1

LIPOSOLUBILNI VITAMINI

VITAMIN A

VITAMIN D

VITAMIN E

VITAMIN K

Nakon resorpcije prelaze u limfu, pa u portalni krvotok, pri

čemu često zahtevaju proteinske nosače za transport

Stvaraju depoe u mastima

Obratiti pažnju na doziranje, posebno vitamina A i D

Mega doze vitamina A i D deluju toksično

2

VITAMIN A

• OTKRIVEN 1915,

• IZOLOVAN 1937, A SINTETISAN 1946

godine.

• RETINOL, RETINAL

ISTA BIOLOŠKA AKTIVNOST

• RETINENSKA KISELINA-METABOLIT

• VITAMIN A1 I A2

VITAMIN A

β- karoten

CH3

CH3

CH3CH3

CH3CH3

CH3

CH3

H3C

H3C

Vitamin A, retinol

OH

CH3

CH3 CH3CH3H3C

3

JEDINICE VITAMINA A

IU=INTERNACIONALNA JEDINICA

RE= RETINOL EKVIVALENAT

1 IU=0,3 µg RETINOLA

1 IU=0,6 µg ß KAROTENA

1 RE =6 µg ß KAROTENA

1 RE=12 µg DRUGIH KAROTENA

1 RE= 1 µg RETINOLA

1RE=3,3 IU

APSORPCIJA

Vitamin A se u hrani nalazi u obliku estara.

Pre apsorpcije u tankom crevu estar se

hidrolizuje, a zatim sledi apsorpcija.

Posle apsorpcije ponovo se dešava

esterifikacija, a zatim transport do jetre

(DEPO)

Za transport zadužen je retinol vezujući

protein

4

FIZIOLOŠKE FUNKCIJE VIT. A

ESENCIJELAN ZA NIZ BIOHEMIJSKIH I

FIZIOLOŠKIH PROCESA. (DELUJE KAO

RETINAL-RETINOL SE LAKO OKSIDUJE U

RETINAL-a).

VITAMIN A JE DEO VIDNOG PIGMENTA

RODOPSINA.

RETINENSKA KISELINA PRISUTNA U

MALIM KOLIČINAMA IMA ZNAČAJNU

FUNKCIJU U RASTU I DEOBI CELIJA.

Vidni purpur

Rodopsin je složena belančevina ,

(prostetična grupa -neo b vitamin A1

belančevina skotopsin ili opsin)

Rodopsin (sintetiše se u mraku)

Razlaže se preko lumi i meta rodopsina

do aldehidnog oblika vitamina A i

skotopsina.

5

Uloga vitamina A u funkciji čula vida

Štapići

Mrežnjača

Čepići

all-trans-retinol 11-cis-retinol 11-cis-retinal

izomerizacija oksidacija

ulazi u štapić protein

opsin

opsin + 11-trans-retinal rodopsin svetlo mrak

rodopsin

6

FIZIOLOŠKE FUNK. VIT. A

VIT. A, KAO RETINOL, IMA ZNAČAJNU

FUNKCIJU U REPRODUKCIJI.

VIT. A JE ZNAČAJAN ZA NORMALNO

FUNKCIONISANJE IMUNOG SISTEMA.

BETA KAROTEN JE PREKURSOR

RETINALA, RETINOLA I RETINENSKE K.,

ALI IMA I SVOJE BIOLOŠKE AKTIVNOSTI-

ONEMOGUĆAVA AKTIVNOST SLOBODNIH

RADIKALA.

Beta-karoten je prekursor retinala, ali ima

i svoje specifične uloge u organizmu

kao antioksidans!!!

