vlaska i uskocka kretanja u severnoj dalmaciji u xvi veku bogumil hrabak

8/7/2019 Vlaska i Uskocka Kretanja u Severnoj Dalmaciji u XVI Veku Bogumil Hrabak

1/258

BOGUMIL HRABAK

VLAKA I USKOKA KRETANJA U SEVERNOJ DALMACIJI U

XVI STOLEU

Rezime

Vlasi koje istorijskm izvori belee na tlu mletake ili turske severneDalmacije nisu bili istog porekla. Vlaha (poromanjenog stanovnitvaBalkana) bilo je od samog dolaska Slovena, dakle u hrvatskim upamapre dolaska Turaka. Samo izuzetno mogli su se pre kraja XIV st. naprostoru dananje severne Dalmacije sresti i vlasi iz istonijih krajeva, izdelova pretkosovske srpske drave. U vreme osmanlijske poplave

zapadnih balkanskih zemalja sa Turcima dolaze mnogobrojni vlasi,naroito iz nekadanje centralne i istone Hercegovine. Ta seoba jenastala prinudom otomanskih gospodara, kojima su vlasi bill potrebnikao pomoni vojni odredi (martolosi) i kao privrednici koji bi snabdevalinjihove garnizone. Sa unitenjem ugarsko-hrvatske vlasti u pojasu od

Karina do Skradina prvih decenija XVI veka doseljavanje vlaha

pravoslavne vere na prostoru Ravnih Kotara i Bukovice postalo jekonano.

Organizacija vlaha u severnoj Dalmaciji pokazuje iste znaajke kaoorganizacija vlaha u dananjoj istonoj Hercegovini. Istorijski izvori novedoseljenike najlake prate na karavanskim saobraajnicama i na morskojobali. Vlasi oko Krke i Zrmanje i na prostoru izmeu dve reke zatekli suuslove koji su zahvatali obezbeenje ljetnih ispaa, pored zimskih

panjaka blizu morske obale. To stalno preseljavanje iz regije zimskog

stoarenja u oblast letnjih trava (biregionalno stoarstvo) doprinelo jeouvanju katunske organizacije, koja se najlake prati kod susednihcetinskih vlaha. Vea mogunost prelaska na zemljoradnju na terenu

Ravnih Kotara i oko Benkovca izazvala je njihovu teritorijalizaciju asamim tim i postepeno potiskivanje katunske organizacije. Prema tome,


2/258

prvi razlog vlakih kretanja u severnoj Dalmaciji nalazio se u nainunjihovog privreivanja, tj. u biregionalnom stoarstvu.

Drugi razlog, koji izvori mnogo ee belee bila su njihova gibanja zbogpolitikih zbivanja. Tu autor koristi mletake arhivske izvore i DnevnikMarina Sanuda, pored ves ti koje daju fondovi Dubrovakog i Zadarskogarhiva. Kao vojniki organizovani martolosi turski vlasi su uestvovali usnanom turskom pritisku na severnu Dalmaciju i na uklanjanje ugarsko-hrvatske vlasti iz pojasa Knin - Skradin. Za to vreme treba zabeleiti dvatursko-mletaka rata (1499-1503 i 1537-39). Sve do kraja 30-ih godinatursko-martoloki pritisak bio je jak a Mleani su se samo branili. Senjskiuskoci se do tad samo marginalno pominju, vie samo u morskimtesnacima ispod Velebita i oko Novigrada. Izmeu 1540. i novog rata

1570-73. ofanzivna inicijativa prelazi na stranu uskoka iz Hrvatskogprimorja, koji gotovo svake godine, na kraju zime ili posle letnjih radovaupadaju u turske oblasti oko mletakih poseda severne Dalmacije, teotimaju stoku, ito, ljude ili robu koja je karavanima dovoena iliodvoena naroito u ibenik. Uskoki prepadi takoe spadaju u vlakakretanja, jer su uskoci, osim malobrojnih doljaka u njihovu sredinu, bilitakoe vlasi iz turskog ili mletakih krajeva. Uskoci su najee napadalimoreuzima oko Novigrada u pravcu Obrovca ili ibenika. Njihovi su

napadi samo poveani od 1573. do 1601.

Pokretati pitanje vlaha (Vlaha), posebno u hrvatskim zemljama, dugo sedralo za nezgodno iz nacionalno-politikih razloga, jer re vlah jo nijeprestala da odzvanja pogrdno ili da u dalmatinskom primorskom pojasuima sasvim relativno znaenje (branin za primorca, onaj sa kopnene obaleza otoanina). Pored toga, u nekim izrazito vlakim oblastima (na primer u

Crnoj Gori) to je moglo znaiti naturanje neke druge nacionalnekarakteristike ili relativiziranje savremenog nacionalog opredeljenja. Pored

svih dunih obzira prema drutvenoj praksi koja nije jo prevaziena, zahistoriara pitanje vlaha ne moe biti tabu-tema, jer je nesumnjivo da je udaljoj prolosti postojala vrsta ivlja naeg podneblja koja se razlikovalasvojim nainom privreivanja, ivotnim stilom, proizvodnim navikama,


3/258

nonjom i drutvenim obiajima, dugo i govorom pa i historijskom ulogom.U ovom radu govorie se o elementima koji su napomenuti i nee se ulazitiu dileme o etnikoj pripadnosti i poreklu u dalekoj prolosti ni onekadanjem jeziku Vlaha. U tekstu se eli konstatovati da su vlasi i na

teritoriji dananje severne Dalmacije bili stalno u pokretu, da im je povesnauloga stalno rasla jer su uticali i na meudravne odnose nekadanjih

velesila i da su karakteristina gibanja nastala kako zbog uea u ratnimzbivanjima i ivljenjem uz oruje tako i usled naina njihovog stoarenja.Prikazae se udeo vlaha u ratnim dejstvima oko zauzimanja najveeg deladananje severne Dalmacije od strane Turaka, i to posebno izmeu turskihmartolosa i ugarsko-hrvatskih vlaha (u vremenu, od 1499. do 1537). Potome se detaljno obraditi stradanje vlaha sa osmanlijskog podruja oko

mletake granice od upada senjskih uskoka i uopte nastup uskoka saHrvatskog primorja u severnoj Dalmaciji. Pri tome treba imati na umu da

su senjski uskoci u najveoj meri bili takoe vlasi, najpre vie iz mletakeDalmacije i tzv. Banadega, a potom iz otomanskih krajeva. Ta e seaktivnost pratiti do 1601. godine, kad e senjski uskoci sa ofanzivnihdejstava polako morati da preu na de-fanzivna. Pratie se dranje turskih

vlaha kao mletakih suseda (1537-1601) i najzad e se u zakljunom delugovoriti o ekonomskim kretanjima vlaha u severnoj Dalmaciji tokom XVI

veka.

O uskocima se kod nas mnogo pisalo, ali vie patriotski i nedovoljnoistraivaki, pri emu nisu iole podrobnije korieni odnosni arhivi.

Rad je historijski po svom usmerenju, tematika je i politika i politiko-socioloka, zasnovan je na onovremenim historijskim izvorima i odmetodolokih postupanja mogao je biti primenjen samo tradicionalnihistorijski metod. Etnografske i ekonomsko-geografske studije, ukoliko suuopte mogue za stanja pre toliko stolea, u nas nisu vrene, a prenositi

sadanja ili skoranja stanja u daleku prolost ne bi odgovaraleelementarnom metodolokom zahtevu historizma u najjednostavnijoj istini.Koriena je pre svega prebogata mletaka arhivska graa, ne samosavremena nego i operativna u odnosu na zbivanja. Dobro su posluili imletaki dnevnici (Marino Sanduo) i neob-javljeni stari rukopisi po svetskipoznatim venecijanskim bibliotekama (Marana, Korer, Kverini


4/258


5/258

Knina, Sisina (?), Ostrovice i jo jednog koji su Turci ve stavili pod svojudar. Tu su se nalazili i posedi pokojnog grofa Karla Frankopana kojima jeupravljala njegova udovica Doroteja sa svojim sinovima od kojih jenajstariji imao 20 godina. Sa pomenute teritorije Turci su oterali 6000 grla

stoke. U kraju prema ibeniku oekivao se dolazak hercegovakog sandak-bega. U meuvremenu Turci i martolosi koji su se ve nalazili na terenustalno su nanosili tete. U naseljima stradiota, mletakih seljaka-graniara,koji su povueni za odbranu ibenika, ta vojska je otela 100 komada krupnei 300 grla sitne stoke kao i 16 itelja. Pritisak je postojao i junije, okoTrogira, gde su ugarski Morlaci primili islam i dobivi dobre hatoveneprestano su prelazili granine mee. Ivan Frankopan i njegova braa bilisu spremni da se nagode sa Turcima i o tome su ak obavestili ugarskog

kralja. Sredinom februara turski martolosi poveli su sa sobom sedam iteljaiz pet starodiotskih naselja ibenske okoline. Na tom sektoru nalazilo se100 stradiota i 50 kod novopodignute tvravice Sv. Marko. Naredna turskapustoenja izvedena su na praznik Blagovesti.1

Zimska kavalkada turske konjice ponavljala se u manjoj ili veoj meri svake zime. To je bilo kruenje neprijateljskom teritorijom, koja je dolaskompastira sa letnjih ispaa, bila bolje napuena i bogatija mrsom.

Dvanaestoga maja zadarske vlasti poslale su u Nadin i Vranu nove momke.Tvravica Sv. Marko iznova je ojaana sa 50 boraca i stradiota. Tada jeratno stanje izmeu mletake i turske drave ve poelo. Sredinom juna6000 okolnih muslimana doli su u ibensko selo Bistricu, ali su mogliodvesti samo osam stanovnika mesta; ove je sekretar ibenske optine,otiavi na tursku teritoriju, uspeo da povrati. Morlaci ni na mletakompodruju, kao podanici Krilatog lava, nisu mirovali, te su dve naoruane

barke morale biti upuene u vode otoka Paga da spreavaju te vlahe da neine tete. Sledeih dana Turci su preduzeli kruenje u okolini kule Sv.

Marko i ibenika i odveli su pet osoba. Prvoga juna knez i kapetan Zadramorali su da otpiu vojvodi Janou Korvinu, ugarskom zapovedniku, koji jeu ime nekog svog prijatelja traio neki posed pored Nadina. Poetkomdruge polovine juna odred konjanika iz kontingenta bosanskog namesnikaSkender-pae, a po sultanovom nareenju, napao je Mali Zemunik; mestosu branili Tomazo Venijer i braa mu i tu je poginulo 30 ljudi i jo vie ih je


6/258

odvedeno u ropstvo. Nekoliko dana kasnije u umi tri milje od Nadina (a 17od Zadra) bivakovalo je 2000 ljudi koji su bili odreeni da prokrstare celikraj do zadarskih gradskih kapija; oni su ve drali 60 suanja. Ta turska

vojska spustila se iz logorita kod Knina i imala je nalog da napadne samo

mletaku teritoriju. Prema njima su iz Zadra poli stradioti-konjanici. IzZadra upueno je i 220 dukata da se ojaaju zidine u Nadinu i Vrani.

