vojislav ilic

Vojislav Ilić

Iz projekta Википедија

Skoči na navigacija pretraga

Za ostale upotrebe pogledajte Vojislav Ilić (višeznačna odrednica)

Vojislav Ilić

Vojislav Ilić (Beograd 14 april 1862 mdash Beograd 21 januar 1894) pesnik

Beograđanin sin pesnika Jovana Ilića Vojislav je proživeo kratak i težak život Bolešljiv

još od detinjstva on je slabo mario za učenje Školu je napustio posle trećeg razreda

gimnazije zbog slabog uspeha Kasnije je na svoju ruku pohađao predavanja u Velikoj

školi aktivno učestvovao u književnom i političkom životu studentske omladine ali

ispite nije polagao Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište

književnika i pesnika Tu je upoznao Đuru Jakšića te se kasnije i oženio jednom od

Jakšićevih kćeri Učestvovao je kao dobrovoljac u bugarskom ratu 1885 godine 1887

stupa u službu kao korektor Državne Štamparije a 1892 namešten je za učitelja u srpskoj

školi u Turn Severinu Iste godine postaje pisar ministarstva unutrašnjih dela a 1893

vicekonzul u Prištini po njegovoj želji da ide na Kosovo Međutim njegovo slabo

zdravlje ga primorava da se vrati u Beograd gde uskoro i umire

Vojislav Ilić

U životu u mnogome je delio sudbinu drugih pisaca svog vremena često je menjao

nameštenja u Beogradu i unutrašnjosti živeo u oskudici veliki deo vremena provodio u

kafani i neurednim boemskim životom još više pogoršao svoje ionako slabo zdravlje

zbog političkih uverenja bivao proganjan od vlasti i umro mlad Iako je pisao kratko

vreme svega petnaestak godina ostavio je obimno i raznovrsno delo Za života je

objavio tri zbirke pesama (1887 1889 1892) kojima treba dodati veliki broj pesama

rasutih po časopisima i zaostalih u rukopisu Nekoliko slabih proznih pokušaja pokazuju

da je Vojislav slično Branku i Zmaju bio prvenstveno pesnik da je umeo dobro pisati

samo u stihu

Po Jovanu Deretiću Ilić je u srpskom pesništvu izvršio ono što je desetak godina ranije

zahtevao S Marković odlučan raskid s romantizmom Međutim njegove književne

težnje samo se delimično poklapaju s Markovićevim programom i s realističkom

poetikom U nekim pesmama on je bio glasnik naprednih ideja svog doba oštar kritičar

društvenih i političkih izopačenosti Ali njegova poezija gledana u celini suprotna je

duhu tendenciozne pragmatične književnosti za koju se zalagao programski realizam

Svojim estetizomom i formalizmom Ilić je otvorio put drukčijoj poeziji poeziji kojoj je

podjednako strana orijentacija realista na običnu stvarnost i zahtevi ideologa za

uključivanje književnosti u društvene i političke borbe poeziji u kojoj je najvažniji

momenat briga za samu sebe za svoje vlastito umetničko biće

Vojislav Ilić je već poznatim formama stiha u srpskoj poeziji uspeo da kombinacijama i usavršavanjem neobično proširi registar ritmičkih mogućnosti srpske poezije kako u pogledu zvučne i ekspresivne orkestracije rimarija opkoračenja i strofa Vojislavljeva velika zasluga u tom pogledu bila je u tome što je pesnički zanat brižljivost obrade stiha i eufoničnost svoga pesničkog izraza podigao na evropsku visinu prevazilazeći onu poznatu aljkavost nekih ranijih pesnika u pogledu izrade stiha skraćivanje reči česte i nemoguće elizije vokala (sinkope i apokope)

pogrešno rimovanje povećavanje ili smanjivanje broja slogova u stihu U tom pogledu Vojislav Ilić je stvarno označio prekretnicu u srpskoj poeziji i postao uzoran prethodnik budućim virtuozima srpskog stiha Dučiću i Rakiću

Jedini pravi pesnik epohe realizma bi je Vojislav Ilić (1862-1894) On je u srpskom

pesništvu izvršio ono što je desetak godina ranije zahtevao Svetozar odlučan raskid s

epigonskim romantizmom U nekim pesmama bi je glasnik naprednih težnji svog

vremena oštar kritičar političkih i društvenih izopačenosti Pa ipak njegova poezija u

celini gledana suprotna je duhu tendenciozne angažovane literature za kakvu se

Marković zalagao Iako ga s realistima povezuju neka značajna zajednička obeležja kao

što su sklonost ka deskripciji i objektivnosti Ilić je svojim estetizmom i formalizmom

otvorio put poeziji kojoj su suprotni kako briga realista za običnu stvarnost tako i zahtevi

ideologa za njeno uključivanje u društvene i političke borbe vremena poeziji u kojoj je

najvažnija briga za samu sebe za svoje vlastito umetničko biće

Po rođenju Beograđanin sin pesnika Jovana Ilića čiji je dom bio stecište književnog

Beograda okružen braćom koji su takođe bili aktivni u literaturi (Milutin Dragutin

Žarko) Vojislav je kao retko koji srpski književnik svog veka odrastao u atmosferi koja

je bila izrazito književna Ta okolnost imala je mnogo većeg značaja za njegovo pesničko

formiranje od njegova školovanja koje je zbog bolešljivosti od koje je patio još od

detinjstva bilo neredovno i nepotpuno Umnogome je delio sudbinu drugih savremenih

pisaca često je menjao nameštenja u Beogradu i unutrašnjosti živeo oskudno zbog

svojih uverenja bivao proganjan od vlasti i umro mlad Uz oca pesnika bio je od rana

upućen na čitanje poezije Na njega su najviše uticali ruski romantičari Žukovski Puškin

