „odgovor“ iz artiqerijskog oru|a i mi-

traqeza. Upravnik se ‘alio i {to komite „pre-

sre}u i zadirkuju ‘enske“. Pukovnik An|elko-

vi} je izvestio komandanta Prve armije da Tan-

kosi}evi dobrovoqci patroliraju i ~uvaju napu-

{tene domove i da se radi o „starim i ~estitim

qudima“, kojima poma‘u mla|i dobrovoqci, ko-

je je Tankosi} odredio za taj posao imaju}i u vidu

wihovu mladost i neiskustvo, da bi mogli da se

bore u prvim borbenim linijama. Pukovnik je

jo{ potvrdio da su Tankosi}evi ~etnici logor

napu{tali samo sa wegovim dopu{tewem i da ni-

su nikakav izgred napravili112

. Kao „~etnici“

predstavqali su se i obi~ni razbojnici. Koris-

te}i nered, pqa~kali su sve dok ih jedna Tanko-

si}eva patrola nije pohvatala i kaznila. Pred

Tankosi}a su bili privedeni „vojvoda“, „sekre-

tar“, „{ef {taba“, kako su se predstavqali, kao

i 10 obi~nih „~etnika“. Svi su razoru‘ani, a po-

tom i ka‘weni batinama. Na Solunskom proce-

su, Tankosi}a su la‘no optu‘ili Milan Ciga-

novi} i \uro [arac (wegovi najbli‘i saradni-

ci) da je pqa~kao i batinao narod na Torlaku i

55

112 AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/31

da je otete pare slao Apisu. Vojni sud ga je, iz tih

razloga, okarakterisao drumskim razbojni-

kom113

. O~ito, da se radilo o iznu|enom svedo-

~ewu, s obzirom na okolnosti u kojima su se na-

{li nekada{wi Tankosi}evi saborci. Komite

su hapsile i sve sumwive strance me|u kojima je

bilo i onih koji su, posle batina, priznali svoju

{pijunsku delatnost. Tankosi} je javno pretio i

da }e izbatinati i ministre „{to su prve no}i

utekli iz grada i stvorili paniku“. U no}i izme-

|u 4/5. avgusta, komite su izvele pravi podvig.

Pre{av{i Savu upali su u neprijateqsku stra-

‘arnicu, razoru‘ali stra‘are, svukli im odelo

i dali im svoje komitsko, pa ih tako poslali u

Zemun. Sa stra‘arnice su skinuli austrijsku

zastavu i istakli srpsku trobojku. Sutradan su, u

austrijskim uniformama, sedeli u kafani i iza-

zivali veliku znati‘equ Beogra|ana114

. Xon Rid

je ovako opisao dobrovoqce: „Dvadesetina ~upa-

vih, krupnih qudi, u {ubarama, sa redenicima

ukr{tenim preko grudi i ru~nim granatama

izve{enim o pojasu...“115

. Deo tzv. neregularnih

dobrovoqaca, bez uniformi, bio je uhap{en, po-

{to su odbili da kopaju rovove. Govorili su:

„Do{li smo da se bijemo protiv [vaba, a ne da

kopamo rupe. Mi smo ratnici, a ne radnici...“116

.

Rade}i na okupqawu dobrovoqaca Tankosi} je

56

113 M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, 250-261; P. Markovi}, nav.delo, 112; Dokumenti o spoqnoj politici, kw. 7, sv. 2, dok. 639

114 AVII, P-3, k-93, f-1, 4/31 Istorija Beograda, 3, Beograd.1974, 8 i daqe

115 X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975, 46/47116 Isto, 47

pokazao i svoju politi~ku zrelost. Musliman-

skog studenta, koji se prijavio u dobrovoqce,

uputio je na rad u C. krst, a potom u rezervnu bol-

nicu u Ni{u. Smatrao je da ga treba sa~uvati po-

{to }e, posle oslobo|ewa Bosne, biti potreban

kao musliman117

.

Naredbom Vrhovne komande od 4. avgusta 1914.

stvorena su ~etiri komitska odreda: Zlatibor-

ski, pod komandom majora Koste Todorovi}a; Ja-

darski (major Vojin Popovi} – vojvoda Vuk); Ru-

dni~ki (major Vojin Tankosi}, koji je pu{ten iz

pritvora) i Gorwa~ki (major Velimir Vemi}).

Svi komandanti su bili vode}i qudi „Uje-

diwewa ili smrt“ i nijedan od wih nije ‘iv do-

~ekao kraj rata. Mawi deo boraca bio je na-

oru‘an brzometkom (model iz 1879), a ve}ina je

dobila tzv. Manliherovu pu{ku. Uz to, dobili

su po 150 metaka na pu{ku, dok je 1000 bombi bilo

raspore|eno po jedna na svakog drugog ~etnika,

kao i po jedno eksplozivno puwewe. Dnevnica za

oficire iznosila je tri, a za ~etnike jedan di-

nar118

. Tankosi}ev odred, sa oko 500 qudi, upu}en

je ka Drini i Zvorniku. Prvo nare|ewe koje su ta-

mo dobili bilo je da rasteraju pqa~ka{e koji su

pre{li Drinu i krenuli ka Zvorniku119

. Hrono-

logija narednih doga|aja je prili~no nepouzda-

na, s obzirom da su komite ~esto mewale forma-

ciju i obavqale raznovrsne zadatke (dejstva u po-

zadini ili kao prethodnica; bomba{ke akcije;

57

117 \. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskomratu, IG,1-2(1980), 112

118 @. Pavlovi}, Bitka na Jadru, Beograd, 1924, 620119 AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/18

obezbe|ivawe bokova redovnim jedinicama; de-

lovawe u sastavu redovnih jedinica i sl.). Pra-

}ewe aktivnosti ~etnika ote‘ava i namerno

preskakawe i izostavqawe wihovog doprinosa u

ovim bitkama. Tako, na primer, kod pojedinih

autora, Tankosi}evih ~etnika nema u Drinskoj

bici, dok se kao komandant Rudni~kog ~etni~kog

odreda, navodi vojvoda Vuk!120

.

Uo~i Cerske bitke, Rudni~ki ~etni~ki odred

(to ime odred je dobio 10. avgusta) se nalazio u

sastavu Dunavske divizije I poziva (18. pe{adij-

ski puk), potom u sastavu Tre}e armije. Rejon

wegovog dejstva, prema Uputstvu koje je izdala

srpska Vrhovna komanda, bio je: desna obala Ko-

lubare, leva obala Morave i na jugu do Rudnika.

Centri dejstva su bili Kosmaj i Rudnik. U ofan-

zivnoj fazi, odred je trebalo da pre|e preko Save

i prodre do Fru{ke gore, a u defanzivi da se pre-

ko Kosmaja i Ka~era povu~e ka Rudniku, dejstvu-

ju}i na komunikacije Beograd – Mladenovac i

Beograd – Lazarevac. Ima mi{qewa da je ovaj

plan sastavio Apis121

. Odred je trebalo formi-

rati od starijih ~etnika iz pro{lih ratova, od

dobrovoqaca „pogodnih za ovu slu‘bu“ i od

obveznika iz pe{adijskih pukova drugog i prvog

poziva, „koji su za ~etnike pogodni, a za ovo izja-

ve ‘equ“. Broj ovakvih dobrovoqaca nije smeo

biti ve}i od dvojice po ~eti. Komandanti odreda

imali su prava i nadle‘nosti komandanata sa-

58

120 \. Luki}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1966, 100, 209121 AVII, p-6,k-93,f-11,32/1; Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918,

Zbornik dokumenata, Beograd. 1980, 5

mostalnih odreda. Iz jednog od sa~uvanih spis-

kova Tankosi}evih dobrovoqaca vidi se staro-

sna i kvalifikaciona struktura. Od 32 dobro-

voqca (iz okoline Kragujevca) najstariji je imao

32 godine, a najmla|i 19. Me|u wima je bilo elek-

tri~ara, kelnera, mesara, glumaca, opan~ara, pe-

kara, bolni~ara, bogoslova...122

. Kao dodatak

Uputstvu, komanda je izradila i „Uput za tero-

risti~ku i ustani~ku akciju“. Za ove akcije, koje

je trebalo izvoditi u neprijateqskoj pozadini,

bili su predvi|eni „naro~iti i najodabraniji,

gotovi na svaku ‘rtvu ~etnici“. Glavno oru‘je

bilo je otrov, no‘, bomba i eksploziv123

. Uput-

stvo je izmeweno 9. avgusta i prema wemu, Ru-

dni~ki odred je trebalo da deluje na frontu od

Zvornika do Roga~ice. U ofanzivi je imao zada-

tak da pre|e Drinu i prodre ka Javoru i Kowuhu,

a u defanzivi ka vaqevskim planinama i da tu

dejstvuje na komunikacije: Qubovija – Pecka –

Vaqevo; Roga~ica – Vaqevo; Pecka – Ose~ina;

Krupaw – Zavlaka i Zavlaka – Vaqevo. Nov, de-

taqniji Uput, vojno ministarstvo je izradilo u

Ni{u decembra 1914. Kao posledica neizvesnos-

ti pravca neprijateqskog delovawa, bile su i

komande koje je Rudni~ki ~etni~ki odred dobi-

jao. Na Jadru je 15. avgusta Tankosi} dobio zada-

tak da sa~uva krupawsku raskrsnicu puteva po

svaku cenu. Odred mu je bio sastavqen od ~etnika

jedne ~ete III prekobrojnog puka, jedne ~ete III po-

ziva i dve dopunske ~ete, pristigle iz Vaqeva.

