vivekananda - izreke

8/8/2019 Vivekananda - Izreke

1/43

SVAMI VIVEKANANDA

IZREKEI

PESME

IZREKE


2/43


3/43

* * *

Ova je zemlja uzvienija od svih nebesa; ovo je najvea kola u vasioni.

* * *

Svet vidimo onakvim kakvi smo mi sami.

* * *

Ako smatra sebe za snanog, snaan e i biti.

* * *

ta god da misli, to e i biti.

* * *

Ja imam pravo da radim. Ostalo Majka zna.

* * *

Snaga je ivot, slabost je smrt.

* * *

Grenik je samo onaj ko u drugome oveku vidi grenika.

* * *

Najvei greh je smatrati sebe slabim.

* * *

Tajna je u jednostavnosti.

* * *

Kada spozna sebe, sve ti je poznato.

* * *

Ja sam bio, ja jesam, i ja u biti.

* * *

Ako si ist, ako si jak, ti, jedan ovek, ravan si celome svemiru.

* * *

Iz istote i tiine dolazi re snage.

* * *

Roen si da pobedi prirodu, a ne da je sledi.

* * *

Ljubav ini ceo kosmos ovekovim vlastitim domom.

* * *

Ljubav ogromna i beskrajna, iroka poput neba i duboka poput okeana toje najvea i jedina dobit u ivotu. Blaen je onaj ko je stekne.

* * *

Ljubav je najjednostavnija od svega, ona ne eka na logiku, ona jeprirodna.

* * *

Postoji samo jedan bitan sastojak u ivotu koji je vredan da se poseduje posvaku cenu, a to je Ljubav.

* * *

Dua ne zna; ona je samo znanje.


4/43

* * *

Niko nikada nije stvorio znanje; ovek ga donosi iznutra.

* * *

Najvea nagrada za znanje je samo znanje.

* * *

Onaj ko moe da poludi od ideje, jedini vidi Svetlost.

* * *

Sloboda ve jeste.

* * *

Oseanje je dua, tajna svega.

* * *

im se uplai, ti si nita.

* * *

Jedino strah je smrt.

* * *

Kada misli da si telo, odvojen si od univerzuma; kada misli da si dua, tisi varnica iz ogromne Veite Vatre; kada misli da si Atman (Jastvo), ti siSve.

* * *

Volja nije slobodna ona je fenomen ogranien uzrokom i posledicom ali postoji neto iza volje to je slobodno.

* * *

Snaga je u dobroti, u istoti.

* * *

Vasiona je postvareni Bog.

* * *

Ne moe verovati u Boga sve dok veruje u sebe.

* * *

Koren nesree je u zabludi da smo tela. U tome je, ako je i u emu,prvobitni greh.

* * *

Jedna strana kae da je misao prouzrokovana materijom, a druga da jematerija prouzrokovana milju. Oba iskaza su netana; materija i misao sukoegzistirajue. Postoji neto tree ega su i materija i misao proizvodi.

* * *

Kao to se estice materije povezuju u prostoru, tako se talasi umapovezuju u vremenu.

* * *

Odrediti, tj. definisati Boga je bruenje ve izbruenog; jer On je jedinobie koje znamo.

* * *

Religija je ideja koja ivotinju uzdie do oveka, a oveka do Boga.


5/43

* * *

Spoljna priroda je samo unutarnja priroda prostrano izraena.

* * *

Motiv je merilo tvoga rada. Koji motiv moe biti uzvieniji od toga da si tiBog, i da je i najnii ovek takoe Bog?

* * *

Posmatra u psihikom svetu treba da bude veoma odluan i naunoobuen.

* * *

Verovati da je um sve, da je misao sve, to je samo vii oblik materijalizma.

* * *

Ovaj svet je golema gimnastika dvorana u koju dolazimo da uinimo sebejaim.

* * *

Ne moe pouiti dete nita vie no to moe odgajiti biljku. Sve tomoe da uini je sa negativne strane moe samo da pripomogne. Jerdete je manifestacija iznutra; ono razvija svoju vlastitu prirodu ti moesamo da ukloni prepreke.

* * *im stvori sektu, protestuje protiv univerzalnog bratstva. Oni koji zaistaoseaju univerzalno bratstvo ne priaju mnogo, ali sami njihovi postupciglasno govore.

* * *

Istina se moe iskazati na hiljadu razliitih naina, a ipak svaki od njihmoe biti pravi.

* * *

Mora da raste iznutra ka napolje. Niko te ne moe nauiti, niko te nemoe uiniti duhovnim. Nema drugoga uitelja osim tvoje vlastite due.

* * *

Ako se u beskonanom lancu nekoliko karika mogu objasniti, istimmetodom moe se objasniti sve.

* * *

Besmrtnost je dostigla ona osoba koju ne uznemirava nita materijalno.

* * *

Sve se moe rtvovati zbog istine, ali istina se ne moe rtvovati ni zbogega.

* * *

Traganje za istinom je izraz snage ne bojaljivo pipanje slabog, slepogoveka.

* * *

Bog je postao ovek; ovek e ponovo postati Bog.

* * *

Detinjasto je govoriti da ovek umire i odlazi na nebo. Mi nikada nedolazimo i ne odlazimo. Mi smo tu gde smo. Sve due koje su bile, jesu, i

bie, nalaze se u jednoj geometrijskoj taki.


6/43

* * *

Onome ija se knjiga srca otvorila ne trebaju druge knjige. Njihova jedinavrednost je da u nama izazovu udnju. One su samo doivljaji i iskustvadrugih.

* * *

Budi milosrdan prema svim biima. Saali se nad onima koji su u nevolji.Voli sva stvorenja. Ne budi ljubomoran ni na koga. Ne gledaj na tuemane.

* * *

ovek nikada ne umire, niti je ikada roen; tela umiru, ali nikada on.

* * *

Niko se ne raa u religiji, ali je svako roen za religiju.

* * *

Zaista postoji samo jedno Jastvo u vasioni, sve ostalo su samo Njegovemanifestacije.

* * *

Svi se potovaoci i molioci dele na proste mase i nekolicinu smelih.

* * *

Ako je nemogue postii savrenstvo ovde i sada, nema dokaza da gamoemo postii u bilo kojem drugom ivotu.

* * *

Ako savreno poznajem jednu grudvu zemlje, znam svu postojeu zemlju.Ovo je znanje o principima, ali njihova prilagoenja su raznovrsna. Kada

poznaje sebe, poznaje sve.

* * *

Ja lino prihvatam onoliko od Veda koliko se slae sa razumom. DeloviVeda su oigledno protivreni. Vede se ne smatraju nadahnutima uzapadnjakom smislu rei, nego su prihvaene kao sveukupno Boijeznanje, sveznanje. Ovo se znanje pojavljuje na poetku ciklusa i ispoljavase; a kada se ciklus zavri, ono se sputa u siunu formu. Kada se ciklus

ponovo projektuje, to se znanje projektuje sa njim. Dovde je teorija u redu.Ali to da su Njegovo znanje iskljuivo knjige koje se zovu Vede je pukasofistika. Mnogi se slau da su samo oni delovi Veda koji su u skladu sarazumom zaista Vede, a da ostali to nisu. Mnogi nai filozofi zauzeli suovo stanovite.

* * *

Meu svim svetim spisima sveta Vede su jedine koje objavljuju da jeizuavanje Veda od drugostepenog znaaja. Pravo izuavanje je ''ono

pomou kojegspoznajemoNepromenljivo''. A to nije ni itanje, ni

verovanje, ni rasuivanje, nego nadsvesna percepcija, odnosno samadi.

* * *

Nekada smo bili niske ivotinje. Pri tom mislimo da su one neto drugonego mi. Zapadni ljudi kau: ''Svet je stvoren zbog nas''. Da tigrovi moguda piu knjige, rekli bi da je ovek stvoren zbog njih i da je on najgrenijaivotinja, zato to ne doputa njemu (tigru) da ga se lako doepa. Crv kojidanas gamie pod tvojim nogama je budui Bog.

* * *

''Veoma bih voleo da nae ene poseduju vau intelektualnost, ali neukoliko to mora da bude po cenu istote'', rekao je Svami Vivekananda u

Njujorku. ''Divim vam se zbog svega onoga to znate, ali mi se ne dopadanain na koji ruama pokrivate ono loe i nazivate ga dobrim.Intelektualnost nije najvie dobro. Moralnost i duhovnost su stvari kakojima stremimo. Nae ene nisu tako obrazovane, ali su zato ednije.''


7/43

''Za svaku enu bi svaki mukarac izuzev njenoga mua trebao da budepoput sina. Za svakog mukarca svaka ena izuzev njegove supruge trebada bude poput majke. Kada se osvrnem oko sebe i pogledam ono tonazivate ljubavnom intrigom, dua mi se ispuni odvratnou. Sve dok nenauite da zanemarite pitanje seksa i da se sretnete na terenu opteovenosti, vae se ene nee zaista razvijati. One e do tada biti samoigrake i nita vie. Sve je ovo uzrok razvoda. Vai mukarci se klanjaju inude stolicu, ali u sledeem trenutku dele komplimente. Kau: 'Ah,

gospoo, kako su vam predivne oi!' Otkuda im pravo da to rade? Kakomukarac sme da se usudi na tako neto, i kako vi ene to doputate?Takve stvari razvijaju onu manje plemenitu stranu ljudskosti; one nenaginju uzvienim idealima.

''Ne treba da smatramo da smo mukarci i ene, ve samo da smo ljudskabia, roena da neno paze i pomau jedna drugima. im mladi i devojkaostanu sami on je obasipa komplimentima, i pre nego to izabere supruguudvarao se moda stotinama ena. Pih! Da sam se opredelio za braniivot, mogao sam nai enu koju bih voleo i bez svega toga!

''Dok sam bio u Indiji i spolja posmatrao ove stvari, reeno mi je da je to uredu, da se radi samo o zadirkivanju i ali, i poverovao sam u to. Ali otadasam dosta putovao, i znam da to nije u redu. To je pogreno, samo to vina Zapadu zatvarate oi i to nazivate dobrim. Nevolja je sa zapadnimnacijama to su mlade, budalaste, udljive i imune. tetu moe napraviti isamo jedna od tih osobina; ali kada su sve tri, sve etiri, udruene, tada seuvajte!''

Ali koliko god Svami otro govorio o tome, Boston je primio najteiudarac:

''Boston je najgori od svih. Tamo su sve ene hirovite moderne lutkice, sve

su nepouzdane, sa jedinom sklonou da prate neto novo i neobino.''

* * *

''Gde je duhovnost koju bi ovek oekivao u zemlji'', rekao je u Americi,''koja se toliko razmee svojom civilizacijom?''

* * *

''Ovaj svet'' i ''onaj svet'' su rei za zastraivanje dece. Sve je ''ovaj svet''.Da bi se ivelo i kretalo u Bogu jo ovde, u ovome telu, sve lino trebaodbaciti, sve predrasude treba otkloniti. Takve linosti ive u Indiji. Gdesu takvi u ovoj zemlji (Americi)? Vai propovednici govore protiv sanjara.

Narodu ove zemlje bilo bi bolje da je bilo vie sanjara. Postoji itekakvarazlika izmeu sanjarenja i razmetljivosti devetnaestog veka. Ceo svet jeispunjen Bogom a ne grehom. Pomozimo jedni drugima, volimo jednidruge.

* * *

Neka umrem kao istinski sanijasi, kao to je bio sluaj sa mojim Uiteljem,ne marei za novac, za ene, ni za slavu! A od njih je najpodmuklija ljubav

prema slavi!

* * *

Nikada nisam govorio o osveti, uvek sam govorio o snazi. Sanjamo li da seosvetimo na ovoj kapi u morskome mlazu? Meutim, to je velika stvar za

komarca!

* * *

''Ovo je velika zemlja'', rekao je Svamii jednom prilikom u Americi, ''aline bih voleo da ivim ovde. Amerikanci previe misle o novcu. Oni mudaju prednost u odnosu na sve ostalo. Morate mnogo toga da nauite. Kadavaa nacija bude stara poput nae, biete mudriji.''

* * *

Moda u ustanoviti da je dobro da izaem iz svoga tela da ga odbacim

kao zastarelo odelo. Ali neu prestati da radim! Svugde u inspirisati ljude,sve dok svetu ne bude jasno da je jedno sa Bogom.

* * *

Sve to ja jesam, sve to e i svet jednoga dana biti, jeste zahvaljujuimome Uitelju, ri Ramakrini, koji je ovaplotio i iskusio i pouavao ovo


8/43

udesno jedinstvo koje je u osnovi svega, pronaavi ga podjednako uhinduizmu, u islamu i u hrianstvu.

* * *

Ako ulo ukusa oslobodite uzdi, i ostali organi e razuzdano pojuriti.

* * *

nana, bakti, joga i karma to su etiri staze koje vode ka spasenju.ovek treba da sledi stazu za koju je najpodesniji; ali u ovoj epohi posebannaglasak valja staviti na karma-jogu.

* * *

Religija nije stvar zamiljanja nego neposrednog opaanja. Onaj ko jevideo makar i jedno jedino vie bie vredniji je od mnogih knjikiobrazovanih pandita.

