vetropark alibunar, srbija - windvision 2 servisch/wvwfa-wvwfb-cumulative... · vrste koje se...

Vetropark Alibunar, Srbija Kumulativna procena uticaja WindVision

April 2015

Vetropark Alibunar Windfarm, Serbia Kumulativna procena uticaja

Atkins Alibunar Windfarm CIA | Version 1.0 | 22 April 2015 | 5135216

Sadržaj

Poglavlje strana 1. Uvod 3 1.1. Pristup pri izradi Kumulativne procene uticaja 3 1.2. Opis projekta 3 1.3. Nalazi Projektne ESIA procene 6

2. Osnova CIA procene 7 2.1. Pravni kontekst 7 2.2. Oblast primene CIA procene 7 2.3. Razvoj drugih vetroparkova 8 2.4. Izvori informacija i ograničenja 9

3. Potencijalni uticaj na ptice i slepe miševe 11 3.1. Ptice 11 3.2. Slepi miševi 13

4. Pejzaž i vizuelni uticaj 15 4.1. Pejzaž 15 4.2. Vizuelni uticaj 15

5. Transport i izgradnja 16

6. Socio-ekonomski uticaji 19

7. Zaključci i sledeći koraci 20

8. Prikupljanje dodatnih informacija o Projektu 21

Tabele Tabela 2-1 Status projekata vetroparkova u ispitivanoj oblasti 9 Tabela 2-2 Pregled dostupnih informacija u vezi sa projektima vetroparkova u Vojvodini 10 Tabele 5-1 Raspoložive informacije o izgradnji vetroparkova 16

Slike Slika 1-1 Lokacija vetroparka Alibunar 4 Slika 1-2 Geografsko okruženje vetroparka Alibunar 5 Slika 2-1 Predloženi projekti vetroparkova u ispitivanoj oblasti 8 Slika 3-1 Ugrožena područja ptica u Vojvodini uz prikaz lokacija predloženih vetroparkova 11 Slika 5-1 Transportne trase of Luke Pančevo do lokacija vetroparkova 17

Alibunar Windfarm, Serbia Kumulativna procena uticaja

Atkins Alibunar Windfarm CIA | Version 1.0 | 22 April 2015 | 5135216 Strana 3 od 23

1. Uvod

WindVision Operations d.o.o. radi na projektu vetroelektrane snage 174 megavata (MW) oko 50km severoistočno od Beograda, Srbija. Projekat se razvija u dve faze: Alibunar A će se sastojati od 33 x 3MW turbina na površini od oko 3,000 hektara; Alibunar B će se sastojati od 25 x 3MW turbina na površini od oko 2,200 hektara. Za potrebe ovo procene razmatrali smo Alibunar A i Alibunar B kao jedinstven projekat, Alibunar vetropark (ili „Projekat“).

Tokom 2014. godine, kompanija WindVision dostavila je zvaničnu Procenu uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment – EIA) za sve elemente projekta Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizama, graditeljstvo i životu sredinu Vojvodine. Obe EIA procene su odobrene od strane pokrajinskog sekretarijata.

Evropska banka za obnovu i razvoj (“EBRD”) i Evropska investiciona banka (“EIB”) (zajedno se nazivaju, Zajmodavci) razmatraju finansiranje projekta Alibunar, podstanice i dalekovoda. Da bi se Zajmodavci priključili projektu potrebno je da kompanija WindVision poštuje njihovu Ekološku i socijalnu politiku, kao i standarde po pitanju učinka. Prvi korak podrazumevao je da kompanija WindVision pripremi širu Procenu uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje (Environmental and Social Impact Assessment - ESIA) u kojoj je razmatran ceo Projekat, odnosno Alibunar A i Alibunar B, podstanica kapaciteta 35kV/220kV i dalekovod dužine 11.8 km. Nakon završetka ESIA izveštaja i due dilligence provere izvršene od strane zajmodavaca dogovoren je niz dodatnih aktivnosti. Ove aktivnosti su ukratko prikazane u Akcionom planu za zaštitu životne sredine i socijalna pitanja usaglašenom između kompanije WindVision i Zajmodavaca. Priprema Procene kumulativnog uticaja je jedna od predviđenih aktivnosti.

1.1. Pristup pri izradi Kumulativne procene uticaja Međunarodna finansijska korporacija (“IFC”) je objavila izuzetne Smernice o pripremi Kumulativne procene uticaja (Cumulative Impact Assessment - CIA) i one su korišćene pri pripremi ove CIA procene CIA1. Osnovni problemi koji se tiču pripreme bilo koje CIA procene su status razvijenosti drugih projekata koji se razmatraju (npr. da li će biti sagrađeni, kada ili uopšte) i raspoloživost podataka za te projekte.

Da bi CIA procena imala smisla ona mora biti zasnovana na dobrim, pouzdanim informacijama. Korišćene spekulativne pretpostavke koje se tiču potencijalnih ili mogućih projekata ne smeju biti posmatrani od strane zainteresovanih strana u Projektu kao tačne ili neminovne. Ova CIA procena je zasnovana na informacijama koje su dostupne u javnom domenu i autori nisu pravili spekulacije po pitanju verovatnoće da će drugi vetroparkovi koji se razmatraju biti izgrađeni.

Slično tome, CIA procena treba da se zasniva na riziku i treba da proceni uticaj na životnu sredinu i socijalne komponente koje su predmet procene. Pretpostavka autora je bila da će se svi projekti koji se razmatraju u okviru CIA procene susretati sa veoma sličnim problemima.

Usled izričito ograničene količine dostupnih podataka, ova CIA procena spada u Brze CIA procene, prema definiciji IFC.

1.2. Opis projekta Vetropark Alibunar gradiće srpska podružnica holandske kompanije WindVision koja se bavi obnovljivim izvorima energije. Vetropark će se nalaziti severoistočno od Beograda, na području južnog Banata, u blizini naselja Seleuš, Vladimirovac i Alibunar. Vidi Sliku 1-1.

Vetropark će se nalaziti na blago zatalasanom poljoprivrednom zemljištu, koje se trenutno koristi za gajenje kukuruza, suncokreta i drugih poljoprivrednih kultura. Vetropark Alibunar zauzima površinu od oko 5,200 hektara (A i B) i uključuje sledeće sastavne delove:

Pedeset osam turbina, od kojih svaka može da proizvede 3 MW struje, što daje ukupno 174MW. Turbine će biti visoke oko 120 metara, sa lopaticama dužine od oko 60 m. Biće ofarbane belom ili sivom neutralnom bojom, sa crvenom prugom na lopaticama.

1 Priručnik o dobroj praksi, Kumulativna procena i upravljanje uticajima: Smernice za prvatni sektor na tržištima u razvoju, avgust 2013



Unapređenje oko 60 km postojećih lokalnih puteva kako bi se povezale lokacije turbina i 17 kilometara pristupnih i zajedničkih puteva. Unapređeni putevi sastojaće se od sloja drobljenog kamena dubine do 30-40 centimetara, širine 4 metra.

Izgradnja nove 35kV/220kV podstanice i kontrolnog centra koji će pokrivati površinu od oko 1.78 hektara.