59

122 AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/5123 AVII, p-6, k-93, f-11, 32/1

Kasnije }e mu biti pridodati i pe{adijski delo-

vi druge ~ete i 2 brdska topa124

. O ‘estini borbi,

govore izve{taji koje je Tankosi} slao svojim

pretpostavqenima i u kojima je navodio kolike

je gubitke imao. Tu je dobio poja~awe od jedne ~e-

te iz 10 puka III poziva, koja je sa Proslopa povu-

~ena u taj reon. U toj borbi, Tankosi}evi ~etni-

ci zarobili su 100 neprijateqskih vojnika, od

kojih je „izvestan broj odmah poubijan, a jedan

austrijski poru~nik sa ostatkom ispra}en u po-

zadinu“125

. Najverovatnije da se kod Krupwa,

protiv Srba, borio i Josip Broz u sastavu 10. ~e-

te 25. zagreba~ke elitne pukovnije. Od 12. do 29.

avgusta, wegova divizija je bila raspore|ena na

obali Drine. Tako|e, borila se protiv srpskih

jedinica i od 6. septembra, a u~estvovala je i u

ofanzivi ka Vaqevu (do 15. novembra), kao i u

bitkama na Kolubari i Qigu od 16. do 28. novem-

bra126

. Protiv Austro-Ugarske 42. divizije pogi-

nulo je 70 ~etnika, zbog ~ega se odred povukao na

Ravno brdo (ka Zavlaci). U tim borbama poginu-

lo je jo{ 47 komita. Tankosi} je tra‘io od ko-

mande Tre}e armije da najstro‘ije kazni koman-

dira ~ete prvog poziva 3. prekobrojnog puka, po-

{to je „formalno pobegao iz borbe, a ~eta mu se

rasturila“127

. Kasnijom istragom, konstatovano

je da je ~eta „u~estvovala u borbi, da je potisnuta

60

124 Ratnik, XI-XII (1925)125 Izve{taj V. Tankosi}a. A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Mi-

lanovac,1986, 85; M. [kari}, nav. delo, 21; M. Radenkovi},Cerska operacija 1914, Beograd. 1953, 173

126 V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broz Tita, 2,Rijeka-Zagreb, 1981,244; M. Pe{i}, nav. delo, 68

127 Izve{taj V. Tankosi}a

nadmo}nijim snagama, da joj je pretila opasnost

sa krila i bokova, te se morala i ‘urno povla~i-

ti“. [to se ti~e kapetana, za wega je utvr|eno da

„nije pobegao iz borbe, ve} da se, pri povla~ewu,

padom toliko ugruvao da je morao biti odnet u

bolnicu“128

. Te{ke borbe vo|ene su kod Grn~ar-

skog grobqa (20/21. avgusta) i na Tr{i}kom visu,

gde je poginula gotovo ~etvrtina qudstva (svi su

sahraweni pored lozni~kog puta), a 24. avgusta

odred je izbio kod sela [epka na Drini. Borbe

su vo|ene prsa u prsa, bajonetima i bombama. U je-

dnom trenutku, u jeku borbe, iz neprijateqskog

rova se za~uo povik: „Bra}o, Srbi, ne pucajte!

Ho}emo da se predamo. I mi smo Srbi!“ Komite

su poverovale, ali ~im su se pojavili iz rova i

krenuli ka „bra}i“, sasekli su ih kur{umi. Po-

ginulo ih je 14-torica129

. U krupawskoj bolnici

ostalo je nekoliko te{kih rawenika, koje su aus-

tro-ugarski vojnici, kasnije, izmasakrirali.

Telo Dobre Jovanovi}a, studenta iz Novog Sada,

bilo je ise~eno na komade. Otpor dobrovoqaca je

bio ‘estok, pa je neprijateq stekao utisak da se

radilo o ve}im srpskim snagama. To je bio ra-

zlog, da je uprkos izuzetnoj vojnoj i tehni~koj na-

dmo}nosti, napredovao sporije i oprezno. Gene-

ral Bojovi} je tra‘io od Vrhovne komande da se

Tankosi}u dozvoli popuna odreda od zarobqeni-

ka iz Bosne i Hercegovine, po{to je zbog velikih

gubitaka odred spao na samo 180 qudi. U odred su

mogli u}i samo oni koji se dobrovoqno jave, kao

61

128 AVII, p-, k-31, f-1, 7/1129 Pijemont, 19.oktobar 1914

i oni koji su prebegli u Srbiju sa namerom da se

bore protiv Austro-Ugara130

. Kada su Aus-

tro-Ugari pre{li Drinu i u{li u Koviqa~u, od

seqaka su tra‘ili da ih obaveste o tome „kako

izgledaju komite“ i „gde se nalazi general Tan-

kosi}“, kako su ga oni tada nazivali131

. Zbog izu-

zetne hrabrosti koju su pokazali u svim borbama,

Tankosi} je predlo‘io komandi da nekoliko ~e-

tnika dobiju ~in i da se prevedu u aktivnu

slu‘bu. Istovremeno, ‘alio se da mu je nezgodno

da podnese spisak za odlikovawa, po{to je veli-

ki deo wegovih boraca ve} bio odlikovan „u ra-

nijim ratovima“, a oni koji to jo{ nisu, bili su

austro-ugarski podanici. Bore}i se pred fron-

tom Moravske divizije I poziva (21. avgusta), ~e-

tnici su spasili ve}i broj dece i mladi}a, koje

su Austro-Ugari zarobili i poveli sa sobom.

Svete}i se neprijatequ za zlo~ine koje su po~i-

nili po Ma~vi, komite su ubile i jednog Srbina

iz Gradi{ke, za kojeg se naknadno ustanovilo da

je zna~ajno pomagao Srbima u srpsko-turskom ra-

tu. „Prokleti rat! Svakoga ~asa ispisivao je po

jednu surovu dramu...“, rekao je, nad le{om ovog

nesre}nog Srbina, Tankosi}ev komita Du{an

Saki}132

. Uo~i te{kih sukoba na Ma~kovom ka-

menu i sukoba na Drini, komite se nalaze u rejo-

nu G. Dobri} – Brasina – Eminova voda u sastavu

Drinske divizije II poziva. Ve}i deo austro-ugar-

skih jedinica bio je popuwen qudstvom iz Bosne

62

130 AVII, p-3, k-93, f-1, 4/34131 Pijemont, 12. oktobar 1914132 A. Sto{i}, Veliki dani Srbije, 268

i Hercegovine i Hrvatske133

. Ima indicija da je

na po~etku bitke, u ciqu ja~awa discipline,

izvr{ena tzv. decimacija. Bosanci iz Jadarskog

~etni~kog odreda streqali su svakog desetog voj-

nika i potom ih sahranili u zajedni~ku raku. U

jeku iscrpquju}e borbe, navodno je komandant 5.

u‘i~kog puka povikao austro-ugarskim vojnici-

ma: „Predajte se, ne ginite ludo!“ Iz neprija-

teqskog rova, me|utim, za~uo se odgovor: „A gdje

si ti vidio da se Srbi predaju!“134

. Po okon~awu

ovih borbi, Tankosi} je prekomandovan za ko-

mandanta bataqona ^etvrtog pe{adijskog puka

„Stevan Nemawa“, a wegovi ~etnici prikqu~eni

su Drugom dobrovoqa~kom bataqonu u U‘icu. U

sastavu Qubovi|skog odreda, „ja~ine do 130 pu-

{aka“, nalazi se krajem septembra, dr‘e}i desnu

obalu Drine od utoke Uzovnice do utoke Jelo-

va~kog potoka135

. Prvi je izdr‘ao napad Aus-

tro-Ugara 25. oktobra. Zbog velike nadmo}nosti

neprijateqa, komanda mu je poslala dve ~ete iz

rezerve (V puk, III poziva) sa zadatkom da „prote-

ra neprijateqa iz Qubovije no‘em“. Kada su

Austro-Ugari zauzeli Quboviju potisnut je ka

Proslopu (zajedno sa delovima Qubovi|skog

odreda), gde je pretrpeo osetne gubitke (53 ~ove-

ka). Zanimqivo je kako je komandant Qubo-

63

133 B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997), 139.Op{irnije o ratnim operacijama na Drini vidi u M. \uri-{i}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1969, 173, 174, 332, 338; P.Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, 4

134 V. Dedijer, Novi prilozi..., 245135 M. Bjelajac, Ratovawe Srba i Hrvata na prostoru Podriwa

1914, u: Vaqevo 1914-1918, Vaqevo, 2000, 114 i daqe.

vi|skog odreda opisao susret sa Tankosi}em i

wegovim ~etnicima.

„^im sam krenuo od kowi~kog puka, uz put sre-

tnem 30-40 ~etnika koji su iz Qubovije i{li, ka-

ko oni reko{e, napred za Proslop, po nare|ewu

svoga komandanta. Wihovom komandiru naredim

da se vrati u Quboviju, po{to oni ne idu napred

nego nazad. Ovaj, pod izgovorom da ne sme mewati

zapovest svoga komandanta, ne htede se vratiti,

po{to i komandant, sa svima ~etnicima, za wima

nastupa... Nedaleko gde sam sreo gorwu partiju

~etnika, sretnem i drugu partiju ~etnika, koji

mi odgovori{e isto {to i prvi... Najzad, blizu

same Qubovije na|em i komandanta Rudni~kih

~etnika majora Tankosi}a, gde pored puta, sa os-

tatkom ~etnika, sedi. On mi pri|e i raportira

da neprijateq vr{i prelaz u masama na 7-8 ~ama-

ca i pontona, da on ne mo‘e da zadr‘i nadirawe

neprijateqa, jer tu~e Quboviju jakom mitraqes-

kom vatrom, da sa ~etama koje su iz III poziva, po

wegovom mi{qewu, ne mo‘e ni{ta u~initi i da

se on uop{te ne mo‘e vi{e boriti, jer su i on i

wegovi ~etnici jako umorni i da je, s toga, morao

narediti da wegovi ~etnici idu na Proslop.