Ljermontov naročito Puškin Preko ruskih i srpskih prevoda upoznao se s pesništvom

drugih naroda posebno s antičkom poezijom i mitologijom koja je imala velikog odjeka

u njegovom delu Obnovitelj pesničkog interesovanja prema antici Vojislav nije znao

nijedan od dva klasična jezika niti bilo koji strani jezik izuzev ruskog Iako je pevao

kratko vreme svega petnaestak godina ostavio je obimno i raznovrsno delo Za života je

objavio tri zbirke pesama (1887 1889 1892) kojim treba dodati velik broj pesama


da je bio prvenstveno pesnik da je umeo dobro pisati samo u stihu U njegovu delu mogu

se izdvojiti sledeći tematsko-stilski krugovi deskriptivne pesme pesme na motive

prošlog i dalekog elegične i ispovedne pesme i pesme kolektivne inspiracije

Deskriptivne pesme čine najpoznatiji i najpopularniji deo Ilićevog pesništva Na njih se

obično misli kad se o Vojislavu govori kao o realističkom pesniku U nekoliko svojih

pesama on je dao izvanredne slike seoskih pejzaža života na selu raznih godišnjih doba i

delova dana (Zimsko jutro Zimska idila Veče Jesen U poznu jesen Sivo sumorno

nebo) U njima je najizrazitija ona crta koja ga najviše odvaja od romantičara i približava

realistima objektivnost Pesnik kao da se povlači iz pesme njegovo ja se gubi pesnički

govor prelazi u treće lice u njemu se oseća epska mirnoća i usporenost Emocije nisu

direktno iskazane one zrače iz slika ili tačnije pejzaži su izgrađeni po modelu određenih

emocionalnih stanja i raspoloženja Pesnikova duševna nastrojenost otkriva se u izboru

motiva u preovladavanju poznojesenskih i zimskih pejzaža Nju još više odaju

karakteristični ilićevski epiteti siv sumoran tavan uveo skrhan mračan i sl

Nasuprot poeziji realističnih pejzaža stoje one Ilićeve pesme u kojima su obrađene teme

iz prošlosti raznih naroda Više nego i jedan drugi naš pesnik imao je osećanja za čari

onog što je udaljeno u vremenu i prostoru za razvaline koje govore o minulim

vremenima za drevne legende dalekih ili iščezlih naroda Sa starih ruina kad ponoć

caruje svudi diže se prošlosti duh kaže on u pesmi Duh prošlosti a u pesmi Himna

vekova daje viziju prošlih vremena kao nekog tajanstvenog sprovoda koji se kreće u

nemom svečanom hodu dok beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu himnu

vekova tavnih Kod njega nalazimo motive i legende sa svih strana sveta iz svih

vremena indijske arapske persijske kavkaske germanske španske portugalske

italijanske slovenske srpske Posebnu skupinu čine pesme s temama iz klasične starine

iz grčke i rimske istorije i mitologije (Nioba Katonova smrt Tibulo Ovidije Korintska

hetera i dr) pesme koje uprkos mnoštvu materijalnih pogrešaka i nepreciznosti

pokazuju istinsko osećanje za lepotu i veličinu antičkog sveta One su donele čitavu malu

obnovu klasicizma u srpskoj književnosti s njima se u našoj poeziji ponovo odomaćuju

klasična imena teme i simboli te klasicistički estetski ideali

Ilićevi pejzaži kao i njegove pesme o drevnim vremenima podjednako su prožete tihom

setom melanholijom Po osnovnom osećanju sveta Ilić je prevashodno elegičar To

osećanje prisutno kako u deskriptivnim tako i u istorijskim pesmama dobilo je

najneposredniji izraz u njegovoj intimnoj lirici u elegijama (pet pesama nosi naslov

Elegija uz njih je Elegija na razvalama kule Severove najbolja njegova pesma tog žanra)

u ispovednim pesmama i pesničkim poslanicama (Ispovesti Poslanica prijatelju

Gospođici N i dr) U njima pesnik smireno i nenametljivo iznosi svoja gorka iskustva

melanholična raspoloženja slutnje smrti Pesnikovo ja ovde ponovo izbija u prvi plan

postaje glavni nosilac pesničke poruke

Pesnik fine sete nostalgičnih raspoloženja melanholičnih pejzaža i napuštenih drevnih

razvalina Ilić nije bio neosetljiv za nevolje i težnje naroda niti zatvoren za ideale

vremena u kojem je živeo U nizu pesama on je nastavljač borbene slobodarske tradicije

srpske poezije posebno Zmajeve i Jakšićeve Dok je u rodoljubivoj poeziji ostao

uglavnom u tradicionalnim tematskim okvirima i zabludama (Na Vardaru Rodoljubu

Kosovskim sokolovima Muratovo tulbe i dr) dotle je u najboljim satiričnim pesmama

(Maskenbal na Rudniku Rudnikova ispovest U lov Građanska vrlina i dr) nadahnut

mržnjom na tirane dao snažan umetnički izraz slobodoljubivim demokratskim

težnjama svoje generacije i njenom otporu obrenovićevskom apsolutizmu i stao naporedo

s predstavnicima satire u drugim žanrovima epohe realizma

Odlučno raskinuvši s romantičarskom poezijom s njenim verbalizmom i retorikom s

njenom preteranom emocionalnošću s nebrigom koju su romantičari ispoljavali prema

formi Ilić je više od svega radio na usavršavanju forme na bogaćenju pesničkog izraza

na obnovi srpskog stiha On je artist u poeziji umetnik-pesnik kako ga je nazvao Lj