Lokalizovan u membranama

Deluje kao antioksidans u uslovima niskog

parcijalnog pritiska kiseonika tako što se sami

oksidišu i time se svrstavaju u grupu

preventivnih antioksidanasa

Veže slobodne radikale, prvenstveno singlet

kiseonik i peroksi radikale

Sinergist sa vitaminom E

7

POTREBE ZA VIT. A RDA

NOVOROĐENE BEBE µg, RE IU

0-6 meseci 420 1390

6-12 meseci 400 1320

DECA

1-3godine 400 1320

7-10 godina 700 2310

11+ (ženski, muški pol)

800 i 1000µg

2640 I 3300 IU

TRUDNOĆA I LAKTACIJA +200 I + 400 µg

NAMIRNICE KOJE SADRŽE

VIT. A

JETRA (GOVEĐA, SVINJSKA, PILEĆA)

NEOBRANO MLEKO, BUTER

NAMIRNICE BILJNOG POREKLA:

TAMNO ZELENO I OBOJENO POVRĆE,

VOĆE

8

DEFICIT

NOĆNO SLEPILO- NIKTALOPIJA

OZBILJNO OŠTEĆENJE OKA

PROMENE NA KOŽI

ZASTOJ U RASTU

PODLOŽNOST INFEKCIJAMA

Toksičnost vitamina A

Teratogeni efekti – količine preko dnevno

preporučenih nisu za trudnice – ZAMENITI GA U

SUPLEMENTIMA ZA TRUDNICE KAROTENOM!!!

Oštećenje jetre

Dermatitis, kraste, glavobolja, znojenje, umor, i

smrni ishod pri količinama od oko 300 mg

Karoteni nisu toksični ali mogu da izazovu

prolaznu pigmentaciju kože

9

Interakcije vitamina A

LEKOVI TIPA KORTIKOSTEROIDA (ANTIINFLAMATORNI LEKOVI)-VIT. A U MASTIMA I KREMAMA POMAZE SANIRANJE POVREDA-ORALNO UZET NE!

ORALNI KONTRACEPTIVI INTERFERIRAJU SA APSORPCIJOM VIT. A

ASISTIRA U APSORPCIJI KALCIJUMA

U apsorpciji vitamina A

VITAMIN E POMAŽE U SKLADIŠTENJU VIT. A U ORGANIZMU SPREČAVAJUĆI NJEGOVO TOKSIČNO DEJSTVO

CINK POMAZE U APSORCIJI VITAMINA A

ODGOVARAJUĆI NIVO SERUMSKIH PROTEINA

10

VITAMIN D-SUNSHINE

VITAMIN

OTKRIVEN 1924 godine

HOLEKALCIFEROL-STVOREN U ORGANIZMU POD DEJSTVOM SUNČEVE SVETLOSTI

ERGOKALCIFEROL-SINTETISAN IZ ERGOSTEROLA (IZ BILJAKA) POD DEJSTVOM ULTRAVIOLETNE SVETLOSTI

OSNOVNA FUNKCIJA - REGULISANJE NIVOA KALCIJUMA U ORGANIZMU

VITAMIN D2 VITAMIN D3

CH3

H3C CH3

CH3

CH3

H

H

CH2

HO

CH3

H3C CH3

CH3

H

H

CH2

HO

HOLEKALCIFEROL ERGOKALCIFEROL

11

H3C CH3

HO

CH3

CH3

H3C CH3

CH2

HO

CH3

CH3H3C CH3

CH3

CH3

CH2

HO

h

H3C CH3

CH3

CH3

CH2

HO

H3C CH3

CH3

CH3

CH2

HO

OH

H3C CH3

CH3

CH3

CH2

HO

OH

OH

jetra bubrezi

7-Dehidroholesterol

Holekalciferol 25-Hidroksiholekalciferol 1,25-Dihidroholekalciferol

Kalcidiol Kalcitriol

SINTEZA HOLEKALCIFEROLA -VITAMINA D3 IZ 7-

DEHIDROHOLESTEROLA U KOŽI I AKTIVACIJA DVEMA

UZASTOPNIM HIDROKSILACIJAMA

Vitamin D3 i D2

12

1,25- DIHIDROKSIHOLEKALCIFEROL

AKTIVNI OBLIK VITAMINA D

KALCITRIOL

UTICE NA FORMIRANJE SPECIFIČNOG

KALCIJUM- VEZUJUĆEG PROTEINA U

INTESTINALNIM ĆELIJAMA.

OVAJ VITAMIN IMA KLJUČNU ULOGU U

ODRŽAVANJU NIVOA KALCIJUMA U KRVI.

NEZAVISNIM MEHANIZMIMA POMAŽE I

APSORPCIJU FOSFORA.