Kad mi je on ovo saop{tio, kazao sam mu da on ni-

je smeo tako {ta narediti, po{to se jo{ ne zna ja-

~ina neprijateqa koji prelaz vr{i i da sam ja na-

dle‘an, a ne on, da izdam nare|ewe gde i kad }e se

koja jedinica povu}i; da on odmah vrati ~etnike

i da po|e sa mnom, te da sa one dve ~ete, wegovim

odredom, dva kowi~ka voda i kowi~kim oficir-

skim patrolama, koje su u Quboviji, neprijateqa

64

proteramo iz Qubovije. Major Tankosi} je i po-

sle ovoga kategori~ki odgovorio da se on ne

mo‘e vra}ati, da mu je ~eta razbijena, da su mu

qudi rastureni, da je pretrpeo velike gubitke i

da je sam toliko umoran da ne mo‘e se ma}i s mes-

ta...“136

. Odatle se povukao ka polo‘aju Bli-

zowski vis – Karaula, nalaze}i se u sastavu Mo-

ravske divizije I poziva. Koliko je bilo intere-

sovawe Austrijanaca za Tankosi}a, svedo~i i je-

dan podatak posle wihovog ulaska u Beograd. Od

hotela „Balkan“ austrijski oficiri su napravi-

li sebi oficirsku kantinu, po{to su prethodno

„najpa‘qivije preturili celu ku}u od podruma

do krova tra‘e}i majora Tankosi}a“ (koji je tu

rado odsedao)137

. U dramati~nim doga|ajima koji

su obele‘ili tzv. defanzivnu fazu Kolubarske

bitke, wegovi dobrovoqci u~estvuju u te{kim

borbama oko Lazarevca, ^ibutkovice i Vra~eg

brda. Iz molbe koju je komandantu II armije upu-

tio komandant IV pe{adijskog puka, mo‘e se vi-

deti u kakvim su se uslovima borili i komite.

„...Ovaj puk je, do sada, ~esto izvr{avao usiqene

mar{eve po dobivenim zapovestima. Vr{io je i

no}ne mar{eve. U svakom takvom slu~aju predu-

zimane su sve mere, da se {to boqe i potpunije

dr‘i mar{ovska disciplina. Ipak, je bilo fi-

zi~ke nemogu}nosti, a naro~ito po mra~noj no}i

da se ona odr‘i. Zbog zamora i nespavawa pri

ovakvom mar{ovawu, prirodna je posledica bi-

65

136 AVII, p-7, k-31, f-1,4/1; Veliki rat Srbije za oslobo|ewe iujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, III, Beograd, 1925, 47.

137 Pijemont, 24-26. decembar 1914

la popu{tawe u disciplini, a s druge strane,

povla~ewe bez borbe ~ini da moralna snaga kod

vojnika popu{ta. Mislim, da }e jedna od mera za

odr‘avawe discipline biti ta, da se mar{uje sa-

mo no}u i to ne vi{e od 35 kilometara...“138

. Uz

gubitke na bojnom poqu, Tankosi}eve ~etnike

po~eo je da kosi i tifus. Od 120 ~etnika, koliko

ih je stiglo pred Vaqevo, u Kolubarskoj bici, u

borbama }e stradati 43 ~oveka, dok }e se od tifu-

sa razboleti 75 dobrovoqaca. To je bio razlog da

ponovo bude ukqu~en u sastav redovnih jedinica.

Kao divizijska prethodnica Dunavske divizije II

poziva, oja~ani sa jednom baterijom, gonili su

neprijateqa ka dolini Kolubare i Vaqevu (7. de-

cembra 1914). Prvi su u{li u Vaqevo izbiv{i na

Kru{ik (op{irnije u Prilogu III), a odatle ka

Kli~evcu, Dabi}a brdu, \enovcu i daqe ka Bori-

~evcu. Zanimqivo je kako je jedan od u~esnika u

ovim bitkama opisao oslobo|ewe Vaqeva: „...Na

ulasku u Vaqevo osetismo smrad jodoforma. To

nam nagove{tava{e da je na{e lepo i veselo

Vaqevo sada umesto lepih i ~istih domova, hote-

la i du}ana, postalo bolnica i mrtva~nica... Na

kraju varo{i, pored samog druma, jedna duga~ka

ku}a, niska, sa masom malih prozora, smrad leka-

rija i jodoforma privu~e nas i u samu zgradu. Tu

tek videsmo jad i pakao. Bez kreveta, po patosu, sa

malo razastrte slame, le‘e qudi, ili boqe re}i

mumije. Jedan preko drugoga prebacili prebijene

noge i ruke, krvavih zavoja, skoro staklenih o~i-

66

138 Veliki rat Srbije, IV, 126

ju posmatraju nas i samo {to ne ka‘u: spasavajte

nas ovog pakla i radite sa nama {ta znate. Ovo je

zbiqa pakao kakav ~ove~iji um nije u stawu zami-

sliti... Povi{e varo{i, nailazimo na pusto{,

jad i nevoqu. Mrtvi le‘e kowi i junaci, ukqe-

{teni izme|u komorskih kola, praznih i punih

topovskih kara, poqskih pekarnica, bolni~kih

kola i automobila. Arhive prosute i po putu

izga‘ene“139

. U akcijama koje su sledile zamenile

su ih trupe Drinske divizije I poziva140

. Uo~ava

se da je zbog slo‘enosti zadataka koje je dobijao

wegov odred, kao i zbog gubitaka koje je trpeo u

svakodnevnim borbama, Tankosi} ~esto mewao

poziciju i formacijsku pripadnost.

Gotovo neverovatno deluje podatak da su,

uprkos ‘estokim bitkama i stradawu naroda,

pripadnici Srpske socijal-demokratske partije

i daqe ‘estoko napadali vladu i wenu politiku.

Od wihove poznate antiratne kritike nije bila

po{te|ena ni crkva. U ironi~nom tekstu,

objavqenom u partijskom glasilu „Radni~ke no-

vine“, „da li je boqe klati [vabe kamom ili ih

raskidati bombama“, napali su vladiku Nikola-

ja i studente teologije. Zakqu~uju}i da }e se vla-

dika opredeliti za drugu varijantu, kao predava-

~e su mu peporu~ili „crkvene oce i svece, kao

{to su major Voja Tankosi}, vojvoda Vuk i dr“141

.

67

139 AS, B-22, 1020, p-6140 M. Radenkovi}, Kolubarska bitka, Beograd. 1959, 265, 321; @.

Pavlovi}, Bitka na Kolubari, Ofanzivna bitka, I, Beograd.1930, 387 i daqe

141 "Radni~ke novine", 207, 30. novembar 1914

Posle Kolubarske bitke Srbija je dobila ~ak

deset meseci iznenadnog predaha. Potu~eni ne-

prijateq nije dugo mogao da se oporavi. Me|u-

tim, ono {to nije ~inio neprijateq na bojnom

poqu, ratnicima i civilnom stanovni{tvu ra-

dio je tifus. U januaru 1915. do{lo je do reorga-

nizacije dobrovoqa~kih formacija. Uz ukqu~i-

vawe novoprijavqenih, od starih odreda stvoren

je Prvi dobrovoqa~ki bataqon pod komandom

majora Vojina Popovi}a, da bi, do oktobra iste

godine, bila formirana jo{ tri bataqona sa oko

3.500 dobrovoqaca. Ratno stawe pogodovalo je ra-

znim zloupotrebama, nedisciplini, pqa~kawu

stanovni{tva i formirawu neregularnih forma-

cija. La‘ne komite pojavile su se i u vaqevskom kra-

ju, gde je Tankosi}, kra}e vreme, organizovao i vodio

tzv. komitsku {kolu142

. B. Hrabak, u ~lanku Dejstva

dobrovoqa~ko-~etni~kih jedinica u U‘i~koj vojsci

u leto 1914, navodi da je komitska {kola radila

neposredno po okon~awu Cerske bitke. Dvojica

starijih ~etnika (vojvode Krsta Vukoji} i Mi-

lan Vuji}) su obu~avali 20 disciplinovanih i

„na najve}u ‘rtvu spremnih“ mladi}a starosti

od 15 do 25 godina. Svi su bili naoru‘ani pu-

{kama i opremom koju su stekli kao ratni plen i

bili su, delimi~no, odeveni u srpsku uniformu.

Svaki je za sebe imao po jednu bombu, staru

srpsku pravougaonu, namewenu za samoubistvo,

ukoliko bi do{li u situaciju da budu zarob-

qeni. Najve}im delom, mladi}i su bili pore-

68

142 MIAV, Fond OGV, k-159, p-103; k-161, p-110

klom iz Bosne143

. Izgleda da je ovo uticalo na na-

ru{avawe odnosa izme|u Tankosi}a i vojvode

Vuka, zbog ~ega }e vojvoda Vuk insistirati da je-

dino Vrhovna komanda mo‘e formirati dobro-

voqa~ke odrede.