Nedić Najveću pažnju poklanjao je građenju stiha nastojeći da izbegne sve nemarnosti i

aljkavosti karakteristične za stih romantičara Njegovi dugi šesnaesterci najosobenija

vrsta njegova stiha teku mirno i sporo kao neka široka reka i tim svojim ritmom

podudaraju se s uzdržanim objektivnim karakterom njegove poezije Iako nije bio

naročito obrazovan pesnik on je svojim pevanjem otvorio puteve srpskoj poeziji prema

Evropi Kad je mladi Dučić otišao u Ženevu i Pariz došao je do otkrića koje ga je

iznenadilo ndash da Ilićeva poezija nije bila neki balkanski anahronizam da je ona najbliža

poeziji koja je donedavno bila moderna po svim značajnijim evropskim centrima poeziji

francuskih parnasovaca za koje možda nije nikad ni znao Kao takva ona označava

početak nove epohe u istoriji srpskog pesništva Slično Mušickom u 20-tim i 30-tim

godinama ili Branku u 50-tim i 60-tim Vojislav je u 80-tim i 90-tim godinama bio glavni

pesnički učitelj tvorac nove pesničke škole Vojislavljev način pevanja vojislavizam

kako se ponekad naziva bio je pesnički manir škola koja ne samo što je dala velik broj

epigona već su kroz nju prošli najistaknutiji pesnici s kraja 19 i početka 20 veka

Milorad Mitrović Mileta Jakšić Aleksa Šantić Jovan Dučić i dr

Vojislav Ilić učitelj u Rumuniji

Neki događaji iz kratkog ali burnog života pesnika Vojislava Ilića još uvek nisu dovoljno

poznati Naročito malo se zna o Ilićevom učiteljovanju u rumunskom mestu Turn

Severinu Krajem prošlog veka u ovom gradu je postojala srpsko-slovenska crkveno-

školska opština i srpska osnovna škola Naš veliki pesnik otpočeo je rad u ovoj školi u

januaru 1892 godine i to sa velikim entuzijazmom i energijom To se najbolje vidi po

tome što je već sledećeg meseca (februara) otvorio i večernju školu za makedonsku

momčad jer je u ovom mestu bilo dosta Makedonaca U duhu svog nacionalno-

propagandnog rada osnovao je i društvo pod imenom Bratstvo Srba i Makedonaca

Veliku pomoć i podršku imao je od žene Zorke pa je otvorio još jednu nedeljnu školu

koju su mogli pohađati svi stariji od 12 godina U njoj je Ilić držao predavanja iz srpske i

slovenske istorije Ali i pored svih tih značajnih aktivnosti njegov položaj u Turn

Severinu postojao je sve teži pa iste te godine na kraju školske godine odlazi iz ovog

mesta U pismu od 28 5 1892 Nikoli Pašiću tadašnjem ministru inostranih dela Ilić

piše

Subvencija ne dolazi akta (Opštine) oduzeta a u opštini krajnji nered - sve je to kod

ovdašnjih Srba izazvalo prema meni sumnju kad se obistini može dovesti dotle da se od

njih oružjem branim

Nikola Pašić bio je predusretljiv prema Iliću kada je ostao bez posla pa mu je dao platu i

za juli i avgust - po 100 dinara koliko je primao i preko školske godine

Milorad Pavić VOJISLAV ILIĆ I NJEGOVO VREME Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2005 Vojislav Ilić i njegovo vreme knjiga je sa podnaslovom hronika jedne pesničke porodice U ovom delu Milorad Pavić baca novo svetlo na život i delo ovog srpskog pesnika osvrćući se na Ilićevo poreklo njegovo detinjstvo školovanje prve pesničke pokušaje baš kao i na situaciju

u Srbiji u vreme Ilićevog vremena Posebna poglavlja Pavić posvećuje Ilićevom delu i njegovoj kritičkoj recepciji kao i podacima o pesničkoj porodici Ilić U dodatku ovom delu po prvi put se susrećemo sa dva nepoznata pisma Vojislava Ilića koja su pisana u prelomnim trenucima Ilićevog života u času kad je njegova veza sa Milevom Jakšić prekinuta kada se njegovo političko angažovanje iskazuje sve jače a njegov društveni status bez stalne službe doseže jednu od najnižih tački Jedan od najvećih srpskih pripovedača XX veka Milorad Pavić u ovom delu je hroničar jedne sudbine i dela Sa podjednakim uspehom

Pesnik Vojislav Ilić je od detinjstva bio bledunjav često obolevao od

zapalenja pluća i nazeba bio slabe i neotporne telesne građe najslabije

razvijen među svojom braćom Zbog toga je često izostajao iz škole te nije

ni završio gimnaziju a predavanja na Velikoj školi posećivao je kao

vanredni slušalac Književno obrazovanje najviše je dopunio u kući svoga

oca takođe pesnika Jovana Ilića U toj kući redovni gosti bili su književnici

Ljubomir Nenadović Đura Jakšić Laza Lazarević Vladislav Petković Dis

Radoje Domanović Branislav Nušić Simo Matavulj Vojislav Ilić se oženio

ćerkom Đure Jakšića Tijanom koja se razbolela od tuberkuloze i ubrzo

umrla Za njom su od iste bolesti umrla i oba njihova deteta a kasnije i sam

pesnik

KORENI VOJVOĐANSKE DEMOKRATIJE U NOVOSADSKOM RESTORANU bdquoBELA LAĐArdquo

Političica kafanica tamnica Štab političkih obožavalaca Svetozara Miletića noćno radno mesto

