vodic kroz skadarliju

2Legenda o Skadarliji

Skadarlija nekad

Skadarlijske kafane kojih vie nema

Stare znamenite kafane danas

Anegdote iz Skadarlije

Vraanje starog sjaja Skadarliji

Dobrodoli u Skadarliju

Da se ne zaboravi

Spomenici i esme

Sadraji u Skadarliji

Skadarlija danas

Plan Skadarlije sa sadrajima

Panoramski plan Skadarlije

2 3

3

5

6

10

13

20

turistiki vodi

Skadarli jaza sva vremena

IzdavaZa izdavaaPriredilaDizajnFotografijetampaTiraGodina izdanja

Turistika organizacija BeogradaJasna Dimitrijevi

Vesna AleksiDoktor d.o.o.

Branko JovanoviSlubeni glasnik

30002010.

Legenda oSkadarliji

Pria o nastanku Skadarlije kae, da je na tom mestu, pre mnogo godina, majka koja je imala ker i sina, reila da svije gnezdo. Tome je doprinelo predskazanje jedne starice, koja joj je rekla da e joj deca postati poznati ljudi, sin mudrac, a ker princeza. Nakon vie godina, kada su odrasli, dogodilo se sve kako je starica predskazala, a majka se, pomalo tuna zbog odlaska dece, ponovo nala na skadarskoj nizbrdici.

Sela je, setila se svega i, kao sa nekim olakanjem, osetila kako joj prve suze klize niz lice. Tako je to krenulo. Sve vie i vie, suze umora, praznine i sree zajedno, preplavile su livadu, slivale se sve vie kao u neki mali potok i tekle nizbrdo. Potok je polako dubio zemlju kojom je prolazio, trag je bio sve vei, kao plitko korito. Nizbrdica koja se krivudajui sputala, nosila je vodu nanie. Na tom mestu, nastao je izvor pitke vode. Vremenom, ljudi su se nastanjivali sa obe strane, prvo su to bile sirotinjske izbe, kasnije skromne kafanice, u koje je svraao siromaan svet, umetnici, glumci. Nastade tako Skadarska ulica, kasnije uvena Skadarlija, koja ostade samo bleda senka prvobitne boemske ulice. Ali izvor i danas tee...

Maja Stamenkovi, Legende o Beogradu, Signature, Beograd 2002.

Na prostoru dananje Skadarlije odvajkada je bilo ljudskih nastambi, to otkrivaju tragovi praistorijskog ivota prilikom kopanja temelja za nove zgrade kompleksa Bajlonijeve pivare 1892. godine. Na terenu izmeu Skadarske i Cetinjske ulice, na dubini od dva i po metra, po zapisu naunika dr ora P. Jovanovia, naeni su ostaci Homo primageniusa fosili oveije lobanje. Uzbudljivu sliku drevnosti ovog dela Beograda upotpunilo je i nekoliko otkopanih zuba izumrlog starog slona. Pretpostavlja se da je otkrivena lobanja iz prvog perioda ljudskog stanovanja na beogradskom tlu, pripadala lovcu koji je gonio antikog slona. Naunici

su ostacima lobanje iz starijeg kamenog doba dali simbolian naziv prvi Beograanin.

Naalost, ovi ostaci, kako belei hroniar starog Beograda Marinko Paunovi, nestali su za vreme Prvog svetskog rata, kada su sklonjeni u jednom bunaru, koji je potom bio zatrpan, pa su kasnije tragovi izgubljeni.

Prvi objekti na predelu dananje Skadarlije izgraeni su za vreme austrijske vladavine 17171739. godine. To su bili delovi fortifikacije i to bastioni Sv. Benedikta i Sv. Elizabete, a krajem 18. veka uz ove objekte podignut je i akvadukt na lukovima.

Cigansko naselje u Skadarskoj ulici, po nekoliko memoarskih izvora, formirano je izmeu 1815. i 1830. godine. Prvi pouzdani izvor o izgledu ovog dela grada je plan Beograda iz 1854. godine, gde se uoava proseena ulica ian-mala, budua Skadarska ulica. Po popisu iz 1860. godine, Beograd je imao 19.000 stanovnika i 307 kafana, od kojih je 14 bilo u Skadarskoj ulici. Beogradska optina je 1872. godine pri zvaninoj numeraciji ulica, Ciganskoj mahali dala ime Skadarska ulica.

Po podacima iz 1878. godine u Skadarskoj i okolnim ulicama bilo je izgraeno ukupno 105 objekata, uglavnom stambenih, industrijski kompleks Male pivare, 17 bunara i Skadarska esma, ranije nazivana Ciganlija. Do danas je ouvano samo desetak kua iz tog perioda.

Skadarlija oko 1900. godine

S K A D A R L I J A Z A S V A V R E M E N A

21

22

28

33

34

39

41


Izmeu dva rata, Skadarlija je pored prvenstveno stambenog, zadrala i tradicionalno ugostiteljski karakter. Jedino je pivara ostala kao industrijski kompleks.

Danas ostaci turskog Beograda u Skadarliji predstavljaju turistiku egzotiku, koju Beograani uvaju sa potovanjem i ljubavlju prema tradicionalnom.

Ovaj ambijentalni kutak Beograda koji se odrao do danas, sauvan je u jednom delu Skadarske ulice oko boemske kafane Tri eira. To su bile male kue, od kojih je sauvano samo jo nekoliko. Tipina je kua iz druge polovine 19. veka u kojoj se i danas nalazi kafana Tri eira, zborno mesto nekadanjih boema. Na sredini mahale, ispred kasnije podignute Kue ure Jakia, a kao jedini trag prolih vremena, stajao je samo akvadukt Bulbulderskog vodovoda sa 14 lukova. To je u 19. veku bila Skadar kapija sa Skadarskom esmom.

Dvadesetih godina 20. veka izgraeni su visoki objekti i time je naruen prvobitni intimni ambijent i atmosfera koju su inile male prizemne zgrade.

54

Skadarlija danas

Luka Mladenovi Stara Skadarlija

Skadarlija nekad

Detalj kaldrme u Skadarskoj ulici

Atmosfera specijalitet Skadarlije

ia Ilija Stanojevi u kafani Tri eira gde je provodio dane i noi. Ovu fotografiju posvetio je vlasniku kafane Stojanu, 19. jula 1910. godine


Bogosav Vojnovi Pelikan Kafana Vuk Karadi u Skadarliji, 1930. godina

Tada je sredinom ulice iao potok, koji je za vreme jakih kia bio veoma opasan. U beogradskoj tampi iz 19. veka zabeleen je neobian dogaaj: U Skadarskoj ulici, idui Maloj pivari, bee tako velika voda, prilikom preksinone kie, da je nekima dosta znatne tete uinila. Jedna ena umalo to nije platila glavom. Marija Nikole Jovanovia, staklara, izala je na ulicu ba onda kad je bujica silno navalila. U tom trenutku, voda je dohvati u svoj vrtlog i odnese ak u potok nie Male pivare, odakle je susedi s tekom mukom izbavie.

