veterinarski glasnik · na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa uro\enom...

$: VETERINARSKI GLASNIK · na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa uro\enom hipertenzijom* effect of olea europea l. leaf extract on haemodynamic status and$
VETERINARSKI GLASNIK

VOL. 67

BROJ 5 - 6

STRANA 301 - 464

Beograd 2013.

5-6

V E T E R I N A R S K I G L A S N I K

nau~ni ~asopis

scientific journal

Veterinarski glasnik je ~asopis Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u BeogaduVeterinarski glasnik is published by Faculty of Veterinary Medicine University of Belgrade

VET. GLASNIK Vol. 67 Br. 5-6 Str. 301 - 464 Beograd, 2013.

IZDAVA^:FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADUFACULTY OF VETERINARY MEDICINE UNIVERSITY OF BELGRADEFAKULÃTET VETERINARNOY MEDICINÀ UNIVERSITETA V BELGRADE

SUIZDAVA^: Veterinarska komora Srbije

COPUBLISHER: Veterinary Chamber of Serbia

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK – EDITOR IN CHIEF: Vitomir ]upi}

URE\IVA^KI ODBOR – EDITORIAL BOARD: Vojin Iveti}, Milovan Jovi~in,Vera Kati}, Sanja Kova~evi}-Aleksi}, Zoran Kuli{i}, Zoran Ra{i}, Horea[amanc, Vesna Matekalo-Sverak, Sandra Dilki}, Dragi{a Trailovi}

ME\UNARODNI URE\IVA^KI ODBOR – INTERNATIONAL EDITORIALBOARD: Arturo Anadon ([panija), Horia Cernescu (Rumunija), Toni Dovenski(Makedonija), Petar Dàja (Hrvatska), Marijan Kosec (Slovenija), Mehmed Mu-minovi} (Bosna i Hercegovina), Dimitrios Raptopoulus (Gr~ka), Peter [otony(Ma|arska), Carlo Valente (Italija)

TEHNI^KI UREDNIK – TECHNICAL EDITOR: Sandra Dilki}

LEKTORI – LECTORS:Irena Njeì} i Du{ica ârdarevi}, za srpski jezik / for Serbian languageDu{ica ârdarevi}, za engleski jezik / for English languageIrena Njeì} za ruski jezik / for Rusian languageGODI[NJE SE OBJAVLJUJE 6 BROJEVA ÂSOPISA

Godi{nja pretplata: za pravna lica 6 000 dinaraza individualne pretplatnike 2 000 dinaraza inostranstvo 200 USD(The annual subscription outside Serbia is 200 US $)

@iro ra~un broj: 205-2982-66

U finansiranju ~asopisa u~estvuje:Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

Publication of this journal is financially supported by:Ministry of Education and Science, Republic of Serbia

[tampa – Printers: „Nau~na KMD”, Beograd

Adresa ~asopisa:Veterinarska komora Srbije – Veterinarski glasnik, 11000 Beograd,Bulevar oslobo|enja 18, tel/faks 011/2684-597, 2687-475,e-mail: vetksªeunet.rs; www.vetks.org.rs

ISSN 0350-2457UDK 619 (05)

V E T E R I N A R S K I G L A S N I KÂSOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

VET. GLASNIK Vol. 67 Br. 5 - 6 str. 301 - 464 Beograd, 2013.

SADR@AJ – CONTENTS – SODER@ANIE

ORIGINALNI RADOVI – ORIGINAL PAPERS – ORIGINALÃNÀE RABOTÀ

! Miloradovi} Z., Gvozdenov Maja, Jovovi} \ur|ica, Mihailovi}-Stanojevi} Nevena, IvanovM., Vaji} Una Jovana, Karanovi} Danijela, Milanovi} D. S., Gruji} Milanovi} Jelica:Uticaj ekstrakta lista masline (Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidneperoksidacije kod pacova sa uro|enom hipertenzijomEffect of Olea Europea L. Leaf Extract on Haemodynamic Status and Lipid Peroxida-tion in Spontaneously Hypertensive RatsVliÔnie Ìkstrakta olivkovìh listÝev (Olea europea L.) na hemodinami~eskiystatus i urovenÝ perekisnogo okisleniÓ lipidov u krìs s vo`dennoy giper-tenziey . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

! @ivkov-Balo{ Milica, Jak{i} Sandra, Mihaljev M., ]upi} @., Stojanov I., Api} Jelena, Jovi~inM.: Mikroelementi i te{ki metali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta SrbijeTrace Elements Levels in Raw Milk in SerbiaMikroÌlementì i tÔèlìe metallì v korovÝem moloke iz razli~nìh mest vSerbii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

! \or|evi} Vesna, Savi} M., Vasilev S., \or|evi} M.: Prinos larvi i uticaj ljudskog faktora upouzdanosti pregleda mesa metodom ve{ta~ke digestijeLarvas Output and Influence of Human Factor in Reliability of Meat Inspection by theMethod of Artificial DigestionVìhod li~inok i vliÔnie ~elove~eskogo faktora v nade`nosti kontrolÔmÔsa metodom iskusstvennogo perevarivaniÔ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329

! Sladojevi} @., Kasagi} D., Kukolj B., Kirovski Danijela: Uticaj razli~itih uslova drànja,pariteta i broja prasadi u leglu na gubitak telesne mase krma~a u toku laktacijeInfluence of Housing Conditions, Number of Farrowing and Number of Pigs in Litteron Weight Loss in Sows During LactationVliÔnie razli~nìh ìliçnìh usloviy, ~isla oporosa svinomatok i ko-li~estva porosÔt v pomete na poterÓ vesa svinomatok v period laktacii . . . 337

! Prodanovi} R., Kirovski Danijela, Vujanac I., Ne{i} Ksenija, Janevski A., Mari} J., Kukri} V.:Stereotipno pona{anje na farmama visokomle~nih krava – „igra jezika"Stereotypical Behaviour at High Yielding Dairy Cows Farms – "Tongue Rolling"Stereotipnoe povedenie molo~nìh korov na fermah – "igra Ôzìkom" 349

! Mitrovi} M. Branislava, Vitorovi} Gordana, Andri} V., Stojanovi} Mirjana, Vitorovi} D.,Grdovi} Svetlana, Vi}entijevi} M.: Prirodni radionuklidi u mineralnim |ubrivima iobradivom zemlji{tuNatural Radionuclides in Mineral Fertilizers and FarmlandPrirodnìe radionuklidì v mineralÝnìh udobreniÔh i na zemlÔh selÝsko-hozÔystvennogo nazna~eniÔ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359

PREGLEDNI RADOVI – REVIEW PAPERS – OBZORNÀE RABOTÀ

! Trailovi} Ruìca, Savi} Mila, Dimitrijevi} V., Jovanovi} S.: Varijabilnost albumina u krvnomserumu kao odraz mogu}eg evolutivnog uticaja diluvijalnih konja na populacijudoma}eg brdskog konja u SrbijiVariability of Albumin In Blood Serum as a Possible Reflection of Evolutional Influ-ence of Diluvial Horses on Population of Native Mountain Horse in SerbiaIzmen~ivostÝ alÝbumina v sìvorotke krovi kak otraènie vozmo`nogo Ìvo-luÓcionnogo vozdeystviÔ delìvialÝnogo naseleniÔ lo{adey na gornìelo{adi v Serbii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369

! Maksimovi} Zori} Jelena, Mili}evi} Vesna, Veljovi} Lj., Petrovi} T., Val~i} M., Plav{i} B.,Vranje{ N.: Besnilo – epizootiolo{ka situacija na teritoriji Srbije i zemalja u okruènjuod 2006. do 2012. godineRabies – Epizootiological Situation at the Teritory of Serbia and Countries in the Re-gion from 2006. to 2012.Be{enstvo – epizootologi~eskaÔ situaciÔ na territorii Serbii i stran re-giona s 2006 po 2012 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377

! Stevi} Nata{a, Bogunovi} Danica, Radoji~i} Sonja, Val~i} M.: Bruceloza pasa na teritorijiRepublike Srbije u periodu od 2004. do 2011. godineBrucella Canis at the Territory of Serbia in the Period from 2004. to 2011.Brucelezz sobak na territorii Respubliki Serbii v period s 2004 do 2011goda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

! Ko~i{ J., Ili} Tamara, [amanc H., Dimitrijevi} Sanda: Parazitske infekcije goveda Severno-ba~kog okrugaParasitic Infections in Cattle in North-Ba~ka DistrictParazitarnìe infekcii u krupnogo rogatogo skota Severnoba~kogo rayona . . 405

! Te{i} M., Balti} @. M., Teodorovi} V., Mirilovi} M., Nedi} D., Markovi} T., Markovi} Radmila,Aleksi} Agelidis Aleksandra: Tendencija razvoja ribarstva i potro{nja ribe u SrbijiTendency in Fishing Development and Fish Consumption in SerbiaTendenciÔ razvitiÔ rìbnogo hozÔystva i potrebleniÔ rìbì v Serbii . . . . . . 417

! Ljubojevi} Dragana, ]irkovi} M., Mi{~evi} Mirjana: Probiotici u ishrani {aranskih ribaProbiotics in carp fish nutritionProbiotiki v pitanii karpovìh rìb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

DIPLOMIRANI STUDENTI - DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE – GRADUATE STUDENTS- DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE - DIPLOMIROVANNÀE STUDENTI - DOK-TORÀ VETERINARNOY MEDICINÀ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441

INDEKS AUTORA I KLJU^NIH REÎ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

SPISAK RECENZENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459

UPUTSTVO AUTORIMA - NOTES FOR CONTRIBUTORS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461

DOI: 10.2298/VETGL1306303M UDK 619:615.225

UTICAJ EKSTRAKTA LISTA MASLINE (OLEA EUROPEA L.)NA HEMODINAMSKI STATUS I NIVO LIPIDNEPEROKSIDACIJE KOD PACOVA SA URO\ENOM

HIPERTENZIJOM*

EFFECT OF OLEA EUROPEA L. LEAF EXTRACT ON HAEMODYNAMIC

STATUS AND LIPID PEROXIDATION IN SPONTANEOUSLY

HYPERTENSIVE RATS

Miloradovi} Z., Gvozdenov Maja, Jovovi} \ur|ica,Mihailovi}-Stanojevi} Nevena, Ivanov M., Vaji} Una Jovana,Karanovi} Danijela, Milanovi} D. S., Gruji} Milanovi} Jelica**

Hipertenzija je jedan od vode}ih uzroka nastanka kardiovaskular-nih oboljenja. Listovi masline se jo{ od davnina koriste u le~enju hiper-tenzije, me|utim mehanizmi njihovog antihipertenzivnog delovanja jo{uvek nisu dovoljno razja{njeni. Glavni cilj na{e studije bio je da ispi-tamo akutno dejstvo ekstrakta lista masline na hemodinamiku i lipidnuperoksidaciju pacova sa uro|enom hipertenzijom u uslovima normal-ne i blokirane sinteze azotnog monoksida. Kori{}eni su ekstrakt listamasline EFLA®943 i blokator enzima azot monoksid sintaze L-NAME.Blokada sinteze azotnog monoksida je dovela do statisti~ki zna~ajnogpove}anja srednjeg arterijskog pritiska, smanjenja frekvence i minut-nog volumena srca, pove}anja ukupnog perifernog otpora i pove}anjalipidne peroksidacije u plazmi. Tretman ekstraktom lista masline jedoveo do sniènja srednjeg arterijskog pritiska, smanjenja frekvence iminutnog volumena srca, bez promena lipidne peroksidacije. Ekstraktlista masline u uslovima blokade azotnog monoksida je doveo dosniènja srednjeg arterijskog pritiska, ukupni periferni otpor je ostao vi-sok, minutni volumen nizak, a lipidna peroksidacija zna~ajno povi{ena.Op{ti zaklju~ak je da ekstrakt lista masline iskazuje sna`no antihiperten-

303

ORIGINALNI RAD – ORIGINAL PAPER

* Rad primljen za {tampu 08. 11. 2012. godine** Dr sc. biol. Zoran Miloradovi}, vi{i nau~ni saradnik, Maja Gvozdenov, dipl. mol. biol., dr sc.

med. \ur|ica Jovovi}, nau~ni savetnik, dr sc. biol. Nevena Mihailovi}-Stanojevi}, vi{i nau~nisaradnik, dr sc. biol., Milan Ivanov, istraìva~ saradnik, Una Jovana Vaji}, dipl. ing. tehnol.,Danijela Karanovi}, dipl. biol., istraìva~ saradnik, dr sc. neuro. Sla|an D Milanovi}, vi{inau~ni saradnik, dr sc. biol., Jelica Gruji} Milanovi}, nau~ni saradnik, Institut za medicinskaistraìvanja Univerziteta u Beogradu, Srbija

zivno dejstvo, smanjuje volemijsko i tenziono optere}enje sr~anogmi{i}a i ne menja stepen lipidne peroksidacije. U uslovima blokiranesinteze azotnog monoksida, ovaj ekstrakt zadràva antihipertenzivnosvojstvo, ali usled izazvane sna`ne endotelne disfunkcije ne pobolj{a-va sistemsku hemodinamiku i pove}anu lipidnu peroksidaciju.

Klju~ne re~i: eksperimentalna hipertenzija, ekstrakt lista masline,smanjena produkcija azot monoksida, lipidna peroksidacija

Hipertenzija je jedan od vode}ih uzroka nastanka kardiovaskularnihoboljenja, kao i prevremenog morbiditeta i mortaliteta. Mnogi antihipertenzivnilekovi kori{}eni u uobi~ajenim dozama, iskazuju {tetne efekte, zbog ~ega ih trebaprimenjivati sa velikim oprezom. Iz pomenutih razloga, poslednjih godina su is-traìvanja u terapiji umerene hipertenzije usmerena ka ispitivanju supstanci pri-rodnog porekla, koje se naj~e{}e koriste kao dodaci ishrani, a za koje je poznatoda imaju pozitivne efekte na sniènje krvnog pritiska. Listovi masline se jo{ od vre-mena Hipokrata koriste u le~enju rana, groznice, dijabetesa, kostobolje, ar-teroskleroze i hipertenzije, me|utim mehanizmi njihovog antihipertenzivnog de-lovanja jo{ uvek nisu dovoljno razja{njeni. Ekstrakt lista masline, EFLA®943 (Fru-tarom Switzerland Ltd.), proizvod je koji se koristi kao dodatak ishrani i razvijen jeprimenom specijalne procedure su{enja li{}a evropske masline (Olea europaeaL). Glavni aktivni princip ovog ekstrakta je oleuropein, koji pripada hemijskoj fa-miliji sekoiridoid glikozida, a za koje je utvr|eno da sniàvaju krvni pritisak.(Zarzuelo i sar., 1991). Pokazano je tako|e, da oleuropein pove}ava produkcijusna`nog vazodilatatornog molekula, azotnog monoksida (NO) (Visioli i sar.,1998).

Endotelna disfunkcija je fenomen koji je ~esto prisutan kod pacijenatasa esencijalnom hipertenzijom. Procesi koji doprinose smanjenom vazorelaksant-nom odgovoru u endotelnoj disfunkciji su: smanjena bioraspoloìvost vazodilata-tornog molekula NO-a (De Artinano i Gonzalez, 1999), usled smanjene ekspresijeenzima endotelne azot monoksid sintaze (eNOS) ili nedostatka kofaktora i sub-strata za eNOS, kao i degradacija NO-a usled dejstva reaktivnih oblika kiseonika(Cai i Harrison, 2000).

Glavni cilj na{e studije bio je da ispitamo akutno dejstvo ekstrakta listamasline EFLA®943 na pacovima sa uro|enom hipertenzijom (SH), kao eksperi-mentalnom modelu genetski uzrokovane hipertenzije kod ljudi. @eleli smo tako|e,da ispitamo kakav je efekat ovog ekstrakta u uslovima blokirane sinteze azotnogmonoksida u hipertenziji, ~ime smo na izvestan na~in indukovali uslove izraèneendotelne disfunkcije i maligne hipertenzije.

304

Vet. glasnik 67 (5-6) 303 - 315 (2013) Miloradovi} Z. i sar.: Uticaj ekstrakta lista masline(Olea europea L.) na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa ...

Uvod / Introduction

Eksperimentalne ìvotinje i tretman /Experimental animals and treatment

U eksperimentu su kori{}eni odrasli pacovi sa uro|enom hipertenzi-jom (spontaneously hypertensive rats-SHR), mu{kog pola i prose~ne telesnemase oko 300 g, koji su odgajani u Institutu za medicinska istraìvanja Univer-ziteta u Beogradu. Svi eksperimenti na ìvotinjama su izvo|eni u saglasnosti sanacionalnim i lokalnim institutskim pravilnikom o upotrebi i ~uvanju eksperimen-talnih ìvotinja (No. 0100-1/10/IMR). Za izvo|enje eksperimenta je dobijena i doz-vola Eti~kog komiteta Instituta za medicinska istraìvanja Univerziteta u Beogradu(br. 0316-1/11).

@ivotinjama smo davali: L-NAME (NG-L-Arginine Methyl Ester;SIGMA); kompetitivni inhibitor enzima azot monoksid sintaze (NOS); ekstrakt listamasline (Olive leaf extract EFLA® 943, Frutarom Switzerland Ltd) i fiziolo{kirastvor.

Eksperimentalni protokol / Experimental protocol

Svi na{i eksperimenti su izvo|eni na anesteziranim ìvotinjama (natri-jum-pentobarbital, Nembutal, i.p., 35 mg/kg telesne mase). @ivotinje smo podeliliu ~etri eksperimentalne grupe: kontrolnu grupu ìvotinja (Kontrola; n* = 8); grupuìvotinja tretiranu L-NAME-om (L-NAME; n = 9); grupu ìvotinja tretiranu eskstrak-tom lista masline, (OLIVA; n = 9); grupu ìvotinja koje su dobijale i.v. bolus L-NAME pre tretmana eskstraktom lista masline (L-NAME+OLIVA; n = 9) ;* broj ìv-otinja.

Hemodinamska merenja / Haemodynamic measurements

Femoralna arterija je preparirana i u nju je uba~en polietilenski kateter(PE–50, Clay-Adams Parsippany, NY, USA) ispunjen fiziolo{kim rastvorom saheparinom, koji je spojen sa ure|ajem za registraciju hemodinamskih signala(9800TCR Cardiomax III-TCR, Columbus Instruments', USA). Na isti na~in prepa-rirana je i kanulirana desna jugularna vena, preko koje je vr{ena infuzija (u bolusu)ispitivanih supstanci ili fiziolo{kog rastvora. Izmerene su po~etne vrednosti sredn-jeg arterijskog pritiska (SAP) i frekvence srca (FS) u svim grupama. Kontrolnagrupa je preko jugularne vene dobila bolus fiziolo{kog rastvora (0,2 ml). L-NAMEgrupa je dobila bolus L-NAME-a (10 mg/kg t.m.) rastvorenog u 0,2 ml fiziolo{kograstvora. OLIVA grupa je dobila bolus ekstrakta lista masline (50 mg/kg t.m.) rast-vorenog u 0,2 ml fiziolo{kog rastvora. Ova doza ekstrtakta je izabrana na osnovuna{e ranije pilot studije (neobjavljeni rezultati) gde je ova doza dovela dopromena krvnog pritiska kod SHR, ali ne i kod normotenzivnih Wistar pacova. L-NAME+OLIVA grupa je pretretirana bolusom L-NAME-a (10 mg/kg t.m.), a zatimje nakon 5 minuta dobila bolus ekstrakta lista masline (50 mg/kg t.m.). Vrednosti

305


Materijal i metode / Material and methods

SAP i FS su registrovane u 5., 10.,15. i 30. minutu posle bolusa i izraàvane ummHg (pritisci) i otkucaji/minutu (frekvence).

Minutni volumen srca je meren metodom termodilucije na ure|ajuCardiomax III-TCR i izraàvan je u ml/min/kg. Ukupni periferni vaskularni otporizra~unavan je iz vrednosti srednjeg arterijskog pritiska i minutnog volumenaprema formuli: UPO = SAP/MV (UPO- ukupni periferni otpor izraèn u mmHg minkg/ml; SAP- srednji arterijski pritisak u mmHg i MV- minutni volumen srca izraèn uml/min/kg t. m.).

Odre|ivanje stepena lipidne peroksidacije (TBARS) /Lipid peroxidation measurement (TBARS)

Stepen lipidne peroksidacije u plazmi je procenjivan na osnovu od-re|ivanja reaktivnih supstanci tiobarbiturne kiseline (engl. Thiobarbituric acid re-active substances – TBARS), a po metodi Ohkawa-e (Ohkawa i sar., 1979) iizraàvan u µmol/ml.

Statisti~ka obrada podataka / Statistical processing of data

Rezultati su prikazani kao srednja vrednost sa standardnom gre{komsrednje vrednosti. Za obradu je kori{}ena jednostepena analiza varijanse(ANOVA). U slu~aju da je ANOVA pokazala statisti~ki zna~ajnu razliku, za odre|i-vanje stepena zna~ajnosti izme|u grupa kori{}en je Fi{erov test, a sve vero-vatno}e sa stepenom od p<0.05 smatrane su zna~ajnom. Svi dobijeni rezultati suobra|eni upotrebom Statistica for Windows 6.0 softvera.

Hemodinamske studije / Haemodynamic studies

Nakon 5 minuta od po~etka tretmana, uo~ava se statisti~ki zna~ajnopove}anje SAP kod L-NAME grupe ìvotinja u odnosu na kontrolnu grupu, kao istatisti~ki zna~ajno smanjenje SAP kod OLIVA i L-NAME+OLIVA grupa ìvotinja uodnosu na kontrolnu grupu (Slika 1). Kod poslednje dve grupe, ovakvo smanjenjearterijskog krvnog pritiska zabeleèno je i nakon 10.-og i 15.-og minuta odpo~etka tretmana. U poslednjem merenju, nakon 30 minuta, uo~ava se statisti~kiznaj~ano pove}anje SAP kod grupe ìvotinja tretirane L-NAME-om, kao i statisti~kizna~ajno smanjenje SAP kod OLIVA grupe ìvotinja u pore|enju sa Kontrolom(slika 1).

Frekvenca sr~anog rada bila je statisti~ki zna~ajno smanjena kod L-NAME i L-NAME+OLIVA grupe u odnosu na kontrolnu nakon 5 minuta od po~etkaeksperimenta. Nakon 10 minuta, zapaà se statisti~ki zna~ajno smanjenje FS kodsvih tretiranih grupa u odnosu na kontrolnu grupu. Ovakav trend nastavlja se i u15. i u 30. minutu (Slika 2).

306


Rezultati / Results

Uporedni prikaz minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otporapredstavljen je na slici 3. Uo~ava se statisti~ki zna~ajno smanjenje minutnog volu-mena kod svih tretiranih grupa u odnosu na kontrolnu grupu, kao i statisti~kizna~ajno pove}anje ukupnog perifernog otpora kod L-NAME i L-NAME+OLIVAgrupe u odnosu na kontrolnu grupu.

307


0

50

100

150

200

250

**

&&&

&&&

**

&&&

&&&***

***&&&***

&&&***

&&&***

&&&***

* p < 0.05 : Kontrola** p < 0.01 : Kontrola*** p < 0.001 : Kontrola&&& p < 0.001 : L-NAME

3015105start

Sre

dnji

art

eri

jskipri

tisak

(mm

Hg)

Intervali merenja (min)

Kontrola (n = 8)L-NAME (n = 9)OLIVA (n = 9)L-NAME+OLIVA (n = 9)

Slika 1. Prikaz promene srednjeg arterijskog pritiska kod eksperimentalnih grupa; n-broj`ivotinja u grupi /

Picture 1. Display of mean arterial pressure changes in the experimental groups: n-number of animals per group

200

250

300

350

400

450

#

#&&***

*

*

**

****

**

*

*

**

**

* p < 0.05 : Kontrola; ** p < 0.01 : Kontrola;*** p < 0.001 : Kontrola& p < 0.05 : L-NAME; && p < 0.01 : L-NAME# p < 0.05 : OLIVA

3015105start

Intervali merenja (min)

Fre

kvenca

rada

src

a(o

tkuc./m

in)


Slika 2. Prikaz promene frekvence rada srca kod eksperimentalnih grupa; n-broj `ivotinja ugrupi

Picture 2. Display of heart work frequency in the experimental groups: n-number of animals per group

Odre|ivanje stepena lipidne peroksidacije (T-BARS) u plazmi /Lipid peroxidation (T-BARS) in plasma

Na slici 4. uo~ava se statisti~ki zna~ajno ve}i stepen lipidne peroksi-dacije kod L-NAME grupe u odnosu na kontrolnu grupu. Stepen lipidne peroksi-

308


0

50

100

150

200

250

300

*

***

**M

inutn

ivolu

men

src

a(m

l/m

in/k

g)

Eksperimentalne grupe


0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

* p < 0.05 : Kontrola; ** p < 0.01 : Kontrola;*** p < 0.001 : Kontrola;& p < 0.05 : L-NAME; ### p < 0.01 : OLIVA

***�

��

**

Ukupniperi

fern

iotp

or

(mm

Hg

min

kg/m

l)


Slika 3. Uporedni prikaz minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otpora kodeksperimentalnih grupa; n-broj `ivotinja u grupi /

Picture 3. Comparative review of cardiac output and peripheral resistance in the experimental groups: n-numberof animals per group

0

2

4

6

8

10

###***

&&

***

*** p < 0.001 : Kontrola; && p < 0.05 : L-NAME;### p < 0.01 : OLIVA

TB

AR

S(�

mol/m

l)



Slika 4. Prikaz reaktivnih vrsta tiobarbiturne kiseline (TBARS), kao merilo stepena lipidneperoksidacije u plazmi kod eksperimentalnih grupa; n-broj `ivotinja u grupi

Picture 4. Review of reactive kinds of thiobarbituric acid (TBARS), as a measure of lipid peroxidation level inplasma in the experimental groups: n-number of animals per group

dacije bio je zna~ajno niì kod OLIVA grupe u odnosu na L-NAME grupu. Kod L-NAME+OLIVA grupe stepen lipidne peroksidacije je bio zna~ajno ve}i upore|enju sa OLIVA grupom i kontrolnom grupom.

Rezultati na{e studije ukazuju da blokada sinteze NO-a dovodi dozna~ajnog pove}anja srednjeg arterijskog pritiska. Ovi rezultati su sli~ni rezul-tatima studije u kojoj je hroni~na primena L-NAME-a (50 mg/L) kod SH pacovadovela do pove}anja srednjeg arterijskog pritiska u odnosu na kontrolnu grupuìvotinja (Ono i sar., 1995). Dobijeni efekat je i o~ekivan, jer NO svojim vazodilata-tornim delovanjem u~estvuje u regulaciji tonusa krvnih sudova (Vane i sar., 1990),tako ovaj rezultat predstavlja potvrdu uspe{ne blokade sinteze NO-a, odnosnodelom uspostavljanjene endotelne disfunkcije.

Nakon tretmana ekstraktom lista masline do{lo je do zna~ajnog sma-njenja srednjeg arterijskog pritiska, {to sugeri{e da EFLA®943, veoma brzonakon akutne aplikacije, iskazuje sna`no i trajno antihipertenzivno dejstvo kodSHR. Cherif (Cherif i sar., 1996) je u svojoj studiji pokazao da vodeni ektrakt listamasline dovodi do zna~ajnog smanjenja krvnog pritiska kod pacijenata sa esenci-jalnom hipertenzijom. Antihipertenzivni efekat ekstrakta lista masline, EFLA®943,prikazan je tako|e kod Wistar soja pacova, kod kojih je hipertenzija indukovanadavanjem L-NAME-a (Khayyal i sar., 2002). Studija u kojoj su izolovani triterpenoidiiz listova Olea europea L. poreklom iz Gr~ke, divlje afri~ke masline i kultivisaneOlea europea L. uzgajane u Kejptaunu, pokazala je da sva tri izolata, koji sadrèrazli~ite procente oleanolinske i ursolinse kiseline, spre~avaju pojavu hipertenzijei arteroskleroze kod Dahl salt-sensitive insulin rezistentnih pacova, kao genetskogmodela hipertenzije (Somova i sar., 2004). Na{i rezultati, podràni podacima o an-tihipertenzivnom delovanju ovog ekstrakta u nabrojanim studijama, nas navodena zaklju~ak da bi EFLA®943 mogla imati primenu kao efikasna terapija u akut-nom sniènju krvnog pritiska.

U prikazanoj studiji, tretman ekstraktom lista masline, nakon blokiranesinteze NO-a, doveo je do zna~ajnog, ali kratkotrajnijeg smanjenja srednjeg ar-terijskog pritiska kod SHR. Stanje u kome je kod SHR blokirana sinteza NO-a, do-vodi do zna~ajnog pove}anja krvnog pritiska, koje po svojim karakteristikamaodgovara stanju maligne hipertenzije (Sventek i sar., 1996). U uslovima kada jesinteza NO-a blokirana, kao i u uslovima uro|ene hipertenzije, ekstrakt listamasline svoje antihipertenzivno dejstvo moè ostarivati preko inhibicije angioten-zin konvertuju}eg enzima (ACE inhibitorno dejstvo), gde glavno dejstvo ostvarujumetaboliti oleuropeina i oleacina, nastali delovanjem enzima �-glikozilaze (Han-sen i sar., 1996). Tretman u trajanju od 8 nedelja ekstraktom lista masline i anti-hipertenzivnim lekom kaptoprilom (ACE inhibitor), doveo je do statisti~ki zna~aj-nog smanjenja krvnog pritiska kod obe tretirane grupe (Susalit i sar., 2011), {to je

309


Diskusija i zaklju~ak / Discussion and Conclusion

ukazalo na sli~an mehanizam delovanja ove dve supstance. Jo{ jedan od mo-gu}ih mehanizama antihipertenzivnog delovanja ekstrakta lista masline je i blo-kada kalcijumovih kanala L-tipa. Kalcijum antagonisti~ko dejstvo ekstakta listamasline pokazano je u preklini~koj studiji u kojoj su ovim ekstraktom tretiraniizolovano srce zeca i kardiomiociti pacova (Scheffler i sar., 2008), a glavni sasto-jak ekstrakta koji ispoljava ovakav na~in delovanja je 3,4-dihidroksi-fenil-etanol,produkt degradacije oleuropeina (Rauwald i sar., 1994). Rezultati na{e studije na-vode nas na zaklju~ak da u stanjima hipertenzivne krize, tretman ekstraktom listamasline moè da dovede do sniènja krvnog pritiska, ali je taj efekat slabijeizraèn i manje trajan nego u slu~aju kada je o~uvana endotelna funkcija.

U na{oj studiji, akutna inhibiciija sinteze NO-a dovodi do zna~ajnogsmanjenja frekvence sr~anog rada kod SHR, {to se moè objasniti kompenzator-nim refleksnim odgovorom usled naglog porasta krvnog pritiska i odsustvom de-lovanja NO-a na sr~ani mi{i}. U studiji Chen-a (Chen i Hu, 1997) u kojoj je L-NAMEakutno aplikovan u razli~itim dozama (1–30 mg/kg) kod Wistar (WKY) i SH pacova,pokazano je dozno-zavisno smanjenje frekvence sr~anog rada kod oba soja, samaksimalnim efektom pri dozi od 10 mg/kg L-NAME. U studiji Kojda (Kojda i sar.,1999) u kojoj je ispitivana uloga endotelne NOS u kontroli sr~ane frekvence, poka-zano je da nakon aplikacije L-NAME-a, kod kontrolnih mi{eva (koji posedujueNOS) dolazi do sniènja sr~ane frekvence u ve}oj meri nego kod eNOS-/- mi{eva(koji ne poseduju gen za eNOS). Tako|e, u studiji u kojoj je izolovan sinoatrijalni~vor morskog praseta, a potom aplikovani donori NO-a u razli~itim koncentaci-jama, pokazano je da NO dozno-zavisno uti~e na sr~anu frekvencu deluju}i prekoNO-cGMP signalnog puta (Musialek i sar., 1997). Ovi podaci ukazuju da en-dogena produkcija NO-a, u~estvuje u regulaciji frekvence sr~anog rada, a da blo-kada sinteze NO-a usporava sr~ani rad, {to je potvr|eno i rezultatima na{e stu-dije.

Frekvenca sr~anog rada kod OLIVA grupe tretirane ekstraktom listamasline bila je zna~ajno smanjena u odnosu na kontrolnu grupu. Mogu}i razlogza ovakav efekat lista masline je kalcijum antagonisti~ko dejstvo njegovih aktivnihkomponenti. U studiji Higuchi-ja (Higuchi i sar., 1985) pokazano je da blokatori ka-nala za kalcijum dovode do promena u funkcionisanju autonomnog nervnogsistema i do dozno-zavisnog opadanja krvnog pritiska i frekvence sr~anog rada.Tako|e, pokazano je da ekstrakt lista masline blokira L-tip kalcijumovih kanala uizolovanom srcu zeca i neonatalnim kardiomiocitama pacova gajenih u kulturi iposledi~no dovodi do smanjenja sr~ane frekvence (Scheffler i sar., 2008). KodOLIVA+L-NAME grupe uo~eno je statisti~ki zna~ajno smanjenje sr~ane frekvenceu odnosu na kontrolnu grupu. Po na{em mi{ljenju, do smanjenja frekvencesr~anog rada u pomenutim okolnostima moè do}i usled refleksnih posledicablokade sinteze NO-a i kalcijum antagonisti~kog delovanja ekstrakta lista masli-ne.

Rezultati na{e studije su pokazali da je minutni volumen srca sta-tisti~ki zna~ajno smanjen, dok je ukupni periferni otpor statisti~ki zna~ajno po-

310


ve}an nakon akutnog tretmana u kome je blokirana sinteza NO-a u odnosu nakontrolnu grupu pacova. Po Chen-u (Chen i Hu, 1997), pad minutnog volumenakod SH pacova koji su akutno tretirani L-NAME-om, verovatno je uzrokovan pa-dom frekvence sr~anog rada, pove}anjem ukupnog perifernog otpora i smanje-nom perfuzijom miokarda usled smanjenja protoka krvi kroz koronarne arterije.Ova studija je tako|e pokazala da nakon akutnog aplikovanja L-NAME-a(10 mg/kg) kod SH pacova, dolazi do sna`nijeg pove}anja ukupnog perifernogotpora (u odnosu na L-NAME-om tretirane WKY pacove), {to ukazuje na pore-me}enu vazomotornu kontrolu kod ovog soja pacova.

Nakon tretmana ekstraktom lista masline u na{oj studiji, zapaà sestatisti~ki zna~ajno smanjenje minutnog volumena u odnosu na kontrolnu grupuìvotinja, dok se ukupni periferni otpor nije statisti~ki zna~ajno promenio. Triterpe-noidi izolovani iz listova afri~ke divlje masline (Olea europaea, subsp. africana) ukoje spadaju oleanolinska kiselina, urosolinska kiselina i uvaol, kao i metil-maslinat izolovan iz listova Olea europaea L., ispoljavalu kardiotoni~no i antidis-ritmi~no dejstvo, a deluju i kao antagonisti �-adrenergi~kih receptora (Somova isar., 2004), {to posledi~no moè dovesti do smanjenja minutnog volumena srca.Po na{em mi{ljenju, ovakav rezultat ukazuje na potencijalno kardioprotektivnodejsto ekstrakta lista masline, jer smanjivanjem minutnog volumena i krvnog pri-tiska, bez promene ukupnog perifernog otpora, dolazi do smanjenog optere}enjasr~anog mi{i}a.

Kod grupe ìvotinja kojoj je najpre blokirana sinteza NO-a, a potomaplikovan ekstrakt lista masline, do{lo je do statisti~ki zna~ajnog smanjenja mi-nutnog volumena i pove}anja ukupnog perifernog otpora u odnosu na kontrolnugrupu. Ovakav rezultat je najverovatnije posledica (pored �-antagonisti~kogdejstva terpenoida i pada krvnog pritiska) poreme}aja kontrole vaskularnog to-nusa. Poznato je da NO ima zna~ajnu ulogu u kontroli tonusa malih krvnih sudova(Oparil i sar., 2003), pa zbog toga u tretmanu L-NAME-om, pored pada minutnogvolumena, dolazi do pove}anja ukupnog perifernog otpora.