profesionalnih špijuna lokal u kome je Vojislav Ilić uhapšen na svojoj ženidbi akademija za brojne srbijanske pesnike komunisti su

ustupili komunalnim sanitarnim i drugim inspektorima kako bi sprečili okupljanje

sumnjivih intelektualaca i opozicionara

Kažu da prave kafane mogu potpuno da promene čovekovu ćud Pa

tako ni Vojislav Ilić uopšte nije bio onaj setni i melanholični iz čitanke u čijoj jeseni priroda ldquotužno cvilirdquo kada je gradonačelnik Novog Sada

došao u ldquoBelu lađurdquo sa zahtevom da se pesnikovo isuviše bučno svadbeno veselje povodom ženidbe sa učiteljicom Zorkom Filipović iz

Gospođinaca smesta prekine Naprotiv Vojislav Ilić je gospodina gradonačelnika - ošamario Iz zatvora je ekspresno oslobođen iste

noći a na lični zahtev predsednika Vlade Srbije

Vladimir Čvorkov

Foto A Miletić

Kao pjesnik Vojislav Ilić (1860-1894) je usamljena figura u srpskom realizmu budući da je stajao nasuprot proznih pisaca Rođen je u Beogradu u porodici koja

je bila okrenuta umjetnosti (otac mu se bavio pisanjem poezije a braća slikarstvom i dramaturgijom u doba srpske moderne dom Ilića bio je poznat kao stjecište književnog Beograda i pružio je jedno vrijeme utočište Antunu Gustavu Matošu) Vojislav Ilić je bio bolešljive prirode neredovno se školovao i umro mlad od tuberkuloze

U srpsku poeziju ušao je 80-ih godina XIX stoljeća da bi 90-ih godina postao slavan kao pjesnik po čijem će se imenu nazvati cijela jedna pjesnička škola i njen način pjevanja vojislavizam koja je dala veliki broj epigona ali su kroz nju prošli i Aleksa Šantić i Jovan Dučić

Ilić je pjesnik koji je poznavao rusku literaturu cijenio je Puškina i Žukovskog a putem te literature upoznao se i sa zapadnoevropskim te sa pjesništvom drugih naroda posebno s antičkom poezijom i mitologijom koja je imala vidnog utjecaja i na njegovo djelo Objavio je tri zbirke pjesama (1887 1889 1892) mada je veliki broj njegovih pjesama rasut po književnim časopisima

Za pjesništvo Vojislava Ilića značajan je njegov odnos prema tzv refleksivno-objektivnoj lirici 40-ih godina XIX st u srpskoj književnosti (npr Duvanje J Sterije Popovića) prema omladinskom pokretu 60-ih godina XIX st i izrazito subjektivnoj romantičarskoj lirici (Zmaj Jakšić Koatić) koja je uzor imala u poeziji B Radičevića i u narodnom stvaralaštvu i prema idejama Svetozara Markovića Raskinuo je s epigonskim romantizmom i u satiričnim pjesmama bio je oštar kritičar političkih i društvenih izopačenosti ali mu poezija nije tendenciozno angažirana (za kakvu se Marković zalagao)

Ilić je rijetko pjevao izravno o sebi a svoja unutarnja raspoloženja iskazivao je diskretno i posredno Za njegovu poetiku karakterističan je miran objektivan ton u iskazu osjećanja a formu pjesama brižljivo bira i usavršava Prihvado je i obnovio pojedine metričke klasičarske šeme starije lirike U njegovom pjesništvu mogu se izdvojiti slijedeći tematsko-stilski krugovi deskriptivne pjesme (pejzažna lirika) pjesme s antičkim motivima elegične i ispovjedne pjesme socijalno-satirične pjesme i pjesme sa simboličkim elementima

Deskriptivne pjesme su najpoznatiji dio Ilićevog pjesništva U njima je dao niz pejzaža ostvarenih postupkom objektivnog realističkog slikara (Sivo sumorno nebo Jesen U poznu jesen Veče Zimsko jutro Zimska idila i dr) Pjesničko ja gubi se iz pjesme i kao da se pripovijeda iz pozicije trećeg lica sugerirajući tako epsku mirnoću i usporenost Dominira pejzaž kasne jeseni i zimski pejzaž ostvaren nizom ilićevskih epiteta siv sumoran taman uveo skrhan mračan U njima pored epiteta i poredbe imaju ulogu glavnih stilskih sredstava

U pjesmama iz klasične starine plastično je dočarao osobe pojedine situacije atmosferu i ambijent antičkog grčkog i rimskog doba (Tibulo Ovidije Nioba Korintska hetera i dr) One su značile obnovu klasicističkog estetskog ideala u srpskoj poeziji U elegično intoniranim pjesmama okrenut je prošlosti i neumitnom nestajanju (Himna vekova)

U socijalno-satiričmm pjesmama (Maskenbal u Rudniku) iskazao je progresivne društvene težnje U njima je došao do izražaja njegov politički i socijalni angažman u otporu prema obrenovićevskom apsolutizmu

Estetski najuspjelije pjesme su mu deskriptivne i pjesme iz klasične starine ali je potkraj života objektivni iskaz zamijenio simbolom (Grm Kleon i njegov učenik Kad se ugasi sunce)