U drugoj polovini 19. veka cigansko naselje polako iezava, a nekadanje kolibe smenjuju solidnije kue koje naseljavaju zanatlije, ugostitelji i sitni inovnici. Kue su graene spontano, pod jakim istonjakim uticajem, a dvorita su bila povezana kapijama, kroz koje se moglo uvek pretrati kod komije.

U ulici je postojao obiaj gajenja lijandera posaenih u drvenim buradima. To je bila neka vrsta ograde kojom su stanovnici Skadarlije povlali prostore ispred kua u prijatan hlad, a ulici davali jedinstvenu atmosferu.

Meu skadarlijskim kuercima, polovinom 19. veka, uporedo se zainje i budui industrijski kompleks, u poetku Male, a kasnije Bajlonijeve pivare.

Najverovatnije tokom druge polovine 19. veka, otvorene su kafane Bums keler, Vuk Karadi, Zlatan bokal, Milo Obili i Bandist i najglasovitije od svih kafana Tri eira i Dva jelena.

Neposredna blizina Narodnog pozorita i nekadanje operetsko-vodviljske dvorane u dananjem bioskopu Balkan, uinili su da ceo ovaj kraj postane popularan i privlaan. Ruenjem kafane Dardaneli 1901. godine, koja se nalazila na mestu dananjeg Narodnog muzeja, u skadarlijske kafanice preselili su se glumaci, knjievnici, pesnici i obini namernici.

Vreme posle Prvog svetskog rata unosi sa sobom pojavu deza, dansinga i ampanjca u atmosferu skadarlijskih kafana, a tridesetih godina 20. veka, ruenjem nekoliko prizemnih graevina i izgradnjom viespratnica, naruen je nekadanji izgled ovog ambijenta.

U Skadarskoj i okolnim ulicama je krajem 19. veka bilo 14 kafana, to je i reklamirano u Vodiu kroz Beograd iz 1909. godine, kada je u srpskoj prestonici ivelo 90.000 stanovnika.

76

O nekima od njih je ostalo podataka o godini izgradnje, izgledu, stalnim gostima i atmosferi koja je tu vladala, a ostale se samo pominju u spisku i bez detalja, kao to su Dva narednika, Istok, Milo Obili, Molerovieva kafana, Mitrova kafana, Zlatni krst, Cetinje (nekada Baba-Jelkina kafana).

Paonin BulevarKafana Paonin Bulevar, nazvana po vlasniku oru Paoni, nalazila se na samom ulasku u dananju Skadarliju, na uglu Makedonske i Brae Jugovia. Ta zgrada je sagraena izmeu 1867. i 1870. godine, na temeljima turskog hana i u njoj je bio hotel sa 14 soba i kafanom koja je imala lepo ureenu i uvek punu batu. Kasnije je tu nadzidana velika sala za igranke i svadbe. U toj

Bogosav Vojnovi Pelikan Skadarska ulica, 1930. godine

Luka Mladenovi Stara Skadarlija

Skadarlijske kafane kojih vie nema


98

prostranoj sali, ukraenoj raskonim lusterima, velikim ogledalima, lampionima i svenjacima, krajem 19. veka gostovale su austrijske i eke kapele, tako da je kafana Bulevar predstavljala prvi beogradski mjuzik hol. Zbog nonog provoda, glasne muzike i povremenih tua, stanovnici okolnih ulica su esto podnosili prijave policiji.

U periodu 19081911. godine u ovoj sali su se odravale prve predstave beogradske opere, a nakon gaenja opere, u istom prostoru i pod istim imenom, otvoren je bioskop, koji od 1928. godine dobija dananji naziv Balkan. Esnafska kafanaSkadrlija je poinjala od Paoninog Bulevara, a preko puta je bila uvena Esnafska kafana, iji je vlasnik bio terzija Milo deronja, a dugogodinji zakupac Tasa Makedonac. Ova kafana, iji je zvanini naziv bio Dunersko jesnafska kafana, u stvari je bila esnafska berza rada. Tu su rano ujutro dolazili graevinski radnici i zanatlije, kao i oni kojima je bila potrebna radna snaga. Posle rada, tu su se ponovo okupljali uz pie, rotilj, veselu svirku i pesmu.

Ova kafana je prestala sa radom posle Prvog svetskog rata.

Vuk KaradiKafana Vuk Karadi u Skadarskoj 3, bila je jednospratnica tipine balkanske arhitekture, pokrivena eramidom. Na poasnom mestu, pored anka, stajala je uramljena velika slika Vuka Karadia. Preko leta, gosti su sedeli u bati na buriima umesto stolica, pila se turska kafa, ljuta rakija u okanjiima i jeli se ukusni evapii sa lukom.

U kafanu su pored duandija, zanatlija i inovnika, rado navraali i boemi.

Zlatan bokal Kafana se nalazila ispod nekadanje kafane Vuk Karadi, u omanjoj jednospratnici u broju 16, iznad ijih vrata je bio postavljen reljef pozlaenog bokala. Na tom mestu je tridesetih godina 20. veka proseen dananji Bulevar despota Stefana.

Bata ove kafane bila je poznata po svojoj prisnoj

atmosferi i ugodnoj hladovini. Ograena tarabama, bila je pokrivena lozom i puzavicama, a sedelo se za nekoliko stolova sa stolicama i klupama.

Tu je svakodnevno pisao svoju poeziju i tekstove najpoznatiji gost kafane ura Jaki.

Bums-kelerBila je to prizemna zgrada u Zetskoj 2, sa skromnom dekoracijom na fasadi, ali sa lepom batom u dvoritu i odlino snabdevenim vinskim podrumom. Ova uvena boemska kafana je svoje neobino ime dobila po vlasniku Nemcu Bumsu i nemakoj rei keler podrum.

Iznad ulaza u kafanu bila je istaknuta firma sa simbolinom slikom kelnera u fraku sa posluavnikom i salvetom u ruci, kako uri da ugodi gostu. Gazdu su gosti zbog njegove servilnosti prozvali Pera Svileni.

Poseban specijalitet ove kafane bili su ukusni evapii, po kojima nas je zapamtila i slavna igraica Dozefina Beker, kada je 1929. godine gostovala u Beogradu, seajui se vesele sedeljke uz gurmanluke u Bums-keleru.

Tu se po ugledu na Be, svirala tiha muzika, da ne smeta pri razgovoru, a u seanjima gostiju su ostale upamene dve pevaice Kaje i Cveta, koje je na violini pratio mali Stevica koji je zbog svog niskog rasta nosio cipele sa visokim potpeticama.

Najei gost kafane bio je pesnik Tin Ujevi, koga su skadarlijski boemi proglasili za svog kralja. U stanovima u dvoritu su jedno vreme stanovali glumci Milorad Gavrilovi, Dobrica Milutinovi, Bogoboj Rucovi, kao i knjievnik Branislav Nui.

Kafana je prestala sa radom pred Drugi svetski rat.

BandistU Skadarliji nema vie ni kafane Bandist koja se nekada nalazila neto nie od Zetske ulice, u ijoj bati se drutvo okupljalo tokom dana, jeli su se mezetluci, pilo se crno vino i pevuile poznate pesme. Ova kafana dobila je ime po stalnim gostima koji su bili lanovi pozorinog i vojnog orkestra.

