Vezanost, depresivnost i psihološka dobrobit u starije odraslo doba i u

starosti

Nataša Hanak

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitacijuUniverzitet u Beogradu

Vezanost kod starijih osoba

• Istraživanja su malobrojna• Oprez prilikom poređenja učestalosti obrazaca

kod starijih i mlađih osoba– Efekat starenja– Efekat generacijskih razlika (uticaj istorijskih i

socioekonomskih uslova, različite norme i prakse podizanja dece)

Vezanost kod starijih osoba: nalazi

• Kod dece, adolescenata i mladih odraslih dominira siguran obrazac, kod starijih osoba se povećava zastupljenost odbacujućeg obrasca, dok preokupirani praktično nestaje

• Udeo odbacujuće vezanih zavisi od ekonomskog statusa starijih osoba:– 40% na uzorku dobrostojećih (Diehl et al, 1998)– 52% kod osoba koje žive u domovima za stare (Webester,

1997)– 78% kod starih osoba iz siromašne zajednice (Magai et al,

2001).

Depresivnost i psihološka dobrobit kod starijih osoba

• Starije osobe su ranjivije na depresiju usled degenerativnih promena (ateroskleroza, zapaljenski procesi) i psihosocijalnih faktora rizika (osiromašenje, izolacija, gubitak bliskih osoba) (Alexopoulos, 2005)

• Pol je jedan od osnovnih prediktora depresivnih simptoma (Djernes, 2006)

• Sigurno vezane starije osobe su zadovoljnije životom i imaju bolje fizičko zdravlje od nesigurnih (Wensauer & Grossmann, 1995)

Ciljevi istraživanja

• Uporediti distribuciju obrazaca vezanosti kod starijih osoba sa podacima o distribuciji iz drugih uzrasnih grupa

• Ispitati doprinos vezanosti, pola i godina starosti u predikciji depresivnosti i psihološke dobrobiti kod starijih osoba

Uzorak• N = 197; 49,2% muškaraca• Raspon godina 50-87, AS = 60,9, Std = 7,61

Instrumenti

• Upitnik za procenu afektivne vezanosti, revidirana verzija (UPIPAV-R; Hanak, 2004, 2010), alfa = ,691-,876; cela skala = ,889

• Bekov inventar depresivnosti (BDI; Beck, 1961), alfa = ,817

• Rajfova skala psihološke dobrobiti, 18 stavki; 6 subskala (RPWB; Ryff & Keyes, 1995), alfa = ,672.

REZULTATI I DISKUSIJA

Distribucija obrazaca vezanosti

• Klaster analizom (metod k proseka) dobijena su četiri klastera

Polne razlike u distribuciji obrazaca vezanosti

2 = 18,963, p < ,000

Poređenje distribucije obrazaca vezanosti

Siguran Preoku-piran

Bojažljiv Odbacu-jući

Starije žene 34 40 16 10

Stariji muškarci 32 17 22 29

Opšta populacija, zaposleni (Altaras-Dimitrijević i sar., 2011)

34 29 17 20

Studenti psihologije (Dimitrijević i sar., 2011)

44 25 16 15

Korelacije dimenzija vezanosti, depresivnosti i psih. dobrobiti

Korišt.SBS Anks. u vezi

gubitka SBS

Nerazre-šena por. traumatiz

acija

Neg. self Neg. drugi

Slaba regul. besa

Menta-lizacija

Depre-sivnost (BDI)

-,127 ,171* ,364** ,503** ,238** ,299* -,117

Psih. dobrobit (RPWB)

,310** -,106 -,351** -,623** -,212** -,377 ** ,206**

Obrasci vezanosti, depresivnost i psihološka dobrobit

Predikcija depresivnosti i psihološke dobrobiti

• Multivarijatna analiza• Postoji direktan efekat pola na depresivnost:

F (1, 22) = 9,160; p < ,01

• Postoji direktan efekat obrazaca vezanosti na depresivnostF (3, 22) = 8,044; p < ,001i psihološku dobrobit F (3, 22) = 15,822; p < ,001

• Ne postoji efekat godina starosti, niti efekat interakcije prediktorskih varijabli

Depresivnost s obzirom na pol i obrazac vezanosti

Zaključak• Nije potvrđena dominacija odbacujućeg obrasca u uzorku u celini

– Kulturalne razlike?• Potvrđene su polne razlike u distribuciji obrazaca vezanosti: kod

žena dominira preokupiran obrazac, kod muškaraca je učestaliji odbacujući obrazac

• Godine starosti nisu značajan činilac depresivnosti i psihološke dobrobiti

• Žene su depresivnije od muškaraca• Osobe oba pola s nesigurnim obrascima vezanosti su depresivnije i

imaju slabiju psihološku dobrobit od osoba sigurnog obrasca• Žene sigurne vezanosti su manje depresivne od muškaraca s

nesigurnim obrascima vezanosti