Ne mo‘e se pouzdano ustanoviti daqe Tanko-

si}evo kretawe i anga‘ovawe. Verovatno je u~es-

tvovao u daqem produbqivawu sukoba izme|u

staroradikala i „crnorukaca“. Veruje se da su

pripadnici „Crne ruke“ imali va‘nu ulogu u

ube|ivawu staroradikala da prihvate koalici-

onu vladu krajem novembra i po~etkom decembra

1914. Sigurno, da je vojnim krugovima zna~ajno

porastao ugled posle pobeda ostvarenih na Ceru,

Drini, Gu~evu i Kolubari. Poznato je da je voj-

voda Putnik bio naklowen Apisu, pa sve to uka-

zuje da su Tankosi} i „crnorukci“ bili vrlo uti-

cajni i u ovom periodu.

Najve}a isku{ewa tek su predstojala. Oko

800.000 neprijateqskih vojnika, savremeno op-

remqenih, stavqeni su pod komandu nema~kog ge-

neral-feldmar{ala Augusta fon Mekenzena. Ud-

ru‘ene armije, bugarska, nema~ka i austro-ugar-

ska, otpo~ele su napad 6. oktobra 1915, najpre, ar-

tiqerijskom vatrom, da bi sutradan usledio

glavni udar forsirawem prelaska preko Save i

Dunava. Prema glavnom udaru nalazila se na{a

III armija pod komandom generala Pavla Juri{i-

}a [turma. Mekenzenov na~elnik {taba zapisao

je „da je otpor ‘estok“ i da se „Srbi tuku ju-

69

143 U`i~ki zbornik, 9 (1980), 144-145; S. M. \or|evi}, Spomeni-ca dr Rajsu, Beograd, 1930, 23

na~ki“144

. Kao komandant jednog bataqona IV pe-

{adijskog puka (U Spomenici XXXII klase VA

navodi se da je komandovao bataqonom II Preko-

brojnog puka, a u „Vidovdanu“ da je komandovao

prvim bataqonom 18 puka145

). Tankosi} se nepri-

jatequ suprostavio na Dunavu. Sedi{te {taba

nalazilo se u Zabeli. U borbama na Dunavu bio je

lak{e rawen u glavu146

. Prema svedo~ewu S.

Xili}a, Tankosi} je svoju posledwu borbu vodio

kod Igri{ta nedaleko od Velikog Popovi}a.

Suo~en sa daleko nadmo}nijim neprijateqem, u

jednom trenutku povikao je svojim saborcima:

„Junaci, napred za mnom ko ho}e da pogine!“ Je-

dan nema~ki {rapnel ubio je dvojicu dobro-

voqaca, a osmoricu ranio. Me|u wima bio je i

Tankosi}. Kugla mu je s le|a probila grudi. Sti-

gao je samo da ka‘e: „Ujedo{e me!“, a potom je klo-

nuo147

. Navodno je rekao i: „Ne bojim se od vra‘-

jeg okota, neka ga je k'o na gori lista!“148

. Wegovi

~etnici nosili su ga u {atorskom krilu 2-3 ki-

lometra, a potom su ga vozom prebacili do Trste-

nika. Za komitskog vojvodu, me|utim, vi{e nije

bilo spasa. Umro je posle dva dana, 20. oktobra, u

privremenoj bolnici u zgradi Narodne osnovne

{kole „Sveti Sava“149

. Sahranio ga je wegov pra-

70

144 Istorija srpskog naroda, VI-1, 97145 U operacionom dnevniku 18. pe{adijskog puka nigde se ne

spomiwe pogibija Vojislava Tankosi}a. Te{ko je pretposta-viti da bi takav doga|aj ostao nezabele‘en, zbog ~ega je vero-vatnije da se nalazio u sastavu neke druge jedinice. AVII,p-9, k-49, f-4, 24/2; „Vidovdan“, II, @eneva-Beograd, 1919, 99

146 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, 123147 Isto, 124148 "Vidovdan", II, 99149 Isto, 125; A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Kru{evac, 1996,

645

tilac \uro [arac na trsteni~kom grobqu, ali

je, zbog predostro‘nosti, otkopao le{ i po dru-

gi put ga sahranio na tajnom mestu. Austrijanci

su, posle detaqne pretrage i raspitivawa kod

mesnih vlasti, ipak, prona{li grob i posle

stru~ne ekspertize, utvrdili da se radi o legen-

darnom komiti koji im je toliko zagor~avao ‘i-

vot. Le{ su fotografisali i objavili sliku u

{tampi uz slede}i tekst: „Kraj Voji Tankosi}u.

Demon svetskog rata, podstreka~ ubistva presto-

lonaslednika Voja Tankosi}, major srpske voj-

ske, ~ije je izru~ewe u ultimatumu tra‘ila na{a

vlada od Srbije. Majora Tankosi}a sustigla je

kazna. U na{oj balkanskoj ofanzivi on je pogi-

nuo. Srbi su proneli vest da je on ‘iv. Da bi ra-

zbile srpsku legendu na{e vojne vlasti naredile su

ekshumaciju Vojina Tankosi}a i ustanovile wegov

identitet. Prva slika predstavqa Tankosi}ev

grob, a druga ekshumirani le{“150

. U wegovom do-

sijeu stoji da se „tvrdilo da su austro-ugarske

vlasti, radi potvrde, naredile da se otkopa le{ i

snimi“. Takva nesigurnost, dala je povoda pojedi-

nim publicistima da ospore identitet ekshumira-

nog le{a i tako, jo{ vi{e, doprinesu stvarawu le-

gende. Posmrtne ostatke prenela je wegova majka

Miqa, uz pomo} Udru‘ewa srpskih ~etnika, i sa-

hranila na beogradskom Novom grobqu (otac Pav-

le je umro pred kraj rata) 1922. U obave{tewu koje

je Glavni odbor Udru‘ewa srpskih ~etnika uputio

71

150 Vojni muzej Beograd, foto zbirka; A. Sto{i}, Pod nebomKru{evca, 689; Dobrovoqci u ratovima, 125; Na nadgrobnomspomeniku u Beogradu pi{e da je umro 17. oktobra, a u Spome-nici 75-godi{wice VA da je to bilo 20. oktobra.

Dru{tvu Sv. Sava, 3. oktobra 1922, navedeno je da

}e majka „narodnog junaka i ~etni~kog vojvode Voj.

Tankosi}a izvr{iti prenos posmrtnih ostataka

na{eg velikana“ i da }e telo biti sve~ano sa-

hraweno uz sve po~asti „koje mu kao narodnom juna-

ku pripadaju“151

. Grob mu se nalazi u IV parceli,

drugom redu, grobno mesto broj 6.

Na spomeniku pi{e:

„Venac besmrtne slave

srpska ti vila plete,

nad tvojim grobom, Vojo,

komitske pla~u ~ete"

Kroz te{ka isku{ewa su prolazili i ostali

~lanovi vojvodine porodice. U kolikoj nema-

{tini su ‘iveli, svedo~i i pismo Tankosi}eve

sestre Mileve Nikoli}-Tankosi}, koje je, 1. fe-

bruara 1918, borave}i u izbegli{tvu u Nici,

uputila @ivojinu Balugxi}u. Mole}i ga da po-

sreduje za pomo} kod regenta Aleksandra („mla-

dog gospodara“), napisala je: „Ceweni gospodine

poslani~e. Molim Vas da u~inite korak kako bi

u ovim te{kim danima mogli nam pomo}i da bar

od gladi ne patimo... Koliko nade imam u Viso-

~anstvo, toliko u Va{e posredovawe jer Viso-

~anstvo mi je kazalo da mu se vazda obratim kada

mi treba, prilikom jednog srda~nog prijema u

Kragujevcu, pre nepune 2 g. Sa mojim jadnim sta-

rim i zarobqenim ocem, koji ‘ivi u potpuno

opqa~kanoj ku}i, pun tuge i bola, mojom tu‘nom

72

151 AS, DSS, 1878-1

materom, detetom i sa mnom, primite toplu za-

hvalnost“152

.

Majka Miqa je, sve do smrti 1932, slavnom si-

nu, svake godine, u Vaznesenskoj crkvi odr‘avala

pomen. Kada je umrla, sva {tampa je objavila ne-

krolog „ ~etni~koj majci“.

73

152 AS, Varia, 116-2

SPOR NA RE^I, PREBRZ NA OROZU

Nemogu}e je ozbiqno govoriti o Tankosi}e-

vom liku, a da se dobro ne shvati duh vremena u

kome je ‘iveo. Burni doga|aji su se smewivali

kao na filmskoj traci i neumoqivo su uticali

na wegov ‘ivot i karakter. Od Majskog prevrata

1903. do prerane pogibije 1915. pro{ao je sva is-

ku{ewa komitskog poziva i oba balkanska rata.

^etni~ka akcija je bila priprema i motivacija

naroda za predstoje}u oslobodila~ku borbu. Ko-

mite su podizale duh i ulivale nadu. Bili su „be-

smrtna prethodnica“ onih koji }e ome|iti gra-

nice budu}e dr‘ave. Politi~ko iskustvo sticao

je u periodu konfrontacije Srbije i Austro-Ugar-

ske, ali i kroz permanentne sukobe sa poli-

ti~kim neistomi{qenicima. Animoznost izme-

|u wega i nekih vode}ih politi~ara onog doba,

bila je obostrana. On je na wih gledao sa onim

prezirom i omalova‘avawem „sa kojim revolu-

cionari gledaju na diplomate, a oni na wega s

onom odvratno{}u sa kojom diplomate gledaju na

revolucionare“153

. „Crnorukci“ su smatrali da

su za Srpstvo u Turskoj nastali posledwi dani i

74

153 S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwi‘evni gla-snik, 6, 16. jul 1937

da ga „samo jedan rat mo‘e spasti“. Odatle i

wegova nestrpqivost da {to pre otpo~ne rat

protiv Turaka 1912. i wegovo uplitawe u pri-

premawe Sarajevskog atentata.