Izgradnja 220kV dalekovoda u dužini od 11.8 km za prenos električne energije od podstanice do postojećeg 220kV voda koji povezuje Zrenjanin i Pančevo.

Postavljanje električnih kablova ispod puteva za prenos električne energije od turbina do nove podstanice.

Slika 1-1 Lokacija vetroparka Alibunar



Osnovni delovi vetroparka Alibunar su prikazani na Slici 1-2. Na slici je takođe prikazana udaljenost drugih vetroparkova planiranih za izgradnju u ovom okrugu, luka Pančevo (pravac JJZ) i tok reke Dunava (na jugu).

Slika 1-2 Geografsko okruženje vetroparka Alibunar



Kompanija WindVision trenutno planira da počne sa izgradnjom puteva krajem 2015. godine, a da nastavi sa gradnjom ostalih elemenata projekta tokom 2016. godine do puštanja u rad 2017. godine. Prvo će biti podignute turbine Alibunar A, istovremeno sa izgradnjom podstanice i dalekovoda. Izgradnja se nastavlja izgradnjom Alibuna Br, koji će biti pušten u rad krajem 2017. ili početkom 2018. godine..

Glavni izvođač radova za Alibunar A biće nemačka kompanija koja obezbeđuje turbine, a kompanija WindVision će podsticati ovu kompaniju da zapošljava veliki broj ili većinu radnika iz regiona Južnog Banata ili iz Beograda. U jeku gradnje, tokom 2016. godine, na izgradnji će biti zaposleno oko 200 radnika. Neće biti izgrađen kamp za smeštaj radnika: građevinski radnici će živeti u svojim kućama ili u iznajmljenom smeštaju u blizini. Nakon puštanja u rad, oko 10 ljudi će biti zaposleno na projektu.

1.3. Nalazi Projektne ESIA procene Procenom Alibunar ESIA potvrđeno je da će projekat podrazumevati različite aktivnosti koje mogu uticati na životnu sredinu i na ljude, ukoliko aktivnosti ne budu pažljivo projektovane i sprovođene. Potencijalno značajni efekti su sledeći:

Kretanja ptica. Praćenje ptica izvršeno tokom 2011. i 2012. godine pokazalo je da lokacija Projekta nije primarna putanja prilikom kretanja između područja niti tokom sezonskih migracija na sever, odnosno na jug. Glavna trasa kojom se ptice kreću je od Deliblatske peščare ka Dunavu, odnosno južno i jugozapadno od projektne lokacije. Utvrđeno je da je rizik od kolizije za većinu vrsta zanemarljiv ili nizak, dok je za nekoliko vrsta utvrđeno da se nalaze pod umerenim rizikom. Vrste koje se nalaze pod umerenim rizikom tipično ne prolaze kroz niti koriste lokaciju, ili je koriste na visinama koje su mnogo veće od visine turbina. Zaključak ESIA procene je da vetropark neće stvoriti značajan efekat barijere za kretanje ptica. Lokacija se ne nalazi između područja sa značajnim staništima i učestalost prelaska ptica preko područja nije naročito značajna

Pejzaž i vizuelni efekti. Projekti koji uključuju izgradnju vetroelektrana mogu imati značajan uticaj na izgled pejzaža, s obzirom da su turbine vidljive iz daljine. Procenom ESIA je zaključeno da će uticaj na izgled pejzaža biti umeren, posmatrano iz pravca puteva koji ulaze u Vladimirovac, Alibunar i Banatsko Novo Selo, kao i Seleuš, a nizak ili zanemarljivi posmatrano iz pravca drugih naselja ili puteva (uključujući Novi Kozjak, Padina, Samoš, i Lokve, i područje između Ilandže i Novog Kozjaka). S obzirom na topografiju, vetrenjače neće biti vidljive iz dolina koje su najbliže Projektu ili iz alibunarske depresije, iz specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, iz doline jugozapadno od Padine, iz doline južno od Alibunara, iz doline reke Tamiš, iz doline koja se nalazi između Kočareva i Banatskog Novog Sela, kao ni južno od ovih dolina.

Zaposlenje i prihodi zajednica. Očekuje se da će na izgradnji vetroparka biti zaposleno oko 200 ljudi. Broj zaposlenih tokom 25 godina radnog veka postrojenja je nizak (oko 10), ali elektrana će dati pozitivan doprinos lokalnim prihodima od poreza.

Transport turbina i građevinskog materijala na lokaciju. Turbine i građevinski materijal će biti isporučeni u luku Pančevo, a odatle će kamionima biti prevezene na gradilište. Za jednu turbinu potrebno je do deset vangabaritnih kamiona ili ukupno 330 kamiona za Alibunar A. Pored toga, za izgradnju će biti potrebne velike količine peska i kamena. Zaključak ESIA procene da će promet kamiona na državnom autoputu E-70 biti uvećan za 50% tokom faze izgradnje u 2016. godini. To bi moglo da dovede do ometanja uobičajenog saobraćaja i da poveća verovatnoću javljanja saobraćajnih nezgoda.



2. Osnova CIA procene

2.1. Pravni kontekst Kumulativna procena uticaja je u Srbiji regulisana na dva nivoa, kao deo:

Strateška procena uticaja na životnu sredinu (Strategic Environmental Assessment - SEA) po pitanju planova ili strategija i

Procena uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment - EIA) pojedinačnih projekata.

Iako je zvanično regulisano, praktično sprovođenje CIA procene u planiranju razvoja je loše, zbog nedostatka usklađenosti regionalnih planova razvoja sa specifičnim sektorskim planovima.

Srpski sistem prostornog planiranja2 predstavlja hijerarhiju prostornih i urbanističkih planova i prema njemu izgradnja vetroparka mora biti definisana opštinskim prostornim planom i detaljnim planom regulacije. Međutim, odnos između prostornih planova (npr. regionalni ili opštinski) i sektorskih planova (npr. obnovljiva energija) nije jasno definisan zakonskim propisima i procedure za integraciju tih planova nisu uspostavljene. Sektorsko planiranje nije usklađeno sa prostornim planiranjem i planiranjem životne sredine. Sistem prostornog planiranja je više usmerene na građevinsko zemljište i sprečavanje divlje gradnje, nego na održivi teritorijalni razvoj..

Tokom prethodnih sedam godina region Južnog Banata je postao glavno područje za izgradnju vetroparkova u Srbiji (usled povoljnih vetrova). S obzirom da ne postoji regionalni prostorni plan Južnog Banata ili strategija razvoja vetroparkova, izrada CIA procene je isključiva odgovornost kompanije koja razvija projekat (putem njihovih EIA izveštaja). Imajući u vidu da je upravljanje kumulativnim uticajima pitanje koje se tiče više zainteresovanih strana i da nijedan pojedinačni graditelj ne može imati direktnu kontrolu nad kumulativnim uticajima, od najvišeg je značaja aktivno uključivanje srpskih vlasti u proces CIA procene.