U na{oj studiji, nakon akutne inhibicije sinteze NO-a, do{lo je dozna~ajnog pove}anja lipidne peroksidacije u plazmi, {to sugeri{e da je u toj grupido{lo do sna`nog oksidativnog stresa. Ovaj rezultat sli~an je sa rezultatom do-bijenim u eksperimentu u kojem je kod adultnih mu`jaka albino pacova Wistarsoja nakon tretmana L-NAME-om (40 mg/kg tel. mase/dan) u trajanju od 4 nede-lje, do{lo do razvoja hipertenzije i pove}anja lipidne peroksidacije u plazmi (Sara-vanakumar i Raja, 2011). Antioksidativni potencijal ekstrakta lista masline EFLA®943 je prikazan u mnogim eksperimentalnim studijama. Dekanski i sar. (Dekanski isar., 2011) su pokazali da je koncentracija malondialdehida, koji je kori{}en kaoindikator stepena lipidne peroksidacije, smanjen kod Wistar pacova pretretiranihekstraktom lista masline i izloènih stresu uzrokovanim hladno}om. Polifenolnajedinjenja ekstrakta lista masline uzrokuju smanjen stepen lipidne peroksidacije invivo u mikrozomima jetre pacova (Gutierrez i sar., 2001), kao i u oksidativnomstresu indukovanom hidrogen peroksidom ili ksantin oksidazom in vitro (Manna i

311


sar., 2004). U na{em eksperimentalnom dizajnu, tretman ekstraktom lista masli-ne, nije doveo do zna~ajne promene stepena lipidne peroksidacije. Ovaj rezultatnas navodi na zaklju~ak da primenjena doza ekstrakta lista masline nije dovela dotakvih metaboli~kih promena koje bi uzrokovale poja~ano formiranje peroksidnihmolekula, kao i da stepen oksidativnog stresa nije zna~ajno izraèn kod kori{}e-nog soja SHR. Sa druge strane, blokada sinteze NO-a dovela je do zna~ajnopove}anog nivoa TBARS-a, kako primenjena samostalno, tako i tokom udruè-nog tretmana sa EFLA® 943. Ovakav rezultat ukazuje na to da u uslovima akutneinhibicije sinteze NO-a kod SHR, dolazi do sna`nog oksidativnog stresa, a da anti-oksidativno svojstvo ekstrakta lista masline gubi potencijal u spre~avanju procesalipidne peroksidacije, odnosno da je nivo oksidativnog stresa u takvim okol-nostima nadvladao efekte EFLA® 943.

Na osnovu dobijenih rezultata, moè se izvesti zalju~ak da ekstraktlista masline primenjen u dozi od 50 mg/kg, i.v., nakon akutne primene iskazujesna`no antihipertenzivno dejstvo, smanjuje volemijsko optere}enje sr~nogmi{i}a i ne menja stepen lipidne peroksidacije kod SHR. U uslovima blokirane sin-teze NO-a, ovaj ekstrakt zadràva antihipertenzivno svojstvo, ali je ono kra}eg tra-janja i intenziteta tako da ne uspeva da vrati pogor{anu sistemsku hemodinamikui pove}an stepen lipidne peroksidacije nastale usled sna`ne endotelne disfunk-cije kod SHR.

ZAHVALNOST / ACKNOWLEDGEMENT:Ovaj rad je ura|en u okviru projekta osnovnih istraìvanja br. 175096 pod nazivom „Ispitivanje anti-hipertenzivnog potencijala supstanci prirodnog i sintetskog porekla u eksperimentalnim modelimakardiovaskularnih i bubre`nih oboljenja“ finansiranim od strane Ministarstva za prosvetu i nauku Re-publike Srbije. /This work has been carried out as a part of the basic research No 175096 entitled: An investigation of antihy-pertensive potential of substances of natural and synthetic origin in experimental models of cardiovascular andrenal diseases, financed by Ministry of Education, Science and Technology Development of the Republic of Serbia.

1. Cai H, Harrison DG. Endothelial dysfunction in cardiovascular diseases: the role of oxi-dant stress. Circ Res 2000; 87(10): 840-4.

2. Chen HI, Hu CT. Endogenous nitric oxide on arterial hemodynamics: a comparison be-tween normotensive and hypertensive rats. Am J Physiol 1997; 273: H1816-23.

3. Cherif S, Rahal N, Haouala M, Hizaoui B, Dargouth F, Gueddiche M, Kallel Z, BalansardG, Boukef K. A clinical trial of a titrated Olea extract in the treatment of essen-tial arterial hypertension. J Pharm Belg 1996; 51: 69-71.

4. De Artinano AA, Gonzalez VL. Endothelial dysfunction and hypertensive vasoconstric-tion. Pharmacol Res 1999; 40(2): 113-24.

5. Dekanski D, Risti} S, Radonji} NV, Petronijevi} ND, Dekanski A, Mitrovi} DM. Olive leafextract modulates cold restraint stress-induced oxidative changes in the ratliver. Journal of the Serbian Chemical Society 2011; 76(9): 1207-18.

312


Literatura / References

6. Gutierrez VR, de la Puerta R, Catalá A. The effect of tyrosol, hydroxytyrosol and oleuro-pein on the non-enzymatic lipid peroxidation of rat liver microsomes. Mol CellBiochem 2001; 217(1-2): 35-41.

7. Hansen K, Adsersen A, Brogger Christensen S, Rosendal Jensen S, Nyman U, WagnerSmitt U. Isolation of an angiotensin converting enzyme (ACE) inhibitor fromOlea europea and Olea lancea. Phytomedicine 1996; 2:319-25.

8. Higuchi S, Takeshita A, Ito N, Imaizumi T, Matsuguchi H, Nakamura M. Arterial pressureand heart rate responses to calcium channel blockers administered in thebrainstem in rats. Circulation Research 1985; 57: 244-51.

9. Khayyal MT, el-Ghazaly MA, Abdallah DM, Nassar NN, Okpanyi SN, Kreuter MH. Bloodpressure lowering effect of an olive leaf extract (Olea europaea) in L-NAME in-duced hypertension in rats. Arzneimittelforschung 2002; 52(11): 797-802.

10. Kojda G, Laursen JB, Ramasamy S, Kent JD, Kurz S, Burchfield J, Shesely EG, HarrisonDG. Protein expression, vascular reactivity and soluble guanylate cyclase ac-tivity in mice lacking the endothelial cell nitric oxide synthase: contributions ofNOS isoforms to blood pressure and heart rate control. Cardiovasc Res 1999;42(1): 206-13.

11. Manna C, Migliardi V, Golino P, Scognamiglio A, Galletti P, Chiariello M, Zappia V. Oleu-ropein prevents oxidative myocardial injury induced by ischemia and reperfu-sion. J Nutr Biochem 2004; 15: 461-6.

12. Musialek P, Lei M, Brown HF, Paterson DJ, Casadei B. Nitric oxide can increase heartrate by stimulating the hyperpolarization-activated inward current If. Circ Res1997; 81: 60-8.

13. Ohkawa H, Ohishi N, Yagi K. Assay for lipid peroxides in animal tissues by thiobarbituricacid reaction. Anal Biochem 1979; 95: 351-8.

14. Ono H, Ono Y, Frohlich ED. Nitric oxide synthase inhibition in spontaneously hyperten-sive rats . Systemic, renal, and glomerular hemodynamics. Hypertension1995; 26: 249-55.

15. Oparil S, Zaman MA, Calhoun DA. Pathogenesis of hypertension. Ann Intern Med 2003;139(9): 761-76.

16. Rauwald HW, Brehm O, Odenthal KP. Screening of nine vasoactive medicinal plants fortheir possible calcium antagonistic activity. Strategy of selection and isolationfor the active principles of Olea europaea and Peucedanum ostruthium. Phy-tother Res 1994; 8: 135-40.

17. Saravanakumar M, Raja B. Veratric acid, a phenolic acid attenuates blood pressure andoxidative stress in L-NAME induced hypertensive rats. Europ J Pharmacol2011; 671: 87-94.

18. Scheffler A, Rauwald HW, Kampa B, Mann U, Mohr FW, Dhein S. Olea europaea leaf ex-tract exerts L-type Ca(2+) channel antagonistic effects. J Ethnopharmacol2008; 120: 233-40.

19. Somova LI, Shode FO, Mipando M. Cardiotonic and antidysrhythmic effects of oleano-lic and ursolicacids, methyl maslinate and uvaol. Phytomedicine 2004; 11(2-3): 121-9.

20. Susalit E, Agus N, Effendi I, Tjandrawinata RR, Nofiarny D, Perrinjaquet-Moccetti T, Ver-bruggen M. Olive (Olea europaea) leaf extract effective in patients with stage-1hypertension: comparison with Captopril. Phytomedicine. 2011; 18(4): 251-8.

21. Sventek P, Li JS, Grove K, Deschepper CF, Schiffrin EL. Vascular structure and expres-sion of endothelin-1 gene in L-NAME-treated spontaneously hypertensiverats. Hypertension 1996; 27(1):49-55.

313


23. Vane JR, Anggard EE, Botting RM. Regulatory functions of the vascular endothelium. NEngl J Med 1990; 323: 27-36.

24. Visioli F, Bellosta S, Galli C. Oleuropein, the bitter principle of olives, enhances nitric ox-ide production by mouse macrophages. Life Sci 1998; 62: 541-6.

25. Zarzuelo A, Duarte J, Jimenez J, Gonzalez M, Utrilla MP. Vasodilator effect of olive leaf.Planta Med 1991; 57: 417-9.

EFFECT OF OLEA EUROPEA L. LEAF EXTRACT ON HAEMODYNAMIC STATUS AND

LIPID PEROXIDATION IN SPONTANEOUSLY HYPERTENSIVE RATS

Miloradovi} Z., Gvozdenov Maja, Jovovi} \ur|ica, Mihailovi}-Stanojevi} Nevena,

Ivanov M., Vaji} Una Jovana, Karanovi} Danijela, Milanovi} D. S.,

Gruji} Milanovi} Jelica

Hypertension is one of the main causes of cardiovascular disorders and sinceancient times olive tree leaves have been used in its therapy. However the mechanisms oftheir atihypertensive effect have not been sufficiently explained yet. The main objective ofour study was to investigate acute effect of olive tree leaves extract on haemodynamics andlipid peroxidation in rats with congenital hypertension under normal and blocked synthesisof nitric oxide. For the purpose of our research, there were used olive tree leaf extractEFLA® 943 as well as inhibitor of nitric oxide synthase enzyme L-NAME. Nitric oxide syn-thesis inhibition led to statistically significant increase of mean arterial pressure, reducingheart rate and cardiac output, increase of total vascular resistance and lipid peroxidation inplasma. Treatment by olive leaf extract led to decrease of mean arterial pressure, reducingthe frequency and cardiac output, without change in lipid peroxidation. Olive leaf extractunder blockade of nitric oxide led to decrease of mean arterial pressure, total peripheral re-sistance remained high, cardiac output low, and lipid peroxidation significantly increased.General conclusion is that olive leaf extract has a strong antihypertensive effect, decreasescardiac pre and after load and does not influence lipid peroxidation. Under blockade of ni-tric oxide synthesis, this extract keeps antihypertensive properties, but due to strong endo-thelial dysfunction, it is unable to regulate increased total peripheral resistance and markedlipid peroxidation

Key words: experimental hypertension, olive tree leaf extract, decreased nitric oxidproduction, lipid peroxidation

314


ENGLISH

VLIÂNIE ÕKSTRAKTA OLIVKOVÀH LISTÃEV (OLEA EUROPEA L.) NAHEMODINAMIÊSKIY STATUS I UROVENÃ PEREKISNOGO OKISLENIÂ

LIPIDOV U KRÀS S VRO@DENNOY GIPERTENZIEY

Miloradovi~ Z., Gvozdenov Maya, Yovanovi~ Dùrdìca,Mihailovi~-Stanoevi~ Nevena, Ivanov M., Vai~ Una Yovana,

Karanovi~ Daniela, Milanovi~ D. S., Grui~ Milanovi~ Elica

GipertenziÔ ÔvlaetsÔ odnoy iz osnovnìh pri~in serde~no-sosudistìhzabolevaniy. Olivkovìe listÝÔ s drevnih vremen ispolÝzuÓtsÔ dlÔ le~eniÔ gi-pertonii, no mehanizmì ih antigipertenzivnogo deystviÔ eçe ne polnostÝÓ izu~e-nì. GlavnoÔ celÝ na{ego issledovaniÔ bìla ispìtatÝ deystvie Ìkstrakta olivk-ovìh listÝev na gemodinamiku i perekisnoe okislenie lipidov u krìs s vro`den-noy gipertenziey v usloviÔh normalÝnogo i blokirovannogo sinteza oksida azota.Bìli ispolÝzovanì Ìkstrakt olivkovìh listÝev EFLA 943 i blokator sinteza ok-sida azota L-NAME. Blokada sinteza oksida azota privodit k uveli~eniÓ obçegoperiferi~eskogo soprotivleniÔ i k uveli~eniÓ perekisnogo okisleniÔ lipidov vplazme, umenÝ{aet ~astotu serde~nìh sokraçeniy i serde~nìy vìbros. Le~enieÌkstraktom olivkovìh listÝev privelo k snièniÓ srednego arterialÝnogo dav-leniÔ, snièniÓ ~astotì serde~nìh sokraçeniy i serde~nogo vìbrosa bez izme-neniÔ perekisnogo okiosleniÔ lipidov.

Õkstrakt olivkovogo lista v usloviÔh blokadì oksida azota privel ksnièniÓ srednego arterialÝnogo davleniÔ, obçee periferi~eskoe soprotivle-nie ostalosÝ vìsokim, serde~nìy vìbros nizkim, a perekisnoe okislenie lipidovzna~itelÝno uveli~ilosÝ. Obçiy vìvod takov: Ìkstrakt olivkovìh listÝev ÔvlÔ-etsÔ silÝnìm anigipertenzivnìm sredstvom, on umenÝ{aet nagruzku na serdce: na-gruzku obÍemom i nagruzku soprotivleniem, i ne menÔet urovenÝ perekisnogo okis-leniÔ lipidov. V usloviÔh blokadì sinteza oksida azota, Ìtot Ìkstrakt zaderì-vaet antigipertenzivnìe svoystva, no iz-za silÝnoy ÌndotelialÝnoy disfunkciine ulu~{aet sistemnuÓ gemodinamiku i uveli~ennoe perekisnoe okisleniÔ lipi-dov.

KlÓ~evìe slova: ÌksperimentalÝnaÔ gipertoniÔ, Ìkstrakt olivkovìh listÝev,umenÝ{enie proizvodstva oksida azota, perekisnoe okislenie lipidov

315


RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306317Z UDK 619:637.12.04/.07

MIKROELEMENTI I TE[KI METALI U MLEKU KRAVASA RAZLIÎTIH LOKALITETA SRBIJE*

TRACE ELEMENTS LEVELS IN RAW MILK IN SERBIA

@ivkov-Balo{ Milica, Jak{i} Sandra, Mihaljev M., ]upi} @., Stojanov I.,Api} Jelena, Jovi~in M.**

U radu su dati rezultati ispitivanja sirovog mleka i hrane za ìvoti-nje poreklom sa farmi koje su locirane u blizini ve}ih naseljenih mesta(industrijska oblast) i sa farmi iz ruralnog dela Srbije. Razli~iti mikroele-menti i te{ki metali (Zn, Cu, Fe, Pb i Cd) odre|eni su metodom atomskeapsorpcione spektrofotometrije (AAS). Srednje vrednosti sadràja zaZn, Cu, Fe i Cd u mleku bile su 5,94, 0,239, 2,034 i manje od0,005 mg/kg. Srednja vrednost za sadràj Pb u mleku krava sa jednefarme locirane u blizini velikog naseljenog mesta bila je 0,242±0,166 mg/kg (srednje vrednosti za sadràj Pb u mleku sa svih ostalihposmatranih farmi, bila su ispod 0,05 mg/kg). Dobijeni rezultati ukazujuna to da je potrebno posebnu pa`nju posvetiti kontroli prisustva rezi-dua Pb u hrani, vodi i ìvotnoj sredini.

Klju~ne re~i: mleko, hrana za ìvotinje, mikroelementi, te{ki metali

Olovo (Pb) i kadmijum (Cd) su elementi koji se u ìvotnoj sredini moguna}i u najve}im koncentracijama u odnosu na ostale toksi~ne elemente, à ~estose nalaze zajedno u zaga|enoj ìvotnoj sredini (Patra i sar., 2008). Kadmijum sesmatra jednom od najtoksi~nijih supstanci iz ìvotne sredine i spada u prvu grupukarcinogena. Osnova toksi~nosti ovog metala je dejstvo na enzimski sistem u}eliji, na metaloenzime iz kojih istiskuje va`ne biometalne jone (Zn2+, Cu2+ iCa2+), a pored toga ima visok afinitet prema slobodnim –SH grupama u biomo-lekulima. Nakon apsorpcije Cd se albuminom transportuje do svih organa i

317


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 08. 11. 2012. godine** Dr sci. Milica @ivkov-Balo{, vi{i nau~ni saradnik, mr sci. Sandra Jak{i}, istraìva~ saradnik,

mr sci. @eljko Mihaljev, stru~ni savetnik, Nau~ni Institut za veterinarstvo „Novi Sad“, NoviSad; dr sci. @eljko ]upi}, nau~ni saradnik, Nau~ni Institut za reprodukciju i ve{ta~ko ose-menjavanje doma}ih ìvotinja "Temerin", Temerin; dr sci. Igor Stojanov, vi{i nau~ni saradnik,Jelena Api}, istraìva~ saradnik, dr Milovan Jovi~in, Nau~ni Institut za veterinarstvo „NoviSad“, Novi Sad

ekskretuje urinom preko bubrega ispoljavaju}i svoje nefrotoksi~no dejstvo (Boro-zan i sar., 2004). Bubrezi su ciljni organ akutne i hroni~ne izloènosti dejstvu Pb iCd. Trovanje olovom je naj~e{}i uzrok trovanja farmskih ìvotinja, a naj~e{}egoveda. Neorgansko olovo se relativno slabo (oko 10%) apsorbuje preko gastro-intestinalnog trakta, a apsoprcija zavisi od prisustva drugih metala, naro~ito kalci-juma i gvo`|a. Glavno mesto deponovanja olova je skelet, tako da kosti sadrè90-95% ukupno apsorbovanog Pb. Promene u koli~ini deponovanog Pb u ko-stima su u ravnoteì sa intenzitetom mineralizacije, tako da dekalcifikacija kostijuuzrokuje mobilizaciju Pb, pove}avaju}i njegovu koncentraciju u krvi i tkivima.Ekskrecija olova se odvija preko bubrega, ali male koli~ine se izlu~uju preko ù~i imleka (Borozan i sar., 2005).

Kontaminacija ìvotne sredine ovim toksi~nim metalima i njihova„podmukla“ priroda, odnosno dejstvo rastu}ih koncentracija, bez naznaka, a saizazivanjem o{te}enja }elije, izazivaju sve ve}u brigu istraìva~a koji se bavebezbedno{}u hrane. Pb i Cd se akumiliraju u organima, a kao {to je slu~aj i sa dru-gim toksi~nim metalima, ìvotinje i ljudi te{ko ih elimini{u iz organizma. Retka sutrovanja ovim elementima kao posledica jednokratnog unosa visoke doze. Te{kimetali se smatraju kumulativnim otrovima, tako da su trovanja njima posledicahroni~ne izloènosti, tokom duèg perioda i ponovljenog uno{enja manjih doza,{to vodi ka bioakumulaciji sve do toksi~nog nivoa (Pagán-Rodriguez i sar., 2007).Sa druge strane, toksi~nost te{kih metala nije samo posledica njihovog prisustva,ve} poti~e i od interakcije sa drugim elementima i biomakromolekulima (Borozan isar., 2005). Mikroelementi kao {to su bakar, kobalt, cink i gvo`|e su esencijalni zanomalan rast, otpornost prema bolestima, dobru proizvodnju i reprodukciju ìvoti-nja. Me|utim, svaki mikroelement moè biti toksi~an u organizmu, ako ga ìvot-inja konzumira u velikim koli~inama i u dovoljno dugom periodu. Mnogi od mik-roelemenata u~estvuju u me|usobnim interakcijama, interakcijama sa toksi~nimelementima, uti~u}i na metabolizam mikroelemenata i njihovu ekskreciju iz orga-nizma.

Unos olova i kadmijuma u organizam ìvotinja, odnosno u lanacishrane mogu} je preko vode i hrane. Kontaminacija je mogu}a i iz slede}ih iz-vora: olovnih boja, olovnih baterija, olovne municije, emisije gasova iz automo-bila, aluminijumskih boja, tekstila, metalurgije i petrohemijske industrije, sagore-vanja uglja i mineralnih ulja, topljenja ruda, miniranja, proizvodnje legura, indus-trije boja, industrijske obrade aluminijuma, |ubrenja fosfatnim |ubrivima, topi-onica ruda na bazi olovo-cink, ugljenih kopova i rudnika (Patra i sar., 2008).

Nivo toksi~nih elemenata u mleku krava, izloènih zaga|enju iz oko-line je va`no pitanje vezano za zdravlje stanovni{tva. Hroni~na izloènost farmskihìvotinja dejstvu olova i kadmijuma, kao i njihova koncentracija u tkivima, postajupredmet intenzivnije kontrole, posle nalaza supklini~kih efeketa pove}anog nivoaolova u krvi mla|e dece (Underwood i Suttle, 1999). Mleko i proizvodi od mleka suva`na komponenta ishrane ljudi, posebno dece u porastu. Iz tog razloga kontami-

318

Vet. glasnik 67 (5-6) 317 - 328 (2013) @ivkov-Balo{ Milica i sar.: Mikroelementi i te{kimetali u mleku krava sa razli~itih lokaliteta Srbije

nacija mleka toksi~nim elementima predstavlja potencijalni rizik za ljudsku popu-laciju.

S obzirom na aktuelnost i zna~aj ove problematike, nau~no oprav-dano je da se ispita bezbednost sirovog mleka sa aspekta sadràja toksi~nih i po-tencijalno toksi~nih elemenata i utvrdi eventualan uticaj hrane za ìvotinje na kon-tamnaciju mleka. Zadatak je postavljen tako da se ispita sadràj toksi~nih i eleme-nata u tragovima u hrani za krave muzare i sirovom mleku krava sa farmi iz okolineve}ih naseljenih mesta u Vojvodini i sa malih gazdinstava ruralnog dela Srbije, teda se ove vrednosti uporede sa podacima iz literuture, i da se na osnovu toga do-nesu zaklju~ci o bezbednosti mleka kao hrane za ljude.

Uzorkovanje / Uzorkovanje

Uzorci hrane za ìvotinje i sirovog mleka uzeti su sa tri farme muznihkrava koje se nalaze blizu ve}ih naseljenih mesta i ve}ih saobra}ajnica i sa dvefarme sme{tene u ruralnom podru~ju Srbije. Koncept ishrane krava muzara nasvim farmama je bio sli~an, pa su u svrhu ispitivanja uzorkovana sva hraniva kojasu ~inila obrok krava na pojedinim farmama. U svrhu ispitivanja uzeti su uzorcipotpunih sme{a za krave muzare, kukurzna silaà i seno lucerke (3 farme), od-nosno livadsko seno (2 farme).

Uzorkovanje hrane za ìvotinje izvr{eno je odgovaraju}im sondama uplasti~ne vre}ice. Uzorci mleka, od 6 krava izabranih metodom slu~ajnog izbora,sa svake farme, uzimani su pri jutarnjoj muì u plasti~ne epruvete, zamrzavani dopo~etka ispitivanja.

Hemijske analize / Hemijske analize

Odre|ivanje mikrolelemenata (Fe, Zn, Cu) / Odre|ivanje mikrolelemenata (Fe,

Zn, Cu): Uzorci hrane za ìvotinje su mleveni i homogenizovani, a zatim minerali-zovani metodom suvog spaljivanja na temperaturi od 550±10oC. Uzorci sirovogmleka su upareni, a zatim je suvi ostatak pripreman metodom "suvog spaljivanja"àrenjem na 550±10oC. Sadràj gvo`|a, bakra i cinka odre|ivan je atomskomapsorpcionom spektrometrijom.

Odre|ivanje toksi~nih elemenata (Pb, Cd) / Odre|ivanje toksi~nih elemenata

(Pb, Cd): Uzorci hrane za ìvotinje su mleveni i homogenizovani, a zatim minerali-zovani metodom suvog spaljivanja na temperaturi 450±10oC. Uzorci sirovogmleka su uparavani i pripremani metodom "suvog spaljivanja" àrenjem na450±10oC. Sadràj Pb i Cd odre|en je atomskom apsorpcionom spektrometri-jom sa "background" korekcijom (D2 lampa).

Statisti~ka analiza / Statisti~ka analiza

Statisti~ka analiza podataka (srednja vrednost, standardna devijacija,interval varijacije) izvr{ena je softverskim paketom "Statistica 7.0".

319



Rezultati ispitivanja komponenti obroka za krave muzare, prikazani suu Tabeli 1. Na osnovu rezultata ispitivanja komponenti obroka za krave muzaremoè se zaklju~iti da su koncentracije svih ispitivanih elemenata, u svim ispitanimuzorcima bile zna~ajno niè u odnosu na maksimalno dozvoljene vrednosti(MDK) (Pravilnik, 2010).

Tabela 1. Sadràj Zn, Cu, Fe, Pb i Cd u hrani za muzne krave Šmg/kg¹ /Table 1. Content of Zn, Cu, Fe, Pb i Cd in feeds for dairy cows Šmg/kg¹

Hrana za muznekrave/

Feed for dairy cows

Farma /Farm

Sadràj elemenata / Content elementsŠmg/kg¹

Zn Cu Fe Pb Cd

Kukuruzna silaà /Maize silage

1 19,40±1,72 2,36±0,23 20,40±3,91 0,50±0,02 <0,02

2 8,15±0,72 1,96±0,19 88,00±16,85 0,41±0,02 0,03±0,004

3 6,25±0,55 1,58±0,16 38,90±7,45 0,30±0,01 0,02±0,003

4 8,98±0,80 1,70±0,17 41,84±8,00 1,02±0,05 0,03±0,004

5 6,07±0,54 2,96±0,30 79,23±15,17 3,69±0,01 <0,02

1 16,10±1,43 7,34±0,73 560,00±107,2 0,36±0,01 0,14±0,02

2 16,41±1,45 5,93±0,60 1068,50±204,6 0,72±0,03 0,07±0,01

3 22,62±2,00 7,63±0,76 641,60±122,8 0,80±0,03 0,05±0,007

Seno livadskih trava /Hay grass

4 13,08±2,00 5,39±0,54 63,72±12,20 2,16±0,11 <0,02

5 4,29±0,38 7,37±0,52 113,51±21,73 0,42±0,02 <0,02

Potpuna sme{a /Complete feed mixture

1 70,60±6,25 11,32±1,12 219,30±42,00 0,72±0,05 0,08±0,007

2 91,05±8,07 28,10±2,81 159,20±30,49 0,44±0,02 0,09±0,009

3 38,73±3,43 14,24±1,42 116,30±21,76 0,38±0,03 0,16±0,02

4 44,16±3,91 12,30±1,23 282,80±45,73 2,44±0,13 <0,02

5 66,07±5,85 14,89±1,49 154,35±21,73 1,21±0,03 0,04±0,003

U silaì kukuruza, sa sve tri farme, izmerena koli~ina Zn i Fe je bilave}a od vrednosti navedenih u literaturnim podacima, {to je u saglasnosti sa ne-kim ranijim istraìvanjima koje smo sproveli na sli~nom tipu uzoraka (@ivkov-Balo{i sar., 1999; ûvardi} i sar., 2006). Tako ûvardi} i sar. (2006) navode da je ukupnisadràj Fe u zemlji{tu veoma visok, jer je Fe sastavni deo sekundarnih mineralagline. Sadràj pristupa~nog Fe veoma varira, od 5,04 mg kg-1 na zemlji{tu tipa~ernozem na Deliblatskoj lesnoj zaravni, do vrlo visokog sadràja od 514,6 mgkg–1 na zemlji{tu tipa solonjec na Banatskoj lesnoj terasi na lokalitetu Boka. Velikavarijabilnost u plodnosti zemlji{ta na pojedinim lokalitetima, odrazila se i nasadràj mineralnih materija u uzorcima biljnih hraniva. Utvr|ene su zna~ajnerazlike u sadràju makro i mikroelementa, i to ne samo izme|u razli~itih hraniva,

320


Rezultati i diskusija / Results and Discussion

ve} i izme|u istih biljnih vrsta sa razli~itih lokaliteta. U biljci kukuruza izmerenakoli~ina Fe je, tako|e znatno ve}a od literaturnih vrednosti.

Dobijeni rezultati merenja mikroelemenata (Tabela 1) ukazuju na vari-jabilnost sadràja mineralnih materija u uzorcima sena lucerke i livadskih trava sarazli~itih lokaliteta, {to se moè protuma~iti kao posledica pedolo{kih karakteris-tika zemlji{ta i primene agrotehni~kih mera. Primetno je da mikroelementi poka-zuju ve}u varijabilnost, pri ~emu posebno treba ista}i gvo`|e. Rezultati na{eg is-pitivanja su u saglasnosti sa na{im ranijim ispitivanjima sena lucerke (Vuka{inovi}i sar., 2001, 2003; ]upi} i sar., 2006; @ivkov-Balo{ i sar., 2011).

Rezultati ispitivanja toksi~nih elemenata u hrani za krave muzare uka-zuju na to da je sadràj Pb i Cd u uzorcima kukuruzne silaè i sena ispod MDK (zaPb max 40 mg/kg, za Cd max 1 mg/kg). Sadràj ispitivanih toksi~nih elemenata upotpunim sme{ama tako|e je ispod MDK (za Pb max 30 mg/kg, za Cd max0,50 mg/kg). Moè se zaklju~iti da je evidentno prisustvo toksi~nih elemenata umerljivim koli~inama, kako u hranivima, tako i u sme{ama za ishranu kravamuzara. U odnosu na neka ranija ispitivanja hrane za ìvotinje, zaklju~ujemo da jedo{lo do porasta prose~nog sadràja ispitivanih elemenata u svim vrstama biljnihi hraniva animalnog porekla, a posledi~no i u sme{ama. Razlozi su verovatno uporastu op{teg zaga|enja ìvotne sredine kao posledice tehnolo{kog razvoja iliakcidentnih situacija (@ivkov-Balo{ i sar., 2007).

Rezultati ispitivanja drugih autora su vrlo sli~ni na{im rezultatima.Vander Fels-Klerx i sar. (2011) iznose da je sadràj Cd u kabastoj hrani za kravemuzare (seno) iznosio od 0,09 do 1,47 mg/kg, a za kukuruz (12% vlage) 0,16-1,50 mg/kg, {to je u saglasnosti sa rezultatima na{eg ispitivanja. Serdaru i sar.(2001) su ispitivali hraniva poreklom sa zaga|enog podru~ja Rumunije. SadràjCd u senu lucerke kretao se od 0,75 do 1,96 mg/kg, sadràj Pb – od 10,25 do29,0 mg/kg, sadràj Cu 6,83 do 14,3 mg/kg, sadràj Zn 61,13 do 123 mg/kg, asadràj Fe 101 do 230 mg/kg. Isti autori iznose da su u kukuruznoj silaì izmerenevrednosti elemenata u tragovima bile slede}e: za Pb od 7,3 do 143.4 mg/kg, zaCd od 2,30 do 4,53 mk/kg, za Cu od 8,6 do 21,92 mg/kg, za Zn od 114 do318 mg/kg i za Fe od 414,2 do 1226,3 mg/kg.

U Tabeli 2 date su srednje vrednosti (± sd) izmerenih koncentracija is-pitivanih elemenata u mleku krava sa tri posmatrane farme.

Podaci o sadràju cinka u sirovom mleku krava u na{em ispitivanju suu saglasnosti sa podacima drugih autora i nalaze se u rasponu adekvatnih vred-nosti za sirovo mleko. Izme|u pojedinih farmi nisu se isticale zna~ajne razlike usadràju Zn u sirovom mleku. Puls (1990) navodi da se normalnim nalazom Zn umleku smatra nalaz 2,5-7,5 mg Zn/l mleka. Sadràj cinka u mleku krava u is-traìvanjima koja su sproveli Oprzadek i sar. (2010) je u rasponu 0,7-7,8 mg/kgmleka. Patra i sar. (2008) iznose da je sadràj Zn u mleku krava lociranih unezaga|enim podru~jima iznosio 3,95±0,40 µg/ml (0,85-14,7), dok je ta vrednostu mleku krava iz podru~ja blizu topionica ruda na bazi olova i cinka bila12,50±0,73 µg/ml (7,96-15,95). Prema podacima istraìvanja autora Serdaru i sar.

321


(2001) sadràj cinka u mleku krava sa podru~ja industrijskog naselja iznosi5,57±4,16 mg/kg. Na osnovu rezultata istraìvanja, koje obuhvatilo vi{e regija uKini i Japanu, sadràj cinka u sirovom mleku iznosi 2,38±0,50 mg/kg (Li-QiangQin i sar., 2009).

Tabela 2. Sadràj Zn, Cu, Fe, Pb i Cd u mleku krava Šmg/l¹ /Table 2. Content of Zn, Cu, Fe, Pb i Cd in cows milk Šmg/l¹

Element /ElementŠmg/l¹

Sirovo mleko / Raw milkX ± sd

I.V.

Farma 1 /Farm 1

Farma 2 /Farm 2

Farma 3 /Farm 3

Farma 4 /Farm 4

Farma 5 /Farm 5

Zn 5,46±2,852,93-10,40

8,38±3,735,82-14,90

5,69±1,394,95-7,58

5,53±2,582,70-9,50

4,65±1,993,54-9,11

Cu 0,122±0,0320,100-0,179

0,211±0,0930,129-0,346

0,189±0,1040,134-0,401

0,400±0,090,333-0,565

0,271±0,070,201-0,372

Fe 1,195±1,0500,473-3,290

0,364±0,0310,314-0,394

0,464±0,0760,402-0,594

2,360±0,232,014-2,501

5,781±2,562,322-9,400

Cd <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005

Pb 0,242±0,166<0,05-0,500 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05

Sadràj bakra u ispitivanim uzorcima mleka kretao se u rasponu0,100-0,401 mg/l. Izmerene vrednosti se nalaze u rasponu vrednosti koje, kaoadekvatne daje Puls (1990). Prema podacima navedenog autora adekvatna vred-nost bakra u mleku krava kre}e se u rasponu 0,05-0,69 mg/l. Patra i sar. (2008)saop{tavaju da se izmerena vrednost za sadràj Cu u mleku krava gajenih nanezaga|enim podru~jima (kontrolna grupa) kretala u rasponu od 0,02 do0,29 µg/ml. Isti autori iznose i zaklju~ak da se nije mogao uo~iti nijedan specifi~antrend u odnosu Cu, Zn i Fe u mleku. Prema podacima istraìvanja autora Li-QiangQin i sar. (2009) sadràj Cu u sirovom mleku krava poreklom iz Kine iznosi0,17±0,08 mg/kg. Sadràj Cu u sirovom mleku krava ju`nog i severnog regionaHrvatske, prema navodima Bilandì} i sar. (2011), iznosio je 931,9 i 848,9 µg/l.

Sadràj gvo`|a u sirovom mleku je varirao u {irokom rasponu, od0,314-9,4 mg/kg. Prema Pulsu (1990) normalnim nalazom Fe u mleku smatra senalaz 0,2-6,3 mg/l. Sadràj Fe u mleku krava sa nezaga|enih podru~ja kretao se urasponu 0,00-35,4 µg/ml, odnosno 5,10±1,06 µg/ml (Patra i sar., 2008). Li-QiangQin i sar. (2009) iznose da je izmereni sadràj gvo`|a u mleku krava iznosio1,93±0,96 mg/kg. Autori iznose da su najve}e varijacije u sadràju mikroeleme-nata u njihovom ispitivanju uo~ene za sadràj gvo`|a i cinka. Ove varijacijepripisuju mogu}nosti transfera Fe i Zn sa ma{ina i alata namenjenih obradi isakupljanju sirovog mleka.

322


Rezultati ispitivanja sadràja kadmijuma u uzorcima mleka sa 5 farmi(Tabela 2) ukazuju na nizak nivo kontaminacije, odnosno na to da je sadràj ovogelementa ispod granice detekcije primenjene metode. Tako|e, mleko sa svih ispi-tivanih farmi je na osnovu sadràja Cd odgovaralo zahtevima Pravilnika (2011), ukom je propisan maksimalno dozvoljen sadràj Cd (max 0,01 mg/kg). Podacina{eg ispitivanja su u velikoj meri u saglasnosti sa podacima koje iznose autori izrazli~itih zemalja.