Postao je „prvi bojovnik organizacije, wen

plameni ma~“154

.

^ast, odanost, pravda i juna{tvo su atributi

koji su neraskidivo vezani za wegovu li~nost. To

mu nisu osporavali ni oni koji ga nisu voleli.

„Wegova je inteligencija bila mala, wegova pri-

roda prosta, bez kompilacija i niansa“, pisa}e

Stanoje Stanojevi}, ali mu je, istovremeno, pri-

znao juna{tvo, hrabrost i prisebnost, „o kojima

su se pri~ala ~uda“, kao i to da je bio „po{ten

~ovek i iskren patriota, koji je u uverewu da

vr{i patriotsku du‘nost, ~inio mnoge grozne

postupke“155

. [tampa mu je odavala priznawe

{to se, kao jedan od u~esnika Majskog prevrata,

„nije hteo nikad i ni~im koristiti na ra~un to-

ga dela“ i {to je posle 1903. „svoj ‘ivot posvetio

skoro iskqu~ivo nacionalnim zadacima, izla-

‘u}i se najve}im opasnostima, ali uvek izbega-

vaju}i da se ma ~ime za sebe li~no koristi“156

.

Ali, neobuzdani temperament mu je „pri{io“ i

druga~ije epitete: „ispi~utura“, „‘enskaro{“,

„kavgaxija i prznica“, „sangvini~an, upe~atqiv,

sklon da podra‘ava i da manifestuje“...157

Prkos

i ‘eqa za isticawem, pogotovu pred mrskim ne-

75

154 V. Kazimirovi}, nav. delo, 353155 S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog..., 42156 Zvono, 12. decembar 1908157 Samouprava, 1. januar 1920

prijateqem, mogli su ugroziti tajnost wegove

misije u pore~kom kraju 1904/5. Zanemariv{i gde

se i zbog ~ega nalazi, ‘eleo je, po svaku cenu, da

poka‘e turskim zaptijama da je mnogo boqi stre-

lac od wih. Fizi~ki je bio sitan i slab. Odatle

je, najverovatnije, i nadimak – [iqa. Mo‘da je

ba{ iz te ~iwenice proiza{la wegova neverova-

tna hrabrost. Ni na jednoj fotografiji nije bez

tankih, za{iqenih brkova, a izgleda da je samo za

vreme ~etovawa pu{tao i gustu bradu. U opho-

|ewu je bio „miran i tih, ~ak i stidqiv“, ali se

iza toga krila „sirovost i surovost neobuzdane

prirode“158

. Karakterisale su ga ~este promene

raspolo‘ewa. O wegovoj strogosti prema svojim

borcima ispredale su se ~itave bajke. Nikoga se

~etnici vi{e nisu bojali i nikoga vi{e nisu vo-

leli. „On tu~e i grdi; on psuje i ka‘wava svoje

qude, ali im ubrzo, tepa i deli sa wima po-

sledwu paru“159

. Pravi ambijent za wega bila je

borba i u woj se mnogo boqe snalazio nego u pe-

riodima mira, koji mu je „bio mrzak“. Za wega su

govorili da se „rodio da pogine i da je celoga

‘ivota ‘iveo samo za juna{tvo i borbu“160

. On je,

jednostavno, pomirio ono {to je ‘ivelo u wemu

sa onim kakav je, zaista, i bio. Komite su u Tan-

kosi}a imale bezgrani~no poverewe, pre svega

zbog wegovog vojni~kog talenta, smirenosti i

odlu~nosti u najte‘im trenucima bitke i velike

hrabrosti. Nije bilo ~etnika koji ne bi „‘ivot

76

158 B. Gligorijevi}, nav. delo, 55159 Politika, 3. novembar 1919160 "Vidovdan", II, 87

polo‘io za wega“161

. Po izbijawu svetskog rata,

dok je formalno bio u pritvoru, wegovi ~etnici

nisu hteli da se maknu od wega sve dokle ga nisu

pustili. Na frontu, priznavali su i po{tovali

samo wegova nare|ewa. Uo~i bitke kod Merdara

1912, ~etnike je grupisao prema wihovim psi-

hi~kim osobinama. Uz najhrabrije vodnike pos-

tavqao je hladne zamenike, uz ne‘ne |ake stavqao

je stare i iskusne ~etnike. Opra{taju}i se sa ~e-

tnicima uo~i bitke, rekao im je. „Nemojte putem

pevati, nemojte izazivati, budite mirni, slu{aj-

te stare{ine. Budite verni drugovi, zaklonite

grudima nemo}nog. Rawenike ne pu{tajte u ruke

neprijatequ!“162

. Neposredno, pre nego {to }e

poginuti na{alio se na ra~un jednog neopreznog

vojnika. primetiv{i ga kako po polo‘aju ide

dosta otkriven, Tankosi} je ispalio jedan hitac

preko wegove glave. Vojnik se neznatno pognuo.

Ali, naredna dva hica, koja je vojvoda ispalio i

koja su prozvi‘dala iznad same glave ovog vojni-

ka, delovala su dosta ubedqivo i vojnik se

priqubio uz samu zemqu, uz op{ti smeh Tankosi-

}evih qudi. Nepotkupqivost i „isterivawe

pravde“, koje mu je bilo u krvi, doneli su mu dos-

ta neprijatnosti. Data re~ bila je za wega sve-

tiwa i zna~ila mu je „vi{e nego ‘ivot“163

. Oda-

tle i revnost sa kojom je radio na prijemu muni-

cije u Francuskoj i burna reakcija na uo~ene ne-

pravilnosti. Uverenost u ispravnost sopstvenih

77

161 "Balkanski rat u slici i re~i", 7, 3. mart 1913.162 Politika, 3. novembar 1919.163 Vidovdan, II, 87

stavova, ~esto ga je dovodila u sukob sa javnim

li~nostima. To je najvi{e uticalo na stvarawe i

one druge, negativne, slike o Tankosi}u („~ovek

sirove du{e i spreman na svako zlo“, „spor na re-

~i, prebrz na orozu svoga oru‘ja“, „veseo i nakre-

san“164

). O wegovoj sklonosti ka pi}u ima vi{e

zabele{ki. Tako je, uo~i oslobodila~kih ratova,

„uz tikve{ko vino i meze“ do~ekivao dobro-

voqce u svojoj ku}i. Dok se nalazio u pritvoru,

posle Sarajevskog atentata i pritiska Be~a na

srpsku vladu, posetio ga je i Panta Dra{ki}

(a|utant Aleksandra Kara|or|evi}a). Kada ga je

oslovio sa: „Zdravo, casus beli!“, Tankosi} mu je

uzvratio „veseo i nakresan“. Xon Rid, u svojim

bele{kama, spomiwe da je u Kragujevcu 1915. upo-

znao Tankosi}a „~oveka malecnog rasta i velike

li~ne hrabrosti, ina~e ‘enskaro{a i ispi~utu-

ru“165

. Mogu}e je da su ga ovakve osobine ~inile

„zgodnim sredstvom“ u Apisovim rukama, ali je

nesporan i wegov li~ni pe~at u svim zna~ajnim

doga|ajima u periodu 1903-1914. Zanimqivo je

kakve su mu karakteristike u oficirskom dosi-

jeu: „Svojim osobitim karakterom, bistrinom,

smelo{}u, odlu~no{}u, ‘ivom naravi i delima,

kako onim u miru, tako i mnogobrojnim u ratovi-

ma, odlikovao se vidno, ne samo me|u svojim dru-

govima iz 32. klase, ve} i me|u mnogim drugim

mla|im i starijim generacijama srpske vojske.

On je bio redak ~lan oficirske zajednice. Sa

78

164 X. Rid, Rat u Srbiji 1915, 151; Samouprava, 1. januar 1920; P.Dra{ki}, Moji memoari, Beograd, 1990, 82

165 X. Rid, nav. delo,151

retkom odlu~no{}u wegovom kao oficira i ~o-

veka i{la je paralelno i wegova samovoqa, koja

je stvarala posla i pote{ko}e wegovim, pa ~ak i

najvi{im pretpostavqenim stare{inama. Spo-

soban i za najte‘a i najsmelija preduze}a na voj-

no-nacionalnom poqu sa svojim ~etnicima, on je

mogao, katkad, i da se „odmetne” odri~u}i poslu-

{nost. Pa, ipak, iznad svega, na ~etnika, Vojvodu

~etni~kog i majora Tankosi}a, sa pravom se po-

lagalo mnogo i za najsmelija preduze}a, {to je

on, uistinu, svagda to opravdao“.166

U oskudnim

dokumentima, ipak, mogu se prona}i primeri

wegove izuzetne hrabrosti i snala‘qivosti, kao

i primeri svojeglavosti. Tako, na primer, ni

Vrhovna komanda ne zna gde se, sredinom novem-

bra 1912, nalazi kapetan Tankosi} sa svojim

qudima i pod ~ijom je komandom. Epizoda sa ko-

mandantom Qubovi|skog odreda, ujesen 1914, kada

odbija da se vrati sa svojom ~etom ka Quboviji,

tako|e, dovoqno govori o wegovoj naravi.