2.2. Oblast primene CIA procene Region Južnog Banata je ruralno područje u kom dominira poljoprivreda. Oblast je uglavnom ravna i ima povoljne uslove vetra za izgradnju vetroelektrana. Usled toga nekoliko graditelja razmatra mogućnost izgradnje vetroparkova u ovoj oblasti. Ovi projekti su različitog obima, ali imaju slične uticaje na životnu sredinu i na društveno okruženje (i negativne i pozitivne). Zbog toga, ova CIA procena je ograničena na razmatranje drugih vetroparkova i obuhvatiće procenu uticaja ovih vetroparkova na životnu sredinu i društveno okruženje. Za Alibunar CIA procenu, karakteristike koje se ocenjuju su sledeće:

Kretanje ptica i slepih miševa – postoji prirodni rezervat Deliblatska peščara (na udaljenosti od 25 km) i poznat koridor migracije ptica od Deliblatske peščare ka Dunavu.

Uticaj na pejzaž i vizuelni efekat – područje je uglavnom ravno i turbine se najčešće mogu videti sa udaljenosti od 20 km.

Građevinske aktivnosti – postoji mogućnost da će tokom naredne tri godine biti izgrađeno nekoliko vetroparkova. Za svaku izgradnju biće potreban transport delova turbina i građevinskog materijala preko lokalne mreže puteva (do 30 km).

Zaposlenje i prihodi zajednice – biće prilika za zapošljavanje tokom izgradnje i po puštanju u rad vetroparkova, ali što možda još značajnije, elektrane će postati izvor poreskih prihoda, kako lokalno tako i na nacionalnom nivou.

Uzimajući u obzir ove karakteristike životne sredine i društvenog okruženja za potrebe CIA procena, određena su sledeća geografska i vremenska ograničenja procene:

krug poluprečnika 30km od Alibunar; obuhvata celu Deliblatsku peščaru i sve vetroparkove.

2 Regulisano Zakonom o planiranju I izgradnji (Službeni glasnik RS, br. 145/2014)



Određen je vremenski okvir od 5 godina, jer je nemoguće razmatrati građevinske i razvojne aktivnosti van ovog okvira.

2.3. Razvoj drugih vetroparkova U aprilu 2015. godine, postojalo je osam planiranih vetroparkova u poluprečniku od 30 km od vetroparka Alibunar. Približne lokacije svih planiranih vetroparkova prikazane su na Slici 2-1. Ovi projekti bili su u različitim fazama razvoja, od ranog planiranja (izrada prostornog plana) do izgradnje. Jedini vetropark na kom su započeli građevinski radovi bio je Plandište (18km severoistočno od Alibunara).

Slika 2-1 Predloženi projekti vetroparkova u ispitivanoj oblasti

Pregled projekata vetroparkova sa informacijama o trenutnoj fazi razvoja i očekivanom početku radova dat je u Tabeli 2-1, dole.



Vetropark (kapacitet) Broj turbina

Udaljenost od granica gradilišta

Alibunar

Faza razvoja Očekivani početak radova

Alibunar (174 MW) 58 - Odobrena lokalna EIA procena

1 godina

Alibunar (42 MW) + Malibunar (8MW) – (Elicio – Electrawinds)

21 + 4 2 km jugoistočno Odobrena lokalna EIA procena/ Pribavljena

građevinska dozvola

1 godina

Čibuk 1 (158MW) 57 10 km južno Odobrena lokalna EIA procena/ Pribavljena


1 godina

Kovačica (125MW) 39 13 km zapadno Odobrena lokalna EIA procena/ Pribavljena


1 godina

Bela Anta (120MW) 40 18 km južno Rana početna faza (priprema prostornog

plana)

> 5 godina

Plandište (102MW) 34 18 km severoistočno Izgradnja trafo stanice

Radovi otpočeti 2013

Čibuk 2 (ranije Bavanište)

(160MW)

57 (TBC) 21 km južno Rana početna faza (još nije pripremljen

prostorni plan)

3 - 5 godina

Kosava & La Piccolina (120MW + 6MW)

41 23 km istočno Odobrena lokalna EIA procena

1-3 godine

Tabela 2-1 Status projekata vetroparkova u ispitivanoj oblasti

Treba napomenuti da su projekti Čibuk 2 i Bela Anta još uvek u ranoj fazi razvoja i da dokumentacija o prostornom planiranju tek treba da bude pripremljena. Čibuk 2 vetropark je uzet u razmatranje u okviru ove CIA procene, dok to nije slučaj sa vetroparkom Bela Anta, jer je verovatnoća da će radovi otpočeti tokom narednih pet godina veoma niska.

2.4. Izvori informacija i ograničenja Izvori informacija korišćeni pri ovoj proceni su sledeće internet stranice:

Pokrajinski sekretarijat za životnu sredinu (za objavljene EIA izveštaje i netehničke rezimee),

Kompanije koje razvijaju projekte (za objavljene EIA izveštaje, proučavanje ptica i informacije o napredovanju projekata),

Zavod za zaštitu prirode (za informacije o osetljivim staništima u oblasti pod uticajem) i

Relevantne opštine (za informacije o gradnji).

Od identifikovanih projekata za izgradnju vetroparkova, postoje dva EIA izveštaja i dva Netehnička EIA rezimea koja su javno dostupna. Izuzev Čibuk 1 javne dokumentacije koja uključuje izveštaje o proučavanju ptica, druga dokumentacija o vetroparku sadrži samo izvode iz nalaza dobijenih proučavanjem ptica i ne pružaju podatke o proceni rizika od kolizije kojem su izložene ptice.

Treba napomenuti da se odsustvo u javnom domenu bilo kakve relevantne dokumentacije za vetropark Alibunar/Malibunar smatra ograničenjem u smislu ove kumulativne procene. Plan vetroparka nije javno dostupan i u ovom dokumentu prikazan je samo njegov opšti oblik. Za potrebe ove Brze CIA procene,



pretpostavljeno je da je stanje 'procenjenih komponenata životne sredine“ na lokaciji Alibunar Malibunar slično kao na lokaciji Alibunar (imajući u vidu blizinu lokacija).

Pregled specifičnih informacija iz tih EIA izveštaja dat je u tabeli 2-2.

Vetropark (kapacitet)

Dostupne informacije

Završeno proučavanje ptica

Izveštaj o proučavanju

ptica je dostupan

Poznat položaj turbina

Potvrđen program gradnje

Alibunar (174MW) Glavni EIA izveštaj D D D N

Čibuk 1 (158MW) Glavni EIA izveštaj D D D D

Košava & La Piccolina

(120 MW + 6 MW) Glavni EIA izveštaj D N D N

Kovačica (125 MW) netehnički rezime iz EIA

D N D N

Plandište (102 MW) netehnički rezime iz EIA

D N D N

Alibunar (42 MW) + Malibunar (8MW) – (Elicio – Electrawinds)

N/A D N N N

Čibuk 2 (160MW) N/A N N N N

D = Da, N = Ne, N/A = ne primenjuje se

Tabela 2-2 Pregled dostupnih informacija u vezi sa projektima vetroparkova u Vojvodini

S obzirom da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li će svi vetroparkovi biti izgrađeni, u ovoj fazi je jedino moguće izvršiti kvalitativnu procenu potencijalnih kumulativnih uticaja.