FIZIOLOŠKE FUNKCIJE VITAMINA D

Vitamin D je neophodan za

• Izgradnju i regeneraciju kostiju

• Apsorpciju i metabolizam Ca i P

• Metabolizam fosfolipida

• Mišićnu aktivnost

• Ali i druge mnogobrojne funkcije koje su i dalje predmet istraživanja...

13

Uloga vitamina D u metabolizmu Ca

-Sam vitamin D nema aktivnost, to je tzv. prohormon

-Vitamin D3 (holekalciferol) se transformiše u jetri i bubrezima pre

ispoljavanja aktivnosti

Holekalciferol (D3) 25(OH)D3 1,25(OH)2D3 + 24,25(OH)D3

jetra bubreg

Vezivanje za

receptore u jezgru

ili u membranama

u ciljnim tkivima

Povećana apsorpcija Ca

Povećana reapsorpcija Ca i P

u bubrezima

Preuzimanje Ca u osteoklaste

Kalcitriol

Vitamin D kao hormon

• Sintetise se u jednom organu (koza) a

transportuje se u druge, moze se

smatrati hormonom.

• U organizmu se aktivira putem dve

hidroksilacije (1, 25)

14

DNEVNE POTREBE VITAMINA D • 1IU=O,025µg RDA

• µg IU

• NOVORODJENE BEBE

• DECA

• ADOLESCENTI

• (ispod 18 godina) 10 400

• ODRASLI 7,5 300

• TRUDNOCA I LAKTACIJA +250IU; +250IU

Jedan mikrogram = 40 ij

NAMIRNICE KOJE SADRŽE

VIT. D

• ULJE JETRE, BUTER, SIR

• LOSOS, TUNA, SARDINE

• PEČURKE

• MLEKO

• NAMIRNICE OBOGAĆENE VIT. D

• MARGARIN

15

Toksičnost vitamina

Preterano sunčanje ne može dovesti do suficita

vitamina D

Povećan unos vitamina D (iz hrane, suplemenata)

dovodi do oksidacije membrana i deponovanja Ca u

meka tkiva

Simptomi: mučnina, povraćanje, povišen krvni pritisak i

oštećenje bubrega, zaostajanje u rastu kod dece

Toksične količine: 10 puta veće od dnevnih potreba

INTERAKCIJE VITAMINA D

• BARBITURATI-SMANJUJU AKTIVNOST VITAMINA D

• HOLESTIRAMIN SMANJUJE APSORPCIJU VITAMINA D.

• VERAPAMIL MOŽE DA UZROKUJE VISOKI NIVO KALCIJUMA U KRVI.(upozorenje za kol.vit.D)-

• DIGITALIS- VISOKI NIVO KALCIJUMA U KRVI

16

DEFICIT

• KOD DECE NASTAJE RAHITIS

• SIMPTOMI SU KRIVLJENJE KOSTIJU NOGU, BROJANICE NA GRUDIMA,

• KASNIJA POJAVA ZUBA

• KOD ODRASLIH OSTEOMALACIJA

• SIMPTOMI KRHKE I LOMLJIVE KOSTI

Suplementacija Vitamin D

• Za održavanje odgovarajuće serumske

koncentracije vitamina D kod odojčadi,

uobičajena je primena vitamina D u oralnoj

dozi od 10µg (400 i.j.) /dan, odmah posle

izlaska iz porodilišta.

17

VITAMIN E

• OTKRIVEN 1922.

• IZOLOVAN 1936.

• SINTETISAN 1937.

• TOKOFEROL-GRČKA REČ, MOGUĆNOST OSTVARIVANJA POTOMSTVA.

• TE (TOKOFEROL EKVIVALENT)=

• 1mg TOKOFEROLA

VITAMIN E

O

R5

HO

R7

R8

CH3CH3 CH3

CH3

CH3

α - tokoferol: 5,7,8 trimetil tokol

β - tokoferol: 5,8 dimetil tokol

γ - tokoferol: 7,8 dimetil tokol

δ – tokoferol: 7 metil tokol

Postoje i četiri tokotrienola istih oznaka

18

Apsorpcija vitamina E

Prisistvo masti u tankom crevu je važno

50-70 % je stepen apsorpcije, opada sa

povećanjem doze

U obliku hilomikrona prelazi u limfu

Akumulira se u ćel. Membranama,

lipoproteinima i adipoznim depozitima.