Uprkos ovakvim kontrastima, Tankosi} je sa la-

ko}om {irio krug sebi privr‘enih i do kraja oda-

nih qudi. Prilazili su mu i voleli ga, kako pro-

birqivi intelektualci, tako i sirovi potomci

starih hajdu~kih porodica. Sam Tankosi} je, za svo-

je najbli‘e saborce, odabirao dobrovoqce iz Bosne

i Hercegovine. U wih je imao najvi{e poverewa.

Zna~ajne promene Tankosi} je uneo u na~in or-

ganizovawa i delovawa ~etni~ke organizacije.

Do wegovog vremena, ~etnici su radili u ilega-

79

166 AVII, oficirski dosije V. Tankosi}, K-1819, f-166, 1/11

li, nastoje}i da ostanu {to neupadqiviji. Tan-

kosi} se, naprotiv, u ~etni~koj uniformi iza-

zovno {etao Beogradom i pose}ivao najvi|enija

mesta. Bilo je tu prkosa Pa{i}u i zvani~noj vla-

dinoj politici, ali i ‘eqe da afirmi{e dobo-

rovoqa~ku akciju. Smatrao je da se ne mogu os-

tvariti nacionalni ciqevi, bez {ire akcije i

podr{ke. Zahvaquju}i wemu i ovakvom stilu ra-

da, ~etnici }e postati simbol nacionalne borbe

i neizbe‘an ~inilac u politi~kom ‘ivotu Sr-

bije.

80

PRILOZI

PRILOZI

DVE SPOMEN-PLO^E

Danas, u tamnavskom selu Rukladi, na slavnog

komitu podse}a osnovna {kola, koja nosi wegovo

ime i maglovito se}awe ponekog starine. Vreme-

na i doga|aji posle II svetskog rata pretili su da

se i ovo malo se}awa potisne u zaborav. Ulice,

trgovi, {kole, ustanove, mesne zajednice, ~ak i

sportski klubovi, ozna~avani su imenima i zna-

mewima iz nekog drugog perioda. Kao da je isto-

rija otpo~ela posle II svetskog rata i kao da su

zalud bili svi prethodni vekovi. Nakaradnim

simetrijama, u svemu i sva~emu, pojavqivali su

se i takvi likovi za koje ni studiozniji znalci

na{e pro{losti nisu mogli odgonetnuti odakle

dolaze i ~ime su to zadu‘ili potomstvo. Zah-

vaquju}i upornosti me{tana i neizbrisivom

tragu koji (im) je ostavio komitski vojvoda, iz-

begnuta je jo{ jedna, u nizu istorijskih nepravdi.

O tome, upe~atqivo svedo~i pri~a o spomen-plo-

~ama, koje se, posle nekoliko decenija neizvesne

sudbine, ponovo nalaze na fasadi {kolske

zgrade.

Oronula i dotrajala, stara seoska {kola sru-

{ena je 1965. Na istom mestu, podignuta je nova

{kolska zgrada. Problem je nastao oko postav-

111

qawa obele‘ja: dve stare spomen-plo~e. Na je-

dnoj je pisalo: „Vojislav Tankosi}, pe{adijski

major, komitski vojvoda, veliki rodoqub i slav-

ni nacionalni radnik. Rodio se krajem 1881. u

selu Rukladi. Na Igri{tu, kod Velikog Popovi-

}a, u Moravskoj oblasti, Tankosi} je pao te{ko

rawen 18. oktobra 1915.“ Drugu plo~u postavili

su pripadnici JVuO i na woj je pisalo: „Dr‘av-

na narodna {kola Vojvoda Voja Tankosi} u Ru-

kladi. Podignuta 1942. godine“. I kako je to on-

da bio red aktivirani su svi merodavni fakto-

ri. Op{tinski odbor ubskog Subnora, krajem

1966. i tokom 1967. zatra‘io je od Vojnoistorij-

skog instituta i Zavoda za za{titu spomenika

kulture iz Beograda mi{qewe da li se Vojislav

Tankosi} „vodi kao legendarna li~nost“ i da li

zaslu‘uje da se stara spomen-plo~a postavi i na

novopodignutu {kolu. Stru~waci iz Instituta

su odgovorili da se u arhivu „ni Tankosi}, niti

ko drugi ne vodi kao legendarna li~nost“, pa su

preporu~ili da se ne mewaju postoje}a obele‘ja.

Subnor je, zatim, dao saglasnost {kolskim orga-

nima da mogu postaviti spomen-plo~u „pogotovu

{to su to zahtevali i gra|ani ovog sela“ (pod-

vukao M.B.).

I tu pri~a nije zavr{ena. Uprkos odobrewima

i saglasnosti, neko je, ipak, bio iznad struke i

meritornih organa. Pored ulaznih vrata pos-

tavqena je samo jedna plo~a – ona prva. Druga je,

najverovatnije, zbog ~iwenice da su je postavili

„doma}i izdajnici“ 1942, prelomqena i ba~ena.

Da se radi o ~uvenom komiti, to nije bilo spor-

112

no. Ali, te{ko je bilo prelomiti u glavi barije-

ru da se, istovremeno, radilo i o ~etni~kom voj-

vodi. Nije bilo va‘no {to su onda{we vojvode

svoja zvawa sticali na bojnom poqu {tite}i

srpski narod u neoslobo|enim krajevima. Je-

dnostavnije je bilo ignorisati postojawe druge

plo~e i tako izbe}i, eventualne, neprijatnosti.

Me|utim, sudbina, strpqiva pravda, ili ko zna

{ta ve}, opet su ume{ali prste. ^ume}i u tavan-

skom buxaku plo~a je pre‘ivela sva isku{ewa

posleratnog vremena i do~ekala je da, ponovo,

bude postavqena na {kolu. Zahvaquju}i g. Vladi

Pavlovi}u i nekolicini entuzijasta iz Lajkov-

ca, plo~a je reparirana i 30. juna 2002. vra}ena

gde je i pre stajala. Weno otkrivawe, simboli-

~no, obavili su po jedan predstavnik onda{we i

sada{we vlasti. U ulozi stare vlasti bio je g.

@ivko Uro{evi} iz Veli{evaca, biv{i pripa-

dnik JVuO, a danas dr‘avqanin Amerike, dok je

novu vlast predstavqao dr Jovan Tomi} iz

Vaqeva, tada poslanik u Saveznoj skup{tini i

sve je, opet, bilo na svome mestu. Nekolicina sta-

rijih me{tana prokomentarisala je da druga~ije

i nije moglo da bude. Jer, komita je utabao put i

onima koji su se za ostvarewe nacionalnih ide-

ala borili u Drugom svetskom ratu, i onima da-

nas, za koje rodoqubqe nije samo deo svakodnevne

politi~ke retorike.

113

„PRED VAQEVOM“

Tekst je delo nepoznatog autora i prenet je iz

lista „Pijemont“, br. 67, od 8. marta 1915. Sma-

trali smo da je vrlo ilustrativan u oslikavawu

karakteristi~ne atmosfere, koja je postojala

svuda gde se kretao vojvoda Tankosi}.

Na{ puk je zano}io u selu Paunama 26. novem-

bra pro{le godine. Iako umorni mislili smo o

radosnom trenutku kad budemo ponovo u{li u

Vaqevo, u na{e milo i lepo Vaqevo.

Na{ komandant bataqona major Vojislav Tan-

kosi}, koji je u po~etku rata vodio komitsku ~etu,

poveo je sa svojim bataqonom nekoliko vaqanih i

hrabrih ~etnika, koji su umnogome pripomogli da

se Vaqevu, jo{ istog dana, skinu okovi.

Neprijateq je bio poseo i dobro se ukopao na

visu vi{e Vaqeva, koji se zove Popare. Sa tog vi-

sa oni su jakom pu{~anom i mitraqeskom vatrom

branili put, koji vodi iz sela Paune i Petnica

za Vaqevo. Major Tankosi} po{aqe jednu patro-

lu sa zadatkom da osmotri- ako joj to bude bilo

mogu}no- gde su neprijateqski mitraqezi, da bi

ih na{a artiqerija u}ukala i potisla...

Patrola je svoj zadatak vrlo brzo i uspe{no

izvr{ila. Major Tankosi} je krenuo sa nekoliko

114

~etnika i vojnika ivicom puta, da bi i sam osmo-

trio kretawe neprijateqa. Vatra je postajala sve

sna‘nija i br‘a, tako da su mi pali na um oni

stihovi iz narodne pesme:" Da si soko pa da ima{

krila, ne bi perje mesa iznijelo..."

Po naredbi majora Tankosi}a svi smo polega-

li u jedan jendek koji je bio iskopan na ivici pu-

ta. Do majora je legao Savi}, |ak-podnarednik i

svr{eni maturant, ro|eni brat hrabrog kapeta-

na M. Savi}a, poznatog po svome juna{tvu na

Krupwu, gde je i te{ko rawen. Austrijanci kao

da su znali da se u tome jendeku nalazi ~ovek ~ije

je ime bilo uneseno u poznatom ultimatumu

Srbiji, pa su osuli paklenu vatru oko mesta gde je

le‘ao major Tankosi}. ^eli~na ki{a, u kojoj je

bilo i kur{uma dum-dum, zalivala je put i prska-

la oko jendeka. Niko nije mogao ni pomisliti da

krene ni napred ni nazad.

Mali i tankovijast, major Tankosi} se skupio

i pripio uz zemqu kao pijavica. Hladnokrvno i

znala~ki, on je oslu{kivao kuda sipaju kur{umi.