3. Potencijalni uticaj na ptice i slepe miševe

3.1. Ptice Da bi se napravila adekvatna procena kumulativnog uticaja na ptice, ornitološki podaci dati u EIA izveštajima treba da budu uporedivi, tj. zasnovani na istoj (međunarodno priznatoj) metodologiji. Od svih EIA izveštaja, samo je u EIA izveštajima za Čibuk 1 i Kovačica vetropark navedeno da je korišćena Scottish National Heritage (“SNH”) metodologija pri razmatranju uticaja na ptice. Pored toga, u ESIA izveštaju za Alibunar je korišćena metodologija koja „ispunjava najviše standarde, uključujući i standarde preporučene od strane EU i druge dobre prakse (SNH)”. U ostalim EIA izveštajima nije korišćena SNH metodologija.

Kumulativni uticaj vetroparkova na ptice se obično prikazuje kao skup sledećih vrsta uticaja:

stvaranje efekta barijere redovnom kretanju ili migraciji;

gubitak ili fragmentacija staništa;

raseljavanje i uznemiravanje, i

kolizija sa lopaticama turbine.

3.1.1. Efekat barijere za migraciju Da bi se procenio rizik stvaranja efekta barijere za migraciju ptica korišćena je Karta ugroženih područja za ptice pripremljena od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode3. Ova karta je pripremljena da bi se prikazale opšte informacije o migracionim putevima i područjima od velike ili male vrednosti za ptice u AP Vojvodina. Oblast istraživanja CIA procene leži u ovom području i na Slici 3.1 prikazane su lokacije vetroparkova koji se razmatraju.

Slika 3-1 Ugrožena područja ptica u Vojvodini uz prikaz lokacija predloženih vetroparkova

3 Uspostavljanje ekološke mreže u AP Vojvodina – Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Novi Sad, 2009



Na karti se vidi da je većina planiranih vetroparkova smeštena u područjima „niske ugroženosti ptica“ (umereno zelene boje), što uključuje i Projekat Alibunar i druge projekte u blizini (Kovačica i Alibunar/ Malibunar).

Nijedan od predloženih vetroparkova se ne nalazi u područjima „visoke ugroženosti ptica“ i na „migratornim putevima ptica“. Treba napomenuti da se lokacija Čibuk 1 nalazi na granici između područja „niske ugroženosti ptica“ i oblasti „prirodnog rezervata“ (Deliblatska peščara). Čibuk 1 se nalazi van tampon zone koju zahteva Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Vetropark sa najvećom verovatnoćom negativnog uticaja na migratorne vrste je Košava vetropark jer se nalazi na veoma uskom parčetu zemlje između dva područja „visoke ugroženosti ptica“. Prema studiji Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode reč je o migratornom putu. Lokalni EIA izveštaj za ovaj projekat je odobren.

Na kartu su prikazani migratorni putevi u sledećim područjima:

1. od Deliblatske peščare do Vršačkih planina (na istoku),

2. od Deliblatske pešćare do doline Dunava (na jugu), i

3. duž doline Tamiša (na severu).

Ove informacije su u skladu sa rezultatima proučavanja ptica iz svih EIA izveštaja.

Proučavanje ptica za projekat Alibunar pokazalo je da ne postoje migratorni putevi u oblasti istraživanja obuhvaćene CIA procenom. Proučavanje ptica za projekat Čibuk 1 pokazalo je da je glavna migraciona trasa za ptice iz ovog područja od Deliblatske peščare ka Dunavu. U EIA izveštaju za projekat Kovačica navodi se da ornitološke studije nisu pokazale da se gradilište nalazi duž uobičajenih migracionih puteva bilo kojih ptica, uključujući grabljivice, barske ptice, plovke i patke i rode. U EIA izveštajima za projekte Plandište i Košava navode se slaba migraciona kretanja na obe lokacije, uglavnom usmerena ka vlažnim staništima u oblasti kanala Dunav-Tisa-Dunav (van granica obe lokacije).

Smatra se da se nijedan vetropark ne nalazi na redovnim linijama preleta između oblasti sa gnezdima i oblasti za skupljanje hrane. Ne očekuje se da će raspored predloženih vetroparkova u području Alibunara stvoriti značajan efekat barijere, imajući u vidu da su sva tri projekta planirana u poluprečniku od 5 km, što se smatra kratkom razdaljinom za koju se ne očekuje da utiče u smislu preusmeravanja leta ili uticaja na utrošak energije pri letu. Udaljenost između lokacije Alibunar i lokacije Čibuk 1 (10 km južno) i lokacije Kovačica (13 km zapadno) je takva da nije verovatno da dođe do kombinovanih efekata na vrste koje potencijalno migriraju kroz region, a koji bi nastali kao posledica izgradnje sva tri projekta.

3.1.2. Gubitak ili fragmentacija staništa Tokom faze izgradnje i prestanka sa radom očekuje se privremeni gubitak i fragmentacija staništa, a stalni gubitak i fragmentacija očekivani su tokom faze rada vetroparka. Procena razmera gubitka staništa izvršena je samo u izveštaju EIA za projekat Čibuk 1 – približno 0.30% od ukupne lokacije vetroparka (što je približno 3,716 hektara) će biti trajno izgubljeno, a još 0.18% će biti izgubljeno privremeno tokom perioda izgradnje. Ova informacija može se iskoristiti za izračunavanje vrednosti gubitka staništa za ostale vetroparkove – pa se može pretpostaviti da neće biti izgubljeno više od 1-2% svakog vetroparka.

Ukupan gubitak staništa u ispitivanom području će biti mali u poređenju sa preostalim prigodnim staništem. Imajući u vidu da stanište u ovom region čini jednolično obradivo zemljište, uticaj na gubitak staništa ptica na lokaciji jednog vetroparka ne smatra se značajnim, jer će ptice u širem području imati obilje alternativnih staništa.

3.1.3. Raseljenje i uznemiravanje Stepen uznemiravanja koji izazivaju vetroparkovi dosta varira. On zavisi, između ostalog, od sezonskog modela korišćenja, prisustva značajnih staništa i raspoloživosti alternativnih staništa. Privremeno uznemiravanje i raseljavanje usled buke, vibracija i prisustva ljudi je moguće tokom perioda izgradnje vetroparkova. Uznemiravanje tokom faze rada je slično postojećem nivou uznemiravanja usled tekućih poljoprivrednih delatnosti.



Izgradnja vetroparka Alibunar će verovatno imati umereno značajan uticaj na uznemiravanje stepskog sokola i kratkoprste ševe, tokom sezone parenja. Zbog toga su predložene mere ublažavanja uticaja. EIA izveštaji za projekte Kovačica i Čibuk 1 nisu uočile nijednu vrstu ptica čije bi parenje bilo značajno ugroženo tokom izgradnje.

Raspored vetroparkova u području je takav da su udaljeni od značajnih staništa (Deliblatska peščara, močvarna područja). Ceo region sastoji se of izrazito kultivisanih monokulturnih poljoprivrednih polja. U slučaju da pogođene vrste ptica budu uznemiravane lovom, to se može kompenzovati na alternativnom obradivom zemljištu u blizini područja. S obzirom na postojanje alternativnih staništa, ne očekuje se značajan uticaj.