Ilić je najveći broj pjesama spjevao dugim stihom od 14 do 16 slogova koji se sastoji od šest stopa i sadrži neka obilježja heksametra Upotrebljavao je razne oblike stihova i stvorio metriku koja se odlikovala svojom melodioznošću i ritmičnošću Ilić je artist u poeziji a po osnovnom osjećanju svijeta je prvenstveno elegičar

Deskriptivna struktura pjesama ponekad je prelazila u epičnost a ponavljanje izvjesnih ustaljenih spregova i uzvišen svečan ton vodili su ga u manirizam

Ipak Vojislav Ilić ja značajan kao pjesnik reformator srpske poezije koji je učinio prvi zaokret prema modernom evropskom pjesnistvu a njegove pjesme su prethodnice simbolističkog smjera u srpskoj poeziji na početku XX st

kumstva Vojislav Ilić i Josif Marinković

Stvoreni ciklus od 11 epizoda prvobitno je nazvan bdquoCrni dominoldquo prema

pseudonimu koji je koristio pesnik Vojislav Ilić 1887 godine a kasnije je preimenovan u bdquoSudbine i komentarildquo

Trebaju da stignu nezvanicni ako li ova istorijska komedija želi da uspi Nezvanican je verujuci narod ali on nije dobio pozivnice Ja strašno volim Hercegovacki smisao za šalu Cenim humor Mome Kpora ali još više i Voislava Ilica Voja je napisao onu pesmu Maskenbal Na Rudniku To je bilo u vreme kada je nepopularni kralj Aleksandar poslednji Obrenovic pravio zabavu u vidu maskenbala Voja se doseti da treba i seljaka pozvati Jedini problem je imao kakvu masku da

stavi seljak Na kraju se doseti jedna mudra glava koja reši zbrku celu pa veli Neka seljak dode u svome odelu Aleksandar poslednji se razljuti pa naredi da mu

jednog od najeminetnijih diplomata zatvore Ubrzo Apis reši i tu zbrku i izbaci Aleksandara kroz prozopr sa njegovog prestola