Filipova pivaraOva kafana se nalazila na uglu Skadarske i Cetinjske ulice. Izgraena je 1845. godine i u Spisku kafana iz 1860. godine, pored njenog naziva zapisano je: Kafana Filipa orevia, pivara i austrijskog podajnika. Dri je pod zakup ore Dimitrijevi ovdanji. Ne plaa arendu, nego toi pie Filipovo pod raun. Nema ugovora, ni termina. Otvorena je pre 15 godina bez odobrenja vlasti. Od naboja su zidovi i od cigle. Osim kafane ima 5 soba, 2 kujne i podrum.

Porodina firma eskih industrijalaca Ignjat Bajloni i sinovi otkupiljuje 1880. godine od propalog Prvog pivarskog akcionarskog drustva, u Skadarliji, Malu pivaru i okolna imanja.

Interesantan je detalj da je najvei srpski romansijer Bora Stankovi izmeu 1906. i 1913. godine, radio kao kontrolor dravne troarine u Bajlonijevoj pivari i bio est gost ove kafane.

Tin Ujevi, boemski kralj Skadarlije

Bora Stankovi

Motiv Skadarlije, razglednica oko 1905. godine


1110

Tri eiraPre Prvog svetskog rata nosila je broj 47 Skadarske ulice. To je bila niska, prizemna zgrada koja je, sudei po sauvanim fotografijama, imala belo obojene prozore na tamnoj fasadi. Kafana potie iz druge polovine 19. veka, a naziv je dobila zahvaljujui sluaju. Nekada je u toj kui bila radionica eira, vlasnitvo Dimovia. Kada je umesto ove radionice otvorena kafana, plehanu firmu na kojoj su bila nacrtana tri eira, niko nije skinuo. Godine su prolazile, a iznad vrata je ostala stara firma, sa ucrtana tri razliita eira. Po toj firmi je i kafana dobila ime.

Kafana je pre Prvog svetskog rata, pored beogradske boemije, bila stecite brojnih zanatlija koji su u okolini drali duane. U ovoj kafani je 1904. godine proslavljen izlazak prvog

broja dnevnog lista Politika, a posebno je postala popularna izmeu dva svetska rata, kada je tu dolazila raznovrsna publika.

Do danas je kafana Tri eira ostala glavna zgrada i simbol Skadarlije kao ambijentalnog prostora i specifinog drutvenog centra Beograda.

Dva jelenaPo zapisima hroniara, na mestu dananje kafane Dva jelena nalazila se stara turska Skadarska kapija, a potom gazda-Avramova pekara. Prva vlasnica kafane Dva jelena bila je Stana, od gostiju nazvana Tana, koja se posle muevljeve smrti udala za

oku Stojkovia, koji je drao han u Makedonskoj ulici. Po predanju, kafanica se 1866. godine zvala Dva lava i sluilo se samo pie, a potom je sagraena i kuhinja. Kada je baba Tana udala svoju unuku za kafediju Aleksu Mihailovia, predala im je kao poklon kafanu Dva jelena. Pred poetak Prvog svetskog rata, oni su modernizovali batu, a na susednim placu podigli zgradu za stanovanje i za poslugu.

Ova kafana je bila najvea u Skadarliji, poznata po svojoj velikoj trpezariji. U prvom delu sale su sedele zanatlije iz susednih duana, i u jutarnjim asovima su gotovo svi stolovi bili zauzeti. Drugo odeljenju kafane poinjalo je da radi tek u podne i to je bio miran deo kafane u kome su se okupljali abonirani gosti, najee glumci.

Velika SkadarlijaNa mestu dananjeg restorana Velika Skadarlija, od 1845. godine nalazila se kafana Filipova pivara, a od 1880. godine to je kafana Bajlonijeve pivare. U ovo omiljeno sastajalite pivopija, pored stranaca, dolazili su i najugledniji graani, istoriari, lekari i inovnici. Tu se moglo popiti pivo pristiglo direktno iz proizvodnje.

Svojim poloajem, nenametljivom arhitekturom i unutranjim ambijentom, predstavlja tipian primerak skadarlijskog lokala u kome je izmeu dva svetska rata nastupao orkestar Cicvaria i pevala Olga Janevecka.

Dva bela golubaRestoran je podignut po ugledu na istoimenu, staru kafanu iz 19. veka koja se nalazila na mestu dananjeg Radio Beograda. Izgradio je tadanji terzija Jovan Kujundi Valjevac i iako je zgrada bila vrlo trona i mala, privlaila je u to vreme veliki broj gostiju.

Dananji restoran smeten je na ulazu u Skadarliju i predstavlja idealan spoj tradicije i kvaliteta. Dva bela goluba je arhitektonski uredio 1966. godine Ugljea Bogunovi, a potom su kao gosti pohrlili poznati begradski boemi. Momo Kapor, pisac i ivopisac slika na zidovima, nacrtao je dananji prepoznatljiv znak ovog restorana.

Prijatan ambijent, bogata ugostiteljska ponuda i zvuci starogradske muzike stvorili su od ovog mesta kutak za zaljubljene.

Stare znamenite kafane danas

Pogled na dimnjak Bajlonijeve pivare

Bogosav Vojnovi Pelikan Kafana Tri eira, 1931. godina

Olga Janevecka


1312

Zlatan bokalOva kafana je preuzela ime nekadanje kafane Zlatan bokal koja se nalazila na mestu gde se silazi u Skadarsku ulicu sa skvera ispred dananjeg Doma armije, koji je izmenjen regulacijom ulice Bulevar despota Stefana.

Dananja kafana Zlatan bokal otvorena je na mestu nekadanjeg vinskog podruma Dalmacija i predstavlja jedan od simbola Skadarlije, koji je zadrao duh uvenih skadarlijskih noi, uz svetlost svea i pucketanje kamina, sa muzikom za goste sa istananim ukusom.

Ima danaU prizemnoj, skromnoj kui i dvorinim stanovima, u kojoj je sada restoran Ima dana, stanovali su mnogi pozorini umetnici: Milorad i Lena Gavrilovi, Sava Todorovi sa suprugom Leposavom, takoe glumicom, uvena glumica i pevaica Olga Ili i drugi.

U jednom od brojeva dnevnog lista Politika iz 1939. godine, pominje se ovo dvorite, u kome ivi cela glumaka kolonija: U toj kui i onima iza nje u dvoritu stanovala je cela jedna vojska najslavnijih srpskih glumaca i glumica. Tu su oni mladovali, upoznavali se, zaljubljivali, zaklinjali na vernost i greili, enili se, ulazili u avanture i razdvajali, proivljavali svoje najvee umetnike i ljubavnike uspehe i imali razoarenja. Proveli su svoj ivot i najvie ga tu i zavravali.

Restoran Ima dana je novijeg datuma. Otvoren je po izvrenoj rekonstrukciji i revitalizaciji Skadarlije, spajanjem nekadanjih stanova glumaca Milorada Gavrilovia iJovana Antonijevia ede.

Naziv restorana je nastao po pesmi Ima dana koju je interpretirao nekada popularni peva Vojkan Tasi, bivi kroja sa Doola.

U mislima tako uzdano sam jako,A suze su tekle niz obraz polako.Od grudi se mojih vean oganj stvori,Da u njima dua pre roka izgori!Po golemu svetu mlaan se potucam to gromovnik nisam da na sudbu pucam?

Ova strma krivudava ulica nekada poznata po drvenoj kaldrmi, plinskim fenjerima meu rascvetalim kronjama drvea, po znamenitim kafanama, bila je carstvo beogradske boemije.

Mnoge poznate linosti stanovale su u Skadarliji ili blizu nje, a meu njima knjievnici ura Jaki, Jovan Jovanovi Zmaj, Antun Gustav Mato, Bora Stankovi, Branislav Nui, Dragomir Brzak, braa Vojislav i arko Ili, glumci Milorad Gavrilovi, ia Ilija Stanojevi, Dobrica Milutinovi, Milka Grgureva, anka Stoki i mnogi dugi.

Boemska Skadarlija i danas ivi u vedrim pesmama, zanimljivim priama i novinskim lancima. Evo nekoliko zanimljivih anegdota koje se i danas prepriavaju, o njenim znamenitim stanovnicima i redovnim gostima, za

Restoran Ima dana, enterijer

Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog pozorita u Beogradu, idol pozorine publike 19. veka, bila je deo skadarlijskog umetnikog i boemskog miljea

Milan imi Kafana Tri eira, 1940. godina

Anegdote izSkadarlije

Divanhana

1514

koje se govorilo da su svoje najlepe dane proiveli nou.

Iijas i makeSedi Stevan Sremac u bati Tri eira, pa ugledavi pognutog prijatelja, povie: ta radi, bre, Miko? More, gospodine Stevo, opet me uhvatio onaj prokleti iijas. A ja mislio da ti vata make po sokaku.

Mali kapitalKod Skadarlije hvali se jedan novopeeni gazda Sremcu: Kad sam poeo poslove, nisam imao ni dinara kapitala, nego samo svoju inteligenciju. Onda ste poeli sa malim kapitalom.

ura Jaki i interNa najvei pesnik ura Jaki, najradije je provodio letnje noi pred kafanicom Bandist u Skadarskoj ulici, koja je bila u neposrednoj blizini njegove kue, u kojoj je stanovao i ia ilija Stanojevi, glumac. Nikad on nije traio neko naroito drutvo. Sedeo je sam ili sa opom harmonikaem, koga je neobino voleo. Sede tako njih dvojica kraj ladnih pricera esto do zore, opa svira i peva, a ura sa najveim oduevljenjem slua i poneki put iz dubine uzdahne.

Preko puta te kafanice imao je kuu Petar inik, koncesionar za iznoenje neistoe, koga su svi zvali interom. Njemu se nikako nije dopadala ova urina sedeljka i esto je protestovao to ne moe da spava. Jednog dana pozvae uru hitno u policiju. Kad je uao, tu je zatekao inika.

Policajac je veoma cenio uru, ljubazno ga primio i ponudio mu stolicu: Gospodine uro, ovaj gazda Pera ali se kako ne moe celu no da spava od Vaeg veselja, koje provodite svaku no pred kafanom Bandist, preko puta njegove kue.

Stevan Sremac

Ulaz u Skadarsku ulicu iz Deanske,na uglu je zgrada u kojoj je bila Esnafska kafana

ura Jaki, trei s leva



1716

ura odmeri od glave do pete inika, koji je na sebi imao akire od fine plave ohe, izvezene zlatom, a preko poprsja debeo zlatan lanac od sata.

Tano je da vrlo esto provodim noi pred kafanom u drutvu sa harmonikaem. Pomalo se pije, svira i peva. ta ete, to je po nesrei moja bolest, koja e me, najzad, i u grob oterati. Ja odista jako alim to nisam u svoje vreme poao stopama ovog potovanog gazde. Danas bi svakako imao tako isto debeo lanac, a sem toga i krov nad glavom. Ovako, mlatio sam praznu slamu i pisao kojekakve burgije, koje me do danas nisu mogle ishraniti, kao to je recimo ovog sretnog oveka bogato ishranio njegov rentabilni artikal.

Policajac se nasmeja od srca ovako duhovitom odgovoru urinom, prui mu prijateljski ruku i ree: Idite gospodine uro, a ja u ve videti ta u.

Na tome je ostalo.

Dug pekaru RafetuSvakog dana u Skadarliji je pesnik ura Jaki igrao karte sa pekarom Rafetom ot tetovsko od koga je

uzimao hleb na veresiju. Ali veresija je jednog dana toliko narasla, da je pesnik poeo da izbegava ne samo pekara nego i kafanu Tri eira, gde se sa Rafetom kartao igrajui tablanet.

Jednog jutra, ura taman oprezno izlazi iz svog skadarlijskog stana, pa spazivi pekara Rafeta brzo zadie jaknu od kaputa i stuti se brzim koracima niz ulicu. Ali pekar Rafet, koji pesnikovo izbegavanje nije vie mogao da podnese, jer mu je nedostajao drug za kartanje, potri za urom povikavi iz sveg glasa: Ela, ela, gosn uro, lebecot je platen.

Stade ura kao ukopan i ne veruje prosto svojim oima. Gleda iznenaeno osmehnutog, punakog, dragog mu pekara Rafeta u beloj, istoj kecelji, kako ga mahanjem ruke i glasom doziva ponavljajui da njegovo dugovanje nije vano, platie odjednom, kad dobije neki vei honorar. Rafet mu apatom priznaje da mu mnogo nedostaje uvee u kafani Tri eira, eljan je da nastave svoje tamonje partije karata.

Eto kolika je bila ljubav potenih skadarlijskih zanatlija prema siromanom pesniku. ura Jaki iako je bio

omiljen kod zanatlijskog sveta, izgleda da se stideo bedne Skadarske ulice u kojoj je stanovao. Nije ni najboljim prijateljima, ni roacima hteo da kae svoju adresu. Kada mu je jednom prilikom prijatelj jo iz bekih studentskih dana, pesnik Jovan Jovanovi Zmaj, tada

ugledni beogradski lekar, zatraio adresu, Jaki mu je turobnog glasa odgovorio: Ne moe ti to nai, daleko je, a kua nema broja... To je, tamo, iza boijih lea.

Kua ure Jakia, crte Ljube Ivanoviaia Ilija Stanojevi, sa prijateljima


vrst karakteria Ilija Stanojevi se zarekao da nee piti mesec dana. I, stvarno, petnaest dana gasio je e kiselom vodom. E, moj ia pomisli on ti si sjajan karakter. Svi ti nude da pije, a ti se odra junaki. Zasluio si da te astim.

Kod Tri eira, dvadeset etiri sata aavao je ia samog sebe, zato to je vrst karakter.

ia blago deliia Ilija sretne, pred kafanom Tri eira, poznanika koji je bio veliki prijatelj boema, ali umerenjak u svemu. Da nema sluajno koju paru? zapita ga ia. Imam dvanaest dinara, moemo da podelimo.

E, ba si drugar. Da se ne bi ti muio, daj meni, podeliu ja poteno.

Poznanik predade ii novac. Pre nego to ponem da delim, da te prvo neto pripitam. Da li ti pije? ree ia. Ne. A pui li? Ni to. A kocka li se? Ne. Eto vidi. Ti si ovek bez poroka. A ja sve to volim. Prema tome, tebi e da bude dosta dva dinara. Evo ti. A meni, veruj, bie i banka malo.

