vilijem sanders - na tragu matorog alabame

8/19/2019 Vilijem Sanders - Na Tragu Matorog Alabame

1/9

Vilijem SandersNA TRAGU MATOROG ALABAME

ârli Zlovoda bio je najmo}niji vra~ u celom pobre`ju isto~ne Oklahome.Ili najve}i ve{tac, zavisno od toga kome verujete; me|u îrokijima razlika zna da bude pomalo neodre|ena.

U svakom slu~aju, kada je Tomas Tuluzina kona~no zaklju~io da se ne{to mora preduzeti u pogledu Matorog Alabame, nije se mnogo premi{ljao pre no {to jeseo u svoj stari kamionet marke dod` i odvezao se do ârlija Zlovode. Tomas Tuluzina uop{te nije bio lo{ vra~, ali u ovakvim okolnostima bila je potrebna pravamo}.

ârli Zlovoda ìveo je sam u jednosobnoj drvenoj kolibi na zavr{etku zaista lo{e kolske staze, u blizini Udoline Satara. Kada je Tomas Tuluzina stigao,nije bilo nikog na vidiku, ali kako je izi{ao iz kamioneta, krupna siva sova dolepr{a iz okolne {ume i nestade u dubokim senkama iza kolibe. Trenutak kasnije vrata kolibe se otvori{e i ârli Zlovoda stupi na osun~ani proplanak. "'Siyo, Tami, dohiju?" re~e on.

Tomas Tuluzina malo podiè ruku u znak neobaveznog pozdrava. On i ârli

Zlovoda su mnogo toga zajedno pro{li. "'Siyo, Jali. Gado haduhne? Hvata{ mi{eve?", dodade on suvo.ârli Zlovoda se nasmeja, duboko u grudima, ne pomi~u}i usne. "Hej", re~

e on, "se}a{ se starog Mouzesa Vidre?" I obojica se na to nasmeja{e.Mouzes Vidra be{e jedan zao starac sa hroni~nom profesionalnom zavi{}u,

pogotovu prema bilo kome ko bi ga mogao napraviti budalom. Kako Mouzes Vidra u ìvotu nikad nije bio ni{ta vi{e od drugorazrednog ve{ca, tu je spadalo podosta ljudi.

Jedan od njegovih gadnijih trikova bio je da se pretvori u sovu - znao je to izvesti, ali, opet, ko nije? - i nadle}e {umu dok ne primeti proplanak gdemogu}i takmac uzgaja duvan za ~ini. Naravno, pravi duvan mora da raste skriven od pogleda svih izuzev osobe koja }e ga upotrebljavati, pa je ovo prouzrokovalo mnoga nerviranja i neupotrebljiv duvan svuda po {umi. Mnogi su poku{ali da bace ~

ini na Mouzesa Vidru i okon~aju sve to, ali njegove za{tite bi uvek dejstvovale.ârli Zlovoda, tada mla|ahni i neiskusni neznanac, oti{ao je do Mouzesa

Vidre i pred nekoliko svedoka mu rekao da }e se, ako toliko uìva da bude ptica, ubudu}e ludo zabavljati. I na licu mesta ga pretvorio u naj{ugaviju, najkrastaviju orlu{inu ikad vi|enu u Oklahomi; tako je Mouzes Vidra, posle par neuspelih poku{aja da se vrati u svoj oblik, odleteo i niko ga vi{e nikad nije video, izuzev mo`da kao neprepoznatljivog ~lana grupe le{inara pokraj autoputa.

Tada, prise}ao se Tomas Tuluzina, svi su shvatili kako je ârli Zlovodaneko poseban. Mo`da nisu u potpunosti pojmili koliko }e veliki jednoga dana postati, ali po~ele su kruìti glasine kako je ârli Zlovoda neko sa kim se ne treba zezati.

Jo{ se smeju}i, ârli Zlovoda klimnu glavom u pravcu kolibe. "Kawl jaduli'? Ba{ sam spremio."U{li su u kolibu, i Tomas Tuluzina sede za sto~i} od borovine, dok je â

rli Zlovoda sipao dve {olje kao smrt crne kafe iz plave dèzve sa belim tufnama. "Skoro da je prohodala", re~e ârli Zlovoda. "Dugo je bila na {tednjaku."

"Dobra kafa", sloì se Tomas Tuluzina, okusiv{i je. "Gotovo vilju{kom da je jedem."