* * *

Jednom je Svamii nekoga jako hvalio; na to mu je jedna osoba koja jesedela do njega rekla: ''Ali on ne veruje u tebe.'' Svamii je smestauzvratio: ''Postoji li neki pravna obaveza da on to mora da ini? On obavljakoristan posao, i zato je vredan hvale.''

* * *

Knjiko znanje nema prava da stupi u podruje istinske religije.

* * *

Propast religijske sekte poinje onoga dana kada u nju ue klanjanjebogataima.

* * *

Ako eli da uini bilo ta loe, uini to pred svojim pretpostavljenima.

* * *

Milou Gurua, sledbenik postaje pandit (uenjak) i bez itanja knjiga.

* * *

Ne postoje ni greh ni vrlina: postoji samo neznanje. Spoznajom ne-dvojnosti ovo neznanje biva uklonjeno.

* * *

Religijski pokreti dolaze u skupinama. Svaki od njih nastoji da se izdigneiznad ostalih. Ali, po pravilu, samo jedan od njih zaista dobija na snazi i nakraju guta sve druge pokrete svoga doba.

* * *

Kada je Svamii bio u Ramnadu, u toku razgovora je izjavio da je riRama Paramatman (uzviena dua, dua svega), a da je Sita ivatman

(pojedinana dua), dok je telo svakog mukarca ili ene Lanka (Cejlon).ivatman koji je bio obavijen telom, odnosno zatoen na ostrvu Lanki,uvek je eleo da bude u srodstvu sa Paramatmanom, ri Ramom. Alirakase (demoni) to ne bi dozvolili, a rakase predstavljaju odreenekarakterne crte. Na primer, Vibiana predstavlja satva-gunu, Ravana

predstavlja radas, a Kumbakarna tamas. Satva guna znai dobrotu; radasznai poudu i strasti, a tamas mrak, uspavanost, pohlepu, zlobu i njihove

pratioce. Ove gune spreavaju Situ, ivatmana, koji je u telu ili Lanki, dase pridrui i spoji sa Paramatmanom, Ramom. Sita, tako utamniena inastojei da se sjedini sa svojim Gospodom, prima u posetu Hanumana,Gurua ili boanskog uitelja, koji joj pokazuje Gospodov prsten, a to jeBrama-nana, vrhovna mudrost koja razara sve obmane; i tako Sita

pronalazi nain da bude jedno sa ri Ramom ili, drugim reima, ivatmanotkriva da je jedno sa Paramatmanom.

* * *

Istinski hrianin je istinski hindus, a pravi hindus je i pravi hrianin.

* * *


9/43

Sve zdrave socijalne promene su ispoljenja duhovnih sila koje delujuiznutra, i ukoliko su ove jake i dobro podeene, drutvo e se urediti uskladu sa njima. Svaki pojedinac mora da isposluje svoje sopstvenospasenje; nema drugog naina, a isto to vai i za nacije. A opet, istaknuteustanove svake nacije su uslovi samog njenog postojanja i ne mogu se

preoblikovati uticajem nijedne druge rase. Sve dok se ne razvijunaprednije institucije, svaki pokuaj da se srue one stare bie

poraavajui. Razvitak je uvek postupan.

Veoma je lako ukazati na nedostatke institucija, poto su sve vie ili manjenesavrene, ali pravi dobroinitelj oveanstva je onaj ko pomae

pojedincu da prevazie svoja nesavrenstva, pod kakvim god institucijamaiveo. Kada su jedinke uzdignute, nacija i njene ustanove neminovno seuzdiu. estiti ljudi ignoriu loe obiaje i zakone, i zamenjuju ihnepisanim ali monijim zakonima ljubavi, saoseanja i integriteta. Srena

je nacija koja moe da se uspne do neophodnosti samo nekoliko knjigazakona, i vie ne mora da razbija glavu oko ove ili one institucije. Dobriljudi izdiu se iznad svih zakona, i pomoi e svojim blinjima da seizdignu, pod kakvim god uslovima da ive.

Spasenje Indije, zbog toga, zavisi od snage pojedinca, i od njegovogostvarenja unutarnje boanstvenosti.

* * *

Duhovnost se ne moe postii dok ne nestane materijalizam.

* * *

Prva beseda u Giti moe da se shvati alegorino.

* * *

''Svami, vi nemate ideju o vremenu'', zamerio je nestrpljivi amerikiposveenik, plaei se da ne zakasni na svoj prevoz. ''Ne'', mirno jeuzvratio Svamii, ''vi ivite u vremenu; mi ivimo u venosti!''

* * *

Stalno doputamo da sentiment uzurpira mesto dunosti i laskamo sebi dapostupamo reagujui na pravu ljubav.

* * *

Moramo otii izvan emocionalizma ako elimo snagu odricanja. Emocija

pripada ivotinjama. One su u potpunosti emotivna stvorenja.

* * *

Nije rtvovanje viega reda umreti za svoje potomstvo. ivotinje to ine, ito jednako spremno kao i svaka ljudska majka. Takav in nije znakistinske ljubavi; to je samo slepa emocija.

* * *

Veno nastojimo da naa slabost izgleda kao snaga, na sentiment kao

ljubav, na kukaviluk kao hrabrost, i tako dalje.

* * *

Reci svojoj dui u pogledu tatina, slabosti, itd.: ''Tebi to ne prilii. Tebi tone prilii.''

* * *

Nikada mu nije voleo enu zarad ene, niti je ena volela mua zaradmua. Bog u eni je ono to mu voli, i Bog u muu je ono to ena voli. Usvakome je Bog ono to nas privlai ka onome koga volimo, Bog u svemu

i u svakome ini da volimo. Bog je jedina ljubav.

* * *

O, kada biste samo poznavali sebe! Vi ste due; vi ste Bogovi. Ako seikada oseam kao da hulim, to je kada vas nazivam ovekom.

* * *


10/43

U svakome je Bog, Atman; sve ostalo je tek san, iluzija.

* * *

Ako ne nalazim sreu u ivotu Duha, hou li traiti zadovoljenje u ivotu

ula? Ako ne mogu da dobijem nektar, treba li da ponovo spadnem navodu iz jarka? Ptica zvana ataka pije samo vodu iz oblaka, stalnodozivajui dok leti u visine: ''ista vodo! ista vodo!'' I nikakva oluja ilinepogoda ne mogu da pokolebaju njen let niti da uine da se spusti na toda pije sa zemlje.

* * *

Svaka sekta koja vam moe pomoi da spoznate Boga je dobrodola.Religija je spoznaja i ostvarenje Boga.

* * *Ateista moe da bude dobrotvoran i velikoduan, ali ne i religiozan. Alireligiozan ovek mora da bude dobrotvoran i velikoduan.

* * *

Svako doivljava havariju na hridini tobonjeg guruizma, izuzev onih duakoje su bile roene da budu Gurui.

* * *

ovek se sastoji od ivotinjstva, ovenosti i boanstvenosti.

* * *

Izraz ''socijalni napredak'' ima smisla koliko i ''vru led'' ili ''mranasvetlost''. U krajnjoj liniji, ne postoji takva stvar kao to je ''socijalninapredak''!

* * *

Stvari nisu poboljane, ali mi smo poboljani menjajui ih.

* * *

Hajde da pomognem svome blinjem; to je sve to pokuavam.

* * *

''Ne'', odgovorio je veoma blago Svamii na jedno pitanje u Njujorku, ''neverujem u okultno. Ako je neto nestvarno, onda ni ne postoji. Neobinestvari su prirodne pojave. One su nauna materija, i stoga za mene nisuokultne. Ne verujem u okultna udruenja. Ona ne ine nikakvo dobro, inikada ne mogu da ine dobro.''

* * *

Postoje etiri opte vrste ljudi racionalna, emotivna, mistina, i radnik.Za svaku od njih moramo da obezbedimo prikladnu formu bogosluenja.Evo ga racionalni ovek, koji kae: ''Ja ne marim za ovu formuoboavanja. Dajte mi filozofsku, racionalnu to mogu da potujem.''Dakle, za racionalistu je racionalno, filozofsko oboavanje.

Evo ga radnik. On kae: ''Ne tie me se bogosluenje filozofa. Dajte miposao koji u obaviti za svoga blinjeg.'' Zato je za njega predvien radkao put oboavanja. I za mistika i emotivca imamo odgovarajue oblike

posveenosti. Svi ovi ljudi nalaze u religiji temelje svoga verovanja.

* * *

Ja idem za istinom. Istina nikada nee stupiti u savez sa laljivou iobmanom. ak i da je ceo svet protiv mene, Istina na kraju mora pobediti.

* * *

Gde god najhumanistikije ideje padnu u ake gomile, prvi rezultat kojizapaate je njihova degradacija. Obrazovanje i intelekt su ono to pomae


11/43

da stvari budu bezbedne. U zajednici su obrazovane osobe one koje supravi uvari religije i filozofije u njihovom najistijem obliku. Taj oblikslui kao pokazatelj intelektualnog i socijalnog stanja zajednice.

* * *

''Nisam doao'', rekao je Svamii jednom prilikom u Americi, ''da vas

preobratim u novu veru. elim da zadrite svoju sopstvenu veru; elim dametodistu uinim boljim metodistom; prezbiterijanca boljim

prezbiterijancem; unitaristu boljim unitaristom. elim da vas nauim daivite istinu, da otkrijete svetlost unutar vae vlastite due.''

* * *

Srea se oveku predstavlja nosei krunu tuge na glavi. Onaj ko jedoekuje i prihvata mora takoe da doeka i prihvati tugu.

* * *

Slobodan je i velik onaj ko svetu okree lea, ko se svega odrekao, ko jeobuzdao svoju strast, i ko udi za mirom. ovek moe da stekne politiku isocijalnu nezavisnost, ali ako je rob svojih strasti i elja, ne moe da osetiistu radost istinske slobode.

* * *

initi dobro drugima je vrlina (darma); povreivanje drugih je greh. Snagai odvanost su vrline; slabost i kukaviluk su greh. Nezavisnost je vrlina;zavisnost je greh. Voleti druge je vrlina; mrzeti druge je greh. Vera u Bogai u svoje vlastito Jastvo je vrlina; sumnja je greh. Znanje o jedinstvu je

vrlina; vienje razliitosti i nejednakosti je greh. Razliite svete knjigesamo pokazuju naine sticanja vrline.

* * *

Kada je, putem rasuivanja, Istina shvaena intelektom, tada je ostvarena iu srcu, vrelu oseanja. Time glava i srce postaju prosvetljeni istovremeno;

i jedino tada, kao to kau Upaniade ''vor srca je preseen nadvoje, i svesumnje su dokrajene'' (Mundaka Upaniada, II.ii.8).

Kada su u stara vremena ovo znanje (nana) i ovo oseanje (bava)istovremeno bujali u srcu riija (mudraca), tada je Najvia Istina postala

poetina, i tada su Vede i ostali spisi napisani. Iz tog razloga ovekotkriva, prouavajui ih, da su se dve paralelne linije bave i nane na krajusrele u ravni Veda i postale zdruene i nerazdvojne.

* * *

Svete knjige razliitih religija upuuju na razliite naine ostvarenja idealauniverzalne ljubavi, slobode, odvanosti i nesebinog ovekoljublja. Svakareligijska sekta je u naelu u raskoraku sa drugima zbog svoga shvatanja otome ta je vrlina a ta porok, i bori se sa ostalima oko pitanja nainasticanja vrline i izbegavanja poroka, umesto nianjenja i ostvarenja cilja.Svaki nain je vie ili manje koristan, a Gita (XVIII.48) kae: ''Svaki

poduhvat je praen manama kao to dim prati vatru''; zato e se naini isredstva nesumnjivo initi vie ili manje manjkavima. Ali budui da trebada dostignemo najviu vrlinu pomou naina koji su u velikom brojuizloeni u svetim knjigama, treba da damo sve od sebe da ih shvatimo isledimo. Povrh toga, oni treba da budu saobraeni sa razumom isposobnou rasuivanja. Time e, kako napredujemo, zagonetka vrline i

poroka biti reena samo od sebe.

* * *

Koliko je onih koji u dananje vreme u naoj zemlji zaista razumeju astre(vrsta svetih spisa)? Ljudi su samo nauili rei kao to su Braman, maja,

prakrti, i tako dalje, i sa njima prave zbrku u svojim glavama. Odloivi ustranu pravo znaenje i namenu astri, oni se iskljuivo raspravljaju oko

rei. Ukoliko astre ne mogu da pomognu svim ljudima u svim prilikama iu svim vremenima, od koje su onda koristi takve astre? Ako astrepokazuju put samo sanijasijima, a ne i kuevlasnicima i domainima,kakvu onda potrebu ima domain za takvim jednostranim astrama? Akoastre mogu da pomognu ljudima samo kada napuste svako delo i posao i

povuku se u ume, a ne mogu da upute na nain kako da se upali svetiljkanade u srcima ljudi iz svakidanjeg radnog sveta usred svakodnevnemuke, bolesti, bede i siromatva, u klonulosti i potitenosti pokajnika, usamo-prekorevanju ugnjetenih, u grozoti bojnog polja, u pohoti, srdbi i


12/43

uitku, u radosti pobede, u tmini poraza, i najzad, u jezivoj noi smrti onda bespomono i maloduno oveanstvo nema potrebu za takvimastrama, i takve astre uopte nee biti astre!