Kao rezultat ispitivanja koje je obuhvatilo analizu uzoraka mleka ite~nih proizvoda od mleka koji su uzorkovani direktno u proizvodnji i na trì{tuPoljske, Starska i sar. (2011) iznose da je prose~an sadràj Cd u doma}em mlekubio 0,001 mg/kg. Isti autori iznose da je prema izvoru EFSA (2009), sadràj Cd umleku i te~nim proizvodima od mleka u zemljama Evrope, u proseku, iznosio0,0030±0,0043 mg/kg. Koncentracija Cd u mleku krava Podlasie regiona (Pol-jska), bila je <2 mu g/kg (Oprzadek i sar., 2010). Sadràj kadmijuma u mlekukrava namenjenom izradi sireva, a poreklom sa individualnih farmi sa podru~jaItalije, iznosio je od 0,30±0,02 µg/kg do 2,23±0,13 µg/kg (Faccia i sar., 2010).Prose~na vrednost sadràja Cd u mle~nom serumu krava, poreklom iz Turske re-gije Koaceli, iznosila je 0,257 µg/l, a kretala se u opsegu 0,180-0,398 µg/l (Ümit iSeda, 2008). Sadràj Cd u sirovom mleku krava ju`nog i severnog regiona Hrvat-ske, prema navodima Bilandì} i sar. (2011) iznosio je 1,76 i 3,4 µg/l. Prema poda-cima istraìvanja autora Serdaru i sar. (2001) sadràj Cd u mleku krava sa po-dru~ja industrijskog naselja u Rumuniji iznosi 0,04±0,02 mg/kg. Sadràj Cd umleku krava sa nezaga|enih podru~ja Indije kretao se u rasponu 0,00-0,05 µg/ml,odnosno 0,029±0,02 µg/ml (Patra i sar., 2008), dok se ta vrednost u mleku kravaJersey rase nalazila u rasponu od 0,02 do 0,056 mg/kg (Somasundaram i sar.,2005). Li-Qiang Qin i sar. (2009) iznose da je izmereni sadràj Cd u mleku krava(Kina) iznosio 4,19±3,80 µg/kg. Ekstremna vrednost za sadràj Cd izmerena je umleku krava (n=250), koje je prikupljano sa podru~ja Faisalabad, Pakistan, aiznosila je 0,08±0,01 ppm (Muhammad i sar., 2009).

Sadràj olova u uzorcima sirovog mleka sa farmi 2, 3, 4 i 5 bio je ispodgranice detekcije primenjene metode. U uzorcima mleka sa farme 1 koli~ina Pbimala je vrednost <0,05-0,50 mg/kg (0,242±0,166 mg/kg). Ovi nalazi su nekolikoputa vi{i u odnosu na maksimalno dozvoljenu vrednost (0,02 mg/l). Predmetnafarma nalazi se u blizini ve}eg grada i autoputa, ali je va`na i ~injenica da se za na-pajanje krava koristi voda iz arte{kog bunara, te vodovodne cevi od olova. Vodauzeta sa ove farme sadràla je 0,046 mg/l Pb (maksimalno dozvoljen sadràj je0,01 mg/l). Me|utim, i drugi autori iznose problem prisustva vi{ih koncentracija Pbu mleku i tkivima goveda. Tako Swarup i sar. (2005), u ispitivanju koje obuhvatilokrave gajene u blizini podru~ja sa razli~itim nivoima industrijske aktivnosti, nalazeda je sadràj Pb u mleku krava sa nezaga|enih podru~ja bio 0,2523±0,028 (0,00-0,79) µg/ml, dok je ova vrednost za mleko uzeto od krava gajenih oko 2 km odtopionice olova i cinka bila 0,844±0,113 (0,13-2,70) µg/ml. Patra i sar. (2008)iznose da je saràj Pb u mleku krava gajenih na nezaga|enim podru~jima bio

323


0,25±0,03 µg/ml (0,00-0,79). Zna~ajnu vrednost za sadràj Pb u mleku iznose iSerdaru i sar. (2001). Autori iznose da je prose~na vrednost sadràja Pb u mlekukrava sa podru~ja industijskog naselja u Rumuniji iznosila 0,32±0,12 mg/kg izaklju~uju da je zna~ajno prema{ila maksimalno dozvoljenu vrednost. Ekstremnovisoka vrednost za sadràj Pb izmerena je u mleku krava (n=250), koje je pri-kupljano sa podru~ja Faisalabad, Pakistan, a iznosila je 18,87±2,91 ppm (Mu-hammad i sar., 2009).

Dobijeni rezultati ispitivanja sadràja Pb u mleku ipak se za ve}inuposmatranih podru~ja kre}u u granicama vrednosti za nezaga|ena podru~ja. Ovinalazi u velikoj meri su u skladu sa nalazima drugih autora, ali i sa nekim na{im ra-nijim ispitivanjima. Tako, na osnovu rezultata ispitivanja koje obuhvatilo vi{e od 20razli~itih uzoraka mleka i mle~nih proizvoda, koji su uzorkovani na novosadskomtrì{tu, sledi da je vrednost olova u ispitivanim uzorcima mleka bila 33-79 �g dm-3,dok se koli~ina kadmijuma kretala u intervalu 3-7 �g dm-3 (Mihaljev i sar., 2000).Starska i sar. (2011) su, na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem mleka uzetih uperiodu 2006-2007 iz svih okruga Poljske, uglavnom sa trì{ta, a delom od pro-izvo|a~a mleka, utvrdili da je sadràj Pb bio vrlo nizak, odnosno 0,011 mg/kg.Prose~an sadràj Pb u mleku poreklom iz Poljske bio je 0,008 mg/kg, 90% rezul-tata nalazilo se oko vrednosti 0,017 mg/kg, a najvi{i rezultat bio je 0,05 mg/kg. Istiautori iznose da je prema izvoru EFSA (2010) sadràj Pb u mleku i te~nimmle~nim proizvodima u zemljama Evrope za 2010. godinu u proseku iznosio0,008±0,0043 mg/kg. Faccia i sar. (2010) saop{tavaju da je nivo Pb u sirovommleku namenjenom izradi mocarela sira bio izme|u 3,04±0,05 i 19,17±2,48 µg/kg. Sadràj Pb u sirovom mleku krava ju`nog i severnog regiona Hrvat-ske, prema navodima Bilandì} i sar. (2011), iznosio 58,7 i 36,2 µg/l. Prose~navrednost sadràja Pb u mle~nom serumu krava (n=36) gajenih u Turskoj regijiKoaceli iznosila je 6,83 µg/l, a kretala se u opsegu 5,32-9,94 µg/l (Ümit i Seda,2008). Rezultati istraìvanja autora Somasundaram i sar. (2005) dobijeni ispitiva-njem biotransfera te{kih metala i drugih mikroelemenata kod Jersey krava uka-zuju na to da je sadràj Pb u mleku iznosio 0,028 mg/kg. Prose~an sadràj Pb umleku krava iznosio je 28,15±11,23 µg/kg (Kina) (Li-Qiang Qin i sar., 2009).

Olovo i kadmijum u mleku privla~e pa`nju stru~ne i nau~ne javnosti,vezano za bezbednost hrane, odnosno zbog visokog rizika po zdravlje ljudi. Ovielementi se smatraju najva`nijim kontaminentima dana{njice. Sadràj kadmijumau ispitivanim uzorcima mleka bio je manji od 0,005 mg/kg. Vrlo niska koncentra-cija ovog toksi~nog elementa u mleku ukazuje na nezaga|enost ìvotne sredinete{kim metalima. Postoji vi{e aspekata koji su va`ni prilikom razmatranja zna~ajanalaza ovih elemenata u mleku, a odnose se na sadràj Pb i Cd u zemlji{tu, iposledi~no u biljkama, na karakteristike zemlji{ta, na neke karakteristike samogmleka kao medijuma i dr. Tako, Somasundaram i sar. (2005) zaklju~uju svoje is-traìvanje biotransfera te{kih metala na Jersey kravama, re~enicom da se kon-centracija te{kih metala u mleku i krvi krava moè smatrati bioindikatorom za-ga|enja ìvotne sredine te{kim metalima. Zadnik (2004) tako|e, zaklju~uje da je

324


sadràj olova u krvi krava dobar bioindikator kontaminacije ìvotne sredine. We-glarzy (2010) kao zaklju~ak istraìvanja efekta sadràja olova, kadmijuma, bakra icinka iz zemlji{ta na njihovu depoziciju u travama pa{njaka, odnosno tkivima iproizvodima poreklom od krava napasanih na istim pa{njacima, iznosi to da pos-toji pozitivna korelacija izme|u sadràja Pb i Cd u hrani za ìvotinje i mleku i mesu.Radzyminska i sar. (2008) tuma~e}i rezultate ispitivanja mleka i mle~nih proizvodana prisustvo Pb i Cd navodi da je glavni uzrok prisustva ovih elemenata u mlekunjihovo prisustvo u zemlji{tu. Me|utim, niska koncentracija Pb i Cd u mleku nezna~i da je njihova koncentracija u zemlji{ti niska, po{to apsorpcija Pb i Cd odstrane biljaka zavisi u velikoj meri od pH vrednosti zemlji{ta. Biljke mnogo lak{eusvajaju te{ke metale na kiselim zemlji{tima nego na neutralnim. Rezidue Cd, Cr,Ni i Pb pokazuju direktnu zavisnost (visok koeficijent korelacije) od sadràja mastiu mleku. Tako|e, sadràj rezidua Cd pokazuju direktnu korelaciju sa pH vred-no{}u i specifi~nom teìnom mleka, dok sadràj Pb i Ni pokazuje obrnutu zavis-nost od pH vrednosti i specifi~ne teìne (Muhammad i sar., 2009).

1. Sadràj elemenata opasnih po zdravlje ljudi u sirovom mleku je niìod maksimalno dozvoljenog sadràja po vaè}im propisima;

2. Ispitivani uzorci mleka sadrè optimalne koncentracije mikroeleme-nata, koji su zna~ajni za zdravlje ljudi;

3. Vi{e koncentracije nekih elemenata u pojedinim uzorcima ukazujuna potrebu da tehnologija proizvodnje i kontrole bezbednosti i kvaliteta mlekatreba da bude unapre|ena, posebno na lokacijama sa pove}anim rizikom kon-taminacije;

4. Posebna pa`nja mora biti usmerena na kontrolu kvaliteta i bezebed-nosti vode koja se koristi za vodosnabdevanje farmi.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Rad je finansiran sredstvima Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, projekat TR 31084. /This work is supported by a grant from the Ministry of Education and Science, Republic of Serbia, projectnumber TR31084.

1. Bilandì} N, \oki} M, Sedak M, Solomun B, Varenina I, Kneèvi} Z, Beni} M. Trace ele-ment levels in raw milk from northern and southern regions of Croatia. FoodChemistry 2011; 127(1): 63-6.

2. Borozan S, Bojkovski J, [amanc H. Koncentracija te{kih metala u krmnim sme{ama itkivima kod svinja u intenzivnom uzgoju. Veterinarski glasnik 2004; 58(3-4):531-9.

3. Borozan S, Gadjanski-Omerovi} G, Bojkovski J. Interakcije izme|u kadmijuma i cinkakod malih preìvara. Veterinarski glasnik 2005; 59(1-2): 243-9.

325


Zaklju~ak / Conclusion


4. ûvardi} M, Sekuli} P, Mihaljev @, @ivkov-Balo{ M, Pavkov S. Essential and toxic ele-ments in soils, feed and food in Vojvodina province.Trace elements in thefood chain, International Symposium on Trace Elements in the Food ChainBudapest, May 25-27, 2006, eds.Mihaly Szilagyi, Klara Szentmihalyi, Buda-pest, Hungarian Academy of Sciences (HAS), 2006, 220-4.

5. ]upi} @, Mihaljev @, Veselinovi} S, @ivkov-Balo{ M, Ivan~ev A. Contetnt of minerals in al-falfa samples in Vojvodina region. Savremena poljoprivreda, 2006; 55(3-4):71-4.

6. EFSA (European Food Safety Authority). Concise European Food Consumption Data-base, National Summary Statistics, 2009 and 2010.

7. Faccia M, Gambacorta M, Quinto M, Di Luccia A. Lead and cadmium in some milk andmilk- based mozzarella cheeses from Apulia, Italy. Ital J Food Sci, 2010; 22(2):150-5.

8. Li-Qiang Qin, Wang X, Li W, Tong X, Tong W. The minerals and heavy metals in cow'smilk from China and Japan. J Health Sci 2009; 55(2): 300-5.

9. Mihaljev @, Ma{i} Z, @ivkov-Balo{ M, \ilas S. Toksi~ni elementi u mleku i proizvodima odmleka. Prehrambena industrija 2000, 11(1-2): 27-9.

10. Muhammad F, Akhtar M, Javed I, Rahman ZU, Jan I, Anwar MI, Hayat S. Quantitativestructure activity relatonship and risk analysis of some heavy metal residuesin the milk of cattle and goat. Toxicology and Industrial Health 2009; 25: 177-81.

11. Oprzadek K, Gorska A, Olszewska E. Trace elements: from raw cow milk to dairy prod-ucts. Fresenius Envitonmental Bulletin 2010; 19(4): 585-8.

12. Pagán-Rodriguez D, O’Keefe M, Deyrup C, Zervos P, Walker H, Thaler A. Cadmium andlead residue control in a hazard analysis critical control point (HACCP) envi-ronment. J Agric Food Chem 2007; 55, 1638-42.

13. Patra R, Swarup D, Kumar P, Nandi D, Naresh R, Ali S. Milk trace elements in lactatingcows environmentally exposed to higher level of lead and cadmium arounddifferent industrial units. Sci Total Environ 2008; 404: 36-43.

14. Pravilnik o kvalitetu hrane za ìvotinje. Sl. Glasnik RS, br 4/2010.15. Pravilnik o maksimalno dozvoljenim koli~inama ostataka sredstava za za{titu bilja u

hrani i hrani za ìvotinje i o hrani i hrani za ìvotinje za koju se utvr|uju maksi-malno dozvoljene koli~ine ostataka sredstava za za{titu bilja (Sl. glasnik SRJ25/2010, 28/2011).

16. Puls R. Mineral levels in animal health. Diagnostic data. Published by Sherpa Interna-tional, Clearbrook, British Columbia, Canada, 1990.

17. Radzyminska M, Smoczynski S, Kope} M. Persistent organochlorine pesticide, lead,cadmium, nitrate (V) and nitrate (III) in polish milk and dairy products. Polish JEnviron Stud 2008; 17(1): 95-100.

18. Serdaru M, Avram N, Medrea N, Vlãdescu L. Determination of trace elements in biologi-cal materials-measure of industrial pollution. Analytical Letters 2001; 34(9):1437-47.

19. Somasundaram J, Krishnasamy R, Savithri P. Biotransfer of heavy metals in Jerseycows. Indian J Anim Sci 2005; 75(11): 1257-60.

20. Starska K, Wojciechowska-Mazurek M, Mania M, Bruliñska-Ostrowska E, Biernat U,Karlowski K. Noxious elements in milk and milk products in Poland. Polish JEnviron Stud 2011; 20(4): 1043-51.

326


21. Swarup D, Patra R, Naresh R, Kumar P, Shekhar P. Blood leed levels in lactating cowsreared around polluted localities; transfer of lead into milk. Sci Total Environ2005; 349: 67-71.

22. Underwood EJ, Suttle NF. Essentially toxic elements. The mineral nutrition of livestock.3rd Edition. Oxon, UK: CABI Publication 1999; 252-67.

23. Ümit A, Seda K. Modification in direct analysis method: metal levels in raw milk at the re-gion of Izmit by graphite Furnace atomic absorption spectrophotometer. Int JFood Sci Technol 2008; 43: 326-9.

24. Van der Fels-Klerx I, Römkens P, Franz E, van Raamsdonk L. Modeling cadmium in thefeed chain and cattle organs. Biotechnol Agron Soc Environ 2011; 15(S1): 53-9.

25. Vuka{inovi} M, Mihajlovi} R, Popovi} P. Utvr|ivanje kvaliteta i mineralnog sastava senatrava sa podru~ja Draga~evava i Pe{tera. X simpozijum tehnologije hrane zaìvotinje, Vrnja~ka Banja, 2003; 271-4.

26. Vuka{inovi} M, Pavli~evi} A, Mihajlovi} R, Pavli}evi} N. Sadràj bakra, cinka, kadmi-juma i olova u senu trava i silaì kukuruza. J Sci Agricult Res, Arhiv poljo-privredne nauke 2001; 62(220): 325-34.

27. Weglarzy K. Effect of lead, cadmium, copper and zinc content in soil on their depositionin pasture sward as well as in products and tissues of the cows grazed onpasture. J Food Agricult Environ 2010; 8(2): 1209-17.

28. Zadnik J. Lead in topsoil, hay, silage and blood of cows from farms near a former leadmine and current smelting plant before and after installation of filters. Vet Hu-man Toxicol 2004; 46(5): 287-90.

29. @ivkov-Balo{ M, Mihaljev @, Ma{i} Z. Koli~ine makro i mikroelemenata u hranivima sapodru~ja Vojvodine. Savremena poljoprivreda 1999; 47(1-2): 285-8.

30. @ivkov-Balo{ M, Mihaljev @, ]upi} @, Vuka{inovi} M, Vidi} B. Content of toxic elementsin raw materials and feed for domestic animals produced in Vojvodina. Zbor-nik radova, XII me|unarodni simpozijum tehnologije hrane za ìvotinje, NoviSad, 13-15 novembar, Institut za prehrambene tehnologije, 2007, 353-7.

31. @ivkov Balo{ M, @ Mihaljev, @ ]upi}. Contnet of trace elements and some radionuclidesin lucerne (Medicago Sativa)., Biotechnology in Animal Husbandry (3rd Inter-national Congress "New perspectives and Clallenges of Sustainable LivestockProduction"), Beograd, 2011; 27(3): 591-8.

MICROELEMENTS AND HEAVY METALS IN RAW COW MILK FROM VARIOUS

REGIONS IN SERBIA

@ivkov-Balo{ Milica, Jak{i} Sandra, Mihaljev M, ]upi} @, Stojanov I, Api} Jelena,

Jovi~in M

In this study, the investigation results of raw milk and animal feed samplesfrom farms located around industrial areas and from rural areas in Serbia are presented.Various microelements and heavy metals (Zn, Cu, Fe, Pb and Cd) were determined byatomic absorption spectrophotometry (AAS). Mean concentration of Zn, Cu, Fe and Cd inraw milk were 5.94, 0.239, 2.034 and below 0.005 mg/kg, respectively. The mean lead con-centration found in milk from a farm located near industrial area was 0.242±0.166 mg/kg

327


ENGLISH

(mean Pb concentrations for other four investigated farms were below 0.05 mg/kg). Theobtained results indicate that particular attention should be paid to control of Pb residues infood, water and environment.

Key words: milk, animal feed, microelements, heavy metals

MIKROÕLEMENTÀ I TÂ@ELÀE METALLÀ V KOROVÃEM MOLOKE IZRAZLI^NÀH MEST V SERBII

@ivkov-Balo{ Milica, Âk{i~ Sandra, Mihalev @., ûpi~ @, StoÔnov I.,Api~ Elena, Yovi~in M.

V dannoy rabote, opisanì rezulÝtatì testirovaniÔ sìrogo moloka ikorma dlÔ ìvotnìh so ferm, nahodÔçihsÔ nedaleko ot promì{lennìh rayonov i vselÝskoy ~asti Serbii. Razli~nìe mikroÌlementì i tÔèlìe metallì (Zn, Cu, Fe,Pb i Cd) vìdelenì metodom atomno-absorbcionnoy spektrometrii (AAC). Sredneekoli~estvo Zn, Cu, Fe i Cd bìlo 5,94, 0,239, 2,034 i menÝ{e ~em 0,005 mg/kg. Sredneekoli~estvo Pb v korovÝem moloke so fermì raspoloènnoy nedaleko ot bolÝ{ogonaselennogo mesta bìlo 0,242�0,166 mg/kg (v srednem Pb v moloke so vseh fermsostavlÔlo menÝ{e ~em 0,05 mg/kg). Polu~ennìe rezulÝtatì pokazìvaÓt, ~to nadoobratitÝ osoboe vnimanie na kontrolÝ ostatkov Pb v piçe, vode i okruàÓçeysrede.

KlÓ~evìe slova: moloko, korm dlÔ ìvotnìh, mikroÌlementì, tÔèlìe metallì

328


RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306329D UDK 619:637.5.04/.07

PRINOS LARVI I UTICAJ LJUDSKOG FAKTORAU POUZDANOSTI PREGLEDA MESA METODOM

VE[TA^KE DIGESTIJE*

LARVAS OUTPUT AND INFLUENCE OF HUMAN FACTOR IN

RELIABILITY OF MEAT INSPECTION BY THE METHOD OF

ARTIFICIAL DIGESTION

\or|evi} Vesna, Savi} M., Vasilev S., \or|evi} M.**

Na osnovu izvr{enih stru~nih analiza faktora koji su doprineli da in-ficirano meso dospe u lanac (ljudske) ishrane, stekli smo uvid u ~injeni-ce da je bilo oboljenja posle konzumiranja proizvoda od mesa pre-gledanog metodom ve{ta~ke digestije zbirnih uzoraka, kori{}enjemmagnetne me{alice (MM). U radu su prikazani rezultati ogleda koji po-kazuju kako modifikacije navedene metode, i to na nivou zavr{ne sedi-mentacije, uti~u na pouzdanost otkrivanja larvi Trichinella u uzorku infi-ciranog mesa. Pokazano je da kori{}enje nepropisnih laboratorijskihposuda za sakupljanje larvi u zavr{noj sedimentaciji i promena zapre-mine digestivne te~nosti koja se iz njih odliva prilikom pripreme za bro-janje, mogu zna~ajno da uti~u na rezultat pregleda. Gre{ke u detekcijilarvi iznosile su 4-80% u prikazanim eksperimentalnim grupama, zarazliku od kontrolne grupe uzoraka, koji su pregledani primenom MMmetode, izvedene u potpunosti prema proceduri Evropske komisijeNo2075/ 2005 i gde nije bilo gre{aka u broju na|enih larvi po uzorku.Smatramo da }e rezultati ovog rada doprineti pobolj{anju kontroleizvo|enja metode i posebno kriti~ne ta~ke u toku pregleda uzorakamesa na larve Trichinella u Srbiji.

Klju~ne re~i: Trichinella, detekcija larvi, ve{ta~ka digestija,improvizacije, KKT – kontrolna kriti~na ta~ka

329


* Rad primljen za {tampu 05. 10. 2012. god.** Dr sc vet. med. Vesna \or|evi}; Marko Savi}, dr vet., Institut za higijenu i tehnologiju mesa,

Beograd; dr sc. vet. med. Sa{a Vasilev, Institut za primenu nuklearne energije – INEP, Univer-zitet u Beogradu; dr sc vet. med. Milovan \or|evi}, Institut za higijenu i tehnologiju mesa,Beograd

Srbija spada me|u zemlje u Evropi u kojima je trihineloza endemskabolest. U periodu od 2006. do 2010. bilo je 57 epidemija, a od ukupnog broja ljudiinficiranih ovim helmintom (692) najve}i broj (93%) je oboleo zbog konzumiranjatermi~ki nedovoljno obra|enih proizvoda od mesa inficiranih svinja (Sofronic isar., 2013). Inficirano meso je bilo dostupno za ishranu iz dva razloga: jedan je biotaj {to uzorak mesa svinje nije dostavljen na parazitolo{ki pregled, a drugi {to jeprilikom pregleda na~injen propust u otkrivanju prisustva larvi Trichinella.

Usavr{avanjem metoda digestije, odnosno metoda pregleda zbirnihuzoraka mesa, postignute su najva`nije prednosti: pouzdanost i racionalnost uradu. Sva usavr{avanja metoda digestije u svetu imala su isti cilj: za rutinski pre-gled dobiti pouzdaniju i jeftiniju metoduod trihineloskopije, istovremeno po{tuju}iveterinarsku i inspekcijsku praksu – da pregled na larve Trichinella prati rad naliniji klanja svinja (ûperlovi} i \or|evi}, 2003; Gajadhar, 2009). U toku digestijemi{i}nog tkiva pomo}u pepsina u kiselom rastvoru, larva Trichinella se osloba|ami{i}ne kapsule. U literaturi su opisane razli~ite procedure za metode digestije(Kohler, 1977; \or|evi}, 1991; Gamble, 1995; Gamble i sar., 1996). Bilo koja odopisanih metoda ve{ta~ke digestije zbirnih uzoraka da se koristi, ona mora dabude u skladu sa aktuelnim propisima EU (Commision Regulation (EC) No2075/2005, (EC) No 1665/2006, i (EC) No 1245/2007) i u praksi mora da podleèproveri sistemom osiguranja kvaliteta (QAS) u kori{}enju i primeni. Razlike iz-me|u metoda digestije ne smeju da uzrokuju razlike u rezultatima pregleda. Zatopostoje „kontrolne kriti~ne ta~ke“ (KKT) koje moraju da se prate i proveravaju dabi se osigurala sigurnost ispitivanja. U Evropskoj uniji je odre|eno 9 KKT, a u Ka-nadi 12 kontrolnih kriti~nih ta~aka. Prvi propisi koji se odnose na metode digestijepostoje u EU (EEC) od 1977/1984, a u Srbiji od 1989. (ûperlovi} i \or|evi},2003).

Praksa je pokazala u Srbiji, da je bilo improvizacija prilikom koriri{}e-nja parazitolo{kih metoda tokom pregleda uzoraka mesa na larve trihinela, a imaih i sada. U parazitolo{kim metodama je izuzetno va`na veli~ina pregledanoguzorka i pravilno kori{}enje metode kako ne bi do{lo do pojave klini~kih simp-toma trihineloze kod ljudi, {to je i cilj pregleda (ûperlovi} i \or|evi}, 2003).

Preporuka Me|unarodne komisija za trihinelozu (ICT) (Gamble i sar.,2000) je da za digestiju postoje kontrolne kriti~ne ta~ke (kojih ima devet), kojemora da poznaje i da ih proverava svaki pregleda~, kako bi se osigurala celovitostispitivanja (pregleda), skrenule su nam pa`nju o zna~aju potpunog po{tovanjapropisanih metoda. Dugogodi{nje iskustvo stru~njaka u Institutu za higijenu i teh-nologiju mesa u klani~noj proizvodnji mesa i proizvoda, kao i u sudskim slu~aje-vima za propuste u pregledu mesa metodom trihinoskopije i metodom ve{ta~kedigestije zbirnih uzoraka, primenom magnetne me{alice (MM),kao i saznanje dasu desetine i stotine ljudi oboleli od mesa pregledanog u veterinarskim stanicamaili zanatskim i malim klanicama (\or|evi} i sar, 2003) podstakli su nas, da do sada

330

Vet. glasnik 67 (5-6) 329 - 336 (2013) \or|evi} Vesna i sar.: Prinos larvi i uticaj ljudskogfaktora u pouzdanosti pregleda mesa metodom ve{ta~ke digestije

Uvod / Introduction

jednu od nama poznatih (utvr|enih) gre{aka u radu pojedinih lica proverimo ek-sperimentalno. U cilju utvr|ivanja koliko uti~e modifikacija zavr{ne sedimentacije(kriti~na ta~ka – prinos larvi) i primena neodgovaraju}e opreme (van propisa), od-nosno koliki je zna~aj ljudskog faktora u radu, izvedeno je 6 ogleda.

Rad se sastojao iz dve faze (A i B) i {est eksperimentalnih grupa.A. Priprema uzoraka mesa sa ta~no definisanim brojem infektivnih larvi.

Napravljeno je pet uzoraka pomo}u kompresione metode (trihineloskopije) bro-janjem i izdvajanjem larvi i to – uzorci sa 1, 3, 5, 10 i 20 infektivnih larvi Trichinella.Uzorci su napravljeni od trihineloznog mesa ple}ke prirodno inficirane svinje (M.infraspinatus i M. supraspinatus), koje je imalo 207 LPG (larvi po gramu).

B. Priprema uzoraka mesa bez infektivnih larvi. Uzorci mesa bez larvipripremani su tako {to je uzeto po 50 g od M. bicepsfemoris i M. semimembrano-sus, sa prethodnom proverom na prisustvo larvi metodom ve{ta~ke digestije.

U ovako spremljene uzorke stavljene su prethodno izbrojane larve izfaze A.

Eksperimentalne grupe. U svakoj grupi je bilo 25 proba (po pet po-navljanja za svaki broj larvi).

Grupa I (kontrolna). Metoda ve{ta~ke digestije zbirnih uzoraka po-mo}u magnetne me{alice (MM) je izvedena prema protokolu EU (EC No 2075/2005), ura|eno je 25 digestija, po pet za svaki broj larvi koje su stavljene u neinfici-ran uzorak mesa od 50 g. Za finalnu zavr{nu sedimentaciju (40 ml) kori{}ene sukivete za centrifugiranje (od 50 ml, promer 3,09 cm) sa zaobljenim dnom. Iz ovekivete 30 ml te~nosti je pa`ljivo odliveno (izvu~eno usisavanjem kori{}enjem{prica). Visina stuba sedimenta od 10 ml je bila cca 1,75 cm. Sediment se sipan uPetrijevu {olju, a kiveta isprana sa 10 ml vode da bi se sa sigurno{}u prikupile svelarve i ostvarila bolja vidljivost larvi u uzorku ulivanjem i ove zapremine vode uPetrijevu {olju. Svi ostali ogledi razlikovali su se od kontrole u delu zavr{ne sedi-mentacije i kori{}enja posuda.

Grupa II. Posle procedure digestije i zavr{ene sedimentacije od 10 mi-nuta kori{}ena je kiveta od 50 ml sa ravnim dnom, pre~nika 3,07 cm, a visinastuba sedimenta mo`e da bude 1,45 cm. Iz ovakve kivete nije odliveno 30 mlte~nosti, ve} je {pricom uzimano 10 ml sa dna kivete i stavljano u ba`darenuPetrijevu {olju i dodato je u nju 10 ml vode.

Grupa III. Posle sedimentacije u levku za odvajanje 40 ml sedimenta jeispu{tano u laboratorijsku ~a{u od 100 ml. Odvajanje 30 ml iz ~a{e ura|eno jepomo}u {prica i u ~a{i je ostalo 10 ml sedimenta za kalibrisanu Petrijevu {olju uzdodavanje 10 ml vode (kojom je ~a{a isprana). ^a{a je imala pre~nik 4,87 cm, avisina sedimenta cca 0,52 cm.

331



Grupa IV. Sedimentacija, u vremenskom intervalu od 10 minuta jeizvr{ena u laboratorijskoj ~a{i zapremine 100 ml i pre~nika kao u grupi III. Odli-vanje/va|enje 30 ml te~nosti je ura|eno pomo}u laboratorijske pipete sa klipomzapremine 20 ml. Sediment od 10 ml je stavljan u kalibrisanu Petrijevu {olju uz do-davanje 10 ml vode (kojom je ~a{a isprana).

Grupa V. Sediment od 40 ml i dodatno talo`enje izvr{eni su u laborato-rijskoj ~a{i od 100 ml, pre~nika kao u ogledu III. Va|enje 30 ml ura|eno je pomo}uusne laboratorijske pipete zapremine 20 ml pa`ljivo uz sam rub ~a{e. Preostalih10 ml sedimenta je stavljano u kalibrisanu Petrijevu {olju i dodato 10 ml vode ko-jom je ~a{a isprana.

Grupa VI. Sedimentacija 40 ml je bila u laboratorijskoj ~a{i tako|e od100 ml, pre~nika kao u ogledu III. Va|enje 30 ml te~nosti je izvedeno pomo}uusne laboratorijske pipete zapremine 20 ml, iz razli~itih delova ~a{e. Preostalih10 ml sedimenta je preba~eno u Petrijevu {olju, kao i 10 ml vode kojom je ~a{a is-prana.

Sediment u Petrijevoj {olji je pregledan u svim ogledima pomo}ustereomikroskopa (Carl Ziess) pri uve}anju 16 puta.

Rezultati rada su dati u Tabeli 1.

Tabela 1. Procenat neotkrivenih larvi u eksperimentalnim uzorcimaTable 1. Percentage of undetected larvas in experimental samples

Grupa* /Group

Ukupanbroj larvi u uzorku od 50 grama /Total number of larvas in 50 grams sample

1 3 5 10 20

Procenat neotkrivenih larvi u uzorku / Percentage of undetected larvas in a sample

I 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %

II 40 % 53.3 % 32 % 30 % 26 %

III 20 % 14 % 4 % 4 % 6 %

IV 20 % 20 % 24 % 30 % 34 %

V 40 % 46.7 % 52 % 58 % 67 %

VI 80 % 73.3 % 56 % 64 % 75 %

* Svaka grupa se sastojala od 25 proba, po pet ponavljanja za svaki broj larvi. Rezultati su prikazanikao srednja vrednost procenta neotkrivenih larvi u uzorku. Uzorci su pregledani primenom metodave{ta~ke digestije. Prva grupa je pregledana u potpunosti po proceduri EC 2075/2005, dok su sve os-tale grupe modifikovane samo u zavr{noj sedimentaciji (kontrolna kriti~na – prinos larvi).

332



U grupi I (kontrolna, sa kivetama sa zaobljenim dnom), izvedenom uskladu sa direktivom EC 2075/2005 u svih 5 ponavljanja sa brojem larvi 1-20 tj.,0,02-0,4 larvi po gramu (LPG) po uzorku, sve infektivne larve u svih 25 digestija suna|ene. U svim ostalim grupama, osim ogleda II, za finalnu sedimentaciju ko-ri{}ena je laboratorijska ~a{a zapremine 100 ml.

U grupi II nije na|eno od 53,3% (0,06 LPG) do 26% (0,4 LPG)larvi.Grupa III je imala povoljnije rezultate sa gre{kama od 4%, 6%, 14% i 20% ubroju otkrivenih (na|enih) larvi (Tabela 1).

U grupama IV, V, VI kori{}ena je staklena laboratorijska ~a{a zapre-mine 100 ml, ~iji je dijametar bio 4,87 cm, i razli~iti na~ini kori{}enja pipeta.Razli~iti na~ini kori{}enja pipeta su dali gre{ku od 20-34%, odnosno 40-67% i 80-56% u broju na|enih larvi (Tabela 1). U grupama V i VI sa usnom pipetom (20 ml)je objektivno te{ko pratiti nivo vrha pipete i 30 ml izvaditi pravilno.

Rezultati dobijeni digestijom uzoraka I grupe pokazali su da nije bilogubitka larvi primenom metoda magnetne me{alice za digestiju zbirnih uzoraka.To zna~i da su sve faze u metodi izvo|ene pravilno i da je sva oprema bila popropisu. U ogledima II, III, IV, V i VI bila je ista procedura rada i oprema kao uogledu I do zavr{ne sedimentacije. Dobijeni rezultati jasno pokazuju da samovolj-na promena delova opreme ili na~ina rada, ~ak i kada se desi samo na nivoujedne kontrolne ta~ke, zna~ajno uti~e na dobijeni rezultat. Upotreba ~a{e zazavr{nu sedimentaciju nije dozvoljena, ve} samo kiveta ili menzura. Kako je urutinskom radu zna~ajna ~injenica (koju uvek treba imati u vidu) da u jednomuzorku dijafragme, ili bilo kog predilekcionog mi{i}a, svaki od uzoraka ima razli~itstepen inficiranosti, izuzetno je va`no otkriti prisustvo larvi u mesu, odnosno inajmanji broj larvi. Svakako da treba imati u vidu da za prihvatljivost svih rezultatapri pregledu mesa bitnu ulogu ima ljudski faktor kao sastavni deo procedure uobezbe|enju kontrole kvaliteta rada (QAS – quality asurance sistem). Tako je cilja-ni broj stavljenih infektivnih larvi u odre|enu koli~inu ispitivanog uzorka priizvo|enju opisanih eksperimenata dobar pokazatelj koliko je u radu zna~ajanljudski faktor. Pored svega navedenog, smatramo da je zaobljeno dno kivete inajvi{i stub te~nosti za koli~inu od 10 ml tako|e zna~ajan faktor, jer su infektivnelarve u ovim uslovima skoncentrisane u jednoj ta~ki dna kivete i za{ti}ene su opti-malnom visinom stuba te~nosti (10 ml) pri odlivanju 30 ml.

Sve ogledne grupe su nastale kao rezultat dugogodi{njeg iskustvastru~njaka Instituta za higijenu i tehnologiju mesa tokom sudskih sporova vo|enihu Sremskoj Mitrovici 1986, Kumanu 2001, Valjevu 2006, kao i na osnovu uvida urad nekih laboratorija i institucija u toku 1998. godine, a pri ~emu su sagledanegre{ke koje su naj~e{}e pravljene na terenu. Tako|e su od koristi bili i rezultatirada u okviru projekta Ministarstva poljoprivrede br 401-00-13600/2006-05 „Pri-mena sistema za obezbe|enje kvaliteta (Quality Assurance System – QAS) u labo-ratorijama za pregled uzoraka mesa na larve Trichinella“. Jedinstvenim upitnikom(kori{}enim u sklopu projekta) proverene su procedure pregleda mesa u klani-cama, veterinarskim institutima i veterinarskim stanicama. Najve}i izvor podataka

333


su bili veterinari i srednjo{kolci koji su bili na obuci od 1984. do danas na Institutuza higijenu i tehnologiju mesa. Na osnovu podataka prikupljenih iz Upitnika, kao ina terenu, tako|e se moglo videti da ljudi koji izvode pregled mesa to ne rade uskladu sa obukom kroz koju su pro{li. Veterinarska inspekcija ranije nije mogla dase bavi ovim problemom zbog gra|anskog rata i ekonomskih sankcija, ali inepostojanja jo{ uvek stru~nih i ekonomskih uslova za re{avanje ovih problema,bez obzira na doma}e propise koji su danas uglavnom usagla{eni sa propisimaEU (ûperlovi} i sar., 2005).