Sedeli su za stolom, piju}i kafu i pu{e}i ru~no smotane cigarete, }ute}i malo: par punokrvnih od nekih pedesetak godina, sli~no obu~enih: u radne ko{ulje, Val-Mart dìns, jeftine najlon patike iz Singapura. ârli Zlovoda bio je tipi~ne mr{ave gra|e planinskih îrokija {irokih grudi i male zadnjice, dok je Tomas Tuluzina bio jedan od onih krupnih primeraka okruglog lica koji mo`da imaju, amo`da i nemaju malo ôkto krvi u sebi, zaostale iz drevnih vremena. Lica su im,

ipak, bila sli~no ostarela, ruke izborane i prepune oìljaka koje su godine fizi~kog rada ostavile. ârliju Zlovodi nedostajao je poslednji ~lanak na kaìprstuleve ruke. Samo tri ~oveka znala su kako ga je izgubio, dvojica od njih bila su


2/9

mrtva, a niko se nije usu|ivao da pita tre}ega. Kamoli ârli.Naposletku su malo popri~ali, o ovom i onom; uobi~ajena pitanja o zdravl

ju rodbine, primedbe o vremenu, uobi~ajene u~tivosti koje }e ispravno odgajeni îrokiji razmeniti pre no {to pre|u na su{tinu razgovora. Ali Tomas Tuluzina, obi~no u~tiv do kraja, bio je toliko zabrinut da je sveo }askanje na minimum koji je pristojnost zahtevala.

"Gusdi nusdi", re~e on kona~no. "Ne{to nije u redu. Nisam siguran {ta",

dodade on, u odgovor na upitan pogled ârlija Zlovode. "U pitanju je Matori Alabama."

"Taj stari osobenjak?" ârli Zlovoda malo nabra nos kao da je ne{to zasmrdelo. "[ta smera ovih dana? Jo{ }aknut kao kuglica kenuche-a, ose}am?"

"Ko zna? O tome sam i do{ao da pri~amo", re~e Tomas Tuluzina. "Svakako ne{to smera, i mislim da je neka nevolja u pitanju."

Matori Alabama bio je izuzetno ~udan stari ve{tac - u njegovom slu~aju nije moglo biti spora oko zna~enja te re~i - koji je ìveo na vrhu planine u Okrugu Adejr, nedaleko od granice sa Arkanzasom. Nije bio îroki; tvrdio je da je poslednji potomak plemena Alabama, i ~esto je brbljao i bulaznio na jeziku za koji je tvrdio da je zaboravljeni jezik Alabama. Mo`da je i bio; Tomas Tuluzina nije mogao prepoznati ni re~, a govorio je {esnaest indijanskih jezika kao i englesk

i i {panski - to je bila njegova specijalnost, sposobnost da govori razli~itim jezicima; tako|e je mogao govoriti sa ìvotinjama. Sa druge strane, to je mogla biti samo gomila nesuvislih glasova, na {ta su Tomas Tuluzina i mnogi drugi pomi{ljali.

Tu je bila i nezgodna ~injenica da je jo{ bilo nekih Alabama koji su ìveli u rezervatu dole u Teksasu, mesta koliko ti du{a ho}e; ali to ve} dugo nikonije pomenuo u blizini Matorog Alabame. Ne posle onoga {to se desilo poslednjembrbljivcu koji je potegao to pitanje.

[tagod da je bio - Tomas Tuluzina je dugo sumnjao da je nekakav Krik ili Seminola ili mo`da Ju~i, proteran iz svog naroda - Matori Alabama bio je lud poput \avola i dvaput gori. To je bilo sigurno.

Bio je visok i mr{av i imao je duga~ke ruke kojima je mahnito mlatarao dok bi govorio, ili iz ~ista mira. Sve na njemu bilo je duga~ko: duga~ka crna kos

a koja mu je padala preko ramena, duga~ak orlovski nos, duga~ki ko{~ati prsti koji su se zavr{avali neprijatnim duga~kim noktima. Hodao je ~udnim, nakrivljenimhodom, jednog ramena podignutog, i stalno je pljuckao, pljuc, pljuc, pljuc, suvim danom mogao si ga pratiti putem slede}i male sme|e ta~ke u pra{ini.

Bilo je rasprostranjeno verovanje da ima duga~ak jezik poput moljca, koji drì uvijen u ustima i odmotava ga samo no}u kad bi radio neizrecive stvari. To je bila jo{ jedna pri~a koju ljudi nisu èleli da proveravaju.

I smrdeo je. Ne kao {to bi se obi~an ~ovek ose}ao, ~ak i veoma prljav obi~an ~ovek - mada je Matori Alabama bio svakako dovoljno prljav za to - ve} se ose}ao odvratnim smradom koji je terao na pla~, koji je podse}ao na stvari poputtrulih krastavaca i mrtvih tvorova na usijanom autoputu. Samo to bi bilo dovoljno da ga ljudi zaobilaze u {irokom luku, ~ak i da ga se nisu pla{ili.