Анђео мира

Ноћ дубока влада и све живо спава

На староме торњу поноћ откуцава

И у том часу са гранчицом крина

Анђео се спусти са рајских висина

Све поспало ћути нико се не буди

Не виде га звери не виде га људи

Ал осећа грање - па се тихо свија

Осећа га лахор - па тихо ћарлија

И Анђео Мира кроз дубоку таму

Спусти се пред олтар у пустоме храму

Па прекрстив руке на блажене груди

Рујну зору чека да небом заруди

Јесен

Ко горда царица и бајна са снопом златнога класја

На пољу јесен стоји Са њене дражесне главе

Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле

До саме мирисне траве

Пухором посут грозд у једној подигла руци

И слатко смеши се на њ Питоме и благе ћуди

Припрема она спокојне вечери и дан

И жетву богату нуди

Како је мамљиво све На старом огњишту мирно

Пуцкара црвенкаст плам Кад магла покрије равни

И влагом испуни зрак ту прошлост васкрсне древна

И гатке времена давни

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји

Док дремеж не свлада све И страсно шаптање тада

Кроз мирни просусти дом ал и то губи се брзо

И сан лагано пада

У позну јесен

Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше

И густе слојеве магле у влажни ваља до

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом

Мутно је небо сво

Фркће окисо коњиц и журно у село граби

И већ пред собом видим убог и стари дом

На прагу старица стоји и мокру живину ваби

И с репом косматим својим огроман зељов с њом-

А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља




Зимско јутро

Јутро је Оштар мраз спалио зелено лисје

А танак и бео снег покрио поља и равни

И сниски тршчани кров У даљини губе се брези

И круже видокруг тавни

У селу влада мир Још нико устао није

А будан петао већ живосно лупнувши крилом

Поздравља зимски дан и звучним ремети гласом

Тај мир у часу милом

Ил кадкад само тек звиждање јасно се чује

И тежак промуко глас То ловац пролази селом

И брже мамећи псе погурен у поље жури

Покривен копреном белом

Свуда је пустош и мир Ноћна се кандила гасе

А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне

И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом

У голе гранчице дирне

Зимска идила

Зима је покрила снегом долине и поља равна

И тавне високе горе Вихори снежног праха

По пустом вију се пољу и цела природа ћути

И листак последњи вене од зимског студеног даха

Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој

И мачак на банку дрема Кроз таму вечери бледе

Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију

А око огњишта сниског озебла дечица седе

Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије

Па испод појаса вади листове дувана сува

И кад их изгњави добро он онда напуни лулу

И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола

И гавран над њиме гракне За тим се разговор чује

То се комшија Панта сигурно из горе враћа

Па журно испреже стоку и чељад по кући псује

Старац

Стар сам слаб сам изнемого

Прожима ми душу студ

Борбе беше врло много

Сад одмора хоће груд

Заман што ме разговара

Прошлих дана спомен знан

Мене мучи и обара

Неодољив неки сан -

Свршено је Поглед тужан

Укочено на свет сја

Видим да већ није нужан

Нит ко мени - ни ком ја




Сад одмора хоће груд -

Ал ме ипак радост нека

Утешити лепо зна

Много милих мене чека

У држави вечног сна

Босански бегунци

Тужно шуми хладна Дрина

И Миљацка бистра вода

Јер Босна је потлачена

Њена слава и слобода

Опустеле цветне равни

Под згариштем села леже

А потомци Нинослава

У гудуре мрачне беже

Ено чедо мајка води

Од ужаса да га скрије

Уморан је деда пао

А унука сузе лије

А кад хладни ветар дуне

И жарко нам лето оде

И они ће тражит крова

Где их сузне очи воде

Зато тужно шуми Дрина

Зато тужи Босна цела

И Босанац сузе лије

На згаришту својих села

На Вардару

Суро вечито стење гордо се у небо диже

Над урвинама тамним орли се с облаком боре

А доле са страшним шумом Вардар се пени и стиже

И пада кроз уске кланце у сиње Јегејско море

О вали о реко српска Столећа тако се губе

И као таласи тону у море вечности тавне

Ал твоје бисерне капље камена подножја љубе

Где споменици стоје народне прошлости славне

Али ће ко рајски феникс синути слобода мила

И ја ћу стојати ведар где сада погружен стојим

И наш ће оро бели широко развити крила

Над урвинама твојим

На Дрини

Кроз тучна поља и питоме равни

Срдитим током у недоглед тавни

Ти шириш твоја шуштајућа крила

О Дрино водо мила

Обале твоје шаренило краси

Ко љупки венац невестинске власи

Ал твој се талас равнодушно креће

Оставља росно цвеће

Таласи мили Равнодушно тако

Остављах и ја што све љубљах јако

И гоним - јурим - а где ли ћу стати

- Судба ће можда знати

Из бележника

1

Слободна земљо по којој се крећем

Славићу тебе увек ко и сада

И твоја поља окићена цвећем

Где пасу твоја свилоруна стада

У теби влада ред и благостање

Па и твој народ нарави је ретке

Забава му је - коло и певање

А занимање - сточарство и сплетке

Он се у томе извежбо толико

Да га под сунцем не надмаша нико

2

По теби реке белескају хладне

(Једна се од њих Чемерница зове)

По њима лети када сумрак падне

Брђани дођу и пастрмке лове

По сву ноћ драгу Сребрни таласи

Суморно бију о обале мирне

И трска шуми и трепере гласи

Поноћни лахор кад је крилом дирне

А чамац лети и таласе реже

И једнолика песма се разлеже

3

Ах шта сам пута у јулијске ноћи

Блудио самац крај пустих обала

И слушо песме по тавној самоћи

И шум и жубор разиграних вала

Плаво Дунаво сећаш ли се мене

И да ли чујеш познаника стара

И ви обале цвећем покривене

И ви колибе убогих рибара

Давно сам ваше напустио вале

За друго цвеће и друге обале

4

Судба је хтела да се страшно шали

И оборила је громове на мене

И моји дани као бурни вали

Разбијаху се о гранитне стене

Несрећна љубав беше свему весник

Истина од тад даде ми се згода

Те политичар постадох и песник

Велики песник свога малог рода

Сад благостању не надам се вишем

С успехом вексле и стихове пишем

5

Тамо где Дрина кроз питоме стране

Са бурним током оросава цвеће

Жалосна врба где савија гране

И бео лелек на спрудове слеће -

Потражих мира Слушајући вале

Ја сам суморан забављао се с тиме

И виком теро преплашене ждрале

И њено слатко спомињао име

И дан за даном терао у лову

И певао песму од прилике ову

6

О крива Дрино Ти си красна река

( Ниси ни бурна ни луда да речеш)