Smatramo da propisima treba uvesti kontrolu kvaliteta rada (QAS) ikori{}enje kontrolnih uzoraka za me|ulaboratorijsku proveru kvaliteta rada (PSP –Panels of Proficiency Samples) za sve laboratorije koje rade pregled na larve Tri-chinella, kao {to je to ura|eno i u drugim zemljama (Gajadhar i Forbes, 1996;\or|evi} i sar., 2004; Riehn, 2013). Uvo|enjem redovne kontrole kvaliteta radasmanjio bi se nivo profesionalnih gre{aka koje {tete, ne samo ugleduveterinarskestruke, ve}, {to je jo{ va`nije, ljudskom zdravlju. Sve ovo bi sigurno uticalo i nabezbedno i pouzdano kori{}enje metoda pregleda mesa (Forbes i sar., 2005; Ga-jadhar, 2009).

Mi{ljenja smo da }e rezultati ovog rada doprineti pobolj{anju kontroleuzoraka mesa na larve Trichinella u Srbiji. A to bi po na{em mi{ljenju podrazume-valo slede}e: izradu pravilnika o obuci ljudi za pregled uzoraka mesa prema stan-dardima Evrope i sveta, uvo|enje QAS u sve laboratorije za pregled na larve,uvo|enje provere rada laboratorija sistemom Proficiency samples (slanje uzorakamesa sa larvama Trichinella u laboratorije za pregled) u cilju provere sigurnosti uradu ({to je jedinstven sistem koji se koristi u Evropi i svetu), izradu Priru~nika iStru~nog uputstva za obuku ljudi koji su angaòvani u Trichinella kontroli.

Poèljno bi bilo, i potrebno, namenski obrazovati odre|ene veterinar-ske inspektore za oblast trihineloze. Tako|e, svi inspektori i laboratorije za pregledna larve Trichinella treba da imaju stru~no uputstvo o kontroli uzoraka mesasvinja, konja i divlja~i i proizvoda od mesa na larve Trichinella, ura|eno na osnovupropisa EU/EC No2075/2005, No 16605/2006 i EC No 1245/2007, kao i na osnovuna{ih propisa i prakse u Srbiji. Primena Uputstva je po na{em mi{ljenju osnova iza primenu na{ih propisa za suzbijanje trihineloze u Srbiji.

1. Commision Regulation (EC) No 2075/2005, Official Journal of the European Union2. Commision Regulation (EC) No 1665/2006, Official Journal of the European Union3. Commision Regulation (EC) No 1245/2007, Official Journal of the European Union4. ûperlovic K and \or|evic M. Trichinella and Trichinellosis. Institute of Meat Hygiene

and Technology, Belgrade. 2003.5. ûperlovic K, \or|evic M, Pavlovic S. Re-emergence of trichinellosis in southeastern

Europe due to political and economic changes. Vet Parasitol 2005; 132: 159-66.

334



6. \or|evi} M, Ba~i} M, Petri~evi} M, ûperlovi} K, Malakausens A, Kapel CMO, MurrollKD. Social, political and economic factors responsible for the reemergence oftrichinelosis in Serbia: A case study. J Parasitol 2003; 89(2): 226-31.

7. \or|evi} M, ûperlovi} K, Savi} M, Pavlovi} S. Necessity for the application of qualityassurance (QAS) and proficiency samples programs in meat inspection for tri-chinellosis. XI ICT, San Diego, California, 2004.

8. \or|evi} M. Detection of Trichinella by various method in Yugoslavia. Sautheost AsiainJournal of Tropical Medicine and Public Health 1991; 22 (supplement): 326-8.

9. Forbes BL, Scandrett WB, Gajadhar A. A program to accredit laboratories for reliabletesting of pork and horse meat for Trichinella. Vet Parasitol 2005; 132: 173-7.

10. Gajadhar A, Edoardo Pozio E, Gamble HR, Nockler K, Maddox-Hyttel C, Forbes LB, Val-lee I, Rossi P, Marinculic A, Boireau P. Trichinella diagnostics and control: Man-datory and best practices for ensuring food safety. Vet Parasitol 2009; 159:197-205.

11. Gajadhar A, Forbes L. Internationally recognized quality assurance system. Appl Para-sitol 1996; 37: 17-22.

12. Gamble HR, Bessonov A, ûperlovi} K, Gajadhar A, Knapen van F, Schenon H, Zhu X.Internationl Commision on Trichinellosis: Recommendations on Methods forthe Trichinella in Domestic and Wild Animals Intended for Human Consump-tion. Vet Parasitol 2000; 93: 393-407.

13. Gamble HR, Gajadhar A, Solomon MB. Sensitivity of direct and inditect methods for thedetection of Trichinellosis in pigs and horses. Trichinellosis ICT Mexico 1996;447-52.

14. Gamble HR. Detection of Trichinellosis in Pigs by Artificial Digestion and Enzyme Immu-noassay. J Food Protect 1995; 3: 295-8.

15. Kohler G. Zur Effektivitat der Verdaungsmethode beim Nachweis der trichinellose desSchachtschwines 1977; 3: 421-3.

16. Riehn K, Hasenclever D, Petroff D, Noeckler K, Makrutzki G, Lucker E. Trichinella detec-tion: Identification and statistical evaluation of sources of error in the officialreference method. Vet Parasitol 2013; 194(2-4): 106-9.

17. Sofronic Lj, Djordjevic M, Plavsic B, Grgic B.Status of trichinellosis in Serbia in the firstdecade ofthe twenty-firstcentury. Vet Parasitol 2013; 194(2-4): 145-9.

LARVAS OUTPUT AND INFLUENCE OF HUMAN FACTOR IN RELIABILITY

OF MEAT INSPECTION BY THE METHOD OF ARTIFICIAL DIGESTION

\or|evi} Vesna, Savi} M., Vasilev S., \or|evi} M.

On the basis of the performed analyses of the factors that contributed the in-fected meat reach food chain, we have found out that the infection occurred after consum-ing the meat inspected by the method of collective samples artificial digestion by using amagnetic stirrer (MM). In this work there are presented assay results which show howmodifications of the method, on the level of final sedimentation, influence the reliability ofTrichinella larvas detection in the infected meat samples. It has been shown that use of in-adequate laboratory containers for larva collecting in final sedimentation and change of

335


ENGLISH

volume of digestive liquid that outflow during colouring preparations, can significantly influ-ence inspection results. Larva detection errors ranged from 4 to 80% in presented the ex-perimental groups in regard to the control group of samples inspected by using MMmethod, which had been carried out completely according to Europe Commission proce-dure No 2075/2005, where no errors in larva number per sample was found. We considerthat the results of this work will contribute to the improvement of control of the method per-formance and especially of the critical point during inspection of meat samples to Tri-chinella larvas in Serbia.

Key words: Trichinella, larva detection, artificial digestion, improvisations,control critical point

VÀHOD LIÎNOK I VLIÂNIE ÊLOVEÊSKOGO FAKTORA V NADE@NOSTIKONTROLÂ MÂSA METODOM ISKUSSTVENNOGO PEREVARIVANIÂ

Dòrdèvi~ Vesna, Savi~ M., Vasilev S., Dòrdèvi~ M.

Na osnove analiza faktorov, kotorìe sposobstvovali postupleniÓzaraènnogo mÔsa v piçevuÓ cepÝ (~eloveka), mì polu~ili predstavlenie o tom,~to boleznÝ poÔvlÔlasÝ posle edì mÔsnìh produktov proverennìh metodom iskus-stvennogo perevarivaniÔ, ispolÝzovaniem magnitnoy me{alki (MM). V rabotepredstavlenì rezulÝtatì Ìksperimenta, pokazìvaÓçie, kak izmeneniÔ Ìtih meto-dov na urovne okon~atelÝnoy osadki, vliÔÓt na nade`nostÝ obnaruèniÔ li~inokTrichinella v zaraènnom mÔse. Pokazano, ~to nepravilÝnoe ispolÝzovanie labora-tornìh konteynerov dlÔ vìraçivaniÔ li~inok v okon~itelÝnoy osadke i izme-nenie obÍema piçevaritelÝnoy ìdkosti, kotoruÓ otlivaÓt iz konteynerov pripodgotovke k pods~etu, mogut suçestvenno povliÔtÝ na rezulÝtatì rassmotreniÔ.O{ibka v obnaruènii li~inok sostavlÔla 4-80% v ÌksperimentalÝnìh gruppah, votli~ii ot kontrolÝnoy gruppì obrazcov, kotorìe bìli izu~enì s pomoçÝÓ MMmetoda provedennogo v sootvetstvii s proceduroy Evropeyskoy Komissii No 2075/2005, gde o{ibok v ~isle li~inok ne bìlo. Mì s~itaem, ~to rezulÝtatì ÌtogoissledovaniÔ privedut k ul~{eniÓ metoda, a osobenno kriti~eskoy to~ke v ispì-tanii mÔsa na prisutsvie li~inok Trichinella v Serbii.

KlÓ~evìe slova: Trichinella, li~inki, iskusstvennoe prevarenie, improvizaciÔ,kontrolÝnaÔ kriti~eskaÔ to~ka

336


RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306337S UDK 619:636.4.083

UTICAJ RAZLIÎTIH USLOVA DR@ANJA, PARITETA IBROJA PRASADI U LEGLU NA GUBITAK TELESNE MASE

KRMAÂ U TOKU LAKTACIJE*

INFLUENCE OF HOUSING CONDITIONS, NUMBER OF FARROWING

AND NUMBER OF PIGS IN LITTER ON WEIGHT LOSS IN SOWS

DURING LACTATION

Sladojevi} @., Kasagi} D., Kukolj B., Kirovski Danijela**

Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj razli~itih uslova drànja,pariteta i broja prasadi u leglu na gubitak telesne mase krma~a u tokulaktacije. U ogled je bilo uklju~eno 60 krma~a meleza velikog jork{ira i{vedskog landrasa u laktaciji. Telesna masa krma~a (kg) je odre|ena2, 7, 14, 21. i 28. dana posle pra{enja. Na osnovu dobijenih vrednosti,izra~unata je razlika u telesnoj masi izme|u dva uzastopna perioda ispi-tivanja. U odnosu na na~in drànja, krma~e su podeljene u dve grupeod po trideset ìvotinja: jedinke dràne u ekstenzivnom na~inu uzgoja ijedinke dràne u intenzivnom na~inu uzgoja. U odnosu na paritet,krma~e su podijeljene u tri grupe: krma~e sa jednim i dva pra{enja(Grupa P1, n=20), krma~e sa tri i ~etiri pra{enja (Grupa P2, n=20) ikrma~e koje su se prasile pet i vi{e puta (Grupa P3, n=20). U odnosuna broj prasadi u leglu, krma~e su podeljene u dve grupe, prvu (GrupaI, n=30) koju su ~inile krma~e sa do osam prasadi u leglu i drugu(Grupa II, n=30) koju su ~inile krma~e sa devet i vi{e prasadi u leglu.Dobijeni rezultati su pokazali da je u svim periodima ispitivanja tokomlaktacije telesna masa krma~a drànih u ekstenzivnom na~inu uzgojabila statisti~ki zna~ajno vi{a u odnosu na krma~e iz intenzivnog na~inadrànja, dok je gubitak telesne mase tokom laktacije bio zna~ajno ve}ikod krma~a u ekstenzivnom, u odnosu na intenzivni uzgoj samo tokomprve dve nedelje laktacije. Krma~e vi{ih pariteta su imale zna~ajnove}u telesnu masu u odnosu na krma~e niìh pariteta. Nije bilo sta-tisti~ki zna~ajne razlike u gubitku telesne mase tokom laktacije izme|u

337


* Rad primljen za {tampu 11. 10. 2012. godine** @. Sladojevi}, "Veterina sistem Sladojevi}" doo N. Topola – Gradi{ka, Republika Srpska; D.

Kasagi}, JU Veterinarski institut Republike Srpske "Dr Vaso Butozan", Banja Luka, RepublikaSrpska; B. Kukolj, "Vukvet" doo Grdi{ka, Republika Srpska; Danijela Kirovski, Fakultet veteri-narske medicine Univerziteta u Beogradu, Srbija

krma~a razli~itih pariteta, ali uzimaju}i u obzir da su krma~e niìhpariteta imale zna~ajno niù telesnu masu one su, izraèno procentu-alno u odnosu na njihovu telesnu masu, gubile vi{e nego krma~e vi{ihpariteta. Krma~e sa ve}im brojem prasadi su imale zna~ajno manjutelesnu masu, ali samo na kraju laktacije, odnosno 21. i 28. dana lakta-cije. Rezultati ovog istraìvanja ukazuju da na gubitak telesne masekrma~a u laktaciji prevashodno uti~e na~in drànja, odnosno ishrana,a zatim i paritet i broj prasadi u leglu.

Klju~ne re~i: krma~e, laktacija, na~in drànja, paritet, broj prasadi

Laktacija, koja predstvalja izrazito metaboli~ko optere}enje za organi-zam, je kriti~an period u odgoju krma~a, tokom kojeg se vrlo ~esto razvija sindromgubitka telesne mase ([amanc, 1989; 1992). Klini~ke manifestacije ovog sin-droma ogledaju se u gubitku masnog tkiva (koje se manifestuje smanjenjemdebljine le|ne slanine), a kasnije i u gubitku mi{i}ne mase, odnosno razvoju ka-heksije ([amanc, 2009; Clowes i sar., 2003, Hughes i sar., 2010). Gubitak telesnemase preko dozvoljene fiziolo{ke granice se ~esto negativno odraàva na zdrav-stveno stanje i parametre fertiliteta u narednom reproduktivnom ciklusu (Aherne iKirkwood, 1985; Prunier i sar., 1993, 2000). Williams i Mullan (1989) navode datelesna masa od 150 i vi{e kilograma na zalu~enju skra}uje period do pojaveprvog estrusa, kao i da izme|u gubika telesne mase tokom laktacije i trajanjaperioda od zalu~enja do pojave estrusa postoji pozitivna korelacija.

Progresivno mr{avljenje krma~a tokom perioda laktacije je opisano uliteraturi kao pojava multifaktorijalne etiologije, a kao osnovni etiolo{ki faktor u pri-bli`no tri ~etvrtine slu~ajeva ozna~ava se neadekvatna ishrana (nedovoljna kon-zumacija ili neadekvatan energetski sastav obroka) i nepovoljni uslovi sme{tajakrma~a (hladne, vla`ne i mra~ne prostorije) ([amanc, 2009). Na~in drànja, od-nosno zoohigijenski uslovi u objektu i ishrana, koja treba da bude prilago|enapotrebama pojedine faze proizvodno-reproduktivnog ciklusa, zna~ajno uti~e naprofitabilnost uzgoja krma~a (Boyd i sar., 2002, Jotanovi}, 2006). Naime, eksten-zivan na~in odgoja svinja se uglavnom karakteri{e lo{im uslovima sme{taja,ishrane i napajanja. Primitivna tehnologija uslovljava stalni neposredan ili posre-dan kontakt svih starosnih kategorija {to pruà veoma povoljne uslove za {irenjebolesti prouzrokovanih ìvim agensima. êsti su poreme}aji u zdravlju nastaliusled gre{aka u ishrani, drànju i nezi ìvotinja. S druge strane, industrijskiintenzivni na~in proizvodnje na modernim izgra|enim farmama karakteri{e se od-vojenim drànjem pojedinih starosnih i proizvodnih kategorija svinja, sa dobrimhigijenskim uslovima drànja, ishrane i napajanja. Me|utim, i u takvim uslovimapostoji mogu}nost nastanka poreme}aja zdravstvenog stanja ìvotinja. Pri tome,etiolo{ki ~inioci koji dovode do patolo{kih stanja kod pojedinih kategorija svinja

338

Vet. glasnik 67 (5-6) 337 - 348 (2013) Sladojevi} @. i sar.: Uticaj razli~itih uslova drànja,pariteta i broja prasadi u leglu na gubitak telesne mase krma~a u toku laktacije

Uvod / Introduction

deluju na veliki broj ìvotinja i ugroàvaju ekonomi~nost proizvodnje. Poredna~ina drànja, odnosno ishrane krma~a, kao etiolo{ki faktori u pojavi mr{avljenjakrma~a navode se razli~ita gastrointestinalna oboljenja, parazitske invazije, a unovije vreme i hipofunkcija endokrinog pankreasa. Na gubitak telesne masekrma~a tokom perioda laktacije mogu da uti~u i broj pra{enja, odnosno paritet(prvopraskinje, odnosno vi{epraskinje), rasne karakteristike, telesna masa napo~etku laktacije, trajanje laktacije i veli~ina legla ([amanc, 2009).

Imaju}i u vidu da je etiopatogeneza mr{avljenja krma~a tokom pe-rioda laktacije kompleksna i nedovoljno izu~ena, cilj ovog rada je da se ispita uti-caj razli~itog na~ina drànja i ishrane (ekstenzivni i intenzivni odgoj), pariteta ibroja prasadi u leglu na stepen gubitka telesne mase u toku laktacije od 28 dana.

Istraìvanjem je obuhva}eno ukupno 60 krma~a meleza velikog jor-k{ira i {vedskog landrasa u laktaciji. Tokom perioda ispitivanja, sve krma~e su bileklini~ki zdrave. Istraìvanje je sprovedeno u periodu od pra{enja do odbijanjaprasadi, odnosno tokom prvih 28 dana laktacije. Telesna masa krma~a (kg) jeodre|ena kori{}enjem sto~ne vage (Libela, Jugomer, ]uprija, Srbija) 2, 7, 14, 21. i28. dana posle pra{enja. Na osnovu dobijenih vrednosti, izra~unata je razlika utelesnoj masi izme|u dva uzastopna perioda ispitivanja.

U odnosu na na~in drànja, krma~e su podeljene na one dràne ek-stenzivno (na individualnom sektoru) i one dràne intenzivno (na farmi indus-trijskog tipa). Postupak sa krma~ama obe grupe u pogledu sprovo|enja uo-bi~ajenih preventivnih mera za datu proizvodnu kategoriju bio je isti. Krma~e iz ek-stenzivnog uzgoja (n=30) dràne su u klasi~nim oborima, kapaciteta do petkrma~a. Uslovi sme{taja, ishrane i nege ove grupe krma~a nisu zadovoljavali zoo-higijenske standarde. Krma~e iz intenzivnog uzgoja (n=30) bile su sme{tene nafarmi zatvorenog tipa, koja je u pogledu na~ina drànja, ishrane i nege ispunjavalasve zoohigijenske standarde za datu vrstu i proizvodnu kategoriju ìvotinja.

U odnosu na paritet, krma~e su podeljene u tri grupe: grupu P1 su~inile krma~e sa jednim i dva pra{enja (n=20), grupu P2 su ~inile krma~e sa tri i~etiri pra{enja (n=20) i grupu P3 su ~inile krma~e koje su se prasile pet i vi{e puta(n=20).

U odnosu na broj prasadi u leglu, krma~e su podeljene u dve grupe,prvu (Grupa I, n=30) koju su ~inile krma~e sa (do) osam prasadi u leglu i drugu(Grupa II, n=30) koju su ~inile krma~e sa devet i vi{e prasadi u leglu.

Rezultati ispitivanja statisti~ki su obra|eni u programu STATISTIKA 6(StatSoft, USA) i izraèni kao aritmeti~ka sredina i standardna gre{ka aritmeti~kesredine uzorka. Ocena statisti~kog zna~aja razlike izme|u dve srednje vrednostiizra~unata je primenom Studentovog t-testa. Rezultati su prikazani tabelarno.

339



U tabelama 1 i 2 prikazani su rezultati ispitivanja telesne mase krma~a,odnosno gubitka telesne mase tokom laktacije u razli~itim sistemima drànja.

Tabela 1. Prose~na telesna masa krma~a (kg, X ± SE) drànih u ekstenzivnom i intenziv-nom uzgoju u razli~itim periodima laktacije /

Table 1. Average bodu mass of sows (kg, X=SE) in extensive and intensive farming in different periods oflactation

Na~in drànja /Housing conditions

Dani laktacije / Days of lactation

2. 7. 14. 21. 28.

Eks (n=30) 229,57±7,92A 191,73±7,52B 162,60±7,12C 156,80±6,93D 151,00±6,94E

Int (n=30) 175,10±9,57A 156,87±8,27B 143,43±7,38C 138,57±7,01D 132,20±6,14E

Zna~aj razlikeizme|u grupa /Significance ofdifference betweengroups

p<0,001 p<0,01 p<0,05 p<0,05 p<0,05

A, B, C – razli~ita slova ukazuju na to da postoji statisti~ki zna~ajna razlika unutar grupe na nivou 0,05 /A, B, C – different letters point out to statistically significant difference within a group at level 0,05

Tabela 2. Gubitak telesne mase krma~a (kg, X ± SE) drànih u ekstenzivnom i intenzivnomuzgoju u razli~itim periodima laktacije /

Table 2. Body mass loss in sows (kg, X=SE) in extensive and intensive farming in different periods of lactation

Na~in drànja /Housing conditions

Period laktacije / Lactation period

od 2. do 7. dana /from 2 to 7 days




Ekstenzivan /Extensive(n=30)

37,83±6,14 A 29,13±2,13 A 5,80±1,60 B 5,80±1,14 B

Intenzivan /Intensive(n=30)

18,23±2,71 A 13,43±2,77 A 4,87±1,10 B 6,37±1,44 B


p<0,01 p<0,001 NZ NZ


U svim periodima ispitivanja tokom laktacije telesna masa krma~adrànih u ekstenzivnom na~inu uzgoja je bila statisti~ki zna~ajno vi{a u odnosu nakrma~e iz intenzivnog na~ina drànja (Tabela 1). S druge strane, gubitak telesnemase tokom laktacije je bio zna~ajno ve}i kod krma~a u ekstenzivnom u odnosu

340



na intenzivni uzgoj samo tokom prve dve nedelje laktacije (Tabela 2). Ve}a tele-sna masa jedinki u ekstenzivnom uzgoju je verovatno posledica ~injenice da sekod ovog na~ina odgoja nazimice kasnije uvode u reprodukciju, dakle sa ve}omtelesnom masom u odnosu na nazimice koje se drè u intenzivnom na~inuodgoja. Ishrana krma~a u ekstenzivnom uzgoju je naj~e{}e zasnovana na vi-sokom u~e{}u kukuruza i drugih ugljenohidratnih hraniva, koja uslovljavaju ve}edeponovanje masti i time ve}u telesnu masu. Odmah nakon pra{enja krma~eulaze u stanje negativnog bilansa energije zbog pove}anih potreba u energiji ihranljivim materijama, koja je pra}ena smanjenom konzumacijom hrane. To do-vodi do mobilizacije telesnih rezervi energije (Aherne i sar., 1999). Sli~no kao kodgoveda, kod kojih su poreme}aji energetskog metabolizma daleko vi{e istraìvanii kod krma~a je dokazana pozitivna korelacija izme|u stepena gubitka telesnemase tokom laktacije i koli~ine masti deponovane u telesnim depoima u za-vr{nom periodu graviditeta. Intenzivniji gubitak telesne mase koji je ustanovljenkod krma~a iz ekstenzivnog na~ina drànja tokom prve dve nedelje laktacijemoè se objasniti manjom konzumacijom hrane koja je rezultat pregojenostikrma~a u zavr{noj fazi graviditeta (Xue i sar., 1997; Revell i sar., 1998; Sinclair isar., 2001). Stepen lipomobilizacije, preko inhibicije centra za glad, uti~e nakonzumaciju hrane u prvim danima nakon pra{enja {to se odraàva na gubitaktelesne mase. Prikazani rezultati su u saglasnosti sa navodima Maclean-a (1968)koji ukazuje na uticaj neodgovaraju}e ishrane na pojavu mr{avljenja i isti~e danajmanje gubitke u periodu laktacije imaju krma~e koje zapo~inju reprodukcioniciklus sa optimalnom telesnom kondicijom, kao i one koje u toku graviditeta do-biju najmanje u telesnoj masi.

Rezultati prikazani u ovom radu pokazuju da su krma~e iz ekstenziv-nog na~ina drànja bile neadekvatno pripremljene za laktaciju, kao i da je kod njihbio ve}i stepen lipomobilizacije u odnosu na krma~e iz intenzivnog na~ina drànja(koje se u odnosu na telesnu masu mogu smatrati ìvotinjama u optimalnojpriplodnoj kondiciji) (Dourmad, 1991; Revell i sar., 1994; Weldon i sar., 1994).Smanjen unos energije i proteina tokom laktacije, pored toga {to dovodi domr{avljenja, dovodi i do produènja perioda od zalu~enja do estrusa, kao ipove}anja rizika od izlu~ivanja iz proizvodnje, posebno kada se radi o prvopraski-njama (O'Grady i Hanrahan, 1975; Reese i sar., 1982; King and Dunkin, 1986;Johnston et al., 1989, Hughes i sar., 2010). Mogu}im razlozima koji su doprinelive}em gubitku telesne mase kod krma~a u ekstenzivnom u odnosu na intenzivniuzgoj tokom prve dve nedelje laktacije treba dodati i ~injenicu da su krma~e u ek-stenzivnom uzgoju izloène delovanju nepovoljnih faktora sredine (neadekvatnaambijentalna temperatura i vla`nost, nedovoljna higijena objekata, lo{e osvetlje-nje, prisustvo patogenih i uslovno patogenih mikroorganizama, insekata i glo-dara). Primitivna tehnologija uslovljava stalni neposredan ili posredan kontaktsvih starosnih kategorija, {to pruà veoma povoljne uslove za {irenje bolestiprouzrokovanih ìvim agensima. U ekstenzivnom uzgoju, krma~e su ~e{}e invadi-rane parazitima i podlo`nije su organskim i infektivnim bolestima, kao {to je MMA

341


sindrom ([amanc, 2009). Obrok kojim se krma~e hrane u ekstenzivnom sistemudrànja ~esto ne zadovoljava njihove potrebe u hranljivim materijama i energiji,{to dodatno potencira gubitak telesne mase i nepovoljno uti~e na njihovo zdravst-veno stanje i koli~inu proizvedenog mleka. Industrijski, odnosno intenzivni na~inproizvodnje na modernim izgra|enim farmama karakteri{e se odvojenim drà-njem pojedinih starosnih i proizvodnih kategorija svinja, sa dobrim higijenskimuslovima drànja, ishrane i napajanja.

U tabelama 3 i 4 prikazani su rezultati ispitivanja telesne mase krma~a,odnosno gubitka telesne mase krma~a razdvojenih po paritetima tokom laktacije.

Tabela 3. Telesna masa krma~a razli~itih pariteta (kg, X ± SE) u razli~itim periodimalaktacije

Table 3. Body mass of sows of different parities (kg, X=SE) in different periods of lactation

Paritet /Parity


2. 7. 14. 21. 28.

P1 (n=20) 164,55±7,95A 151,05±8,06B 138,25±7,34C 131,15±6,92D 124,25±7,08E

P2 (n=20) 195,90±9,66A 179,85±10,68B 163,55±9,61C 153,15±9,26D 144,50±8,70E

P3 (n=20) 228,20±7,17A 203,30±8,02B 185,25±7,11C 177,85±7,01D 177,85±7,01D


P1:P2 – p<0,05P1:P3 – p<0,01P2:P3 – p<0,01

P1:P2 – p<0,05P1:P3 – p<0,01

P2:P3 – NZ

P1:P2 – p<0,05P1:P3 – p<0,01

P2:P3 – NZ

P1:P2 – NZP1:P3–p<0,001P2:P3–p<0,001

P1:P2 – NZP1:P3–p<0,001P2:P3–p<0,01


Tabela 4. Gubitak telesne mase krma~a razli~itih pariteta (kg, X ± SE) u razli~itimperiodima laktacije

Table 4. Body mass loss in sows of various parities (kg, X=SE) in different periods of lactation

Paritet /Parity


od 2. do 7. dana / od 7. do 14. dana /e

od 14. do 21. dana /e

od 21. do 28. dana /e

P1 (n=20) 13,50±2,13A 12,80±1,77A 7,10±1,29B 6,90±1,39B

P2 (n=20) 16,05±3,74AC 16,30±2,22C 10,40±2,16BA 8,65±1,88BA

P3 (n = 20) 24,90±3,29A 18,05±3,06A 7,40±1,69B 8,05±2,39B


P1:P2 – NZP1:P3 – p<0,01

P2:P3 – NZ

P1:P2 – NZP1:P3 – NZP2:P3 – NZ




342


Dobijeni rezultati su, o~ekivano, pokazali da krma~e vi{ih paritetaimaju zna~ajno ve}u telesnu masu u odnosu na krma~e niìh pariteta. Tako|e,nije bilo statisti~ki zna~ajne razlike u gubitku telesne mase tokom laktacije izme|ukrma~a razli~itih pariteta, ali uzimaju}i u obzir da su krma~e niìh pariteta imalezna~ajno niù telesnu masu, one su, izraèno procentima u odnosu na njihovutelesnu masu, gubile vi{e nego krma~e vi{ih pariteta. Literaturni podaci o vezipariteta i gubitka telesne mase upravo ukazuju na to da, iako je gubitak telesnemase kod prvopraskinja niì nego kod vi{epraskinja, kada se vrednosti izraze pro-centualno, u odnosu na telesnu masu krma~a u momentu pra{enja, prvopraskinjegube vi{e u telesnoj masi, i samim tim trpe ve}a metaboli~ka optere}enja. Naime,Williams i Mullan (1989) navode da je gubitak masti i proteina tokom laktacije ve}ikod krma~a niìh pariteta, jer je njihova telesna masa redovno manja u odnosu nakrma~e vi{ih pariteta. Hughes i sar. (2010) navode da prvopraskinje tokomperioda laktacije imaju manji apetit u odnosu na krma~e vi{ih pariteta. Boyd i sar.(2002) navode da su prvopraskinje, koje obi~no imaju manje prasadi negovi{epraskinje, osetljive na deficitarnu ishranu tokom perioda laktacije u odnosu nakrma~e vi{ih pariteta, {to ima za posledicu ve}i gubitak telesne mase. Varga i sar.(1991) su ustanovili da se u periodu laktacije od 26 do 36 dana gubitak telesnemase kre}e u {irokom rasponu i da kod prvopraskinja prose~no iznosi 28,27 kg, akod vi{epraskinja 47,25 kg. Rezultati dobijeni u ovom radu, za krma~e svihpariteta, odgovaraju rezultatima navedenih autora koji se odnose na gubitak tele-sne mase krma~a vi{eg pariteta.

U tabelama 5 i 6 prikazani su rezultati ispitivanja telesne mase krma~a,odnosno gubitka telesne mase krma~a razdvojenih po broju prasadi u leglu.

Tabela 5. Telesna masa krma~a sa razli~itim brojem prasadi u leglu (kg, X ± SE) u razli~itimperiodima laktacije

Table 5. Body mass of sows with different number of pigs in litter (kg, X=SE) in different periods of lactation

Broj prasadi /Number of pigs


2. 7. 14. 21. 28.

I (n=30) 201,17±7,07A 183,53±6,92B 173,43±6,85C 164,93±6,64D 159,23±6,66E

II (n=30) 182,667±7,04A 167,01±7,09B 154,73±6,49C 143,83±6,43D 136,50±6,41E


NZ NZ NZ p<0,05 p<0,01

Iz tabele 5 se zapaà da su krma~e sa ve}im brojem prasadi imalezna~ajno manju telesnu masu, ali samo na kraju laktacije, odnosno 21. i 28. danalaktacije. Naime, broj prasadi u leglu je faktor koji uzrokuje gubitak telesne masetokom laktacije. Ve}i broj prasadi u leglu stimuli{e lu~enje mleka (Nitovski, 1993) ioptere}uje organizam krma~e. Tholen i sar. (1996) navode da krma~e sa ve}im

343


brojem prasadi u leglu imaju ve}i rizik od produènog trajanja perioda odzalu~enja do estrusa, kao i ve}i rizik od izlu~enja iz proizvodnje. Zert (1970) sma-tra da ishranu krma~a tokom perioda dojenja treba uskladiti sa obele`jima lakta-cione krive krma~a, ~ije je kretanje, pored rasnih karakteristika, odnosno predis-pozicije za mle~nost, uslovljeno i brojem prasadi u leglu. Ovaj autor ukazuje nazna~aj optimizacije obroka za krma~e u periodu laktacije kako bi se spre~ili preve-liki gubici u telesnoj masi krma~a u tom periodu. Zbog toga se danas sve vi{eisti~e da pri utvr|ivanju potreba krma~a u laktaciji treba da se povede ra~una i obroju prasadi u leglu i dnevnoj proizvodnji mleka ([amanc, 2009).

Tabela 6. Gubitak telesne mase krma~a sa razli~itim brojem prasadi u leglu (kg, X ± SE)tokom laktacije

Table 6. Body mass loss in sows with different number of pigs in litter (kg, X=SE) during lactation

Broj prasadi /Number of pigs


od 2. do 7. dana / od 7. do 14. dana / od 14. do 21. dana / od 21. do 28. dana /

I (n=30) 17,63 ± 3,27 A 10,10 ± 1,56 B 8,50 ± 1,50 B 5,70 ± 1,63 B

II (n=30) 15,60 ± 1,74 A 12,33 ± 1,42 A 10,90 ± 1,61 AB 7,33 ± 0,98 B


NZ NZ NZ NZ


Rezultati ovog istraìvanja ukazuju na postojanje statisti~ki zna~ajnihrazlika u telesnoj masi krma~a i stepenu njenog gubitka tokom perioda laktacije,zavisno od na~ina drànja, prvenstveno, a zatim i pariteta i broja prasadi u leglu.Imaju}i u vidu da se mr{avljenju krma~a tokom laktacije ne pridaje veliki zna~aj nana{im prostorima, a da je to faktor koji zna~ajno moè da uti~e na reproduktivnuaktivnost krma~a, rezultati dobijeni u ovom radu predstavljaju doprinos u upozna-vanju nekih od ~inilaca koji mogu da dovedu do sindroma mr{avljenja krma~atokom laktacije.

1. Aherne FX, Foxcroft GR, Pettigrew JE. Nutrition of the sow. In: Straw BE, D’Allaire S,Mengeling WL, Taylor DJ, eds. Diseases of Swine. 8th ed. Ames, Iowa: IowaState University Press, 1999: 1029-43.

344




2. Aherne FX, Kirkwood RN. Nutrition and sow prolificacy. J Reprod Fert Suppl 1985; 33:169-83.

3. Boyd RD, Castro GC, Cabrera RA. Nutrition and Management of the Sow to MaximizeLifetime Productivity Advances in Pork Production 2002; 13: 47-58.

4. Clowes EJ, Aherne FX, Foxcroft GR, Baracos VE. Selective protein loss in lactating sowsis associated with reduced litter growth and ovarian function. J Anim Sci 2003;81: 753-64.

5. Dourmad JY. Effect of feeding level in the gilt during pregnancy on voluntary feed intakeduring lactation and changes in body composition during gestation and lacta-tion. Livest Prod Sci 1991; 27: 309-19.

6. Hughes PE, Smits RJ, Xie Y, Kirkwood RN. Relationships among gilt and sow liveweight, P2 backfat depth, and culling rates. J Swine Health Prod 2010; 18(6):301-5.

7. Hughes PE, Varley MA. Lifetime performance of the sow. In: Wiseman J, Varley MA,Kemp B, eds. Perspectives in Pig Science. Nottingham, UK: Nottingham Uni-versity Press, 2003: 333–55.

8. Johnston LJ, Fogwell, RL, Weldon, WC, Ames NK, Ullrey DE, Miller ER. Relationship be-tween body fat and postweaning interval to estrus in primiparous sows. JAnim Sci 1989; 67: 943.

9. Jotanovi} S. Primjena luteoliti~kih preparata u sinhronizaciji prasenja i regulaciji repro-duktivnih funkcija krma~a postpartum, doktorska disertacija, Univerzitet uBanjaluci, Poljoprivredni fakultet, 2006.

10. King RH, Dunkin AC. The effect of nutrition on the reproductive performance of first-littersows. 4. The relative effects of energy and protein intakes during lactation onthe performance of sows and their piglets. Anim Prod 1986; 43: 319.

11. Maclean CV. The thin sow problem. Vet Record 1968; 83: 308-16.12. Nitovski A. Prilog poznavanju etiopatogeneze hipo- i agalakcije krma~a, doktorska

teza, Univerzitet u Beogradu, Veterinarski fakultet, 1993.13. O'Grady JF, Hanrahan JT. Influence of protein level and amino acid supplementation of

diets fed in lactation on the performance of sows and their litters. 1. Sow andlitter performance. Ir J Agric Res 1975; 14: 127-36.

14. Prunier A, Dourmad JY, Etienne M. Feeding level, metabolic parameters and reproduc-tive performance of primiparous sows. Livest Prod Sci 1993; 37: 185-96.

15. Prunier A, Quesnel H. Nutritional influences on the hormonal control of reproduction infemale pigs. Livest Prod Sci 2000; 63: 1-16.