Ah, da, ljudi su ga se pla{ili. Majke su uvodile svoje trudne k}erke unutra kada bi ga videle kako prolazi pored ku}e, pla{e}i se da i jedan direktan pogled iz tih skrivenih reptilskih o~iju moè na~initi ~udovi{na izobli~enja na nero|enima.

U stvari, ve}ina ljudi izbegavala je da pri~a o njemu; bilo je dobro poznato da ve{ci znaju kada se o njima pri~a, a poslednja stvar koju su ljudi èleli bila je da privuku ljutitu pa`nju ve{ca mo}nog i nepredvidivog poput Matorog Alabame. To {to su ârli Zlovoda i Tomas Tuluzina tako slobodno govorili o njemubio je samo znak njihove mo}i. Uprkos tome, Tomasu Tuluzini bilo bi prijatnije da ârli Zlovoda nije govorio sa tolikim nipoda{tavanjem o starcu.

"Sve {to znam jeste", re~e Tomas Tuluzina, "da je spremao nekakvu mo}nuvrad`binu na onoj njegovoj planini. êsto tuda prolazim, zna{, imam neke ro|ake

koji me zovu kad god nekom od njihovih klinaca procuri nos... U svakom slu~aju,ponekad za~uje{ te zvuke, tako visoke da ih ne moè{ ba{ dobro ~uti, kao one zvi`daljke za pse. A ljudi no}u vi|aju ~udna svetla na planini, ponekad i danju vaz


3/9

duh treperi iznad obronaka, kao iznad vrelog {tednjaka. Mnogo dima, uz to. Ponekad ga osetim kad je vetar pogodan i ne znam {ta to stari kuva, ali {ta god da je, ne bih ga poèleo u mojoj vre}ici sa vrad`binama."

On zastade da srkne malo kafe, prelaze}i pogledom po unutra{njosti kolibe. Mnogi vra~evi ìveli su okruèni svakojakim |ubretom, ku}a u neredu i smradu, zidova i plafona prekrivenih zave`ljajima su{enog bilja, perima, koàma, kostima i drugim delovima ptica i ìvotinja. Koliba ârlija Zlovode bila je uredna pop

ut doktorske ordinacije, sve pa`ljivo uklonjeno sa vidika."Kona~no, po{ao sam da ga vidim", re~e Tomas Tuluzina. "To jest poku{ao

sam, ili bio je negde oti{ao ili se skrivao. Nisam se mogao pribliìti kolibi. Okruìo je mesto - zna{? Do|e{ na jedno deset-petnaest koraka od kolibe i hodanje postaje sve napornije, kao kad gazi{ po smoli dok kona~no ne moè{ dalje. Tadati i koliba izgleda gumasto, kao da se topi. Imao sam sa sobom lulu i ne{to dobrog duvana, pa sam probao svaki igwesdi koji znam za prolaènje za{titne vrad`bine. [ta god da je Matori Alabama postavio oko te kolibe, nije u pitanju obi~na vrad`bina."

"Hm", ârli Zlovoda je po~injao izgledati zainteresovan. "Da li si ne{to video? Mislim, ne{to {to bi objasnilo sve to."

"Ba{ ni{ta." Tomas Tuluzina slegnu ramenima. "Od tog mesta tako su me po

di{li `marci da sam ga prili~no brzo napustio. Oti{ao sam ku}i i uzeo da pu{im kao smuk. Dok sam se ponovo osetio ~ist utro{io sam kedrovine dovoljno za Boì}nu jelku."

"Hm", re~e ârli Zlovoda opet. Sedeo je nekih minut-dva u ti{ini, gledaju}i kroz otvorena vrata kolibe, mada tamo nije bilo ni~eg da se vidi izuzev dela pra{njavog dvori{ta i {ume iza njega.

"U redu", re~e on kona~no i stade na noge. "Idemo da vidimo Matorog Alabamu."

Tomas Tuluzina tako|e ustade. "Ho}e{ odmah da krenemo?" upita on, pomalo iznena|en.

"Svakako. Ima{ ne{to drugo u planu?""Ne", priznade Tomas Tuluzina, posle trenutka oklevanja. Nije bio ba{ sp

reman za ovo, pomisli on, ali mo`da je bolje da se to obavi. [to duè ~ekaju, ve

}i su izgledi da Matori Alabama sazna da dolaze i u~ini ne{to neuobi~ajeno zlo da bi ih poku{ao zaustaviti.

ârli Zlovoda krenu ka vratima. Tomas Tuluzina re~e: "Ni{ta ne nosi{ sasobom? Mislim, vrad`bine?"