3.1.4. Kolizija sa turbinama Od svih objavljenih EIA izveštaja, samo je u izveštajima za projekte Kovačica i Čibuk navedeno da je sprovedeno modelovanje rizika od kolizije, međutim rezultati nisu prikazani u javno dostupnom Netehničkom rezimeu.

U oblasti Alibunar vetroparka smatra se da se sledeće vrste nalaze pod umerenim rizikom od kolizije: stepski soko, bela roda, poljska ševa, kratkoprsti kobac. Stepski soko, bela roda i kratkoprsi kobac su samo nekoliko puta uočeni na lokaciji. Poljska ševa je uočena više od 100 puta, međutim populacija u Srbiji je daleko iznad granice koja bi izazvala zabrinutost.

U EIA izveštaju za projekat Kovačica navodi se da je moguće da dođe do direktne smrtnosti kod barskih ptica, poljskih i šumskih ptica, kao i stepskog sokola. Nijedna druga vrsta, uključujući grabljivice, guske i labudove, nije imala značajan broj letova na Visini potencijalnog rizika od kolizije (Potential Collision Risk Height - PCH). Efekat direktne smrtnosti je nesiguran za stepskog sokola jer je bio ograničen broj preleta na PCH visini, što pokazuje da ova vrste u oblasti lokacije obično leti na nižim visinama.

Čibuk 1 EIA izveštaj sadržao je Procenu rizika od kolizije (u skladu sa SNH, avgust 2012. godine) u kom se navodi da postoji mali rizik od kolizije ptica sa lopaticama vetrenjače u pokretu ili sa tornjem turbine. U EIA izveštaju nije navedena nijedna vrsta ptica koja je pod značajnim rizikom od kolizije (za svih 11 vrsta od posebnog interesa rizik je procenjen kao zanemarljiv).

U EIA izveštajima za projekte Plandište i Košava navedeno je nekoliko vrsta ptica za koje je uočeno da lete na PCH visini: mišar, guska i bela roda. Njihovi preleti zabeleženi su u oblasti Dunav-Tisa-Dunav kanala koji prolazi sa obe strane granica lokacije. U oba izveštaja zaključeno je da je broj zabeleženih preleta bio nizak, da se rizik smatra beznačajnim.

Oblast istraživanja je ravna, bez bilo kakvih topografskih karakteristika koje mogu uticati na to da ptice lete na nižim ili višim visinama. Velike ptice, koje imaju slabiju sposobnost manevrisanja (labudovi, guske) nisu uočene u velikim brojevima ni na jednoj od lokacija vetroparkova. Nijedan vetropark ne nalazi se na migracionom putu koji bi mogao biti presečen turbinama.

Iako nijedan EIA izveštaj nije ocenio rizik od kolizije ni za jednu od zabeleženih vrsta kao značajan, povremeno prisustvo stepskog sokola u oblasti Alibunar i Kovačica vetroparka treba da bude detaljnije razjašnjeno. Stepski soko je visoko ugrožena vrsta čija populacija opada i u Srbiji i međunarodno. Potencijalni kumulativni efekat direktne smrtnosti stepskog sokola se smatra uticajem of velikog značaja. Neophodno je ostvariti sa radnju sa drugim projektima vetroparkova u Alibunaru i Kovačici i sa Zavodom za zaštitu prirode kako bi se uskladio program monitoringa vetroparkova tokom rada. Na taj način omogućilo bi se identifikovanje turbina koje potencijalno mogu dovesti do značajne smrtnosti i koje mogu biti isključene tokom kritičnih perioda u godišnjem životnom ciklusu vrste, odnosno tokom sezone parenja.

3.2. Slepi miševi Vetroparkovi uključeni u kumulativnu procenu uticaja na slepe miševe su sledeće: Alibunar, Alibunar/ Malibunar, Čibuk 1, Kovačica, Čibuk 2 i Plandište. Smatra se da je malo verovatno da će vetropark Košava povećati kumulativni efekat s obzirom na udaljenost.

Kumulativni efekat izgradnje i rada predloženih vetroparkova može potencijalno, u odsustvu mera ublažavanja uticaja, dovesti do poremećaja putanja leta koje obično koriste vrste slepih miševa. Ovaj efekat mogao bi da dovede do raseljavanja i efekta barijere. Postavljanje turbina u područjima od veće vrednosti za



vrste slepih miševa može dugoročno gledano dovesti do poremećaja putanja leta, naročito duž šumovitih dolina i težih staza.

U EIA izveštajima za projekta Čibuk 1 i Kovačica vetroparkove se navodi da je tokom procesa planiranja preduzeto mikro-lociranje turbina van područja visoke aktivnosti slepih miševa, čime je umanjen potencijalni efekat ometanja putanja leta. Na lokaciji Alibunar, preduzete su mere predostrožnosti – tampon zona je projektovana tako da će turbine biti minimalno 200 m udaljene od žbunja za koje je utvrđeno da služi kao ekološki koridor za slepe miševe. Isto važi za vetroparkove Čibuk 1 i Kovačica, u čijim EIA izveštajima je potvrđeno da postoji udaljenost od 200m između turbina i uočenih staništa slepih miševa. Ovom merom predostrožnosti značajno se umanjuje rizik od smrtnosti slepih miševa u oblasti vetroparkova.

Ni na jednoj lokaciji nisu uočena legla slepih miševa (Čibuk 1, Alibunar, Kovačica, Plandište) i nije uočeno da slepi miševi koriste ove lokacije za migracije. Rezultati proučavanja slepih miševa, navedeni u EIA izveštajima za projekte Alibunar, Čibuk 1, Kovačica i Pladnište, navode da vrste koje migriraju na veće udaljenosti žive u području, ali da nisu uočena migraciona kretanja.

Udaljenost između Alibunar lokacije i Kovačice (na zapadu) i Čibuk 1 (na jugu) je takva da je malo verovatno da dođe do javljanja kombinovanih efekata uznemiravanja putanja leta slepih miševa usled izgradnje po osnovu ova tri projekta.

Moglo bi da dođe do kumulativnog uticaja na lokalnu populaciju slepih miševa u slučaju preklapanja izgradnje dva ili više Alibunar vetroparkova. Biće značajno adekvatno upravljanje postojećim staništima na lokacijama vetroparkova, a ono se može učinkovito ostvariti samo u saradnji sa drugim graditeljima vetroparkova i Zavodom za zaštitu prirode. Stvaranje novih šumskih područja i šikara u nerazvijenim oblastima između lokacija vetroparkova može biti pogodno za stvaranje staništa sa izvorištima hrane. Pored toga, pažljivo upravljanje postojećim staništima na svim lokacijama bi omogućilo vrstama slepih miševa koje su trenutno prisutne da ostanu na lokaciji nakon prvobitnih efekata uznemiravanja.



4. Pejzaž i vizuelni uticaj

Vetroparkovi uključeni u kumulativnu procenu su sledeći: Alibunar, Alibunar/ Malibunar, Čibuk 1, Kovačica, Čibuk 2, Plandište. Smatra se da je malo verovatno da će vetroparka Košava doprineti kumulativnom efektu koji stvaraju navedeni vetroparkovi.