16. Reese DE, Peo ER Jr, Lewis AJ, Zimmerman DR, Kinder JE, Stroup WW. Influence of en-ergy intake during lactation on the interval from weaning to first estrus in sows.J Anim Sci 1982; 55: 590.

17. Revell DK, Williams IH, Mullan BP, Ranford JL, Smits RJ. Body composition at farrowingand nutrition during lactation affect the performance of primiparous sows: I.Voluntary feed intake, weight loss and plasma metabolites. J Anim Sci 1998;76: 1729-37.

18. Revell DK, Williams IH, Mullan BP, Smits, RJ. Body fatness influences voluntary feed in-take and liveweight loss during lactation in primiparous sows. J Anim Sci1994; 72(Suppl. 1): 389 (Abstr).

19. [amanc H. Bolesti svinja, III izmenjeno i dopunjeno izdanje, Nau~na, Beograd, 2009.20. [amanc H, Damnjanovi} Z, Radoji~i} B, Stoji} V. Cortisol, triiodothyronine, thyroxine

and glucose concentration in the blood of first litter sows during advanced

345


pregnancy and post partum in relation to hypogalactia and agalactia. ActaVeterinaria 1992; 2-3, 109.

21. [amanc H, Stamatovi} S, Damnjanovi} Z, Nitovski A, Mateji} D. Hipo- i agalakcijakrma~a u i glikemija u visokom graviditetu i postpartalno. Veterinarski glasnik1989; 43(3-4), 221.

22. Sinclair AG, Bland VC, Edwards SA. The influence of gestation feeding strategy onbody composition of gilts at farrowing and response to dietary protein in amodified lactation. J Anim Sci 2001; 79: 2397-405.

23. Tholen E, Bunter KL, Hermesch S, Graser HU. The genetic foundation of reproductiontraits in Australian pig populations. I. Genetic parameters for weaning to con-ception interval, farrowing interval, stayability and other common reproduc-tion and production traits. Aust J Agric Res 1996; 47: 1261-74.

24. Varga F, Trajkovi} B, Vasiljevi} Z, @igi} B, Viktor L, Horvat M, Zarol J. Uzroci pojavepostlaktacijskih anestrija u krma~a prvopraskinja, Zbornik predavanja XXseminara za inovacije znanja veterinara. Beograd, 1991, 139-49.

25. Weldon WC, Lewis AJ, Louis GF, Kovar JL, Giesemann MA, Miller PS. Postpartum hy-pophagia in primiparous sows: I. Effects of gestation feeding level on feed in-take, feeding behavior, and plasma metabolite concentrations during lacta-tion. J Anim Sci 1994; 72: 387.

26. Williams IH, Mullan BP. Nutritional influences on Sows. In J.L. Barnett and D. P. Hen-nessy, (Ed.) Australasian Pig Sci. Assoc. Victoria, Australia. 1989: 285-9.

27. Xue JL, Koketsu Y, Dial GD, Pettigrew JE, Sower AF. Glucose tolerance, luteinizing hor-mone release, and reproductive performance of first litter sows fed two levelsof energy during gestation. J Anim Sci 1997; 75: 1845-52.

28. Zert P. Bases techniques de la production porcine, Edit par: Institute technique du porc,Paris, 1970.

INFLUENCE OF HOUSING CONDITIONS, NUMBER OF FARROWING AND NUMBER

OF PIGS IN LITTER ON WEIGHT LOSS IN SOWS DURING LACTATION

Sladojevi} @., Kasagi} D., Kukolj B., Kirovski Danijela

The objective of this work was to investigate the influence of housing condi-tions, number of farrowing and number of pigs in litter on weight loss in sows during lacta-tion. The experiment included 60 sows, half breed developed by cross breeding of BigYorkshire and Swedish Landrace in lactation. Body weight of the sows (kg) was deter-mined 2nd, 7th, 14th, 21st and 28th day after farrowing. On the basis of the obtained values,there was calculated the difference in body weight between two consecutive investigationperiods. The sows were divided into two groups and held in different housing conditions:30 of them were held in extensive, and other 30 sows in intensive way of farming. In regardto number of farrowing, the sows were divided into three groups: sows with one or two far-rowing (group P1, n=20), with three or four farrowing (group P2, n=20), and sows that far-rowed five or more times (P3,n=20). In regard to number of pigs in litter, the sows were di-vided into two groups: the first (Group I, n=30) with sows that had up to eight pigs, and thesecond (Group II, n=30) with sows that had nine or more pigs in litter. The obtained resultsshowed that in all perids of the investigation during lactation, body weight in sows held in

346


ENGLISH

extensive farming conditions was statistically significantly higher compared to those fromintensive farming conditions. On the other hand, the loss of body weight during lactationwas significantly higher in sows from extensive in regard to intensive farming conditions inthe first two weeks of lactation. The sows with bigger number of farrowing had greater bodyweight, compared to those with smaller number of farrowing. There was no statistically sig-nificant difference in body weight loss during lactation, between sows with different numberof farrowing, but considering that the sows with less farrowings had significantly lowerbody weight, they consequently lost more weight in percentage. The sows with greaternumber of pigs had significantly smaller body weight in the end of lactation, that is on 21st

and 28th day of lactation. The results of this investigation point out to the fact that mainlyhousing conditions, that is nutrition influence body weight loss, and after that comes thenumber of pigs in litter.

Key words: sows, lactation, housing conditions, parity, number of pigs

VLIÂNIE RAZLI^NÀH @ILIÇNÀH USLOVIY, ÎSLA OPOROSASVINOMATOK I KOLIÊSTVA POROSÂT V POMETE NA POTERÁ VESA

SVINOMATOK V PERIOD LAKTACII

Sladoevi~ @., Kasagi~ D., KukolÝ B., Kirovski Daniela

CelÝ Ìtogo issledovaniÔ bìla ispìtatÝ vliÔnie razli~nìh ìliçnìhusloviy, ~isla oporosa svinomatok i koli~estva porosÔt v pomete na poterÓ vesasvinomatok v period laktacii. Õksperiment vklÓ~al 60 pomesey svinomatokbelìy york{ir s {vedskim landrasom v period laktacii. Ves svinomatok iz-merÔli (kg) 2-ogo, 7-ogo, 14-ogo, 21-ogo i 28-ogo dnÔ posle oporosa. Na osnovezna~eniy, mì opredelili raznicu me`du dvumÔ posledovatelÝnìmi periodamitestirovaniÔ. Po otno{eniÓ k ìliçnìm usloviÔm svinomatki bìli razdelenìna dve gruppì po 30 svinomatok: v Ìkstensivnom i v intensivnom vide hraneniÔ. Pootno{enii na ~islo oporosa svinomatki razdelenì na tri gruppì: svinomatki s od-nim ili dva oporosa (gruppa P1, n=20), svinomatki s 3 ili 4 oporosa (gruppa P2,n=20), svinomatki s 5 ili bolee oporosov (gruppa P3, n=20). Po otno{enii na ~isloporosÔt v pomete svinomatki razdelenì na dve gruppì: svinomatki s do 8 porosÔt vpomete (gruppa I, n=30) i svinomatki s 9 i bolÝ{e porosÔt v pomete (gruppa II, n=20).Polu~ennìe razulÝtatì pokazali, ~to vo vseh periodah issledovaniy v te~enielaktacii ves svinomatok iz Ìkstensivnogo hraneniÔ bìl statisti~eski zna~i-telÝno vì{e, ~em ves svinomatok iz intensivnogo hraneniÔ, a poterÔ vesa vte~enie laktacii bìla zna~itelÝno vì{e u svinomatok iz Ìkstensivnogo hra-neniÔ, ~em u svinomatok iz intensivnogo hraneniÔ v te~enie pervìh dve nedelilaktacii. U svinomatok s bolÝ{e oporosov ves bìl zna~itelÝno vì{e, ~em u svino-matok s menÝ{e oporosov.

Ne bìlo statisti~eski za~imìh razli~iy v sniènii vesa v periodlaktacii me`du svinomatkami s razli~nìm ~islom oporosov, no imeÔ v vidu, ~to usvinomatok s bolee nizkim ~islom oporosov ves bìl niè, oni merÔli ves bolÝ{e,~em svinomatki s bolÝ{im koli~estvom oporosov. U svinomatok s bolÝ{im ko-li~estvom porosÔt ves bìl menÝ{e, no tolÝko v konce perioda laktacii, t.e. 21-ogo

347


RUSSKIY

i 28-ogo dnÔ laktacii. RezulÝtatì Ìtogo issledovaniÔ pokazìvaÓt, ~to na poterÓvesa svinomatok v laktacii pre`de vsego vliÔÓt `iliçnìe usloviÔ, t.e. pitanie,a potom i ~islo oporosov i koli~estvo porosÔt v pomete.

KlÓ~evìe slova: svinomatki, `iliçnìe usloviÔ, ~islo oporosov, koli~estvoporosÔt

348


DOI: 10.2298/VETGL1306349P UDK 619:636.2.083

STEREOTIPNO PONA[ANJE NA FARMAMAVISOKOMLE^NIH KRAVA – „IGRA JEZIKA"*

STEREOTYPICAL BEHAVIOUR AT HIGH YIELDING DAIRY COWS

FARMS – "TONGUE ROLLING"

Prodanovi} R., Kirovski Danijela, Vujanac I., Ne{i} Ksenija, Janevski A.,Mari} J., Kukri} V.**

Cilj ovog rada je bio da se utvrdi da li postoji veza izme|u stereo-tipnog pona{anja visoko-mle~nih rasa krava i vrednosti biohemijskihparametara krvi. Ispitivanje je izvr{eno tokom avgusta na farmi viso-komle~nih krava slobodnog tipa drànja na po 30 jedinki iz ~etiri grupe:zasu{enja (izme|u 15 i 7 dana pre teljenja), puerperijuma (do 40 danaposle teljenja), rane laktacije (do 120 dana posle teljenja) i kasne lakta-cije (200 do 300 dana posle teljenja). Procena stereotipnog pona{anja(„igra jezika“) izvr{ena je metodom pa`ljivog posmatranja svih ispitiva-nih ìvotinja 2 do 4 ~asa nakon jutarnjeg hranjenja. Uzorci krvi uzeti supunkcijom vene jugularis od po 8 krava iz svake grupe. U uzorcima krviodre|ivana je koncentracija glukoze, beta-hidroksibuterne kiseline(BHBA), ukupnih proteina (UP), albumina, uree, ukupnog bilirubina(UB), Ca, P, Mg i aktivnosti AST i ALT. U periodu do 40 dana posle telje-nja (puerperijum) poreme}aji u pona{anju u vidu „igre jezika“ su us-tanovljeni kod 4 od 30 posmatranih ìvotinja iz tog perioda (13,33%).Prose~ne koncentracije svih ispitivanih parametara krvi u perioduzasu{enja, ranoj i kasnoj laktaciji nalazile su se u granicama fiziolo{kihvrednosti za goveda. U puerperijumu su ustanovljene zna~ajno nièvrednosti glikemije, proteinemije, albuminemije, uremije i magnezije-mije u odnosu na antepartalne vrednosti (p<0.05), pri ~emu su vred-nosti glikemije i magnezijemije bile ispod fiziolo{ke granice. Istovre-meno, kod ove grupe krava, vrednosti koncentracije UB i aktivnostiAST bile su ve}e od fiziolo{kih vrednosti. U~estala pojava „igre jezika“

349


* Rad primljen za {tampu 06. 12. 2012. godine** Radi{a Prodanovi}, dr vet. med., asistent, dr sc. vet. med. Danijela Kirovski, vanredni profe-

sor, dr sc. vet. med. Ivan Vujanac, docent, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beo-gradu, Srbija; dr sc. vet. med. Ksenija Ne{i}, nau~ni saradnik, Nau~ni institut za veterinarstvoSrbije, Beograd; Aleksandar Janevski, dr vet. med., stru~ni saradnik, Fakultet za veterinarnamedicina, Univerzitet „Sveti Kiril i Metodij“ u Skoplju, Makedonija; Jovan Mari}, doktorant,Vladimir Kukri}, doktorant, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, Srbija

samo u grupi krava u kojoj je ustanovljeno odstupanje vrednosti bio-hemijskih parametara ukazuje na mogu}e postojanje povezanosti ispiti-vanog stereotipnog pona{anja i biohemijskog sastava krvi. îni se dabi hipomagnezijemija mogla da bude zna~ajan etiopatogenetski ~ini-lac u promeni pona{anja krava u intenzivnim uslovima proizvodnje.

Klju~ne re~i: krava, stereotipno pona{anje, biohemijski sastav krvi,hipomagnezijemija

Stereotipne aktivnosti predstavljaju jasno definisane pokrete pojedi-nih delova tela koji se ponavljaju uvek na isti na~in i u istom ritmu. Ovako stvorenenavike se zapaàju kod svih vrsta ìvotinja, ~e{}e kod goveda, konja i svinja, ali ikod ptica u velikim aglomeracijama (Vu~ini}, 2005). Me|utim, kod goveda po-reme}aji u pona{anju se prvenstveno ispoljavaju oralnim stereotipijama, naj~e{}eu vidu „igre jezika“, kada ìvotinje kru`nim pokretima jezika teè da doti~u delovekoè obraza, naro~ito uglove usana i sluzokoè nosnih otvora (Rushen i sar.,2008). Ovakvo stanje nekada moè da potraje i satima, {to se u znatnoj meriodraàva na konzumiranje hrane i proizvodne rezultate obolelih ìvotinja. U popu-lacijama goveda opisane promene mogu nekada da budu prisutne i kod vi{e od10 posto ìvotinja (Sato i sar., 1994). Poga|a sve starosne i proizvodne kategorije,kako u uslovima stajskog, tako, mada re|e, i pa{nog na~ina drànja. Iako seu~estalost stereotipija pove}ava sa staro{}u, pojava „igre jezika“ u zapatima kojivode poreklo od odre|enih bikova govori u prilog o naslednoj predispoziciji ovogporeme}aja (Rosenberger, 1995). Ovaj poreme}aj je uo~en kod svih rasa goveda,mada, prema navodima iz literature, najvi{e kod dèrzej rase. S obzirom na to daopisani simptomi mogu da se vide i kod alotriofagije, neophodno je razgrani~iti dali su ove promene u pona{anju udruène sa izopa~enim apetitom ili nisu (Adame-steanu, 1967).

Etiopatogeneza stereotipnih pona{anja goveda je jo{ uvek nedovol-jno rasvetljena i u nekim slu~ajevima potpuno nepoznata. Ranije je preovladavalomi{ljenje da su razlike u temperamentu u populacijama gajenim na ograni~enomprostoru najva`niji predisponiraju}i ~inilac, pogotovo kada je veliki vremenski raz-mak izme|u dva hranjenja. Kao predisponiraju}i ~inioci pominju se jo{ i sku~enprostor, prenaseljenost objekta, visoka ambijentalna temperatura i lo{i higijenskiuslovi drànja (Phillips, 2002). Me|utim, kod razli~itih vrsta ìvotinja je dokazanoda ako je sastav obroka optimalan svi pomenuti predisponiraju}i faktori ne do-vode do ispoljavanja ovakvih promena u pona{anju (Lindstrom i Redbo, 2000).Zbog toga se u poslednje vreme sve vi{e isti~e da u osnovi stereotipnih pona{a-nja mogu da budu bolesti metabolizma udruène sa deficitom makro i/ili mikroele-menata u ishrani pojedinih kategorija goveda (Redbo i sar., 1992). Iako je u krviobolelih ìvotinja gotovo redovan nalaz smanjena koncentracija bakra i kobalta

350

Vet. glasnik 67 (5-6) 349 - 357 (2013) Prodanovi} R. i sar.: Stereotipno pona{anje nafarmama visokomle~nih krava – „igra jezika"

Uvod / Introduction

(Karatzias i sar., 1995; Issi i sar., 2009), jedino je u uslovima eksperimentalno izaz-vanog deficita mangana do{lo do pojave vidljivih simptoma ovog poreme}aja(Rosenberger, 1995). Ima autora koji smatraju da bi opisane promene u po-na{anju mogle da budu posledica nedovoljnog prilago|avanja endokrinog siste-ma u odgovaraju}im uslovima drànja i ishrane ìvotinja. Tu se, pre svega, misli naaktivnost adrenokortikalnog sistema (Redbo, 1998). Tako|e postoje dokazi da jesklonost ka promenama u pona{anju genetski odre|ena (Watt i Seller, 1993).Zbog svega navedenog danas se pretpostavlja da u etiopatogenezi „igre jezika“dominira kompleksna interakcija izme|u nestimulativnih uslova drànja i restrik-tivne ishrane, zbog ~ega ìvotinje nisu u mogu}nosti da dovoljno dugo ispoljavajuprirodne oblike pona{anja.

Uzimaju}i u obzir da je etiopatogeneza stereotipnog pona{anja na far-mama krava jo{ uvek nedovoljno razja{njena, cilj ovog rada je bio da se utvrdi da lipostoji veza izme|u promenjenog pona{anja krava i odstupanja u biohemijskimparametrima krvi. Na taj na~in bi se mogao dati prilog poznavanju uzroka koji do-vode do ovog tipa promene pona{anja kod goveda.

Sme{taj i ishrana ìvotinja / Housing and feeding of animals

Na farmi visokomle~nih krava hol{tajn rase tokom avgusta ispitivanoje prisustvo stereotipnog oblika pona{anja. Ovim ispitivanjem obuhva}eno je 120ìvotinja, prvotelkinja i vi{etelkinja u ~etiri faze proizvodno-reproduktivnog ciklusa(zasu{enje, puerperijum, rana i kasna laktacija). Iz svake od navedenih faza ispiti-vanja metodom slu~ajnog izbora odabrano je po 30 krava. Ispitivane ìvotinje bilesu sme{tene u stajama zatvorenog tipa i nisu bile vezane. Sme{tajni objekti bili suopremljeni ventilatorima i sistemima za oro{avanje. U svim fazama proizvodno-reproduktivnog ciklusa na farmi ìvotinje su dobijale miksiran obrok dva puta dne-vno u razmaku od 10 ~asova.

Procena pona{anja / Assessment of behaviour

Procena pona{anja izvr{ena je metodom pa`ljivog posmatranja ìvoti-nja 2 do 4 ~asa nakon jutarnjeg hranjenja. Iz tehni~kih razloga, sve ìvotinje uk-lju~ene u ogled bile su podeljene u manje grupe od po 15 krava, tako da je u pos-matranju svake pojedina~ne grupe provedeno 30 minuta. Za procenu stereotip-nog pona{anja kori{}eni su kriterijumi opisani od strane Redbo (1992). Imaju}i uvidu da je „igra jezika“ dominantan oblik stereotipnog pona{anja kod goveda, os-tali oblici poreme}aja u pona{anju nisu bili predmet ispitivanja.

Uzimanje uzoraka krvi / Taking blood samples

Uzorci krvi uzeti su punkcijom vene jugularis od po 8 krava iz svakegrupe, odnosno krava u zasu{enju (izme|u 15 i 7 dana pre teljenja), puerperijumu(do 40 dana posle teljenja), ranoj laktaciji (do 120 dana posle teljenja) i kasnoj lak-

351



taciji (200 do 300 dana posle teljenja). U toku uzimanja krvi odre|ivana je koncen-tracija glukoze i �-hidroksibuterne kiseline (BHBA) komercijalnim test trakama(Precision-Xtraplus). Fotometrijskom metodom, kori{}enjem komercijalnih testpaketa (Bio-Medica) u uzorcima krvnog seruma odre|ivane su koncentracije uku-pnih proteina, albumina, uree, ukupnog bilirubina, kalcijuma, fosfora, magnezi-juma i aktivnosti AST i ALT.

Statisti~ka obrada / Statistical analysis

Rezultati ispitivanja obra|eni su standardnim statisti~kim metodama iizra~unate su srednje vrednosti i standardna devijacija. Za ocenu statisti~kihzna~ajnosti razlika srednjih vrednosti primenjen je neparni studentov t-test za ste-pen pouzdanosti od 95 %.

Vrednosti pojedinih parametara metaboli~kog profila krava u zasu{e-nju, puerperijumu, ranoj i kasnoj laktaciji prikazani su u Tabeli 1.

Iz rezultata prikazanih u Tabeli 1 zapaà se da su se prose~ne koncen-tracije glukoze, BHBA, ukupnih proteina, albumina, ukupnog bilirubina, uree, kal-cijuma, fosfora, magnezijuma i aktivnost ALT i AST u krvnom serumu krava u peri-odu zasu{enja, ranoj i kasnoj laktaciji nalazile u granicama fiziolo{kih vrednosti zagoveda. Izuzev vrednosti za koncentraciju glukoze i aktivnosti AST nije bilo sta-tisti~ki zna~ajne razlike u vrednostima ovih parametara izme|u navedenih perio-da ispitivanja. U ranom postpartalnom periodu (puerperijum) ustanovljene suzna~ajno niè vrednosti glikemije, proteinemije, albuminemije, uremije i mag-nezijemije u odnosu na antepartalne vrednosti (p<0,05), pri ~emu su vrednostiglikemije i magnezijemije bile ispod fiziolo{ke granice. Istovremeno, kod ovegrupe krava utvr|ene su hiperbilirubinemija i poja~ana aktivnost AST, jer su vred-nosti za koncentracije ukupnog bilirubina i aktivnosti AST bile ve}e od fiziolo{kihvrednosti.

U periodu do 40 dana posle teljenja (puerperijum), poreme}aji upona{anju u vidu „igre jezika“ su ustanovljeni kod 4 od 30 posmatranih ìvotinja iztog perioda (13,33%).

Poreme}aji u pona{anju se znatno ~e{}e javljaju kod krava drànih uintenzivnom uzgoju nego kod krava u ekstenzivnom uzgoju. Razlog je to {to sepotrebe ìvotinja za ispoljavanjem prirodnih oblika pona{anja ~esto zanemaruju uintenzivnim sistemima drànja (Rushen i sar., 2008). Naj~e{}e su u pitanju nepo-voljni uticaji na~ina drànja i reìma ishrane, kao i gre{aka u tehnolo{kom procesuuzgoja krava na farmama koji ne omogu}avaju ìvotinjama da dovoljno dugo is-poljavaju prirodne oblike pona{anja (Phillips, 2002; Corazzin i sar., 2010). Naime,

352


Rezultati / Results

Diskusija / Discussion

353


Tab

ela

1.P

aram

etri

met

abol

i~ko

gp

rofil

akr

ava

uza

su{e

nju,

pue

rper

ijum

u,ra

noji

kasn

ojla

ktac

ijiTab

le1.

Parametersof

metab

olic

profile

ofcowsin

drying

,pu

erpe

rium

,ea

rly

and

late

lactation

Per

iod

isp

itiva

nja

/In

vestigation

period

Par

amet

rim

etab

oli~

kog

pro

fila

/Metab

olic

profile

parameters

Glu

koza

/Glucose

mm

ol/l

BH

BA

mm

ol/l

Uku

pni

pro

tein

i/Total

proteins

g/l

Alb

umin

i/Album

ines

g/l

Ure

a/

Urea

mm

ol/l

Uku

pni

bili

rub

in/

Total

bilir

ubin

µmol

/l

ALT u/l

AS

Tu/

lC

am

mol

/lP

mm

ol/l

Mg

mm

ol/l

Zas

u{en

je/

Drying

3.03

±0.

15a

0.59

±0.

05a

70.8

8±2.

55a

29.3

5±1.

21a

6.80

±0.

68a

6.39

±0.

48a

35.6

8±2.

12a

81.6

6±8.

81a

2.25

±0.

04a

2.16

±0.

06a

0.81

±0.

05a

Pue

rper

ijum

/Pue

rperium

2.14

±0.

16b

0.94

±0.

16a

64.0

2±1.

28b

26.1

6±0.

74b

4.93

±0.

14b

10.3

4±1.

28

b

31.3

4±3.

57a

120.

0±8.

42b

2.25

±0.

12a

2.08

±0.

07a

0.65

±0.

04b

Ran

ala

ktac

ija/

Early

actation

2.44

±0.

11b

0.72

±0.

08a

71.5

0±1.

60a

28.5

6±0.

67a

7.14

±0.

48a

7.70

±1.

46ab

32.9

1±2.

41a

95.8

8±8.

75ab

2.24

±0.

10a

2.14

±0.

16a

0.85

±0.

05a

Kas

nala

ktac

ija/

Latelactation

2.87

±0.

11a

0.59

±0.

04a

76.4

6±1.

37a

27.7

0±1.

10a

6.56

±0.

54a

7.73

±1.

15ab

45.1

1±2.

19b

107.

7±8.

65b

2.12

±0.

09a

1.92

±0.

8a

0.89

±0.

11a

a,b

–ra

zli~

itasl

ova

unut

arko

lone

ukaz

uju

nap

osto

janj

est

atis

ti~ki

zna~

ajne

razl

ike

nani

vou

p<

0,05

a,b

–differen

tlettersin

thecolumns

pointou

tto

somestatistically

sign

ifican

tdifferen

ceson

theleve

lof

p<0.05

u intenzivnim uslovima proizvodnje, ìvotinje manje vremena provode u uzimanjui preìvanju hrane, ~esto i zbog smanjene koli~ine kabastih hraniva u obroku.Smatra se da u ovakvim uslovima eksploatisanja, neposredan povod za pojavustereotipnog pona{anja predstavlja nezadovoljena potreba za uzimanjem hrane(Redbo i sar., 1996; Rushen i de Pasel, 2008). Na~in ispoljavanja ovih promena upona{anju, kao i ~injenica da se javljaju 2 do 4 ~asa nakon hranjenja, govori uprilog ovom stanovi{tu. îni se da u takvim okolnostima presudnu ulogu u reguli-sanju potrebe za uzimanjem hrane, kako navode Redbo i Nordland (1997), imavreme provedeno u uzimanju hrane. Verovatno se zbog toga stereotipije znatnore|e javljaju u prirodnim uslovima gajenja ìvotinja.

Prelazak iz perioda zasu{enja u fazu rane laktacije dovodi do dra-sti~nih promena u hormonalnom, metaboli~kom, hranidbenom i socijalnom sta-tusu visokomle~nih krava ([amanc, 2009). Mnogobrojni nepovoljni uticaji u peri-partalnom periodu, koji se smatraju stresogenim ~iniocima, istovremeno mogu dapredstavljaju ~inioce odgovorne za promene u pona{anju. Rezultati ispitivanja supokazali pove}anu u~estalost stereotipnog oblika pona{anja upravo kod krava ufazi puerperijuma, a kod tih ìvotinja je ustanovljen i ja~e izraèn negativan bilansenergije. Ovi rezultati potvr|uju nalaze nekih autora da je negativan bilans ener-gije predisponiraju}i ~inilac za nastajanje stereotipnih pona{anja kod visoko-mle~nih krava (Redbo i sar., 1992). Iako su mehanizmi uticaja negativnog bilansaenergije na poreme}aje u pona{anju jo{ uvek predmet mnogobrojnih ispitivanja,specifi~na priroda veze mogla bi donekle da se objasni smanjenjem sekrecije kor-tikosteroida pod uticajem ACTH (Redbo, 1998). Pove}ana u~estalost stereotipnihpona{anja kod krava u uslovima toplotnog stresa (Phillips, 2002), koji je pra}enizrazitim negativnim bilansom energije, govori u prilog navedenom gledi{tu.

S druge strane, kod skoro svih krava u fazi puerperijuma vrednosti zakoncentraciju magnezijuma u krvnom serumu su bile niè od vrednosti donjegfiziolo{kog minimuma, koja za goveda iznosi 0,70 mmol/l ([amanc, 2009). Nalazhipomagnezijemije, sam po sebi, mogao bi dobrim delom da posluì za tu-ma~enje nastalih promena u pona{anju ìvotinja. Naime, poznato je da magnezi-jum ima veoma va`nu ulogu u metabolizmu neurotransmitera i ekscitabilnosti}elijskih membrana (Chutkow, 1990). Op{te je prihva}eno da do stereotipnih ak-tivnosti dolazi aktivacijom niìh struktura mozga koje kontroli{u motorna po-na{anja, a {to se de{ava u odsustvu normalnog inhibitornog uticaja od stranevi{ih nervnih funkcija (Dantzer, 1986; McCoy i sar., 2000). U uslovima hipomag-nezijemije kod ljudi je dokazano da dolazi upravo do naru{avanja ravnoteèizme|u ekscitatornih i inhibitornih mehanizama u CNS-u. Tako|e, jedan odmogu}ih na~ina uticaja magnezijuma na promene u pona{anju jeste i preko do-paminergi~kog sistema, {to je posredovano preko endogenih opioida (Dantzer,1986; McCoy i sar., 2000). Dokazano je da smanjenje relativnog odnosa magnezi-juma i kalcijuma u krvi dovodi do poja~anog osloba|anja kateholamina u odgo-voru na stres (Cuciureanu i Vink, 2011). Ovaj podatak moè da posluì kaoobja{njenje za{to se promene u pona{anju ne ispoljavaju kod svih ìvotinja kod

354


kojih je utvr|ena hipomagnezijemija. Redbo (1998) navodi da se individualnerazlike u stepenu i intenzitetu ispoljavanja stereotipija mogu pripisati individualnimrazlikama u odgovoru na stresogene ~inioce.

Po svemu sude}i, stereotipne aktivnosti kao poreme}aji u pona{anjukoje se kod goveda naj~e{}e ispoljavaju u vidu „igre jezika“ su veoma sloène eti-ologije i patogeneze. Pored na~ina drànja ìvotinja i deficitarne ishrane, u etiolo-giji nastanka ovih poreme}aja odre|enu ulogu imaju genetska predispozicija iporeme}aji neuroendokrine regulacije. U~estala pojava igre jezika u kategorijikrava kod kojih je na opserviranoj farmi ustanovljena hipomagnezijemija ukazujena to da bi ovo patofiziolo{ko stanje moglo da bude zna~ajan etiopatogenetski~inilac u promeni pona{anja krava u intenzivnim uslovima proizvodnje.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Rad je podràn sredstvima projekta III 46002 finansiranog od strana Ministarstva prosvete, nauke i teh-nolo{kog razvoja Republike Srbije. /The work was funded by the Project III 46002 by Ministry of Education, Science and Technological Developmentof the Republic of Serbia

1. Adamesteanu I. Patologia medicala a animalelor domestica. Editia a II. Bucurest: Edi-tura Agro-Silvica, 1967.

2. Chutkow JG. Magnesium and the central (intradural) nervous system: metabolism, neu-rophysiological functions and clinical disorders. In: Sigel H, Sigel A, editors.Metal Ions in Biological Systems: Compendium on magnesium and its role inbiology, nutrition and physiology. New York: Marcel Dekker Inc, 1990, 441-61.

3. Corazzin M, Piasentier E, Dovier S, Bovolenta S. Effect of summer grazing on welfare ofdairy cows reared mountain tie-stall barns. Ital J Anim Sci 2010; 9(3): 304-12.

4. Cuciureanu MD, Vink R. Magnesium and stress. In: Vink M, Nechifor M, editors. Magne-sium in the central nervous system. Adelaide: University of Adelaide Press,2011, 251-68.

5. Dantzer R. Behavioral, physiological and functional aspects of stereotyped behaviour:A review and a re-interpretation. J Anim Sci 1986; 62(6): 1776-86.

6. Issi M, Özcelik M, Gül Y. Vitamin and some mineral substance levels along with hemato-logical findings in cattle with tongue rolling disease. Kafkas Üniversitesi Veteri-ner Fakültesi Dergisi 2009; 15(6): 931-5.

7. Karatzias H, Roubies N, Polizopoulou Z, Papasteriades A. (Tongue play and magne-sium deficiency in dairy cattle). Zungenspielen und Manganmangel beiMilchkuhen. Dtsch Tierarztl Wochenschr 1995; 102: 352-3.

8. Lindström T, Redbo I. Effect of feeding duration and rumen fill on behaviour in dairycows. Appl Anim Behav Sci 2000; 70(2): 83-97.

9. McCoy MA, Young PB, Hudson AJ, Davison G, Kennedy DG. Regional brainmonoamine concentrations and their alterations in bovine hypomagnesaemic

355




tetany experimentally induced by a magnesium-deficient diet. Ret Vet Sci2000; 69(3): 301-7.

10. Phillips C. Cattle behaviour and welfare. 2nd rev.ed. Ames: Blackwell Science Ltd,2002.

11. Redbo I, Emanuelson M, Lundberg K, Oredsson N. Feeding level and oral stereotypiesin dairy cows. Anim Sci 1996; 62(2): 199-206.

12. Redbo I, Jacobsson KG, van Doorn C. Petterson G. A note on relations between oralsterotypies in dairy cows and milk production, health and age. Anim Prod1992; 54(1): 166-8.

13. Redbo I, Nordblad A. Stereotypies in heifers are affected by feeding regime. Appl AnimBehav Sci 1997; 53(3): 193-202.

14. Redbo I. Relations between oral stereotypies, open-field behavior, and pituitary–adre-nal system in growing dairy cattle. Physiol Behav 1998; 64(3), 273-8.

15. Redbo I. The influence of restraint on the occurrence of oral stereotypies in dairy cows.Appl Anim Behav Sci 1992; 35(2): 115-23.

16. Rosenberger G. Clinical Examination of Cattle. Oxford: Blackwell Science Ltd, 1995.17. Rushen J, de Passillé AM, von Keyserlingk MAG, Weary DM. The welfare of cattle. Dor-

drecht: Springer, 2008.18. Sato S, Nagamine R, Kubo T. Tongue-playing in tethered Japanese Black cattle: diurnal

patterns, analysis of variance and behaviour sequences. Appl Anim Behav Sci1994; 39, 39-47.

19. [amanc H. Bolesti organa za varenje goveda. Beograd: Nau~na KMD, 2009.20. Vu~ini} M. Pona{anje, dobrobit i za{tita `ivotinja. Beograd: Veterinarska komora Srbije,

2005.21. Watt DC, Seller A. A clinico-genetic study of psychiatric disorder in Huntington’s cho-

rea. Psychol Med 1993; 23: 1-46.

STEREOTYPICAL BEHAVIOUR AT HIGH YIELDING DAIRY COWS FARMS –

„TONGUE ROLLING“

Prodanovi} R., Kirovski Danijela, Vujanac I., Ne{i} Ksenija, Janevski A.,

Mari} J., Kukri} V.

The objective of this work was to determine if there was a connection betweenstereotypical behaviour of high yielding dairy cows breeds and values of biochemicalblood parameters. The investigation was carried out in august at loose-housing type offarms, in 30 heads of cattle from four groups: drying (15 to 7 days before calving), puerpe-rium (up to 40 days after calving, early lactation (up to 120 days after calving) and late lacta-tion (200 to 300 days after calving). Assessment of stereotypical behaviour (tongue rolling)was carried out by the method of careful observation of all the tested animals 2 to 4 hoursafter morning feeding. Blood samples were taken by puncture of jugular vein from 8 cowsout of each animal group. In these blood samples there was determined the concentrationof glucose, beta hydroxy-butyric acid (BHBA), total protein (TP), albumin, urea, total biliru-bin (TBI), Ca, P, and Mg as well as AST and ALT activities. During the period up to 40 daysafter calving (puerperium), behavioral disorder in the form of „tongue rolling“ was found outin 4 out of 30 observed animals (13.33%). Average concentrations of all the tested blood

356


ENGLISH

parameters during the drying period as well as in early and late lactation were withinphysiological values for cattle. During puerperium there were found significantly lower val-ues of glycaemia, proteinemia, albuminemia, uremia and magnesiemia in regard to ante-partal values (p<0.05), where the values of glycaemia and magnesiemia were below thephysiological limit. A the same time, in this group of cows the values of TBI and AST activi-ties were higher than physiological values. Frequent appearance of „tongue rolling“ phe-nomenon only among cows in the group with deviation of biochemical parameters values,points out to a possible connection between the stereotypical behaviour and biochemicalcomposition of blood. It seems that hypomagnesiemia could be a significant etiopathoge-netic factor causing the change in behaviour of cows in intensive livestock production.

Key words: cows, stereotypical behaviour, biochemical composition of blood,hypomagnesaemia

STEREOTIPNOE POVEDENIE MOLO^NÀH KOROV NA FERMAH –

"IGRA ÂZÀKOM"

Prodanovi~ R., Kirovski Daniela, VuÔnÔc I., Ne{i~ KseniÔ, Ânevski A.,Mari~ J., Kukri~ V.