ârli Zlovoda se potap{a po dèpovima farmerki. "Imam lulu i duvan. Mislim da mi ni{ta vi{e ne}e trebati."

Izlaze}i kroz vrata i prate}i ârlija Zlovodu dvori{tem, Tomas Tuluzinaje za~u|eno odmahivao glavom. Divio se. Taj ârli, pomisli. Obarao bi levu rukusa \avolom, da mu se pruì prilika. Verovatno i pobedio.

Vratili su se kolskom stazom u starom kamionetu Tomasa Tuluzine. ârli Zlovoda nije imao nikakva kola ni kamionet. Nije imao ni struju ni telefon u svojoj kolibi. Bio je to zagonetni, ali su{tinski deo njegove li~ne vrad`bine.

Kolska staza napustila je {umu, posle jedne milje pra{ine, kamenja i odsunca otvrdlih tragova to~kova, i izi{la na zavojiti put od {ljunka koji se spu{tao koritom Potoka Satara, leti suvim, a onda se uzdizao ]uranovom Brazdom. Na kraju brazde, {ljunak se pretvorio u ulegli, lokalni asfaltni drum. Nekoliko milja kasnije izi{li su na Stilvelski put. "Do |avola, ârli", re~e Tomas Tuluzina,skre}u}i na levo, "da li si se mogao nastaniti dublje u {umi?"

"Izi{ao bih na drugu stranu", re~e ârli Zlovoda.

Put uz planinu Matorog Alabame bio je jo{ gori od onog koji je vodio doku}e ârlija Zlovode. "Jutros sam bio ovde", re~e Tomas Tuluzina, bore}i se sa volanom, "i kunem ti se da je ova magare}a staza u gorem stanju nego tada. Pogledaj ono", uzviknu on i nagazi na ko~nicu. "Znam da toga nije bilo ranije..."

Veliki beli hrast i{~upanog korenja leào je preko puta. Drum je bio pre

kriven odlomljenim granama i jo{ zelenim li{}em. Dva ~oveka u kamionetu se zgleda{e. Ceo dan nije bilo ni povetarca.

"Zna~i, izlazimo i pe{a~imo", re~e ârli Zlovoda posle minuta. "Dobro }e


4/9

nam do}i malo rekreacije."Izi{li su i krenuli putem, presko~iv{i palo drvo. Malo dalje, najve}a zv

e~arka koju je Tomas Tuluzina u ìvotu video, leàla je nasred puta, posmatraju}i ih. Sklup~ala se, zve~ala repom i pokazivala o~njake, ali ârli Zlovoda samo re~e, "Ayuh jaduji," i ogromna zmija se odmota i tiho odgmiè u {umu, dok su ârli i Tomas prolazili.

"Uvek sam se pitao", re~e Tomas Tuluzina dok su {ip~ili uz strmu planinu

. "[ta misli{, da li zve~arka zaista misli da si joj stric kada to kaè{?""Ko zna? Nije va`no kako stvari rade, Tomase. Va`no je da rade." ârli Z

lovoda se nasme{i. "Razgovarao sam jednom sa nekim profesorom iz Severoisto~ne Dràve, pojavio se na obrednom plesu u Redbirdu. Rekao je da su îrokiji pragmatisti."

"[ta to zna~i?""Nemam pojma. Ja sam mu kazao da su ve}ina onih koje poznajem baptisti,

uz nekolicinu metodista i, naravno, dosta ljudi se priklju~uje onim otka~enim..." ârli Zlovoda odjednom zastade nasred puta. "Ha", zabrunda on tiho, vi{e za sebe. Tomas Tuluzina se nije mogao setiti kad je ovaj izgledao tako iznena|en.

Pro{li su poslednju okuku na putu i ugledali kolibu Matorog Alabame. Samo {to se koliba jedva videla, u uobi~ajenom smislu te re~i. Ceo proplanak na kom

e se koliba nalazila bio je odse~en nekakvom zavesom ù}kastog svetla, kroz koju su se samo povremeno nazirali obrisi kolibe. Nebo je izgledalo pomalo mra~nijeodmah iznad proplanka, a svo okolno drve}e poprimilo je ~udne i uznemiruju}e oblike. U vazduhu se ~ulo visoko zavijanje, poput pesme milion ogromnih komaraca.

"Bio si u pravu, Tomase", re~e ârli Zlovoda posle nekoliko trenutaka. "Stara vucibatina nabasala je na ne{to ozbiljno. Ko bi rekao?"

"Nije bilo ovako kada sam bio jutros", re~e Tomas Tuluzina, obaziru}i se oko sebe i ose}aju}i se veoma nelagodno. "Ne tako izraèno."