* * *

Posredstvom boge (uivanja) i joga e s vremenom doi. Ali avaj, usudmojih zemljaka je takav da, da i ne govorimo o imanju joge, ne mogu daimaju ak ni malo boge! Trpei sve mogue oblike ponienja oni uzkrajnje tekoe mogu da zadovolje tek najoskudnije potrebe tela pa akni to ne mogu svi! udnovato je to takvo stanje stvari ne remeti na san ine podie nas na nae neodlone dunosti.

* * *

Kada se rodi genije od oveka sa izvesnom naroito velikom sposobnou,svi najvei i najkreativniji talenti itavog naslea crpu se za uobliavanje

njegove linosti i bivaju isceeni do kraja. Iz tog razloga moemo daprimetimo da su svi koji se potom raaju u takvoj porodici ili idioti ili ljudivrlo prosenog kalibra, i da se s vremenom takva porodica u mnogimsluajevima gasi i zamire.

* * *

Prilikom posete Tadu u Agri primetio je: ''Ako stisnete deli ovogamermera, iz njega e curiti kapi kraljevske ljubavi i alosti.'' Kasnije jedodao: ''Zapravo je potrebno est meseci za prouavanje jednogkvadratnog ina njegovih unutarnjih mehanizama lepote.''

* * *

Kada stvarna istorija Indije bude obelodanjena, bie dokazano da je, kakou stvarima religije, tako i u umetnostima, Indija prvobitni Guru celogasveta.

* * *

Govorei o arhitekturi rekao je: ''Ljudi kau da je Kalkuta grad palata, alikue izgledaju kao mnotvo kutija postavljenih jedna na drugu! One nesaoptavaju nikakvu zamisao, nikakvu ideju. U Radputani jo uvekmoete nai mnogo iste hindu arhitekture. Ako osmotrite darmaalu(zgradu za smetaj hodoasnika), osetiete kao da vas rairenih ruku

poziva da u njoj naete sklonite i iskusite njeno bezgraninogostoprimstvo. Ako pogledate hram, sigurni ste da pronalazite BoanskoPrisustvo u i oko njega. Ako pogledate seosku kolibu, odmah ete biti u

stanju da shvatite posebna znaenja njenih razliitih delova, kao i to daitava struktura otuda nosi dokaz nadmone prirode i ideala vlasnika. Ovuvrstu izraajne arhitekture nisam video nigde osim u Italiji.''

* * *

Svaka dua je potencijalno boanska. Cilj je u tome da se ta unutarnjaboanstvenost ispolji putem obuzdavanja prirode, spoljne i unutranje.Uini to ili pomou rada, ili bogosluenja ili psihike kontrole ili filozofije

na jedan ili vie ili na sve te naine, i budi slobodan.

* * *Ne osuuj nikoga: ako moe da prui ruku koja pomae, uradi to. A akone moe, sklopi ruke, blagoslovi svoju brau i pusti ih da idu svojim

putem.

* * *

Kada zaista ponemo da ivimo u svetu, onda razumemo ta znai bratstvoili ljudski rod, ne pre toga.

* * *

Oseaj se kao Hrist i bie Hrist; oseaj se kao Buda i bie Buda.Oseanje je ivot, snaga, vitalnost, i bez njega nikakva koliinaintelektualne aktivnosti ne moe da dopre do Boga.

* * *


13/43

to vie istupamo i inimo drugima dobro, to e nam proienija biti srca,i Bog e biti u njima.

* * *

Ne postoji nita izvan Boga, i ulni uici su samo neto kroz ta sadaprolazimo u nadi da emo dobiti neto zaista vano.

* * *

Znate, mogue je da u ponovo biti roen jer, vidite, zaljubio sam se uoveanstvo.

* * *

Dobro je voleti Boga zbog nade u nagradu, ali bolje je voleti Boga radisame ljubavi; a molitva kae: o, Gospode, ja ne traim ni bogatstvo, nidecu, ni obrazovanost. Ako je to Tvoja volja, ii u iz ivota u ivot. Ali,

podari mi to da mogu da te volim bez nade u nagradu da volim

nesebino, radi same ljubavi.

* * *

U mojoj prirodi je da Ga volim; i zato volim. Ne molim se ni za ta. Netraim nita. Neka me postavi gde god poeli. Moram da Ga volim radisame ljubavi. U ljubavi ne mogu da trgujem.

* * *

Kako Ga oboavati? Putem ljubavi. Treba ga oboavati kao jedinogvoljenog, draeg od svega u ovome i u sledeem ivotu.

* * *

Gospod je velik! On mi nee dozvoliti da postanem licemer. A sada nekaono to je unutra izae napolje...

* * *

Boe istine, Ti budi jedini moj vodi...

* * *

Bog je uvek aktivno provienje, ijom silom sistemi za sistemimaevoluiraju iz haosa, stvoreni da privremeno funkcioniu i opet buduuniteni.

* * *

Zato bi ovek ak i ovde bio jadan i nesrean, u ovoj vladavini pravednogi milosrdnog Boga?

* * *

Kao to razni potoci imaju svoje izvore na razliitim putanjama kojima seljudi kreu na osnovu svojih sklonosti, i premda se ine razliitima,krivudavim ili pravim, svi oni vode ka Tebi.

* * *Posredstvom molitve ljubav prema Bogu raste i preuzima oblik koji senaziva vrhovna devocija (predanost). Oblici iezavaju, rituali seudaljavaju, knjige bivaju istisnute, kipovi, ikone, hramovi, crkve, religije isekte, zemlje i nacije sva ta sitna ogranienja sama od sebe spadaju saonoga ko upozna ovu ljubav prema Bogu.

* * *

Klanjati se Bogu ak i zbog spasenja, ili bilo koje druge nagrade,podjednako je izvitopereno. Ljubav ne zna za nagradu. Daj svoju ljubav

Bogu, ali ne trai od Njega u molitvi nita za uzvrat.

* * *

Molitva je objedinjena boanska ljubav. Kada se dosegne ovaj najvii idealljubavi, filozofija biva odbaena. Ko tada da vodi rauna o njoj? Sloboda,spasenje, nirvana sve biva odbaeno. Ko mari da postane slobodan dokuiva u boanskoj ljubavi?


14/43

* * *

Otkrivamo da je Isus iz Nazareta, pre svega, istinski sin Orijenta, dubokopraktian. On nije imao VERU u ovaj nepostojani i prolazni svet i njegovusvojinu. Nije imao potrebe da se bake sa knjigama, kao to je to moda nasavremenom zapadu, niti da rastee tekstove koliko god se rastegnutimogu.

* * *

Uviamo da razliite protivrenosti i komplikacije u svakoj RELIGIJIsamo oznaavaju razliite stupnjeve razvoja. Svrha svih religija jeostvarenje Boga u dui. To je jedina univerzalna religija.

* * *

Prouavajui razliite RELIGIJE otkrivamo da su one u sutini jedno.

* * *ovek moe da bude najgenijalniji filozof na svetu, ali dete u domenuRELIGIJE. Tek kada razvije uzvieno stanje duhovnosti, on moe dashvati da se carstvo nebesko nalazi unutar njega.

* * *

Svamiju je postavljeno pitanje: ''Da li je Buda pouavao da je mnoinastvarna a ego nestvaran, dok ortoksni hinduizam smatra Jedno za stvarno,a mnoinu za nestvarnu?'' ''Da'', odgovorio je Svami. ''A ono to smoRamakrina Paramahamsa i ja tome dodali je to da su Mnotvo i Jedno ista

Stvarnost, opaena istim umom u razliita vremena i sa razliitimstanovitima.''

* * *

Zapamti! Zapamti! Poruka Indije je uvek'Ne dua zbog prirode, negopriroda zbog due!'

* * *

Ono to je svetu danas potrebno je dvadeset mukaraca i ena koji seusuuju da stanu tamo na ulicu, i da izjave da ne poseduju nita osimBoga. Ko e poi? Zato bi se ovek bojao? Ako je to tano, ta bi jomoglo da bude od znaaja?A ako nije tano, ta znae nai ivoti!

* * *

O, kako bi spokojan bio rad onoga koji je zbilja shvatio boanstvenostoveka! Za takvoga, nema niega to treba da se uradi, izuzev da seljudima otvore oi. Sve drugo obavlja se samo.

* * *

On (ri Ramakrina) je bio zadovoljan da naprosto ivi uzvienimivotom, a da drugima prepusti da nau objanjenje!

* * *

''Planovi! eme! Projekti!'' Svami Vivekananda bio je ozlojeen kada muje jedan od njegovih uenika ponudio neki komadi svetovne mudrosti.''Eto zato... zapadni ljudi nikada ne mogu da stvore religiju! Ukoliko jeikome od vas to ikada uspelo, bilo je to samo nekoliko katolikih svetacakoji nisu imali nikakve planove ni eme. Religiju nikada nisu propovedali

planeri!

* * *

Socijalni ivot na Zapadu je poput razleganja smeha; ali ispod njega se

krije jadikovka. On zavrava sa ridanjem. Zabava i lakomislenost samo suna povrini: on je zapravo pun tragike napetosti. A ovde je, pak, tuno isumorno spolja, ali ispod toga su bezbrinost i veselje.

Mi imamo teoriju da je kosmos Boje ispoljavanje sebe samog iz istezabave, da su Inkarnacije dolazile i ivele ovde 'samo iz zabave'. Igra, sve

je bila igra. Zato je Hrist bio razapet? Bila je to samo igra. Toliko o


15/43

ivotu. Samo se igraj sa Gospodom. Reci: ''Sve je ovo igra, sve je igra''.ini li ti ita?

* * *

Ubeen sam da voa ne nastaje u jednom ivotu. On mora da bude roenza to. Jer, tekoa nije u organizaciji i stvaranju planova; provera, prava

provera voe nalazi se u dranju veoma razliitih ljudi na okupu du linije

njihovih zajednikih naklonosti. A to moe da se postigne jedino nesvesno,nikada pokuavanjem.

* * *

Objanjavajui Platonovu doktrinu o Idejama, Svamii je rekao: ''I tako,vidite, sve je ovo tek slabano ispoljenje uzvienih ideja, koje su jedinestvarne i savrene. Negde postoji ideal za vas, a ovde je pokuaj da se onispolji! Pokuaj je svakako manjkav u raznim pogledima. Ipak, nastavite!Jednoga dana ete ovaplotiti ideal.''

* * *

Odgovarajui na opasku jedne uenice koja je smatrala da bi za nju bilobolje da se ponovo i ponovo vraa u ovaj ivot i pomogne stvari i procesekoji je interesuju, umesto da stremi ka linom spasenju sa dubokomudnjom da izae iz ivota, Svami je brzo uzvratio: ''To je zato to nemoe da prevazie zamisao o progresu. Ali stvari ne postaju bolje. Oneostaju takve kakve su; a mi postajemo bolji sa promenama koje inimo unjima.''

* * *

U Almori je izvesni stariji ovek, sa licem koje je izraavalo dobroudnomekutvo, priao i postavio mu pitanje o karmi. ta da rade oni, pitao je,ija je karma da budu svedoci toga kako monici ugnjetavaju

bespomone? Svami se okrenuo prema njemu sa zauenimnegodovanjem. ''Svata, pa udri monika, naravno!'', rekao je. ''Tizaboravlja svoju vlastitu ulogu u toj karmi: uvek ima pravo da se

pobuni!''

* * *

''Treba li ovek da trai povoljnu priliku za ubistvo u odbrani svoga prava,ili treba da prihvati pouku iz Gite i naui da nikada ne reaguje?'', pitali suSvamija. ''Ja nisam ni za kakvu reakciju'', ree Svami, govorei polako i sadugom pauzom. Zatim je dodao: ''- kad se radi o sanijasijima. Ali samo-odbrana je prava stvar za kuevlasnika!''

* * *

Pogreno je smatrati da je uivanje svaija pobuda. Prilian broj ljudi jeroen da traga za bolom. Oboavajmo Uas zarad njega samog.

* * *

Ramakrina Paramahamsa bio je jedini ovek koji je ikada imao smelostida kae da moramo govoriti svim ljudima na njihovom vlastitom jeziku!

* * *

''Kako sam nekada mrzeo Kali!'', rekao je, mislei na svoje nedoumice uprihvatanju ideala boginje Kali. ''I sve njene metode! To je bio osnov mojeestogodinje borbe to da neu da je prihvatim. Ali na kraju sam moraoda je priznam i prihvatim! Ramakrina Paramahamsa me je posvetio Njoj,i sada verujem da me Ona vodi u svemu to radim, i da ini sa mnom ta

joj je volja... A tako dugo sam se borio! Voleo sam ga, znate, i to je onoto me je odralo. Video sam njegovu izvanrednu istotu... oseao samnjegovu udesnu ljubav... Njegovu veliinu tada nisam dovoljno uviao.Sve je to dolo kasnije, kada sam popustio i predao se. U to vreme sam gasmatrao umobolnom bebom, koja stalno ima vizije i slino. Mrzeo sam to.A potom sam i ja morao da je priznam!