Podnarednik Savi}, u uverewu da majora ne}e

kur{um, nije mrdao od wega. Ova nesnosna situ-

acija trajala je skoro ~itav sat. Da li {to mu je

noga utrnula ili mu se dosadilo dugo le‘awe,

major Tankosi} se podi‘e, po|e napred, ali je

morao zbog jake vatre le}i posle nekoliko kora-

ka. Opaziv{i da se wegova amajlija odmi~e od

wega, Savi} po|e za g. majorom i le‘e ba{ na ono

mesto gde je malo~as le‘ao g. Tankosi}. Nije pro-

{lo vaqda ni dvadeset sekunda od kada je razmena

le‘i{ta u~iwena, dok podnarednik Savi} jeknu:

115

„[ta je podnaredni~e? – upita major.

„Eto, g. majore, rawen sam! – re~e podnarednik

i pokaza g. majoru mesto gde ga je pogodio kur{um

iz koga je kapala krv.

„E, jado moj“, na{ali se g. major, „pa zar ba{ na

mestu gde sam ja le‘ao?..“

„Kao {to vidite“, dodade u~tivo i blago po-

dnarednik," po{ao sam za vama, ali nemam

sre}e".

^im se vatra malo uti{ala g. major naredi te

podnarednika skloni{e, a zatim uputi{e na pre-

vijali{te. To posle podne, umar{irali smo u

Vaqevo. Sredi{ni grad Z. Srbije bio je ponovo u

na{im rukama. Austrijanci, ~im su ~uli glas na-

{e artiqerije, po~eli su kao bez glave be‘ati

[apcu.

116

POGREB VOJVODE TANKOSI]A

Jedna velika nacionalna manifestacija

Na retko sve~an na~in sahraweni su ju~e popo-

dne u Beogradu posmrtni ostaci komitskog voj-

vode, majora Voje Tankosi}a, jednog od najza-

slu‘nijih boraca za narodno oslobo|ewe.

Kao {to je ve} ranije bilo javqeno sprovod je

krenuo od beogradske ‘elezni~ke stanice, kuda

su jo{ preksino} kov~eg sa Tankosi}evim po-

smrtnim ostacima preneli wegova majka i wego-

vi ~etnici.

Od jednog pa sve do dva i po ~asa formirala se

povorka. Na ~elu su bili krst, petnaest lepih ve-

naca, zatim odred vojnika pe{aka, vojna muzika,

za wima ~etnici sa crnom zastavom, pa dobro-

voqci sa svojom zastavom, zatim invalidi, jedna

grupa nacionalista, cigansko peva~ko drustvo,

sve{tenici, a odmah sa wima lafet sa kov~egom i

{est kowa u zaprezi. Pored lafeta i{li su s je-

dne i druge strane po tri ~etnika, iz Tankosi}e-

ve ~ete jo{ iz 1912. godine. Na kov~egu koji je bio

pokriven zelenilom, bio je pri~vrs}en Tankosi-

}ev komitski kalpak i wegova sabqa. Iza lafeta,

majka Miqa, i Tankosi}eva rodbina, zatim we-

govi prijateqi i gra|anstvo. Na kraju, jo{ jedan

odred vojnika pe{aka.

117

Ta~no u dva ~asa sprovod je krenuo od stanice

Kara|or|evom ulicom, pa pored Kalemegdana do

Saborne Crkve. I ako je ba{ u trenutku kada je

sprovod krenuo, pqusnula hladna jesewa ki{a,

nepregledne mase sveta-koji je bio prekrilio

ulice, od stanice do Crkve, kroz koje je sprovod

trebao da pro|e-ostali su i daqe na svojim mes-

tima. Crkva je isto tako bila dupke puna. I kada

su ~etnici uneli u crkvu kov~eg svoga vojvode,

izuzimaju}i malog broja koji je i{ao odmah za

porodicom niko vi{e nije mogao da u|e.

Posle opela na kojem su ~inodejstvovali osam

sve{tenika, govorili su u crkvi prvo vladika Var-

nava, a potom g. Du{an Dimitrijevi} i Dragi{a

Vasi}. Oni su u svojim ubedqivim govorima izneli

ceo rad i zasluge pokojnikove za op{tu nacionalnu

stvar. Posle wihovih govora sprovod je krenuo iz

Crkve Kraqa Petra, Knez Mihajlovom do Terazija.

Svuda usput, nove nepregledne mase sveta, o~ekivale

su da jo{ jednom odadu po{tu pokojniku. Na Terazi-

jama, pred tribinom, sprovod se zaustavio. I tek tu

se i kao kroz gustu ki{u koja je neprestano nemilo-

srdno lila, moglo videti koliko je na{lo sveta da

uzme u~e{}a u posledwem ispra}aju zaslu‘nog voj-

vode. Ceo prostor od" Sata" pa do Kraqa Aleksan-

dra ulice bio je prekriven svetom.

Pred tribinom na Terazijama sa pokojnikom

se oprostio major u penziji g. Qubi{a Bori-

savqevi}. On je probranim re~ima izneo Tanko-

si}eve zasluge za Sarajevski atentat, koji treba

da se smatra, rekao je, kao prvi akt, prvi korak ka

oslobo|ewu. U svome govoru g. Borisavqevi} se

118

dotakao rada udru‘ewa „ Ujediwewe ili smrt “ i

seni neumrlih nacionalnih junaka Gavrila

Principa i ^abrinovi}a.

Sa Terazija sprovod je produ‘io, uvek kroz

gust {palir sveta, Kraqa Aleksandra ulicom.

Na uglu Aleksandrove i Kraqa Milutina ulice,

u kojoj se nalazi ku}a Tankosi}a, sprovod je po-

novo zastao.Tu su se oprostili sa pokojnikom

predsednik Udru‘ewa ratnih invalida g. Nedi}

i Bosanac g. \. Bogojevi}. Wihovi uzbudqivi go-

vori, u kojima su obojica, kao i prva tri govor-

nika, veli~ali zasluge vojvode Tankosi}a, dubo-

ko su ganuli sve koji su ih slu{ali.

Bilo je ve} pet ~asova kada je sprovod jo{ je-

dnom zastao pred zgradom nove univerzitetske

biblioteke na Trkali{tu.

Na tome mestu vojnici su se izdvojili iz po-

vorke i odali pokojniku jednim plotunom po-

sledwu po{tu. A tada je muzika, koja je dotada

svirala posmrtni mar{ odsvirala tiho Tanko-

si}evu omiqenu pesmu-~etni~ku himnu „Sprem'te

se, sprem'te, ~etnici silna }e borba da bi-

dne“...Kad se stiglo na grobqe bio je uveliko

mrak. I ako je ki{a neprestano padala preko

1000 du{a do{lo je do grobqa da i tamo poka‘u

koliko prestonica ceni zasluge i rad juna~kog

Tankosi}a. Na grobu su se sa pokojnikom opros-

tili vojvoda Kosta Pe}anac i prota Nikola

Bo‘i}. U 6 i ~etvrt spu{teni su grob posmrtni

ostaci vojvode Tankosi}a da se ve~no odmaraju.

„ Politika“, 5194, 9. oktobar 1922.

119

IZVORI I LITERATURA

– Arhiv Srbije, Savez dobrovoqaca; Fond Milorada Pavlovi}a

Krpe; Zbirka poklona i otkupa; Varia; Dru{tvo Svetog Save;

Fond Nikole Aran|elovi}a

– Arhiv Vojnoistorijskog instituta

– Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Op{tine grada

Vaqevo; Zbirka mati~nih kwiga ro|enih i kr{tenih; Zbirka otku-

pa; Zbirka prepisa; Zbirka Varia;

– Na~elstvo sreza Tamnavskog Ub;

– Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903-1914, kw.

1, sv. I, II; sv. II; kw. 5, sv. I, II; kw. 7, sv. 2.

– Stenografske bele{ke Narodne skup{tine

– Posebni fondovi Narodne biblioteke Srbije (Zaostav{tina Dra-

gi{e Stojadinovi}a; Dnevnik Milorada Pavlovi}a -Krpe)

– A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumenti iz

be~kih arhiva, IV, 1906, Beograd, 1989.

– Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca,

Zbornik radova nau~nog skupa odr‘anog u Kikindi 11/12. aprila

1996, ISI, Beograd, 1996

– Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beo-

grad, 1980

– \. Kara|or|evi}, Istina o mome ‘ivotu, Beograd, 1969

– V. ]orovi}, Odnosi izme|u Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Be-

ograd, 1992

– B. Ne{kovi}, Istina o Solunskom procesu, Beograd, 1953

– D. Jankovi} Srbija i jugoslovensko pitawe 1914-1915, Beograd,

1973

– Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, Beograd, 1967

– X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975

– A. Rajs, Slike, bez mesta i god. izdawa

– S. M. \or|evi}, Spomenica dr Rajsu, Beograd, 1930

121

– S. Pribi}evi}, Diktatura kraqa Aleksandra, Zagreb, 1990

– Silvija \uri}, Dnevnik pobeda, Srbija u balkanskim ratovima

1912-13, Beograd, 1990

– A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac, 1986

– S. Jovanovi}, Iz istorije i kwi‘evnosti, I, Beograd, 1991

– D. @ivojinovi}, Kraq Petar I Kara|or|evi}, II, Beograd, 1990

– Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd, 1990

– V. ]orovi}, Ujediwewe, Beograd, 1928

– M.R.S. Srbi i Bugari u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1913

– Jovan M. Jovanovi}, Borba za narodno ujediwewe 1914-1918, Beo-

grad, bez godine izdawa

– Jovan M. Jovanovi}, Ju‘na Srbija od kraja 18 veka do oslobo|ewa,

Beograd, 1939

– V. Beli}, Ratovi srpskog naroda u XIX veku (1788-1918), Beograd,

bez g. izd.