"Onda bolje da pogledamo." ârli Zlovoda izvadi vre}icu od jelenske koè i lulu sa kratkom cevi. Okrenuv{i se prema suncu, on nasu malo duvana iz vre}ice na dlan i po~e da peva ~udnovatu pesmu koju Tomas Tuluzina nikad ranije nije ~uo. êtiri puta ju je otpevao, svaki put se zaustavljaju}i da lagano dune u duvan. Onda je stavio duvan u lulu. Bila je to najobi~nija, jeftina lula od ruìnog

drveta, kakve prodaju na kartonskim tezgama na benzinskim pumpama. Magiju îrokija ne zanima sama lula; duvan sadrì svu mo}, i to samo ako je ispravno pripremljen sa pravim igawesdi re~ima. ârli Zlovoda je mogao, da mu se tako vi{e dopadalo, da jednostavno smota duvan u cigaretu i tako ga upotrebi.

Pripalio je lulu plasti~nim upalja~em i krenuo ka kolibi, pu}kaju}i. Tomas Tuluzina ga je sledio, prili~no nevoljno. Ovo mu se nije svi|alo, ali ârlija Zlovodu pratio bi i u pakao. [to bi, naravno, moglo i biti njihovo odredi{te.

ârli Zlovoda pokaza dr{kom lule na trepere}i zid koji im je zapre~avaoput. êtiri puta je dunuo dim na prepreku, duga~ke, guste pramenove plavobelog dima koji su se neobi~no uvijali i povijali kada bi dodirnuli svetlu zavesu. Posle ~etvrtog izdisaja za~u se o{tro pucanje i odjednom zavese i zujanja nestade, sve {to je ostalo bio je korovom prekriven proplanak i tro{na, siva da{~ara kojoj je o~ajni~ki bio potreban novi krov. Negde u blizini zapeva ptica, kao u znak olak{anja.

"Asuh", promrmlja Tomas Tuluzina, zadivljeno."Podseti me, nau~i}u te to jednom", re~e ârli Zlovoda. "Nije te{ko, kad

zapamti{ pesmu... pa, hajde da zavirimo."Lagano su krenuli ka kolibi. Nije bilo mnogo {ta da se vidi. Po dvori{tu

je leàla razbacana neverovatna zbirka sme}a - polomljene glinarije, zar|alih {erpi i lonaca, pile}eg perja i nerazaznatljivih kostiju, boca, konzervi, polomljene stolice kojoj je punjenje izlazilo kroz jastu~i}e - ali to je jedino govorilo da ne biste voleli Matorog Alabamu za suseda. Velika hrpa kornja~inih oklopa leàla je na uleglom tremu. Iznad vrata bila je zakucana koà zve~arke.

"Nema dima", re~e ârli Zlovoda, prou~avaju}i dimnjak. "Misli{ da je negde oti{ao? Pa, ima samo jedan na~in da saznamo."

On stupi na trem i okrenu se ka Tomasu Tuluzini, koji se nije pomerio. "Ide{?"

"Idi ti", re~e Tomas Tuluzina. "Sa~eka}u te ovde, ako ti je svejedno." N


5/9

e bi u{ao u tu kolibu ni za milion dolara i doìvotnu kartu za Svetski Kup. "Treba malo da se osun~am", dodade.

ârli Zlovoda se nasmeja i nestade kroz vrata kolibe. Iznutra nisu dopirali nikakvi zvuci ili glasovi, pa Tomas Tuluzina zaklju~i da je ipak bio u pravu kad je tvrdio da je Matori Alabama oti{ao. To nije imalo smisla; za{to bi matori ludak postavio tako sloènu za{titnu ako ne}e biti unutar nje? Kad malo boljerazmisli{, kako je spolja mogao postaviti takvu prepreku? Koliko je Tomas Tuluzi

na znao, takva vrad`bina morala se izvoditi sa unutra{nje strane za{titnog kruga. Ali ni{ta ovde nije imalo smisla...

Smeh ârlija Zlovode dopre kroz otvorena vrata kolibe. "Ne}e{ poverovati u ovo", povika on. "Ni ja sam ne mogu da verujem."

"[ta si na{ao?" upita Tomas Tuluzina kada je ârli izi{ao."Otprilike {to se i mogllo o~ekivati. Gomila ~udnih stvari leì posvuda

po podu i visi sa plafona, sve je prljavo kao u svinjcu i tako grozno smrdi da jedva moè{ da di{e{. Ni{ta neobi~no - znaju}i ko tu ìvi - izuzev ovoga."

On podiè ruku u kojoj je drào nekoliko knjiga. Tomas Tuluzina razroga~i o~i. "Knjige?" re~e on za~u|eno. "[ta Matori Alabama radi sa knjigama? Pouzdano znam da ne ume da ~ita."

"Ko zna? Mo`da bri{e dupe njima. Mo`da mu ponestalo {i{arki ili {ta ve}

koristi." ârli Zlovoda sede na trem i po~e da prelistava knjige. "Izgleda da ih je ukrao iz {kole u Roki Mauntinu. Staro |ubre je uz sve i lopov.""Kakve su to knjige? One sa slikama èna? Mo`da je predugo bio sam u {um

i.""Ne, gledaj, ovo je istorijska knjiga. A ova ima gomilu slika starih bro

dova, kao u filmovima o gusarima. Sad, za{to bi..."ârli Zlovoda je gledao knjige jo{ par minuta, onda ih bacio u stranu i

ustao. "Idem jo{ malo da pogledam", re~e on.Tomas Tuluzina po|e za njim dok je ovaj obilazio kolibu. Prostor iza kol

ibe umnogome je podse}ao na prednje dvori{te, ali onda obojica ugleda{e crno zgari{te. Krupno kamenje bilo je postavljeno u krug oko ostatka vatre i pojedino kamenje imalo je na sebi ~udne simbole i {are. Tanki pramen dima, kao iz cigarete, dizao se iz pepela.

ârli Zlovoda pri|e i stavi ruku iznad pepela, ne dodiruju}i ostatak vatre. Onda ~u~ne i po~e pomno pregledati zemlju, lagano ispituju}i mesto unutar kruga kamenja i vra}aju}i se tamo gde je Tomas Tuluzina stajao i nemo posmatrao. To je bila jedna od naj~uvenijih specijalnosti ârlija Zlovode: ~itanje tragova.Ljudi su govorili da bi mogao pratiti ke~igu preko jezera.

"Odavde je do{ao", re~e on kona~no, "bosonog kao i obi~no, i oti{ao pravo do one ta~ke uz vatru i obi{ao je - najmanje ~etiri puta, tu je prili~no zapetljano - i onda, pa..."

"[ta? Gde je oti{ao?""Koliko vidim, jednostavno je odleteo. Nestao ili tako ne{to. U svakom s

lu~aju nije izi{ao iz kamenog kruga pe{ke. [ta god da je uradio, to nije bilo davno. Ovaj pepeo je jo{ vru}."

Tihi promukli glas upita: "Traìte starca?"Tomas Tuluzina se okrenu. Ogromna plava kreja sedela je na polusru{enoj

nadstre{nici stra}are Matorog Alabame."Zato {to", re~e kreja, govore}i onim sarkasti~nim tonom kreja, "mislim

da ga ne}ete na}i. Ne uskoro, u svakom slu~aju. Oti{ao je pomalo dramati~no.""Da li si videla {ta se dogodilo?" upita Tomas Tuluzina kreju.Do sada se i ârli Zlovoda okrenuo. Prelazio je pogledom sa Tomasa Tuluz

ine na kreju i nazad. ûdan izraz bio mu je na licu, izgledao je gotovo ~e`njivo. Uz svu svoju mo}, sve neverovatne stvari koje je mogao uraditi, nikad nije stekao sposobnost da razgovara sa ìvotinjama - {to se ne moè nau~iti, ili ima{ dara ili ga nema{ - a malo je stvari koje mogu u~initi osobu da se ose}a tako suvi{na kao {to je gledanje kako neko poput Tomasa Tuluzine razgovara sa pticom ilizveri.

"Hej", re~e kreja, "ja sam ostala zarobljena ovde kada je onaj matori ku~kin sin postavio to ~udo oko kolibe. Poku{am da odletim, udarim kao o nekakav zid u vazduhu, gotovo sam slomila kljun. Mislila sam da }u umreti od gladi ovde,


6/9


7/9

Sivilo je postajalo tamnije i tamnije, dok je tle ve} potpuno i{~ezlo, Tomas Tuluzina se zatekao kako lebdi u velikom crnom ni{tavilu. Iz nekog razloganije vi{e bio upla{en; jednostavno je pretpostavio da je umro i da ovako izgleda kada ode{ u svet duhova. "Ni Jali", viknu on.

"Ayuh ahni, Tami." Glas je zvu~ao blizu, ali neobi~no, kao da je ârli Zlovoda upao u bunar.

"Gado nidagal' stani? [ta }e se dogoditi?"

"Nigal' stisguh", dopre veseli odgovor. "[tagod..."

Tomas Tuluzina nije imao pojma koliko su tama i ose}aj lebdenja trajali. Ose}aj za vreme, cela zamisao o vremenu, i{~ezli su u onom prvom naletu dima. Ali onda se tama odjednom pretvorila u ble{tavo svetlo i opet je pod njegovim nogama bilo ne{to ~vrsto. Iznena|en, on se zanese, zatetura i pade napred, jedva stigav{i da podigne ruke i za{titi lice.

Leào je poluomamljen za trenutak, ponovo udi{u}i vazduh u plu}a i gledaju}i oko sebe. Pod rukama bile su mu tvrde, glatke daske; podse}ale su na pod njegove kolibe; u stvari, isprva je pomislio da mora da se nekako vratio ku}i. Mo`da je cela stvar bila samo san, a on se skotrljao sa kreveta... ali kad se okrenuo, ugledao je svetloplavo nebo iznad sebe, ispresecano uàdima i duga~kim jarbo

lima. Uspravi se i shvati da se nalazi na palubi broda.Bio je to brod kakav je do sada vi|ao samo u knjigama i filmovima: starinski, napravljen od drveta, sa jarbolima i jedrima umesto motora. Iza ograde, vodeno plavetnilo pruàlo se bez prepreka sve do horizonta.

Pored njega, glas ârlija Zlovode re~e: "Pa, moram priznati da nisam ovo o~ekivao."

Tomas Tuluzina okrenu glavu na vreme da vidi ârlija Zlovodu kako se podiè na noge. To mu se u~ini kao dobra zamisao, pa i on tako postupi. Paluba je bila nakrivljena na jednu stranu i ceo brod se klatio i podrhtavao, malo, ali primetno, pod pokretima mora. Stomak Tomasa Tuluzine po~e da se kome{a. Nije bio na brodu jo{ od davna{nje slu`be u mornarici, ali se se}ao morske bolesti. Zatvorio je o~i na sekund i naterao stomak da se smiri. Ovo nije bilo vreme da gubi kontrolu nad sobom.

On upita: "Gde smo to, kog vraga, ârli?"Iza njih za~u se rapavo cerekanje. "Gde? Pogre{no pitanje."Re~i su bile na engleskom. Glas je bio suv i visok, sa stara~kim podrhta

vanjem. Obojica reko{e: "O, sranje", i okrenu{e se gotovo u istom trenutku.Matori Alabama stajao je na uzdignutoj palubi na krmi broda, gledaju}i i

h odozgo. Ruke su mu bile prekr{tene, a duga kosa vijorila mu se i talasala na vetru. Usne su mu bile razvu~ene u ne{to najbliè osmehu {to je Tomas Tuluzina ikad video na njegovom licu.

"Ne gde", nastavi on i ponovo se zacereka. "Trebali li biste pitati kada? Naravno, ima tu i pokoje gde..."

Grozni osmeh i{~eznu u trenutku. "Hej", re~e Matori Alabama druga~ijim glasom, "kako ste uop{te vas dvojica do{li ovamo?"

"Isto kao i ti", re~e ârli Zlovoda, tako|e na engleskom. "Nije bilo mnogo te{ko."

"Laè{." Matori Alabama pljunu na palubu. "Trebale su mi godine da nau~im tajnu. Kako ste vas dvojica glupavih îrokija..."

"[apnula nam je pti~ica", upade Tomas Tuluzina. Znao je da je isuvi{e naivno, ali nije mogao da odoli.

"Upotrebio sam isti postupak kao i ti", re~e ârli Zlovoda, "samo sam ubacio igawesdi traga~a. Zar nisi znao da se od mene ne moè{ sakriti, star~e? [ta to uop{te smera{?"

Matori Alabama razdvoji ruke i po~e njima mlatarati oko sebe. Neverovatno je podse}ao na paukolikog majmuna koga je Tomas Tuluzina jednom video u zoolo{kom vrtu u Tulzi.

"Ludi Matori Alabama", zapi{ti ovaj. "Znam {ta ste mi sve govorili iza l

e|a...""Hej", re~e ârli Zlovoda, "ja sam ti sve to govorio i u lice. Pregr{t p

uta."


8/9

"Otka~eni stari ve{tac", nastavi Matori Alabama, prenebregav{i ga. "Gore na onoj njegovoj planin~ugi, pravi petpara~ke bajalice i ljubavne amajlije, svaki ~as si|e u grad i pla{i malu decu, ne bi se mogao ~inima izbaviti iz mokre papirne kese. Tako, e, pa, vidite gde je ludi ~i~a stigao i {ta je uradio."

Zastade i zatrese se. "Ja sam to uradio", re~e on. Glas mu je odjednom postao mek{i; bilo je te{ko razumeti re~i. "Niko drugi nije ni poku{ao osim mene. Mene."