Nikakav glumacSedi Milorad Gavrilovi kod Tri eira i nee ni da pogleda susedni sto za kojim je ia Ilija s drutvom. to sam noas sanjao udan san pria ia Ilija kao, ja umro. Hajde priaj zagrajalo drutvo. Umro ja, i doem na nebo. A tamo stoji tabla: Glumcima ulaz zabranjen. Ja probam da uem na silu, ali me Sveti Petar dograbi za jaknu. Zavirnem ipak kroz jednu rupu i vidim kako po nebu mirno eta Gavrilovi. Tad ja dreknem Svetom Petru: Zar i na nebu ima protekcije? A Sveti Petar me odgurnu, i ree stranim glasom: Taj nije nikakav glumac.

Bolji vazduh u kafaniia Ilija Stanojevi, komiar, i Dobrica Milutinovi, tragiar, sastavili drugu no u kafani Tri eira (da ih niko ne dira).

U kafani se nita ne vidi od dima. Tek negde u dnu, razaznaje se pevaica. Napolju mraz, a unutra toplo.

Tek e ia: Lepo nam je.

Na to e Dobrica: Ja moram da idem kui.

1918

Napolju je mraz, ozepe. Ugrejan si. Moram, ia. Nemoj, ostani insistirao je ia.

Dobrica ustane, pozdravi se i izae iz kafane. Otar mraz see, tipa, pod nogama kripi sneg. Dobrica napolju pone da kalje, ne moe da se zaustavi.

Vrati se u kafanu, i kaalj prestade.

Videi Dobricu, ia se obradova: Je l ti ja govorim da ne ide na ciu zimu i na ist vazduh, kad je ovde u kafani vazduh bolji.

ia Ilija sa prijateljem ivotom Jankoviem,beogradskim profesorom i direktorom Bajlonijeve pivare

Milorad Gavrilovi, Stari gospodin

anka Stoki

Zovem se Skadarlija ili Skadarska ulica, kako hoete. Ja nisam ni bulevar ni avenija, ni magistrala. Ja sam obian strmi, krivudavi i loe kaldrmisani sokak usred Beograda. I to bi bilo sve to bi vredelo rei o meni da nema moje boemske povesti, da nema mojih tronih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenog jendeka.

Moji gosti su od davnina bili uveni ljudi od pera. Moji gosti bili su prvo beogradski glumci, pesnici, reditelji, slikari i pripovedai.

Dolazili su meni i ministri i uvaeni naelnici, i sarai, i bozadije, i evabdije, i propali aci i ueni profesori. Pod mojim krovovima i na mojoj kaldrmi svi su pevali, sevdalisali i lumpovali.

Oko mene je preko noi izrastao veliki, buni, milionski grad. Krile su se iroke, prave ulice i podizala visoka gospodska

zdanja. Mene su sreom ili zaboravljali ili zaobilazili.Moji dumani su mi obesili o vrat nekoliko kuerina ne bi li me naeli i upropastili. Ali moji prijatelji i svi kojima nisam na kraj srca, eto, zapee da me sauvaju, da spasu makar deli moje due i slave starostavne.

Oni dobro znaju da sam ja nepresuni izvor ljudskih radosti i ljudskih ludosti i ja im na toj panji ostajem iskreno zahvalna.

Zuko Dumhur, karikaturista i pisac

U novija vremena Skadarlija je pruila gostoprimstvo svetski poznatim imenima, koji su uivali u letnjem mirisu rascvetalih lipa, svee polivene kaldrme, odabranim jelima srpske kuhinje i najveem specijalitetu Skadarlije atmosferi.

Kae se: ko nije bio u Skadarliji, nije bio ni u Beogradu, pa je razumljivo da su ovde ugoeni kraljica Elizabeta, panski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija, Dord Bu Stariji, Vili Brant, Margaret Taer, Sandro Pertini, Alberto Moravija, ina Lolobriida, Bert Lankester... Oni su ne razumevajui jezik, a moda ni obiaje, sa radou prihvatali sve to se oko njih dogaa.

Gotovo svako mesto u ovoj ulici ima neku svoju priu za koju su vezane i brojne ljudske sudbine. U nastavku su pobrojane zgrade i godine izgradnje, kao i njihovi nekadanji vlasnici i slavni stanovnici.

20 21

Nekako i nikakoU kafani Dva jelena u Skadarliji, neko od mladih glumaca upita Dobricu Miutinovia: ika Dobrice, kako izlazite na kraj sa vaom platom ceo mesec? Moj sinko, evo ovako: od prvog do drugog nekako, od drugog do prvog nikako.

Eto dobar, pere laku noanka Stoki je stanovala u Skadarliji, imala je sluavku uu, Maaricu, koja je petnaest godina radila kod nje, a nikako nije uspela da naui srpski jezik.

ia Ilija Stanojevi etajui Skadarlijom, vidi na prozoru ankinog stana uu, i javi joj se: Dobro jutro, ua. Kako si? Eto dobar, pere laku no.

Uvee, kod Tri eira, ia Ilija ree anki: Ona tvoja ua govori kineski. Nita je ne razumem. Kae: Eto dobar, pere laku no.

anka poe grohotom da se smeje, objasni i prevede uin jezik ia Iliji: Dobro sam, perem ankine spavaice.

Preureenje Skadarlije poelo je 1966. godine, po projektu arhitekte Ugljee Bogunovia. U nastojanju da se ovaj deo starog Beograda sauva, izvrena je rekonstrukcija i revitalizacija Skadarske ulice.

Cilj je bio da se ovom specifinom ambijentu vrate osobenosti koje je nekada imao, da se oivi tradicija dopunjena novim, savremenim sadrajima.

Uklonjen je saobraaj iz Skadarlije, podignuta je esma, vraena je stara kaldrma, fenjeri i kandelabri, dograene se kafane Tri eira, Dva jelena i Skadarlija, a preureeni enterijeri kafana Ima dana, Zlatan bokal i Dva bela goluba. Na stara vremena podseala je gatara Ljubica koja je zabavljala turiste svojim proroanstvima, stari doboar ole i slikari koji su na platno prenosili motive iz Skadarlije.

Sedamdesetih godina Skadarlija se pobratimila sa pariskom boemskom etvrti Monmartr. Povorka francuskih slikara i muziara defilovala je naom poznatom ulicom kada je potpisana zajednika povelja o saradnji. Naredne godine, nai umetnici su uzvratili posetu.

Vracanje starog sjaja Skadarliji

Dobrodoli u Skadarliju



2322

Skadarska ulica neparna strana

Kua trgovca Pavla Kaanika, Skadarska 9Ova stambena dvospratnica, podignuta 1927. godine, na mestu nekadanje male kue na imanju trgovca Pavla Kaanika.

Kua preduzimaa Riste Krstia, Skadarska 11, ugao sa SimininomKrajem 19. veka graevinar Rista Krsti podigao je posle prosecanja Simine ulice, ugaonu jednospratnicu sa lokalima i magacinima u prizemlju i stanovima na spratu.

Kua Jelene Proti, Skadarska 15Stambena trospratnica podignuta je tridesetih godina 20. veka.

Kua krojaa Ignaca Buhbindera, Skadarska 17Ulina prizemna zgrada podignuta je krajem 19. veka, a prepravke su izvrene 1925. godine. etvorospratna dvorina zgrada podignuta je 1922. godine.

Kua Marije Brki Kozlanski, Skadarska 19Ova etvorospratna dvorina stambena zgrada podignuta je 1927. godine, a dvospratnica prema ulici 1930. godine, na imanju koje je do 1880. godine pripadalo Antoniju Jovanoviu, duvandiji. Te godine iz duga je otkupljen plac i kua od slabog materijala, koji su preli u vlasnitvo porodice Kozlanski.

U kui Kozlanskog, poznatog pod imenom esmadija jer se brinuo o odravanju nekadanje skadarlijske esme koja je bila ispod starih, ve davno poruenih svodova, stanovalo je nekoliko glumakih parova Lena i Milorad Gavrilovi, Julka i Toa Jovanovi, Mara i Svatislav

Dinulovi, kao i Sofija Cuca orevi.

Kua Kristine Dragoljuba Jovanovia, Skadarska 21Stambena jednospratnica izgraena je krajem 19. veka.

Palata Balkan, Skadarska 23Stambeno-poslovnu etvorospratnicu podigao je Svetolik Savi, a 1930. godine zgradu je otkupila Dravno hipotekarna banka. To je jedan od prvih objekata koji su svojim dimenzijama naruili dotadanje intimne prostorne odnose u Skadarliji.

Kua Zorke Ludaji, Skadarska 25Stambena trospratnica izgraena je 1927. godine.

Kua Isaka Solomona, ugao Skadarske 27i Gospodar JevremoveLepa, ugaona visokoparterna kua, izgraena krajem 19. veka, u kojoj su stanovali velikani pozorine scene, kod gazdarice Katarine Hristodulu. Spomen-ploa na ovoj zgradi ispunjena je sa desetak poznatih imena glumaca, reditelja, pesnika i muziara: Milka Grgurova, Milo i Marija Cveti, anka Stoki, Zorka Kolarevi Todosi, Petar Dobrovi i drugi.

Zgrada Aleksandra Petrovia, ugao Skadarskei Gospodar Jevremove 65Stambenu trospratnicu, na mestu poruene prizemne kue, podigao je graevinar Aleksandar Petrovi 1927. godine. Zgrada je podignuta u periodu prve rekonstrukcije Skadarlije, kada poinju da se grade visoki objekti naruavajui jedinstvenost ambijenta.

Kafana Tri eira, Skadarska 29Kua u kojoj se danas nalazi kafana sagraena je 1864. godine, a najstariji dokument o kafani je Uverenje na mesno kafansko pravo: Na osnovu paragrafa 8 Dodatka uredbe o kafanskom pravu od 25. maja 1864. godine, Ministarstvo unutranjih dela izdaje uverenje Kati, udovi Petra Jovanovia, iz Beograda, da ona moe otvoriti kafanu u zgradi koja postoji u nazvanoj Ciganskoj mali, a lei izmeu komija: sa sokaka nalija anca, a sa desne strane kue Petra Josipovia, a sa leve kue reene Kate. Po tome imenovana Kata, zadobila je ovim na placu gdi ova zgrada postoji Mestno kafansko pravo za koje ima platiti 30 talira, shodno pomenutom paragrafu.

Da se ne zaboravi


2524

Branislav Nui pie da je kafana dobila ime Tri eira po radionici starog Dimovia, na kojoj su bila izrezana tri eira. Sa starih fotografija se vidi da je zgrada nekada bila prekrivena eramidom, a vrata i prozori su joj bili drugaije rasporeeni. Ovaj nekada vrlo raireni tip beogradskih zgrada balkanske arhitekture, poslednju znaajniju adaptaciju pretrpeo je tridesetih godina 20. veka, ali je do danas ostala najpoznatija stara kafana sa posebnom atmosferom.

tihina kua, Skadarska 31Prizemna kua jednim delom okrenuta prema ulici, a krilom ka dvoritu, iz 1878. godine poruena je i ponovo izgraena nova za kafanu Tri eira. Stambena dvospratnica u dvoritu sagraena je 1931. godine i menjala je vie puta vlasnike, a naziv tihina kua ostao odomaen po jednom od vlasnika.

Kua Mihajla i Mare Tripkovi, Skadarska 33Stambena dvospratnica sagraena je u dnu dvorita 1924. godine, na mestu stare prizemne kue.

Skadarska 3539Na mestu poruenih starih prizemnih kua,podignuta je 1958. godine, zgrada Osnovne kole Skadarlija.

Kua brae Mania, Skadarska 41 Krojai, braa Milisav i Jovan Mani podigli su 1929. godine dvorinu stambenu dvospratnicu, a ulinu zgradu su podigli 1932. godine, braa Dragoljub i Jovan Mani.

Kua Branislava Peia, Skadarska 43Branislav Pei je 1921. godine izgradio dvorinu

dvospratnicu, a ulinu stambenu dvospratnu zgradu podigao je 1930. godine tadanji vlasnik, Jordan Krsti.

Kua arhitekte Milana Sekulia, ugao Skadarske i Strahinjia bana 82Ova predimenzionirana zgrada u odnosu na okolni prostor, podignuta je kao stambena dvospratnica 1929. godine, po projektu arhitekte Milana Sekulia, vlasnika zgrade i imanja.

Kua ivojina i Ljubice Kovaevi, Skadarska 45Stambena zgrada sa lokalima u prizemlju, podignuta 1929. godine, kao lice bloka izmeu ulica Strahinjia bana, Skadarske i Cara Duana.

Skadarska ulica parna strana

Kua ivke i Boidara Dankuevia, Skadarska 20 Stambena etvorospratna zgrada, sagraena je 1932. godine na mestu nekadanje kue, u ijem prizemlju se nalazi restoran Dva bela goluba. Sa visokom zgradom na suprotnom uglu ini neku vrstu kapije u nii deo jezgra Skadarlije.

Stara pekara, Skadarska 26, ugao sa Zetskom 1Ova zgrada spada u najstarije sauvane kue u Skadarliji. Podignuta je pre 1878. godine i mnogo puta je prepravljana. Vodi iz 1909. godine belei da je u ovoj zgradi bila smetena kafana Zlatni krst. Do pekare, na mestu nekadanjeg vinskog podruma Dalmacija otvorena je kafana Zlatan bokal.

Skadarska 28Ova zgrada, podignuta poetkom 20. veka na mestu starije kue, jedina je stambena jednospratnica na ovoj strani ulice.

Skadarska 30Prizemna kua iz druge polovine 19. veka.

Kafana Dva jelena, Skadarska 32Po zabeleenom usmenom predanju, pre 1862. godine, na mestu gde je danas kafana Dva jelena, usred velike bate nalazila se kuica od naboja. Vlasnica imanja bila je mlada udovica Tana, koja je sa svojim drugim muem okom oreviem podigla ovde kafanu. Nije utvreno

od kada kafana nosi dananje ime. U vodiima kroz Beograd iz 1909. i 1922. godine zabeleena je kao kafana Jelen, ali ve 1923. godine Gustav Krklec je o njoj ispevao pesmu sa naslovom Dva jelena. Vremenom je dograivana i prepravljana, tako da je izgubila svoj prvobitni oblik, ali zgrada koju je podigla baba Tana stoji jo i danas. To je onaj prednji deo dananjeg lokala.

Kua u kojoj je stanovao ura Jaki, Skadarska 36Kua u kojoj je sa porodicom stanovao i umro 1878. godine, knjievnik i slikar ura Jaki, predstavlja jednu od najstarijih zgrada u Skadarliji. Pesnik je iveo u siromanom stanu u dvoritu ove malovaroke prizemne zgrade, u ijoj arhitekturi se meaju balkanski i panonski elementi. Kasnije, u stanovima u istoj kui stanovali su i uveni komiar ia Ilija Stanojevi i glumac i reditelj Dimitrije Gini.Skadarska 38

Kafana Tri eira


2726

U prizemnoj, skromnoj kui i dvorinim stanovima, u kojoj je sada restoran Ima dana, stanovali su mnogi pozorini umetnici. Podignuta je pre 1878. godine i spada meu najstarije, retko sauvane prizemne kue u Skadarliji.

Ovaj restoran je novijeg datuma. Otvoren je po izvrenoj rekonstrukciji i revitalizaciji Skadarlije, spajanjem nekadanjih stanova glumaca Milorada Gavrilovia i Jovana Antonijevia ede.

Bajlonijeva pivara, Skadarska 40, ugao saCetinjskom 15Prvobitno Malu pivaru, podignutu izmeu Cetinjske i Skadarske ulice polovinom 19. veka, vlasnitvo trgovca Filipa orevia, preuzeo je eh Jovan Brabec, koji je ubrzo prepustio posao svom roaku Bajloniju. Firma Ignjat Bajloni i sinovi otvorila je i kafanu sa kujnom i dvema kuglanama. Po porodici Bajloni nosi naziv i pijaca

u neposrednoj okolini.

Pivara u Skadarliji je meu prvim fabrikama u Beogradu koristila elektrinu energiju, a novi gvozdeni dimnjak, podignut 1911. godine, snabdeven elektrinim motorom radi bolje ventilacije, smetao je susedima zbog buke i zujanja.

Ovaj industrijski kompleks modernizovan je i rekonstruisan 1924. i 1929. godine.

Restoran Velika Skadarlija, ugao Skadarskei Cetinjske 17Nalazi se na mestu nekadanje pivnice Mala pivara. Podignuta je polovinom 19. veka. Uz kafanu je nekada postojala velika kuhinja i sala sa dve kuglane. Zgrada je posle 1945. godine preureena i tada je izgubila prvobitni izgled fasade i raspored prostora.Simina ulica

Kua dr Velizara S. Jankovia, Simina 35Ova karakteristina kua dunavske padine Beograda, podignuta je krajem 19. veka, kao stambena visokoparterna zgrada, kojoj je 1921. godine dozidan prvi, a 1930. godine i drugi sprat.

Simina 37Ova stambena jednospratnica je podignuta sa svim odlikama graanskih kua sagraenih na dunavskoj padini.

Kua graevinara Riste Krstia, Simina 39Ova jednospratna zgrada podignuta krajem 19. veka, pripada grupi malih gradskih kua sa kojima ini jedinstven ambijent na spoju Simine i Skadarske ulice.

Zetska ulica

Zetska 1Jedna od najstarijih kua u Skadarliji, podignutih pre 1878. godine, mnogo puta je prepravljana. U ovoj prizemnoj zgradi jedno vreme je bila smetene kafana Zlatni krst. U dvorinom stanu je nekada stanovao popularni glumac i pisac Brana Cvetkovi, osniva humoristiko-satirinog pozorita Orfeum, ije su se predstave prikazivale u sali kafane Paonin Bulevar.Nekadanja kafana Bums-keler, Zetska 2

U ovoj dugakoj prizemnoj zgradi sa kraja 19. veka ili poetka 20. veka, bila je smetena jedna od uvenih skadarlijskih kafana Bums-keler Bumsov podrum.

U stambenom delu kue nekada su iveli Branislav Nui, Dobrica Milutinovi, Milorad Petrovi i dramski umetnik Bogoboj Rucovi.

Gospodar Jevremova ulica

Gospodar Jevremova 54Ova tipina beogradska visokoparterna zgrada sa kraja 19. veka, znatno je preureena 1929. godine.

Kua ora Karaorevia, Gospodar Jevremova 56Ova visokoparterna stambena kua izgraena je krajem 19. veka, kao tipian objekat dunavske padine.

Kua Nikole Jovanovia, Gospodar Jevremova 63Visokoparterna stambena kua sa podrumom, podignuta je krajem 19. veka.

Brana Cvetkovi


28

Cela Skadarlija je, moe se slobodno rei, ambijentalni spomenik. Njeni nekadanji stanovnici u bronzi, drvetu i na spomen-ploama nastavljaju svoj boemski ivot.

Spomenici i cesme

Spomenik uri JakiuPostavljen je 1990. godine ispred kue u broju 34 u kojoj je iveo i umro ura Jaki. Sedea figura u bronzi delo je vajara Jovana Soldatovia.

Spomenik skadarlijskom doboaru Podignut je 1990. godine, u bati Ima dana, u znak seanja na glumca Radeta obotu, koji je godinama bio doboar u Skadarliji. Autor bronzane biste je Tome Serafimovski.


3130

Skadarlijska esmaU istoriji Beograda esme imaju zapaenu ulogu kao mesta na kojima se narod okupljao. Na mestu dananje, nove esme, u Skadarliji je postojala esma iz turskog perioda. Branislav Nui zabeleio je 1929. godine da se pod svodom akvadukta, koji je iao preko Skadarske ulice, nalazila mala esma sa jednom lulom.

Nova Skadarlijska esma podignuta je 1966. godine, u vreme obnavljanja mnogih objekata u Skadarskoj ulici i delo je vajarke Milice Ribnikar. Na raskru Skadarske i Zetske ulice, svake godine se obeleava otvaranje letnje sezone, podizanjem zastave sa oznakama Skadarlije (karanfil, tap i irado eir).

Spomenik putujuem glumcuPostavljen je na spoju Skadarske i Gospodar Jevremove 1989. godine, u ast Joakima Vujia, pisca i glumca, jednog od osnivaa pozorinog ivota u Srbiji. Stojeu figuru u drvetu izradio je vajar Jovo Petijevi.

Detalj sa nove Skadarlijske esme podignute 1966. godine

Zastava sa oznakama Skadarlije


3332

Iako Skadarlija nema kapije, mogli bi rei da se ulaskom u ovu ulicu, iz gradske vreve poslovnog i trgovakog Beograda, otvaraju kapije prolog vremena za ulazak u ovaj arobni istorijsko ambijentalni kutak.

U Skadarliji je stanovanje organizovano u zgradama i porodinim kuama, ugostiteljstvo u nizu manjih kafana koje imaju daleku tradiciju vezanu za njene itelje, kulturni centar je lociran u kui ure Jakia, trgovaki lokali u

nekadanjoj Bajlonijevoj pivari, a deiji smeh u kolskoj zgradi.