''Ne, ono to me je navelo na to je tajna koja e umreti sa mnom. U tovreme imao sam velikih nevolja i neuspeha... bila je to prilika... Ona me jeporobila. To su prave rei: 'tvoj rob'. A Ramakrina Paramahamsa me jepoverio Njoj... udno! Posle toga je iveo jo samo dve godine, i vei deotog perioda je trpeo bolove. Ni est meseci nije zadrao svoje zdravlje i

bistrinu.

''I Guru Nanak je bio takav, znate, tragao je za jednim uenikom kome bipreneo svoju mo. I izostavio je celu svoju porodicu njegova deca nisu


16/43

mu nita znaila sve dok nije naiao na deaka kojem ju je dao; tada jemogao da umre.

''Budunost e, kae, nazvati Ramakrinu Paramahamsu utelovljenjemKali? Da, mislim da nema sumnje da je Ona oblikovala Ramakrinino telou svoje vlastite svrhe.

''Vidite, ne preostaje mi nego da verujem da negde postoji ogromna Snaga

koja sebe smatra za ensko, i zove se Kali i Majka... A verujem i uBramana... Ali, nije li uvek tako? Zar mnotvo elija u telu ne sastavljajulinost, mnogi modani centri, a ne samo jedan, koji proizvode svest?...Jedinstvo u sloenosti! Upravo tako! I zato bi bilo drugaije saBramanom? To je Braman. To je Jedno. A ipak a ipak to su takoe i

bogovi!''

* * *

to sam stariji, to mi se vie ini da se sve temelji na odvanosti, naojstvu. To je moje novo jevanelje.

* * *

Reagujui na neka evropska obavetenja o kanibalizmu, kao da je to bionormalan deo ivota u izvesnim drutvima, Svami je napomenuo: ''To nijeistina! Nijedan narod nikada nije jeo ljudsko meso, izuzev kao religioznurtvu, ili u ratu, iz osvete. Zar ne uviate? To nije praksa drutvenihivotinja! To bi preseklo koren drutvenog ivota!''

* * *

Seksualna ljubav i proizvodnja! Te stvari su u osnovi veine religija. U

Indiji se one zovu vainavizam, a na Zapadu hrianstvo. Kako su retki onikoji su se odvaili da oboavaju Smrt ili Kali! Oboavajmo Smrt!Zagrlimo Uasno, upravo zato to je uasno, ne zahtevajui da izgubi nasnazi. Prihvatimo nesreu radi same nesree!

* * *

Tri ciklusa budizma bila su: pet stotina godina Zakona, pet stotina godinakipova i ikona, i pet stotina godina tantri. Ne smete da zamiljate da je uIndiji ikada postojala religija zvana budizam sa hramovima i svetenstvomsvoga vlastitog reda! Nita slino tome. To je uvek bilo unutar hinduizma.Samo u jednom periodu je uticaj Bude bio vrhovni, i to je naciju uinilomonakom.

* * *

Ceo ideal konzervativca jepotinjavanje . Va ideal je borba. Shodnotome, mi smo ti koji uivaju u ivotu, nikada vi! Vi stalno teite da stvari

promenite nabolje; i pre nego to se izvede milioniti deo promene, umirete.Zapadni ideal je da se deluje; istoni da se podnosi. Savren ivot bio biudesna harmonija delovanja i trpljenja. Meutim, to se ne moe ostvariti.

U naem sistemu je prihvaeno da ovek ne moe da ima sve to eli.ivot je podvrgnut mnogim ogranienjima. To je runo, a ipak ukazuje nasvrhu svetlosti i snage. Nai liberali u tome vide jedino runou i nastojeda je bace ustranu. Samo to je zamenjuju neim jednako loim; a novojnavici treba isto toliko vremena koliko i staroj da pokrene svoje centresnage.

Volja se ne ojaava promenom. Naprotiv, ona time slabi i biva porobljena.Uvek moramo da upijamo. Volja postaje jaa sa sposobnou upijanja. A,

bilo svesno ili nesvesno, volja je jedina stvar na svetu kojoj se divimo.Indijska udovica koja se spaljuje sa mrtvim muem uzviena je u oimaceloga sveta, zbog volje koju ispoljava.

Sebinost je ono to moramo nastojati da eliminiemo. Ustanovio sam da,kad god sam uinio greku u ivotu, uvek je to bilo zato to je moja linostula u proraun. Kada linost nije bila upletena, moje rasuivanje ilo je

pravo ka cilju.

Bez linosti, ne bi bilo ni religijskih sistema. Da ovek nije eleo sve zasebe, zar mislite da bi imao sve te molitve i kultove? Nikada ne bi ni

pomislio na Boga, sem moda zbog malo velianja tu i tamo, predprizorom predivnog pejzaa ili neeg slinog. I to je jedino stanovite kojetreba da postoji. Samo slavljenje i zahvalnost. Kada bi se samo otarasililinosti i sebinosti!


17/43

Potpuno ste u zabludi kada smatrate da je borba znak razvitka. Uopte nijetako. Mo upijanja je znak. Hinduizam je upravo duh upijanja. Nikadanismo marili za borbu. Naravno, mogli smo da zadamo udarac ponekad, uodbranu naih domova! To je ispravno. Ali nikada nismo marili za borbuzbog same borbe. Svako to mora da naui. Zato, neka se rase doljakakomeaju dalje! Sve e one na kraju biti uvedene u hinduizam!

* * *

Sveukupnost svih dua, ne samo ljudskih, je Personalni Bog. VoljiSveukupnosti nita se ne moe odupreti. To je ono to poznajemo kaozakon, i to podrazumevamo pod ivom i Kali, itd.

* * *

Oboavajte Strano! Oboavajte Smrt! Sve ostalo je beskorisno i sujetno.Sva borba je beskorisna i sujetna. To je poslednja pouka. Meutim, to nijekukavika ljubav prema smrti, ni ljubav malodunih i mlitavih, nitisamoubistvo. To je dobrodolica snanog oveka koji je sve izmerio iispitao do samoga dna i zna da ne postoji alternativa.

* * *

Ne slaem se ni sa kim od onih koji mojem narodu vraaju svojepraznoverje. Poput egiptologovog interesovanja za Egipat, lako je imatizanimanje za Indiju koje je sasvim sebino. ovek moe da udi da

ponovo vidi Indiju iz svojih knjiga, svojih studija, svojih snova. Moja nadaje da u ponovo videti najsnanije misli te Indije, potkrepljene snanimmislima ovoga doba, iskljuivo na prirodan nain. Nova etapa mora da

bude rastenje iznutra.

Zato ja propovedam jedino Upaniade. Ispitajte, i ustanoviete da nikadanisam citirao nita osim Upaniada. A i od njih samo tu Jednu ideju, snagu.Sr Veda i Vedante i svega lei u toj jednoj rei. Budina doktrina bila jene-opiranje, ne-povreivanje. Ali mislim da je ovo bolji nain poduavanjaiste stvari. Jer, u pozadini ne-povreivanja lei grozna slabost. Slabost je toto zainje ideju otpora. Ja ne pomiljam ni na kanjavanje ni na beanjeod kapi morskoga mlaza. To je za mene nitavno. Ali za komarca bi to bilaozbiljna stvar. Svako povreivanje bih doiveo nalik tome. Snaga i

neustraivost. Moj vlastiti ideal je da svetac kojeg su ubili u Mutiniju i kojije prekinuo svoje utanje, kada je proboden do srca, kae: 'I ti si On!'

Ali, moete zapitati: 'Koje je Ramakrinino mesto u ovoj emi?'

On je metod, izvanredni nesvesni metod! On nije razumeo samoga sebe.Nije znao nita o Engleskoj ni o Englezima, izuzev da su bili nastran narods one strane mora. Bez obzira na to, proiveo je izvanredan ivot: a ja se

bavim znaenjem. Nikada ni rei osude ni za koga! Jednom sam napaojednu od naih sekti arobnjaka. Besneo sam tri sata, a on je utke sluao.'Pa, eto', rekao je stari kada sam zavrio, 'valjda svaka kua sme da imasvoje zakulisne radnje. Ko zna?'

Do sada je velika greka nae indijske religije leala u tome to ona zna zasamo dve rei: odricanje i mukti (osloboenje). Jedino mukti! Nita za

porodinog oveka!

Meutim, upravo su to ljudi kojima elim da pomognem. Jer, nemaju lisve due isti kvalitet? Nije li cilj svih nas isti?

I zato snaga mora naciji da doe kroz obrazovanje.

* * *

Purane (vrsta svetih knjiga) je Svami shvatao kao nastojanje hinduizma dauzviene ideje dovede na vrata masa. Postojao je samo jedan um u Indijikoji je naslutio ovu potrebu, um Krine, verovatno najistaknutijeg ovekakoji je ikada iveo.

Svami je izjavio: ''Time je stvorena religija koja zavrava u oboavanjuVinua, kao ouvanja ivota i ivotnog zadovoljstva, vodei ka spoznaji

Boga. Na poslednji pokret, etanjizam, seate se, zalagao se za uivanje.U isto vreme, ainizam predstavlja drugu krajnost, lagano unitavanje telasamo-muenjem. Otuda moete videti da je budizam reformisaniainizam; upravo u tome je smisao Budinog naputanja drutva petisposnika. U Indiji u svakoj epohi postoji krug sekti koje predstavljajusvaki prelazni stepen fizike prakse, od krajnosti samo-muenja dokrajnosti vika i neumerenosti. I u toku svakog perioda uvek e se razvitimetafiziki krug, koji predstavlja ostvarenje Boga pomou svakog od tih

prelaznih stupnjeva, od toga da se ula koriste kao instrumenti pa do


18/43

opozivanja ula. Hinduizam kao da se uvek sastoji od dve kontra-spirale,koje upotpunjuju jedna drugu, oko samo jedne osovine.

'Da', tvrdi vainavizam, 'to je u redu ta silna ljubav prema ocu, premamajci, prema bratu, muu, ili detetu! To je u redu, ali samo ako etesmatrati da je Krina dete, i kada mu dajete hranu da hranite Krinu!' To je

bio uzvik etanje: 'Oboavaj Bogaputem ula', suprotan vedantikompoviku: 'Obuzdaj ula! Suzbij ula!'

Ja vidim da je Indija mlad i iv organizam. Evropa je mlada i iva. Nijednaod njih nije stigla do tog stepena razvoja da moemo bezbedno dakritikujemo njene institucije. Postoje dva velika eksperimenta, od kojihnijedan nije dovren. U Indiji imamo socijalni komunizam, sa svetlouadvaite to e rei, duhovnog individualizma koja se kree po njemu ioko njega; vi u Evropi ste socijalni individualisti, ali vae miljenje jedualistiko, dakle duhovni komunizam. Tako se jedno drutvo sastoji odsocijalistikih ustanova ograenih individualistikim miljenjem, dok sedrugo sastoji od individualistikih ustanova ograenih komunistikommilju.

Mi moramo da pomognemo indijski eksperiment takav kakav je. Pokretikoji ne nastoje da pomognu stvari takve kakve su nisu od koristi. UEvropi, na primer, potujem brak isto koliko i vanbrani ivot. Nikadanemojte da zaboravite da oveka ine velikim i savrenim i njegove maneisto kao i njegove vrline. Zato ne treba da teimo da ukrademo naciji njenkarakter, ak i ako bi moglo da se dokae da je taj karakter bio sav odmana.

* * *

Uvek moete slobodno da kaete da je kip ili ikona Bog. Greka koju

morate da izbegavate je da mislite da je Bog ikona ili kip.

* * *

Svami je bio pozvan jednom prilikom da osudi fetiizam Hotentota. ''Neznam'', odgovorio je, ''ta je to fetiizam!'' Tada mu je na brzinu pruena

jeziva slika objekta koji je naizmenino oboavan, tuen, i kojemu seodaje hvala. ''Ja radim to isto!'', uzviknuo je na to. ''Zar ne vidite'', nastavio

je trenutak kasnije, otro negodujui na nepravdu uinjenu poniznima i

sirotima, ''zar ne vidite da nema fetiizma? Ah, vaa su srca pokradena, pane moete da vidite da je dete u pravu! Dete vidi linost svuda. Znanjenam otima deje vienje. Ali na kraju, pomou vieg znanja, ponovo gazadobijamo. Dete povezuje ivuu snagu sa stenama, pruem, drveem iostalim. A zar iza njih ne stoji ivua Snaga? To jesimbolizam, a nefetiizam! Zar ne moete to da uvidite?''

* * *

Jednoga dana ispriao je priu o Satjabaminom rtvovanju i kako je re''Krina'', napisana na listu papira i baena na kantar, postigla da linoKrina, na drugoj strani, utne vagu. ''Ortodoksni hinduizam'', poeo je,''smatra da je ruti, zvuk, sve. Stvarje tek slabano ispoljenje prethodno

postojee i vene ideje. Zato je ime Boje sve: sam Bog je tekobjektivizacija te ideje u venome umu. Tvoje vlastito ime je beskrajnosavrenije od tvoje linosti! Ime Boje odlinije je od Boga. Pazite tagovorite!''

* * *

Ne bih oboavao ak ni grke bogove, zato to su bili odvojeni odoveanstva! Treba oboavati samo one koji su nalik nama, ali uzvieniji.Razlika izmeu bogova i mene mora biti jedino razlika u stepenu.