CelÝ dannogo issledovaniÔ bìla opredelitÝ, suçestvuet li svÔzÝme`du stereotipnìm povedeniem molo~nìh korov i biohimi~eskih parametrov.Issledovanie provedeno v te~enie avgusta na ferme molo~nìh korov svobodnogotipa hozÔystva na 30 korov v ka`doy iz 4 grupp ìvotnìh: korovì v suhostoynom pe-riode (ot 15 do 7 dney do otela), v poslerodovom periode (do 40 dney posle otela),v rannem periode laktacii (do 120 dney posle otela) i v pozdnem laktacionnom pe-riode (ot 200 do 300 dney posle otela). Ocenka sterotipnogo povedeniÔ (igraÔzìkom) provedena metodom tçatelÝnogo nablÓdeniÔ vseh issledovannìh ìvot-nìh s 2 do 4 ~asov posle utrennego kormleniÔ. Obrazcì krovi brali putem punkciiÔremnoy venì ot 8 korov v ka`doy gruppe ìvotnìh. V obrazcah krovi opredelilikoncentracii glÓkozì, beta-gidroksimaslÔnoy kislotì, obçego belka, alÝbumi-na, mo~evinì, obçego bilirubina, Ca, P, Mg, AST i ALT. Do 40 dney posle otela(poslerodovoy period) izmeneniÔ v povedenii korov, takie kak "igra Ôzìkom",poÔvilisÝ u 4 iz 30 nablÓdaemìh ìvtnìh iz Ìtoy gruppì (13,33%). Obçie koncen-tracii vseh ispìtaemìh paramterov krovi v suhostoynom periode, rannem periodelaktacii i pozdnem laktacionnom periode bìli v predelah normì dlÔ krupnogorogatogo skota. V poslerodovom periode bìli ustanovlenì bolee nizkie koncen-tracii glÓkozì, belka, alÝbumina, mo~evinì i magniÔ po sravneniÓ so zna~eniÔmiv predrodovom periode (r<0,05), pri ~em koncentracii glÓkozì i magniÔ bìliniè fiziologi~eskoy normì. V to è vremÔ v Ìtoy gruppe korov urovenÝ obçegobilirubina i AST bìli vì{e fiziologi~eskoy normì. âstoe poÔvlenie "igrìÔzìkom" tolÝko v gruppe korov, v kotorom naydenì otkloneniÔ ot normì bio-himi~eskih pokazateley, ukazìvaet na vozmo`noe suçestvovanie svÔzey me`dustereotipnìm povedeniem i biohimi~eskim sostavom krovi. KaètsÔ, ~to nizkaÔkoncentraciÔ magniÔ moèt statÝ va`nìm Ìtiopatogeneti~eskim faktorom v izme-nenii povedeniÔ korov v usloviÔh intensivnogo proizvodstva.

KlÓ~evìe slova: korova, stereotipnoe povedenie, biohimi~eskiy sostav krovi,nizkaÔ koncentraciÔ magniÔ

357


RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306359M UDK 619:631.81

PRIRODNI RADIONUKLIDI U MINERALNIM \UBRIVIMA IOBRADIVOM ZEMLJI[TU*

NATURAL RADIONUCLIDES IN MINERAL FERTILIZERS AND

FARMLAND

Mitrovi} M. Branislava, Vitorovi} Gordana, Andri} V., Stojanovi} Mirjana,Vitorovi} D., Grdovi} Svetlana, Vi}entijevi} M.**

Savremena poljoprivredna proizvodnja se bazira na upotrebi mi-neralnih |ubriva, koja mogu imati visoke aktivnosti prirodnih radionuk-lida i usloviti pojavu tehnolo{ki povi{ene radioaktivnosti. U cilju odre|i-vanja uticaja primene mineralnih |ubriva na koncentraciju radionuklidau obradivom zemlji{tu, gamaspektrometrijskom metodom odre|ivanaje aktivnost prirodnih radionuklida (40K, 238U, 226Ra) u mineralnim|ubrivima iz uvoza, obradivom i neobradivom zemlji{tu sa podru~ja pri-gradskih op{tina grada Beograda. Dobijeni rezultati su pokazali da se uispitivanim mineralnim |ubrivima izmerena aktivnost 40K kretala od 70do 4590 Bq/kg, 238U od 18 do 1400 Bq/kg i 226Ra od 15 do 999 Bq/kg.U obradivom zemlji{tu prose~ne aktivnosti prirodnih radionuklida su626 Bq/kg za 40K, 54 Bq/kg za 238U, 55 Bq/kg za 226Ra i 55 Bq/kg za232Th, a u neobradivom zemlji{tu 596 Bq/kg za 40K, 54 Bq/kg za 238U,54 Bq/kg za 226Ra i 53 Bq/kg za 232Th. Srednje vrednosti radijumskogekvivalenta aktivnosti (175 Bq/kg) i indeksa radijacionog rizika (0,48)ukazuju na to da na ispitivanim lokacijama ne postoji zna~ajni radija-cioni rizik za stanovni{tvo usled terestrijalnog izlaganja. Ova istra`i-vanja su pokazala i da dosada{nja upotreba mineralnih |ubriva nijeuzrokovala povi{enje prirodne radioaktivnosti na ispitivanim oranica-ma.

Klju~ne re~i: gamaspektrometrija, mineralna |ubriva, zemlji{te,prirodni radionuklidi

359


* Rad primljen za {tampu 07. 12. 2012. godine** Dr sc. vet. med. Branislava M. Mitrovi}, asistent, dr sc. vet. med. Gordana Vitorovi}, profesor,

Velibor Andri}, stru~ni saradnik, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu; drsc. Mirjana Stojanovi}, nau~ni savetnik, ITNMS, Beograd; dr sc. vet. med. Du{ko Vitorovi},profesor, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; dr sc. Svetlana Grdovi}, profesor,Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu; mr sc. vet. med. Mihajlo Vi}entijevi},Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd

Nivo radioaktivnosti u zemlji{tu varira u zavisnosti od sadràja prirod-nih i proizvedenih radioaktivnih elemenata prisutnih u njemu i razlikuje se {iromZemlje (UNSCEAR 2000). Pojam tehnolo{ki povi{ene prirodne radioaktivnosti(engl. Technologically Enhanced Naturally Occurring Radioactive Materials,TENORM) je relativno novijeg datuma i ozna~ava povi{enu prirodnu radioaktiv-nost nastalu kao rezultat ljudskih aktivnosti tokom kojih je do{lo do preme{tanjaprirodnih radionuklida i njihovog koncentrisanja u uèm podru~ju ìvotne sredine~oveka. Upotreba fosfatnih mineralnih |ubriva u poljoprivredi predstavlja najve}iantropogeni izvor uranijuma i prate}ih radionuklida (Ra i Th) u zemlji{tu (Hamamoi sar., 1995; Adel i sar., 2005; Bolca i sar., 2007), jer postoji direktna veza izme|usadràja uranijuma i P2O5 u |ubrivima (Akhtar i sar., 2005a, b). Usvajanje ura-nijuma od strane biljaka zavisi od biljne vrste, fizi~ko-hemijskih osobina zemlji{ta imikroklimatskih uslova (Stojanovi}, 1999). Same biljke poseduju razli~itu sposob-nost akumuliranja uranijuma, koji po unosu u organizam biljke sledi iste meta-boli~ke i biohemijske puteve kao i njegov hemijski analog kalcijum (Matija{evi} isar., 2004; Mitrovi} i sar., 2011).

Mineralna |ubriva koja se naj~e{}e uvoze u na{u zemlju su NPK |u-briva (Na:P:K), amofos (N:P), kao i superfosfati koji se me|usobno razlikuju posadràju aktivne komonente. U zavisnosti od hemijskog sastava |ubriva i poreklarude iz koje se proizvode, u njima varira aktivnost prirodnih radionuklida 40K, 238Ui 232Th (Becegato i sar., 2008; Boukhenfouf i Boucenna, 2011). Prilikom uvoza uRepubliku Srbiju obavezna je gamaspektrometrijska analiza mineralnih |ubriva,dok |ubriva koja se proizvode u na{oj zemlji ne podleù obaveznoj kontroli preupotrebe (Sl. gl. RS 44/11 od 17.06.2011).

Cilj istraìvanja je bio da se gamaspektrometrijskom metodom odrediaktivnost prirodnih radionuklida u uvoznim mineralnim |ubrivima, kao i u obradi-vom i neobradivom zemlji{tu iz prigradskih op{tina grada Beograda, u ciljuutvr|ivanja da li je upotreba mineralnih djubriva dovela do pove}anja koncentra-cije prirodnih radionuklida u obradivom zemlji{tu.

U periodu od 2007-2010. godine sakupljani su uzorci zemlji{ta (neo-bradivog i obradivog) iz prigradskih beogradskih op{itna (1. SO Palilula – Slanci,Opovo, Besni Fok; 2. SO Grocka – Vin~a; 3. SO Mladenovac – Nemeniku}e; 4. SOSopot – Zuce; 5. SO Barajevo – Roànci; 6. SO Sur~in – Jakovo; 7. SO Zemun –Batajnica; 8. SO Rakovica – Pinosava; 9. SO Obrenovac – Konatica i U{}e; 10. SOLazarevac – Vreoci i [opi}i). Uzorci zemlji{ta su sakupljani dva puta godi{nje(prole}e/jesen), na dubini 10-15 cm. Sa svake lokacije uzimana su po tri uzorkaneobradivog i obradivog zemlji{ta. Po dopremanju u laboratoriju uzorci su ho-mogenizovani i su{eni na 105oC do konstantne mase, odmereni i pripremljeni u

360

Vet. glasnik 67 (5-6) 359 - 367 (2013) Mitrovi} M. Branislava i sar.: Prirodni radionuklidi umineralnim |ubrivima i obradivom zemlji{tu

Uvod / Introduction


standardnim Marineli posudama od 1 kg. Ukupno je pripremljeno 28 uzoraka. Pregamaspektrometrijskog merenja uzorci su zatapani i ~uvani najmanje 30 dana dabi se postigla radioaktivna ravnote`a. Vreme merenja je bilo 60 000 s.

Gamaspektrometrijska analiza mineralnih |ubriva je ra|ena na zahtevgrani~ne fitosanitarne inspekcije prilikom uvoza u na{u zemlju. Uzorci |ubriva supo dopremanju u laboratoriju homogenizovani i mereni u standardnim Marineliposudama od 1 kg.

Svi uzorci su mereni na HPGe detektoru (Ortec, relativna efikasnost30%, energetske rezolucije 1,85 keV, (1332,5 60Co)). Za kalibraciju detektorakori{}en je komercijalni standard firme „Amersham“ od 1 kg u Marineli posudi, same{avinom radionuklida – 241Am, 109Cd, 139Ce, 57Co, 60Co, 137Cs, 113Sn, 85Sr,88Y, gustine (1.22 ± 0.01) g/cm3 (Mitrovi} i sar., 2009).

Na osnovu rezultata gamaspektrometrijske analize zemlji{ta odre|i-vani su radijumski ekvivalent aktivnosti (Raeq) i indeks radijacionog rizika (externalhazard index – Hex). U zemlji{tu, distribucija prirodnih radionuklida 226Ra, 232Th i40K nije podjednaka. Da bi se uporedila aktivnost materijala koji sadr`e razli~itekoli~ine 226Ra, 232Th i 40K definisan je radijumski ekvivalent aktivnosti (Raeq) uBq/kg. Radijumski ekvivalent aktivnosti je odre|ivan prema slede}oj formuli (Be-retka i Mathew, 1985; Yu i sar., 1992):

Raeq = CRa + 1.43CTh + 0.07CK,

gde su CRa, CTh i CK koncentracije 226Ra, 232Th i 40K u Bq/kg. Prilikom definisanjaRaeq pretpostavljeno je da 370 Bq/kg 226Ra, 259 Bq/kg 232Th, odnosno 4810Bq/kg 40K proizvode istu ja~inu doze na 1 m iznad povr{ine zemlji{ta. VrednostRaeq od 370 Bq/kg odgovara maksimalno dozvoljenoj dozi za stanovni{tvo od1 mSv.

Indeks radijacionog rizika (Hex) je odre|ivan prema slede}oj formuli(Beretka and Mathew, 1985):

Hex = CRa/370 + CTh/259 + CK/4810

gde su CRa, CTh i CK aktivnosti (Bq/kg) 226Ra, 232Th i 40K. Radijacioni rizik usledspolja{njeg izlaganja ne smatra se zna~ajnim ako je vrednost parametra Hex ma-nja od jedan.

Aktivnosti prirodnih radionuklida 40K 238U i 226Ra (Bq/kg) u uzorcimamineralnih |ubriva iz uvoza, merenih u laboratoriji za radijacionu higijenu Fakul-teta veterinarske medicine u Beogradu su prikazani u Tabeli 1. U NPK |ubrivimanajzastupljeniji radionuklid je bio 40K, dok su u amofosfatnim (NH4H2PO4) i super-fosfatnim Ca(H2PO4)2 |ubrivima aktivnosti 238U i 226Ra bile vi{e u odnosu na aktiv-nost 40K. Pored hemijskog sastava na radioaktivnost |ubriva uti~e i geografskoporeklo rude od koje se |ubriva proizvode (Boukhenfouf i Boucenna, 2011).

361


Rezultati / Results

Tabela 1. Aktivnost 40K, 238U i 226Ra u uzorcima mineralnih |ubriva iz uvoza (Bq/kg)Table 1. Activity of 40K, 238U and 226 Ra (Bq/kg) in imported fertilizers

Naziv |ubriva /Fertilizer

Broj uzoraka /Number of samples

40K 238U 226Ra

NPK 16:13:16

x ± SD 15 4300 ±130 24 ± 4 20 ± 3

minimum 3976 ± 121 18 ± 1 15 ± 1

maksimum 4590 ± 140 31 ± 10 32 ± 2

NPK 15:15:15

x ± SD 30 3900 ± 118 660 ± 60 378 ± 24

minimum 3650 ± 110 580 ± 32 346 ± 23

maksimum 4220 ± 125 760 ± 90 430 ± 25

Amofosfat NP 10:46

x ± SD 10 160 ± 10 330 ± 20 206 ± 15

minimum 70 ± 6 146 ± 12 102 ± 10

maksimum 185 ± 11 980 ± 34 590 ± 34

Superfosfat

x ± SD 8 222 ± 12 725 ± 67 639 ± 37

minimum 128 ± 8 421 ± 55 535 ± 32

maksimum 294 ± 15 1400 ± 83 999 ± 54

U tabeli 2 prikazani su rezultati merenja aktivnosti prirodnih radionuk-lida 40K, 238U, 226Ra i 232Th (Bq/kg) u neobradivom i obradivom zemlji{tu sa po-dru~ja prigradskih beogradskih op{tina, radijumski ekvivalent aktivnosti (Raeq) iindeks radijacinog rizika(Hex). U ispitivanim uzorcima zemlji{ta (Tabela 2) najzas-tupljeniji prirodni radionuklid je bio 40K i njegova aktivnost se kretala u opsegu od465 do 695 Bq/kg u neobradivom zemlji{tu, a u obradivom od 517 do 712 Bq/kg.Najvi{e aktivnosti 238U (95 Bq/kg), 226Ra (93 Bq/kg) i 232Th (69 Bq/kg) su iz-merene u neobradivom zemlji{tu u op{tini Lazarevac, selo Vreoci.

Tabela 2. Aktivnosti 40K, 238U, 226Ra i 232Th u neobradivom i obradivom zemlji{tu,radijumski ekvivalent aktivnosti (Raeq) i indeks radijacionog rizika (Hex)

Table 2. Aktivnost 40K, 238U , 226Ra and 232 Th in both fallow and arable land, radium equivalent of the activity(Raeq) and radiation risk index (Hex)

Lokalitet/vrsta zemlji{ta /Region/soil type

40K(Bq/kg)

238U(Bq/kg)

226Ra(Bq/kg)

232Th(Bq/kg)

Raeq(Bq/kg)

Hex

SO Palilula-Slanci

neobradivo / fallow 505 ± 19 47 ± 14 47 ± 7 47 ± 2 150 0,41

obradivo / arable 518 ± 16 54 ± 4 48 ± 3 45 ± 2 149 0,41

SO Palilula – Opovo


obradivo / arable 634 ± 17 51 ± 6 45 ± 3 42 ± 2 149 0,42

362


Lokalitet/vrsta zemlji{ta /Region/soil type

40K(Bq/kg)

238U(Bq/kg)

226Ra(Bq/kg)

232Th(Bq/kg)

Raeq(Bq/kg)

Hex

SO Palilula – Besni Fok


obradivo / arable 517 ± 15 49 ± 4 50 ± 3 52 ± 2 161 0,44

SO Grocka – Vin~a


obradivo / arable 676 ± 19 58 ± 7 58 ± 5 47 ± 3 173 0,48

SO Mladenovac – Nemeniku}e


obradivo / arable 594 ± 18 52 ± 7 58 ± 6 62 ± 3 188 0,52

SO Sopot – Zuce


obradivo / arable 650 ± 16 56 ± 2 58 ± 4 56 ± 3 184 0,51

SO Barajevo – Ro`anci


obradivo / arable 612 ± 16 54 ± 8 60 ± 5 62 ± 3 192 0,53

SO Sur~in – Jakovo


obradivo / arable 666 ± 15 50 ± 5 47 ± 5 48 ± 3 162 0,45

SO Zemun – Batajnica


obradivo / arable 697 ± 20 48 ± 7 53 ± 4 55 ± 2 180 0,50

SO Rakovica – Pinosava


obradivo / arable 712 ± 17 65 ± 6 65 ± 4 66 ± 3 209 0,58

SO Obrenovac – Konatica


obradivo / arable 544 ± 19 57 ± 7 64 ± 4 66 ± 2 196 0,54

SO Obrenovac – U{}e


obradivo / arable 616 ± 18 42 ± 5 44 ± 3 48 ± 2 156 0,43

SO Lazarevac – Vreoci


obradivo / arable 696 ± 20 61 ± 5 59 ± 4 62 ± 3 196 0,54

SO Lazarevac – [opi}i


obradivo / arable 634 ± 19 59 ± 4 61 ± 4 61 ± 2 193 0,53

363


nastavak tabele 1. / cont. Table 1.

Pore|enjem aktivnosti prirodnih radionuklida u mineralnim |ubrivimai obradivom zemlji{tu ustanovili smo da je aktivnost 40K u NPK |ubrivima(4590 Bq/kg) bila za 6 puta ve}a u odnosu na aktivnost 40K u obradivom zemlji{tu(712 Bq/kg). U superfosfatu aktivnost 238U (1400 Bq/kg) je bila 22 puta ve}a u od-nosu na aktivnost 238U u obradivom zemlji{tu (65 Bq/kg), a 226Ra (999 Bq/kg) 15puta (65 Bq/kg). Sli~ne rezultate su objavili i Boukhenfouf i Boucenna (2011), kojisu utvrdili da je koncentracija 40K u NPK |ubrivima bila od 14 do 31 puta ve}a uodnosu na koncentraciju u zemlji{tu. Ovi podaci su zna~ajni, jer se smatra daovako uneti radionuklidi mogu dovesti do pove}anja nivoa osnovnog zra~enja(FON) u odre|enim regionima i mogu predstavljati zna~ajne lokalne rizike izla-ganja stanovni{tva jonizuju}em zra~enju (Mitrovi} i sar., 2011).

Srednje vrednosti aktivnosti prirodnih radionuklida u neobradivomzemlji{tu iznosile su 596 Bq/kg za 40K, 54 Bq/kg za 238U, 54 Bq/kg za 226Ra i 53Bq/kg za 232Th, a u obradivom 40K-626 Bq/kg, 238U-54 Bq/kg, 226Ra-55 Bq/kg i232Th-55 Bq/kg. Dobijeni rezultati su pokazali da izme|u aktivnosti radionuklida uispitivanim zemlji{tima nema razlike, {to zna~i da dugogodi{nja upotreba mineral-nih |ubriva nije dovela do pove}anja koncentracije prirodnih radionuklida uobradivom zemlji{tu. Srednje vrednosti radijumskog ekvivalenta aktivnosti u neo-bradivom (171 Bq/kg) i obradivom zemlji{tu (178 Bq/kg) su bile ispod vrednostikoja odgovara dozi od 1 mSv za stanovni{tvo (370 Bq/kg). Na ispitivanim lo-kalitetima vrednosti ndeksa radijacionog rizika su bile manje od 1 (0,47 – neo-bradivo i 0,49 – obradivo zemlji{te), {to ukazuje da ne postoji zna~ajan radijacionirizik za stanovni{tvo usled terestrijalnog izlaganja.

U neobradivom zemlji{tu sa podru~ja op{tine Lazarevac, selo Vreoci,detektovana je povi{ena prirodna radioaktivnost, nastala kao posledica ljudskogdelovanja. Tu su izmerene vi{e aktivnosti 238 U, 226Ra i 232Th, {to se mo`e ob-jasniti time da su uzorci zemlji{ta uzeti u blizini rudnog kopa uglja “Kolubara” ipostrojenja za preradu i su{enje uglja. Na ovom lokalitetu su vrednosti radijum-skog ekvivlalenta aktivnosti (235 Bq/kg) i indeksa radijacionog rizika (0,64) bilenajvi{e, ali ukazuju na to da ne postoji rizik za stanovni{tvo usled terestrijalnogizlaganja.

Srednje vrednosti aktivnosti prirodnih radionuklida u zemlji{tu sa po-dru~ja Beograda (obradivom i neobradivom) iznose 599 Bq/kg za 40 K, 54 Bq/kgza 238U, 54 Bq/kg za 226Ra i 54 Bq/kg 232Th. Ovi rezultati su u skladu sa rezul-tatima koji su za grad Beograd objavili Panteli} i sar. (2009), kao i sa rezultatimadobijenim analizom zemlji{ta na podru~ju Vojvodine, gde su Bikit i sar. (2005)utvrdili da su prose~ne aktivnosti 40K – 554 Bq/kg, 238U – 51 Bq/kg i 232Th –53 Bq/kg. Prema podacima UNSCEAR (2000) u svetu su prose~ne aktivnosti uzemlji{tu za 40K – 400 Bq/kg, 238U – 35 Bq/kg, 226Ra – 35Bq/kg i 232Th – 30 Bq/kg.Pore|enjem nivoa aktivnosti prirodnih radionuklida u zemlji{tu sa podru~ja gradaBeograda i Vojvodine sa rezultatima UNSCEAR (2000) mo`emo zaklju~iti da je ak-

364



tivnost prirodnih radionuklida u ispitivanom zemlji{tu Srbije ne{to vi{a u odnosuna svetski prosek.

Dosada{nja upotreba mineralnih |ubriva nije dovela do pove}anjakoncentracije prirodnih radionuklida u ispitivanim obradivim zemlji{tima.

Na podru~ju op{tine Lazarevac, selo Vreoci, u neobradivom zemlji{tuje utvr|ena tehnolo{ki povi{ena radioaktivnost, koja je posledica blizine rudnogkopa “Kolubara“. Iako su na ovom lokalitetu vrednosti radijum ekvivlalentne aktiv-nosti (235 Bq/kg) i indeksa radijacionog rizika (0,64) bile najvi{e, ne postoji rizik zastanovni{tvo usled terestrijalnog izlaganja.

Na osnovu svih izmerenih i procenjenih parametara u Beogradu nepostoji radijacioni rizik za stanovni{tvo usled terestrijalnog izlaganja zra~enju, alije neophodno kontinuirano pra}enje radioaktivnosti u cilju pravovremenog uo~a-vanja bilo kakvih promena.

ZAHVALNICA / ACKNOWLEDGEMENT:Autori se zahvaljuju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja RS, koje je finansiranjem pro-jekta TR 31003 omogu}ilo realizovanje ovog rada.engleski

1. Adel A, Uosif M, El-Taher A. Natural radioactivity and dose assesment for phosphateock from Wadi El-Mashash and El-Mahamid Mines, Egypt. J Environ Radioac-tivity 2005; 84: 65-78.

2. Akhtar N, Tufail M, Ashraf M. Natural environmental radioactivity and estimation of ra-diation exposure from saline soils. Int J Environ Sci Technol 2005a; 1(4): 279-85.

3. Akhtar N, Tufail M, Ashraf M, Mohsin Iqbal M. Measurement of environmental radioactiv-ity for estimation of radiation exposure from saline soil of Lahore, Pakistan. Ra-diation Measurements 2005b; 39: 11-4.

4. Becegato VA, Ferriera FJF, Machado WCP. Concentration of Radioactive Elements (U,Th and K) Derived from Phosphatic Fertilizers in Cultivated Soils. Braz ArchBoil Technol 2008; 51(6): 1255-66.

5. Beretka J, Mathew P.J. Natural radioactivity of Australian building materials, industrialwastes and by-products. Health Physics 1985; 48: 87-95.

6. Bikit I, Slivka J, ^onki} Lj, Krmar M, Veskovi} M, @iki}-Todorovi} N, Varga E, ]ur~i} S,Mrdja D. Radioactivity of the soil in Vojvodina (northern province of Serbia andMontenegro). J Environm Radioact 2005; 78: 11-9.

7. Bolca M, Sac M, Cokuysal B, Karali T, Ekdal E. Radioactivity in soils and various food-stuffs from the Gediz river Basin of Turkey. Radiat Meas 2007; 42: 263-70.

8. Boukhenfouf W, Boucenna A. The radioactivity measurements in soils and fertilizers us-ing gamma spectrometry technique. J Environ Radioac 2011; 102(4), 336-9.

365




9. Hamamo H, Landsberger S, Harbotile G, Panno S. Studies of radioactivity and heavymetals in phosphate fertilizer. J Radioanal Chem 1995; 194, 331-6.

10. Matija{evi} S, Stojanovi} M, Dakovi} A, Radosavljevi}-Mihajlovi} A, Potpara D,Toma{evi}-^anovi} M. Modifikovani zeolit – potencijalni adsorbent uraniljona. Veterinarski glasnik 2004; 58 (dodatak 1-2): 219-24.

11. Mitrovi} B, Vitorovi} G, Vitorovi} D, Panteli} G, Adamovi} I. Natural and anthropogenicradioactivity in the environment of mountain region of Serbia. J Environ moni-toring 2009; 11(2): 383-8.

12. Mitrovi} B, Vitorovi} G, Stojanovi} M, Vitorovi} D. Radioaktivnost fosfatnih mineralnihproizvoda. Veterinarski glasnik 2011; 65(1-2):123-40.

13. Panteli} G, Vuleti} V, Eremi}-Savkovi} M, Javorina Lj, Tanaskovi} I. Radioekolo{ki moni-toring u Srbiji. Arhiv veterinarske medicine 2009; 2(2): 59-69.

14. UNSCEAR. Sources and Effects of Ionizing Radiation, United Nations Scientific Com-mittee on the Effects of Atomic Radiation, Report to the General Assembly,with Scientific Annexes. United Nations, New York, USA, 2000.

15. Stojanovi} M. Utvr|ivanje zavisnosti izme|u sadr`aja fosfora i urana u razli~itim zem-lji{tima Srbije. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1999.

16. Sl. gl. RS 44/11 od 17.06.2011. Pravilnik o kontroli radioaktivnosti roba pri uvozu, izvozui tranzitu.

17. Yu KN, Guan ZJ, Stoks MJ, Young EC. The assessment of natural radiation dose com-mitted to the Hong Kong people. J Environ Radioact 1992; 17: 31-48.

NATURAL RADIONUCLIDES IN MINERAL FERTILIZERS AND FARMLAND

Mitrovi} M. Branislava, Vitorovi} Gordana, Andri} V., Stojanovi} Mirjana,

Vitorovi} D., Grdovi} Svetlana, Vi}entijevi} M.

Contemporary agriculture production is based on use of mineral fertilizers,which however can have high activity of natural radionuclides and so cause the appear-ance of technologically elevated radioactivity. In order to determine the influence of mineralfertilizers application in arable land, there was used gamma spectrometric method for de-fining the activity of natural radionuclides (40 K, 238U, 226Ra) in imported mineral fertilizersas well as in arable and fallow land in the area of suburban municipalities of Belgrade. Theobtained results have shown that in the tested mineral fertilizers the measured activity of40K ranged from 70 to 4590 Bq/kg, 238U from 18 to 1400 Bq/kg and 226Ra from 15 to999Bq/kg. Average activities of natural radionuclides in arable land are: 626 Bq/kg for 40K,54 Bq/kg for 238U, 55 Bq/kg for 226Ra and 55Bq/kg for 232Th, and in fallow land 596 Bq/kgfor 40K, 54 Bq/kg for 238U, 54 Bq/kg for 226Ra and 53 Bq/kg for 232Th. Average values of ra-dium radioactivity equivalent (175 Bq/kg) and index of radiation risk (0,48), point out that inthe tested areas there is no significant radiation risk for inhabitants due to terrestrial expo-sure. This investigation has also shown that current use of mineral fertilizers has not causedthe increase of natural radioactivity in the tested arable land.

Key words: gamma spectrometry, mineral fertilizers, land, natural radionuclides

366


ENGLISH

PRIRODNÀE RADIONUKLIDÀ V MINERALÃNÀH UDOBRENIÂH I NA ZEMLÂHSELÃSKOHOZÂYSTVENNOGO NAZNA^ENIÂ

Mitrovi~ Branislava, Vitorovi~ Gordana, Andri~ V., StoÔnovi~ MirÝÔna,Vitorovi~ D., Grdovi~ Svetlana, Vi~entievi~ M.

Sovremennoe selÝskohozÔystvennoe proizvodstvo osnovìvaetsÔ naupotreblenii mineralÝnìh udobreniÔh, imeÓçih vìsokie aktivnosti prirodnìhradionuklidov i obuslovlivaÓçie tehnologi~eskoe povì{enie radioaktivnosti.DlÔ togo, ~tobì opredelitÝ vliÔnie mineralÝnìh udobreniy na soder`anie ra-dionuklidov v pahotnoy zemle, mì opredelili aktivnostÝ radionuklidov meto-dom gamma-spektrometrii (40K, 238U, 226Ra) v importnìh mirealÝnìh udobreniÔh, vpahotnoy i neobrabatìvaemoy zemle iz prigorodnìh municipalitetov Belgrada.RezulÝtatì pokazali, ~to v ispìtìvaemih mineralÝnìh udobreniÔh aktivnostÝ40K varÝirovala s 70 po 4590 Bq/kg, 238U s 18 po 1400 Bq/kg i 226Ra s 15 po 999 Bq/kg.V pahotnoy zemle srednÔÔ aktivnostÝ radionuklidov bìla 40K – 626 Bq/kg, 238U –54 Bq/kg, 226Ra – 55 Bq/kg i 232Th – 55 Bq/kg. Srednee zna~enie aktivnosti Ìkviva-lenta radiÔ (175 Bq/kg) i indeks radiacionnogo riska (0,48) pokazìvaÓt, ~to naispìtannih mestah zna~itelÝnogo riska ot izlu~eniy net. Õto issledovanie poka-zalo, ~to ispolÝzovanie mineralÝnìh udobreniy do sih por ne vìzìvalo povì{e-nie estestvennoy radioaktivnosti v issleduemìh mestah.

KlÓ~evìe slova: gamma-spektrometriÔ, mineralÝnìe udobreniÔ, prirodnìeradionuklidì

367


RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306369T UDK 619:636.1.082.12

VARIJABILNOST ALBUMINA U KRVNOM SERUMU KAOODRAZ MOGU]EG EVOLUTIVNOG UTICAJA

DILUVIJALNIH KONJA NA POPULACIJU DOMA]EGBRDSKOG KONJA U SRBIJI*

VARIABILITY OF ALBUMIN IN BLOOD SERUM AS A POSSIBLE

REFLECTION OF EVOLUTIONAL INFLUENCE OF DILUVIAL HORSES

ON POPULATION OF NATIVE MOUNTAIN HORSE IN SERBIA

Trailovi} Ruìca, Savi} Mila, Dimitrijevi} V., Jovanovi} S.**

Doma}i brdski konj je autohtoni kopitar ~ije se stani{te proteè ce-lim brdsko-planinskim podru~jem Srbije ju`no od Save i Dunava, a za-jedno sa autohtonim rasama brdskih konja ostalih balkanskih zemaljase svrstava u grupu mediteranskih ponija. Za razliku od opisanih konjana Balkanu, poput Skirosa, Pinee, Pindosa, karaka~anskog konja, bo-sansko-brdskog konja i drugih; brdski konji u Srbiji nisu morfolo{ki opi-sani niti su bili predmet interesovanja nau~ne i stru~ne javnosti sve dokraja dvadesetog veka. Istraìvanja polimorfizma albumina u krvnom se-rumu konja rase doma}i brdski konj preduzeta su u sklopu ispitivanjamorfolo{ke, fiziolo{ke i geneti~ke strukture ove autohtone rase kopi-tara.

Na osnovu rezultata dobijenih elektroforetskim razdvajanjem ti-pova albumina u krvnom serumu doma}eg brdskog konja ustanov-ljeno je prisustvo ~etiri fenotipa albumina: AA, AB, BB i BI koji se na-sle|uju pod kontrolom tri autozomalna alela AlA, AlB i AlI. Pojava AlIalela u populaciji doma}eg brdskog konja ukazuje na uticaj diluvijal-nog {umskog konja na proces mikroevolucije autohtonog doma}egbrdskog konja. Nalaz okcidentalno-specifi~ne izoforme albumina uka-zuje da postoji potreba da se detaljno prou~i evolutivna pozicija i isto-rijski uticaj razli~itih predaka, a naro~ito okcidentalnih konja na popula-ciju doma}eg brdskog konja u Srbiji.

Klju~ne re~i: doma}i brdski konj, varijabilnost, polimorfizam albumina

369

PREGLEDNI RAD – REVIEW PAPER

* Rad primljen za {tampu 23. 11. 2012. godine** Dr sc. vet. med. Trailovi} Ruìca, docent, dr sc. vet. med. Savi} Mila, redovni profesor, dr sc.

vet. med. Dimitrijevi} Vladimir, docent, dr sc. vet. med. Jovanovi} Slobodan, redovni profe-sor, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu

Doma}i brdski konj je autohtona rasa kopitara ~ije se prirodno sta-ni{te rasprostire u brdsko-planinskom regionu biv{e Jugoslavije: od Stare planinena Istoku do Jadranskog mora na Zapadu i od Save i Dunava na severu do Solun-ske Makedonije na Jugu. Zajedno sa ostalim autohtonim konjima Balkanskog po-luostrva svrstava se u grupu mediteranskih ponija. Na balkanskom poluostrvu je,do sada, planskom selekcijom obuhva}eno vi{e autohtonih rasa i tipova konjapoput bosansko brdskog konja, karaka~anskog konja, Skirosa, Pinea, Pindosa, itd. Brdski konji u Bosni i Hercegovini su, na osnovu morfolo{kih odlika, okarakteri-sani, a kao veoma zna~ajni ekotipovi izdvajaju se podvele{ki i romanijski konj(Markovi} i sar., 2007; Druml i sar., 2009). Tokom dvadesetog veka razli~iti autorina osnovu kraniometrijskih parametara opisuju difiletsko poreklo malih konja Za-padnog Balkana (Ogrizek, 2003; Melecki, 2003) te se nadalje svi brdski konji sateritorije biv{e Jugoslavije opisuju kao potomci dva progenitora: tarpana (Equusgmelini Antonius) i prèvalskog (Equus Przewalskii). „Primitivni“ brdski konji izvanplanskog uzgoja bosansko-brdskog konja u Bosni i Hercegovini nisu detaljno opi-sani, te nedostaju detaljne informacije i egzaktne potvrde o evolutivnom statusuovih autohtonih konja me|u domesticiranim kopitarima.

U drugoj polovini dvadesetog veka do{lo je do zna~ajne promene ustavovima o ulozi divljeg konja prèvalskog u procesu domestikacije kopitarauop{te. Naime, neki autori (Bowling i sar., 2003) su analiziraju}i polimorfizam mik-rosatelita situiranih na autozomima i X hromozomu, zaklju~ili da Prèvalski formirazasebnu evolutivnu granu u odnosu na doma}eg konja. U isto vreme Walner i sar.(2003) su na osnovu polimorfizma Y hromozoma, utvrdili da su prèvlski i doma}ikonj sestrinske vrste. Na osnovu prou~avanja funkcionalne i geneti~ke varijabil-nosti utvr|eno je da su mutacije bile retka pojava u toku evolucije domesticiranihkonja, te da se pojedini genomi i funkcionalni markeri mogu geografski diferenci-rati i ukazivati na zna~aj pojedinih izvornih populacija u toku nastanka odre|enerase doma}eg konja (Ellengren, 2002; Dias i sar., 2002). ukazuje da se pojedinerase konja mogu razlikovati na osnovu frekvence i pojave alela u istom sistemupolimorfnih proteina, te da pojedini rasno specifi~ni aleli odraàvaju pretke koji suu~estvovali u nastanku savremenih populacija konja. Tako se na primer, u okvirualbuminske frakcije u serumu konja moè utvrditi funkcionalni alel AlI koji je prisu-tan samo kod nordijskih ponija, polukrvnih konja sa severa Evrope i kod nekihitalijanskih rasa. Smatra se da je ovaj alel albumina istorijsko nasle|e od diluvijal-nog {umskog konja, odnosno da odslikava selekcijski uticaj hladnokrvnih konjana savremene populacije (Sandberg 1972).

Monitoring razli~itih geografski razdvojenih krda doma}eg brdskogkonja u Srbiji i Crnoj Gori je ukazao na eksterijernu intrapopulacijsku varijabilnost iodli~nu prilago|enost strmim tereninima i pojedinim mikroklimatskim lokalitetimau planinskom podru~ju Srbije (Trailovi}, 2009). Istorijski podaci o uzgoju konja nateritoriji brdsko-planinskog podru~ja Srbije i zapadnog Balkana su veoma os-

370

Vet. glasnik 67 (5-6) 369 - 375 (2013) Trailovi} Ruìca i sar.: Varijabilnost albumina ukrvnom serumu kao odraz mogu}eg evolutivnog uticaja diluvijalnih konja na populaciju...

Uvod / Introduction

kudni. Postoje arheolo{ki dokazi da je konj kori{}en kao doma}a ìvotinja na teri-toriji Balkana i donjeg toka Dunava ve} krajem tre}eg milenijuma pre nove ere, azbog predanosti u radu, velike okretnosti i blage naravi, konji sa ovog podru~ja subili cenjeni i u Kapadokiji. Poznato je da su konji na Balkanskom poluostrvu bilipod odgajiva~kim uticajem asirskih, maloazijskih i konja iz centralne Azije jo{ uMikenskom periodu. U rimskoj imperiji, konji su na Balkan stizali kako iz Sre-dozemlja tako i iz Centralne Evrope i iz Skandinavije, da bi prodor Slovenskih ple-mena zna~io dolazak konja iz Pribaltika, a Huni, dolaze}i na le|ima konja mongol-skog tipa, su tako|e imali uticaja i na konje u na{im krajevima. Period Osmanskogcarstva je period velikog uticaja orijentalnih konja i arabera na brdske konje Za-padnog Balkana (Trailovi}, 2009).

U èlji da rasvetlimo uticaj razli~itih populacija na proces domestika-cije i nastanak doma}eg brdskog konja otpo~eli smo prou~avanja biohemijskogpolimorfizma u ove, nedovoljno opisane rase. Naime, albumin je polimorfni bio-hemijski geneti~ki marker koji je veoma informativan deo hemotipskog i kombi-novanog hemo-genotipskog panela koji se koristi u kontroli roditeljstva i pripotvr|ivanju identiteta konja. U populacijama doma}eg konja su do sada utvr|enifenotipovi A, B, I, AB, AI i BI ovog proteina krvne plazme, koji su pod kontrolom triautozomalna kodominantna alela: AlA, AlB i AlI. Alel AlI se javlja samo kod skandi-navskih ponija, u populaciji {vedskog, a retko u populaciji italijanskog kasa~a, tese moè smatrati indikatorom selekcionog uticaja diluvijalnih predaka - okciden-talnih konja na pojedine rase (Sandberg i Juneja, 1978; Jiskrova i sar., 2002;Nunes i sar., 2005).

Biohemijski polimorfizam u sistemu albumina je ispitan elektroforet-skim tipovanjem krvne plazme 77 grla rase doma}i brdski konj. Kako populacijaove autohtone rase nije obuhva}ena selekcijskim procedurama, u nedostatku ge-neaolo{kih podataka uzorak je formiran geografskom diseminacijom sa 5 biogeo-grafski razdvojenih lokaliteta: Pivska planina, Kom, Sinjajevina, Katunska Nahija iSjenica-Pe{ter.

Uzorci krvi sa heparinom su sakupljeni punkcijom venae jugularis.Uzorci plazme su, nakon izdvajanja centrifugovanjem razdvojeni standardnomelektroforezom na skrobnom gelu. Fenotipovi albumina kod konja rase doma}ibrdski konj su identifikovani na osnovu elektroforetske pokretljivosti, frekvencaalela je utvr|ena direktnim brojanjem, a evolutivno-geneti~ka ravnoteà je analizi-rana prema Hardy-Weinberg-ovom zakonu.

Elektroforetskim ispitivanjem polimorfizma albumina u krvnom se-rumu konja rase doma}i brdski konj utvr|eno prisustvo ~etiri fenotipa ovog prote-

371



Rezultati i diskusija / Results and discussion

ina i to: AA, AB, BB i IB. Autozomni aleli AlA i AlB sa frekvencom 0,390 i 0,597 po re-dosledu, dominiraju u populaciji doma}eg brdskog konja, pri ~emu je alel AlI

veoma redak (frekvenca 0,013) i utvr|en kod konja u izolovanom lokalitetu Katun-ska Nahija. Rezultati ispitivanja polimorfizma albumina u populaciji doma}egbrdskog konja su prikazani u tabeli 1.

Poznato je da A i B aleli opisani u svih do danas ispitanih rasa konja, autvr|eni su i kod prèvalskog (Bowling i Clark, 1985; Patterson i sar., 1991). Nalazintermedijarno pokretljivog albuminskog alela (I) u doma}eg brdskog konja jeveoma interesantan po{to se ovaj alel distribuira samo u populaciji kasa~a u Se-vernoj [vedskoj, kod nordijskih ponija i kod nekih italijanskih rasa konja (Sand-berg, 1972) i ne distribuira se u konja orijentalnog porekla, odnosno kod konja sadalekog istoka niti u populaciji prèvalskog.

Tabela 1. Frekvenca alela i genotipova u okviru funkcionalnog polimorfnog lokusa albu-mina kod doma}eg brdskog konja /

Table 1. Allelic frequences and distribution of genotypes within Al locus in Yugoslav mountain pony

Genotipovi Al / Al genotypesFrekfenca alela /Allelic frequency

AA AB BB BI II AI AlA AlB AlI

Na|eno /Established

17 26 32 2 / / 0,390 0,597 0,013

O~ekivano /Expected

11,71 35,86 27,44 1,2 0,01 0,78

Broj konja / Number of horses 77X2 7,182 p = 0,2075 (p<0,5)

Smatra se da pojava AlI predstavlja pokazatelj uticaja diluvijalnih pre-daka – okcidentalnog {umskog konja na savremenu populaciju. Identifikovanjeove, diluvijalno specifi~ne forme albumina u populaciji doma}eg brdskog konjaukazuje na istorijski zna~aj okcidentalnih konja u procesu mikroevolutivnog raz-voja populacije koja nije bila podvrgavana planskom selekcijskom radu. Kako jekroz istoriju, tokom glacijalizacije, odnosno za vreme Rimske Imperije i kasnijetokom krsta{kih pohoda, bio mogu} uticaj okcidentalnih konja na lokalne popula-cije na podru~ju Balkanskog poluostrva nalaz diluvijalno specifi~nog alela namukazuje na nedovoljno poznavanje istorijskog razvoja autohtonog konja u na{empodru~ju.

Ispitivanjem zna~ajnosti razlike izme|u utvr|ene i o~ekivane distribu-cije fenotipova albumina u uzorku populacije ustanovljeno je da doma}i brdskikonj nije u evolutivno-geneti~koj ravnoteì. Disekvilibrijum koji je ustanovljen u od-nosu na funkcionalni lokus albumina kod doma}eg brdskog konja moè bitiposledica akceleracije drifta usled nejednake reproduktivne efikasnosti kobila ipastuva, bilo da uzorci poti~u iz krda – harema koji se slobodno gaje, bilo da je u

372


pitanju kontrolisana reprodukcija kada se ve}ina kobila opasuje pod licenciranimpastuvom.

Prou~avanjem funkcionalnog polimorfizma albumina u populaciji do-ma}eg brdskog konja utvr|eno je prisustvo intermedijarnog tipa albumina koji jeindikator uticaja diluvijalnog genoma na nastanak ove rase konja. Prodor okci-dentalnih konja na Balkan odigravao se tokom ledenih doba, kao i tokom periodaRimske imperije, i kasnije u Krsta{kim pohodima.

Kako dosada{nje teorije isti~u tarpana i Pr`evalskog kao pretke do-ma}eg brdskog konja, prisustvo diluvijalno-specifi~nog genetskog markera upopulaciji doma}eg brdskog konja ukazuje da postoji potreba za detaljnimevolutivno-geneti~kim istra`ivanjima porekla autohtonog brdskog konja u ciljurasvetljavanja procesa domestikacije i mikroevolucije kopitara u Srbiji i na Bal-kanu.

1. Bowling AT, Zimmermann W, Ryder O, Penado C, Peto S, Chemnick L, Yasinetskaya N,Zharkikh T. Genetic variation in Przewalski's horses, with special focus on thelast wild caught mare, 231 Orlitza III. Cytogenetic and Genome Research2003; 101(1-4): 226-34.

2. Bowling AT, Clark RS. Blood group and protein polymorphism gene frequences forseven breeds of horses in the United States. Animal Blood Groups and Bio-chemical Genetics 1985; 16(2): 93-108.

3. Dias S, Dulout FN and Peral-Garcia P. Greater genetic variability in Argentine Creolethan in Thoroughbred horses based on serum protein polymorphism. Geneticand Molecular Research 2002; 1: 261-5.

4. Druml T, Telalbasic R, Curik I. Body shape analysis of Bosnian mountain horses usingProcrustes statistics. Italian Journal of Animal Science 2009; 8(Suppl. 3): 131-3.

5. Ellengren H. It took many mares to form domestic horse. Trends in Genetics 2002;18(10): 501-2.

6. Jiskrova I, Glasnak V, Misari D, The use of blood protein polymorphism for determiningthe genetic distance between the Moravian warm-blooded and the Czechwarm-blooded and Trakehner horses. Czech Journal of Animal. Science2002; 47(3): 98-105.

7. Markovi} B, Markovi} M, Adzi} N. The farm animal genetic resources of Montenegro.Biotechnology in Animal Husbandry 2007; 23(3-4): 1-9.

8. Melecki E.V. Das bosnische Pferd. U: Telalba{i} R i @iga E. 2003: Bosanski Brdski konj.Svjetlost, Sarajevo, 2003: 33-51.

9. Nunes RL, Oliveira DAA, Coelho EGA. Polymorphism of serum proteins in Campolinahorses. Animal Reproduction 2005; 2(1): 60-2.

10. Ogrizek A, O porjetlu i osobinama bosanskog konja U: Telalba{i} R i @iga E. BosanskiBrdski konj. Svjetlost, Sarajevo, 2003: 53-62.

373




11. Paterson SD, Bell K, Manton VJA. Equus przewalskii plasma protease inhibitor (Pi) sys-tem. Animal Genetics 1991; 21(2): 129-39.

12. Sandberg KA. Third allele in the horse albumin system. Animal Blood Groups and Bio-chemical Genetics 1972; 3(4): 207-10.

13. Sandberg K, Juneja RK. Close linkage between the albumin and Gc loci in the horse.Animal Blood Groups and Biochemical Genetics 1978; 9(3): 169-74.

14. Trailovi} R. Filogenetska prou~avanja doma}eg brdskog konja na osnovu genetskihmarkera. Doktorska disertacija, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta uBeogradu, Beograd, 2009.

15. Wallner B, Brem G, Müller M, Achmann R. Fixed nucleotide differences on the Y chro-mosome indicate clear divergence between Equus przewalskii and Equuscaballus. Animal Genetics 2003; 34(6): 453-6.

VARIABILITY OF ALBUMIN IN BLOOD SERUM AS A POSSIBLE REFLECTION OF

EVOLUTIONAL INFLUENCE OF DILUVIAL HORSES ON POPULATION OF NATIVE

MOUNTAIN HORSE IN SERBIA

Trailovi} Ru`ica, Savi} Mila, Dimitrijevi} V., Jovanovi} S.

Native mountain horse is an autochthonous ungulata with a domicile extend-ing to the whole mountaneous region of Serbia, south of the Sava and Danube rivers.Along with native horses of other Balkan countries it is classified as Mediterranean pony,but unlike Balkan horses such as Skiros, Pinea, Pindos, Karakachan, Bosnian mountine-ous horse etc., mountineous horses in Serbia neither have been morphologically de-scribed nor were of concern to the scientific community till the end of the twentieth century.Investigations of albumin polymorphism in blood serum of native mountain horse weretaken within a comprehensive reserch on morphologic, physiologic and genetic structureof this autochtonous ungulata breed.

On the basis of the results obtained by electrophoretic separation of albuminetypes in native mountaneous horse blood serum, there were determined four albuminephenotypes: AA, AB, BB and BI which are inherited by three autosomal alleles AlA, Alb, All .The appearance of All allele in native mountaneous horse population points out to diluvialforest horse impact on process of microevolution of autochtonous native mountaneoushorse. Occidental- specific albumin isoforms presence indicate the necessity of thoroughstudy of evolution position and historic influence of different ancestors, and especially oc-cidental horses on native mountain horse population in Serbia.

Key words: Native mountain horse, variability, albumine polymorphism

374


ENGLISH

IZMENÎVOSTÃ ALÃBUMINA V SÀVOROTKE KROVI KAK OTRA@ENIEVOZMO@NOGO ÕVOLUÁCIONNOGO VOZDEYSTVIÂ DELÁVIALÃNOGO

NASELENIÂ LO[ADEY NA GORNÀE LO[ADI V SERBII

Trailovi~ Ruìca, Savi~ Mila, Dimitrievi~ V., Yovanovi~ S.

Doma{nie gornìe lo{adi ÔvlÔÓtsÔ mestnìmi porodami i ìvut v gor-nom regione Serbii Ó`no ot Savì i DunaÔ, oni s mestnìmi porodami gornìhlo{adey iz ostalÝnìh stran Balkanah prinadleàt k porode sredizemnomorskihponi. V otli~ie ot opisannìh porod lo{adey na Balkanah, naprimer Skiros, Pin-dos, Karaka~anskaÔ lo{adÝ, bosansko-gornaÔ lo{adÝ, gornìe lo{adi v Serbiimorfologi~eski ne opisanì i ne bìli interesnìmi nau~noy i professionalÝnoyobçestvennosti do konca dvadcatogo veka. Issledovanie polimorfizma alÝbu-mina v sivorotke krovi gornìh lo{adey provedenì v ramkah issledovaniÔ mor-fologi~eskoy, fiziologi~eskoy i geneti~eskoy strukturì Ìtoy mestnoy porodìkopìtnìh.

Na osnovanii rezulÝtatov, polu~ennìh Ìlektroforeti~eskim razde-leniem raznìh tipov alÝbumina iz sìvorotki krovi doma{ney gornoy lo{adi, mìpolu~ili 4 fenotipa alÝbumina: AA, AV, VV, VI, kotorìe nasleduÓtsÔ pod kontro-lem treh autozomnìh alleley: AlA, AlB i AlI. Vozniknovenie alleley v populÔciidoma{ney gornoy lo{adi ukazìvaet na vliÔnie delÓvialÝnìh lesnìh lo{adey vprocesse mikroÌvolÓcii doma{ney gornoy lo{adi. Nali~ie izoform alÝbumina,harakternìh dlÔ tÔèlovoznìh porod ukazìvaet, ~to estÝ neobhodimostÝ tça-telÝno izu~itÝ ÌvolÓcionnuÓ poziciÓ i istori~eskoe vliÔnie razli~nìh pred-kov, osobenno tÔèlovoznìh porod lo{adey na doma{nÓÓ gornuÓ lo{adÝ v Ser-bii.

KlÓ~evìe slova: doma{nÔÔ gornaÔ lo{adÝ, izmen~ivostÝ, polimorifzmalÝbumina

375


RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306377M UDK 619:616.988.21

BESNILO – EPIZOOTIOLO[KA SITUACIJA NA TERITORIJISRBIJE I ZEMALJA U OKRU@ENJU OD 2006. DO 2012.

GODINE*

RABIES – EPIZOOTIOLOGICAL SITUATION AT THE TERITORY OF

SERBIA AND COUNTRIES IN THE REGION FROM 2006. TO 2012.

Maksimovi} Zori} Jelena, Mili}evi} Vesna, Veljovi} Lj., Petrovi} T.,Val~i} M., Plav{i} B., Vranje{ N.**

Besnilo je bolest `ivotinja i ljudi koja se odlikuje relativno dugiminkubacionim periodom i dramati~nim klini~kim tokom, koji se uvekzavrsava smrtnim ishodom. Najve}i broj slu~ajeva oboljenja i smrti ljudipoti~e od infekcije klasi~nim virusom besnila. Prema pravilnicima kojise bave suzbijanjem i iskorenjivanjem besnila iz 1988. i 2009. godineobavezna je laboratorijska potvrda svake klini~ki opravdane sumnje nabesnilo. Od 2006. do 2012. godine u okviru pasivnog nadzora pre-gledano je 3549 uzoraka mo`danog tkiva na prisustvo virusa besnila.Metodom direktne imunofluorescencije virus je dokazan u 923 uzo-raka. Po godinama, od 2006. do 2012. godine dijagnostikovano je 192,160, 233, 181, 104, 43 i 10 pozitivnih slu~ajeva. U cilju iskorenjivanjabesnila na teritoriji Republike Srbije od 2010. godine se sprovodi re-gionalni projekat oralne vakcinacije lisica protiv besnila. U okviru moni-toringa efikasnosti oralne vakcinacije lisica protiv besnila koji je spro-vo|en krajem 2011. i po~etkom 2012. godine ispitano je 1385 uzorakaod ~ega je 11 reagovalo pozitivno. Virus je dominantno prisutan u popu-laciji lisica. Tokom 2008. i 2009. godine dijagnostikavan je relativno ve-liki broj besnih ma~aka, {to ukazuje na prenos virusa iz populacijelisica u populaciju ma~aka. Incidencija besnila na teritoriji Srbije sezna~ajno razlikuje od jednog do drugog epizootiolo{kog podru~ja. Se-verni delovi zemlje (somborsko i suboti~ko epizotiolo{ko podru~je)

377


* Rad primljen za {tampu 27. 12. 2011. godine** Jelena Maksimovi} Zori}, Vesna Mili}evi}, Lj. Veljovi}, Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije,

Beograd, Srbija; dr sc. vet. med. Tama{ Petrovi}, Nau~ni institut za veterinarstvo Novi Sad,Srbija; dr sc. vet. med. Miroslav Val~i}, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine,Beograd, Srbija; dr sc. vet. med. Branislav Plav{i}, Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva ivodoprivrede Republike Srbije, Beograd, Srbija; N. Vranje{, Zavod za antirabi~nu za{titu –Pasterov Zavod, Novi Sad, Srbija

imaju povoljniju epizootiolo{ku situaciju (samo dva slu~aja besnila uproteklih 7 godina). U periodu do 2010. godine na poàreva~kom, no-vosadskom, jagodinskom, pan~eva~kom, beogradskom i ni{kom epi-zootiolo{kom podru~ju se uo~ava postepeni pad broja pozitivnih slu~a-jeva. Me|unarodni projekat oralne vakcinacije lisica protiv besnila kojise sprovodi na teritoriji Republike Srbije i okolnih zemalja uticao je nato da se broj prijavljenih slu~ajeva besnila u Srbiji drasti~no smanji.

Klju~ne re~i: besnilo, epizootiolo{ka situacija, lisica, oralna vakcinacijalisica

Besnilo je bolest ìvotinja i ljudi koja se odlikuje relativno dugim inku-bacionim periodom i dramati~nim klini~kim tokom koji se uvek zavr{ava smrtnimishodom. Iako ve} vi{e od jednog veka postoji vakcina protiv ove bolesti, cirkula-cija virusa me|u prijem~ivim vrstama ìvotinja i posledi~ne infekcije ljudi jo{ uveksu prisutne {irom sveta.

Virus besnila se sa jedne jedinke na drugu, u najve}em broju slu~a-jeva, prenosi ujedom obolele ìvotinje. Napadanje i ujedanje drugih ìvotinja ililjudi koji se na|u u neposrednoj blizini predstavlja jedan od klini~kih simptomakoji karakteri{u besnilo (Dubovi i MacLachlan, 2011; Val~i}, 2004). Iz tog razlogasu karnivorne, predatorske vrste u najve}oj meri i odgovorne za opstanak i {irenjevirusa na druge ìvotinje i ljude i sa jedne na drugu teritoriju. Posledica infekcije ibolesti je smrt ìvotinja, ali i ljudi. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije(World Health Organization – WHO) godi{nje od besnila u svetu umre oko 55000ljudi (Knobel i sar., 2005; WHO).

Virus besnila pripada familiji Rhabdoviridae (virusi oblika pu{~anogzrna), rodu Lyssavirus. Ovaj rod obuhvata 7 vrsta virusa (Rabies virus – genotip 1,Mokola virus – genotip 2, Lagos bat virus – genotip 3, Duvenhage virus – genotip4, European bat lyssavirus 1 i 2 – genotip 5 i 6, Australian bat lyssavirus – genotip7), pri ~emu svi izazivaju oboljenje ìvotinja i ljudi koje se zbog karakteristi~nihnervnih simptoma ozna~ava kao besnilo ili oboljenje sli~no besnilu (Murphy i sar.,1999). Od devedesetih godina pro{log veka nezvani~no se spominje i pet novihvrsta Lyssavirusa - Irkut, Aravan, Khujand, West Caucasian virus i Shimoni bat vi-rus ~iji su doma}ini razli~ite vrste slepih mi{eva (Constantine, 2009; Kuzmin i sar.,2010). Za ve}inu virusa ovog roda prirodni doma}ini i rezervoari su slepi mi{evi(European bat lyssavirus 1 i 2, Australian bat lyssavirus, Lagos bat virus, Duven-hage virus). Za Rabies virus pored slepih mi{eva, u zavisnosti od kontinenta, rez-ervoari su lisica, vuk, kuna, divlja ma~ka, rakun i dr. Mokola virus je dokazanisklju~ivo kod sisara (pas, ma~ka, rovka) na podru~ju Afrike (Sabeta i sar., 2007).Besnilo kod ljudi je naj~e{}e prouzrokovano klasi~nim virusom besnila (Rabies vi-rus - genotip 1). Ovaj virus je rasprostranjen na skoro svim kontinentima (Warrell,

378

Vet. glasnik 67 (5-6) 377 - 394 (2013) Maksimovi} Zori} Jelena i sar.: Besnilo –epizootiolo{ka situacija na teritoriji Srbije i zemalja u okruènju od 2006. do 2012. godine

Uvod / Introduction

Warrell, 2004), a njegovi prirodni rezervoari ~esto naseljevaju predele koji su uneposrednoj blizini naseljenih mesta. Na teritoriji Republike Srbije Rabies virus jeizolovan po~etkom pro{log veka, a besnilo od tada pa do dana{njih dana bilo i os-talo enzootski prisutno.

Prema Pravilniku o merama za suzbijanje i iskorenjivanje besnila kodìvotinja iz 1988. (Sl. list SFRJ, br. 39/88, 1988.) i Pravilniku o utvr|ivanju mera zarano otkrivanje, dijagnostiku, spre~evanje {irenja, suzbijanja i iskorenjivanja za-razne bolesti besnilo i na~inu njihovog sprovo|enja iz 2009. godine (Sl. glasnikRS br. 78/09, 2009.), koji su primenjivani u posmatranom sedmogodi{njem peri-odu na teritoriji Republike Srbije, pored ostalih mera za suzbijanje besnila,obavezna je i laboratorijska potvrda svake klini~ki opravdane sumnje na besnilo.U cilju iskorenjivanja besnila na teritoriji Republike Srbije, od 2010. godine spro-vodi se regionalni projekat oralne vakcinacije lisica protiv besnila („Pod{ka pro-gramu iskorenjivanja i kontrole klasi~ne kuge svinja i besnila u Republici Srbiji“).Za ove potrebe koristi se vakcina koja sadrì modifikovani atenuirani soj Rabies vi-rusa Sad Bern. Mamci sa vakcinom se bacaju po ~itavoj teritoriji zemlje, dva putagodi{nje (na prole}e i jesen) u koli~ini od 20 (2010/2011. godina) odnosno 23(2011/2012. godina) mamaca/km2 (Mi}ovi} i sar., 2012.). Od jeseni 2011. godine,nakon zavr{etka tre}e kampanje bacanja mamca, otpo~eo je monitoring us-pe{nosti vakcinacije, koji pored ostalog obuhvata i laboratorijsko ispitivanjeprisustva virusa besnila u mo`danom tkivu odstreljenih lisica, lisica uginulih ulovi{tima i drugih odstreljenih i uginulih divljih mesojeda.

Od po~etka 2006. do jeseni 2011. godine laboratorijsko ispitivanjeuzoraka mo`danog tkiva na prisustvo virusa besnila obavljano je u dve ustanove:Zavodu za antirabi~nu za{titu – Pasterov zavod, Novi Sad i Nau~nom institutu zaveterinarstvo Srbije, Beograd. Od 2011. godine ove analize izvode se i u Na-u~nom institutu za veterinarstvo „Novi Sad“ u Novom Sadu i Veterinarskom speci-jalisti~kom institutu „Kraljevo“ u Kraljevu. Ispitivani su uzorci poreklom od sumnji-vih ìvotinja, a od jeseni 2011. godine i odre|en broj uzoraka predvi|en planommonitoringa oralne vakcinacije lisica. Na ispitivanje je dostavljana glava ili le{ ìvo-tinje, a kao materijal koji se ispituje kori{}en je uzorak mo`danog tkiva. Delovimozga koji su analizirani su oni u kojima je virus u najve}oj meri prisutan - tala-mus, mo`dani most i produèna mo`dina (Bingham, Van der Merwe, 2002). Uposmatranom periodu ispitano je 3549 uzoraka poreklom od ìvotinja kod kojih jepostojala sumnja na besnilo (pasivan nadzor). U okviru monitoringa efikasnostioralne vakcinacije lisica protiv besnila (aktivan nadzor), koji je sprovo|en krajem2011. i po~etkom 2012. godine, ispitano je 1385 uzoraka.

Za dokazivanje prisustva virusa besnila izvo|ena je metoda direktneimunofluorescencije na otisak preparatu mo`danog tkiva. U ovom ispitivanjukori{}ena su tri komercijalna konjugata: proizvo|a~a BIO-RAD (Lyophilized, Ad-

379



sorbed AntiRabies Nucleocapsid Conjugate), koji sadr`i anti-rabies IgG antitelaproizvedena na kuni}ima, adsorbovana na 10% suspenziju mozga mi{a i kon-jugovana fluorescein-izotiocijanatom (BIO-RAD, 2011), proizvo|a~a Fujirebio Di-agnostics, Inc. (FITC Anti-Rabies Monoclonal Globulin) i proizvo|a~a SIFIN(Monoclonal Anti-Rabies, FITC).

U periodu od 2006. do 2012. godine u okviru pasivnog nadzora ispi-tano je ukupno 3549 uzoraka na besnilo, odnosno po godinama 549, 528, 740,590, 462, 409 i 271 uzorak. Besnilo je potvr|eno u 923 uzorka. U okviru aktivnognadzora sprovedenog krajem 2011. i po~etkom 2012. godine, ispitano je 1385uzoraka od kojih je 11 bilo pozitivno. Pozitivni uzorci se odlikuju prisustvomaglomerata nukleokapsidnih proteina virusa u nervnim }elijama, koji se podsvetlo{}u fluorescentnog mikroskopa uo~avaju u vidu svetlozelenih fluoresci-raju}ih ta~aka (slika 1).

U Tabeli 1 prikazan je broj pozitivnih slu~ajeva na besnilo po godi-nama.

Tabela 1. Prikaz broja pregledanih, pozitivnih i negativnih uzoraka ispitanih na besnilo uokviru pasivnog nadzora u periodu od 2006. do 2012. godine /

Table 1. Survey of number of examined positive and negative samples tested for rabies within the passive survei-lance in the period from 2006. to 2012.

Godina /Year

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Broj pregledanih uzoraka /Number of examined samples

549 528 740 590 462 409 271

Broj pozitivnih uzoraka /Number of positive samples

192 160 233 181 104 43 10

Broj negativnih uzoraka /Number of negative samples

357 368 507 409 358 366 261

Procentualna zastupljenostpozitivnih u odnosu na brojpregledanih uzorakaPercentages of positive in regardto total number of tested samples

34,97% 30,30% 31,49% 30,68% 22,51% 10,51% 3,69%

380



Slika 1. Mikroskopski nalaz aglomerata nukleokapsidnih proteinavirusa besnila – metoda direktne imunofluorescencije

Picture 1. Microscopic findings of nucleocapsid proteins agglomerates of rabiesvirus – method of direct immunofluorescence

Uo~ava se da je broj pozitivnih uzoraka u periodu do 2010. godine~inio pribli`no jednu tre}inu broja pregledanih (u proseku 31,86%). Ve} 2010. go-dine taj broj je ne{to niì (22,51%), a rezultati iz 2011. i 2012. godine ukazuju napozitivne efekte oralne vakcinacije lisica jer je prijavljen manji broj sumnjivihslu~ajeva, a procenat pozitivnih je opao na 3,69%. Rezultati monitoringa tako|eukazuju na uspe{nost oralne vakcinacije lisica protiv besnila jer je od 1385 uzo-raka, koji uglavnom poti~u od izlovljenih lisica i {akala, virus besnila ustanovljensamo u 11 uzoraka.

Teritorija Republike Srbije je zbog lak{eg obavljanja veterinarske de-latnosti i sprovo|enja mera ~iji je cilj kontrola, suzbijanje i iskorenjivanje pojedinihoboljenja ìvotinja, podeljena na 12 epizootiolo{kih podru~ja. To su: somborsko,suboti~ko, zrenjaninsko, novosadsko, {aba~ko, beogradsko, pan~eva~ko, poà-reva~ko, zaje~arsko, jagodinsko, kraljeva~ko i ni{ko, a podaci pokazuju da je natim podru~jima incidencija besnila neujedna~ena. Epizootiolo{ka situacija jednogpodru~ja povezana je sa situacijom kako u susednom epizootiolo{kom podru~juna{e zemlje, tako i sa situacijom u pograni~nim oblastima susednih zemalja. Is-traìva~i iz Velike Britanije, Bugarske i Nema~ke su, analiziraju}i sekvencu genakoji kodira sintezu nukleoproteina virusa besnila, ustanovili visok procenat sli~no-sti sekvenci bugarskih, srpskih i bosansko-hercegova~kih izolata virusa (Johnsoni sar., 2007). Time je potvr|eno da dràvne granice ne predstavljaju barijeru za vi-rus besnila u epizootiolo{kom smislu.

Tako se, na teritoriji poàreva~kog epizootiolo{kog podru~ja, uo~avanekoliko godina sa visokim brojem dijagnostikovanih slu~ajeva besnila u okvirupasivnog nadzora (od 2006. do 2008. godine). Narednih godina (od 2009. do2012. godine) sumnjivi slu~ajevi su veoma retko bili potvr|eni, a besnilo manjeprisutno (tabela 2).

Tabela 2. Prikaz broja pregledanih, pozitivnih i negativnih uzoraka ispitanih na besnilo napoàreva~kom epizootiolo{kom podru~ju od 2006. do 2012. godine /

Table 2. Survey of number of examined positive and negative samples tested for rabies in Pozarevac epizootiologicregion from 2006 to 2012.

Godina /Year

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.


42 55 80 36 69 61 32


22 28 35 7 6 5 6

Broj negativnih uzorakaNumber of negative samples

20 27 45 29 63 56 28

Procentualna zastupljenostpozitivnih u odnosu na brojpregledanih uzoraka /Percentages of positive in regardto total number of tested samples

52,38% 50,91% 43,75% 19,44% 8,70% 8,2 % 18,75%

381


Ako se posmatraju ìvotinjske vrste kod kojih je postojala sumnja(pas, ma~ka, kuna, vuk, lisica i dr.), a kasnije i diagnostikovano besnilo, kao i nateritoriji ~itave zemlje, lisica dominira. Ali i kod ove vrste se uo~ava zna~ajan padbroja pozitivnih slu~ajeva u poslednje ~etiri godine (tabela 3).

Tabela 3. Prikaz broja pregledanih, pozitivnih i negativnih lisica na poàreva~komepizootiolo{kom podru~ju od 2006. do 2012. godine /

Table 3. Survey of number of examined positive and negative foxes rabies in Pozarevac epizootiologic region from2006 to 2012.

Godina /Year

Pozitivne lisice /Positive foxes

Negativne lisice /Negative foxes

Broj pregledanih lisica /Number of examined foxes

2006. 20 4 24

2007. 26 4 30

2008. 30 13 43

2009. 5 11 16

2010. 5 34 39

2011. 3 20 23

2012. 4 15 19

U okviru monitoringa efikasnosti oralne vakcinacije lisica protiv be-snila krajem 2011. i po~etkom 2012. godine ispitano je 86 uzoraka sa poèr-eva~kog epizootiolo{kog podru~ja. Tri lisice su bile pozitivne.

Sli~na situacija je registrovana i na novosadskom epizootiolo{kompodru~ju. Na ovom podru~ju u okviru pasivnog nadzora uo~ava se nagli padbroja pozitivnih uzoraka od 2010. godine, tako da ve} 2012. godine nije potvr|ennijedan slu~aj besnila (tabela 4).

Tabela 4. Prikaz broja pregledanih, pozitivnih i negativnih uzoraka na besnilo na novosad-skom epizootiolo{kom podru~ju od 2006. do 2012. godine /

Table 4. Survey of number of examined positive and negative samples on rabies in Novi Sad epizootiologic regionfrom 2006 to 2012.

Godina /Year

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.


166 118 123 87 106 95 62


69 20 18 15 7 1 0


97 98 105 72 99 94 62


41,57% 16,95% 14,63% 17,24% 6,60% 1,05% 0%

382


Na novosadskom epizootiolo{kom podru~ju pored lisica koje sunaj~e{}e bile predmet opravdane sumnje na besnilo, u daleko ve}oj meri na pre-gled su dostavljani uzorci poreklom od pasa i ma~aka, koji su bili predmet sumnjeusled nano{enja ujednih ozleda ~oveku. Me|utim, kod ovih vrsta ìvotinja besniloje re|e laboratorijski dijagnostikovano (tabela 5). Na ovom epizootiolo{kom po-dru~ju, u posmatranom sedmogodi{njem periodu je izvr{en najdetaljniji pasivannadzor.

Tabela 5. Prikaz broja pozitivnih i negativnih slu~ajeva besnila lisica, pasa i ma~aka nanovosadskom epizootiolo{kom podru~ju od 2006. do 2012. godine /

Table 5. Survey of number of examined positive and negative cases of rabies in foxes, dogs and cats in Novi Sadepizootiologic region from 2006 to 2012.

Godina /Year

Pozitivnelisice /Positivefoxes

Negativnelisice /Negativefoxes

Ukupnopregledanih

lisica /Total number ofexamined foxes

Pozitivni psi ima~ke /

Positive dogsand cats

Negativni psi ima~ke /

Negative dogsand cats

Ukupnopregledanih pasa

i ma~aka /Total of examineddogs and cats

2006. 61 26 87 6 63 69

2007. 16 18 34 4 73 77

2008. 14 24 38 4 81 85

2009. 11 12 23 3 59 62

2010. 5 34 39 1 58 59

2011. 0 38 38 1 41 42

2012. 0 25 25 0 29 29

U okviru monitoringa efikasnosti oralne vakcinacije lisica protiv be-snila krajem 2011. i po~etkom 2012. godine ispitano je 153 uzorka sa novosad-skog epizootiolo{kog podru~ja. Virus besnila nije dokazan ni u jednom uzorku.

Analizom dobijenih rezultata pasivnog nadzora sa jagodinskog epi-zootiolo{kog podru~ja uo~ava se nagli porast broja besnih ìvotinja 2008. i 2009.godine (tabela 6, grafikon 1).

U ovom periodu sa jagodinskog epizootiolo{kog podru~ja, u okvirupasivnog nadzora, na ispitivanje je dostavljeno 204 uzorka od ~ega je 97 biloporeklom od lisica. Od njih 97, 68 uzoraka ili 70,01% reagovalo je pozitivno. Nagrafikonu se uo~ava oscilacija u pojavljivanju besnila u ovom periodu, koji sezavr{io znatnim opadanjem broja pozitivnih slu~ajeva, tako da tokom 2012. go-dine nije potvr|en nijedan slu~aj sumnje. Hanolon i saradnici (1999) su krajempro{log veka opisali ovakav na~in pojavljivanja besnila u populacijama karnivora.Ulazak, prisustvo i {irenje virusa kod jedne vrste zavisno je od prijem~ivosti tevrste na virus, prilagodljivosti virusa, ali i gustine ìvotinja u populacijama. Tako,dinamika jedne populacije bitno uti~e na vremensko i prostorno {irenje ovebolesti. Nakon izbijanja epizootije besnila me|u lisicama, usled ~estih kontakata ipreno{enja virusa, raste broj uginu}a koja su posledica bolesti. Dolazi do

383


zna~ajnog smanjenja brojnosti populacije lisica, te stoga opada i broj dijagnostik-ovanih slu~ajeva. Brojnost lisica opada ispod granice koja je neophodna da bi senastavilo preno{enje virusa unutar prijem~ivih vrsta, u ovom slu~aju lisice, od-nosno ne ostvaruju se kontakti koji bi obezbedili nove infekcije (Hanlon i sar.,1999; Val~i}, 1998; Blancou, Wandeler, 1989). Incidencija se zna~ajno smanjuje iostaje na niskom nivou naredne 2 do 3 godine (Pastoret i Brochier, 1999; Blancoui Wandeler, 1989).

Tabela 6. Prikaz broja pregledanih, pozitivnih i negativnih uzoraka na besnilo na teritorijijagodinskog epizootiolo{kog podru~ja od 2006. do 2012. godine /

Table 6. Survey of number of examined positive and negative samples on rabies in Jagodina epizootiologic regionfrom 2006 to 2012.