Svi rado dolaze da provedu vee u ovoj staroj boemskoj ulici sa eljom da doive duh prolih vremena. No, neminovnost ivota je promena. Vreme je modifikovalo izgled i ponudu ugostiteljskih sadraja ove gradske etvrti, zadovoljavajui savremene estetske, kulturne i gastronomske ukuse. Tako danas raznovrsnost ponude Skadarlije privlai publiku svih uzrasta, razliitih interesovanja i mogunosti.

U nastavku su pobrojani sadraji u Skadarskoj i okolnim ulicama.

Sebilj esmaSebilj esma na dnu Skadarlije je replika Sebilj esme u Baariji, koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine.

Sadraji u Skadarliji

3534

Pekara Spasa, Skadarska 26(specijalitet u veernjim asovima lepinje sa kajmakom, urnebes salatom, gulaom )Radno vreme: 624, nedeljom 1624 3247 144

Zlatan bokal, Skadarska 26 (nacionalna kuhinja, starogradska muzika, skadarlijska glumica) Radno vreme: 1101h 3234 834

Crni Gruja, Skadarska 30 (nacionalna kuhinja, starogradska muzika) Radno vreme: 111h 3344 200

Dva jelena, Skadarska 32 (nacionalna kuhinja, starogradska muzika,

skadarlijska glumica)

Radno vreme: 111h

3234 885

Hotel Le Petit Piaf, Skadarska 34

Radno vreme: 0024h

3035 252

Restoran Le Petit Piaf, Skadarska 34

(nacionalna kuhinja, starogradska muzika)

Radno vreme: 91h

Skadarlijska konoba, Skadarska 36 a

(reni i morski specijaliteti)

Radno vreme: 121h

3235 986

Parna strana ulice

Dva bela goluba, ugao Skadarske i Bulevara despota Stefana 3 (nacionalna kuhinja, starogradska muzika, skadarlijska glumica i maioniar)Radno vreme: 1024h 3239 079

Menjanica, Skadarska 20Radno vreme: 920h, subotom 915h

Caffe ikarica, Skadarska 22 (muzika sa ozvuenja) Radno vreme: 101h, nedeljom zatvoreno 3243 412

Galerija Monmartr, Skadarska 24Radno vreme: 1822h, nedeljom zatvoreno 3245 320

Caffe Muke, Zetska 1 (muzika sa ozvuenja) Radno vreme: 101h

Noni klub Moulin Rouge, Zetska 1Radno vreme: 224h

Kineski restoran Bamboo, Zetska 2Radno vreme: 1224 h, nedeljom zatvoreno 3244 039

Skadarlija danas


Kua ure Jakia, Skadarska 34 (izlobe, koncerti, promocije knjiga) Radno vreme: dvokratno 1015h i 1822h, subotom 1822h, nedeljom zatvoreno 3230 302

Ima dana, Skadarska 38 (nacionalna kuhinja, starogradska muzika,skadarlijska glumica) Radno vreme: 111h 3234 422

BG club, Skadarska 40aRadno vreme: petak i subota 225h 062 1905 305

Velika Skadarlija, ugao Skadarske i Cetinjske 17 (nacionalna kuhinja, starogradska muzika)Radno vreme: 824 3349 557, 3234 983

Neparna strana ulice

Beotrafika, ugao Skadarske i Bulevara despotaStefana 1aRadno vreme 724h

Caffe Towser, Skadarska 9Radno vreme:102h

Prodavnica Mala tajna, Skadarska 9 Radno vreme: 924h

Kompas, turistika agencija, Skadarska 9 Radno vreme: 920, subotom 914h 3340 490

Campo de Fiori, Skadarska 11 (italijanska kuhinja, muzika sa ozvuenja)Radno vreme: 1223h 3242 940

Caffe Divdan, Skadarska 11 Radno vreme: 131h 3228 750

Picerija Guli, Skadarska 13(italijanska kuhinja, muzika sa ozvuenja) Radno vreme: 1223,30h

3237 204Galerija antikvarnica Ninke, Skadarska 15Radno vreme: 1022h 3234 424

Caffe Red bar, Skadarska 17 (muzika sa ozvuenja) Radno vreme: 111h

Caffe Hand made, Skadarska 19(muzika sa ozvuenja) Radno vreme:112h

eir moj, Skadarska 21 (nacionalna kuhinja, starogradska muzika,skadarlijska glumica) Radno vreme: 91h 3228 750

Srpska banka, Skadarska 23 Radno vreme: 917h

Galerija AS, Skadarska 27 Radno vreme: 1021h, nedeljom zatvoreno 3239 242

Putujui glumac, ugao Skadarske i Jevremove 65(muzika sa ozvuenja) Radno vreme: 101h 3341 024

Tri eira, Skadarska 29(starogradska muzika, nacionalna kuhinja )Radno vreme: 111h 3247 501

Trafika Kod esme, Ugao Skadarske iStrahinjia bana 82Radno vreme: 724h

Poslastiarnica Milica, Skadarska 45Radno vreme: 722h 3243 537

Samoposluga Vinjica,ugao Skadarske i Duanove 98


3736

Radno vreme: 0024h

38

LiteraturaVuo, Nikola: Bajlonijeva pivara: 18801941, Godinjak grada Beograda 1976.

Bogunovi, Neboja: Skadarlija, Jugoslavija Publik 1983. Trebjeanin, Svetozar: Seanje na staru Skadarliju, Kultura 1986.

Dimitrijevi, Kosta: ivot boemske Skadarlije, Toplikus 1990.Jovanovi, ivorad P.: Iz starog Beograda, Turistika tampa 1994.

Dimitrijevi, Kosta: Romantino boemska Skadarlija, Prometej 1997.Vujovi, Branko: Beograd u prolosti i sadanjosti, Dragani 2003.

IlustracijeAutor fotografije: Branko Jovanovi

Autor Panoramskog plana: Aleksandar StanojloviPejzai Beograda, Muzej grada Beograda, 2006.

Dokumentacija Biblioteke grada BeogradaDokumentacija Narodne biblioteke Srbije

Turistiki informativni centri

Knez Mihailova 6, tel: 3281 859(921h, nedeljom ne radi)

Aerodrom Nikola Tesla, tel: 2097 828(822h)

Glavna eleznika stanica, tel: 3612 732(Ponedeljakpetak 820h, vikendom 816h)

Terazije (peaki prolaz), tel: 2635 622(Ponedeljakpetak 1020h, vikendom 1016h)

Savsko pristanite, Karaorevatel: 3288 246(15. mart 15. novembar, 819h)

Informativni centar Turistike organizacije Srbije ika Ljubina 8/1, tel: 6557 127www.serbia-tourism.org

Turistiki centar ZemunZmaj Jovina 14, tel: 2192 094

Limo Business Classtel: 063 7720 608www.limobusinessclass.com

Udruenje turistikih vodia SrbijeDeanska 8, tel: 3230 566, 064 9621 [email protected]

Avala(Utorakpetak 1016:30h, vikendom 1018h, ponedeljkom ne radi)

vodic kroz skadarliju

Documents