* * *

Kamen padne i zgnjei crva. Odatle izvodimo zakljuak da svaki kamen,padajui, gnjei crva. Zato tako momentalno iznova primenjujemoopaanje? Iskustvo, neko ree. Ali, pretpostavimo da se to deava prvi put.Bacite bebu uvis, i ona zaplae. Iskustvo iz prolih ivota? Ali zato je

primenjeno na budunost? Zbog toga to postoji stvarna veza izmeu

odreenih stvari,proimanje, a na nama je jedino da pazimo da se kvalitetniti preklapa, niti da bude neodgovarajui za dotini sluaj. Od ovograzlikovanja zavisi itavo ljudsko znanje.

to se tie zabluda, moramo da upamtimo da neposredno opaanje moebiti dokaz samo ukoliko su sredstvo, metod i postojanost opaaja ouvaniistima. Bolest ili emocija imae za posledicu ometanje opaanja. Stoga jeak i neposredno opaanje tek jedan oblik zakljuivanja. I zato je svakoljudsko znanje nepouzdano i moe da bude pogreno. Ko je istinski


19/43

svedok? Istinski svedok je onaj za koga je ono to je izreeno neposrednoopaanje. Zbog toga su Vede istinite, poto se sastoje od svedoanstavamerodavnih osoba. Meutim, da li je ova mo opaanja bilo ija osobitost?

Ne! Imaju je i Rii, i Arijan, i varvarin.

Savremeni Bengal smatra da je svedoenje samo poseban sluajneposrednog opaanja, i da su analogija i slinost sa rasuivanjem samoloa zakljuivanja. Stoga, od savremenih dokaza postoje samo dva,

direktni opaaj i zakljuivanje.

Jedna grupa ljudi daje prednost spoljnoj manifestaciji, a druga unutarnjojideji. ta je prethodilo, ptica jajetu ili jaje ptici? To je problem za koji ne

postoji reenje. Ostavi se toga! Bei iz maje!

* * *

Zato da brinem i ako ceo svet iezne? Prema mojoj filozofiji to bi bilaodlina stvar! No, zapravo, sve to je protiv mene na kraju mora da budeuz mene. Nisam li ja Njen vojnik?

* * *

Da, moj je vlastiti ivot rukovoen entuzijazmom izvesne uzvienelinosti, pa ta onda? Inspiracija nikada nije bila isceena u svet kroz

jednog oveka!

Tano je da verujem da je Ramakrina Paramahamsa bio nadahnut. Ali i jasam nadahnut. I vi ste nadahnuti. I vai sledbenici e biti; i njihovi poslenjih; i tako do kraja vremena!

Zar ne shvatate da je doba ezoterinog tumaenja okonano? Bilo to dobro

ili loe, to vreme je nestalo da se nikada ne povrati. U budunosti, istina semora otvoriti prema svetu!

* * *

Buda je uinio sudbonosnu greku time to je mislio da ceo svet moe dabude podignut na nivo Upaniada. Jer, lini interesi su sve pokvarili.Krina je bio razboritiji, zato to je bio vetiji i prepredeniji. Ali Buda nije

bio ni za kakve kompromise. Svet je u prolosti video ak i Avatara

upropaenog kompromisom, muenog na smrt zbog potrebe zapriznanjem, i izgubljenog. Ali, Buda bi bio slavljen kao Bog jo za ivota,irom Azije, za jedan trenutak kompromisa. Njegov odgovor je bio samo:'Budastvo je postignue, ne linost!' Vaistinu On bee jedini ovek nasvetu koji je uvek bio potpuno razuman i duevno zdrav, jedini duevnozdrav ovek koji se ikada rodio!

* * *

Ljudi na Zapadu rekli su Svamiju da bi veliina i slava Bude biliatraktivniji da je bio razapet! On je to igosao kao ''rimsku svirepost'', iistakao: ''Najnia i najzverskija sklonost je prema akciji. Zbog toga e svetuvek voleti epove. Sreom po Indiju, meutim, ona nikada nije stvorila

jednog Miltona, sa njegovim 'skakanjem naglavce u ogromnu provaliju'!Sve je to bilo izmenjeno nabolje sa nekoliko redaka Brauninga! Ta epskaestina je bila ono to je privlailo Rimljane. Raspinjanje na krst je bilo toto je pronelo hrianstvo kroz svet Rimskog carstva. Da, da! Vizapadnjaci elite akciju! Niste u stanju da primetite poeziju svakog prostogmalog dogaaja u ivotu! Moe li biti vee lepote od one iz prie o mladojmajci koja je dola kod Bude sa svojim mrtvim siniem? Ili epizoda sakozama? Vidite, Uzvieno Odricanje nije u Indiji bilo nita novo!... Ali

posle nirvane, okrenite se prema poeziji!

''Vlana je no, i on stie do pastirove kolibe i pribija se uza zid ispodstrehe sa koje curi voda. Kia lije i sve je jai vetar.

''Unutra, pastir ga kroz prozor spazi i pomisli: 'Ha, ha! uta odoro, ostanitu! Za tebe je i to dobro!' I poinje da peva. 'Stoku sam smestio, i veselavatra gori. ena mi je na sigurnom, a deca slatko spavaju! Izlivajte sestoga, ako vam je volja, oblaci, noas!'

''A Buda spolja uzvraa: 'Um mi je obuzdan; sva su mi ula sabrana; srcemi je nepokolebljivo. Izlivajte se stoga, ako vam je volja, oblaci, noas!'

''Pastir e na to: 'Njive su ponjevene, i seno je smeteno u ambar. Potok jebujan, a drumovi neoteeni. Izlivajte se stoga, ako vam je volja, oblaci,noas!'

''I tako se to nastavlja, dok na kraju pastir ne ustane, pogruen i zauen, ine postane sledbenik.


20/43

''Ili, ima li ita lepe od berberinove prie?Sveti je proao pored moje kue,

moje kue berberinove!Potrao sam, ali On se okrenuo i saekao me,

saekao mene berberina!Rekoh: 'Mogu li da govorim, Gospode, sa Tobom?'

A On ree: 'Da!'

'Da!' meni berberinu!Pa rekoh: 'Da li je nirvana za ovakve kao ja?'A On ree: 'Da!'

ak i za mene berberina!Pa rekoh: 'Mogu li da idem za Tobom?'

A On ree: 'O, da!'ak ija berberin!

Onda upitah: 'Mogu li da ostanem, Gospode, u tvojoj blizini?'A On ree: 'Moe!'

Ree to ba meni sirotom berberinu!''

* * *

Upadljiva taka kontrasta izmeu budizma i hinduizma nalazi se uinjenici to je budizam objavio: 'Spoznaj sve kao iluziju', dok jehinduizam rekao: 'Spoznaj da je unutar iluzije ono Stvarno.' O tome kakoto valja uiniti, hinduizam se nikada nije drznuo da proglasi nekakav strogzakon. Budistika zapovest moe da se sprovede samo putem monatva;hinduistika moe da se izvri u bilo kojim ivotnim okolnostima. Sve suone putevi ka Jedinom Stvarnom. Jedan od najviih i najsjajnijih iskazaVere stavljen je u usta kasapina, i propovedan naredbama udate enesanijasiju. Tako je budizam postao religija monakog reda, ali hinduizam

je, uprkos svome velianju monatva, uvek ostao religija odanosti

dunosti, kakva god da je, kao staze kojom ovek moe da stigne do Boga.

* * *

''Iznesite pravila za svoju grupu i formuliite svoje ideje'', rekao je Svami,bavei se monakim idealom za ene, ''i stavite u to malo univerzalizma,ako ima mesta za to. Samo, upamtite da u celome svetu nema vie od polatuceta ljudi koji su spremni za to! Mora da bude mesta i za sekte, kao i zaizdizanje iznad sekti. Moraete da proizvedete svoja vlastita orua.

Uobliite zakone, ali na takav nain da, kada su ljudi spremni dafunkcioniu bez njih, mogu da ih razbiju nadvoje. Naa originalnost lei ukombinovanju besprekorne slobode sa besprekornim autoritetom. A to semoe postii ak i u monatvu.

* * *

Dve se razliite rase meaju i spajaju, i iz njih nastaje jedna snana osobita

vrsta. Ona nastoji da se sauva od primesa, i tu moemo da posmatramostvaranje kaste. Pogledajte jabuku. Najbolji su primerci proizvedeniukrtanjem; no, kada su jednom ukrteni, nastojimo da ouvamo podvrstunetaknutom.

* * *

Spominjui obrazovanje devojica u Indiji, rekao je: ''U bogosluenjusvakako morate da koristite kipove i ikone. Ali moete da ih menjate. Kaline mora uvek da bude u jednom poloaju. Podstiite svoje devojice darazmiljaju o novim nainima Njenog prikazivanja. Imajte sto razliitihdoivljavanja Sarasvati (boginja mudrosti). Neka crpu i modeluju i slikajuvlastite ideje.

''U kapeli, krag na najniem stepeniku oltara mora da bude pun vode, asvetla u velikim tamilskim svetiljkama moraju stalno da gore. Ukoliko,dodatno, moe da se organizuje odravanje neprekidnog bogosluenja,nita ne moe da bude vie u skladu sa hinduistikim oseanjem.

''Meutim, ceremonije koje se koriste moraju da budu vedske. Mora dapostoji vedski oltar, na kojem e se u vreme slube Boje zapaliti vedskavatra. I deca treba da budu prisutna da uestvuju u slubi obrednog pranja.To je ritual koji bi polagao pravo na potovanje itave Indije.

''Okupite sve vrste ivotinja oko sebe. Krava je odlina za poetak. Aliimaete i pse i make i ptice i ostalo. Neka deca imaju vreme kada odlazeda ih nahrane i staraju se o njima.

''Zatim, postoji i rtva znanja. To je najlepe od svega. Znate li da je uIndiji svaka knjiga sveta, ne samo Vede, ve i engleske i muslimanskeknjige takoe? Sve su svete.


21/43

Obnovite stare vetine. Nauite svoje devojice oblikovanju voa uzpomo otvrdlog mleka. Prenesite na njih vetinu umetnikog kuvanja iivenja. Neka naue da slikaju, fotografiu, isecaju dizajne od hartije, kao ifiligranske radove u srebru i u zlatu, i vezenje. Gledajte da svaka zna netoime moe da zaradi za ivot u sluaju nude.

''I nikada ne zaboravite ovekoljublje! Zamisao o humanitaristikomoboavanju oveka nalazi se u jezgru Indije, ali nikada nije bila dovoljno

prilagoena i usavrena. Neka je vai uenici razviju. Napravite od njepoeziju i umetnost. Da, svakodnevno klanjanje pred stopalima prosjaka,posle kupanja i pre obeda, bilo bi izvrsno praktino obuavanje srca i rukezajedno. Nekih dana, pak, moete da se klanjate deci, svojim sopstvenimuenicima. Ili moete da pozajmite malu decu i da ih negujete i hranite.ta mi je to rekla Matai (Tapasvini Matai, osnivaica Mahakali Patasaleu Kalkuti)? 'Svamii! Meni niko ne pomae. Ali, ja se klanjam ovimsvetima, i oni e me dovesti do spasenja!' Vidite, ona smatra da slui Umu(boginju, suprugu ive) u kumari (devojici) i to je predivna misao da sesa njom zapone kola.''

* * *

Ljubav je uvek ispoljavanje sree. I najmanja senka bola koja padne na njuznak je telesnosti i sebinosti.

* * *

Zapad smatra da se brak sastoji od svega to je izvan zakonite veze, dok jeu Indiji on zamiljen kao spona koju drutvo obavija oko dvoje ljudi da ihujedini za sva vremena. To dvoje moraju da se venavaju, hteli to oni iline, iz ivota u ivot. Svako od njih zadobija polovinu odlika i zaslugaonog drugog. I, ako izgleda da je jedno od njih u ovome ivotu

beznadeno zaostalo iza drugog, na tom drugom je samo da eka i pobedivreme, dok ga ona ili on ponovo ne sustigne!

* * *

Svest je samo opna izmeu dva okeana, podsvesnog i nadsvesnog.

* * *

Ne mogu da verujem svojim uima kada sluam koliko zapadnjaci govoreo svesti! Svest? Kakve veze ima svest! Ona je nita ako se uporedi saneizmernim dubinama podsvesti i visinama nadsvesti! U tome se ne mogu

prevariti, poto sam video kako Ramakrina Paramahamsa za deset minutaizvlai iz ovekovog podsvesnog uma itavu njegovu prolost, i na osnovutoga odreuje njegovu budunost i njegove snage!

* * *

Sve su to (vizije i slino) sporedne stvari. To nije prava joga. To moe dabude od izvesne koristi u posrednom dokazivanju istinitosti naih izjava.ak i letimian blesak prua veru da postoji neto iza grube materije.tavie, oni koji troe vreme na takve stvari srljaju u velike opasnosti.

Psihiki razvitak jegranino pitanje! Nikada ne moe biti nikakvesigurnosti ni stabilnosti znanja dosegnutog pomou njega. Zar nisam rekaoda je to 'granino pitanje'? Granina linija stalno se pomera!

* * *

Na advaitskoj strani se smatra da dua niti dolazi niti odlazi, i da su sveove sfere ili slojevi univerzuma samo mnogi raznovrsni proizvodi akae(prostor, peti element) i prane. Najnia, odnosno najzgusnutija je solarnasfera, koja se sastoji od vidljive vasione, u kojoj se prana javlja kao fizikasila, a akaa kao opipljiva materija. Sledea se zove lunarna sfera, kojaokruuje solarnu. To uopte nije mesec, nego boravite bogova; to e rei,

prana se u njoj pojavljuje kao psihike sile, a akaa kao tanmatre ili fineestice. Iza ovoga je elektrina sfera; to je stanje neodvojivo od akae, iteko da moete precizirati da li je elektricitet sila ili materija. Sledea jeBramaloka, u kojoj nema ni prane ni akae, nego su obe integrisane u

grau uma, prvobitnu energiju. Ovde poto nema ni prane ni akae iva itav univerzum kontemplira kao samati ili ukupnu sumu mahata iliuma (tj., sutinske i izvorne matrice svesti). Ovaj se pojavljuje kao Purua,apstraktna Univerzalna Dua, ali jo ne Apsolut, jer jo uvek postojimnogostrukost. Iz ovoga iva konano pronalazi to Jedinstvo koje je svrhai kraj. Advaitizam kae da su ovo vizije koje se uzastopno pojavljuju predivom, koja sama po sebi ni ne dolazi ni ne odlazi, i da je na isti nain iova sadanja vizija bila projektovana. Projekcija (sriti) i rastakanje moraju


22/43

da se deavaju u istom poretku, samo to jedno znai kretanje unazad adrugo ispoljavanje.

''E sada, poto svaka jedinka moe da vidi samo svoj vlastiti univerzum, tajje univerzum stvoren sa njenim robovanjem i odlazi sa njenimosloboenjem, premda ostaje za druge koji su u ropstvu. Naziv i obliksainjavaju univerzum. Talas u okeanu je talas samo utoliko to jeogranien imenom i oblikom. Ako talas opadne, on je okean, ali taj naziv-

i-oblik je smesta zauvek iezao, tako da naziv i oblik talasa nikada nemogu da opstanu bez vode koju su oblikovali u talas. A ipak, naziv i obliksami po sebi nisu bili talas; oni momentalno umiru uvek kada se on vrati uostalu vodu, dok drugi nazivi i oblici dalje ive u vezi sa drugim talasima.Ovaj naziv-i-oblik zove se maja, a voda je Braman. Talas sve vreme nije

bio nita drugo do voda, mada je kao talas imao naziv i oblik. Ali, poto senaziv i oblik nikada ne mogu da budu zasebni, ne moe se rei ni da

postoje. A ipak nisu nula. Ovo se zove maja.

* * *

Ja sam sluga slugu Budinih slugu. Ko je ikada postojao nalik njemu? Gospodu koji nikada nije izveo nijednu akciju zbog sebe sa srcem koje

je obgrlilo ceo svet! Toliko ispunjen samilou da bi princ i monah daosvoj ivot da spase jedno jare! Toliko ispunjen ljubavlju da je rtvovaosebe zbog gladi tigrice! i zbog gostoprimstva parije (izoptenika izdrutva) i blagoslovio ga! I on je doao u moju sobu kada sam bio deak, i

pao sam pred njegova stopala! Jer sam znao da je to bio Gospod lino!

* * *

On (uka) je idealni Paramahamsa. Njemu je jedinom meu ljudima bilodato da ispije aku vode iz nepodeljenog Okeana Sat-it-Anande

Postojanja, Znanja, i Blaenstva Apsoluta! Veina svetaca umre uvisamo tresak njegovih talasa o obalu. Tek poneki ima i vienje, a jo su reioni koji Ga okuse. Ali on je pio iz Mora Blaenstva!

* * *

Kakva je to ideja o bakti bez samoodricanja? To je krajnje pogubno.

* * *

Ne klanjamo se ni bolu ni uitku. Teimo da kroz oba doemo do onogato ih nadmauje.

* * *

ankaraarja je uhvatio ritam Veda, narodnu kadencu. Zapravo, uvek

zamiljam da je imao neku viziju kao to je moja kada je bio mlad, i da jena taj nain povratio drevnu muziku. U svakom sluaju, itavo njegovoivotno delo nije nita drugo do treperenje lepote Veda i Upaniada.

* * *

Iako je ljubav majke po mnogo emu uzvienija, ipak ceo svet doivljavaljubav mukarca i ene kao model odnosa due prema Bogu.Nita drugonema tako ogromnu idealizujuu snagu. Voljeno bie stvarno postaje onoto se zamilja da jeste. Ova ljubav preobraava svoj objekt.

* * *

Da li je tako lako biti anaka sedeti na prestolu potpuno nevezan, nimalone marei za bogatstvo ili slavu, za enu ili dete? Na Zapadu su mi listomtvrdili da su stigli do toga. Sve to sam mogao da kaem bilo je: 'Takvivelikani nisu roeni u Indiji!'.

* * *

Nikada nemojte da zaboravite da kaete sebi i da pouite svoju decu:kolika je razlika izmeu svica i bukteeg sunca, izmeu beskrajnog okeanai barice, izmeu zrna slaice i planine Meru, tolika je i razlika izmeudomaina i sanijasina!

Sve je bremenito strahom: jedino je odricanje neustraivo.


23/43

Neka su blagosloveni ak i lupeki sadui i oni koji nisu uspeli da sprovedusvoje zavete, poto su i oni posvedoili svoj ideal i tako su u izvesnoj meriuzrok uspeha drugih!

Neka nikada, nikada ne zaboravimo na ideal!

* * *

ista je reka koja tee, ist je monah koji se kree!

* * *

Sanijasi koji pomisli na zlato, poelevi ga, izvrava samoubistvo.

* * *

ta se mene tie da li je Muhamed bio dobar ovek, ili Buda? Obezbeujeli taj oltar moju dobrotu ili grenost? Budimo dobri radi nas samih, na nauvlastitu odgovornost.

* * *

Vi se u ovoj zemlji tako bojite da ne izgubite svoju in-di-vid-u-al-nost! Aliavaj, pa vi jo niste ni postali individue. Kada spoznate svoju celokupnu

prirodu, postii ete svoju istinsku individualnost, ne pre toga. Jo netostalno sluam u ovoj zemlji, a to je da treba da ivimo u harmoniji sa

prirodom. Zar ne znate da je svaki ikada ostvareni napredak u svetu biouinjen pokoravanjem prirode? Moramo da odolimo prirodi u svakomtrenutku ako hoemo da ostvarimo ikakav napredak.

* * *

U Indiji mi govore da ne treba da poduavam Advaita Vedantu masama;ali ja tvrdim da mogu da navedem ak i dete da je razume. Ne moete

prerano poeti da poduavate najvie duhovne istine.

* * *

to manje itate, to bolje. itajte Gitu i druga vredna dela o Vedanti. To jesve to vam treba. Sadanji sistem obrazovanja je potpuno pogrean. Um

je prenatrpan injenicama pre nego to je upuen kako da misli. Prvo trebapoduavati obuzdavanje uma. Kada bih kojim sluajem ponovo trebao daproem kroz kolovanje i kada bih se ja pitao, prvo bih nauio da ovladamsvojim umom, a zatim da prikupljam injenice ako mi trebaju. Ljudimatreba mnogo vremena da naue stvari zato to ne mogu po volji da

koncentriu svoje umove.

* * *

Ukoliko dou loa vremena, pa ta onda? Klatno mora da se ljulja nazadna drugu stranu. Ali to nije nita bolje. Stvar je u tome da ga se zaustavi.

PESME


24/43

HIMNA STVARANJA

Jedina materija, liena oblika, imena, i boje,Bezvremena, liena vremena prolog i budueg,Van prostora, bezglasna, beskonana, liena svega Gde je uutkan ak i jezik poricanja. (''Neti, neti'', ''Nije ovo, nije ovo.''

Braman se ne moe opisato ni na kakav pozitivan, oigledan nain.)

Od onda, nanie tee uzrona reka,U obliku elje koja zrai,Njene uskovitlane vode gnevno tutnjeU nepromenljivom urliku ''Ja jesam'', ''Ja jesam''.

U tom okeanu bezgranine elje

Pojavljuju se blistavi talasi, nebrojeni, beskrajni,O, kako im je mnogostruka snaga,Kako bezbrojne forme, i kakav spokoj,Kako raznolike kretnje, ko bi izbrojati mog'o?

Milioni meseca, milioni sunaca,Nastajui u samom tom okeanu,

Srljajui naglavce sa tutnjavom estokom,Zastiru ceo nebeski svod, potapajuisve pojedinosti neba u bletavu svetlost.

U njemu nastaju i prebivaju kakva sve bia,ustra od ivota, tupa, i beivotna nebrojena,I uivanje i bol, bolest, roenje i smrt!Vaistinu, Sunce je On, Njegov je svetlosti zrak,tavie, Sunce je On, i On je svetlosti zrak.

HIMNA SAMADIJA

Vidi! To nije sunce, ni ljupki mesec,Utrnula su sva svetla; u ogromnoj praznini vasionePoput senke lebdi predstava sveta.

U praznini zavojitog uma, pluta prolazni svemir,Izlazi na povrinu i pluta,Ponovo tone, neprekidno, u ''ja'' strujanju.

Lagano, lagano, senka-mnotvoula je u prvobitnu matericu, i neprestano nadolazila,Jedina bujica, ''Ja sam'', ''Ja sam''.


25/43

Vidi! To se zaustavilo, bujica vie ne tee,Praznina progutana u praznini s one strane govora i uma!ije srce to razume, taj odista uspeva.

Himna Boanstvenosti Sri Ramakrine

Pozdravljamo Te!Gospode! Oboavan od sveta,Ti koji prekida ropstvo samsare,Ti bez ijedne mrlje,utelovljenje svetih svojstava,Ti nadmauje sve gune: ljudski oblikna taj nain nosi.Tebe pozdravljamo i oboavamo!

Utoite uma i govora, Ti si van domaajaijednog od ta dva. Ti si blistanjeu svakom blistanju koje postoji. Peina srcaTvojom je posetom postala sjajna.

Zaista, Ti si ono to rasterujei najneprozirniju tamu tamasa u oveku.

Gle! U raznovrsnosti melodijekoja se prelama u finoj harmoniji milozvuja,himne Tvojih posveenika, praenemridangom (vrsta bubnja) to arobno zvui,ispunjavaju zrak, u veernjoj molitvi Tebi.

Letimian pogled na Tvoje boanske oiproiene melemom naneprkosi obmani. O, Ti to briesve mrlje greha, inteligencijoista, Tvoja je forma nepomeana.Ti ulepava svet. Samo-osvetljen si Ti.O, okeanu uzvienog oseanjai ljubavi boanske, o, Bogo-zalueni,posveenici pridobijaju sveta stopala Tvojai bezbedno prelaze rastue more samsare.

O, Gospode sveta, svojom joginskom moiTi sija kao slobodna inkarnacijaovoga naeg doba. Ti, uzdrljivosti stroge,samo neogranienom milou Tvojom opaamoum u samadiju potpuno utonuo i progutan.Ovaploena milosti! isposnika su dela Tvoja.

Ti savlauje zlo razorne patnje.Sputavajue konopce gvozdenog dobaraskida u parie. Svoj vlastiti ivot

Ti slobodno poklanja, o, mirisna rtvo,o, najbolji od ljudi! O, Spasitelju sveta!

Oslobodio si se ideje o seksu,misao o posedovanju omaijala Te nije.Svi uici bili su Ti mrski. Podari nam,o, najvei meu tjagijima, arku ljubavza Tvoja stopala sveta; daruj, preklinjem Te!


26/43

Neustraiv si Ti, i mimo svake snudenosti sumnje.Tvoj um je obuzet vrstom reenou.Tvoje pristalice, ija se predanost uzdie iznadoblasti razuma, koji se odriu ponosana kastu i poreklo, na ugled i slavu njihovo bezbedno utoite jedino Ti si, o, Gospode!

Jedino moje istinsko blago su Tvoja stopala sveta,do kojih stigavi itav mi svemirlii na lokvu u udubljenju stvorenompapkom krave u prolazu.O, daru Ljubavi! O, vidioe jednakosti u svima!Zaista, u Tebi patnja i zloovog smrtonosnog sveta odstupajui iezavaju, o, Ljubljeni.

HIMNA IVE

Pozdrav ivi, ija je slava neizmerna,Koji je nalik nebu po prozirnosti,Kojem se pripisuje fenomen cele tvorevine,Ouvanje i rastvaranje univerzuma!Neka vernost, vatrena vernost moga ivotaPrione za Njega, za ivu, koji,Iako je Gospod sviju, nadmauje sebe.

Onaj u kome je vladavina uvek utvrena,Koji izaziva unitenje obmane,Koga je nenadmana ljubav, ispoljivi se,Krunisala imenom iznad svih imena,

imenom ''Mahadeva'', Uzvienog Boga!iji topli zagrljaj Ljubavi olienePokazuje u ovekovom srcu da je sva snagaTek privid i privremena parada,

U kojoj bura cele prolosti duva,Prole samskare (nagomilani efekti preanjih elja i dela) komeaju

energijeSa estinom i gnevom, poput vode u talase ibane;U kojoj dvojna svest o ''Ja'' i ''Ti'' i dalje izbija i presijava se:Pozdravljam taj um kolebljivi, centriran u ivi,Boravitu mirnoe!

Gde se pojmovi o uzroku i proizvedenom,Proiene misli i bezbrojne raznolike forme,Stapaju u onom Stvarnom; gde bitisanje dokrajujeTakve nazore kao to su ''unutar'' i ''spolja'' Poto je vetar modifikacija stian

Tom Hari se klanjam, suzbijanjuKretanja uma. ivu pozdravljam;

Koji je rasprio svaku amotinju i tamu,Ta blistava Svetlost, ista, divnaKao to je divno cvetanje belog lotosa;iji smeh glasni iri sjajno znanje;Koji je, pomou neprekinute meditacije,ostvaren u samo-obuzdanom srcu:Neka me taj Otmeni Labud bistrog jezeraMoga uma vodi, prostirem se pred Njim!

Njega, glavnog uklonitelja zla,Koji brie mranu ljagu ovoga Gvozdenog Doba;Kome je Dakina Ki dala svoju uenu ruku;Koji je lep kao prekrasni beli ljiljan na vodi;Koji je uvek spreman da se rastane od ivotaZarad tueg dobra, iji se prodorni pogled


27/43

Ne odvaja od smernih; Njemu, vrata plavog (Nilkanta, jedno ivino ime)od otrova (sveunitavajueg zla)progutanog:Njega mi pozdravljamo!

PRIJATELJU

Gde je mrak shvaen kao svetlost,Gde se patnja za sreu smatra,Gde se bolest pretvara da je zdravlje,Gde pla novoroenog samo pokazuje da je osetljiv -

Zar se ti, mudri, u tome srei nada?

Gde rat i suparnitvo bez prekida nasru,I ak se i otac okree protiv sina,Gde je sve ispunjeno pristrasnou -Zar ti, mudri, tu trai savreni mir?

Ko je u stanju da umakne iz ove samsare (sveta) maje,

Te grube i jarke smee raja i pakla?Sa okovima karme vezanim oko vrata,Reci, gde rob da pobegne na sigurno?

Putevi joge i ulnog uitka,ivot domaina i monatvo,Pobonost, bogosluenje, i sticanje bogatstva,

Zaveti, odricanje, i stroga isposnitva,Sve sam ih prozreo. I ta sam kroz njih saznao?

- Saznadoh da nema ni trunke sree,Da ivot je tek Tantalov pehar;I to ti je srce plemenitije, budi siguran,Tvoj udeo u nesrei mora biti vei.

Ti velikoduni Prijatelju nesebini, znaj,U ovom podlom svetu za tebe nema mesta;

Moe li mermerna figura ikada podneti udaracKoji je gvozdena masa u stanju da izdri?

Kada bi mogao da bude poput onog tupavog bednika,Sa medom na usnama, a otrovom u srcu,Lienog istine, koji samo sebe oboava,Onda bi sebi naao mesto u ovoj samsari.

Jemei svojim ivotom za dobijanje znanja,rtvovao sam pola svojih zemaljskih dana;Zarad ljubavi, sasvim nalik ludaku,

esto se hvatah za beivotne senke;

Za religijom sam tragao, mnoge vere istraivao,iveh u planinskim spiljama, na terenima za kremiranje,Pokraj Gange i drugih svetih reka,I koliko sam samo dana iveo od milostinje!


28/43

Usamljen, odeven u rite, bez ikakvog imetka,Jedui ono to mi sluaj baci.Tela oronulog pod bremenom tapasje (askeze);A ti pita, kakva sam to blaga stekao u ivotu?

Pouj me, prijatelju, otvoriu ti srce;amaran talasima, u ovom kovitlacu ivota,

Otkrio sam u svome ivotu ovu istinu krajnju Postoji jedan amac koji prevodi preko mora (mora samsare).

Pravila slube Boje, kontrola daha,Uenost, filozofija, razliiti sistemi,Odricanje, imetak, i tome slino,Sve su to samo manije uma Ljubav, Ljubav jedino ona je vana, jedina riznica.

U ivi i Bramanu, u oveku i Bogu,U duhovima, utvarama, vilenjacima,

U boanstvima, zverima, pticama, insektima, pa i u crvima,Ova prema (ljubav) obitava u srcu svih njih.

Reci, ko drugi je vrhovni bogova Bog?Reci, ko drugi pokree celu vasionu?Majka umire za svoje mladune, razbojnik pljaka No oboje su dejstvo Ljubavi iste!

Van vidokruga ljudskog govora i uma,Ona se nalazi i u blagostanju i u jadu;javlja se kao svemona, sve-razarajua Kali,

I kao najdobrodunija majka.

Bolest, ucveljenost, neimatine stega,Darma (vrlina), i njena suprotnost adarma (porok),Sve je to oboavanje NJE u mnogostrukim oblicima;Pa reci, ta iva sama od sebe ini?

Zaveden je onaj ko za sreom traga,Sumanut je onaj ko nesreu eli,A poremeen je i onaj ko u neznanju za smru udi;Besmrtnost pak zaludna ambicija!

Jer, ma koliko daleko da otputuje,Posaen na blistavo mentalno vozilo,

Sve je isti okean samsare, u kojem seSrea i nesrea svejednako u vrtlogu obru.

uj me, Vihangame (ptica, u smislu ograniene due) lien krila:''To nije nain da ti uspe bekstvo;Opet i opet udarce trpi, rui se i pada;Zato pokuava to izvesti se ne da?

Batali svoje sujetno pouzdanje u znanje,Batali molitve, rtvovanja, i snagu,

Jer nesebina Ljubav jedino je utoite; -Gle, i insekti tome nas ue, uleui u plamen.''

Prosti insekt je oslepljen, lepotom zaaran,Tvoja je dua pijana od vina Ljubavi;O, ti stvarni Ljubitelju, baci u vatruSav mutljag svoje linosti, to nisko samoljublje.

Reci i sam doe li ikada prosjaku srea?Kakva je korist biti milosra objekt?Pokloni, i nikad se ne okreni da trai zauzvrat,

eli li da se rasko nagomila u srcu tvom.

Jeste, ti si prirodni batinik Beskrajnosti,Unutar tvoga srca je okean Ljubavi,Prui, daruj, jer svakome ko trai povraajOkean se smanjuje do puke kapi.


29/43

Od vrhovnog Bramana do one gliste tamo,I sve do najsiunijeg atoma,Svuda je isti Bog, Sve-Ljubav;Prijatelju, pred njegova stopala poloi um, telo i duu.

Sve su ovo njegova raznolika oblija pred tobom;Odbacujui ih, gde ti to ezne za Bogom?

Ko sva stvorenja bez razlike voli,On zaista najbolje svog Boga potuje.

PESMA KOJU PEVAM TEBI

Ja pevam pesmu. Ja pevam pesmu Tebi!Ne marim za primedbe ljudi, dobre ili loe.O osudi ili hvali ne vodim rauna.Sluga sam ja, verni sluga Vas Oboje (Purua i Prakrti skupa),Ponizno pred Tvojim stopalima, Tebe i akti pozdravljam!

Ti stoji nepokolebljiv, uvek za mojim leima,Da, kad god se okrenem, mogu da vidim Tvoj lik,Tvoj nasmeeni lik. I zato ponovo pevam,Opet i opet. I zato nemam nikakvog straha;Jer i raanje i umiranje pred noge su mi pali.

Tvoj sluga ja sam iz ivota u ivot.Okeanu milosti, zagonetni su putevi Tvoji,Te je zagonetna i sudbina moja.Nepoznata je, a i ne bih eleo da je znam.Bakti, mukti, apa, tapas, sve to,Uitak, Boja sluba, kao i predanost

Ove i stvari sline njimaProterao sam na Tvoju vrhovnu zapovest.Samo je jedna elja ostala u meni Prisnost sa Tobom, uzajamna!Prenesi me, O Gospode, ka Sebi;Nek' graninik nijedne elje to ne sprei.

Oko gleda napolje, u svemir, i ne trai

Da pogleda u sebe. Zato bi? Sebe u drugima vidi.Ti si moje oi! Ti i jedino Ti,Jer svaki ivi hram uva Tvoj lik.Nalik igri deteta malogJe svaki moj odnos prema Tebi.Iako se ponekad se usuujem ak i da besnim na Tebe;Iako bih ponekad, pak, skitao negde daleko: -Ipak, tamo u tmurnoj tami mrane noi,Ipak, tamo, sa usnama nemim i oima suznim,Ti stoji motrei me, i Tvoje neno licePuno je ljubavi i nagnuto nad moje.Tada Ti se, u trenu, predajem opet,I pred stopala ti na kolena padam.Ne preklinjem za oprotaj u Tvojim rukama blagim,Jer nikad nisi srdit na sina svog.Ko bi jo drugi trpeo moje luckaste udi?

Gospodar Ti si moj! Moje due prijatelj pravi.Toliko Te puta gledam pa ja sam Ti!Da, ja sam Ti, a Ti, moj Gospod, Ti si ja!U govoru si mome. Unutar grla mogaTi si, kao Vinapani (boginja znanja), uen i mudar.U navali bujice Tvoje i njene silineoveanstvo je noeno kako je Tebi volja.Grmljavina Tvog glasa razlee seNad huanjem obruavajuih talasa mora burnih.Sunce i mesec daju oduka Tvome glasu;Tvoj govor u povetarcu lakom postaje ujanU istini, u samoj istini.


30/43

Stvarno! Stvarno! A opet, bez obzira na to, ti prosti naloziNe prenose poruku Uzvienije Istine poznate znalcu!Gle! Sunce, mesec, kruee planete i sjajne zvezde,Nebeska tela nastanjena bezbrojnim ivotima na nebesima,Hitra kometa, svetlucavi blesak munje,Nebeski svod, rastegnut, beskrajan Sve to posmatraju pronicljive predostrone oi,

Bes, pouda, pohlepa, Moha (obmana, samo-obmana) i ostalo (kao ponosi mrnja, estogubo zlo) -Iz toga proistie ova ustalasana igraPostojanja; dom u kojem stanuje znanje,Kao i neznanje a ije sredite je oseajOgraniene linosti, taj 'Aham! Aham!',Ispunjen dvojnim oseanjem uitka i bola,Vrvei od raanja i ivota, raspadanja i smrti,ije su poluge 'Spoljno' i 'Unutranje',Sve to postoji, od okeanskih dubinaSve do sunca, meseca i zvezda u neizmernom prostoru Um, Budi (intelekt), ita (tvar uma, podsvest), Ahamkar (ego),Deva (boanstvo), Jaka (duh), ovek i demon, sve,etvoronoac, ptica, crv, itav svet insekata,Atom i njegovo jedinjenje, sve to postoji,ivo i neivo sve, sve Unutranje i Spoljanje nalazi seU toj jednoj optoj ravni egzistencije!Ovo vidljivo prikazivanje je ono najgrublje,Poput dlake na ljudskom licu, da! veoma grubo.

Na obroncima mone Planine Meru (naziv mitske planineoko koje se, po predanju, obru planete)Lee oblasti pod veitim snegom,I prostiru se miljama i miljama iza jo milja.Prodirui kroz oblake u nebo, stotine njihovih vrhunacaProbijaju se navie, velianstveni, bljetavi,Nebrojeni, sneno-beli: niu se otri bljeskovi munja,Sunce visi visoko u severnoj prekretnici,

I sa snagom hiljadu usredsreenih zrakaObasipa planine potopima toplote,Jarosno kao milijardu gromova,Od jednog do drugog vrhunca.Gledaj, sjajno sunce kao da na svakom od njih zamire.I potom topi silnu planinu! Dole, dole,Ona se rui sa uasnim treskom!Voda je s vodom sada pomeana,I sve je minulo poput prolaznog sna.

Kada sve kretnje uma, milou Tvojom,Postanu jedna, svetlost tog otkrovenja tako je snanaDa, u raskoi svojoj, daleko nadmaujeBlistavost hiljadu raajuih sunaca.Tada se, doista, uzdie sunce ite (znanja),I rastapa sunce i mesec i zvezde,Nebesa gore visoko, paklove, i sve!Ovaj svemir na baricu tek liiU ulegnuu stvorenom kravljim papkom.Tada se dopire do predela to leiIzvan ravni Spoljanjosti.Utiane su larme nasrtljive puti,Stiana graja razmetljivog uma,Uad srca olabavljena i razvezana,Vezanosti i varke nema vie! Da!Sonorno odjekuje zvuk lien vibracije. Vaistinu!Tvoj glas! Sluajui taj glas, Tvoj sluga smerno stojiUvek spreman da Tvoje delo vri.

''Ja jesam. Kada, u vreme Pralaje (kraj kosmikog ciklusa),Ovaj udesni kosmos biva progutan, razlau se i gubeZnanje, Znanac i Znano;Svet vie nije raspoznatljiv, ni pojmljiv;Kad vie nema ni sunca, ni mesecaNi svih istroenih zvezda Tad vlada stanje Maha-Nirvane,I nema vie ni delanja ni dela ni vrioca dela,


31/43

Nema vie posredovanja;Golema nejasnost zaklanja srce mraka Tu sam Ja prisutan.