Nekoliko dana docnije (22-23. juna), Turci su prokasali do Nina, ali nisunainili veu tetu, jer su ljudi i marva na vreme evakuisani na ostrva.Pedeset odvanih i spretnih ljudi poslato je iz Zadra u Vranu da seonemogui sultanovim borcima da robe podgrae Vrane. Tako malobrojni,nisu bili u stanju da spree da napadai ne popale 40 sela i da paljevinenastave sve do nadomak Zadra, dve milje od grada. Oekivalo se da e Turci

harati potom do Novigrada, te su tamo dovueni penica i novac.2 Dvadesetpetog juna ve se znalo da je Skender-paa prispeo na bojite, to je biosignal muslimanskim podvinicima da jo ee pritisnu mletaku seljakusirotinju. Dvadeset estog juna Turci su doli sve do zadarskih predgraa,gde su sekli lozu i masline. Sto turskih vojnika odjahalo je prema Vrani, ali

je teta bila mala, s obzirom da je teren bio pripremljen za takvumogunost. Istoga jutra Skender-paa je sa svojim atlijama ispao predKlievac (16 milja od Zadra), popalivi mnoga naselja i nainivi velik plen

u ljudima i stoci. Sutradan je Skender-paa bez uspeha juriao na ugarsko-hrvatsku tvravu Ostrovicu. U to vreme on je ve gonio sa sobom 674mukih i 1314 enskih suanja sa 37.987 grla stoke.3

Kao jednu od mera za odbranu zadarskog kraja senatu u Veneciji je (27.juna) predloeno iz Zadra da se pomiluje izgnani vlaki monik Koul, kojije bio vrlo uticajan u tom kraju i mogao se uvesti u odbranu protiv Turaka.Iz injenice da Turci nisu napustili pohod posle napada na Ostrovicu, negosu se samo neto udaljili, upravljai u Zadru su pretpostavljali da e

Osmanlije obnoviti prodor zadarskim podrujem, te su traili 1000 dasaka ipozajmicu od sto dukata za dune isplate. Za odbranu Nadina upueno jesto momaka i odgovarajue snabdevanje. Sin Ahmeta Hercegovia, usvojstvu vojvode odreda od 500 konjanika, nalazio se pod zapovednitvomsvog oca pae koji je pod sobom imao ukupno 1500 vojnika, dok je Skender-paa neposredno komandovao sa 2500 ljudi na selima. Poetkom jula 200


7/258

hercegovakih momaka prekrstarilo je ibenskim krajem i odvelo je 40osoba, dok je njih 600 plovnim objektima prevezeno na sigurna mesta.Jedan bosanski junak iz Prusca izjavio je da je u najezdi uestvovalo 200konjanika iz Bosne, da je Koul oteo Skender-pai jednog oveka sa painog

dvora, koga potom nije hteo da otpusti. Iz sastava paine konjice zadarskimkrajem protutnjalo je 280 konjanika kod zapovednitvom vojvodeSulejmana. Iz svog logora kraj Ostrovice paa je jedne noi uputio 300-400konjanika u pravcu koji ostali u taboru nisu mogli ustanoviti. Roblje koje jeSkender-paa drao prodavano je po 30 dukata suanj, dok je 60 devojakapaa poklonio sultanu.4

Prvih dana jula 1499. u logor udaljen etiri milje od Knina prispeo je jedannov paa sa ljudstvom koje je imalo dunost da izvede novo kruenje po

zadarskoj teritoriji. Zbog toga je nastavljeno sa utvrivanjem Nadina. elelose da se obezbedi i posada za ratne brodove, te je ljudima ibenskog kraja,koji se nisu razbeali ili nisu boravili sa svojim stadima, obeano po sedamdukata ako preu na bojne lae. Skender-paine trupe

1 Rapoorti della Republica Veneta coi Slavi Meridionali. Brani tratti deiDiarj manostritti di Marino Sanudo 1496-1533, Arkiv za povjestnicujugoslavensku, knj. V (u daljem tekstu: Arkiv V), Zagreb 1859, 18, 19, 20,22, 26. - Podaci o tursko-mletakom ratovanju u dananjoj severnojDalmaciji 1499-1503, publikovani su u raspravi: B. Hrabak, Turskeprovale i osvajanja na podruju dananje severne Dalmacije do sredineXVI stolea, Radovi Instituta za hrvatsku povijest, XIX, Zagreb 1986, 73-80.

2 Arkiv X, 37, 38, 40, 42, 43, 44; A. de Benvenuti, Storia di Zara dal 1409. a1797, vol. 1. Milano 1944, 63.

3 V. Klai, Povijest Hrvata od najstarijih vremena do svretka XIX UIU

stoljea, knj. IV, Zagreb 1973, 257-8; V. Lago, Memorie sulla Dalmazla, vol.I, Venezia 1868, 299; C. F. Bianchi, Fasti di Zara, Zara 1888, 63; A.Strgai, Upadi osmanskih gusara u predjele zadarskih otoka, Zadarskarevija 11 1953, 4, 196. - Prema jednoj vesti iz ibenika od 28. juna Turci susavladali posadu ugarsko-hrvatskog uporita Klievac (Arkiv V,50).


8/258

4 Arkiv V, 45, 46, 47, 48-50. - O vojnoj organizaciji Dalmacije krajem XVveka vid.: G. Praga, L'organizazzione militare dela Dalmazla nelQuattrocento e l costruzione di Castel vecchio di Trau, Archivio~storico la Dalmazla, vol. HH, Roma 1936, 5 11 separata.

su smenjene, te su se povukle u Bosnu da podele plen. S obzirom da jezadatak izvren, paa je pozvao sve one koji su jo bili eljni ara na poljuasti da se prijave, kako bi se za njih sledovala bojna oprema i municija iuvrstili u jedinice. Koul je tada uao u mletaku slubu a Ivan, knezKrbave, postavio je strae u Kninu, koji je pripadao vojvodi JanouKorvinu. U to vreme hrvatski vojvoda, knez arko Draojevi, koji je draokatel Nutjak na Cetini i imao sto konjanika, ponudio je svoje utvrenje i

svoj odred Sinjoriji za 2000 dukata; on je postao mletaki plaenik anjegovi druinici stekli su status stradiota.5 Vojne akcije imale su u velikojmeri pljakaki karakter, to ne samo da je bila taktika turskih akindijskihpoduhvata pre glavnih operacija, nego je i sastav turskih graninih trupa nato upuivao: daleko najvei broj boraca su sainjavali vlasi, bilo kaomartolosi u svojim jedinicama, bilo kao pripadnici regularnih, naroitoposadnih trupa, primivi zakon osvajaa ali ostavi i u veri svojihpredaka. Odmah posle sredine jula prialo se kako je bosanska ordija pod

Ninom pljakala i da su dudevi podanici beali ka morskoj obali da iznesuivu glavu. Osamnaestoga jula jedno kombinovano odeljenje od 400konjanika i sto peaka poharalo je selo Grbac na ibenskom kontadu; tu suseljaci pruali otpor, tako da su napadai uspeli da zarobe samo etiriseljana i zaplene 200 komada marve.6 Prema vestima iz Dubrovnika,subaa bosanskog sandak-bega upao je u ibenski kraj ne da stie plen,nego da unitava zaseoke i pali penicu.

Osamnaestoga jula upravljai Zadra javili su Veneciji da se bosanske

Osmanlije ponovo pripremaju za zalet u mletaku Dalmaciju. Posadakurirskog gripa imala je prilika da vidi poharu ninskog kraja i ljude koji suiznova beali na morsku obalu. Tih dana Skender-paa je sakupljao ratnikepod Bistricom i opravljao je katel Tresam (3), ranije popaljen; paa je imaonalog da pohara predeo izmeu Trogira i ibenika, i za to su podignuti izainteresovani Moralci. etiri dana kasnije 400-500 Skender-painih ljudi


9/258


10/258

izvrio je pripreme za pokret protiv Turaka; zajedno sa kninskim banompreao je u Cetinu, pa je zarobio 18 muslimana, aljui ih u Knin.Petnaestoga jula, meutim, nena-dano su se pred Zadrom i Ninom pojaviliTurci, njih 2000; u zadarskom lazaretu poneli su ogrtae (sklavine)

zaraenih Zadrana i tako su proiri zarazu i meu svojim ljudima. Turke jejedino sredinom jula uspeno gonio vojvoda arko. Mnogo ih je vieunesreila, meutim, kuga, dobijena sa opljakanim sklavinama, tako da jeod odnosnog odeljenja ostalo je u ivotu svega 47 vojnika. Karakteristinasu za to vreme i mala, patrolna odeljenja, koja su imala mnogo veumogunost pljakanja nego vei odredi. Jedan takav mali konjiki vod ilieskadron od svega 15 boraca poao je od ibenskih mlinova prema Zadru,no loe se namerio na vojvodu arka. Druga jedna grupa Turaka, odbijena

pod zidinama Nina, krenula je ka Vrani. Zadarski rektori javili su (18. jula)da se stanovnitvo Dujna, blizu Nadina, jedva (17. jula) sklonilo u planinuGrimnicu (8 milja od Zadra). Bosanski ratnici su u nekim tesnacima nasvojoj teritoriji u okolini Uskoplja (13 jula) i Bistrice bili napadnuti odmartolosa i Morlaka, odred je ipak stigao do Ostrovice a potom se usmeriona Vranu. Jedna skupina od 1400 turskih ratnika dola je (16. jula) predninsko jezero i pred Nin. Uz pomo stotinu Paana Turci su proterani ispodNina. Odbranu, pak, Vrane pomogao je knez arko sa 50 konjanika.9

Devetnaestoga jula oko 22 asa 400 turskih atlija dojurilo je do vratazadarskog podgraa. Sutradan su Turci doli u selo Trnovo (devet sati hodaod Zadra), gde su ostali da se odmore; samo jedna konjika izvidnicaposlata je prema Zadru. Dan docnije Turci su se podigli iz Trnova i krenulina katel Perui. Poto su podgrae temeljito oplenili, novi korak suodredili pod Ostrovicom, gonei uzapenu stoku. Seljani Zablata i okolnihnaselja ukonili su se pred popritem i doavi na morsku obalu, splavovimasu prebacili svoja stada na jedno ostrvce. Vei broj Turaka je 22. julaiznenada ispao pred Novigrad a jedna kolona se oglasila i kod vranskogpodgraa. Zatim je 2000 konjanika krenulo prema Skradinu i ibeniku.Prethodno se veina njih tri dana gostila na raun teaka pod Ostrovicom.

5 Arkiv V, 51, 53, 53-4, 57-8.


11/258

6 I diarii di Marino Sanuto, vol II, Venezia 1879 (U daljem tekstu: MSD),949, 954.

6aV. Makue, istorijski spomenici Junih Slovena i okolnih naroda, knj.II, Beograd 1882, 109 (234, VII 1499).

7 Arkiv V, 56-7, 59-60, 54, 63, 74, 88

8 Isto, 62, 74, 63, 66, 77, 84, 86, 87, 88

9 Isto, 97, 92, 107, 112, 113-4. - Prilikom turskog naleta kod ibenikajednog turskog podanika kao vojnika zarobio je ibenski stradiot IvanNiki zvani Oblei, koji je ostatak novca za otkup primio 10. Januara1501. U dubrovakom notarijatu od nekih Trsteniana sa Peljeca prekokojih je ila otkupna akcija (Historijski arhiv u Dubrovniku - u daljemtekstu: HAD - Deb. Pro Com. I, 100' od 10. I 1501.). Mora da je zarobljenik

bio hercegovaki vlah!

Novi konjanici koji su stizali iz Bosne nisu bili vie spahije nego seljaci i onisu bili loiji vojnici. Trupama je bilo zapoveeno da ne diraju ugarsko-hrvatsko podruje, jer je sa budimskim dvorom odravano stanje mira. DeoTuraka koji se u isto vreme naao u ibenskoj okolini, nije plenio. OdTuraka koji su se meseca avgusta pred Zadrom i Ninom stalno nalazili u

pokretu, mnoge je zahvatila zaraza, steena od sklavina pred Zadrom. Ipak,nisu odustajali od osvajanja, te su za zauzimanje Nina pripremili i 30lestvica. U prvom naletu bolesti od tih vojnika umrlo je 40. Jedanaestogaavgusta u turskom logoru pred Zadrom pomrlo je daljih 20 ljudi. Zbog toga

je vojvoda Bistrice napustio sa svojim ljudima tabor.10

Dvadeset prvoga avgusta knez arko, podban Knina, knez Koul i MartinDudei sa svojim druinama, njih ukupno oko 300 konjanika, upali su utursku teritoriju, te su prokrstarili tim krajem do mesta Rakitno u

Hercegovini, oteravi u plen 400 grla sitne stoke, 900 volova, 110 konja i 50zarobljenika. Knez arko se sa 60 svojih konjanika nalazio na platnomspisku u ibeniku, odnosno deo njegovih ljudi vaili su kao stradioti. Onnije mirovao ni kasnije. U novembru iste 1500. godine knez arko i podbanKnina organizovali su drugu provalu na tursko podruje, zaplenivi 4000komada sitne stoke, 2000 volova i uhvativi 16 osoba; spalili su i mnoga


12/258

naselja.11 Oni su u potpunosti primili turski nain ratovanja, kome jepreteniji cilj bila pljaka nego unitenje ive borbene sile neprijatelja. Vlasiu odredima bili su eljni tue marve.

Skender-paa je prvih dana septembra reio da ne kree u Frijaul, jer zatakav pohod nije imao dovoljno sakupljenih ratnika, nego da ponovo doe uzadarski kraj. Obavetajci iz Primotena javili su da se, na primer u Blagaju,muslimani ne prikupljaju pod barjak, nego da su zauzeti raspravama sasvojim hrianima, pa je pet ovih i usmreno, jer su kao martolosi pljakalioblasti kneza Mihaila. Sledeeg meseca kuga se pojavila u dve kue u Vrani,gde je posada, kao i u Nadinu i Novigradu, u zatiju, snabdevena dvopekomi novcem. U Ninu je neto bilo tekoa sa pancima, vojnicima u gradskojposadi, jer su zahtevali platu. Sredinom oktobra u Zadru je od bana u Kninu

primljeno saoptenje da Skender-pain sin namerava da se zaputi ka Zadru,ali da su ga zadrale velike kie kao i oeva obaveza da prema Smederevupoalje 5000 boraca, kako bi se blokirao ugarski upad. Tek poslednjih danaoktobra Turci su preko Zelengrada stigli pred Obrovac, gde su im se konjiteko pobijali u kamenitom terenu, a potom su poli preko Klievca iNadina ka Vrani, u elji da pljakaju. U toku noi 30. oktobra uz jak vetarmnogo je kvasio dad, pa je, navodno, 2000 turskih konjanika konailo uugarsko-hrvatskom selu Biini, dve milje od Nadina. Bili su u sporazumu sa

banovcem, iji su ljudi kalauzili Turcima. U otimaini je uestvovao ikatelan Vrane i to u selu Kraanu. Podgrae Vrane je dalje zahvatila kuga,te su se itelji rasprvali po okolini. Tu je operisalo 2000 Bosanaca podzapovednitvom Jerebega, Jeebega i Soismaila. Da ne bi iznenadili Nin, nadrugoj strani, predvieno je dovoenje 300 Paana u Nin.12

Dvadeset devetog oktobra u 22 asa Turci su iznenadili vranski kraj sa2000 konjanika a poto su nagrabili plena vratili su se ka Ostrovici i potomu Grahovo. Ukupno je opljakano 13 sela vranskog kotara, iji su itelji

stradali zato to zbog irokog, koji je duvao na moru, nisu mogli da seprebace na oblinji otok . Tridesetog oktobra turski hatovi su se ponovopojavili pred Vranom i to u samu pono, uhvativi 3000 ljudi i 2500 glavamarve, poto su opustoili sela mletake regije. Vratili su se u Klievac(ugarsko-hrvatsko podruje). Odmah posle toga knez arko na poziv

banovca i zajedno sa ovim izveo je slinu pljakaku akciju na turskoj


13/258

zemlji, oteravi 4000 komada sitne i 2000 krupne stoke i doteravi 16suanja. Trinaestoga novembra pri popisu u Zadru, ustanovljeno je da jezbog turskih upada nestalo 2500 itelja i 30.000 grla stoke i da su se gubicinaroito odnosili na zadarski kraj. U isto vreme 200 ljudi lealo je u gradu

zbog kuge. Prihodi zadarske komore iznosili su 31.810 lira a trokovi71.826, te komora nije bila u stanju da novano pomogne urgentne potrebe

Vrane, Nadina i Nina. U Zadru je tada ivelo 4500 stanovnika. U grad su sedoselili i Ivan Frankopan sa majkom Dorotejom, knez arko i Koule.Sedamnaestoga novembra stigao je u Zadar i Toma Sloven sa etom iistoga dana je upuen u Vranu, kao straa u pograu. Novi precizni podaci ogubicima navodili su manjak od 5000 lica, od kojih samo u poslednjojprovali 2500, dok je stoke ukupno bilo manje za 35.000. Morlaci su stalno

otimali i to stanje su dokrajili isti vlasi kao turski organizovani martolosi.esnaestoga novembra Turci su ponovo harali po ibenskom kraju i tom

prilikom uhvatili 40 osoba i 2000 komada stoke. Kad su sledeeg dana zanjima poli stradioti i seljani sa neto graana, Turci su ih doekali u zasedii zarobili nekoliko stradiota i ibenana peaka.13

Turska zimska ofanziva poela je 29. decembra ali se odmah rasprila. Stopedeset konjanika krstarilo je po ibenskoj okolini a 400 boraca sepripremalo u Vrhbosni da nagrne na severnu Dalmaciju. Posada u Vrani je

dala izjavu da ne moe vie bez plate iveti u katelu, a naputanjegarnizona eleli su i vojnici u Ninu. Sledeih dana Turci su upali u zadarskikraj i uznemirili su seoski svet Vrane. Na Vranu i Nin bila je usredsreenanajvea panja Skender-pae. Pred Vranom vlaki stareina Koul je mesecdana sa svojim ljudima drao strae na sedam mesta za samo 20 dukata. U

Vranu i Nin je poslat pozajmljen novac a u Vranu i providur stradiotaManoleso. Knez-kapetan ibenika javio je (9. januara) da Skender-paasakuplja mnogo veu vojsku nego to se ranije mislilo i da ima ve podzastavom 9000 momaka, to konjanika to peaka; glavne mete njegovoggibanja trebalo je i dalje da budu Vrana i Nin. Potom je Koul preko posadeu Vrani proirio glasine da bosanski sandak-beg eli da najpre preuzmekulu kod ibenskog pristanita, i da su se zato uli topovski pucnji i topot600 hatlija. Znaaj Vrane u to doba moe se prosuditi i po tome to je

vojvoda Jano Korvin sa svojih 800 konjanika bio spreman da napusti mostkod Trogira i da pree u Vranu, plaei se da Turci tu ne uprave svoj glavni


14/258

udar. Hrana, prah i olovo slati su i u Nadin, a sa jajakim banom, Koulom iljudima gospoe Doroteje ugovoreno je straarenje oko Zadra za 350dukata. Zadarske rukovodioce posebno je zabrinjavalo ruevno stanje

vranskog katela, koje je trailo temeljitu reparaciju, i to kako opravku

ruiniranih zidina tako i izgradnju velike cisterne i dovlaenje hrane istreljiva kako bi se tu, ako zatreba, moglo smestiti ak 200 vojnika sapukama.14

10Arkiv v, 97,98, 102, 103, 104, 105, 112,11-5, 116, 117, 120, 122; . F.Bianchi, n.d., 68; V. Klai, n.d., IV, 258; vid. i: V. Lago, n.d., 300. - USkradinu je Jano Korvnn morao da raspravlja spor u vezi s tamonjimsvetenikom. Korvin je od Mleana traio brodove da naini pontonski

most (Arkiv) V, 122).

11 Arkiv V, 123, 126, 130 (borci kneza arka trae novac, jer im svakakostradiotska parcela zemlje nije odgovarala); II cobte arko Draoevi,Bullettino di Archeologia e Storia dalmata, Split 1861, 192.

12 Arkiv V, 128, 132 (28. oktobar), 134, 140, 142-3.

13 Isto, 146, 148, 150, 153, 132, 154, 155, 158. - Usled turske ratne bujicemnogi hri-

ani seljaci, posebno u ibenskom kraju iselili su se godine 1500.(Commissioner et reltiones Venetae III, Zagreb 1888, 239, relacija o stanjuna ibenskoj terntoriji 1566-68).

14 Arkiv VI (1863), 166, 161, 162, 163-4, 166, 167, 176, 182, 189; . F.Bianchi, Fasti, 69.

Jai turski pritisak osetio se poetkom februara 1501. na trogirskom

sektoru, dok su grabljenja ljudi i marve zabeleena krajem prve dekadefebruara samo kod Grapca i Primotena u ibenskom kotaru. Ponovo su usreditu panje b mogui prodori prema Vrani i Ninu, zadarskim krilima.Oko 20. marta Koul, koga su Turci razbili, nalazio se kod Ostrovice sasvega 400 od ranijih 700 vojnika, a nestali su i mnogi mletaki stradioti,dok su Ugri od Knina svi pobijeni. Poduhvat je bio izveden ka Neretvi, kod


15/258

mesta Blato, i tom prilikom je Koul ubio turskog kapetana Vojvodinu aMarin Budijevi je bio zarobljen. Jedan Koulov glasnik, Sinrin, koji jeprispeo u Zadar, ispriao je celu dogodovtinu. Ekspedicija je poelaupadom vojvode Janoa u tursko mesto Sueska (Juriska?) a cilj mu je bio

da uhvati to vie ljudi i marve. Turci su se zaklonili iza jednog tesnaca,imajui velik broj peaka. Na tu peadiju natrapali su banovac Marinko iKoul. Banovac je naredio Koulu da svojim odeljenjem zaobie peake inapadne ih sa boka. Koul je postupio po zapovesti, ali su se Marinkovi

vojnici dali u bekstvo videi da mogu biti zaokrueni. Potom su Turci lakoobraunavali sa pojedinim izolovanim odeljenjima upadaa, pod vostvommostarskog vojvode. S ovim je ukrstio oruje Koulov sin, oborio ga je skonja i odrubio mu je glavu. U tom gustom kreevu izginuli su i mnogi

drugi ugledni Turci ali i desetak Koulovih junaka. Knez arko je ranjen teje odbegao sa malo svojih boraca. Tu je hrianskih konjanika ostalo oko500, dok je na turskoj strani bilo samo 200 hatlija ali mnogo peadije.Najzad se i Koul morao izmaknuti i odrei zadobijanja plena. To je uinionaroito zato to je njegov vrstan prijatelj Marin Jelai iz Radobilje, koji jeupravo prispeo iz Bosne, obavestio prijatelja da je svojim oima video

veliku Skender-painu ordiju, u kojoj je bilo mnogo janiara, tek dolih, ali imnogobrojnih bombarda i velikih lukova za izbacivanje strela.15 Knezarko je pre toga bio postavljen da uva okolinu ibenika, ali je zbog elje

za pustolovinama bio nekoristan kao teritorijalni vojni stareina, a ljudstvoposade mu je propalo zbog neplaniranih poduhvata.16

Krajem aprila 1500 turskih konjanika kruilo je i pljakalo u okoliniibenika; odveli su 40 osoba i 1500 komada stoke.17 Meseca juna 1501.sarajevski namesnik kupio je vojnike za nastup ka Splitu, Trogiru, ibenikui Vrani. Umesto Bosanaca, susedni Koulovi vlasi plenili su oko ibenikaoktobra i novembra 1501. godine. Turci su te godine, navodno, iz ireokoline Nina odveli 3000 ljudi i 25.000 glava stoke. Svaka naredna pljaka

bila je mravija nego ranije, poto je sve manje bilo ljudi i ivotinja koji bimogli biti oterani.18

Godine 1502. nisu zabeleeni vei poduhvati bosanskih ratnika u severnojDalmaciji. Ipak, nije moglo proi bez vlakih robaca i rabotica. Vlaheturskih akinijskih odreda zamenili su vlasi sa ugarsko-hrvatskog podruja.


16/258

U prvoj nedelji oktobra, na primer, redili su Morlaci banovca. ibenani suza otimaine krivili banovca i loe su ocenjivali Koula, inae mletakogplaenika. Banovac iz Knina morao je da se izvini knezu i kapetanuibenika zbog pljake koju su njegovi vlasi izvrili Sinjorijinim podanicima,

i to i oko Trogira. Trideset martolosa je 22. i 23. oktobra 1502. kruilo iotimalo u okolini ibenika, odvukavi deset lica.

Knez arko, zapovednik nad sto konjanika ibenskog podruja, bio jeoptuen i 18. novembra morao je da se pred venecijanskim senatom pravdaza zla koja je prouzroio; bio je spreman da preda Republici svoj katel naCetini i da promeni sredinu, tj. da se prebaci u Split. Treeg novembraMorlaci ugarsko-hrvatskog kralja, podreeni banovcu i krbavskom knezu,obnovili su pljakako obruavanje u trogirskom kraju, pri emu je plen

deljen na tri asti - banovcu, Koulu i vojvodi Ivanu iz Karae (Krbava).Postojala je bojazan da se bravure ne obnove i u ibenskoj oblasti, pa i dapostupci Morlaka i Turaka budu u neku ruku koordinirani. U prazanprostor ubacilo se 40 Turaka, koji su 17. i 18. decembra plenili noibenskom prostoru, odvodei ljude i stoku. Trogirani su isplatili za plate

vojnika koji su uvali okolinu grada od turskih a u poslednje vreme i odmorlakih pljenjenja u godinama 1499-1502. ak 1500 dukata. Krajemgodine, 5. decembra, registrovani su sluajevi kuge u vranskom podgrau.

Osamnaestoga decembra Koul i knez Ivan od Krbave izrazili su spremnostda plate plen zadobijen oko Trogira.19

Poetkom 1503. obnovljena je konstatacija da gladnu trogirsku regijuponovo pustoe turski martolosi i ugarsko-hrvatski Morlaci. Dvesta turskihljudi je noi 22. januara, osvetljene meseinom, oplenilo ibensko seloRogoznicu, u koju su uli u tri sata posle ponoi; odveli su 36 osoba i 2000grla sitne odnosno 200 komada krupne stoke. U Primotenu, koji je zatimdoao na red, odvueno je samo etiri itelja i 40 komada krupne rogate

marve. Kad su (5. februara) Koul i drugi obavetajci javili da se Skender-paa priprema da bi ponovo oplenio mletaki pojas u severnoj Dalmaciji, uNin, Nadin i Vranu upueni su kontingenti snabdevanja, ali su posadezahtevale i novac. Pohodnih mareva sa strane Bosanaca te godine nije bilo.Tek avgusta meseca mudri u Veneciji bili su spremni da predloereduciranje broja stradiota u celoj Dalmaciji i zetskom primorju; u Zadru je


17/258

odreeno 63 levantinska stradiota, a izvan grada 47 drugih i 37 seljaka; uibenskom kraju predvieno je 40 peaka i pet konjanika pod komandomPetra Namurovia iz Polenika, verovatno poreklom takoe vlaha. Mesecadecembra naknadno je reeno da se plaa po 30 stradiota u Novigradu i

Vrani i 40 u Nadinu; u Nadinu je troak iznosio samo 50 dukata godinje,to bi znailo da su ti stradioti bili seljaci koji su primali minimalnu platugodinje od samo dukat i etvrtinu. im je minula turska opasnost, u tokuoktobra 1503. meusobno su se pljakali Skradinjani i Trogirani. Kad susaznali turski podanici i oni su se (20. oktobra) prikljuili otimaini, pa susili u ibenski kraj da plene; kao pravi lopovi, pobegli su kad su opazili dasu im za petama stradioti. Sedmicu dana kasnije opet su se oko Skradinanali neki mletaki vlasi sa zadarskog podruja, te je iz Zadra porueno da

plen vrate. Meseca decembra obnovljene su raspre izme

u ibenana iugarskih podanika oko pljake, ali je ipak sa banom postignut sporazum o

obezbeenju straa protiv martolosa iz susedstva i za putanje izzarobljenitva u Kninu stareine skradinskih stradiota.20

Turci nisu imali veeg uspeha u ratu zato to su ih Mleani u severnojDalmaciji doekali dosta spremni. Jo 1480. izvrena je organizacijastradiota, seljaka-graniara i naeni su tereni za njihovo naseljavanje. Bezobzira da li su bili Dalmatinci, Grci ili Italijani, ti su ljudi revnosnije branili

15 Arkiv VI, 195, 199, 209-10; V. Klai, n.d., IV, 258.

16 A. Miagostovich, Per ima sebenicese, Rivista dalmata, annoIV, fasc., Zara 1908, 270 (28. III 1501).

17 ArkivVI, 214.

18 B. Matrovi, Grad Nin i nae pomorstvo, Zadar 1969, 23; V.Miagostovich, n.d., anno V, fasc. II, 275 (15. V 1501).

19Arkiv VI. 220, 220-1, 222, 225, 226, 228, 229.

20Arkiv VI, 234,235,236, 245, 248-9,249, 253, 258, 263 (ibenani iSkradinjani oko pljake). - Vlasi mletakog katela Vituri opljakali sutursku teritoriju prema Trogiru (Isto, 271).


18/258


19/258

okolini izveli jednu nonu diverziju na su odveli 120 osoba, 500 komadakrupne i 3000 sitne stoke. Kretali su se ka Primotenu. Dvadeset devetogmarta, na karnevalski dan, 100 hatlija i vie peaka Turaka i martolosa sugrabili ljude i marvu u trogirskom kraju. U poslednjoj desetini juna 200

turskih konjanika skrili su otpor malobrojnih stradiota i postigli su plen.Prve nedelje sledeeg Meseca 70 ratnika na sedlu plenilo je isti, ibenskipredeo. Prvih dana januara 1507. na istu teritoriju povalilo je 60 turskihkonjanika, harajui i ubivi stareinu stradiota. Potom je naila i skupina od200 njihovih drugova kojaje odvela 16 osoba.

I meseca aprila u toj regiji jezdilo je 200 Turaka, odlazei prema ugarsko-hrvatskom podruju. Odmah zatim, martolosi su upali u trogirski atar, teneke odveli a neke ubili. Juna iste godine turski glasnik doao je u ibenik

zbog pljake koju su poinili Turci i Morlaci.30 Januara 1508. martolosi idrugi Hrvati oterali su iz zadarske okoline dosta krupne i sitne stoke, zbogega je posle o tome pisano hrvatskom banu.31

Prva linija odbrane protiv Bosanaca nije se nalazila na mletakoj teritorijinego jugoistonoj, u cetinskoj krajini, od Klisa uzvodno na sever. Ven ecija

je davala stvarno bespovratni kredit ugarskom kralju od 400 i vie dukatagodinje, to je isplaivano knezu i veu Klisa.32

Martolosi su februara 1509. upali u mletaku Dalmaciju i odveli neto ljudii stoke. Dva meseca kasnije oni su posao obnovili, ali ih je tada gonio knezKoul, koji je nekolicinu njih i uhvatio te su baeni u okove. Jula 1509. baniz Senja sa svojom konjicom prokrstario je Likom i stigao sa severa doNadina i Vrane; od generalnog providura dobio je hranu, a u Ninu ga jeekala jedna galija da ga vrati u Senj.33 To je bio prolog u ivotnu pesmu ouskokim podvizima, kasnije istina manje na kopnu, a vie na moru.

Turci ili martolosi kruili su zadarskim krajem u prvoj polovini januara

1510. Sledeeg meseca oni su pred Zadrom nastojali da izgrade nekakvebastione da bi obezbedili sebi naredna osvajanja. U Splitu su u to vremepokuali da obrazuju jedan konjiki odred od 250 vojnika, sastavljen odturskih martolosa kojima bi u mletakoj slubi bio na elu jedan muslimankoji je izrazio spremnost da se pokrsti, a i brat se za njega zakleo. Opreuzimanju izvesnog broja konjanika u mletaku pomonu vojsku


20/258

razgovarano je i u Sarajevu sa sandak-begom Ferizom. U isto dobaSinjorija je slala kneza Koula u pomo nemakom caru za odbranu Knina,ali je Koul zatezao da poe, jer je uvek imao zaostalih potraivanja plate.Potom je uzeto u najam od Ivana Frankopana po 50 konjanika za Zadar i

Trogir. Ponude za prijem u mletaku slubu nisu oneraspoloile turskegraniare da ne ulaze u mletako podruje prema ibeniku i da ne robe. Jomeseca marta Turci su opkolili Knin, koji je ivotario bez pomoi sa strane.Kao deo ire akcije, 300 turskih konjanika i 150 peaka prispeli su u oblastod Zadra do Skradina i reke Krke, ugrabivi vei broj osoba i zaplenividosta stoke sitnog i krupnog zuba. Izmu Zadra i Nadina patroliralo jemanje tursko odeljenje od 50 konjanika. Zadarski upravnici su u svomizvetaju (20. aprila) zbog stalnih turskih upada, traili izgradnju utvrenih

rovova i malih lokalnih utvr

enja, gde bi se okolni svet sklanjao od turskekonjice, koja bez topova nije bila u stanju da savlada fortifikacije. Takavjedan redut krajem protekle godine sagradili su u Zemuniku TomazoVenijer i njegova braa, a druga dva brata nameravala su da izgrade slianodbrambeni sistem u selu Smokovi. Poetkom maja knez Koul je konanotrebalo da se ukljui u odbranu Knina, ali je on traio jednog zadarskog

bombardera i novac za isplatu svojih straara. On je ipak otiao i u leto jeslao u ibenik, svoj garnizon, glasnika po platu. U isto vreme, svega etirimartolosa, svakako iz privatne, svoje inicijative, ilo je u primotenski ater i

uhvatilo dve mletake strae. Dvadeset treeg

21 V. Klai, n.d., IV, 263. - Treba skrenuti panju da je ve 1503. bilomuslimana na podruju koje je smatrano hrvatskim. Neki Allia, Turchusde partibus Croatiae postavio je 4. jula 1503. za,svog punomonika uDubrovniku Marina Bruska. hirurga iz Barlete

(HAD . Pros. pot. Ha, 57).

G. Praga, n.d., 5 separata.

22 Commissiones etrelationes venetae (u daljem tekstu: CRV) II, 173,relacija Antoinija da Mula, zadarskog kapetana 1540-1542.

23 HAD, Cons. min. XXIX, 32 13. VIII 1506.

24 HAD, Deb. not. LXVI, 163 d 1. IX 1508.


21/258

26 Arkiv VI, 254.

27 S. Tralji, Vrana i njezini gospodari u doba turske vladavine, RadoviInstituta JAZU u Zadru, XVIIII (1971), 350-1

28 Arkiv VI, 267, 271, 272, 273 279-80

29 Isto, 275, 272, 273, 290.

30 Isto, 294, 295, 296, 299, 300. - Za jul 1505. ipak treba zabeleiti da suTurci iz Neretve upali u ibenski kraj i da su robili (Archivio di stato - udaljem tekstu: ASV, Senato I, Mar, R. XVI, fol. 87' 5. VIII 1505).

31 Arkiv VI, 303 (Martolossi et altri Croati); A. de Benvenuti, n.d., 73.

32 I libri commemorali della Republica di Venezia, t. VI, Venezia 1903,102, n0 176, 171 od 5. XII 1508.

33 Arkiv VI, 313, 314, 317

jula Turci su opljakali selo Zablae u ibenskom kotaru, koje nijenapadano 20 godina, i odveli su 30 ljudi.34

Godine 1511. nije bilo, osim izuzetno, turskih provala u severnoj Dalmaciji,ali su zato vlaki pljakai nastavili posao. Meseca marta neki martolosi su

nainili tetu kod Skradina. Na hrianskoj strani slino je poduhvateizvodio knez Koul, koji je preko jednog uhvaenog Turina, prvi saznao osmrti sultana Bajazita I. Krajem prve dekade novembra 800 turskihkonjanika prounjali su se na zadarsku teritoriju i odveli su izvestan brojljudi i stoke, i to protiv volje centralne dravne vlasti. Naredne 1512. godinenije bilo ni stoarskih kraa ni vlakog hajdukovanja. Godine 1513. bilo jepljakakih poseta, a u mesecu junu neki Turci plenili su u ibenskom kraju,no tete su pretrpele samo strae. U isto vreme Turci su na reci Cetini

zauzeli ugarske-hrvatske katele Nutjak i Zdrinj, i meseca juna pokazivalisu nameru da osvoje i Knin i Klis. Skender-paa je eleo da na elu pohodnevojske od 20.000 ljudi zauzme i ugarsko-hrvatski Skradin; ve je znao da zaoperacije na dalmatinskoj obali akcije mora da kombinuje i sa brodovima,te je mislio da fuste dovede do brda.35 Tada su Turci poseli etiri katela u

blizini Skradina - Ostrovicu, Zeevo, Uzdaj i Sonkovi.36 Prvih nedelja


22/258


23/258

Godine 1515. Bosanci su se obraunali sa ugarsko-hrvatskim posedom odSenja do Skradina, i to tako to je 1500 vojnika bilo ve 23. februara nadSenjom. U ibeniku su strahovali zbog oblinjeg Skradina, ali stalno u okuTurcima, taj grad tada ipak nije bio napadnut. U takvim sluajevima, kad se

pokrenu velike vojske, nema mesta za lokalne otimaine. Meseca marta banPetar Berislavi je sa 500 konjanika i 2000 peaka boravio nedaleko odibenika. Krajem maja sa 10.000 vojnika i sa bogatim plenom iz Bosne ban

je podigao logor kod Novigrada.40

Godina 1516. bila je mirna. Tako je uglavnom bilo i narednih 12 meseci.Martoloke otimaine prireivane su na najvie izloenom trogirskomterenu. Meseca oktobra bosanski namesnik sa znatnim brojem askera,konjanika i peaka, doao je u susedstvo Skradina, ali nije napao grad nego

je obnovio dva turska katela na Cetini. Poslednjih dana godine Turci ilimartolosi upali su u ibenski kraj i odvukli su neke osobe.41 Ni 1518. nijeobeleena velikim ofanzivnim poduhvatima. Februara 1518. turska konjicadoprla je do pred Skradin i davi signal za isputanje stoke na ispau,zaplenila je vie od 1000 komada marve. Odmah zatim poslat je glasnik sapismom bosanskom sandak-begu Mustafi da se povrati prevaromodvedena stoka, no vraeno je samo pet ug-rabljenih osoba. Hrvatski ban jemarta meseca pao pod jedan katel u blizini Skradina koji su Turci skoro

poseli, u elji da ga povrati; zbog manjka hrane, posada se morala ukloniti,ali su se Turci odmah poeli pripremati za posetu. Turski ljudi su i sledeihmeseci otimali po ibenskom kraju. Skradinski gusari, sa svoje strane,uzaptili su neki brod sa robom turskih trgovaca koji su odlazili na uvenisajam u Lanano. Dakle, uzajamna otimaina! I pored toga, u ibeniku se(30. maja) prialo da bi Skradinjani pristali da postanu sultanovi podanici.Oktobra meseca 25 hrvatskih konjanika otelo je neku stoku u zadarskojregiji, koju je Koul imao da povrati; vraena je samo 43 komada krupnestoke uz nadoknadu od 25 dukata; Koulu, kao mletakom plaeniku, jezamereno to nije bolje branio povereni mu teren i to na vreme nije javio

vlastima u Zadru da nastupa pljakaka kolona." Znalo se da je Koulprijatelj tih koji su napadali. Istoga meseca i Turci su se umeali u guvu, teima arhivskih vesti o njihovom hvatanju jednog iz Sukoana43


24/258

Dvadeset devetog januara umro je knez Koul i sahranjen je u Skradinu.Njegov posed sa katelom trebalo je da nasledi njegov neak a ne sin koji je

ve i sam bio u godinama i nije se isticao vrlinama. Taj se katel nalazio est

34 Isto, 323, 324, 325, 326, 327, 329, 335, 339,340, 356, 355. - O ponudamada turski konjanici stupe u slubu Venecije za njene ratove u Italiji vid.: .Preto, Venezia i Turchi, Firenze 1975, 38.

35 Arkiv VI, 366, 371, 399, 402, 403, 404; A. de Benvenuti, n.d., 77; B.Klai, n.d., IV, 300

36. P.r, Preti e frati nella guerra con Turchi, Rivista dalmatica, annoIII fasc. V Zara 1904, 187.

37 I Libri commemorali VI, 129, n5d 24. II 1515, Poitelju.

38 Arkiv VI, 4109-10, 434, 437-8, 441; V. Klai,n.d., IV, 302, 307; A. deBenvenuti, n.d., 78. (delle cose veneziane i quali hanno scritto pubblicodecreto, t. VI (III. Andrea Morosini), Venezia 1719, 78.

39 Relazioni di meeser Andrea da Mula 1545, Venezia 1868, 14.

40 Arkiv VI, 446, 447; Klai, n. d., IV, 319, 310.

41Arkiv, VIII (1865), 7, 28, 31.

42Isto, 33, 34, 39, 37-8, 46, CRV 1(1878), 143.

43A. de Benvenuti, n.d., 80; Historijski arhiv u Zadru (u daljem tekstu:HAZd), Atti del conte di Zara, Pietro Marcello, vol. I, I I' 24. X 1518(suanj Toma Jurkovi odredio je za svog punomonika Jakoba Britanca,tumaa).

milja od Vrane, na mletakom terenu, na neplodnom mestu, mnogo izloen

turskom pritisku. Zbog toga je iz Zadra upuen glasnik da podnese izvetajo upravljau katela i njegovoj snabdevenosti. Tvravicom je tadakomandovao jedan Koulov zet, koji takoe nije bio na dobru glasu iodravao je odnose sa Turcima, pa je postojala opasnost da utvreni zamakne preda svojim turskim prijateljima. Sam Koul je u svojoj pismenojporuci zamolio Sinjoriju da stavi katel pod svoju zatitu i da redovno


25/258


26/258

mislilo da dolaze samo kao dumani. U pomenutom turskom zaletu stradaoje ceo zadarski kontodo, poharano je deset sela a naroito su stradali Vrana,Nadin i Novigrad. U sva tri mesta stradiotima su zapovedali stranci, dvaGrka i jedan Arbanas. U susednom trogirskom kraju grupe od 100 -200

Turaka i martolosa su dnevice dolazile i posle njih je ostajala samo teta.Oko 20. januara Mleani su napustili Klievac. Druga turska navala uzadarsku regiju dogodila se 21 - 22. februara. Koncem marta iz ibenskeokoline, vie izloene napadima, moglo je da se otera svega 80 grla stoke.45

Turci su tada (pre 20. marta) odveli mnoge seljake i najamne radnikezadarskih patricija i graana. Sredinom juna zadarska okolina a posebnoSukoan i Perljen su se po trei put te godine nali na udaru osmanlijskenajezde. Zadarski knez je predloio dudu i senatu da se otoi prema

Sukoanu utvrdi.46

Kad je u jesen 1520. umro Selim I, Bosanci su se konano oslobodili dakrenu prema moru. Turci su se najpre okupili pod Nadinom i nastavili supljakaki nastup sve do Nina. Njih je 500 ostalo u nadinskom kraju.47Odbrana je morala postati fleksibilnija i pogodnija za koncentraciju imanevarsku snagu. Zadravanje u pojedinim mestima je umrtvljavalomobilnost trupa i one su uvek bile inferiornije, jer su pred sobom imalenapadaa udruenog u akciji. U tri konjike postaje, u Novigradu, Nadinu i

Vrani, nalazili su se borci raznih nacionalnosti pa i dravljanstva. UNovigradu bili su seljaci Mletake Republike, u Nadinu Hrvati vlasi ilipodanici ugarskog kralja i kod Vrane rasporeeni su stradioti, obino Grcisa Levanta. Najvie je bilo stradiota seljaka i Hrvata. Kapetan mora, .Moro, tada najstariji zapovednik u Zadru, smatrao je da u slubu trebaprimiti 100 Hrvata, ponuenih od krbavskog kneza.48

Zimska ofanziva u ibenskom kraju poela je poslednjih dana decembra.

Turci su teili da posednu Skradin. U istom nastojanju, da onesposobeibenski kraj za puni otpor, jedna pljakaka grupa je upala u ibenskikotar. Do sredine januara napadai su osvojili jedan katel i poveli 500itelja. esnaestoga januara 500 - 600 turskih konjanika jahali su preko

Vrane i pored jezera, te su na more dognali veliku koliinu stoke, da ihodatle prebace morem. itelji su preli na otoke, ali im je tu pretila glad.


27/258

Udarna grupa se sledeih dana primakla Zadru. Tu je opkolila sedam sela iodvela 110 stanovnika, 284 grla krupne i 961 sitne stoke. I u prvom talasu(pre 20. januara) spaljeno je 11 sela i odvedeno 500 ljudi i mnogo marve.Oko ibenika je februara 1521. bilo 1000 turskih peaka i 50 konjanika, pa

je planirano upuivanje u ibenik 300 momaka i sedam tobdija. Za straeoko Vrane primljeno je pod ugovor novih 20 Hrvata.49

Ugarsko-hrvatski Skradin je jo u prvoj nedelji 1521. ponudio mletakimpredstavnicima u ibeniku da pree pod vlast Krilatog lava. Koncem

januara Turci su doprli do na sedam milja od naselja. Kad je pritisaknapadaa popustio, Skradinjani i Vranjani su poli da plene turskuteritoriju. Skradinski biskup govorio je 17. marta u venecijanskom Koleduda e se njegovi parohijani sporazumeti s Turcima, i to tako to e sultanu

obeati plaanje haraa; oni bi, meutim, ostali uz hriane, ako bi odMleana dobili pomoi.50

Godina 1522. bila je godina turskog zauzea Skradina. Jo 9. januara uibeniku se znalo da e 10.000 vojnika iz Bosne krenuti na ibenik.Dvadeset osmog maja 20.000 Muhamedovih boraca prispelo je pod Knin.Jedno odeljenje od 500 konjanika odvojeno za Skradin. Garnizon u Kninupredao se bez otpora, posle prvih navala. Opsadnih borbi nije bilo ni uSkradinu, jer se posada toga grada razbegla. Skradin se naao u rukama

bosanskog pae oko 1. juna. Sledea meta trebalo je da bude ibenik. To supredoseali i u Zadru, te su 20. Novembra

44Arkiv VIII, 54, 55, 56, 57-8, 58, 61, 65; A. de Benvenuti, n.d., 82.

45Arkiv VIII, 67, 68, 68-9, 71-3, 77; I diarii di Marino Sanuto XXIX (1890),392; A. de Benvenuti, n.d., 82-3.

46 HAZd, Aui del conte di Zara, Pietro Marcelio, vo III, 154 od 18. VI 1520.47Arkiv VIII, 38-89, 91, 94; S. Tralji, Vrana 351.

48V. Brunelli. Le opere fortificatorie e la compagnia degli artiglieri delcomun di Zara, Rivista dalmata, anno IV, fasc, I, Zara 1907, 76.

49Arkiv VIII, 93, 94, 95, 96, 97, 101; S. Tralji, Vrana, 351; A. de Benvenuti,n.d.,84.


28/258

50 Arkiv VIII, 103, 105, 105, 104; V. Klai n.d., IV, 378; A. de Benvenuti,n.d., 84

javili Veneciji da hercegovaki sandak-beg namerava da pljaka ibenskuokolinu. To je trebalo da bude u okviru zimske operacije u mletakuDalmaciju. Jedan odred je u poslednjoj dekadi decembra kruio zadarskimkrajem, gonei stoku i ubravivi 34 itelja.51 Proleni danak muslimanskimropcima bile su u ibenskoj okolini 300 osoba. etiri dana posle izvrenogupada sedam turskih fusta trailo je ulaz u ibensku luku kako bi ostvariloprolaz za Skradin. Krajem aprila turski konjanici stekli su znaajni plen uselima zadarskog okruja; bilo je samo 40 jahaa, ali su uspeli da poharajutri sela. Prema vesti Marina Sanuda, Turci su te godine zauzeli i Ostrovicu,katel Ivana Karlovia, jer je neki Damjan iz reda lanova posade uao upregovore s napadaima da se katel preda bez borbe. Pogranina pljaka uto vreme pojaavana je i iz injenice da su neke izbeglice iz Hercegovinedolazile u dalmatinske gradove i iz njih odlazili u akciju privatnih otimainai line osvete. U tom smislu, na primer, pisao je upravlja dukata sv. Savetrogirskom administratoru, no ovaj je osporio da prima takve izbeglice,sandak-beg Mehmed Begovi, naime tvrdio je da su prebezi sa njegovogupravnog podruja najpre doli u Klis ali da su potom preli na otoi

Varnicu, gde mogu oekivati pomo u hrani od mletakih ljudi.52

Godina 1524. poela je u svoenju rauna izmeu hercegovakognamesnika, inae mletakog prijatelja, i Kliana. Da bi opsada Klisa, koju jeizvodio hercegovaki vojvoda Mustafa, tekla bez uznemiravanja i prisustvamletakih ljudi, skradinski dizdar je pisao ibenskom knezu da se ne mislida se akcijom pritisne i mletaka Dalmacija. Upad 150 turskih konjanika usela Goricu, Hraane i Forco, u nastupu ka Vrani, odakle su ih doekaliartiljerijom, svedoilo bi da su Turci i dalje tolerisali, ako ne i podsticali,

samoinicijativne akcije niih vojnih stareina iji se interes iscrpljivao ugrabei. Tom prilikom povedeno je 70 osoba i nebrojena stoka. Kako se prigonjenju plena lagano odmie, 70 stradiota-konjanika iz Vrane i Nadinazakasali su za napadaima. Boj je odran kod sela Mirana i Kamenjana;stradioti su se rasprali posle pogibije trojice svojih drugova. Meutim,seljaci koji nisu morali da brinu ko e primati plate kad se pogine, ali su


29/258

morali da brane svoj mal, eleli su da se bore. Na njihovu spremnost vojniciiz katela su se ponovo pribrali i okraj je obnovljen, trajui sad mnogodue. Najzad su turski pljakai okrenuli lea, ostavivi 34 svojih mrtvih,nekoliko ranjenih i nekoliko desetina dobrih konja. U akciji je uestvovao i

Petar Vadeli, zastupnik Damjana Dohoia, vrlo hrabrog oveka i velikogmartolosa, koji je u dvoboju sa jednim vrednim momkom, izgubio glavu. Utom pograninom upadu ivot je izgubio i uveni junak Deli-Dafer beli-

baa, koji je protekle zime nadvladao Jurja Boia. U borbi protivmartolosa, glavnih dumana na mletakoj mei, istakao se toga prolea istareina ibenskih stradiota, Petar Helmi, sin jednog mletakog kavalijera,i to naroito kad su martolozi doli da odvode eljad i marvu u Primotenu,a on je od njih povratio plen i lino ubio nekoliko pljakaa. Drugog juna u

venecijanskom Koledu odobreno je 2000 zlatnika da se popravefortifikacije zadarske regije, u prvom redu kateli Nin, Novigrad, Nadin iVrana. Meseca septembra radilo se i na zidinama Zadra. Zadrani sunaroito nalagali da se ojaa poloaj i tvravska platna katela Novigrada,za koji su drali da predstavlja klju za odbranu zadarskog kontada.

Meseca avgusta najpre je jedan poslanik iz ibenika otiao hercegovakomsandak-begu da se vrati oteto roblje i stoka a potom je sandak-beg poslao

jednog svog sklava da udovolji zahtevu.53 Iste godine Senat u Veneciji,

posle dueg opiranja, dozvo-lio je turskim biremama da mogu uspostavitiplovidbenu vezu izmeu Skradina, na ijoj se opravci upravo tokom godinemnogo uradilo, i mora rekom Krkom.54

O provali Turaka u zadarski kontado raspravljalo je i Plemiko vee Zadra.Konstatovano je da je cela okolina grada potpuno poharana i da sustanovnici seoskih naselja dopali ropstva; da su lokalne tvrice od slabepomoi i da je stvarno dobro utvren i branjen samo Zadar; reeno je da seod mletake vlade zahteva da pojaa strae radi odbrane naselja u zadarskoj

regiji i da se razruene zidine osposobe za svoju funkciju.55 U to dobaVrana je imala 561 itelja u gradu i varokom podgrau a posada je brojala25 konjanika; naselje je ostvarivalo godinji dohodak od 2200 lira, a zaplate vojnika davano je 2600 lira. Zemunik je imao neto manje lanovaposade a Nadin upola vie, dok je vojska u Novigradu bila dvostruko

vea.56


30/258

Turci u utvrenom Skradinu odmah su prema susedstvu pokazali da je zanjih merodavna samo sila i da im je ivotno naelo grabe. Neki od njihoteli su ibenanima 25 vrea penice koja je noena u mlinove; kako je otome ibenski knez vie puta pisao, skradinski kadija mu je odgovorio da

mu je dosadno da o tome misli. Oko mlinova bilo je izmeu ibenana iSkradinjana meusobica i kasnije, na primer u prvoj polovini aprila istegodine. Krajem februara 400 Turaka i martolosa iz Skradina proli sumletakim graninim pojasom te su napali Karlobag kneza Ivana KarloviaFrankopana, opljakali su okolinu mesta i odveli sto osoba; izmeu njih bilo

je i plemia, primerice Gapar i Ivan Peroi, koji su se sa 50 - 60 konjanikasuprotstavili napadaima. Pre tog poduhvata, skradinski martolosi izlazilisu u mletaku okolinu da plene stoku. Tom prilikom su neki od njih

zarobljeni, pa i jedan sin Damjana Konjkluia, koji je nekad bio mleta

kivojnik, ali je zbog nekih krivica (odlasci bez dozvole na tursko podruje)

pobegao Turcima, gde je stekao zavidan glas pri akcijama zauzimanjakatela od Hrvata. Skradinski dizdar i pomenuti Damjan sporazumeli su sesa braom Peroiima da ovi budu upueni u Zadar, odakle bi izdejstvovalirazmenu za odreeni broj zarobljenih turskih konjanika; oni su stigli uZadar 6. ili 7. februara, te su preko Paga ureivali stvari oko svog otkupa, apotom su pre osloboenja turskih hatlija doli u Karlobag, to je biloprotivno sporazumu. Za osvetu, skradinski dizdar je sakupio 500

muslimana i martolosa pa je obnovio pohod mletakim podrujem naKarlobag. Odveo je 300 suanja, a osloboeni Peroii navaljivali su nagomile Turaka, stekavi reputaciju u celoj Hrvatskoj. Okraja na mletako-turskoj krajini zadarske regije nije potom bilo sve do prve polovinedecembra.57

Prema pismu dalmatinskog generalnog providura iz Nadina od 16.decembra, bosanski sandak-beg bacio je oko na Obrovac, te je premaObrovcu upuena vojska, koja je upravo toga dana, tj. 16. decembra izjutraizvela juri na obrovako podgrae. Izgleda da je zbog dolaska turske vojskeIvan Karlovi i poslao

51 Arkiv VIII, 145, 150-1, 151, 154; MSD XXIX, 57495, 607, 643 m 652- CRV I173, 183; V. Klai, n.d., IV, 382-3; A. de Benvenuti, n.d., 85-6.


31/258


32/258

su uestvovali i neki plemii kao i topii sa citadele. Nastupajue noi borciza re Muhamedovu uneli su ugarak pod naslagano drvo te su plameni

jezici poeli da liu bokove zidina. Potom je zapucalo 300 puaka i dva topa.Narednog jutra 50 konjanika uspelo se na jedno susedno brdo, sa koga su

se spustili pod same kamene blokove tvrave. Nita, meutim, nisu postiglini do 20. decembra, kad su i opsaeni saznali da vrhbosanski sandak-begdolazi sa novih deset topova, podignutih sa kninske fortifi-kacije. Tada jepod Obrovcem bilo 2000 turskih vojnika, to konjanika to peaka. OpsadaObrovca nije uspela i Turci su bili prinueni da se na poetku zime vratesvojim kasarnskim budacima, ostavivi na popritu 50 grobova svojihdrugova i vie zarobljenih. U prvoj polovini januara 1526. oni su se vratili uSkradin, zadravi se neko vreme sa sandak-begom u jednom mestu na

sredini toga odstojanja.58U svim tim borbama Zadar i njegova blia okolina bili su zaklonjeni i

poteeni. Zadarski kraj je u izvetaju jednog sindika, poslatog u Dalmacijuiste godine, oznaen kao najlepa zemlja ili slabo naseljena, odakle jezadarska komora ubirala 5500 dukata prihoda ali na iju je odbranu iizdravanje uprave troila 6400. Grad je uvalo 24 eta, iji su pripadnicidobijali osam dukata godinje plate. U Ninu je zapovedao knez sa dvakatelana i sa 20 vojnika, dok su u Novigradu i Vrani komandovali plemii a

u Nadinu kontestabile sa 20 boraca. Na podruju je ukupno bilo 231stradiot-konjanik sa est stareina, od kojih je samo jedan bio Zadranin.Zadar sa otocima brojao je 2630 a ibenik 2200 stanovnika. Predeo izmeuZadra i ibenika bio je obraen i tu avgusta 1525. nije vladao strah odTuraka i martolosa iz susedstva.59 Napredak za poslednju etvrt stolea bio

je oigledan. Jer, sela Tinj i Hraani su 1499. i 1500, zbog ratnih prilikaproizvodili samo 300 kvintala hlebnog zrna, dok su pre rata od 1499. davaladeset puta veu koliinu.60 Kad je zapupilo prolee 1525. pristupilo se (sa500 dukata) utvrivanju dva sela od veeg znaaja - pomenutog Tinja iLjube (Ljuba).

Programom je bilo predvieno i poboljanje utvrda u Nadinu i Vrani, sobzirom da od 1501. do 1518. za fortifikacije pomenutih mesta nije mnogotroeno.61


33/258

Krajem januara 1526. 45 Novigraana sa 15 Istrana i jo nekim upali su utursko podruje i izveli su preko granice sedam pastira, est konja i 2500 iliak 3000 grla stoke, od kojih hiljadu nije moglo biti proterano preko Krke uibensku okolinu. albe oteenih muslimana odmah su usledile, uz pretnje

da e se preko Porte traiti povraaj plena. U toj grupi neki etarioznaeni su kao razbojnici, uz druge koji su bez tog imena takoeupranjavali zlikovaki poziv. Odmah su prema Skradinu morala bitiupuena konjika odeljenja, da susedi ne bi uzvratili slinim poduhvatom uime osvete. Kad su mletake vlasti nastojale da ukradenu stoku nau i

vrate, razbojnici su deo plena sakrili u nekoj pilji u planinama, a neki odnjih umakli su na hrvatsko-ugarsku teritoriju, oteravi 600 glava marve.etari sa plenom iz pilje bili su opkoljeni i morali su vratiti oteto. Meu

tim haramijama jedan je bio musliman a trojica iz Obrovca. Predstavnicimletakih vlasti odmah su se potrudili da podmite skradinske prvake kakobi oni svojom izjavom onemoguili eventualan postupak pokrenut izCarigrada. Poslednjeg dana aprila dizdar Turali- ara, potkapetan SkradinaKulaj Pothliji i Nasup ehaja, brat Davuda, vojvode bo-sanskog sandak-

bega pred dvojicom muslimanskih svedoka posvedoili su da su februaraiste godine martolosi iz carevih zemalja (ne mletaki!) opljakali izmeuSkradina i Stekve neku stoku i odveli i obane, i da je dalmatinski providur

Andre ivran povratio 450 grla otete stoke, pa je etvoricu tih martolosa

uhvatio a njihovog vojvodu odmah i obesio, gonei i preostalih 19razbojnika prema morskoj obali. Iz ovog primera jasno izlazi da su pljake

bile obostrane, mada mnogo ee sa turske strane, da se nije pazilo na verui dravnu pripadnost uesnika poduhvata, da su u ovima uestvovali kakoprofesionalni razbojnici (i sa nazivom atari) tako i itelji primorskihpalanki sa jaim prometom pa i seljaci. Hajduija je imala samo jednozajedniko-vlako poreklo, tu internacionalnu za ono vreme oznakulopovluka. Sa mletakim pljakaima saraivali su Istrani, sa poseda

nemakog cara, kao i vlasi muslimani, iz sultanovih zemalja. Sedmoga junaetiri muslimana uhvaena su kod Nadina.62 To je svakako bila tatskadruina, grupica koja nije od strane turskih vojnih vlasti ubaena izagranine linije radi pijunskih zadataka, nego nekoliko meu sobom dobropoznatih ljudi koji su ili za svojim lakim interesima. Sa turske strane


34/258

godine 1526. nije bilo vie slinih upada na mletaku teritoriju, jer je tegodine sam padiah vodio pohod protiv ugarskog kralja.

Godine 1527. ugarsko-hrvatska tvrava Obrovac pala je u ruke vojvodeMurat-bega, ehaje sandak-bega Husreva. Turski logor pod gradom poeose formirati jo u poslednjoj dekadi februara. Pod grad na Zrmanji 26.marta stigla su jo dva sandak-bega, tako da je tada opsaivaa bilo 2000.Tridesetog marta oglasio se svega jedan topi i posle njegovih 13 ili 14hitaca posada je kapitulirala. Posledice osvojenja Obrovca bile sumnogobrojne i za mletaku severnu Dalmaciju.63 Prema jednoj hronici, tegodine su Turci zauzeli i Karin, a u to

58 Isto, 219-20, 221, 223-4, 224-5, 225-6, 226.

59 Isto, 213-14, 217, 211.

60G. Stanojevi, Jugoslovenske zemljeu mletako-turskimratovima XV1-XVIII vijeka, Beograd 1970, 29-30.

61 Arkiv VIII, 200; A. de Benvenuti, n..d., 88-89; V. Makue, SpomeniciJunih Slovena i okolnih naroda iz italijanskih arhiva i biblioteka, GlasnikSrpskog uenog drutva, I odeljenje, knj. XIV, Beograd 1882, 63.

62 Arkiv VIII, 229, 231, 234, 246.

63 Arkiv XII (1873), 268, 270, 271; V. Klai, n.d., V (1973), 93, A. deBenvenuti, n.d., 90; CRV I, 96; II, 43; A. de Benvenuti, Foetezze venete inDalmazia; I due Obbrovazzi, Atteneo veneto, anno 129, vol. 123, n2,Venezia 1938, 92.

vreme dolo je do ruenja nekih katela u Ravnim Kotarima.64 Krajem

prolea Turci su spalili a potom kona

no zauzeli i mleta

ki katel Kli

evac(izmeu Benkovca i Ratevia).66 Opti mete te godine iskoristili su i

Mleani pa su meseca oktobra preuzeli kulu u Velimu, koji je za odbranusvojih dobara podigao ibenski graanin Petar Vojvodi.67

Godine 1528. i 1529. Osmanlije Bosne bile su zauzete na drugim stranamate nisu stigle i da upadaju u mletaku severnu Dalmaciju koja se nalazila


35/258

podalje od pravaca njihovog osvajanja. Slino je bilo 1530, kad su Turci,susedi mletake Dalmacije, bili zauzeti pripremama u Obrovcu i drugde zapohod na uskoki Senj i borbom Senjana koji su svojom diverzijom uObrovcu onemoguili planove za izgradnju veeg broja plovila. Nova je

pojava bila da su turski Morlaci poeli svojatati obradivu zemlju selamletakog podruja time to su ih orali i sejali a potom skidali plodove.Sinjorija je intervenisala kod bosanskog pae, nastojei da uzurpacijelegalizuje time to bi se ti vlasi smatrali zakupcima bez ugovora koji bi biliduni da plaaju estinu roda. Ova uzurpacija nije bila usamljena pojava, jer

je upravo veliki sultanov pohod na Ugarsku i Be 1529. znaio poetakgibanja u Carstvu kao i poetak otimanja od zakona. Mletaki poslanik sadarovima sultanu na pohodu pri prvom pokuaju odlaska iz Sarajeva za

Beograd (avgusta 1529) nije mogao da se probije, jer je nesigurno bilo i okosamog Sarajeva a iskusan sarajevski emin je tvrdio da su ceste razorene i dane moe proi ni obino magare. Negde na dubrovakom drumu, verovatnou Polimlju (septembra 1529) 150 martolosa je napalo veliki karavan koji jeputovao za Carigrad u Dubrovnik i prilikom napada nou gdje su odseli

bolji gosti, ubili su ili ranili est mletakih veletrgovaca.68

Jedino krenje mirovnog stanja 1531. godine nastalo je meseca avgusta,kad su malobrojni Turci i martolosi pljakali na teritoriji ibenske

kapetanije te su plenili stoku i odveli dve osobe. Maja 1531. zadarskikapetan je sa sultanovim predstavnikom odreivao tursko-mletake meena sektoru granice izmeu ibenika i Skradina; njega je pratilo 17 konjanikadakako kao prva odbrana u sluaju kakvog martolokog prepada. Slino je

vojvoda Murat preko brata, popa Jurja, traio od Sinjorije da mu ustupi trisela koja bi prema nekim razlozima imala da pripadnu Obrovcu. Moda jeto bilo zato to je hteo da, pored Obrovca podigne novu utvrdu koja bi imalada osigura fuste, ali je za pomenutu gradnju morao prethodno dobitisultanovu saglasnost. Stradioti u Novigradu pomno su motrili to se radi uirem krugu Obrovaca. Vojvoda Murat poslao je 15. decembra tafete svimakatelima i mestima na granici a sam je stalno bio u sedlu, pokreui peakeod Skradina na Kninu, jer je imao cilj da preduzme pljakaki pohod premaBihau i Rijeci. Krajem godine vicebail u Carigradu radio je na tome da semonahinjama iz Zadra vrate njihova sela koje su Turci poseli.


36/258

Sredinom decembra turski Morlaci uli su u trogirsku okolinu, oekujuiiskrcavanje Hrvata sa ugarsko-hrvatskog podruja; pristupili su i izgradnjistanica i utvrenih rovova, koje su snabdeli topovima i arkibuzima. 69Zemlju oko Vrane koji su vlasnici napustili Sinjorija je kao leno dodeljivala

zaslunim Zadranima.70

Oko mlinova izmeu Skradina i ibenika bilo je sporova i dalje, te jepoetkom marta 1532. mletaki predstavnik na Porti uspeo da izdejstvujetraeno nareenje kao i da na raun opljakanih Mleana u nekomkaravanu naplati 23.000 aki, est zlatnih polugica i neto oruja, ali nijeuterao i neko prstenje od kojih jedan prsten sa dijamantom. Sredinomaprila mnogi turski konjanici, dolazei iz oblasti iznad Knina, opljakali sumletaki kraj oko Skradina, na su neke Morlake i stoku poveli u Hrvatsku;

kad je o tome saopteno vojvodi Muratu koji se u to vreme nalazio uSkradinu, on je omalovaio pri-tube, jer je svakako sam i koordiniraoakcijom. Za uzvrat, 17. aprila neki su se bednici sa mletake teritorije na

jednoj barki nou iskrcali pod katel Velim, te su opljakali. jedno selovlaha skradinskog dizdara Murata i odveli etiri lana jedne porodice aostale na koje su naili su pobili. Da bi se uspostavili dobri susedski odnosisa Turcima, knez i kapetan ibenika je sproveo isleenje; ustanovio je da suna veliku subotu dva Morlaka, begunci iz Rijeke, sa 14 nepoznatih ljudi na

barkama stigli i da su imali top-muar (sa ubacivanjem uleta u cev odozgo,tromblonski); njima su se prikljuila dva mletaka podanika iz oholineVelima. Pomenuti nepoznati ljudi sa topom mora da su bili uskoci izHrvatskog primorja. Poslednjih dana aprila sa severoistone strane,svakako sa pravca Knina, spustilo se 500 konjanika austrijskog nadvojvodeu pravcu ibenika, te su pljakali naselja oko Skradina, oteravi neke

volove. Vojvoda Murat odgovorio je odlaskom prema Kninu i skupljanjemvee vojske konjanika i peaka za haranje u Hrvatskoj (odnosno Lici). To je,inae, bilo vreme turskog pohoda na Be. Za sultanov izlazak na vojnu

bosanski paa i njegovehaja Murat su rekvirirali teretnu karavanskukljusad (roncini) od Morlaka. Zbog zbivanja u okolini Skradina, ispredibenske luke oko 1. maja odmah su se nale etiri dobro ureene fuste, tesu i ibenani morali izlaziti na otvoreno more uz pratnju svojih fusta; etirimoreke fuste istoga dana viene su kod otoka Azuri; one su presrele iopljakale u ibenskim vodama jedan vei brod, gde su zasunjile 200


37/258

osoba i oplenjenu lau oteglile na zadarsko otoje Kornate. Tu su, premamiljenju ibenskog kapetana, moreke brzoplovke takoe grabile.Garnizoniranje i kretanje mletakih galija od Braa na sever u vezi sa

vrludanjem berberskih fusti pratili su Morlaci sa pobra turske teritorije

(Morlakije), te su o tome javljali i mletakim zapovednicima, kao to susvakako obavetavali svoje martoloke stareine. etiri fuste koje sukrenule ka zadarskom otoju, jo 8. maja nisu pored ibenika prole ka

jugu. Tada se u Zadru prialo da se turski vojni obveznici kupe u Bosni zaosvajanje Senja. To je potvrdio i generalni providur Dalmacije pismom od8. maja iz Vrane, javljajui da je jedna prethodna trupa od 1000 vojnika vekrenula za Senj, ali da je bila rasprena i da su trupe u Kninu, koje supripremile i topove, snabdevane hranom za osam dana. ak i Morlaci

zadarskog kraja, u toj optoj guvi pomorsko-kopnene hajduije nastale uprolee 1532. sa ponovljenim sultanovim pohodom na Be, izlazili su na

puinu i harali su susedne zemlje. Kapetan mletake fuste Bondumjer,primerice, uhvatio je i sproveo u zadarsku luku jednog Morlaka koji je na

barci prevozio otetih 300 dukata i est konja, koje je konje,

64 n d'ignoto, Bullettino di Archeologia e Storia dalmata, anno V,Spalato 1882, 191.

65 Arkiv XII, 282. - Obrovac je malo vremena posle prelaska uosmanlijske ruke postao vojno-pomorska baza (S. Tralji, Organizacijaturske mornarice u XVI stoljeu, Adriatica maritima, II, Zadar 1974, 247.

66 G.. Bianchi, Fasi di Zara, 71.

67Arkiv, 315.

68 MSD li(1898), 216; Izvodi za jugoslovensku poviest iz dnevnika Marinaml. Sanuda za g. 1526-1533, Starine XVI, Zagreb 1884, 169, 138 i 144, 191-2

(razbojnitvo je izvreno kod Prijepolja, o emu je tamonji kadija moraoda podnese izvetaj Porti: MSD LV, 328-9). - O hadjuiji u Polimlju u tovreme vid.: B. Hrabak, Hajduija Hercegovaca 1465-1530, zbornik radova:Oslobodilaki pokreti jugoslovenskih naroda od XVI veka do poetkaprvog svetskog rata, Beograd 1976, 20-21.

69 MSD LV, 34; Starine XVI, 184, 180, 186, 191,192.


38/258

70 MSD LIV (1899), 506, d 22. VII 1531.

toboe, naao u Labinu (Istra); mletaki kapetan je sa uzapenim plenom

otplovio u Bakar i predao ga je Jeronimu Zadraninu, austrijskom kapetanuna Dunavu koji bee u Rijeci, gde je sakupljao posadu za dunavske brodove.Sredinom maja Turci i Morlaci su ponovo navalili na Senj, ali su iznadgrada bili razbijeni, ostavivi na visovima dosta ljudi i mnogo plena,odlazei dalje u pljaku pred vrata Rijeke.71

Samo nekoliko dana ranije turski vlasi su oteli stoke i ljudi iznad ibenika.

Dvadesetog juna stareina novigradskih stradiota izvestio je generalnog

providura u Zadru da je iz Obrovca pre nekoliko dana izalo 200-300konjanika i 800 momaka peke da oplene podruje Senja i Rijeke; da sudoterali i da uvaju mnogu zarobljenu eljad i stoku, s kojima zajedno

borave na polju; da ih je Gapar Peru(i), sinovac kneza Ivana od Krbave,iznenada napao sa 400 konjanika i izvesnim brojem peaka, da je pokupioplen i rasterao vei deo obrovakih Turaka; odvedeno je 15 njih, ali su etiriuspeli da se vrate, mada ih je vie moglo pobei jer su loe voeni. Nadrugim stranama granice mletake severne Dalmacije nije bilo veihpovreda, jer je veina martolosa bosanskog sandaka povedena u Beograd,da se prikljue ordiji sultanovog pohoda. Oni sa zapadnih strana sakupili suse u Grahovu, i tu je bosanski paa odredio potpau Ljubunia da imzapoveda prema graninim mestima Hrvata, te da sprei da ovi plenesultanove harae. Tu su okolnost iskoristili carevci, te su najpre odred od4000 ljudi isturili prema bosanskom i jo jednom sandak-begu koji suprebacivali trupe preko Save, a potom su se zaputili u Bosnu da robemalobrojne preostale muslimane i Morlake, a naroito neja i mnogobrojnastada i krda; plen koji su stekli cenio se na 700 osoba, 1500 konja, 2000

goveda i nebrojeno ovaca; proli su 11 milja od Hlivna. Mnogi Morlaci supoli na carev pohod da bi bili osloboeni dabina i posebno vojnice (telos),to su teko plaali. U oblastima prema mletakim primorskim gradovimaoni su se ve stalno naselili i privikli na obradu zemlje, te su prihvatili iprazne parcele mletakih vlasnika, osobito u trogirskom kraju. Prema

jednom izvetaju iz Sarajeva od 28. juna, bosanski sandak-beg, poto je


39/258

preveo trupe preko Save kod Kobaa, vratio se da bi se smestio u mestuHartasi, na granici prema ibeniku, ne govorei da li e ii u pohodnekolone u Srem. uveni martoloki stareina Radi doao je u Uskoplje,dobivi nareenje iz Hartasa da sakupi Morlake i da poe da hara Istru i sve

do Ljubljane.72

Obrovani nisu ni dalje mirovali. Devetog jula jedan Paanin, prispevi izObrovca u Novigrad, obavestio je dvojicu stradiotskih stareina da jekapetan Turaka, zvani Anan, sa 9000 ljudi opljakao mesto Dilameco, da

je uhvatio mnogo turskih Morlaka, od kojih je dosta i pobio, da je doteraonebrojeno stoke, da je spalio podgrae Valgrad(!), katel Dilameca.Protiv takvih pljakanja turske teritorije iz redova samih Turaka poao jeLjubuni sa eljom da povrati plen; obrovaki kapetan, meutim, doekao

je gonioce u zasedu, te su mnogi pobijeni i zarobljeni. Plaei se za daljusvoju sudbinu, jer su se odmetnuli od vlasti, Obrovani su preneli stvari od

vrednosti u tvravu a vesla svojih fusta su sklonili u Novigradu.

Oko 20. juna dizdari Obrovca, Kona(?) i Ostrovice zabranili su svojimhrianskim podanicima da, po cenu ivota, ne dolaze u podgrae tih mestasa orujem; Obrovani su, uz to, fuste izvuene na kopno preneli u tvravu.Dvadeset drugog jula mnogi turski Morlaci sa graninog pojasa preneli susvoje stvari i doterali svoju stoku na mletaku teritoriju, te se upravili kaNadinu i Novigradu.73 Za razliku od Morlaka na granici koji su ve bilipriviknuti na zemlju i mirni, vlasi koji su se sputali iz Bosne toga proleaotimali su eljad iznad ibenika.74

Obrovac je predstavljao opasnost za zadarsku regiju. Zato je zadarskikapetan novembra 1532. traio sredstva da se repariraju utvrenja uNovigradu i Ninu, ije su zidine bile oteene a stanje u samim katelimaloe; opravke je valjalo izvriti i u Vrani (prema Ostrovici), iji je pokretni

most bio pokvaren i gde se nalazilo zastarelo naoruanje; stanje je biloneto povoljnije u Nadinu (prema turskom Klievcu), kojim je deset godinaupravljao Franesko ustinijani.75

U Obrovac je prvih dana 1533. doao Murat ehaja da skupi novac i odredi300 ljudi da seku drva i pripremaju grau za pravljenje fusta. Na isti senain radilo i u Skradinu, gde je ve poetkom februara sakupljeno vrlo


40/258

mnogo laa, tako da su predstavljale pravu flotilu. Naoruanje fusta uObrovcu ugroavalo je bezbednost cele severne Dalmacije. U Obrovcu senalazila baza i za obavetajni rad u Italiji. Njegov dizdar je meseca marta1533. preko jednog svog prijatelja u Ankoni saznao da je formirana liga

hrianskih drava u Bolonji u koju je ula i Mletaka Republika; tampanoobavetenje o tome zapovednik grada poslao je namesniku u Sarajevo a ovajPorti.76 Meseca marta bosanski sandak-beg je naredio Obrovanima da sedre primirja i da ne upadaju u austrijske posede. Sami vojnici u Obrovcu,dosta unezvereni, bili su zadovoljni kad su saznali da je Republika reila dapoalje dve galije i dve fuste kao strau u vode severne Dalmacije, i o tomesu odmah obavestili bosanskog namesnika.77

Za sledee godine, kad su istorijski izvori postali oskudniji, nema posebnih

vesti o stanju na mletako-turskoj granici u severnoj Dalmaciji. Valjapretpostaviti da su Turci bili prilino zaposleni borbom sa Hrvatima i da suimali mnogo nezgoda da obuzdaju uskoke diverzije. Zato, bez sumnje, nisunalazili za potrebno da snage rasipaju na pljakake provale u zadarskuregiju. Stanje je relativno bilo mirno ve i zato to se dobar deo vlaha nagranici toliko stabilizovao da se i sam brinuo oko svog doma.

Ukupan osvrt na period mira od 1504. godine pa do novog rata 1537.morao bi konstatovati da je doba mira u velikoj meri bilo vreme

beskonanih otimakih upada Morlaka i Turaka ali i ugarsko-hrvatskih pa imletakih vlaha, iako ovih poslednjih u manjoj meri. Glavni turski udarprimili su ugarsko-hrvatske oblasti u susedstvu mletake severneDalmacije. Istorijski rezultat toga razdoblja bio je gubitak vlasti ugarsko-hrvatskog kralja na tom prostoru. Treina posmatranog stolea ima tri fazerazvitka: od 1504. do 1514, kad su tursko-mletaki zaleti bili sveintenzivniji,

71 Starine XXI (1889), 138-139, 140, 141, 142, 143, 145, 146, 149, MSD LIV233 233-4

927.


41/258

- Velim se nalazi 18 milja od ibenika i u emu je tada stolovao knez Lukasa dva konjanika. Velim i Vrpolje su se tada nalazili na udaru martolokepljake (CRV II, 82 i 83, relacija Bernarda Balbija, biveg kneza-kapetanaibenika, 26. I 1532

72 StarineI, 168, 163, 166-7.

73 Isto, 167, 169, 171. - Oko 1530. poinje preseljavanje vlaha na irimprostorima. Na primer, vlasi su te godine uskoili iz Unca, Glamoa idrugih krajeva zapadne Bosne, te su potraili zatitu u Hrvatskoj.Posledica tog uskakanja se osetila ve sledee godine, jer su hrvatskikrajinici ee napadali te otomanske krajeve Bosne (. Laszowski,Monumenta habsburgica Regni Croatie, Dalmatie et Slavonie I, Zagreb1916, 411, 418-9.

74 MSD LVI (1901), 233-34, ibenski hnez-kapetan Bernardo Balbi 4. V1532.

75 Starine XXI, 196-7.

76 StarineXXV, 105, 107, 108, 116, 131; MSD LVI, 442, 498, 507-8; LVIII(1903), 46-7

77 MSD LVIII, 42, generalni providur Gregorio Picamano, iz Zadra 1. IV1533.

od 1514. do 1527, kad su provale dostigle vrhunac estine i kad je pretilaopasnost da ne bude likvidirana i mletaka vlast na pomenutom prostoru, iod 1527. do 1537, kad su Turci bili zabavljeni na drugim bojitima ili su se usevernom delu Jadrana morali nositi sa sve osionijim Senjanima; zazadarski kraj te decenija je bila relativno mirna, samo sa uznemiravanjimau nekim godinama i to opet u vezi s uskocima i Obrovcem.78

Mada je rat Osmanlijskog carstva sa Mletakom Republikom na teritoriji

severne Dalmacije kasnio, pa je ak Junuz-beg po peti put bio poslat u gradna lagunama kao poklisar da se ali to je Zadranin Nasi oteo neku turskulau,79 izvesne ratne pripreme su tu izvoene jo u leto 1536. Otomanskaarmada doplovila je na zadarska razmea, pa su po zapovesti mletakogSenata sve zgrade u polju sruene, ito spaljeno, loza i voke poseene, sveu bojazni da ne bi posluili neprijatelju; ak su demolirane i crkve i


42/258


43/258

Prve godine rata (1537) borbe su voene oko mletakih gradova, Zadra iibenika. Mletake ove gradove dalje utvrivali i snabdevali, preputajuimanja utvrenja svojoj sudbini.90 U duhu takve strategije, Nin ne samo tonije dograivan, nego je prosto naputen.91 Odlune borbe voene su tek

druge godine rata, poto su Turci najpre (1537) zauzeli Klis. Oni su skriliotpor Mleana u Nadinu i Vrani, dok su ih kod Zemunika odbili ugarsko-hrvatski vojnici. Turci su uli u Nin, razruili ga, ali se ni oni nisu u njemuhteli zadrati. U Nin su potom dobegli mletaki najamnici iz manjihkatela92 Pred gubitak Nadina Plemiko vee u Zadru reilo je da uputi u

Veneciju dvojicu poslanika koji e od Senata traiti sredstva za obnovunadinskih zidina.93 Predaja Nadina usledila je krajem aprila 1538, kad se uKninu sakupila turska vojska od 20.000 momaka, koja je preduzela napad

na Zadar a prema Nadinu poslala konjiko odeljenje od 400 boraca; posadiNadina do 150 ljudi bilo je doputeno da preu Zadar, ija se odbrana

sastojala samo od 200 najamnika.94

Ve prvih nedelja rata u mletaku slubu primljen je jedan kapetan Hrvatasa sto konjanika, da bi pod zapovednitvom Kamila Orsinija ponovopreuzeo katel Obrovac, da se opljakaju sultanovi podlonici i da se ugrozikatel Karin. Profesionalci-najamnici nisu bili naroito raspoloeni da setuku, jer su uzalud zahtevali da im se namire dugovane plate. Kad se u

Kninu sakupilo oko 20.000 turskih vojnika, u Zadru se nalazilo samo 200peaka i 400 konjanika. Jedna kolone te zadarske momadi najpre jekrenula u Nadin, gde je dunost katelana zauzimao akomo Sagredo,

jedan smetenjak; njega su ismevali Turci kao kukavicu, pa su mu javnoobeali vreu aki, turskih srebrnih novanica; vreu su zaista doneli, madasu pare bile krivotvorene. Sagredo je bio oajan, jer su njegovi saborcismatrali da je pristao na mito. Najzad su ga uhvatili i sproveli u Veneciju,gde mu je odrubljena glava.

Pored odreda pomenutog kapetana Hrvata, pod najam je prihvaen i jedandrugi kapetan sa 500 boraca. Deo tih vojnika bio je garnizoniran u Vrani,iji je zapovednik bio Pjetro Soranco.

78 B. Hrabak, Turske provale i osvajanja, 93.


44/258

79. V. Hammer, Geschuchte des Osmamschen Reiches,, Pesth,1834 139.

80 C. F. Bianchi, Pasti, 72.

81Dalmacija i crnogorsko primorje u vrijeme mletako-turskog ata(1537-1539), IstorIJSki glasnik, br. 3-4/1960, 87.

82 V. Brunelli, Le fortificatorie, 72-3.

83A. de Benvenuti, Storia di Zara 1,91-2, 93-4, 96. - O mletakom neuspehupod Ob-ovcem vid.: CRV II, 117-8, Fr. Longo o razvoju ratnih operacija1537-9

84A.orosini, Degl-istorici delle cose Veneziane, III, Venezia 1718, 711: G.Stanojevi, Dalmacija i Crnogorsko primorje, 91.

85Diari Udinesi dall-anno 1500 al 1541, Venezia 1884, 5; G. Stanojevi,Dalmacija i Crnogorsko primorje, 91.

86Cronaga d'ignoto, Bullettino VI (1883), 14-5;. Paruta, HistoriaVenetiana, voll, Venezia 1703; B. Vinaver, Senjski uskoci i Venecija dokiparskog rata, Istorijski glasnik, br. 3-4/1953, 61

87A. de Benvenuti, Fortezze, 92-3.

88 N. Jorga, Geschichte des Osmaniscehn Reiches II, Gotha, 381. -Anonimna hronika je takoe pod 1537, zabeleila ulazak laa unovigradski kanal, ali komandu nad brodovima vezuje za Gabriela deRivu, koji je eleo da uzme Obrovac (Cronaca d'ignoto. Bullettino VI, 15).

89 S. Tralji, Husrevbegov boravak i rad u dalmaciji, Anali GaziHusrevbegove biblioteke, V-VI, Sarajevo 1978, 11.

90 S. Tralji, Husrevbegov boravak, 8.

91 M. Novak, Kada i kako je dolo do formiranja slube generalnogprovidura Dalmacije i Albanije, Radovi Instituta JAZU u Zadru XV (1968),103.

92 CRV III, 20; Cronaca d ignoto, Bullettino VI, 15. Savremenik,ibenanin Antun Vrani belei pad Nadina i Vrane u turske ruke u 1538.godinu (Osszes munkai, kozli Szalay Laszlo, k. I, Pest 1853, MHH, Scr. I,65-66). - C. F. Bianchi (Fasti, 72) stavlja tursko osvojenje Vrane u 1537.Jozef Hamer (Geschiche desd Osmanischen Reiches II, Pesth 1834, 63) jetursko zauzee jo pogrenije stavio u 1527, verovatno zamenjujui je saObrovcem, iju sudbinu te godine ne pominje.


45/258

93 HAZd, Libri Consiliorum III, 122-3 d 16. IV 1538; Nauna biblioteka uZadru, MS 704, nc 26251, lib. II, fol. 16 i 65'.

94 CRV II, 121, pregled ratnih zbivanja Fr. Longa.

Kad se pred Vranom neto docnije nalo 6.000 osmanlijskih peaka i 2000atlija, katelan je pobegao. I pored otpora obezglavljene posade, utvrenje

je palo u ruke Turaka. U to vreme i Nin je ostao bez odbrane, tako da seobru oko Zadra poeo stezati. Da pojaa zatitu glavnih gradova Senat jeuputio u Dalmaciju i Boku Kotorsku 15 mletakih patricija, njih deset uZadar i dva u ibenik; svaki je komandovao tridesetoricom vojnika, dok je500 stavljeno na raspolaganje generalnom providuru u Zadru, kao

strategijska rezerva; od tih 5000 ljudi njih 2000 bili su konjanici.95Zemunik i utvreno selo Tinj spadali su u najmlae fortifikacije, u grupi od

sedam katela koje su Mleani podigli u vremenu od 1504. do 1537. Predosmanlijskom najezdom plaeni vojnici Italijani povukli su se iz Zemunika,pa su u utvrenje uli neki Skjavoni, domai itelji, koji su uspeli dakatel odbrane od Turaka. Zbog bojaljivosti i nezainteresovanostinajamnih vojnika umalo to nije bio izgubljen i Zadar, jer je najvei deo

vojnika napustio grad i preao u najam Turcima, s obzirom da Mleani nisu

izdavali ugovorenu platu. Jedne nedelje straa je propustila 25 konjanikakoji su prodrli do zadarskog gradskog trga, ali su ih graani proterali.96Mletaka konjica koja se u pomenutim akcijama loe pokazala bila jemilicijskog tipa, sastavljena od zavisnih seljaka, koja je i 1518. gonilaMorlake i martolose koji su upadali u granini pojas pljake radi; pred padNadina i Vrane ti konjanici su bili stacionirani u ta dva katela i uNovigradu, sa zadatkom da spreavaju pograninu krau.97

Posle zauzea Vrane Turci su se najpre pojavili pred ibenikom. Mlinovi

ibenski su odmah naputeni a itelji varoi su se povukli u tvravu. Oni suse na gradskom trgu zakleli da e se boriti do smrti. U Zadru je u asovimakrize donesena zapovest kojom je u toku od tri dana bio svakom zabranjenizlazak iz naselja. Odbranu ibenika preuzeo je Franesko Barbaro, uz kogase nalazio komandant lake konjice Paolo K. Orsini sa 1500 vojnika. Odstrane generala Pezara u ibenik je upuen zapovednik galije Markantonio


46/258

Priuli sa posebnim, najveim ovlaenjima. U istini, komandanti su jedandrugog kontrolisali i ograniavali u zapovedanju. Varo je napustilo 1500stanovnika zato to su bedemi grada bili oronuli. ibenik je redovnosnabdevan s mora, na gladi nije bilo. Kad je najakutnija kriza prola, na

sektor mlinova prvi su poli graani. Providur Badoer je tako mogao ostatiu Zadru. Srani Dalmatinci (Skjavoni) su uspevali ak da pokojeg turskog

vojnika uhvate. Za vreme blokade ibenika, u Nadinu a najpre i u Vrani,bilo je po 150 boraca peaka i sto konjanika, dok se 400 vojnika nalaziloizvan utvrenja, na graninom pojasu.98

Posle pada Nadina i Vrane turskom pritisku je posebno bio izloen trokutZemunik-Draevac-Vukovac (kod Novigrada), pa se oekivala novakoncentracija turske vojske od oko 8000 boraca prema Obrovcu. Tada se

na bombast nain ponudio u dvomeseni najam udbinski vojvoda da linosa 1000 peaka, 600 lakih konjanika, 12 velikih i 12 malih topova povedeoperacije prema Obrovcu, Kninu i drugim mestima, i to uz nevelik troak.99 U Nin, da obnovi posadu, otiao je otac Paola Orsinija Kamilo, i to kad jenajvea opasnost po ibenik minula. Kamilo Orsini je od venecijanskog

Vea desetorice traio jo 4000 peaka i 500 konjanika, kako bi se odraleslabe preostale posade ka katelima i kako bi se eventualno uspostaviogarnizon u Obrovcu, koji je valjalo povratiti. Sa 1400 peaka i neto

konjanika kao i sa nekoliko topova Kamilo je prispeo pod Obrovac.Topovsk

vlaska i uskocka kretanja u severnoj dalmaciji u xvi veku bogumil hrabak

Documents