Ал какав бол те гони из далека

Те тако криво са тутњавом течеш

Те плавиш поља и обале росне

Твој бурни талас твоје међе рони

Измеђ Србије и јуначке Босне

Шуми ах шуми с благословом Бога

Нека нам уси оглуну од тога

7

Обуци музо свечано одело

Свечана ј песма коју ћу почети

Суморан глас ће бити ко опело

Ил ко уздах што из груди лети

Сутон је пао Дан и сунце оде

Ал душа с тугом светлости се сећа

Упалићемо буктињу слободе

Место лојаних новинарских свећа -

А њезин пламен није тако мали

Он може музо небо да запали

8

Тугу ћу своју поклонити роду

И гробовима отаџбине своје

Да силно јекне усклик за слободу

С усана твојих и са лире твоје

Безумно страсно са смехом и плачем

А оружани мрзњом за тиране

С буктињом лиром и бритским мачем

Прослављаћемо осветничке дане -

И као звона грмићемо тада

Са равних поља и са барикада

Грм

Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји

Ко црн и мрачан див И густе травице сплет

Горди му увија стас - и горски несташан лахор

Лелуја шарен цвет

И зима дође већ и својом студеном руком

Покида накит сав и гору обнажи сву -

Ал многа зима још са хладним ветром ће доћи

А он ће бити ту

Исповест

На трошном чуну без крме и наде

У мени вера губи се и мре

Ја више ништа не верујем ништа

Ил боље рећи ја верујем све

На мору бурном људскога живота

Прерано сам упознао свет

За мене живот ништавна је сенка

За мене живот отрован је цвет

Трпи и живи Пријатељу драги

О много чему мислио сам ја -

О благо оном ко не мисли ништа

Тај мање тужи мање јада зна

Бурне су страсти извор многих зала

Несрећи људској почетак је страст

Море живота оне страсно муте

Над људском душом њихова је власт

Све што год живи-свом се паду клони

Променом време означава ход

Оно нам даје веру и обара

Слаби и снажи цео људски род

Разговор мале србадије с отаџбином

Отаџбино мајко моја

И дедова мојих славни

Докле стижу крила твоја

И питоме твоје равни

Покажи ми међе своје

Твоје горе реке твоје

Од Будима до Солуна

И где Тимок златни стиже

И где шуми бистра Уна

И Ловћен се небу диже -

То су моје кршне горе

Куда Срби српски зборе


Што је тужно лице твоје

Зашто храбра деца твоја

Сузом квасе лице своје

Какав бол им мучи груди

И дубоки уздах буди

Моја деца сузе лију

Јер их душман мучи стари

Душмански им крвцу пију

Турци Немци и Маџари

Што слободан свуда није

Зато Србин сузе лије

Отаџбино мајко тужна

Има л кога у мом роду

Да распали роба сузна

На бој свети за слободу

Ко у доба она стара

Против Хуна и Авара

Прихватите луч слободе

Усред ове ропске таме

А старији нек вас воде

Где гинути ваља за ме

Књига то је луча твоја

Србадијо надо моја

На гробу Војводе Дојчина у Солуну

1

По светим пољима отаџбине моје

Многе свете хумке растурене стоје

Где витези врли у данима славе

Положише главе

2

Од капија тврдих Виндобоне града

До обала цветних где пролеће влада

Гроб до гроба лежи и сведочи јавно

Да гинусмо славно

3

Па и овај спомен где замишљен стојим

Јесте неми сведок о витешкој сили

Међе царства свога гробницама својим

Ми смо бележили

4

Ни црни кипарис ни зелена трава

Твоју свету хумку не покрива собом

Дојчине-витеже Ал је никла слава

Над сравњеним гробом

5

Син мајке Агаре и призрени Јуда

Са побожним страхом обилазе туда

Смрт славећи твоју на коју се сећа

Толико столећа

6

А и на што црног кипариса грана

Дан помена стиже Тога славног дана

Одслужена биће што окове кида

Страшна панихида

7

О витези српски пепелишта тавна

Походиће тада наши милијуни

Место тужних звона хориће се трубе

И наши плотуни

Домовина

Нека друга земља у срећи сија

мени си ти увек најмилија

Нек другу земљу богатство кити

у теби волим сиромах бити

Сем тебе никуд не тражим блага

Србијо драга

И ако кадгод на страну пођем

опет ћу теби натраг да дођем

ко миле ласте што некуд лете

ал после опет натраг долете

Ван тебе нећу да знам за блага


Нек туђе небо радост пролама

нек туђе горе јече с песмама

ја волим мајко у теби бити

па макар моро и сузе лити

Ван тебе нећу среће ни блага


Тек када гусле преда мном гуде

па ми се жеље синовље буде

кад чујем твоју негдашњу славу

ја онда весо подижем главу

ко да сам стеко силнога блага


Када о Вуку слушати станем

ја онда гневом синовљим планем

Ал кад се Милош у песми пева

е онда миље душу разгрева

а срцу нова придође снага


Када се о турском зулуму збори

крв ми узаври кипи и гори

А кад се пева о Вељку славном

ил бојном пољу Мишару равном

то ми је драже од светског блага


Нека те моје уздање прати

нек ти се негдашња слава врати

Нека те туга занавек мине

нека ти сунце занавек сине

Од тога већег не тражим блага


Свети Сава

Ко удара тако позно у дубину ноћног мира

На капији затвореној светогорског манастира

Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата

Седи оци калуђери отворте ми тешка врата

Светлости ми душа хоће а одмора слабе ноге

Клонуло је моје тело уморне су моје ноге -

Ал је крепка воља моја што ме ноћас вама води

Да посветим живот роду отаџбини и слободи

Презрео сам царске дворе царску круну и порфиру

И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру

Отворте ми цасни оци манастирска тешка врата

И примите царског сина ко најмлађег свога брата

Зашкрипаше тешка врата а над њима сова прну

И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну

А на прагу храма светог где се Божје име слави

Са буктињом упаљеном настојник се отац јави

Он буктињу горе диже изнад своје главе свете

И угледа чудећи се безазлено босо дете

Високо му бледо чело помршене густе власи

Али чело узвишено божанствена мудрост краси

За руку га старац узе пољуби му чело бледо

А кроз сузе прошапута Примамо те мило чедо

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи-

Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -

Ал то дете јоште живи јер његова живи слава

Јер то дете беше Растко син Немањин Свети Сава

Турска Ко изумрли давно прeда мном градови леже И мирна убога села Са мрачних домова њини И древних камених платна вињага густа се вије Ил шуми на висини И као прастаро гробље лиснатом врежом их крије Ено на суром вису урвине вековне стоје Ко страшан огроман скелет Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава Изгледа као да човек ни руком дотако није Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу Са кула и платна градских Ту гнездо јеина вије И змија одвратно мили и гуштер по травном поду У споменицу ( Пријатељу Сими Ј Аврамовићу) Кад потече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља Кад нас борба смори и невоља свлада И нестане давно многих пријатеља - Кад јесењи ветар с непогодом дуне И тајни се одјек захори у миру Знај то јече моје покидане струне То удара прошлост у сребрну лиру Васкрсне ли тада наше младо доба И долети спомен са веселим звуком Ти се благо насмеј на дверима гроба И свега се сети и одмахни руком У споменицу Живот је људски што и дим Чаробне тужне слике лете с њим За један трен за један час Па као и њих нестаје нас - И само празна успомена Остаје даље за времена Мој драги Цоне Дан ће доћи И запитаћеш себе сам