''Ja sam prisutan! U doba Pralaje,Kad ovaj ogromni kosmos biva progutan,Znanje, Znalac i Znano stapaju se u jedno.Svemir se vie ne moe ni raspoznati

Ni intelektom pojmiti. Nema ni sunca ni meseca ni zvezda.Nad utrobom tame, koja donosi monu LienostSvih trostrukih vezanosti, vasiona jo opstaje. Gune (modalitetiPrirode) su umirene, liene svih razliitosti,Ali sve je potopljeno u jednu homogenu masu,Suptilnu, bez primese, u formi atoma, nedeljivu Tu sam Ja prisutan.

''I jo jedanput, Ja se otkrivam taj 'Ja';Prva uzviena preinaka moje 'akti' je Om;Prvobitni Glas razlee se prazninom;

Beskonani Prostor uje taj divni vibrantni zvuk.Skupina Osnovnih Uzroka izlazi iz sna,Novi ivot unedogled ponovo oivljava atome;Kosmiko postojanje nadima se, kovitla i ljulja,Poigrava i obre, pomera se ka jezgriSa rastojanja nemerljivo dalekih.Nadahnuti Vetar izaziva kolo TalasaNa Okeanu velikih Elemenata;Komea se, pada, podie, to ogromno kolo TalasaJuria sa munjevitom estinom. Parad bacanaSilom velianstvenog opiranja irom prostranstva,Navaljuju, neprekidno, u formi nebeskih sfera,Neizbrojna. Planete i zvezde poveavaju brzinu;I ovekovo boravite, Zemlja, obre se.

''U Poetku, Ja Sveznajui,Ja jesam! Kretanje i ne-kretanje,itava ova Kreacija nastaje irenjem Moje vrhovne moi.

Igram se svojom sopstvenom Majom,Svojom Boanskom Energijom. Premda Jedan,Ja postajem mnotvo, da posmatram svoj vlastiti Izraz.

''U Poetku, Ja Sveznajui,Ja jesam! Kretanje i ne-kretanje,itava ova Kreacija nastaje irenjem Moje vrhovne moi.Po sili Moje naredbe, divlji vetar duva

Preko zemljinog lica; oblaci se sudaraju i grme;Blesak munje uzdrhtava i odbija se;Blago i neno malajski povetarac dolazi i odlaziKao smiren, neuzbuen dah;Meseevi zraci liju svoj osveavajui mlaz;Zemljino nago telo odeva se u prelepu nonjuOd drvea i puzavica nebrojenih;I rascvetani cvet podie svoje sreno lice,Umiveno kapima rose, uvis ka suncu.''

I NEKA TAMO JAMA PLEE

Bajni cvetovi mirisom zanose,Rojevi pomamnih pela svud naokolo zuje;Srebrni mesec - kia osmeha blagog,Koju svi stanovnici neba izdano prosipajuPo domovima zemaljskim; prijatni vetar s Malaje(Legendarna gora na jugu, puna sandalovine. Zato vetar koji od nje duva arobno mirie.),iji magini dodir otvara vidik na stada dalekih uspomena;uboree reke i potoci, namrekana jezeraSa neumornim bramarama (Tvrdokrilac pomalo nalik bumbaru, koji se hraniiskljuivo medom.) to krue nad nenim lelujavim lotosima nebrojenim;


32/43

Penuanje slapova izlivanje harmonija Koje planinske spilje podravaju jekom;Cvrkuti, puni umilno-naviruih napeva,Skriveni u kronjama, izlivaju due ljubavni razgovor;Podiue oko dana, boanstvenog slikaraKoji zlatnom kiicom tek ovla dotie platno zemljeI obilje boja smesta se preliva preko grudi prirode,- Pravi muzej arobnih nijansi Izazivajui beskraj ganua.

Kotrljanje grmljavine, prasak iz oblaka,Rat elemenata se zemljom i nebom iri;Tama bljuje zaslepljujuu tamu,Vihor Pralaje (vreme kosmikog unitenja) gnevno urla;U ustrom praskanju vrtoglavih raskonih bleskovaKrvavo-crveno jezovito sevanje koje razdaje smrt;udovini talasi riu poput grmljave, zapenuani,Silno nasru da preskoe planinske vrhunce;

Zemlja mahnito gruva, ljulja se i posre,Rui se u svoje razvaline, zavitlana sa svog mesta;Prodirui kroz tle, kuljaju grdni ognjevi.Moni gorski lanci rasprskavaju se u atome.

Predivna vila na jezeru plaveti Okiena mahalicama vodenih ljiljana;Krv srca zreloga groa, prekrivenog belom penom,Neno apui kazuje prie o udnji i aru;Muzika harfe preplavljuje sluh,I svojom melodijom, taktom i bogatim sazvujem

Uveava enju u grudima oveka;Kakvo komeanje oseanja! Koliko vrelih uzdisaja Ljubavi!I toplih bujica suza! Jarko-crvene usne mlade lepotice,Dva plava oka dva okeana slutnji;Dve ruke eljne da nastupe kavez ljubaviU koji srce kao ptica biva zatoeno.Ratnika muzika prati, duvaju trube,

Zemlja se trese pod marem boraca;Tutnjava topova, tektanje mitraljeza,Mase dima, jezivo bojno polje,Grmea artiljerija bljuje vatru u hiljadu pravaca;Eksplozije granata otkidaju vitalne delove tela,Slonovi i konji osedlani odleu u vazduh;Zemlja se trese pod ovim paklenim igranjem;Milion junaka na paripima juria i zaplenjujeNeprijateljsko naoruanje, probijajui se kroz dimI pljusak granata i kiu tanadi; napreduje barjak,Simbol pobede, junatva u krvi, jo vruoj,Vijori se praen pucnjima, opijen duhom ratovanja;Eno, pada barjaktar, no zastava produava napredOd drugog preuzeta; pod nogama mu gomile ratnikaPoginulih u boju; no on se ne spotie.Telo udi za dodirom uitka,ula za arobnim melodijama pesme,Um je gladan zvonkoga smeha,

Srce snano lupa da dopre do oblasti van bola i emera;Reci, ko bi hteo da zameni utenu meseinuZa vatrene podnevne zrake?Hulja ije je srce nalik suncu koje sve pri ak i ona neno voli melemsku meseinu;Zaista, svi ude za veseljem. Die li ona huljato patnju i jad privija na grudi?Nesrea je u njegovom peharu sree,Smrtonosni otrov u ai nektaraI u grlu ve a on ipak ne gubi nadu!Vidi kako su svi zastraeni Uasnom,

Niko ne trai Elokei (onu rasputene kose; naziv za Kali, Boansku Majku)iji izraz je Smrt.Neumoljivi grozni ma, koji se pui od krvi,Uzimaju iz Njene ruke, i umesto njega joj daju lutnju!Ti, jeziva Kali, Sve-unititeljko,Ti si jedina istinita i stvarna; senka Tvoje senkeDoista je ljupki Vanamali. (Doslovno, onaj koji je ovenan umskim cveem.


33/43

Pastir Krina u svom obliju mladog nestaka.)O, Grozna Majko, brzo raseci srce, obmanu rasteraj San o srei, raseci nadvoje privrenost telu.

Istina je da Te ovenavaju lobanjama,Ali ustuknu u strahu i obraaju ti se: ''O, Najmilosrdnija!''U Tvom se gromu razlee grozan smeh,Od Tvoje nagote jer sam prostor je Tvoja odora

Srca im od uasa stradaju, pa ipak govore:''Demoni su ti koje Majka ubija!''Samo se pretvaraju da ele da Te vide,Ali kad kucne as, bee im Te ugledaju.Ti si Smrt! Svakome i svima na svetuTi dodeljuje pomor i bolest Posude s otrovom koji sopstvenim rukama sipa.O, Ti pomahnitala! Ti samoj sebi podvaljuje,I nee da se osvrne za sobom da ne bi videla.Tako je, uasno oblije Majke.Laska nedai nadajui se srei,nosi masku Bakti i bogosluenja,a um ti prepun postizanja sebinih ciljeva.Krv iz odrubljene glave detetaispunjava te strahom srce ti lupa pred tim prizorom odista kukavica! Samilosna? (ideja je u tome da samo hrabri mogu da budusamilosni, a ne kukavice.) Pobogu, stvari zaista udno stoje!Kome da kaem istinu? Ko e razumeti?Oslobodi se mone primamljivosti zaluujueg pia ljubavi, drai seksa.Razbij harfu! Napred, sa okeanskim urlikom!

Ispij suze, zaloi i sam ivot nek lipe telo.Osvesti se, junae! Stresi te svoje puste snove,Smrt ti stoji na glavi zar ti dolikuje strah?Tovar patnje, istina je cela ovo Postajanje (neprestano kruenje raanja iumiranja, dakle svet) znaj da je to tvoj Bog!Njegovo svetilite maan (teren za kremiranje) sa leevimai pogrebnim lomaama; beskrajna borba to je odista Njegov neprikosnoveni kult; trajna propast

neka te to ne obeshrabri; nek bude smrskano to sitno 'ja',nada, ugled i slava; podigni lomau od njih,a samo tvoje srce neka bude zapaljeno tle.I neka jama (Mrana, Kali) poskakuje i igra po njemu.

SVETLOST

Gledam unazad i posle svega,I uviam da je pravednost na snazi;I u mojim najteim jadima seDua sva od svetlosti nalazi.

RANOJ LJUBIICI


34/43

Pa ta ako ti je podloga smrznuta zemlja,A plat ti vihor hladni;I ako, da oisti tvoj puteljak, druga nema,A nebo je natmureno i tamni Pa ta ako te ak i ljubav razoara,I miris ti se zalud rasipa;ta ako zlo nad dobrim vlada,I od poroka je potisnuta vrlina Ne menjaj svoju narav, cvete blagi,Mirisna i ista ljubiice,Ve uvek toi svoj miris dragiBez pitanja, bez rauna, bez neverice!

Napisano Sestri Kristini iz Nju Jorka, 6. januara 1896. Ljubiica je proleni cvet,ali kada procveta u poznu zimu mora da se bori protiv hladnog vetra. Pesma hrabrisledbenicu da ostane uspravna i u nepovoljnim okolnostima.

U NARUJU MORA

Plavim nebom plovi gomila oblaka Svetlih, tamnih, raznih nijansi i gustina;Narandasto sunce, pre no to kae zbogom,

Crvenim prugama krasi tu druinu.

Vetar duva kao da popisuje sve redom,Bura as klee oblija, a as razdvaja ih:Fantazije, boje, forme, pasivne kreacije Bezbroj prizora, realnih a ipak izmatanih.

Tamo laki oblaci ire svoj predeni pamuk;

Pazi zatim onu grdnu zmiju, onog silnog lava;Pogledaj i par u ljubavi spojen.U zamagljenom nebu na kraju sve iezava.

Dole, more peva razne melodije,Ali ne uzviene, Indijo, ni oplemenjene;Dok tvoje vode, svuda veliane, vedro uboreU blaeem ritmu, bez grubih urlika.

Svami Vivekananda je ovu pesmu napisao na bengalskom jeziku dok se vraao sasvog drugog putovanja na Zapad. Dok ju je pisao, verovatno je plovio istonimMediteranom.

TI BLAENO SANJARENJE

Kao da stvari idu loe ili dobro Kao da radost skaui razvlai grimasu,Ili se more alosti valja Predstava svako od nas ima ulogu,

Svako da plae il da se smeje kako ume;Svako svoju odoru da obue Njegove scene, na smenu sunane i kine.

Ti sanjarenje, blaeno sanjarenje!Svuda razastri svoju koprenu od magle,Ublai sve otre granice,Uini glatkim ono to se hrapavim ini.


35/43

Nema arolije izuzev u tebi!Tvoj dodir ini da pustinja procveta od zanosa.Otra grmljavina, najmilozvunija pesma,Svirepa smrt, drago izbavljenje.

Napisano Kristini Grinstidel iz Pariza, 14.avgusta 1900.

BLAGODAT

Majino srce, junaka htenje,Najnenijeg cvea najslae uzbuenje;ar i sila to igraju se stalnoSa bukteom vatrom oltarskom;Snaga koja zapoveda, i povinuje se u ljubavi;

Dalekoseni snovi, putevi strpljivi;Veita vera u Bie, u sve ivo,Boanska svetlost u malom i velikom;Sve to i vie no to mogu da predstavim sebi,Nek 'Majka' danas podari tebi!

Napisano Alberti Sture iz Francuske, 22. septembra 1900.

BLAGOSLOV

Majino srce, junaka vrstina,I junog vetra sveina,Sveti zanos i mo koja iviNa arijevskim oltarima plamteim, slobodnim;Nek sve to bude tvoje, i mnogo vie od toga,Vie no to je ijedna dua ikad da sanja mogla Buduem indijskom zetu budiDomaica, pomaga, prijatelj za kojim udi.

MAJKA KALI

Zvezde su zaklonjene,Oblaci prekrivaju oblake.Tama je vibrantna, zvuna.U riuem kovitlacu vetraSu due milion ludakaTek putenih iz tamnice,

upajui stabla iz korena,Briui sve na svom putu.I more se ukljuilo u

vivekananda - izreke

Documents