Voćnih rakija , zatim rakije od šljive, jabuka, krušaka i lozova če su da su to proizvodi dobijeni isklju čivo alkoholnom fermentacijom i destilacijom i/ili redestilacijom kljuka redestilacijom kljuka pomenutog vo ća

• destilat sa čuva aromu i ukus koji poti ču od upotrebljene sirovine

Vinjak

od vinskog destilata* = 1 godina odležavanja

(hrastova burad)

Konjak destilacijom odabranih belih vina•Isklju čivo proizvedeni u Francuskoj, u oblasti Cognac•od 1909. godine imaju i АОC (appelation d’origine controlée) statustamno-žuta boja, blag ukus, fina aroma

Starenje (sazrevanje) konjaka se odvija u više faza : • faza “ekstrakcije” - neposredno posle destilacije preta če u hrastovu burad koja mu prenosi jedinstvenu aromu i boju• faza “starenja” , u kojoj se vrši smanjenje koli čine alkohola sa po četnih 72 na uobi čajenih 40 v/v %• faza “oksidacije” , koja ima za cilj da konjak dobije • faza “oksidacije” , koja ima za cilj da konjak dobije svoju kona čnu zlatnu boju

Konjak koji se flašira je rezultat kombinacije (mešanja) brojnih konjaka razli čitog porekla, berbe, starosti i karakteristika

Oznaka na konjaku (VS; VSOP; XO) govori o najmanjem periodu odležavanja u ba čvama:

V.S. (Very Special) - čiji najmla đi činilac ima najmanje 2 godine odležavanja u ba čvamaV.S.O.P. (Very Superior Old Pale) - najmanje 4 godine odležavanja u ba čvamagodine odležavanja u ba čvamaX.O. (Extra Old) - najmanje 6 godina odležavanja u ba čvama

Rum• fermentacijom i destilacijom melase ili sirupa še ćerne trske ili od soka še ćerne trske

• Poreklo ruma - Karipska ostrva, a pre svega za Kuba, Barbados i a pre svega za Kuba, Barbados i Jamajka• Odležavanjem u hrastovim buradima dobija specifi čan miris, aromu i žu ćkasto -smeđu boju. • Kubanski rum “bacardi” -bezbojan.

Viskidestilacijom slada žitarica (prvenstveno je čma)

Pre vrenja vrši se razlaganje skroba u šećer - dobijanje slada

sušenje u sušarama uz otvorenu vatru koja se loži tresetom

specijalni miris na dimOdležavanje u hrastovim buradima najmanje 3 godine = zlatno -žuta boja, blag ukus i specifi čan miris

Prema zemlji porekla i načinu tehnološke prerade:

� Škotski viski

� Ameri čki viski

� Irski viski� Irski viski

� Kanadski viski

Škotski viski :2x se destilujeodležavanje u hrastovoj

buradi min. 3 godine

MALT viski – proklijali je čamVatted Malt – mešavina iz više destilerijaSingle Malt – iz 1 destilerije (razli čita burad)

GRAIN viski – proklijali je čam uz druge žitarice

BLENDED viski – mešavina grain i malt viskija

Irski viski :3x se destilujeodležavanje u hrastovoj buradi min. 3 godine

Kanadski viski :veći br. razli čitih žitaricaodležavanje u buradi min. 3 godine

Ameri čki viski :dve podvrste - “straight” – min. 2 godine u

hrastovom buretu koje je spaljeno sa unutrašnje strane - Burbon

- “blend” – kombinacija “straight” viskija sa “mladim” viskijem neutralnog ukusa, arome i boje“mladim” viskijem neutralnog ukusa, arome i boje

Još jedna vrsta viskija koja se proizvodi u SAD je Tenesi viski – destiluje se kroz ugalj od javorovog drveta, pa dobija specifi čnu aromu i ukus – Jack Daniel`s

Medovača• destilacijom fermentisanog meda

• senzorne karakteristike poti ču od samog medapoti ču od samog meda

• za razliku od ostalih rakija, medova ču je dozvoljeno zaslađivati isklju čivo medom

od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, odnosno mešanjem etanola poljoprivrednog porekla, rakije i destilata poljoprivrednog porekla

Žestoka alkoholna pi ća

Rafinisani etanol je etil alkohol poljoprivrednog porekla proizveden redestilacijom (ponovnom porekla proizveden redestilacijom (ponovnom destilacijom destilata niže stepenaže) sa rektifikacijom (višestepena uzastopna destilacija sa ciljem dobijanja etanola što ve ćeg stepena čisto će) posle alkoholne fermentacije sirovina poljoprivrednog porekla

Dozvoljeno je dodavanje:

AditivaZaslađivačaBojaaroma

Kategorije žestokih alkoholnih pi ća su:- vodka i aromatizovana vodka- alkoholno piće (sa nazivom voća) proizvedenomaceracijom i destilacijom- geist (sa nazivom vo ća ili sirovine)- encijan- džin, destilovani džin i london džin- džin, destilovani džin i london džin- doma ći brendi- klekom , kimom , anisom aromatizovanoalkoholno piće i rumom aromatizovano alkoholnopiće (doma ći rum)- akvavit (aquavit)- cimetom aromatizovano alkoholno piće (väkevaglögi ili spiritglögg )

- berenburg (beerenburg )- aromatizovano alkoholno piće na bazi meda(honey ili mead nectar)- pastis i marsejski pastis- anisonka i destilovana anisonka- mistra- alkoholno pi će gorkog ukusa (bitter)- liker, liker od lešnika (noccino), liker od jaja - liker, liker od lešnika (noccino), liker od jaja (advocaat, avocat, advokat) i liker sa jajima krem od (sa nazivom vo ća ili sirovine) i krem de kasis- guignolet pun č od ruma- džin od gloginje (sloe džin)- sambuka- maraskino

VodkaOd rafinisanog alkohola od žitarica (raži i pšenice)

krompira

sli čnih sirovinasli čnih sirovina

• intenzivno pre čišćavanje prilikom i nakon destilacije

neutralan ukus, bez boje

kokteli

Džinaromatizovanjem senzorski pogodnog rafinisanog etil alkohola bobicama kleke ( Juniper communis L.)• u XI-om veku nastao medicinski napitak aromatizovan bobicama kleke• Današnji džin dolazi iz Holandije, u XVI -om veku• Današnji džin dolazi iz Holandije, u XVI -om veku•Najčuvenije dugo pi će, džin i tonik, nastalo je u Indiji.

Prakti čna primena: malo kinina rastvorenog u sodi i pomešanog sa džinom pomagalo je u borbi sa malarijom

Biteri rafinisani etil alkohol aromatizovan prirodnim aromama i aromati čnim preparatima

•aperitivi (kao pomo ć i probavni stimulans apetita)apetita)

•digestivi Likeri

kremmlekovoćni pr.

kafajajačokolada

zaslađivanjem i aromatizovanjem rafin. etil alkohola

Tekila

1 grad = 2,5% alkohola