– A. Stoji}evi}, Istorija na{ih ratova za oslobo|ewe i ujediwewe

od 1912-1918, Beograd, 1932

– Prvi Balkanski rat 1912-1913, I, Beograd, 1959

– M. Pavlovi}, Iz rata, Beograd, 1913

– Istorija Beograda, III, Beograd, 1974

– A. Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984

– Istorija srpskog naroda, VI-I, Beograd, 1983

– S. Skoko, Vojvoda Stepa Stepanovi}, 2, Beograd, 1985

– S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd, 1985

– @. Stanisavqevi}, Cerska bitka, Beograd, 1927

– @. Pavlovi}, Bitka na Jadru, Beograd, 1924

– A. Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd, 1994

– Istorija makedonskog naroda, II, Beograd, 1970

– M. Lazarevi}, Na{i ratovi za oslobo|ewe i ujediwewe,

srpsko-turski rat 1912, I, Beograd

– M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, Beograd, 1985

– D. \or|evi}, Nacionalne revolucije balkanskih naroda

1804-1914, Beograd, 1995

– D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije (Milovan Milo-

vanovi}), Beograd, 1997

– N. Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958

– A. \uri}, Solunci govore, Beograd, 1978

– Spomenica 75-godi{wice Vojne akademije 1850-1925, Beograd,

1925

122

– M. Crwanski, Politi~ki spisi, Beograd, 1989

– V. Dedijer, Sarajevo 1914, Beograd, 1966

– M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1955

– S. Stanojevi}, Srpsko-turski rat 1912, Beograd, 1928

– S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog prestolonaslednika Ferdi-

nanda, Beograd, 1923

– D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa, Devesto tre}a,

Beograd, 1990

– V. Stojan~evi}, Srbi i Arbanasi 1804-1912, Beograd, 1994

– Vojna enciklopedija, 2, Beograd, 1971

– S. Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slove-

na~ka, IV, Zagreb, 1929

– M. [kari}, ^etnici i dobrovoqci u ratovima za oslobo|ewe i

ujediwewe, Novi sad, 1925

– Vojvoda Kosta Pe}anac, ^etni~ka akcija 1903-1912, Beograd, 1933

– J. Tomi}, Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Novi Sad, 1913

– S. Krakov, Plamen ~etni{tva , Beograd, 1990

– Enciklopedija Jugoslavije, JLZ, VIII, Zagreb, 1971

– Spomenica Qubomira Davidovi}a, Beograd, bez god. izdawa

– Spomenica Jovana Babunskog, bez mesta i god. izdawa

– S. Simi}, Srpska revolucionarna organizacija 1903-1912, Begrad,

1988

– L. Pfefer, Istraga o sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938

– Jovan Haxi- Vasiqevi}, ^etni~ka akcija u Staroj Srbiji i Make-

doniji, Iz velike epohe 1903-1918, Subotica, 1929

– Dr. Siton-Vatson, Sarajevo- studija o uzrocima svetskog rata, Za-

greb, 1926

– P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, Zagreb, 1925

– A. \uri}, Za ~ast Otaxbine, Beograd, 1985

– A. \uri}, @ene-Solunci govore, Beograd, 1987

– B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd, 1996

– M. Radenkovi}, Cerska operacija 1914, Beograd, 1953

– M. Radenkovi}, Kolubarska bitka, Beograd, 1959

– Grupa autora, Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989

– Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921

– @. Pavlovi}, Bitka na Kolubari, ofanzivna bitka, I, Beograd,

1930

– B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, Beograd, 1986

– Dnevnik na{ih pobeda, I, II, Beograd, 1913

123

– Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd, 1936

– Spomenica proslave tridesetpetogodi{wice ~etni~kog pokreta,

Beograd, bez god. izdawa

– T. Petkovi}, Spomenica Milivoja M. Dini}a, Kragujevac, 1927

– P. Vlahovi}, Vitezi Kara|or|eve zvezde, Aran|elovac, 1990

– G. Nikoli}, Vojvoda Tankosi}, Beograd, 1988

– Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, I, Beograd, 1971

– P. Dra{ki}, Moji memoari, Beograd, 1990

– D. Mekenzi, Apis, G. Milanovac, 1989

– M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1969

– \. Luki}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1966

– Vojvoda Vasilije Trbi}, Memoari, 1-2, Beograd, 1996

– V. Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997

– B. Ratkovi}, M. \uri{i}, S. Skoko, Srbija i Crna Gora u balkan-

skim ratovima 1912-1913, Beograd, 1972

– Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slo-

venaca, III-IV, Beograd, 1925

– Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918

– A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Beograd, 1996

– D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961

– M. Pe{i}, Stari ~etnici, Kragujevac, 2000

– I. Trifunovi}, Trnovitim stazama, Beograd, 1933

– M. Toplica, Dobrovoqci, Wujork, 1916

– B. Hrabak, Arbana{ki ustanci 1912, Vrawe, 1975

– Krv slovenstva, Spomenica desetogodi{wice svetskog rata, Beo-

grad, 1924

^ASOPISI, [TAMPA

– \. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom ratu,

IG 1-2 (1980)

– B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997)

– B. Hrabak, Operacije na sredwoj i u gorwoj Drini i u Sanxaku av-

gusta 1914, IG (1964)

– B. Hrabak, Delatnost pripadnika organizacije „ Ujediwewe ili

smrt“ za vreme prvog svetskog rata, Na{a pro{lost, VI, 1971-1972,

Kraqevo, 1973

– B. Hrabak, Dejstva dobrovoqa~ko-~etni~kih jedinica u U‘i~koj

vojsci u leto 1914. godine, U‘i~ki zbornik, 9, 1980

– S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwi‘evni glasnik,

6, 16. jul 1937

124

– „Narodna odbrana“, 13-14 (1939)

– P. Markovi}, Svakodnevni ‘ivot Beograda na po~etku rata 1914,

IG 1 (1986)

– „Ratnik“ 11-12 (1924); 11-12 (1925); I (1928)

– „Nova Evropa“, 14-15, 17, 18 (1925); XV (1927) 12; XVIII (1928) 10-11;

XXV (1932) 8

– D. Batakovi}, Sukob vojnih i civilnih vlasti u Srbiji u prole}e

1914, I^ 29-30 (1982/1983)

– U. Vujo{evi}, Prilozi za biografiju Mustafe Golubi}a, Istori-

ja XX veka, 1-2 (1993)

– B. Hrabak, Dobrovoqci u borbama oko Beograda 1914 i 1915, Go-

di{wak grada Beograda, 9-10 (1962-1963)

– Dr Mom~ilo Zlatanovi}, ^etni~ki (komitski) pokret 1904-1912,

(Vrawe i Pre{evska kaza), Leskova~ki zbornik, 32 (1992), Lesko-

vac, 1992

– B. \or|evi}, Obrazovawe i raspad vlade ~etvorne koalicije u

Srbiji 1909, I^ 11 (1960)

– Vojislav Vu~kovi}, Unutra{we krize Srbije i Prvi svetski rat,

I^ (14-15), 1963-1965

– „Ilustrovana ratna hronika“, 34 (1912/1913)

– Glasnik na institutot za nacionalna istoria, 1 (1968)

– „15. septembar 1918", 48, mart 1985

– „Beogradske op{tinske novine“, 5, maj 1939

– „Zvono“, 12. decembar 1908

– „Napred“, 2216, 12. jul 1991

– Balkanski rat u slici i re~i, 7(3. mart 1913); 8 (10. mart 1913); 10

(24. mart 1913)

– „Politika“, 24, 25, 26. septembar 1908; 23. decembar 1908; 21-22. maj

1909; 26. april 1914; 3. avgust 1915; 3. novembar 1919; 25. jul 1925;

31. avgust 1925, 15. septembar 1930

– „Srpske novine“, 9. decembar 1908

– „Vidovdan“, II, @eneva-Beograd, 1919

– „Vardar“, 20 (1932), 23 (1935);

– Kalendar „Prosveta“ za godinu 1934

– „Pravda“, 16. januaar 1913

– „Pijemont“, 256 (1914); 263 (1914); 291 (1914); 67 (1915)

– „Ju‘ni pregled“, 1930, 6-7

– „Samouprava“, decembar 1919; januar 1920

125

BELE[KA O AUTORU

Milorad Beli}, ro|en u Vaqevu, 1954. godine.

Zavr{io studije istorije na Filozofskom

fakultetu u Beogradu.

Do sada objavio: ^etnici Dra`e Mihailovi}a u

gra|anskom ratu 1941–1945 (2001), kao i niz

stru~nih radova sa temom iz zavi~ajne i nacionalne

povesti.

126

355:929 Tankosi} V.

94(497) "1880/1915"

BELI], Milorad

Komitski vojvoda Vojislav Tankosi} / Milorad

Beli}. – 1. izd. – Vaqevo : Me|uop{tinski istorijski

arhiv, 2005 (Vaqevo : M & S). – 128 str. ilustr. ; 21 cm

Tira` 1.000. – Prilozi: str. 81-119. – Bele{ka o

autoru: str. 126. – Napomene i bibliografske reference

uz tekst. – Bibliografija: 121-125.

ISBN 86-80613-07-H

a) Tankosi}, Vojislav (1880-1915)

COBISS.SR-ID 123856140

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd