vii odrzavanje preventivno

8/13/2019 VII Odrzavanje Preventivno

1/51

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA I

TEHNOLOGIJE ODRAVANJA

Lekcija 7: Koncepcija odravanjapreventivno,kombinovano i proaktivno

Prof. dr Predrag Popovi


2/51

KONCEPCIJA ODRAVANJA

Prema KONCEPCIJI odravanje moe biti:A.KOREKTIVNOB.PREVENTIVNO

C.KOMBINOVANO

Koncepcija preventivnogodravanja trai da sepostupci odravanja sprovode pre nego to doedo pojave otkaza, dok je sistem u stanju u radu.

Postupci preventivnog odravanja imajuzadatak da spree ili odloe pojavu otkaza.

Kvalitetno izvreno preventivno odravanjeznaajno smanjuje potrebu za korektivnim

odravanjem!


3/51


4/51

Aktivnosti u okviru preventivnog odravanja su: Osnovno odravanje - pregled, ienje i

podmazivanje tehnikog sistema.

Opravke (zamene). Plansko preventivno odravanje - u

pogodnom trenutku vri se pregled stanja

(jednostavne metode i instrumenti, najeevizuelni pregled).

Preventivno odravanje prema stanju -

vri se tehnika dijagnostika i monitoring.


5/51


6/51

B: PREVENTIVNO ODRAVANJE


7/51


Postoje dve vrste preventivnog odravanja, kojeimaju najvei praktini znaaj:

1.Preventivno odravanje koje se zasniva na

informacijama o pouzdanosti, na empirijskiutvrenim raspodelama verovatnoa vremenado pojave otkaza, za posmatrani tehnikisistem, njegove elemente i sklopove.

2.Preventivno odravanje koje se poredinformacija o pouzdanostizasniva i na

stalnom sistemskom praenjurada

posmatranog tehnikog sistema.


8/51


Program preventivnog odravanja:

Polazna osnova za program preventivnog

odravanja je sistematizacija podataka ootkazima, to se pre svega odnosi na:

Formiranje baze podataka o otkazima,

Istraivanje nastanka otkaza iklasifikacija otkaza po obliku,uzrocima, posledicama i ozbiljnosti

otkaza.


9/51


Program preventivnog odravanjaFormiranje baze otkaza

Baza podataka o otkazima sadri:

Tipine probleme koji se sreu u eksploatacijitehnikih sistema (vibracije, buka, pregrevanje,proputanje, curenje, ...)

Uzroke nastanka otkaza (glavno napajanje,hlaenje, habanje, uticaj okoline, ..)

Aktivnosti koje treba preduzeti (centriranje,podeavanje, ienje, podmazivanje, izgradnjaelementa i zamena, ..)

Veina podataka u bazi otkaza se kodira (ifrira).


10/51


Program preventivnog odravanja:

Istraivanje uzroka nastanka otkaza i klasifikacija

Informacioni sistemi o odravanju koji koriste navedenebaze podataka o otkazima za svaki sistem koji se odrava

prate i uslove eksploatacije (ukupno vreme rada, preenukilometrau,vrstu maziva koja se upotrebljava, itd..). Na osnovu praenja tipa otkaza, njegovog delovanja i

kritike analize dolazi se do raznih korelacija u veziuzroka nastanka otkaza i uslova korienja, a u cilju

poveanja eksploatacijske pouzdanosti tehnikih sistema. Za svaku funkcionalnu celinu nekog tehnikog sistema,

pri sistemskom pristupu kod analize, postavlja se pitanje:

Da li e otkazati?

Ako otkae Kako i zato?


11/51


12/51


PLANSKO ODRAVANJE:Primer: preventivne aktivnostiza automobil YUGO Koral

prema preporuci proizvoaa


13/51


Program preventivnog odravanja:Za uspeno uvoenje programa neophodno je obezbediti:1. Jednoznanu identifikaciju tehnikog sistema (inventarski i serijski broj,

oznaka tipa)

2. Tanu predistoriju tehnikog sistema (kada je i u kakvom stanju

nabavljen)3. Informacije vezane za otkaze (problem, uzrok, preduzete aktivnosti)

4. Preporuke proizvoaa5. Uputstvo za odravanje6. Podatke o elementima koji se zamenjuju

7. Iskustvene podatke o slinim tehnikim sistemima8. Iskusno i obueno osoblje na poslovima odravanja9. Alate i odgovarajuu opremu za pregled stanja, dijagnostiku ili

monitoring

10. Jasne instrukcije za pregled, sa dokumentacijom za evidentiranje stanja

11. Dobru saradanju sa operatorom na tehnikom sistemu

12. Pomo od strane menadera.


14/51


15/51


PLANSKO ODRAVANJE: Uspena primena odreenog tehnolokogpostupka zasnovana je na tzv.PDCA konceptu:

Detaljnom spisku opreme koja se odrava

Godinjem planu preventivnog odravanja iz kogaproizilaze meseni, nedeljni i dnevni zadaci Odreivanju odgovornog osoblja za realizaciju

predvienih zadataka Kontroli izvrenih zadataka Izvetavanjukoje obuhvata prikaz kada su aktivnosti

izvrene i kada in treba ponoviti Realizaciji odgovarajuih korektivnih mera u sluaju

pojave odstupanja od planiranog.


16/51


PLANSKO ODRAVANJEPrimer: Preventivni pregled (planiran)

Ventilator dimnog gasa u termoenergetskom postrojenju.(Pozicije: L1-L4 uleitenja, 1-elektromotor, 2-spojnica, 3-nosai leaja, 4-radno kolo, vratilo)


17/51


PLANSKO ODRAVANJEPrimer: Izvetaj o preventivnom pregledu (deo)


18/51


ODRAVANJE PREMA STANJU: Zasnovano je na periodinom ili neprekidnom praenju

(monitoringu) tehnikih sistema i registrovanju problemakoji dovode do pojave otkaza.

Preporuuje se za tehnike sisteme kod kojih se zahtevavelika bezbednost i pouzdanost u radu.

Nadzor i praenje je bolje ukoliko je sistemski podran(informacioni sistem), to poskupljuje sistem koji se prati.

Odravanje tehnikog sistema vri se po potrebi tj. kadapojedini pokazatelji ukau na mogunost otkaza ili pokaudegradaciju performansi sistema.

Odravanje tehnikog sistema se vri u pravom trenutku. Najnoviji nain odravanja tehnikih sistema.


19/51


ODRAVANJE PREMA STANJU

Zasnovano na sledeim karakterstikama:plan i program odravanja se definie na osnovuvelikog broja dijagnostikih parametara i podataka koji

nam omoguavaju uvid u stanje tehnikog sistema injegovih sastavnih funkcionalnih celina;do realizacije dijagnostikih parametara dolazi sezapaanjem koja se, izmeu ostalog, moguklasifikovati na sledei nain:

- vizuelnokoristei jednostavne instrumente (lampa, stroboskop, itd.),- kontrolom bez razaranjakod stabilne opreme kao to su rezervoari,cevovodi, nosea elina konstrukcija (ultrazvuk, x-zraci, itd.),- analiza vibracija(vibrometri, analizatori, itd.),

- spektrofotometrike analize mazivaradi odreivanja sadraja metala

u mazivu (na taj nain se dolazi do uvida u troenje).


20/51


ODRAVANJE PREMA STANJU: Ovim odravanjem se ne moe u potpunosti eliminisati

korektivno i preventivno plansko odravanje, ali seznaajno smanjuje broj nepredvienih otkaza.

Koncepcija odravanja je efikasna i izaziva manjetrokove odravanja i ukupne trokove veka trajanjatehnikog sistema.

Za tehniki sistem koji se prati definie se tzv.Program

odravanja prema stanju. Prema iskustvima razvijenijih zemalja, za izradu

Programa odravanja prema stanju potrebno jenajmanje 3 godine, uz angaovanje multidisciplinarnogtima strunjaka iz razliitih oblasti.


21/51


ODRAVANJE PREMA STANJU:Prilikom izrade Programa odravanja prema stanju vri se: Analiza karakteristinih parametara koji definiu proces promene stanja, Odreivanje zakonitosti promene stanja, Definisanje odgovarajueg matematikog modela, Odreivanje graninih vrednosti parametara stanja,

Definisanje sistema monitoringa i dijagnostike, Izbor karakteristinih parametara, Izbor metoda za praenje, Izbor davaa i pratee instrumentacije (praktina realizacija), Ocena osetljivosti izabranih parametara.

Realizacija Programa vri se kroz: Aktiviranje sistema monitoringa, Dobijanje parametara i njihovo poreenje u odnosu na utvrene

granine vrednosti, Progrnoziranje intenziteta promene,

Reagovanje tj. sprovoenje odravanja.


22/51


23/51


Odravanje prema stanjuOSOBLJE za realizaciju:Svi radnici koji na bilo koji nain dolaze u kontakt sa

tehnikim sistemom treba da budu obueni za radna principima odravanja prema stanju.

Permanentno obrazovanje odravalaca trebausmeravati prema: Ovladavanju novim tehnologijama naroito u

tehnikoj dijagnostici.

Boljem upoznavanju sa konstrukcionim i ostalimreenjima primenjenim u tehnikom sistemu, kojije predmet odravanja.

Ukljuivanju to kvalitetnijeg tumaenja istorijatadogaaja u vezi ponaanja sitema u prolosti,radi bolje i efikasnije prognoze moguih stanja i


24/51


Odravanje prema stanjudopunskiUSLOVI za realizaciju:

1. Potrebna je opremljenost slube odravanja

adekvatnom tehnikom dijagnostikomopremom(obino se raspolae samokonvencionalnom opremom).

2. Dijagnostiki i drugi alati sa kojima se vripregled stanja i otklanjaju uoeni nedostaci utoku pregleda, kao i radni prostor, moraju daimaju visok stepen raspoloivosti.


25/51


Odravanje prema stanjudopunski USLOVI zarealizaciju:

3. Bitna je pogodnost za dijagnostiku tehnikogsistema, koji se posmatra (esto sistemi svojimkonstrukcionim karakteristikama nisu pogodni za

dijagnostiku, pa se pregledi stanja vre ee nego tobi inae bilo neophodno, traju due i zahtevaju veinapor i poveanu radnu disciplinu i odgovornost, adobijeni pokazatelji mogu biti manje pouzdani).

4. Odgovarajui, to vii stepen raspoloivostiobjektivnih metoda za ocenu stanja tehnikogsistema i njegovih delova, koje e na osnovu dobijenihpokazatelja, ostalih podataka i ustanovljenih korelacija

ukazati na dalje korake u odravanju.


26/51


Odravanje prema stanjudopunski USLOVIza realizaciju:

5. Odravanje mora da bude podrano nizomrealnih podataka u vezi ponaanja i

pouzdanosti delova, agregata, sistema u celini.Zbog neaurnosti podataka, procenaponaanja sistema u budunosti manje jepouzdana nego to bi mogla da bude, i pored

znaajne informatike podrke.6. Razmena podataka o stanju sistema idogaajima tokom korienja mora da seorganizuje maksimalno fleksibilno i

efikasno tako da se ti podaci ne izgube i budublagovremeno raspoloivi.


27/51


ODRAVANJE PREMA STANJU:

Lista uslova za primenu koncepta odravanja premastanju je dugaka i sadri niz sloenih zahteva, pa moeda obeshrabri ili ak odvrati potencijalnog korisnika, ali suprednosti viestruke.

Dobra tehnika dijagnostika treba da upozori, pre negoto performanse tehnikog sistema dostignu nivo kadaeksploatacija sistema vie nije bezbedna.

Ovakvo odravanje poveava kvalitet sistema iodravanja, i smanjuje trokove ivotnog veka.

Primer: Odravanje turbina helikoptera ili kod hidroelektrana gde

investicija u sistem za nadzor viestruko prevazilazitrokove zastoja ili kvara, naroito ako su u pitanju iljudski ivoti.


28/51

B: PREVENTIVNO ODRAVANJEGlavni nedostaci:

Kod planskog odravanja - delovi/resursi tehnikogsistema ne koriste se do kraja jer je periodinostpreventivnog odravanja u proseku kraa od srednjeg

vremena izmeu otkaza.Kod odravanja prema stanju vrlo znaajni trokoviizrade i ugradnje sistema za nadzor, kao i potreba

njegove provere.

Glavne prednosti:

Vea pouzdanost rada tehnikog sistema.

Mogunost planiranja odravanja vreme, resursi,

Omoguen uvid u stanje tehnikog sistema.


29/51


Preventivno odravanje PREDNOSTI(1-9):1. Kvalitetnije upravljanje proizvodnim procesomPreventivno odravenje se planira unapred, i takose speava ili smanjuje pojava otkaza i zastoja uproizvodnji.

2. Obezbeenje eljenog kvaliteta proizvodaDobro preventivno odravanje obezbeujekvalitetan rad i zahtevani izlaz iz tehnikih sistema(dobro su podeeni i rade u optimumu svojihkarakteristika).

3. Poveanje produktivnosti proizvodnogsistema

Preventivnim odravanjem minimizira se vremetrajanja zastoja proizvodnje.


30/51


Preventivno odravanje PREDNOSTI(1-9):4. Vee iskorienje raspoloivih resursa

Na osnovu plana realizacije preventivnog odravanjaoptimizira se raspodela radnih zadataka i eventualnoangauje potrebna dodatna oprema/radna snaga.

5. Poveanje efikasnosti tehnikih sistemaZa preventivno odravanje koristi se manje vremena odonog koje bi bilo potrebno za korektivno odravanje, jersistemi ree otkazuju.

6. Normiranje poslova odravanjaZbog prirode ponavljanja, aktivnosti preventivnogodravanje se mogu optimizirati u pogledu sadraja inaina realizacije, a kadar za odravanje maksimalnodobro obuiti i pripremiti.


31/51


Preventivno odravanje - PREDNOSTI:7. Smanjenje prekovremenog rada

Prekovremeni rad na odravanju moe biti smanjen ilipotpuno elimisan jer se smanjuje pojava iznenadnihotkaza, a samim tim i opravki. Veina poslova u veziodravanja izvodi se planski.

8. Racionalno planiranje rezervnih delova

Unapred se planiraju rezervni delovi i potroni materijal.Pri tome se tano zna koji deo i kada e biti upotrebljen.Kod preventivnog odravanja potrebna je manja zaliharezervnih delova nego kod korektivnog odravanja.

9. Poveanje bezbednosti i bolja kontrola zagaenjaokoline

Ako se ne vre preventivni pregledi ili ne postoje ugraenisenzori koji prate stanje, kod tehnikih sistema se stanjemoe pogorati do mere da korienje vie nije bezbednoili previe zagauje ivotnu okolinu.


32/51


Preventivno odravanjeNEDOSTACI (1-5):

1. Mogunost pojave oteenjaPrilikom preventivnog odravenja, ukoliko odravanje vrimanje struno osoblje ili se u potpunosti ne potuje

propisana procedura, moe doi do oteenja nekihdelova tehnikog sistema (nasilno otvaranje, pogreanredosled koraka pri rasklapanju ili sklapanju,..).

2. Visok nivo ranih otkaza

Neki rezervni delovi koji su ugraeni kroz preventivno

odravanje vie otkazuju u poetnoj nego u kasnijoj fazirada (deije bolesti dijagram kade). Takoe, deavase da je kvalitet rezervnih delova nii od prve ugradnje,tzv. originala, pa i prilikom njihove ugradnje postoji rizikpojave visokog nivoa ranih otkaza tehnikog sistema.


33/51


Preventivno odravanje NEDOSTACI(1-5):3. Neiskorieni raspoloivi resursi

Zamena dotrajalog funkcionalne celine (dela) pri preventivnomodravanju je daleko bolja od ekanja da on otkae. Pri tom je jasnoda se taj deo onda ne koristi u potpunosti, to dovodi do njegove

poveane potronje u eksploatacijskom veku trajanja tehnikogsistema. Inae, cena rezervnog dela je obino znatno manja odtrokova rada na njegovoj zameni i trokova zastoja.

4. Visoki poetni trokoviPreuranjeni preventivni zahvati na opremi, kao i rezervni deloviobezbeeni mnogo pre nego to e biti iskorieni mogu biti izvorvisokih poetnih trokova odravanja.

5. esto prekidanje procesa eksploatacije sistemaTokom rada tehnikih sistema, naroito u velikoserijskoj proizvodnji,

jako je vano da se usklade termini preventivnih pregleda i akcija saproizvodnjom, u cilju smanjenja vremena zastoja i trokova

proizvodnje.


34/51


Zakljuak: Preventivno odravanje je UVEK bolje negokorektivno odravanje. Samo na prvi pogled jenajbolje i najlake preventivno ne raditi nita, jer toprividno i najmanje kota.

Preventinvo odravanje po obimu moe bitinedovoljno ili preobimno. Kod optimalno kreiranogpreventivnog odravanja postignuta dobit viestrukoprevazilazi uloena sredstva u odravanje.

Za veinu tehnikih sistema odnos izmeu prednosti inedostataka varira od vrste preventivnog odravanja.Na primer, kod skupih i sloenih tehnikih sistema,preventivno odravanje prema stanju je bolje nego

preventivno plansko odravanje.


35/51

C: KOMBINOVANO ODRAVANJE

Kombinovano odravanje tehnikih sistemajeKOMBINACIJA PREVENTIVNOG I KOREKTIVNOGodravanja.

Kod veine tehnikih sistema primena samo jednekoncepcije odravanja je skoro nemogua.

Kolika god da se panja posveuje preventivnomodravanju, nije mogue preduprediti :

sve iznenadne ili neoekivane otkaze, havarije ili udese, to iziskuje njihovo otklanjanje tj.korektivno

odravanje.


36/51

C: KOMBINOVANO ODRAVANJE

Teoretski, preventivno odravanje moralobi da se obavlja veoma esto, tako datehniki sistem praktino ne bi mogao daradi, da bi svakog momenta bili sigurni dado otkaza nee doi.

Sa druge strane, primena samokorektivnog odravanja nije prihvatljiva jerpoveava vreme zastoja i smanjuje

raspoloivost sistema. Iz prethodno izloenog jasno je da se kododravanja niza tehnikih sistemaprimenjuju razne kombinacije tehnologija

preventivnog i korektivnog karaktera.


37/51


38/51


39/51


40/51

ODRAVANJE

POSTUPCI odravanja 1. NADZOR: Predstavlja skup najjednostavnijih vidovaodravanja.

Izvodi ga sam rukovalac tehnikog sistema.

Naprimer pre ulaska u vozilo, voza proveravanapumpanost guma, a tokom vonje voza pratipokazatelje na instrument tabli, oslukuje rad

motora i drugih delova vozila, itd. Postupci nadzora imaju iskljuivo profilaktiki

odnosno zatitni ili preventivnikarakter i odnosese na ceo tehniki sistem.


41/51

ODRAVANJE

POSTUPCI odravanja 2. OSNOVNO ODRAVANJE

:

Predstavlja skup raznovrsnih postupaka odravanja. Polazi se od toga da je tehniki sistem ispravan. Sprovodi se prilikom pripreme za rad:

Postupci opsluivanja - Neposredna priprema za rad(gorivo, mazivo, pranje, ienje,..).

Postupci pregleda tehnikog sistema - Ocenjuje sestanje sa stanovita nesmetanog putanja u rad.

Preventivne zamene (ulje, sveice, ..). Postupci su izrazito preventivnogkaraktera, i odnose sena ceo tehniki sistem.

Karakteriu ga planska obeleja i redovnost izvravanja(kalendarsko vreme, vreme rada, preeni put,..).


42/51

ODRAVANJE

POSTUPCI odravanja 3. OPRAVKE: Obuhvataju sve one postupke pomou

kojih se sistem iz stanja otkaza vraa u

radno stanje Otklanjaju se neispravnosti

Postupci su korektivnogkaraktera. Najskuplje je odravanje onog sistema koji

je otkazao.


43/51


44/51


45/51

ODRAVANJE

Novija podelakoncepcija ODRAVANJA:


46/51


47/51


48/51

(D)PROAKTIVNO ODRAVANJE

Osnovni princip je identifikacija i eliminacija uzrokaotkaza.

Iskustvo pokazuje da oko 10% od svih moguihuzronika dovodi do oko 90% problema/otkaza.

Najbolji rezultati postignuti su kod hidraulinihsistema, prvenstveno zbog nesumnjive identifikacije

glavnog uzroka otkazakontaminacije radnog fluida.

Kontaminacija nastaje zbog prisustva vrstih estica(produkti habanja), vlage, vazduha, hemikalija,

mikroorganizama, promene fiziko-hemijskihosobina, itd.


49/51


Proaktivnim odravanjem praenjekontaminacije fluida u tehnikim sistemimavri se kroz tri koraka:

1. Definisanje ciljnih granica kontaminacijeza fluid u sistemu.

2. Izbor i postavljanje opreme za filtriranje

da bi se postigle zacrtane granice

3. Praenje istoe fluida u odreenimintervalima.


50/51


Tei se da tehniki sistem vodi zdravivoti da mu se na taj nainstabilizuje pouzdanost i maksimalno

produi vek trajanja. Smatra se da e ovaj pristup u budunosti

imati sve veu primenu zbog intenzivnog

razvoja senzora za identifikaciju uzrokaotkaza u okviru tehnikih sistema koji susve sloeniji i sofisticiraniji.


51/51

vii odrzavanje preventivno

Documents