Kompromitovana: osobe sa oboljenjem

žučnih puteva, cistična fibroza, celijačna

bolest

Deficit vitamina E

• Vitamin koji traži bolest

• Urodjena anomalija FIVE je dokaz

esencijalnosti vit E za ljude

19

DNEVNE POTREBE ZA

VIT. E • 1IU 0,67 mg d-alfa-tokoferola

RDA

• NOVORODJENE BEBE mg

• 0-6 meseci 3

• 6-12 meseci 4

• DECA

• 1-3 godine 5

• 7-10 godina 7

• 11+ ZENE; MUSKARCI 8mg; 10mg

• TRUDNOCA I LAKTACIJA +2mg; +3mg

VITAMINSKA I ANTIOKSIDATIVNA

AKTIVNOST VITAMINA E

• à TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI VITAMIN

• ß TOKOFEROL

• Ý TOKOFEROL

• Þ TOKOFEROL NAJAKTIVNIJI ANTIOKSIDANS

• POTREBE ZA VITAMINOM E SE POVECAVAJU UNOSOM POLINEZASICENIH MAS. KIS.

• 1mg VITAMINA E ZA 0,6g polinezas. M.k.

20

Fiziološke funkcije vitamina E

• Štiti ćelijske membrane i plazma

lipoproteine od oštećenja slobodnim

radikalima

• Vitamin C ga regeneriše, kao i glutation

Dobri izvori vitamina E

• ULJE KLICE KUKURUZA, PŠENICE,

SOJE oko 30mg

• LESNIK, ORAH, BADEM 7-30mg

• CELER,KUPUS, BORANIJA 1-7mg

• BANANE ,JABUKE ,MESO 0,1-1mg

• TOKSICNOST NIJE POZNATA, čak i u

dozama od 300 mg

21

Uloga vitamina E kao antioksidansa

Slobodni

radikal

Neutralisan

slobodni

radikal

Neutralisan

slobodni

radikal

Oštećene molekule fosfolipida

Vit. E daje svoj elektron

Slobodnom radikalu,

stabilizuje ga i smanjuje

štetu

Interakcije vit. E i lekova

• Mineralna ulja interferiraju sa

apsorpcijom vit. E

• Orlistat, holestiramin, izonijazid

smanjuju apsorpciju vit. E

• Gvožđe može da oksiduje ne

esterifikovan vitamin E

22

Interakcije vit. E i lekova

Potencira dejstvo lekova koji smanjuju

agregaciju trombocita (aspirin...)

Može da smanji neželjene reakcije

ciklosporina.

VITAMINI K

ANTAGONIST dikumarol

O

O

CH3

CH3

CH3

CH3 CH3 CH3

O O

OH OH

O O

23

OBLICI VIT. K U PRIRODI

• VITAMIN K1-FILOHINON

• NALAZI SE U NAMIRNICAMA

• VITAMIN K2- MENAHINON

• MOGU DA GA SINTETIŠU CREVNE

BAKTERIJE

• VITAMIN K3- MENADION

• SINTETSKI OBLIK VITAMINA K

APSORPCIJA

Zahteva prisustvo žučnih kiselina

Transportuje se u plazmi

lipoproteinima

U plazmi je osnovni oblik filohinon,

vitamin K1

24

VITAMINI K

• OTKRIVEN 1934.

• IZOLOVAN I SINTETISAN 1939.

• ANTIHEMORAGIČNI FAKTOR

• DIKUMAROL-ANTAGONIST

Funkcija

• Utice na sintezu gama-

karboksiglutaminske kiseline, bitne za

sintezu 4 faktora koagulacije (2, 7, 9 I

10)

• Ova kiselina utice I na sintezu

osteokalcina

25

Značaj vitamina K za koštani sistem

Aktivira protein osteokalcin

koji tad vezuje Ca i ubrzava

ugradnju u koštano tkivo

Inaktivni

osteokalcin

Aktivni

osteokalcin

DEFICIT

• Poremecaj koagulacije krvi,

karakterisan niskom aktivnosti

protrombina (hipoprotrombinemija)

• Pedijatrijski, ginekoloski, hirurski

pacijenti

26

DEFICIT

• Vitamin K se neposredno daje po rodjenju

im da bi se sprecila hemoragijska bolest

bebe, nemogucnost flore GIT da sintetise

vit K.