4.1. Pejzaž Projekti koji uključuju korišćenje snage vetra mogu imati značajan uticaj na pejzaž, jer su turbine visoke i vidljive sa udaljenosti. Pojedini ljudi smatraju da su turbine i njihovo sporo okretanje lopatica prijatan dodatak za pejzaž, dok ih drugi smatraju ometajućim i negativnim, naročito tokom prvih nedelja ili meseci.

Procenjeno je da će uvođenje samog vetroparka Alibunar imati mali do umeren štetan efekat na pejzaž. Verovatno da će turbine postati dominantna odlika i ključna karakteristika pejzaža u lokalnom području (Seleuš, Vladimirovac). Prema ESIA izveštaju, pojedine turbine mogu biti vidljive čak i sa udaljenosti od 30 km, mada su sa te udaljenosti jedva vidljive.

Ukoliko bude izgrađeno svih šest projekata, vetrenjače će postati karakteristika pejzaža južnobanatskog regiona: postavljene duž zapada, severa i istoka Deliblatske peščare. To bi predstavljalo značajnu kumulativnu promenu izgledu pejzaža (koji je jednoličan i uobičajen).

Posmatrano lokalno, u oblasti oko Vladmirovca, uvođenje vetroparka Alibunar u pejzaž koji već sadrži predložene Alibunar/ Malibunar i Čibuk 1 vetroparkove, izmenilo bi pejzaž iz „sa pogledom na vetrenjače“ ka „okružen vetrenjačama“. To bi predstavljalo umereno štetan kumulativni efekat i bilo bi teško ublažiti ga.

4.2. Vizuelni uticaj Procenjeno je da će uvođenje samog vetroparka Alibunar imati umeren vizuelni efekat na stambene objekte na obodima Seleuša i Vladimirovca. Takođe je procenjeno da će imati značajan uticaj na korisnike puta između Vladimirovca i Alibunara, kao i između Vladimirovca i Banatskog Novog Sela.

Pod pretpostavkom da sva četiri vetroparka budu izgrađena (Alibunar/ Malibunar, Čibuk 1, Kovačica, Plandište) može se očekivati značajan kumulativan vizuelni uticaj. Pored Alibunara, vetroparkovi bi bili vidljivi sa oboda Seleuša, Vladimirovca, Padine i Dolova. Sa oboda Vladimirovca vetroparkovi Alibunar, Alibunar/Malibunar i Čibuk 1 bi bili vidljivi sa srednje do male udaljenosti. Sa oboda Dolova, Deliblata i Bavaništa, vetroparkovi Čibuk 1 i Čibuk 2 bi bili vidljivi iz male udaljenosti. Kumulativni uticaj pre svega utiče na stambene kuće na obodima naselja, na vozače na putevima i poljoprivrednike koji obrađuju zemlju. Ovo bi bila kumulativna promena velike značajnosti.



5. Transport i izgradnja

Razvoj projekata vetroparkova u regionu Južnog Banata započeo je pre 6 godina u napredovao je zajedno sa razvojem zakonskih okvira. Trenutno (april 2015. godine) i dalje postoje velika nerazjašnjena zakonska pitanja (npr. model ugovora o kupovini struje) koja sprečavaju graditelje da započnu sa gradnjom. U međuvremenu, svi vetroparkovi koji su ušli u postupak pribavljanja dozvola su dobili dozvole za gradnju. Ovo se odnosi na vetroparkove koji se trenutno nalaze u zoni uticaja Alibunara. Teoretski govoreći, to znači da kada budu usvojena podzakonska akta (očekuje se do kraja 2015. godine), mogli bi se desiti da u poluprečniku od 15 km započne, praktično istovremeno, gradnja četiri vetroparka.

Informacije koje su u aprilu 2015. godine dostupne o očekivanoj dinamici gradnje date su u Tabeli 5.1. Treba napomenuti da poslednje informacije o započinjanju radova na vetroparkovima Kovačica i Alibunar/ Malibunar treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu da su dobijene od lokalnih opština koje nekada koriste projekte vetroparkova za poboljšavanje imidža u javnosti.

Vetropark Očekivani početak radova

Očekivano trajanje radova

Broj prelaza teških kamiona na dan

Lokacija betonske baze

Alibunar Q4 2015 24 meseci 40

Nije još odlučeno (može biti van

gradilišta)

Alibunar + Malibunar (Elicio)

Q1 20164 Nema podataka Nema podataka Nema podataka

Čibuk 1 Q1 20165 18 - 21 meseci 60 U blizini Dolova

Kovačica Q1 20166 24 meseci Nema podataka Nema podataka

Tabele 5-1 Raspoložive informacije o izgradnji vetroparkova

Osim vetroparka Čibuk 1, ne postoje raspoložive informacije o programu gradnje i planu saobraćaja za preostala tri projekta.

Za potrebe kumulativne procene, pretpostavljeno je da će izgradnja sva četiri vetroparka početi istovremeno (ili u razmaku od nekoliko meseci). Sva četiri vetroparka koriste luku Pančevo za snabdevanje delovima. Glavna transportna trasa za Čibuk 1, Alibunar i Alibunar/ Malibunar je E-70 put koji povezuje Pančevo i Vladimirovac. Glavna transportna trasa za Kovačicu je državni put br. 111 (Ečka - Pančevo – Kovačica). Transportne trase su prikazane na Slici 5-1.

4 Informacije objavila Opština Alibunar na svom sajtu o sastanku održanom sa predstavnicima graditelja (Elicio NV) u martu 2015. godine 5 Sajt kompanije koja razvija projekat (www.wpc.rs) 6 Informacije dobijene od predsednika opština Kovačica, objavljene u dnevnih novinama Novosti u januaru 2015. godine



Slika 5-1 Transportne trase of Luke Pančevo do lokacija vetroparkova

Informacije o pristupnim putevima za lokaciju su dostupne za projekte Alibunar, Kovačica i Čibuk 1. Pristup lokaciji Kovačica je putem lokalnog puta i to nije od značaja za ovu analizu, jer se lokalna trasa kreće ka severu. Pristup lokacijama Alibunar, Čibuk 1 i Alibunar / Malibunar će se neizbežno odvijati istim putem od Pančeva (preko E-70) preko severnog dela Vladimirovca (Slika 5-1). Radi se o malom selu, sa malim protokom saobraćaja, ali će verovatno doći do kumulativnih efekata usled preklapanja izgradnje dva ili više vetroparka. Biće neophodno da se transport ne obavlja u satima sa najgušćim saobraćajem i biće potrebno obezbediti odgovarajuće mere upravljanja transportom (u saradnji sa lokalnim vlastima i graditeljima vetroparkova).

Kumulativni kratkoročni uticaj na saobraćaj će verovatno uticati i na urbano područje od luke Pančevo preko istočnog predgrađa. Reč je o jednom od najopterećenijih puteva u regionu, sa jednom ili više potencijalnih tačka zastoja, kao što su raskrsnice. Kako bi se izbeglo značajno ometanje od ključne važnosti je ostvarivanje bliske saradnje između graditelja vetroparkova i organa zaduženih za upravljanje saobraćajem (Continental Wind Partners - Čibuk 1 čija ja gradnja za sada najizvesnija).



Prosečan godišnji dnevni saobraćaj na E-70 trenutno iznosi oko 5,000 vozila. Ovaj prosek podrazumeva oko 79 teških kamiona dnevno, 213 kamiona srednje veličine na dan i 324 lakših kamiona dnevno7. Uzimajući u obzir kretanje teških kamiona za projekat Čibuk 1 (60 kamiona na dan) i Alibunar (40 kamiona na dan), vrlo je verovatno da će broj teških kamiona koji koriste E-70 biti više nego dupliran ako oba vetroparka budu građena u isto vreme. Međutim, put E-70 je veliki i dovoljno siguran da bi automobili mogli da prestižu kamione i ima dovoljan kapacitet da izdrži kratkoročno povećanje broj kamiona koji će ga koristiti.

Objekti koji se nalaze u blizini glavnog puta E-70 na prolazu kroz Vladimirovac imaju najveću verovatnoću izloženosti buci usled kumulativnog uticaja saobraćaja tokom izgradnje.

Još jedan mogući kratkoročni kumulativni efekat bi mogao da ima uticaj na rad luke Pančevo. Luka poseduje odgovarajuće objekte za istovar delova turbina velikih dimenzija sa barži i odgovarajuće skladišne prostore za čuvanje delova turbina pre transporta putem drumskih vozila. Međutim, ukoliko se delovi za dva ili više vetroparka isporučuju u luku u istom periodu – verovatno će biti neophodno adekvatno upravljanje aktivnostima u luci kako bi se sprečilo ometanje uobičajenih aktivnosti.

Osim vetroparka Čibuk, za koji je položaj betonske baze već određen (periferija Dolova), nema podataka lokacijama drugih betonskih baza. Zbog toga je nemoguće napraviti procenu kumulativnog efekta emisije prašine na lokalne zajednice. Međutim, u slučaju da se izgradnja Alibunar preklapa sa izgradnjom Alibunar/ Malibunar vetroparka – bilo bi veoma neophodno obezbediti odgovarajući plan upravljanja gradnjom u saradnji sa lokalnim vlastima kako bi se sprečila kumulativno emitovanje prašine na lokalne objekte.

7 Dnevni prosek u periodu 2007-2011, izvor: Putevi Srbije, 2012



6. Socio-ekonomski uticaji

Region Južnog Banata je jedno od ekonomski najnerazvijenijih područja u Vojvodini. Stopa nezaposlenosti u posmatranim opštinama je viša od prosečne stope u Srbiji. Na primer, zvanična stopa nezaposlenosti u Opštini Alibunar je 27.4%, dok je stopa nezaposlenosti na nivou cele zemlje 22.5% (nezvanični podaci su još viši).

Što se tiče kumulativnih socio-ekonomskih uticaja nisu uočeni nikakvi štetni efekti. Najznačajniji kumulativni efekti su korisni i tiču se povećanja prihoda zajednice i, u određenoj meri, povećanja zaposlenosti.

Verovatno da će opštinski budžeti biti povećani usled ugovora između operatora vetroparka i lokalnih opština (npr. ugovor o podeli dobiti i slični ugovori) i program socijalnog investiranja. Na primer, objavljeno je da će graditelj Čibuk vetroparka dati Opštini Kovin ukupno 2% od neto prihoda ostvarenog od prodaje električne energije. Opština Kovačica je objavila da će dobiti 3% od neto prihoda graditelja vetroparka. Planirano je da se prihodi opštinskih budžeta postepeno povećavaju tokom perioda rada vetroparkova. Dodatni prihod budžeti opština mogu očekivati od PDV-a, imajući u vidu da operatori vetroparkova obično registruju svoje kompanije u lokalnim opštinama.

Iako trenutno ne postoje informacije o specifičnim dogovorima između opštine Alibunar i odgovarajućeg graditelja vetroparka, u slučaju da sva tri predložena vetroparka budu puštena u rad, koristan kumulativni uticaj na prihode Opštine Alibunar i programi socijalnih investicija će verovatno biti značajni. Dodatni prihod imaće i pojedini vlasnici zemljišta od iznajmljivanja zemlje.

Očekuje se da izgradnja vetroparkova stvori direktne i indirektne prilike za zapošljavanje. Na primer, oko 400 radnika je potrebno za izgradnju vetroparka veličine Čibuk 1. Pored toga, materijale potrebni za građevinske radove i unapređenje infrastrukture nabavljaće lokalne opštine, čime se stvaraju prilike za lokalne izvođače radova. Zbog izgradnje vetroparkova biće potrebno unapređenje i proširenje pristupnih puteva što će imati povoljan uticaj na infrastrukturu područja. U fazi rada, prisustvo dva ili više vetroparka može pomoći rast lokalne industrije usluga i održavanja.

Svaki projekat vetroparka će takođe dovesti do razvoja lokalnih područja, naročito po pitanju unapređenja pristupa između lokalnih zajednica i unapređenja pristupa poljoprivrednom zemljištu putem unapređenja određenih puteva, kao i u smislu obezbeđivanja izvesnog broja lokalnih radni mesta i stvaranja ekonomskih prilika.

Kompanija WindVision će podsticati Tehničkog konsultanta da zapošljava građevinske radnike iz lokalnih zajednica kada god je moguće i prigodno. S obzirom da u lokalnoj zajednici ne postoje kvalifikovani elektro inženjeri, kompanija WindVision će ponuditi jednu ili više stipendija godišnje učenicima iz lokalnih zajednica za studije na elektrotehničkom fakultetu u Beogradu ili Novom Sadu.

Rad vetroparkova takođe može povećati priliku za razvoj turizma, naročito za zajednice u blizini Deliblatske peščare. Teško je proceniti da li će vetroparkovi sami po sebi biti dovoljni za pokretanje turizma u području, ali s obzirom da se radi o prvim vetroparkovima koji se grade u Srbiji, moguće je da će privući posetioce koji žele da ih vide.



7. Zaključci i sledeći koraci

U CIA proceni se navodi sledeće:

Ptice. Ukupan uticaj vetroparkova u ispitivanom području na ptice selice će verovatno biti nizak, jer se glavni koridor letenja nalazi na istoku i južno od ispitivane oblasti, a nijedan vetropark se ne nalazi u oblasti redovnih preleta između oblasti gneždenja i hranjenja. Smatra se da je verovatnoća javljanja značajnog efekta barijere niska. Vetropark koji će najverovatnije imati negativan uticaj na migratorne vrste je vetropark Košava koji se nalazi na uskom parčetu zemlje između dva područja „visoko ugroženih ptica“. Prema studiji Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode radi se trasi migracije. Lokalni EIA izveštaj za ovaj projekat je odobren.

Pejzaž. Procenjeno je da će izgradnja samog vetroparka Alibunar imati umeren vizuelni efekat na stambene objekte koji se nalaze na obodima Seleuša i Vladimirovca. Pod pretpostavkom i da ostalih pet vetroparkova bude izgrađeno (Alibunar, Alibunar/ Malibunar, Čibuk 1, Kovačica, Plandište) moguće je očekivati značajan kumulativni vizuelni efekat.

Transport. Ne postoje javno dostupni Planovi uređenja saobraćaja ni za jedan projekat. Na osnovu očekivanih datuma započinjanja radova za Alibunar, Čibuk 1 i Kovačica (Q4 2015 ili Q1 2016) može se očekivati da kumulativni uticaj teških vozila predstavlja značajno pitanje tokom cele 2016. godine, kao i u prvoj polovini 2017. godine. Glavna transportna trasa za Čibuk 1, Alibunar i Alibunar/ Malibunar će biti put E-70 koji povezuje Pančevo i Vladimirovac. Broj teških vozila koja se koriste biće veliki, a isporuke delova turbine tokom noći biće remećena. Pitanja koja se tiču bezbednosti na putu usled povećanog kretanja teških vozila od glavnog autoputa do lokalnog sistema puteva moraju biti pažljivo razmotrena. Nivo smetnji može biti visok i potrebno je u Planovima uređenja saobraćaja predvideti stroge kontrole. Za većinu lokalno zainteresovanih strana ovo će verovatno biti najznačajnije pitanje.

Zaposlenost. Očekuje se da će izgradnja vetroparkova stvoriti direktne i indirektne prilike za zapošljavanje i povećati prihode lokalnih zajednica. Pored toga, verovatno će se javiti pozitivan kumulativni koristan efekat na Alibunar, u smislu prihoda opštine i programa socijalnih investicija. Veličina ovih koristi ne može se trenutno izračunati.

Projekti vetroparkova u ispitivanoj oblasti će igrati značajnu ulogu u strategiji Srbije da umanji emitovanje štetnih gasova pri proizvodnji struje. Međutim, treba napomenuti da je Vlada Srbije predložila gornji limit od 500 MW za vetroelektrane. Ukupan kapacitet vetroparkova obrađenih u CIA izveštaju je 841MW, pa je nemoguće da svi budu izgrađeni. Ako je poznato da je vetropark Plandište (102 MW) već u izgradnji (mada je trenutno na čekanju) i da su izdate građevinske dozvole za Alibunar/ Malibunar (50MW), Čibuk 1 (158 MW), i Kovačica (125 MW) onda je ukupan ‘dodeljeni’ kapacitet već 435 MW.

Uključivanje IFI u razvoj određenog broja predloženih vetroparkova je pozitivan. Uslovi u vezi sa izvođenjem koje oni uvode prikazuju kako se uspešno primenjuje dobra međunarodna praksa, u korist životne sredine i lokalnih zajednica. Akcioni plan za životnu sredinu i društveno okruženje (Environmental and Social Action Plan - ESAP) usaglašen između Zajmodavaca i Graditelja daje jasne smernice za izgradnju svakog vetroparka. Međutim, nije obaveza svakog graditelja da proceni i upravlja uticajima drugog vetroparka. To je obaveza vlasti, lokalnih i državnih. Stoga se preporučuje da IFI iskoristi svoj uticaj prema vlastima kako bi se unapredio kvalitet prostornih planova i praktična primena Kumulativne procene uticaja.

Pored toga, Zajmodavci, putem dostavljanja svojih ESP, mogu pomoći graditeljima vetroparkova u ispitivanom području u smislu saradnje na:

Pripremi usaglašenog plana uređenja saobraćaja u periodu izgradnje. Period izgradnje najvećeg dela vetroparkova nisu javno objavljeni i veličina ovog problema tek treba da bude utvrđena.

Podeli informacija o aktivnostima u vezi sa monitoringom ptica. Predstavljaće pomoć za razumevanje i pitanje potrebe korišćenja radara.

razvoju tehničkih veština kod lokalne radne snage.



8. Prikupljanje dodatnih informacija o Projektu

Kumulativna procena uticaja je deo sveukupne procene uticaja za Projekat, koji zahtevaju Zajmodavci. Detaljnije informacije se mogu dobiti iz Procene uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje (ESIA) i pratećih dokumenata. Dokumenti u kojima je data procena uticaja se mogu dobiti od kompanije WindVision i Zajmodavaca (na engleskom i na srpskom) i uključuju sledeće informacije:

ESIA izveštaj koji obuhvata ceo projekata i EIA izveštaji za Alibunar ĆA i B. Ovaj dokument sadrži detaljnu analizu postojećih uslova životne sredine, planirani projekat i predložene mere ublažavanja.

netehnički rezime iz ESIA izveštaja.

Plan angažovanja zainteresovanih strana koji opisuje način komunikacije kompanije WindVision sa ljudima i institucijama, način kako oni mogu komunicirati sa kompanijom WindVision i biti sigurni da su njihove poruke primljene.

Akcioni plan za životnu sredinu i društveno okruženje u kom su opisane aktivnosti kompanije WindVision i njenih izvođača radova koje moraju biti preduzete kako bi se osiguralo da nema neprihvatljivih uticaja na ljude ili životnu sredinu usled izgradnje i rada Projekta.

Pored toga, kompanija WindVision objavljuje rezultate godišnjeg praćenja ptica i slepih miševa (samo na srpskom jeziku), kao i arheološke studije izvedene u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva.

Svi ovi dokumenti biće objavljeni na sajtovima www.windvision.com, www.ebrd.com, i www.eib.org. Elektronske kopije možete zatražiti od Milice Vukojičić u kompaniji WindVision Alibunar na dole navedenoj adresi, pozivom na +381 11 3283 527, ili slanjem imejla na adresu to [email protected].

Dokumenti su dostupni za uvid (na srpskom) na sledećim lokacijama:

WindVision, Obilicev venac 18-20, Sprat VII, Stan 1 &2, Beograd (i na engleskom jeziku) i Zarka Zerenjanina 10, Alibunar

Opština Alibunar, TRG Slobode 4, Alibunar

MZ Vladimirovac, Cara Lazara 76, Vladimirovac

MZ Seleuš, Branka Radičeviċa 2, Seleuš

MZ Banatsko Novo Selo, Maršala Tita 67, Banatsko Novo Selo



Napomena

Ovaj dokument i njegova sadržina pripremljeni su i namenjeni isključivo za potrebe informisanja kompanije WindVision i za korišćenje u vezi sa procesom objavljivanja IFI projekta.

WS Atkins International Ltd ne preuzima nikakvu odgovornost prema bilo kojoj drugoj strani po pitanju ili koja nastaje u vezi sa ovim dokumentom i/ili njegovom sadržinom.

Ovaj dokument ima 23 strane, uključujući naslovnu stranu.

Istorijat dokumenta

Broj posla: 5135216 Referenca dokumenta: Alibunar Windfarm Cia April2015. Rev 2.1

Revizija Opis namene Pripremio Proverio Proverio Odobrio Datum

Rev 1.0 Nacrt za razmatranje od strane klijenta

MS, AGI ES AGI AG Iles 22.04.15

Rev 2.0 Za izdavanje MS, AGI ES / WindVision

AGI AG Iles 24.04.15

Rev 2.1 Za izdavanje MS, AGI IFC / WindVision

AGI AG Iles 29.04.15

vetropark alibunar, srbija - windvision 2 servisch/wvwfa-wvwfb-cumulative... · vrste koje se...

Documents