UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I MEĐUNARODNU SARADNJU

MASTER STUDIJE

I Pristupni rad

Studijski program: VoIP

Tema: INTERNET MARKETING

Predmeti:

1/xxxxxxxx

Ocena___________________

2/xxxxxxxx

Ocena______________________

3/xxxxxxxxxx

Ocena_______________________

4/xxxxxxxx Ocena___________________

Mentor: Student:

Prof. dr. Ranko Popović Balint Kristian

Broj indeksa:

10561/2010

Beograd, 2011.

1

1. SADRŽAJ

1. SADRŽAJ...............................................................................................................................2

2. UVOD.....................................................................................................................................3

2.1. DEFINISANJE PROBLEMA.........................................................................................4

2.2. ODREĐIVANJE CILJEVA............................................................................................4

2.3. HIPOTEZA.....................................................................................................................5

2.4. METODOLOGIJA..........................................................................................................6

3. PROTOKOLI ZA PRENOS MULTIMEDIJALNIH SADRŽAJA........................................7

3.1. UVOD.............................................................................................................................7

3.2. 2. PROTOKOL ZA REZERVACIJU RESURSA - RESOURCE RESERVATION PROTOCOL ...........................................................................................................................7

3.3. REAL-TIME TRANSPORT PROTOCOL (RTP)...........................................................9

3.4. REAL-TIME STREAMING PROTOCOL (RTSP)......................................................11

3.5. Protokol za objavljivanje multimedijalnih sesija (SAP)...............................................13

3.6. PROTOKOL OPISA SESIJE (SDP) ............................................................................14

4. PRAKTIČNI DEO: FreePBX...............................................................................................16

..............................................................................................................................................16

4.1. 4.1 FREEPBX...............................................................................................................17

4.2. FREEPBX SISTEM......................................................................................................18

4.3. KORISNICI...................................................................................................................21

4.4. DETALJNA VREMENSKA PODEŠAVANJA ..........................................................23

4.5. PODEŠAVANJE VREMENA......................................................................................25

4.6. KORISNIČKE GRUPE – VIP GLAS POZIVA............................................................26

4.7. DIGITALNA RECEPCIJA...........................................................................................27

5. PRAKTIČNI DEO 2: Prikaz VoIP mobilnog uređaja........................................................29

5.1. Prikaz bežičnog VoIP telefona sa WiFi ........................................................................29

5.2. SIP i RTP konfiguracija:...............................................................................................32

5.3. Korisnička podešavanja.................................................................................................32

5.4. Podešavanja kodeka:.....................................................................................................34

5.5. Kompresija audio signala:.............................................................................................34

5.6. Kapacitet kodeka:...........................................................................................................35

5.7. Razmena podataka:.........................................................................................................35

5.8. Wireless AP konfiguracija:...........................................................................................36

6. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................37

7. LITERATURA......................................................................................................................38

2

8. PREGLED SLIKA, GRAFIKONA I TABELA...................................................................39

2. UVOD

Za odgovore na pitanja u vezi nastanka interneta ne treba da se istražuje daleka prošlost, samo period od 1969. godine kad je Ministarstvo Odbrane SAD kreirao prvu mrežu za prenos paketa podataka putem telefona pod nazivom ARPAnet. Razvoj je brzo usledio, pa je danas već Evropa i Sjedinjene Američke Države povezane sa fiber optikom a da ne govorimo o velikom broju satelita za komunikaciju. Razvoj je i dan danas veoma brz i nezaustavljiv. Zahvaljujući dostupnosti brzih internet konekcija VoIP je sve popularniji. Pre nekoliko godina je telefoniranje putem interneta bilo pod testiranjem, a danas su omogućeni razgovori HD kvaliteta zahvaljujući SIP protokolu. U sledećoj fazi razvoja će VoIP biti svakodnevna opcija mobilnih telefona. Po rezultatima statističkih istraživanja od 2017. godine će VoIP preuzeti ulogu sadašnjih GSM mreža.

3

2.1. DEFINISANJE PROBLEMA

Pristupni rad je nastavak - razrada prethodno započete VoIP tematike. Ovaj deo prikazuje rad VoIP sistema u svakodnevnoj komunikaciji i probleme koji nastaju prilikom praktične primene i otklanjanje istih nedostataka. Najvažnija pretpostavka instalacije VoIP sistema je shvatanje određenih komunikacionih protokola koji omogućavaju ovaj način komunikacije. Isto tako je važno poznavanje određenog softvera kao što je Asterisk, koji je izrađen za korišćenje u Linux operativnom sistemu i kao takav program, znači veći izazov za korisnike, zahteva stručno znanje. Asterisk se koristi u većim sistemima se većim brojem korisnika i omogućava obezbeđivanje dodatnih mogućnosti korisnicima ako se pravilno konfiguriše. FreePBX je pomoćni program koji je razvijen za Windows okruženje, i kao takav se jednostavnije koristi ali ima veliki broj podešavanja i opcija koje treba detaljno sagledati za najbolje rezultate.

2.2. ODREĐIVANJE CILJEVA

Cilj ovog rada je prikaz protokola koji su neophodni za korišćenje VoIP sistema. Sledeći cilj je upoznavanje programa Asterisk, instalacija iste kao i stručno podešavanje. Korišćenje programa Asterisk nije lak zadatak, ali najviše se vidi korisnost programa nakon shvatanja funkcionisanja da bi softver omogućio rad sa velikim brojem korisnika. Cilj je smanjenje grešaka i zastoja u funkcionisanju sistema na minimum jer ovi nedostaci dovode do nemogućnosti komuniciranja u celokupnom sistemu. Sledeći cilj je odgovor na pojedinačne zahteve korisnika jer zajedno sa porastom broja korisnika raste i interesovanje za dodatne opcije kao što je digitalna recepcija, grupisanje poziva u skladu sa radnim vremenom ili druge opcije. Cilj je stvaranje pregledne mreže korisnika sa velikim brojem pretplatnika i održavanje stabilnosti sistema.

4

2.3. HIPOTEZA

VoIP telefonija napređuje velikim koracima u sklopu komunikacionih tehnologija. U inostranstvu će ova i sledećih nekoliko godina biti presudne za razvoj. Pomoću ove tehnologije su omogućene i dodatne usluge, korisnici će moći da koriste mogućnosti koje su za sada dostupni veoma malom broju sagovornika: kao što je telefoniranje satima bez obzira na geografsku lokaciju sagovornika ili kao što su konferencijske veze HD kvaliteta.

Planiranje i sama instalacija ovakve mreže je pravi izazov, realizacija zahteva više servera i više softvera koji će biti instalirani na servere kao što zahteva i sinhronizaciju rada raznih komponenti koji se mogu priključiti u velikom broju.

Bez korišćenja programa kao što je Asterisk, FreePBX ili Elastix je instalacija veće mreže nezamisliva, a rezultati se ne mogu garantovati bez testiranja sistema. VoIP provajderi pre početka rada treba da budu upoznati sa karakteristikama komunikacionih protokola a u sklopu istih posebno su važni sledeći:

H.323 Signalizacioni protokol

Megaco H.248 Gateway Control Protocol

MGCPMedia Gateway Control Protocol

RVP over IP Remote Voice Protocol Over IP Specification

SAPv2 Session Announcement Protocol

SGCP Simple Gateway Control Protocol

SIP Session Initiation Protocol

Nakon pregleda ovih protokola sledi opis operativnog sistema Asterisk koji je namenjen internet telefoniji na bazi Linux arhitekture a i opis programa FreePBX koji olakšava rad Asteriska.

Ovi programi, parametri su neophodni za ostvarivanje komunikacije telefonom putem interneta.

5

2.4. METODOLOGIJA

Posle prvog dela pristupnog rada koji daje osnovne informacije o VoIP sistemu ovaj rad je više usmeren ka tehničkim detaljima paketskog prenosa govora koji je postao popularan zbog činjenice da u slučaju internet telefonije daljina između sagovornika ne predstavlja problem jer su troškovi znatno manji nego kod poziva putem klasične PSTN mreže, a i dodatne usluge su mnogo jednostavnije i jeftinije ostvarljive. Dok je VoIP u samom početku razvoja služio više za komunikaciju između fakulteta i raznih naučnika prvenstveno za konferencije, do danas, u trećoj, komercijalnoj fazi razvoja se pojavila potreba da se VoIP povezuje sa PSTN mrežom – jer zbog dostupnosti PSTN će i dalje biti veoma popularan - a istovremeno i da se kvalitet prenosa povećava i da se pojednostavi korišćenje tehnologije. Uspeh u tome dokazuju novi proizvodi, razvoj opreme a i korišćenje VoIP tehnologije u poslovnom okruženju koja zahteva posebnu pažnju zbog istaknutog značaja komunikacije.

6

3. PROTOKOLI ZA PRENOS MULTIMEDIJALNIH

SADRŽAJA

3.1. UVOD

Ovaj deo je posvećen protokolima i kodecima koji su neophodni za ostvarivanje prenosa govora putem interneta i za istovremeno korišćenje većeg broja uređaja. U ovom delu su detaljno prikazani protokoli: RSTP, RTP, RTSP, SIP, SAP, i SDP.

3.2.2. PROTOKOL ZA REZERVACIJU RESURSA - RESOURCE RESERVATION PROTOCOL

Protokol za rezervaciju resursa (ReSource ReserVation Protocol, ili skraćeno RVSP) RSVP je namenjen za aplikacije u realnom vremenu (IP telefonija, video po zahtevu) koje zahtevaju garantovani propusni opseg i stroge zahteve po pitanju signalizacije. Pre početka slanja

7

podataka, aplikacija definiše zahteve u pogledu širine opsega, vrste saobraćaja i dozvoljenog kašnjenja. Na osnovu njih, mreža donosi odluku da li je u mogućnosti da ispuni pomenute zahteve da bi se uspostavio prenos podataka. Prvobitno je kreiran za rezervaciju resursa za pojedinačne tokove IP saobraćaja. RSVP pripada klasi protokola koji su spregnuti sa putanjama korisničkih podataka, a projektovan je za podršku multicast rezervacija i komunikacije za veći broj korisnika. Karakteriše se kontrolnim stanjima u ruterima koja nisu permanentna odnosno koja će biti izbrisana ako nisu osvežena u definisanom intervalu vremena. Predajni host specificira karakteristike toka IP saobraćaja posredstvom poruke tipa PATH. Posle prijema poruke PATH, RSVP modul u svakom ruteru pamti adresu prethodnog RSVP rutera, kreira ili osvežava path stanje i prosleđuje poruku PATH prema prijemniku. Prijemni host odgovara porukom tipa RESV, kojom zahteva određeni tip i količinu resursa za dati tok IP saobraćaja. Svaki RSVP ruter koji primi poruku RESV kreira ili osvežava svoje stanje rezervacije (resv), a zatim prosleđuje poruku ka predajnom hostu. Poruke RESV opciono sadrže objekat koji označava zahtev za potvrdu rezervacije (confirmation request), koji uslovljava generisanje poruka tipa RESVconf od predajnog ka prijemnom hostu.

Slika 1 - RSVP PROTOKOL

http://publib.boulder.ibm.com/iseries/v5r2/ic2928/index.htm?info/rzak8/rzak8qtoq.htm

8

Cilj RSVP da zauzima dovoljan opseg mreže – zauzimanje resursa se vrši od kraja pa do prijemnika. Korisnički uređaj koristi prijemni RSVP kad zahteva QoS od mreže za prenos određenih podataka. RVSP najava sadrži QoS podešavanja (najveći i prosečni opseg i gornje granice kašnjenja) u mreži između krajnjih tačaka, iste zahteve šalje uređaj svim mrežnim čvorištima: gateway-ima, računarima ili serverima. Gateway uređaji koriste RVSP za isporuku QoS upita i za održavanje slobodnog prenosnog opsega tokom cele putanje podataka. Zahtevi za rezervacijom koji potiču od prijemne strane ne moraju da prate putanju do izvorišta nego putuju uz stablo višeodredišnog usmeravanja prema njemu sve dok se ne susretnu sa nekim drugim zahtevom za istim podacima i spoje se sa njima. Takva rezervacija, temeljena na prijemnoj strani (reciever-based reservation), pri kojoj se vrši spajanje zahteva za rezervacijom glavna je prednost RSVP-a. Na taj se način može veliki broj korisnika uključiti u multicast grupu bez značajnog povećanja mrežnog prometa (originalni naslov je: scalability). Npr. Ako dva prijemnika rezerviraju svaki 64 kbit/s za isti tok audio podataka, tada je spojeni zahtev (koji se proslešuje sledećoj tačci u mreži) 64 kbit/s, a ne 128 kbit/s. U slučaju da na gateway stignu zahtevi s različitim parametrima (flowspec), uzima se najveći.

3.3.REAL-TIME TRANSPORT PROTOCOL (RTP)

RTP (Real-time Transport Protocol) osigurava podršku za prenos podataka u stvarnom vremenu (real-time). Usluge koje pruža RTP su:

• vremenska rekonstrukcija,

• otkrivanje izgubljenih paketa,

• sigurnost i identifikacija sadržaja.

RTP je primarno stvoren za multicast prenos real time podataka, ali može se koristiti i za pojedinačni (unicast) prenos. Može se koristiti i za jednosmerni prenos, kao što jeVideo-on- Demand (VoD). RTP se nadopunjuje s RTCP kontrolnim protokolom kako bi dobio podatke o kvalitetu prenosa i o učesnicima u prenosu. Paketi poslati preko interneta imaju nepredvidivo kašnjenje zbog nesinhronizovanosti odašiljačke i prijemne strane. Real time aplikacije zahtevaju vremenski sinhronizovano slanje i reprodukciju podataka. RTP omogućava vremensko označavanje, numeraciju paketa unutar niza. Vremensko označavanje (timestamping) je najvažniji podatak aplikacije koji zahtevaju istovremenu komunikjaciju. Pošiljaoc u to polje upisuje trenutak slanja prvog uzorka (npr.prvog audio uzorka ili slike). Vremenske oznake rastu s količinom vremena koju pokriva paket. Nakon prijema paketa, prijemnik koristi vremenske oznake kako bi pravilno rekonstruisao podatke. Vremenske oznake služe i za medjusobnu sinhronizaciju različitih medija radi sinhronizacije video i audio signala, ali sam RTP nije zadužen za ovo, korekcija treba da se vrši na aplikacijskom sloju. UDP ne isporučuje pakete redosledom kojim su poslani pa se koristi numeracija paketa (sequence numbers) kako bi se pristigli paketi pravilno rasporedili.

9

Pomoću numeracije paketa takođe se može otkriti i gubitak paketa. Identifikacija vrste tereta (payload type identifier) odredjuje format tereta i koji su postupci kompresije i kodiranja korišćeni. Iz tog polja aplikacija na prijemnoj stranizna kako interpretirati i pravilno reprodukovati podatke. Osnovni tipovi tereta sudefinisani u RFC 1890 (npr. PCM, MPEG1/MPEG2 audio i video, JPEG video, SunCellB video, H.261 video itd.). U jednom trenutku prenosa pošiljaoc RTP paketa može slati samo jednu vrstu tereta iako se tokom prenosa ta vrsta može promeniti (npr. zbog zagušenja mreže). RTP sadrži i informaciju o izvoru signala, omogućava prijemnoj strani da zna odakle dolaze paketi. RTP radi preko UDP-a kako bi iskoristio njegovo multipleksiranje i funkciju začtitne sume (checksum). TCP i UDP su dva najčešće korišćena prenosna protokola na Internetu. TCP je konekcijski orijentisan protokol koji osigurava direktnu vezu ipouzdan tok podataka izmedju dve tačke, dok je UDP bezkonekcijski orijentisan inepouzdan datagramski protokol za prenos. UDP je izabran kao odredišni protokol za RTP iz dva razloga. Prvo, RTP je dizajniran primarno za multicast slanje pamu samim tim direktna TCP veza ne odgovara. Drugo, za real timeaplikacije pouzdanost isporuke nije jednako važna kao pravovremenost dolaska podataka. Pouzdana veza kao što je TCP čak nije poželjna. Npr. Prilikom zagušenja mreže neki paketi će biti izgubljeni i aplikacija će moći reprodukovati sadržaj, ali s puno nižim kvalitetom. Ako protokol insistira na pouzdanom prenosu i traži da se izgubljeni paketi ponovo pošalju, to će povećati kašnjenje, zagušiti mrežu i na kraju aplikacija verovatno više neće imati dovoljno podataka za obradu.

Slika 2 - RTP protokol

10

3.4. REAL-TIME STREAMING PROTOCOL (RTSP)

Real-Time Streaming Protocol ili RTSP koju je razvile firme Progressive Networks i Netscape Communications je upravljački protokol projektovan da uvećava funkcionalnost procesa streaminga. Koristeći RTSP se omogućuje potpuna kontrola nad reprodukcijom audio i video zapisa. RTSP je upravljački protokol sličan sekundarnoj konekciji u slučaju FTP konekcije. Ovaj protokol omogućuje i prenos podataka za IPTV. Da bi se ostvarila komunikacija potrebni su sledeći koraci:

1. http klijent pristupa Web serveru naredbom GET

2. Web server šalje metafile Metafajl je prosleđen media plejeru

3. Media plejer uspostavlja vezu sa media serverom slanjem komande SETUP

4. Media server daje odgovor

5. Media plejer šalje komandu PLAY da bi započeo reprodukciju ustvari streaming.

6. Audio i video zapis se prenosi koristeći protokol na bazi UDP protokola

7. Konekcija se prekida komandom TEARDOWN

8. Media server odgovara

11

Slika 3 - RTSP protokol

12

3.5. Protokol za objavljivanje multimedijalnih sesija (SAP)

Slika 5 - SAP protokol

Da bi potencijalni saradnici saznali za multimedijalnu sesiju, potrebno je da budu o tome obavešteni. Kad prisutni korisnici nisu unapred poznati, koristi se SAP ili Session Announcement Protocol, koji periocično šalje najave sesije na višeodredišnu adresu koju prate saradnici koji žele da se priključe. To može da bude UDP port 9875, višeodredišna IP adresa kao 224.2.127.254 ili administrativno određena višeodredišna IP adresa. Pri objavi sesije je potrebno da se pošalje SDP opis da bi potencijalni saradnici saznali sve potrebne informacije o sesiji (početak i adresa). Posebna pažnja je posvećena definisanju vremenskog razmaka između dve objave sesije. Vremenski razmak između objava se određuje dinamički kako bi u svakom trenutku ukupna širina pojasa za SAP objave bila najviše 4 kbps (osim ako to nije drugačije definirano u lokalnoj mreži). Kako bi to bilo moguće, svaki pošaljioc objave treba da obrati pažnju na sve objave sesija ostalih pošaljioca da bi saznala broj sesija koja

13

se objavljuju i širinu zauzetog pojasa. Na osnovu ovih podataka određuje vremenski razmak slanja poziva.

3.6. PROTOKOL OPISA SESIJE (SDP)

Slika 6 - SDP protokol

Protokol opisa sesije, SDP (Session Description Protocol) predstavlja format za opisivanje parametara multimedijalnog prenosa, koristi se za opis najave multimedijalne sesije, poziva na sesiju i druge oblike iniciranja multimedijalne sesije.ta Sndard se prvi put pojavio u aprilu 1998. godine, dok je naredna izmenjena specifikacija objavljena u julu 2006. godine. Multimedijska sesija se definiše kao skup medijskih tokova koji će se razmenjivati u određenom vremenu. SDP paket se prenosi unutar SIP paketa u polju BODY.

SDP paketi obično uključuju slijedeće informacije: Ime i namene sesije i Vremena trajanja sesije. Pošto su resursi potrebni za učešće u sesiji ograničeni potrebno je uključiti dodatne informacije: Informaciju o opsegu koji će se koristiti u toku sesije i kontaktnu osobu koja je odgovorna za sesiju. Informacije o mediju uključuju: Tip medija, naprimjer, video i audio.

Transportni protokol, kao što je RTP/UDP/IP i H.320., Format medija, kao što je H.261 video i MPEG video. Multicast adresa i Transportni Port za medij (IP multicast sesija).

Udaljena adresa medija i Transportni port za kontakt adresu (IP unicast sesija).

Sintaksa SDP protokola

14

U tekstu ima više linija. Svaka linija je oblika:

Field = value (polje = vrijednost)

Polja mogu biti na nivou sesije i na nivou medija. Polja na nivou medija počiju se poljem opisa

medija (m =).

Obavezna polja su:

v=(protocol version) (verzija protokola)

o=(session origin or creator) (izvor ili kreator sesije)

s=(session name) (ime sesije, to je niz tekst karaktera)

Za multicast tip konferencije:

t=(time of the session), (vrijeme početka I kraja sesije)

Za unaprijed dogovorenu multicast konferenciju:

m=(media) (Tip medija, transportni port, transportni protokol, format medija (format RTP

dijela korisne informacije.

Opciona polja

Opciona polja mogu biti primjenjena i na nivou sesije I na nivou medija. Vrijednost polja na

medijskom nivou poništava vrijednost na sesijskom nivou)

i=(session information) (Tekstualni opis sesije na sesijskom I medijskom nivou)

SIP I SDP čine izuzetnu celinu pri transmisiji informacije jedne sesije. SIP predstavlja

mehanizam poruka za uspostavljanje multimedijalnih sesija. SDP je strukturirani jezik za opis tih

sesija. Zaglavlja identifikuju teo poruke.

15

4. PRAKTIČNI DEO: FreePBX

Ovaj deo praktičnog rada prikazuje softver koji funkcioniše kao telefonska cenrala za VoIP telefoniju radi nesmetanog funkcionisanja istovremenih poziva bez negativnog uticaja na kvalitet govora koja se prenosi. FreePBX sistem omogućuje i dodatne opcije koje su korisne za privatna lica a takođe i za preduzeća, lako se podešava i omogućuje neometan pristup informacijama o sistemu i o korisnicima.

16

4.1.4.1 FREEPBX

FreePBX znatno olakšava rad u operativnom sistemu Asterisk čija podešavanja zahtevaju više od prosečne stručnosti. Korisnički interfejs softvera je prilagođen korisnicima i omogućava da se vrše detaljna podešavanja u Windows okruženju.

Jedan od računara u mreži služi kao server sa instaliranim sistemom Asterisk, a na drugi računar je instaliran FreePBX. Nakon instalacije se pojavljuje korisnički interfejs pomoću kojih se mogu mnogo jednostavnije da se podešavaju opcije Asterisk sistema. Za rad je korišćena FreePBX verzija 2.8.0.2 dok je verzija Asteriska 1.4.24.

Slika 7 - Korisnički interfejs

17

Nakon otvaranja programa FreePBX se pojavljuje meni na levoj strani interfejsa. Neke opcije služe za podešavanja a druge tačke pružaju korisne informacije o trenutnom stanju servera i o korisnicima.

Tako se može očitati sa interfejsa programa da je trenutno 23 korisnika onlajn a 5 korisnika je nedostupan.

4.2. FREEPBX SISTEM

Najvažnije informacije pruža FreePBX u sledećem prozoru a to su informacije o sistemu. Informacije o celokupnoj mreži korisnika su od velikog značaja za provajdere jer pruža važne informacije pregledno.

Slika 8 - Status sistema

18

Administracija sistema se deli na sledeće elemente:

FreePBX Notices:

velika prednost softvera je mogućnost za onlajn upgrade – znači softver se može ažurirati bez izlaska ili ponovnog pokretanja. Kao što to softver pokazuje u delu Notices – trenutno ima 10 dostupnih modula za besplatno ažuriranje sistema. Moduli za ažuriranje obezbeđuju ažurnost sistema a i niz dodatnih mogućnosti koji su dostupni odmah nakon preuzimanja i instalacije.

FreePBX Statistic nam omogućava pregled:

- broja korisnika koji su onlajn (Ip Trunks online) ,

- broj IP telefona onlajn (Ip phones online)

Za ostvarivanje telefonske veze putem interneta nisu neophodni IP telefoni – klasični telefoni mogu da se povežu u sistem pomoću adaptera. Jedan od najpopularnijih adaptera ove vrste je PAP2T ATA firme Linksys koja omogućava povezivanje PSTN mreže sa VoIP sistemom.

Slika 9 - Linksys PAP2T

Uređaj je ustvari VoIP adapter koji omogućava korišćenje klasičnog telefona u VoIP mreži, a najvažnije osobine ovog uređaja su:

19

- Stabilno i potpuno pouzdano funkcionisanje. Uređaj skoro nikad ne blokira zbog sopstvene greške, prekid rada može da uzrokuju smetnje internet veze, ali se uređaj može podesiti na automatsko ponovno pokretanje i na taj način se ispadi smanjuju na minimum.

- Uređaj može da funkcioniše sa dva telefona čak istovremeno. Jedina prepreka za korišćenje obe linije može biti nedovoljna brzina internet konekcije.

Za funkcionisanje VoIP adaptera nije potreban računar nakon konfiguracije koja se vrši pomoću običnog pretraživača bilo kog računara koja treba da se usmeri na korisnički interfejs adaptera. (Prvo se očitava IP adresa adaptera pomoću određenog koda koju treba zadati sa tasterima telefona da bi uređaj „pročitao” IP adresu) Veliki broj običnih funkcija je dostupna i preko tih kodova a izbor olakšan govornim instrukcijama.

Slika 10 - Povezivanje Linksys PAP2T

http://www.voip163.com/adaptor/7.html

Tehničke karakterisitike uređaja Linksys PAP2T

Najviše telefonskih linija 2

Protokol SIP

Podržani kodeci g711, g723, g726, g729

Podrška za fax T38 FAX nema

Ruter funkcija nema

Bridge funkcija nema

20

PPPoE funkcija nema

Korisnički interfejs Web, telefon

Ethernet priključak 1

Priključak za ulaznu telefonsku liniju (FXO) nema

Priključak za klasični telefon (FXS) 2

Brzo biranje da

Jezik engleski

Server Status prikazuje važne informacije u trenutnom stanju sledećih servera:

-Asterisk

-OP Panel

-MySQL

-Web Server

-SSH Server

Ako je sve u redu sa serverima i ako su svi dostupni, FreePBX označava pored naziva servera zeleni znak da je sve u redu. Velika prednost ovakvog prikaza je brza lokalizacija greške ili ispada.

4.3. KORISNICI

Trunks znači ustvari najvažnije podatke korisnika. FreePBX sistem na omogućava i dodavanje novog korisnika a za to je potreban:

- upis imena ili naziva korisnika

- određivanje lozinke,

- određivanje proksi servera preko porta 5060

imamo opciju i za prikaz broja pozivaoca (Caller ID)

21

Nakon podešavanja je potrebno da se podaci saopšte korisniku koji će da koristi iste parametre za podešavanje sopstvenog uređaja (VoIP adapter, IP telefon ili GSM gateway) ili softvera ako korisnik želi da koristi računar za komunikaciju. Postoji mogućnost da konfiguraciju uređaja korisnika vrši provajder jer podešavanja zahtevaju poznavanje informatičke tehnologije.

Slika 11 - SIP Trunk

22

4.4. DETALJNA VREMENSKA PODEŠAVANJA

Velika prednost VoIP sistema je jednostavna konfiguracija. Kod podešavanja klasičnih telefonskih centrala ponekad treba da je korisnik upoznat sa više stotine strana uputstva kako bi uspeo da podesi sistem ili da menja podešavanja jer osim omogućavanja komunikacije je pravilno i logičko funkcionisanje sistema jedan od osnovnih pretpostavki uspešnog rada VoIP sistema i zadovoljstva korisnika. Primer za to su vremenska podešavanja koja u znatnoj meri olakšavaju rad klijenta a i samih saradnika, a to znači da se centrala podešava na osnovu radnog vremena saradnika. Ako klijenti pozivaju firmu nakon isteka radnog vremena, sistem automatski preusmerava poziv na telefonsku sekretaricu.

Detaljan opis opcija:

Naziv: dan

Početak i kraj radnog vremena:

Početak radnog vremena, u ovom slučaju je: 7:30

Kraj radnog vremena, u ovom slučaju: 17:00

Početak i kraj radne nedelje:

- Može da se odredi prvi radni dan u nedelji

- takođe i poslednji radni dan u nedelji koji je na slici: petak. Ako firma radi i subotom, treba zadati taj dan kao poslednji u radnoj nedelji.

Nakon podešavanja početka i kraja nedelje može da se podesi broj dana u mesecu ali sistem određuje ovaj parametar automatski.

23

Slika 12 - Add time group

24

4.5. PODEŠAVANJE VREMENA

Administrator može da aktivira korisnu i zanimljivu uslugu pomoću VoIP tehnologije i Asteriska, a to je IVR.

IVR (Digitalna recepcija – Automatska korisnička govorna služba) je ustvari automatski i interaktivni meni čije tačke aktivira korisnik pritiskom na određene brojeve na svom telefonu. Osim funkcije uputa ili preusmerenja je moguće podesiti i interval radnog vremena a možemo da nudimo i izbor jezika.

Slika 13 - Time condition

25

4.6. KORISNIČKE GRUPE – VIP GLAS POZIVA

Ova podešavanja služe za izbor određenog zvuka za određene grupe pozivaoca po sledećim parametrima.

-Opis grupe (marketing služba, knjigovodstvo…)

-Trajanje signala (maksimalno 60 s). U prikazanom slučaju je trajanje podešeno na 20 minuta. – Spisak lokala kao: 102,124,118.

Slika 14 - FreePBX Ring Group

26

4.7. DIGITALNA RECEPCIJA

Digitalna recepcija je mogućnost grupisanja korisnika unutar sopstvene mreže i mogućnost direktnog biranja korisnika unutar mreže. Kao što se to i na priloženoj slici vidi, lokali se u ovom slučaju grupisani da bi pozivaoci najlakše došli do određenog korisnika unutar mreže. Grupe su sledeće:

Grupa korisnika: Blagajna na lokalu 601

Grupa korisnika: Knjigovodstvo na lokalu 602

Grupa korisnika: Logistika na lokalu 603…

27

Slika 15 - FreePBX Digital Receptionist

28

5. PRAKTIČNI DEO 2: Prikaz VoIP mobilnog uređaja

5.1. Prikaz bežičnog VoIP telefona sa WiFi

UTStarcom F1000 na prvi pogled izgleda kao mobilni telefon, ali već pri detaljnom spoljašnjem pregledu samog uređaja se vidi da nema mesta za SIM karticu pošto se uređaj ne priključuje na GSM mrežu nego samo na internet. To znači da je korišćenje omogućeno ako korisnik ima blizu sebe pristupnu tačku (recimo ako je ADSL pretplatnik i ima odgovarajući modem) ili hotspot – javnu pristupnu tačku. Pomoću ostvarene konekcije na internet omogućuje uređaj da korisnik bude dostupani za pozive iz inostranstva ili iz sopstvene mreže korisnika (zavisno od provajdera: besplatno)

http://www.keison.co.uk/utstarcom/utstarcom_f1000.htm

Ovaj uređaj daje slobodu kretanja korisniku VoIP mreže, bez uobičajenih poteškoća pri razgovoru preko Skype (potreban računar) i bez računara i bez operativnog sistema i posebnog softvera kao i bez zauzimanja resursa računara na čemu radi korisnik. Drugi način za rešenje ovog problema je korišćenje VoIP rutera sa dva PSTN priključka koji se može priključiti na jedan klasični bežični telefon, ali ovo rešenje ne omogućava očitavanja broja pozivaoca (Caller ID) pošto klasični telefon ne registruje broj, to se vrši još na nivou VoIP rutera. Bežični uređaj najbolje služi za najfrekventnije lokale, a i za sisteme gde nije potreban ruter, ni priključenje VoIP mreže na internu računarsku mrežu (zbog manjeg broja korisnika VoIP-a) i na takav način zamenjuje fiksne VoIP telefonske uređaje ili rutere.

F1000 telefon UTStarcom-a omogućava slobodu korisnika, za pripravnost uređaja je potreban WiFi internet koji je danas već svugde prisutan: ADSL modemi koji su u prodaji kod nas već godinama imaju ugrađene WiFi pristupne tačke, pokrivaju jednu kancelariju ili jedan stan, a sve više ugostiteljskih objekata raspolaže danas sa javnom pristupnom tačkom.

U ovom delu sledi detaljan prikaz rada ovog uređaja i konfiguracija telefona. Podešavanja se vrše na dva mesta. Prvo se podešava sam uređaj. Ovo podešavanje se skoro i ne razlikuje od podešavanja običnog mobilnog telefona. Jedan od razlika je potraga za mrežom: uređaj traži WiFi pristup umesto GSM mreže. Druga, veća razlika je konfiguracija uređaja pomoću računara. Uređaj ima svoju IP adresu, koju treba da upišemo u pretraživač na računaru za ulazak u konfiguracioni meni uređaja. Prilikom kupovine dobijamo fabričko korisničko ime i lozinku za logovanje u konfiguracioni interfejs koja je prikazana na sledećoj slici:

29

Slika 16 - Konfiguracija uređaja

Levi meni sadrži korisnička podešavanja, klikom na iste se otvara u sredini:

- Konfiguraciju lokalne mreže

- Konfiguracija bežične pristupne tačke

- Opšte informacije

- Korisnička podešavanja

- SIP I RTP

- Podešavanja kodeka i DTMF

- STUN konfiguracija

Podešavanja lokalne mreže:

Otvaranjem linka možemo očitati trenutnu IP adresu uređaja na lokalnoj mreži koja je u ovom slučaju:

-192.168.2.105

30

Slika 17 - Status mreže

Current status (trenutni status):

Ovaj parametar prikazuje najbolje da je uređaj priključen na internet. U ovom slučaju je to uspešno, status je Registovan (Registered).

Za informacije o statusu uređaja prilikom korišćenja je dovoljno pogledati na displej samog uređaja. Telefon prikazuje i jačinu bežičnog signala kao što mobilni telefoni prikazuju jačinu GSM signala. Uređaj ima funkcije kao mobilni telefoni i to :

• Sopstveni imenik

• Podešavanja profila

• Izbor raznih melodija zvona, podešavanje vibracija…

31

5.2. SIP i RTP konfiguracija:

Slika 18 - SIP i RTP konfiguracija

Ovde su dostupne osnovne konfiguracije za VoIP nalog:

• Upis korisničkog imena i lozinke koje dobijamo od VoIP provajdera. U ovom slučaju je korisničko ime 8320303484 a lozinka je sakrivena,

• -Sip port:5060,

• -Proxy: 79.172.201.82.

Po mom mišljenju ova podešavanja može da izvrši i provajder kad prodaje uređaj, tako da korisnik ne treba da konfiguriše svoj uređaj posle kupovine i na taj način se mogu otklanjati mogući problemi koji su vezani za podešavanja i smanjiti broj nezadovoljnih klijenata koji ne mogu da koriste uslugu zato što su pogrešili kod podešavanja opcija.

5.3. Korisnička podešavanja

Prikaz imena:

32

Ovo znači ustvari prikaz broja pozivaocu. Kod IP telefonije se uglavnom ne pojavljuje broj pozivaoca i ovo uzrokuje razne probleme jer pozvanom korisniku se čini da ga neko zove sa skrivenog broja i odbija poziv. Ako podesimo opciju prikaza onda će se prikazati naš broj pozvanom korisniku. Najveći broj provajdera koristi pozivni broj kao korisničko ime, i to se prikazuje pozvanom korisniku. Ovi brojevi se razlikuju od ostalih geografskih i mobilnih brojeva, a zasad u Srbiji VoIP provajderi ne mogu da obezbede brojeve VoIP korisnicima. Do rešenja (početka podele brojeva VoIP provajderima) je rešenje korišćenje DID servisa – iznajmljivanje pozivnih brojeva. Ako koristimo ovaj servis, možemo da kupimo i inostrane brojeve. Ovo znači ogromnu prednost ako određena firma ima podružnice u jednoj zemlji u inostranstvu. U slučaju da zakupimo lokalni broj, i mi ćemo biti dostupni tamošnjim korisnicima (kao i kupcima, klijentima i poslovnim saradnicima) po veoma niskim tarifama.

Slika 19 - Korisnička podešavanja

Saját forrás

33

5.4. Podešavanja kodeka:

Slika 20 - Codec i DTMF podešavanja

Pomoću Codec i DTMF možemo da zadamo redosled korišćenja kodeka na taj način da upišemo ili izaberemo redosled pored naziva kodeka na spisku. 0 znači da nećemo da koristimo kodek, a 5 znači najveći prioritet.

Kao što se i na slici vici, ovi su kodeci sa osnovom G.7xx znači audio kodeci a njihov opis sledi u ovom delu:

5.5. Kompresija audio signala:

G.711: implusna modulacija frekvencija govora

G.722: kodiranje audio signala 7kHz sa 64 kb\s

G.723.1: dvostruki kodeci koji služe za kompresovanje kod multimedijalne komunikacije sa 5.3 i 6.3 kb/s

G.728: kodiranje govora sa 16 kb\s koristeći kod sa najmanjim kašnjenjem

G.729: obezbeđuje kompresiju govora na 8 kbps . Kod kodovanja se koristi CS-ACELP (Conjugate Structure-Algebraic Code Excited Linear Prediction) algoritam. Veličina frejma za kodovanje je 10ms .

(izvor: http://www.itu.int/rec/T-REC-G.729/e)

34

5.6.Kapacitet kodeka:

Slika 21 - Prikaz standarda

Simplex saobraćaj – dvostrani razgovor će duplirati ove brojke

PPS paket u sekundi

IP paket = 20 byte

UDP paket = 8 byte

RTP paket =12 byte

LAN paket = 18 byte VLAN = 22 byte

5.7.Razmena podataka:

Slika 22 - Razmena podataka

Svaki broj je namenjen za istovremeni prenos glasa u oba smera (duplex)

RFC 2508 određuje stepen RTP kompresije od 12 byte do 4 (sadrži ujedno i kontrolni broj), a to bi značio smanjenje u paketu G.723.1 sa 33K na 26Ka to bi značio uštedu u materijalnom smislu.

Ako se ne koristi preterano spora linija količina podataka odgovaraju svakom kodeku. Prenos podataka koji zavisi od kodeka je ipak visok i ponekad usporava saobraćaj centralnih jedinica.

35

5.8. Wireless AP konfiguracija:

Slika 23 - Wireless konfiguracija

Kao što je to opštepoznato, svaka internet konekcija treba da je zaštićena od ilegalnih priključenja. Bezbednosni ključ za mrežu ili fraza za prolaz mogu da doprinesu zaštiti bežične mreže od neovlašćenog pristupa. Ovo sprečava uređaj korišćenjem 64 bitne WEP zaštite. WEP zaštitu više ne preporučuje Microsoft pri izboru zaštite zbog zastarelosti zaštite.

http://windows.microsoft.com/sr-Latn-CS/windows7/Set-up-a-security-key-for-a-wireless-network

Novija rešenja za zaštitu kao WPA i WPA2 koriste bezbednosni ključ. Nakon što se potvrdi valjanost ključa, svi podaci koji se budu slali između računara ili uređaja i pristupne tačke će biti šifrovani.

36

6. ZAKLJUČAK

Tema drugog pristupnog rada je VoIP telefonija. Ovaj deo je nakon potrebnih objašnjenja više namenjen praktičnom prikazu – prikazu određenih protokola kao i prikazu uređaja za korišćenje VoIP telefonije i raznih softvera iste namene.

Prvi deo je namenjen protokolima bez kojih ne postoji efikasan VoIP sistem. Prikazani protokoli su sledeći::

Protokol za rezervaciju resursa:

(ReSource ReserVation Protocol, RSVP) koji omogućava pristup uslugama između mreža za garantovani kvalitet prenosa između mreža, servera i krajnjih tačaka sistema. Protokol zahteva da cela mreža i svaka mrežna komponenta podržava RSVP.

Protokol za prenos podataka u stvarnom vremenu:

(Real-time Transport Protocol, RTP) prokol se može smatrati transportnim protokolom ispod transportnog koja se realizuje kao deo aplikacije. Aplikacija menja UDP protokol sa RTP paketima.

Real-time streaming protokol:

(Real-Time Streaming Protocol, RTSP) je protokol za regulaciju, koristi se za sinhronizaciju medijskog sadržaja i za kontrolu nad reprodukcijom audio i video zapisa. Omogućava saradnju između raznih klijenata i servera, kao i multicasting.

Protokol za objavljivanje multimedijalnih sesija:

SAP je originalno kreiran za najavu konferencija ali služi i za najavu sesije na višeodredišnu adresu koji saradnici ili gledaoci prate da bi se priključili sesiji.

Protokol opisa sesije:

(Session Description Protocol ili SDP) služi za opisivanje parametara multimedijalnog prenosa kao i za iniciranje multimedijalne sesije. SDP paketi sadrže podatke o imenu i nameni sesije, informaciju o opsegu koji će se korisititi tokom sesije, infirmacije o medijumu, transportni protokol..

Drugi deo prikazuje Asterisk na bazi Linuxa, detaljan opis celog operativnog sistema sa ilustracijama za lakše kretanje i praćenje teksta. Kao što je i prikazano, aplikacija može da opsluži veći broj korisnika. U nastavku je prikazan FreePBX kao Windows aplikacija koji olakšava rad u Asterisku. Za prikaz su korišćena dva računara, od kojih na prvi je instaliran ASterisk a na drugi FreePBX.

Treći deo prikazuje mobilni uređaj za korišćenje VoIP telefonije putem bežičnog pristupa internetu.

37

7. LITERATURA

http://en.wikipedia.org/wiki/Session_Description_Protocol

http://docsrv.sco.com/SDK_netware/CTOC-Service_Advertising_Protocol_SAP.html

http://www.networksorcery.com/enp/protocol/rtp.htm

http://www.google.hu/search?hl=hu&biw=1229&bih=529&q=rsvp+protokoll&aq=f&aqi=g1&aql=&oq=

http://www.asterisk.org/

http://www.freepbx.org/

http://www.callcentric.com/support/device/linksys/pap2

http://www.engadget.com/2005/04/15/review-of-the-utstarcom-f1000-vonages-first-wifi-phone/

http://windows.microsoft.com/sr-Latn-CS/windows7/Set-up-a-security-key-for-a-wireless-network

38

8. PREGLED SLIKA, GRAFIKONA I TABELA

Slika 1 - RSVP PROTOKOL......................................................................................................8

Slika 2 - RTP protokol .............................................................................................................10

Slika 3 - RTSP protokol ...........................................................................................................12

Slika 5 - SAP protokol .............................................................................................................13

Slika 6 - SDP protokol .............................................................................................................14

Slika 7 - Korisnički interfejs ....................................................................................................17

Slika 8 - Status sistema ............................................................................................................18

Slika 9 - Linksys PAP2T ..........................................................................................................19

Slika 10 - Povezivanje Linksys PAP2T ...................................................................................20

Slika 11 - SIP Trunk .................................................................................................................22

Slika 12 - Add time group ........................................................................................................24

Slika 13 - Time condition .........................................................................................................25

Slika 14 - FreePBX Ring Group ..............................................................................................26

Slika 15 - FreePBX Digital Receptionist .................................................................................28

Slika 16 - Konfiguracija uređaja ..............................................................................................30

Slika 17 - Status mreže .............................................................................................................31

Slika 18 - SIP i RTP konfiguracija ...........................................................................................32

Slika 19 - Korisnička podešavanja ...........................................................................................33

Slika 20 - Codec i DTMF podešavanja ....................................................................................34

Slika 21 - Prikaz standarda .......................................................................................................35

Slika 22 - Razmena podataka ...................................................................................................35

Slika 23 - Wireless konfiguracija .............................................................................................36

39