• Osobe sa malapsorpcijom, dugotrajan

primena antibiotika, opstruktivna zutica

• Upotreba dikumarola, antagonita vitamina K

• Nizak nivo kod obolelih od osteoporoze

(osteokalcin111)

DNEVNE POTREBE • RDA µg

• NOVORODJENE BEBE

• 0-6 meseci 12

• 6-12 meseci 10-20

• DECA

• 10-12godina 30-60

• ODRASLI 70-

140

• 1 µg po kg telesne mase

27

HRANA KAO IZVOR VIT. K

• 100g

• RIBLJE BRASNO 15 mg

• svinjska jetra 0,3-0,8mg

• MLEKO , JAJA

• SPANAĆ , KARFIOL 0,002-

0,3mg

• U vezi je sa fotosintetskim tkivima

INTERAKCIJE VITAMINA K I

LEKOVA

• ORALNA ANTIKOAGULNTNA

SREDSTVA

• MINERALNA ULJA INTERFERIRAJU

SA APSORPCIJOM VITAMINA K, ALI

I VITAMINIMA A,D I E.

28

Vitamin K

• Vitamin K kao fitomenadion (vit.K1), u dozi

0,5mg- 1mg, treba rutinski da se primenjuje

kod novorođenčadi, prvog dana od rođenja, u

cilju smanjenja rizika od hemoragijske bolesti

novovorođenčadi. Dopušta se davanje

vitamina K posle prvog podoja, ali ne kasnije

od 6 sati života novorođenčeta. Pojedinačna

oralna primena vitamina K se ne preporučuje

zbog promenljive apsorpcije oralne doze

vitamina i neodgovarajuće koncetracije u

cirkualciji ili depoima odojčeta.

Vitamin A (µg RE)* 800 Hlorid (mg) 800

Vitamin D (µg) 5 Kalcijum (mg) 800

Vitamin E (mg TE)** 12 Fosfor (mg) 700

Vitamin K (µg) 75 Magnezijum (mg) 375

Vitamin C (mg) 80 Gvožđe (mg) 14

Tiamin (mg) 1,1 Cink (mg) 10

Riboflavin (mg) 1,4 Bakar (mg) 1

Niacin (mg) 16 Mangan (mg) 2

Vitamin B6 (mg) 1,4 Fluorid (mg) 3,5

Folna kiselina (µg) 200 Selen (µg) 55

Vitamin B12 (µg) 2,5 Hrom (µg) 40

Biotin (µg) 50 Molibden (µg) 50

Pantotenska kiselina (mg) 6 Jod (µg) 150

Kalijum (mg) 2000

Vitamini i minerali koji se mogu deklarisati u dijetetskim

proizvodima i njihov preporučeni dnevni unos (PDU):

29

Maksimalna količina u dnevnoj dozi suplementa

Vitamin A (µg RE)* 1000

β-karoten (mg) 7

Vitamin D (µg) 10

Vitamin E (mg TE)** 100

Vitamin K (µg) 100

Vitamin B1 (mg) 10

Vitamin B2 (mg) 10

Niacin (mg) 10 (nikotinska kiselina)

48 (nikotinamid)

Pantotenska kiselina (mg) 30

Vitamin B6 (mg) 10

Folna kiselina (µg) 600

Vitamin B12 (µg) 1000

Biotin (µg) 500

Vitamin C (mg) 1000

Kalcijum (mg) 1200

Magnezijum (mg) 400

Gvožđe (mg) 20

Bakar (mg) 2

Jod (µg) 150

Cink (mg) 15

Mangan (mg) 4

Natrijum (mg) 500

Kalijum (mg) 500

Selen (µg) 100

Hrom (µg) 200

Molibden (µg) 200

Fluorid (mg) 3,5

Hlorid (mg) nije određena

Fosfor (mg) 700