Ах где су оне бајне ноћи И где се деде онај плам И пријатељи где су знани И где су моји млади дани Јер наш је живот што и дим Чаробне тужне слике лете с њим - Залуд их натраг зовеш себи Време се смеје њима и теби Последњи дан Под чудним знанцима освану данашњи дан Небо је суморно било И сјајни точак свој на бурном исходу своме Задржа вечитост тавна Сву земљу природу целу Мртвачки прожма мир и густа обузе тама Ах судни освиће дан У дивљем ужасу своме Свирепе чекаху звери и људи чекаху сунце А мрачно долази подне - и небом звезданим само Трептање страшније бива почетак тихо се љуља И тама завлада адска С пуцњавом запад се пали Пространством људство све са плачем подиже руке Ал страшни конац је ту Окови спадоше редом И силни светови к средишту јурнуше Бурно Олуја разману крилом Кроз таму звиждање бруји И мутне пучине вал срдито подиже пене - У смртном јауку том молитва умире блага И врело срце мре и ум се у камен ствара И само један глас пространство потреса широм Глас вечне правде је то Анђео смрти се ближи И неми његов ход очајни ударци славе Стрепи од гнева тог јер бог се у гневу стреса Лара Лај

Пре много тамних лета Где Рајне трепти сјај Где тихи Бахарах Живеше Лара Лај Тајнама њених чари Очаран беше тад

Многи калуђер стари И многи војник млад У древном замку њеном Порочни влада кал Под замком смутном тремом Жубори бурни вал Лепотом женских дражи Нудила сваком рај Алrsquo зато срце тражи Вештица Лара Лај Из древног зато града Господар или роб Без срца оста тада И срамни нађе гроб Симболи свете тајне За њу су симболи зла И вали тихе Рајне Надежда вечног сна Невиност прели сузе И призва божју власт И Господ онда узе Од Ларе њену страст Борама покри цело Нараслаби њезин глас Исуши њено тело И снегом покри њезину влас Презрена оде Лара Где вали бију град Из града одозгора У Рајну скочи тад Алrsquo од тад сваке ноћи С обале шуми вај То јеца у самоћи Вештица Лара Лај

ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА

Са пустих далеких поља јутарња магла се диже

И хладни ћарлија ветар У граду живот се буди Тамо убоги ужар износи мангале своје

А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди Или замишљен пуши

На мушком његовом лицу мрачна се замрзла збиља А бол у крепкој души

Чуј У долини тамној затутњи недељно звоно

Јелен се у гори прену и журно подиже главу И пошто окрете поглед на зрачно пурпурни исток

Он журно у скоку наже и оде у маглу плаву

Vojislav Ilić

U životu u mnogome je delio sudbinu drugih pisaca svog vremena često je menjao

nameštenja u Beogradu i unutrašnjosti živeo u oskudici veliki deo vremena provodio u

kafani i neurednim boemskim životom još više pogoršao svoje ionako slabo zdravlje

zbog političkih uverenja bivao proganjan od vlasti i umro mlad Iako je pisao kratko

vreme svega petnaestak godina ostavio je obimno i raznovrsno delo Za života je

objavio tri zbirke pesama (1887 1889 1892) kojima treba dodati veliki broj pesama


da je Vojislav slično Branku i Zmaju bio prvenstveno pesnik da je umeo dobro pisati

samo u stihu

Po Jovanu Deretiću Ilić je u srpskom pesništvu izvršio ono što je desetak godina ranije

zahtevao S Marković odlučan raskid s romantizmom Međutim njegove književne

težnje samo se delimično poklapaju s Markovićevim programom i s realističkom

poetikom U nekim pesmama on je bio glasnik naprednih ideja svog doba oštar kritičar

društvenih i političkih izopačenosti Ali njegova poezija gledana u celini suprotna je

duhu tendenciozne pragmatične književnosti za koju se zalagao programski realizam

Svojim estetizomom i formalizmom Ilić je otvorio put drukčijoj poeziji poeziji kojoj je

podjednako strana orijentacija realista na običnu stvarnost i zahtevi ideologa za

uključivanje književnosti u društvene i političke borbe poeziji u kojoj je najvažniji

momenat briga za samu sebe za svoje vlastito umetničko biće

Vojislav Ilić je već poznatim formama stiha u srpskoj poeziji uspeo da kombinacijama i usavršavanjem neobično proširi registar ritmičkih mogućnosti srpske poezije kako u pogledu zvučne i ekspresivne orkestracije rimarija opkoračenja i strofa Vojislavljeva velika zasluga u tom pogledu bila je u tome što je pesnički zanat brižljivost obrade stiha i eufoničnost svoga pesničkog izraza podigao na evropsku visinu prevazilazeći onu poznatu aljkavost nekih ranijih pesnika u pogledu izrade stiha skraćivanje reči česte i nemoguće elizije vokala (sinkope i apokope)













































































































piše


















pesnik











Vladimir Čvorkov

Foto A Miletić




















Анђео мира













Јесен
































































Старац










































На Вардару













На Дрини














1











2











3











4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава



















































































































































piše


















pesnik











Vladimir Čvorkov

Foto A Miletić




















Анђео мира













Јесен
































































Старац










































На Вардару













На Дрини














1











2











3











4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава


















































pesnik











Vladimir Čvorkov

Foto A Miletić




















Анђео мира













Јесен
































































Старац










































На Вардару













На Дрини














1











2











3











4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава

























































Анђео мира













Јесен
































































Старац










































На Вардару













На Дрини














1











2











3











4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава






















































































Старац










































На Вардару













На Дрини














1











2











3











4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава



























































На Вардару













На Дрини














1











2











3











4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава
















































1











2











3











4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава









































4











5











6










7











8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава










































8











Грм









Исповест



























































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава





















































































1





2





3





4





5





6





7





Домовина











































Свети Сава











































7





Домовина











































Свети Сава




















































Свети Сава







































vojislav ilic

Documents