Posmatrao ih je nekih minut-dva, o~igledno o~ekuju}i da ga upitaju {ta je to, u stvari, u~inio. Kada to nisu uradili, on opet podiè visoko ruke, zabaci glavu i zavri{ta, "Vreme! Otkrio sam kako putovati kroz vreme! Pogledajte oko sebe, prokleti bili - nema ovakvih brodova u godini iz koje smo do{li. Zar ne znate {ta to ovde gledate?"

Tomas Tuluzina je ve} prelazio pogledom preko praznih paluba, takelaè... praznih paluba? "Majku mu", re~e on. "[ta se dogodilo ljudima? Mornarima i ostalima?"

"Da", re~e ârli Zlovoda. "Nisi ti sam doplovio dovde. Do |avola, ti neume{ ni kanuom da upravlja{. Video sam te jednom."

Matori Alabama ispusti jo{ jedno od svojih moronskih cerekanja. "Eno ih", re~e on pokazuju}i preko ograde. "Eno ih, momci, tamo su. Sad su tek fina posa

da, a?" Tomas Tuluzina pogleda u pravcu u kome je starac pokazivao, ali ni{ta nije video izuzev pu~ine, neba i gomile galebova koji su kri~ali i leteli za brodom. Onda je shvatio. "Oh, ne", re~e. "Nisi valjda."

"Da ste samo do{li malo ranije", stade Matori Alabama likovati, "kada su jo{ u~ili da lete. Dvojica su se sru{ila u vodu i ajkule su ih sredile. Hi-hi."

"Ali ~emu to?" upita ârli Zlovoda. "Mislim, u redu ono putovanje u pro{lost, nije mi lako da priznam, ali impresioniran sam. Ali za{to se zezati sa ovakvim detinjarijama, pretvoriti gomilu jadnih mornara u morske ptice? Znam da mrzi{ belce, ali..."

"Ne! Ne bilo koju gomilu mornara. Ovde je sve po~elo, vi tupavi dupeglavci! A ja sam onaj ko se vratio i sve sredio!"

On po~e pevati, uàsno, bolesno zavijanje koje se uspinjalo i spu{talo d

u` ~etvorotonske lestvice, bez prepoznatljivih re~i. ârli Zlovoda i Tomas Tuluzina se zgleda{e, pa opet pogleda{e starog. Tomas Tuluzina re~e: "Ho}e{ re}i da je ovaj brod..."

"Da! To je brod starog Kolumba! Sada bela kopilad uop{te ne}e do}i!" Lice Matorog Alabame gotovo da je sijalo. "I ja, ja, ja sam onaj koji ih je zaustavio. Jadni, otka~eni Matori Alabama je, u stvari, najve}i Indijanac u istoriji, celoj..."

"Ovaj, izvini", re~e Tomas Tuluzina, "ali ako je ovo Kolumbov brod, gdesu druga dva?"

"Druga dva - {ta?" upita Matori Alabama nestrpljivo."Druga dva broda, ti stara ludo", re~e ârli Zlovoda. "Kolumbo je imao t

ri broda.""Tako je", sloì se Tomas Tuluzina. "Se}am se toga iz {kole."Matori Alabama je izgledao ozbiljno iznerviran. "Sigurni ste? Do |avola,

svojski sam se namu~io da nabodem pravi. Dao sam nekom belom klincu iz Tahlekva par medve|ih kandì i amajliju da mu devojka da - malo |ubre se cenjkalo - da mi na|e sliku u onoj knjizi. Rekao mi je godinu i sve. Kaèm vam, to je ovo." Matori Alabama udari bosom nogom o palubu. "Kolumbov brod. Mejflauer."

"Ti neznala~ka vre}o tvorovih govana", re~e ârli Zlovoda. "Stvarno nema{ pojma, zar ne? Kolumbov brod se zvao Santa Marija. Mejflauer je sasvim druga~iji tip, yonegs. Iskrcao se gore u Mejnu ili tamo negde."

"Ovi dana{nji klinci, bilo {ta bi ti rekli", primeti Tomas Tuluzina. "Polovina njih ne zna da ~ita ni{ta bolje od tebe. K}erka moje sestre ide sa ovim belim klincem, kunem ti se da najobi~nija taraba zna vi{e od njega."

Matori Alabama kao da je imao napad. "Ne", urlao je, udaraju}i vazduh sv

ojim duga~kim, mr{avim rukama. "Ne, ne, to je la`..."ârli Zlovoda uzdahnu i odmahnu glavom. "Kladim se da ovo i nije Mejflau

er", re~e on Tomasu Tuluzini. "Hajde da pogledamo."


9/9

vilijem sanders - na tragu matorog alabame

Documents