Godina /Year

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.


29 23 50 44 25 18 15


8 11 31 31 7 3 0


21 12 19 13 18 15 15


27,59% 47,83% 62% 70,45% 28% 16,67% 0%

U okviru monitoringa efikasnosti oralne vakcinacije lisica protiv be-snila krajem 2011. i po~etkom 2012. godine ispitano je 92 uzorka poreklom oddivljih `ivotinja sa ovog epizootiolo{kog podru~ja. Samo jedan uzorak mozgalisice reagovao je pozitivno.

384


Grafikon 1. Prikaz broja pregledanih, pozitivnih i negativnih uzoraka na besnilo na teritorijijagodinskog epizootiolo{kog podru~ja od 2006. do 2012. godine

Graph 1. Survey of number of examined positive and negative samples on rabies in Jagodina epizootiologic regionfrom 2006 to 2012.

Na jo{ tri epizootiolo{ka podru~ja do 2010. godine uo~ava se smanje-nje broja pozitivno dijagnostikovanih u ukupnom broju sumnjivih slu~ajeva:pan~eva~kom, beogradskom i ni{kom. Dok je na beogradskom epizootiolo{kompodru~ju, iz godine u godinu, broj dijagnostikovanih slu~ajeva besnila u odnosuna ukupan broj pregledanih postepeno opadao, ni{ko podru~je se odlikuje poras-tom procenta pozitivnih 2009. godine, a pan~eva~ko 2007., pa ponovo 2009. go-dine. Me|utim, oba ova podru~ja se odlikuju izrazitim smanjenjem procentualnezastupljenosti pozitivnih uzoraka u 2010. godini, dok 2011. i 2012. godine nije bilopotvr|enih slu~ajeva besnila (tabela 7, grafikon 2).

Tabela 7. Procentualna zastupljenost pozitivnih u ukupnom broju pregledanih uzoraka uokviru pasivnog nadzora na teritoriji pan~eva~kog, beogradskog i ni{kog epizooti-olo{kog podru~ja od 2006. do 2012. godine /

Table 7. Percentages of positive in regard to total number of tested samples within the passive surveilance inPancevo, Belgrade and Nis epizootiologic region from 2006 to 2012.

Godina /Year

Pan~evo,% pozitivnih uzoraka /

Positive samples

Beograd,% pozitivnih uzoraka /

Positive samples

Ni{,% pozitivnih uzoraka /

Positive samples

2006. 34,10% 41,82% 32,43%

2007. 48,08% 31,48% 21,21%

2008. 36,21% 27,50% 26,53%

2009. 38,71% 24,24% 28,57%

2010. 13,33% 22,73% 6,25%

2011. 0% 64,29% 0%

2012. 0% 0% 0%

385


Grafikon 2. Prikaz broja pozitivnih slu~ajeva besnila u odnosu na ukupan broj pregledanihuzoraka na pan~eva~kom, beogradskom i ni{kom epizootiolo{kom podru~ju od2006. do 2012. godine

Graph 2. Survey of positive cases of rabies in regard to total number of tested samples in Pancevo, Belgrade andNis epizootiologic region from 2006 to 2012.

Iznenadna epizootija besnila zabeleèna je na teritoriji beogradskogepizootiolo{kog podru~ja 2011. godine, kada je u 60 posto slu~ajeva sumnjebesnilo laboratorijski potvr|eno. Od 18 pozitivnih slu~ajeva, 17 puta besnilo je di-jagnostikovano kod lisica. Ova epizootija se dovodi u vezu sa nemogu}no{}u dis-tribucije mamca sa vakcinom iz vazduha u blizini naseljenih mesta tokom prve trikampanje oralne vakcinacije koje su sprovedene do kraja 2011. godine (Mi}ovi} isar., 2012.). Ve} 2012. godine, na ovom podru~ju, nije bilo potvr|enih slu~ajevabesnila.

U okviru monitoringa efikasnosti oralne vakcinacije lisica protiv bes-nila krajem 2011. i po~etkom 2012. godine sa ova tri podru~ja je ispitano je 354uzoraka. Tri uzorka su reagovala pozitivno – jedan sa pan~eva~kog i dva sani{kog epizootiolo{kog podru~ja.

Ostala epizootiolo{ka podru~ja (zaje~arsko, kraljeva~ko, zrenjanin-sko, {aba~ko) ne pokazuju ovakav trend. Na ovim podru~jima procentualna zas-tupljenost pozitvnih u ukupnom broju pregledanih uzoraka u periodu od 2006. do2010. godine pokazuje tendenciju rasta. Naro~ito {aba~ko i zrenjaninsko epizoo-tiolo{ko podru~je registruju porast udela pozitivnih (tabela 8, grafikon 3), {to sesvakako moè dovesti u vezu sa nepovoljnom epizootiolo{kom situacijom u sus-ednm zemljama u tom periodu (Bosna i Hercegovina, Rumunija).

U okviru monitoringa efikasnosti oralne vakcinacije lisica protivbesnila sa ova ~etiri podru~ja, ispitano je 560 uzoraka. Dijagnostikovano je ~etirislu~aja besnila kod lisica sa {aba~kog epizootiolo{kog podru~ja i jedan slu~aj sakraljeva~kog.

Somborsko i suboti~ko epizootiolo{ko podru~je se odlikuju izrazito ni-skom incidencijom besnila u posmatranom sedmogodi{njem periodu. Na teritorijisomborskog epizootiolo{kog podru~ja od svih prijavljenih slu~ajeva sumnje,potvr|en je jedan slu~aj besnila – 2009. godine, kod lisice sa teritorije op{tine MaliI|o{. Na teritoriji suboti~kog epizootiolo{kog podru~ja, op{tina Gornji Tavankut,ustanovljen je tako|e jedan slu~aj besnila kod lisice u 2008. godini. U okviru moni-toringa efikasnosti oralne vakcinacije lisica protiv besnila na ova dva podru~ja pre-gledano je 140 uzoraka, od kojih nijedan nije bio pozitivan. Ovako povoljna epi-zootiolo{ka situacija na teritoriji somborskog i suboti~kog epizootiolo{kog po-dru~ja je posledica dugogodi{nje primene oralne vakcinacije lisica protiv besnilau Ma|arskoj (od 1992. godine) (Vitasek, 2004) i izvo|enja pojedina~nih usam-ljenih akcija oralne vakcinacije lisica na teritoriji ova dva podru~ja. Tokom 2002.godine izvr{ena je distribucija mamaca sa vakcinom na teritoriji od 500 km2 ugrani~nom podru~ju sa Ma|arskom ([inkovi} i sar., 2003).

Kao {to je ve} re~eno za jagodinsko epizootiolo{ko podru~je i za os-tale delove Srbije se moè re}i da je virus u posmatranom periodu dominantnobio prisutan u populaciji lisica (tabela 9). Procentualna zastupljenost lisica u ukup-nom broju pozitivnih slu~ajeva kre}e se izme|u 75,14 i 91,67% (u proseku83,96%), {to je na nivou koji je bio registrovan u Evropi u poslednjoj deceniji XXveka (Pastoret i Brochier, 1999).

386


Tabela 8. Procentualna zastupljenost pozitivnih u ukupnom broju pregledanih uzoraka uokviru pasivnog nadzora na teritoriji zrenjaninskog i {aba~kog epizootiolo{kog po-dru~ja od 2006. do 2012. godine /

Table 8. Percentages of positive in regard to total number of tested samples within the passive surveilance inZrenjanin and Sabac epizootiologic region from 2006 to 2012.

Godina /Year

Zrenjanin, % pozitivnih uzoraka /Positive samples

[abac, % pozitivnih uzoraka /Positive samples

2006. 34,48% 28,57%

2007. 21,88% 21,43%

2008. 40,00% 37,50%

2009. 42,85% 45,95%

2010. 45,00% 45,16%

Tokom 2008. i 2009. godine dijagnostikovan je relativno veliki brojbesnih ma~aka u odnosu na ukupan broj pozitivnih slu~ajeva 9,87% i 12,7%. Pos-matraju}i od 2006. godine, broj pozitivnih ma~aka se postepeno pove}avao do2008. i 2009. godine, a u 2010. godini se beleì zna~ajan pad. Takav trend se nas-tavlja i u 2011. i 2012. godini. Po porastu broja pozitivnih ma~aka naro~ito se isti~utri epizootiolo{ka podru~ja, a to su novosadsko, jagodinsko i pan~eva~ko. Na no-vosadskom podru~ju od 17 slu~ajeva besnila registrovanih 2008. godine, 3slu~aja ili 17,65% bile su pozitivne ma~ke. Na ostala dva podru~ja ma~ke ~ine13,04% (Pan~evo) i 12,90% (Jagodina). Slede}e, 2009. godine na jagodinskom ipan~eva~kom epizootiolo{kom podru~ju ponovo je zabeleèn veliki broj pozitiv-nih ma~aka (Jagodina 16,13 posto, a Pan~evo 33,33 posto). U 2010. godini sman-jen je broj uzoraka poreklom od ma~aka koji su dostavljeni na ispitivanje, a na teri-toriji ~itave zemlje potvr|ena su 4 pozitivna slu~aja. Na teritoriji pan~eva~kog epi-zootiolo{kog podru~ja od 7 slu~ajeva sumnje nije zabeleèn nijedan pozitivan, ana teritoriji jagodinskog epizootiolo{kog podru~ja od 9 sumnjivih slu~ajeva, jedan

387


Grafikon 3. Uporedni prikaz kretanja besnila na zrenjaninskom i {aba~kom epizooti-olo{kom podru~ju od 2006. do 2010. godine

Graph 3. Comparative review of trends of rabies in Zrenjanin and Sabac epizootiologic region from 2006 to 2012.

je bio pozitivan. Na osnovu ovih podataka moè se re}i da je u periodu 2008 –2009. godine postojalo zna~ajno preno{enje virusa u populaciju ma~aka. Ma~kakao prijem~iva vrsta predstavlja bitan faktor kada je u pitanju suzbijanje i iskorenji-vanje besnila u Srbiji. Razlozi za to su: slaba primena zakonom propisaneobavezne vakcinacije protiv besnila, slabija mogu}nost kontrolisanja brojama~aka, nekontrolisano razmnoàvanje ma~aka, slobodan na~in ìvota ipove}ana agresivnost mu`jaka u sezoni parenja. Ipak, poo{trena primenaodredaba pravilnika na zaraènim podru~jima (drànje pasa i ma~aka pod kon-trolom, li{avanje ìvota pasa i ma~aka lutalica, vakcinacija nevakcinisanih pasa ima~aka i dr.) i jenjavanje epizootije silvati~nog besnila doveli su do smanjenjabroja zaraènih ma~aka, te se on u 2010. godini vra}a na nivo iz 2006. godine (ta-bela 10), a ve} 2012. godine besnilo je potvr|eno samo kod jedne ma~ke. Ostaledoma}e i divlje ìvotinje sporadi~no su bile predmet analize, a samo u retkimslu~ajevima potvr|eno je besnilo.

Tabela 9. Prikaz pozitivnih rezultata besnila u okviru pasivnog nadzora po ìvotinjskimvrstama /

Table 9. Survey of positive results of rabies within the passive surveilance by animal species

Vrsta ìvotinje /Animal species

Godina / Year

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Lisica / Fox 176 141 191 136 93 35 8

Pas / Dog 8 6 7 15 2 2 0

Ma~ka / Cat 3 10 23 23 4 3 1

Druge doma}e ìvotinje /Other domestic animals

2 1 3 2 1 3 0

Druge divlje ìvotinje /Game

3 2 9 5 4 0 1

Ukupan broj pozitivnih slu~ajeva /Total number of positive cases

192 160 233 181 104 43 10

Procentualna zastupljenost lisicau ukupnom broju pozitivnih /Percentage of foxes in total number

91,67% 88,13% 81,97% 75,14% 89,42% 81,39% 80%

Tabela 10. Prikaz prisustva besnila kod ma~aka od 2006. do 2012. godine /Table 10. Survey of rabies in cats from 2006 to 2012.

Godina /Year

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Broj pregledanih ma~aka /Number of examined cats

72 76 118 119 73 62 48

Broj pozitivnih ma~aka /Number of positive cats

3 10 23 23 4 3 1

388


Kretanje besnila u Srbiji povezano je sa situacijom u zemljama sa ko-jima se Srbija grani~i. Ve}ina okolnih zemalja (Ma|arska, Rumunija, Bugarska,Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija) u posmatranom sedmo-godi{njem periodu ima zabeleène slu~ajeve besnila.

U Rumuniji besnilo je prisutno na ~itavoj teritoriji zemlje. U periodu od2001. do 2007. godine broj pozitivnih slu~ajeva kretao se izme|u 200 i 400godi{nje (Csutak, 2011.). Me|utim, 2008. i 2009. godine broj potvr|enih slu~ajevabesnila iznosio je znatno vi{e – 1635 slu~ajeva (WHO Rabies Bulletin, 2012), aregistrovana su i dva slu~aja kod ljudi (Indries i sar., 2010). Tokom 2010. godineprijavljeno je 469 pozitivnih slu~ajeva, od kojih je 338 registrovano kod divljih ìv-otinja. U ukupnom broju pozitivnih, lisice ~ine 68,44 posto (WHO Rabies Bulletin,2012). Projekat oralne vakcinacije lisica protiv besnila u Rumuniji se sprovodi odprole}a 2011. godine (Csutak, 2012) i ve} te godine dijagnostikovan je znatnomanji broj slu~ajeva besnila (195 slu~ajeva na celoj teritoriji) (Najar i Streinu-Cercel, 2012).

U Bugarskoj se besnilo pojavljivalo uglavnom u severnim delovimazemlje. âk 95,5% slu~ajeva od 1988. do 2005. godine dijagnostikovano je sev-erno od Stare Planine, a rezervoari su bili prvenstveno lisica, u manjoj meri {akal(Petkova i Todorov, 2006). Od 2007. godine besnilo se ra{irilo i na ju`ne delovezemlje. Na prole}e 2009. godine u Bugarskoj je pokrenut projekat oralne vakcina-cije lisica kada su mamci sa vakcinom distribuirani u severnim i severozapadnimdelovima zemlje. Pore|enjem 2009. i 2010. godine broj pozitivnih slu~ajevadrasti~no je smanjen – sa 58 na 6 pozitivnih slu~ajeva (WHO Rabies Bulletin,2012). U godinama koje slede oralna vakcinacija lisica protiv besnila sprovodi se iu ju`nim delovima, a broj dijagnostikovanih slu~ajeva smanjuje se na minimum(jedan slu~aj u poslednje dve godine).

Povoljna epizootiolo{ka situacija prisutna je u Ma|arskoj u kojoj seve} duì niz godina (od 1992. godine) primenjuje program oralne vakcinacijelisica. Ovaj program je u po~etku obuhvatao pojedine delove zemlje, a od 2004.godine sprovodi se na celokupnoj teritoriji Ma|arske. Me|utim 2008. godine ipored primene oralne vakcinacije, registrovano je 6 pozitivnih lisica. Novi slu~ajevibesnila u Ma|arskoj zabeleèni su ponovo 2010. godine i to jedan kod doma}ih i9 kod divljih ìvotinja. Tokom 2011. i 2012. godine prijavljena su tri slu~aja besnilakod slepih mi{eva (WHO Rabies Bulletin, 2012).

Neke od biv{ih jugoslovenskih republika se odlikuju nepovoljnom epi-zootiolo{kom situacijom kada je u pitanju besnilo. U Bosni i Hercegovini 2009. go-dine prijavljeno je 72, a 2010. godine 47 slu~ajeva (WHO Rabies Bulletin, 2012).Prema podacima iz 2008. godine, besnilo je u Hrvatskoj enzootski prisutno, a odsvih pozitivnih slu~ajeva, lisice ~ine 91% (Labrovi}, 2011). Do 2010. godine situa-cija se nije promenila i prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2010.godine registrovana su 652 pozitivna slu~aja, od kojih 588 kod divljih ìvotinja(580 ili 88,96% kod lisica) (WHO Rabies Bulletin, 2012). U Hrvatskoj je po~ev od1991. pa sve do 2000. godine sprovedeno 11 kampanja oralne vakcinacije lisica.

389


Me|utim, usled ~estih pauza efekti su postali neprimetni (Labrovi}, 2011). U CrnojGori se tokom posmatranog perioda broj dijagnostikovanih slu~ajeva besnila izgodine u godinu postepeno pove}avao, tako da je tokom 2010. godine prijavljeno69 pozitivnih slu~ajeva. Od biv{ih jugoslovenskih republika izdvaja se Makedonijakoja do 2011. godine nije prijavila nijedan slu~aj besnila (WHO Rabies Bulletin,2012). Tokom 2011. godine registrovano je 6 pozitivnih slu~ajeva kod divljih ìvot-inja, ali se smatra da je silvati~no besnilo bilo prisutno i prethodnih godina, jer sudve besne lisice otkrivene u centralnom delu teritorije Makedonije. Tokom 2012.prijavljena su 3 nova slu~aja – jedan slu~aj besnila kod ma~ke i dva kod vukova(Kirandjiski i sar., 2012).

Od prole}a 2011. godine u Hrvatskoj i Makedoniji, a od jeseni i u Bosnii Hercegovini i Crnoj Gori, sprovodi se projekat oralne vakcinacije lisica protivbesnila. Kao posledica toga smanjuje se broj prijavljenih slu~ajeva besnila uposlednje dve godine. Tokom 2012.godine Bosna i Hercegovina i Crna Gora pri-javile su po jedan pozitivan slu~aj, a Hrvatska 145 slu~ajeva besnila (WHO RabiesBulletin, 2012).

Suzbijanje besnila na teritoriji Republike Srbije u cilju njegovog isko-renjivanja sprovodi se dugi niz godina. U posmatranom sedmogodi{njem perioduuo~avaju se zna~ajni rezultati sprovo|enih aktivnosti, {to se ogleda u smanjenjubroja ìvotinja kod kojih je postavljena sumnja na besnilo i smanjenju broja dijag-nostikovanih slu~ajeva. U periodu koji je prethodio oralnoj vakcinaciji lisica protivbesnila uo~ava se pobolj{anje epizootiolo{ke situacije naro~ito na suboti~kom,somborskom, novosadskom, pan~eva~kom, poàreva~kom, beogradskom, ja-godinskom i ni{kom epizootiolo{kom podru~ju. Na osnovu prvih podataka o efi-kasnosti oralne vakcinacije lisica protiv besnila, moè se re}i da je projekat ve} uprve dve godine sprovo|enja dao zna~ajne rezultate. Pozitivni efekti ovog pro-jekta uo~avaju se i u okolnim zemljama u kojima je lisica kao vrsta tako|e odgo-vorna za odràvanje i {irenje virusa. Iz tih razloga moè se o~ekivati da daljesprovo|enje oralne vakcinacije lisica protiv besnila u Srbiji i okolnim zemljama,zajedno sa primenom odredaba Pravilnika o utvr|ivanju mera za rano otkrivanje,dijagnostiku, spre~evanje {irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti bes-nilo i na~inu njihovog sprovo|enja u predstoje}im godinama, dovedu do iskore-njivanja besnila na teritoriji Republike Srbije.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Ovaj rad je realizovan u okviru projekata TR31084 i TR31088 koji se finansiraju od strane Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije.Zahvaljujem Ministarstvu poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Upravi za veter-inu i Zavodu za antirabi~nu za{titu - Pasterov Zavod na ustupljenim podacima o besnilu.This work has been realised within the Project TR31084 and TR31088 funded by Ministry of Education, Scienceand Technological Development of the Republic of Serbia.Thanks to Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of the Republic of Serbia – Administrationof Veterinary medicine and Department of Antirabies Protection for information on rabies.

390



1. Bingham J, Van der Merwe M. Distribution of rabies antigen in infected brain material:determining the reliability of different regions of the brain for the rabies fluores-cent antibody test. J Virol Methods 2002;101(1-2): 85-94.

2. Blancou J, Wandeler A. Rabies virus and its vectors in Europe. Rev Sci Tech Int Epiz1989; 927-9.

3. Constantine GD. Bat rabies and other lyssavirus infections: USGS science for a chang-ing world, USA 2009; 2-4.

4. Csutak LN. Animal health status – Country profile. The first "Veterinary Forum for theSouth-East European region" 3-4 February 2011, Budapest, Hungaryhttp://www.fao.org/fileadmin/user_upload/Europe/documents/Events_2011/

1stvetforum/2Romania_en.pdf5. Csutak LN. Implementation of the Programme for Surveillance, Control and Eradication

of Rabies on 2011 in Romania, 2012. http://ec.europa.eu/food/committees/regulatory/scfcah/animal_health/presentations/02102012_rabies_eradication_programme_romania.pdf

6. Dubovi JE, MacLachlan NJ. Fenner's veterinary virology, fourth edition. Elsevier Inc.,2011.

7. Hanlon AC, Childs EJ, Nettles FV. National Working Group on Rabies Prevention andControl: Rabies in wildlife. JAVMA 1999; 1812-7.

8. Johnson N, Fooks AR, Valtchovski R, Muller T. Evidence for trans-border movement ofrabies by wildlife reservoirs between countries in the Balkan Peninsular. El-sevier BV. Veterinary Microbiology 120, 2007; 71-6.

9. Kirandjiski T, Mrenoski S, Celms I, Mitrov D, Dzadzovski I, Cvetkovikj A, Krstevski K,Picard-Meyer E, Viviani P, Malinovski D, Demerson JM, Cvetkovikj I, DavchevaK, Nakova E, Tomeska Mickova S, Cliquet F. First reported cases of rabies inthe Republic of Macedonia. Vet Rec 2012; 170: 312b.

10. Knobel LD, Cleaveland S, Coleman GP, Fevre ME, Meltzer IM, M. Elizabeth GM, Shaw A,Zinsstag J, Meslin F-X. Re-evaluating the burden of rabies in Africa and Asia.Builten of World Health Organization 2005; 360-8.

11. Kuzmin VI, Mayer AE, Niezgoda M, Markotter W, Agwanda B, Breiman RF, RupprechtCE. Shimoni bat virus, a new representative of the Lyssavirus genus. Virus Res2010; 149(2): 197-210.

12. Labrovi} A. Animal health status – Country profile. The first Veterinary Forum for theSouth-East European region, 3-4 February 2011, Budapest, Hungary.http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=ec%20europa%20ivana%20lohman%20rabies%20croatia&source=web&cd=1&sqi=2&ved=0CDUQFjAA&url=http%3A%2F%2Fec.europa.eu%2Fenlargement%2Ftaiex%2Fdyn%2Fcreate_speech.jsp%3FspeechID%3D8359&ei=tKVSUZacKYzEswadgYHgCg&usg=AFQjCNEObYMVIsscNER5e6xpVu80wd_y_A&bvm=bv.44342787,d.Yms&cad=rja

13. Mi}ovi} Z, Mili}evi} V, Plav{i} B, Uzelac J, To{i} K. Oralna vakcinacija divljih `ivotinjaprotiv besnila – monitoring i rezultati. Zbornik radova i kratkih sadr`aja. Drugiinternacionalni epizootiolo{ki dani. Beograd, Srbija, 18 – 21 April, 2012: 283-90.

14. Murphy FA, Gibs EPJ, Horzinek CM, Studdert JM. Veterinary virogolgy, third editionAcademic Press, 1999.

391



15. Najar H, Streinu-Cercel A. Epidemiological management of rabies in Romania. GERMS2012; 2(3): 95-100.

16. Pastoret PP, Brochier B. Epidemiology and control of fox rabies in Europe. Elsevier Sci-ence Ltd, 1999; 1750-4.

17. Petkova P, Todorov T. Situation of rabies in Republic of Bulgaria. Meeting on enhancingrabies eradication in the EU: international co-operation. Helsinki, Finland,2006. http://ec.europa.eu/food/animal/diseases/eradication/rabies_pres_7.pdf

18. Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje besnila kod `ivotinja. Sl. list SFRJ, br.39/88, 1988.

19. Pravilnik o utvr|ivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, spre~evanje {irenja, suzbi-janja i iskorenjivanja zarazne bolesti besnilo i na~inu njihovog sprovo|enja.Sl. glasnik RS br. 78/09, 2009.

20. Sabeta TC, Markotter W, Mohale KD, Shumba W, Wandeler IA, Nel HL. Mokola virus indomestic mammals, South Africa. Emerging Infectious Diseases 2007; 13(9):1371-3.

21. [inkovi} M, Lalo{evi} D, Kunti} V i sar. Na{a iskustva u suzbijanju besnila vakcinacijomlisica. Zbornik referata 5. Epizootiolo{ki dani, Subotica, 2-5. april 2003, 281-6.

22. Uputstvo za upotrebu – Lyophilized, Adsorbed AntiRabies Nucleocapsid Conjugate,BIO-RAD, 2011.

23. Val~i} AM. Specijalna epizootiologija – Bolesti sa liste A i infektivne bolesti liste B OIE-azna~ajne za region. Beograd. Veterinarska komora Srbije, 2004.

24. Val~i} AM. Op{ta epizootiologija. Beograd, 1998.25. Vitasek J. A review of rabies elimination in Europe. Vet Med Czech 2004; 171-85.26. Warrell MJ, Warrell DA. Rabies and other lyssavirus diseases. The Lancet 2004; 363:

959-69.27. WHO Rabies Bulletin Europe - Rabies Information System of the WHO Collaboration

Centre for Rabies Surveillance and Research, 2012. http://www.who-rabies-bulletin.org/Queries/Surveillance.aspx

RABIES – EPIZOOTIOLOGICAL SITUATION AT THE TERITORY OF SERBIA AND

COUNTRIES IN THE REGION FROM 2006. TO 2012.

Maksimovi} Zori} Jelena, Mili}evi} Vesna, Veljovi} Lj., Petrovi} T., Val~i} M.,

Plav{i} B., Vranje{ N.

Rabies is a disease that occurs both in animals and people, with relatively longperiod of incubation, intense clinical course and fatal ending. Majority of cases of illnes anddeath in people are caused by the standard rabies virus. According to books of regulationson suppression and eradiction of rabies from 1988. and 2009., each suspected rabies hasto be laboratory confirmed. From 2006. to 2012. within the passive surveilance, 3549 sam-ples of brain tissue were examined for the presence of rabies virus. The virus was con-

392


ENGLISH

firmed in 923 samples by using the method of direct imunofluorescence. From 2006. to2012. there were diagnosed 192, 160, 233, 181, 104, 43 and 10 positive cases, respectively.For the purpose of rabies eradiction at the territory of the Republic of Serbia, a regionalproject of oral vaccination of foxes against rabies has been implemented since 2010. Withinmonitoring of the effectiveness of oral vaccination against rabies which was carried out atthe end of 2011. and at the beginning of 2012., there were examined 1385 samples, out ofwhich 11 reacted positively. The virus was dominantly present in the fox population. During2008. and 2009., a relatively large number of rabid cats was registered, what indicates atransmission of rabies from the fox to the cat population. The incidence of rabies at the terri-tory of Serbia significantly differs from one epizootic area to another. Northern parts of thecountry (Sombor and Subotica epizootic regions) have more favorable situation with onlytwo cases of rabies for the last 7 years. In the period until 2010., in Pozarevac, Novi Sad, Ja-godina, Pancevo, Belgrade and Nis epizootic region, a gradual decline in number of posi-tive cases was noticed. International project for oral vaccination of foxes against rabieswhich has been implemented at the teritory of the Republic of Serbia and neighboringcountries, influenced a significant reduction of registered rabies cases.

Key words: rabies, epizootic situation, fox, oral vaccination of foxes

BE[ENSTVO – EPIZOOTOLOGIÊSKAÂ SITUACIÂ NA TERRITORIISERBII I STRAN REGIONA S 2006 PO 2012

Maksimovi~ Zori~ Elena, Mili~evi~ Vesna, VelÝovi~ L., Petrovi~ T.,Val~i~ M., Plav{i~ B. Vrane{ N.

Be{enstvo ÔvlÔetsÔ zabolevaniem ìvotnìh i ~eloveka, i harakteri-zuetsÔ otnositelÝno dlitelÝnìm inkubacionnìm periodom i tÔèlìm klini~es-kim te~eniem, kotoroe vsegda zakan~ivaetsÔ smertÝÓ. BolÝ{instvo slu~aev zabo-levaniy i smerti lÓdey prihodÔt ot klassi~eskoy infekcii virusom be{enstva. Vsootvetstvii s pravilami, kasaÓçihsÔ kontrolÔ i likvidacii be{enstva iz 1988i 2009 godah, vse obosnovannìe klini~eskie podozreniÔ na be{enstvo trebuÓtlaboratornogo podtver`deniÔ. S 2006 po 2012 g. v ramkah passivnog nablÓdeniÔ,issledovali 3579 obrazcov tkaney mozga na nali~ie be{enstva. Virus obnaruèn v923 obrazcah metodom prÔmoy immunofluorescencii. Ka`dì god s 2006 po 2012 godobnaruèno 192, 160, 233, 181, 104, 43, 10 slu~aev virusa. DlÔ likvidacii be{en-stva v Respublike Serbii s 2010 goda realizuetsÔ regionalÝnìy proekt oralÝnoyvakcinacii lis protiv be{enstva. Pri monitoringe Ìffektivnosti oralÝnoyvakcinacii lis protiv be{enstva, kotoroe provodili v konce 2011 i v na~ale 2012goda, isledovali 1385 obrazcov, 11 iz kotorìh bìli poloìtelÝnìmi. V te~enie2008 i 2009 goda be{enstvo, obnaruènnoe u otnositelÝno bolÝ{ogo ~isla ko{ekukazìvalo na pereda~u virusa ot naseleniÔ lis k ko{kam. ZabolevaemostÝ be{en-stvom na territorii Serbii suçestvenno otli~aetsÔ ot odnoy k drugoy Ìpizo-oti~eskoy oblasti. ServernaÔ ~astÝ stranì (Ìpizooti~eskaÔ oblastÝ Sombora iSuboticì) otli~aetsÔ lu~{ey Ìpizooti~eskoy situaciey (tolÝko dva slu~aÔ be{e-nstva v te~enie poslednih 7 let). Do 2010 goda v Ìpizooti~eskih oblastÔh Poà-revca, Novogo Sada, Âgodinì, Pan~eva, Belgrada i Ni{a nablÓdaetsÔ postepennoe

393


RUSSKIY

sni`enie ~isla polo`itelÝnìh sl~aev. Me`dunarodnìy proekt oralÝnoy vakci-nacii lis protiv be{enstva na territorii Respubliki Serbii i stran regiona pov-liÔl na umen{enie slu~aev be{enstva.

KlÓ~evìe slova: be{enstvo, Ìpozooti~eskaÔ situaciÔ, lisa,oralÝnaÔ vakcinaciÔ lis

394


DOI: 10.2298/VETGL1306395S UDK 619:616.981.42:636.7

BRUCELOZA PASA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE UPERIODU OD 2004. DO 2011. GODINE*

BRUCELLA CANIS AT THE TERRITORY OF SERBIA IN THE PERIOD

FROM 2004. TO 2011.

Stevi} Nata{a, Bogunovi} Danica, Radoji~i} Sonja, Val~i} M.**

Ovim radom obuhva}eno je ispitivanje pasa sa teritorije Repub-like Srbije, u periodu od 2004. do 2011. godine. Ve}ina testiranih pasapoticala je sa teritorije grada Beograda. Na prisustvo antitela protivBrucella canis, ukupno su ispitana 193 uzorka krvnih seruma pasapoznatih vlasnika i 120 uzoraka krvnih seruma pasa lutalica. Za dijag-nostiku je kori{}ena metoda spore serumske aglutinacije u epruveti, sa2-merkaptoetanolom. U toku osmogodi{njeg ispitivanja pasa poznatihvlasnika, od 193 ispitana seruma, sigurno pozitivan titar 1/200 imalo je29 uzoraka seruma ili 15,03%. U toku 2011. godine ispitano je 120 uzo-raka krvnih seruma pasa lutalica sa teritorije Beograda, od kojih je sig-urno pozitivan titar 1/200 imalo 8 uzoraka ili 6,67%. Rezultati ispitivanjaukazuju na vrlo visoku seroprevalenciju antitela protiv B. canis u popula-ciji pasa sa teritorije Republike Srbije.

Klju~ne re~i: Brucella canis, psi, aglutinacija, Republika Srbija

Bruceloza pasa izazvana vrstom B. canis prvi put je opisana 1966. go-dine u SAD, kao uzro~nik abortusa kuja i reproduktivnih smetnji kod pasa rase biglu jednoj odgajiva~nici u Nju Dèrsiju (Carmichael, 1966). Smatra se da su doma}ipsi i divlje Canidae jedini pravi doma}ini za B. canis (Green i Carmichael, 2006).Uzro~nik ima i zoonozni potencijal, ali su infekcije kod ljudi uglavnom blagogtoka. Ve}ina prirodnih infekcija kod ljudi je zabeleèna kao posledica bliskog kon-takta sa inficiranim psima ili slu~ajne laboratorijske infekcije (Carmichael, 1990).Vrata infekcije kod pasa su naj~e{}e genitalni trakt, oronazalna ili konjunktivalnasluznica (Carmichael i Joubert, 1988). Infekcija nastaje prilikom parenja ili ingesti-

395


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 17. 10. 2012. godine** Nata{a Stevi}, DVM, istraìva~ pripravnik, Danica Bogunovi}, DVM, istraìva~ pripravnik, dr

sc. vet. med. Sonja Radoji~i}, redovni profesor, dr sc. vet. med. Miroslav Val~i}, redovni pro-fesor, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu

jom kontaminiranih placenti, abortiranih fetusa ili vaginalnog sekreta zaraènihkuja, u estrusu ili nakon abortusa. Uzro~nik moè dugo da se izlu~uje u semenu ivaginalnom sekretu (Carmichael, 1970; George, 1979). Urin moè biti manjevaàn put kod prirodnog {irenja uzro~nika, ali sadrì zna~ajan broj bakterijatokom prvih nedelja do tri meseca od infekcije (Serikawa i sar., 1978). Treba na-pomenuti da, za razliku od infekcije drugim uzro~nicima iz roda Brucella, infekcijavrstom B. canis dovodi do produène bakterijemije. Intermitentna bakterijemija, asamim tim i klicono{tvo, moè da traje mesecima i godinama (Hollett, 2006).

Bruceloza pasa izazvana vrstom B. canis endemski se javlja u Ju`noj iCentralnoj Americi (Lucero i sar., 2008) i ju`nim delovima SAD (Lovejoy i sar.,1976). Bruceloza pasa je retka u Kanadi ali je 2008. godine zabeleèn slu~aj infek-cije u jednoj odgajiva~nici (Brennan i sar., 2008). U serolo{kom ispitivanju bruce-loze pasa sprovedenom na 341 psu iz razli~itih regiona pokrajine Kvebek,zna~ajan titar je otkriven u {est seruma (1,6%) testom aglutinacije u epruveti sa 2-merkaptoetanolom (Higgins i sar., 1979). Tako|e, serumi 2000 pasa iz jugozapad-nog Ontarija testirani su na antitela protiv B. canis sporom aglutinacijom u epru-veti. Od ispitanih seruma, 31 je pokazao sumnjiv, a jedan pozitivan titar (Bosu iPrescott, 1980). U ispitivanju sprovedenom u Turskoj, od ukupno 362 seruma,poreklom iz provincija Istanbul i Izmir, ispitanih ELISA testom, 27 (7,45%) je bilopozitivno na prisustvo specifi~nih antitela protiv B. canis (Taner i sar., 2005). Ispiti-vanjima u 23 provincije i jednom gradu u Kini, sprovedenim primenom osamrazli~itih serolo{kih metoda, izvr{enim na 12.949 pasa dokazana je infekcija kod0,3-42,7% slu~ajeva (Shang, 1989). Retrospektivnim istraìvanjem izvedenim nauzorku od 135 pasa koji su bolovali od diskospondilitisa, otkriveno je 14 pasa is-tovremeno inficiranih B. canis (Kerwin i sar., 1992). Od ukupno 1549 pasa ispitanihna prisustvo specifi~nih antitela protiv B. canis u Japanu (Miyagi Prefecture)tokom godine, 173 psa (11,2%) su bila seropozitivna (Kikuchi et al. 1979). Antitelaprotiv B. canis su detektovana kod 16 od 219 pasa (7,3%) u Buenos Airesu (Boeri isar., 2008). Slobodne zemlje od bruceloze pasa su Novi Zeland i Australija (Greeni Carmichael, 2006).

U Jugoslaviji prvi seropozitivni psi otkriveni su 1999. godine, a prvauspe{na izolacija B. canis je izvedena iste godine (Radoji~i} i sar., 1999). U prvomispitivanju pasa lutalica na teritoriji grada Beograda od 184 ispitana seruma, 49(26,63%) seruma je imalo titar 1/50, 25 seruma je imalo titar 1/100 (13,58%), dokje 20 seruma imalo titar jednak ili ve}i od 1/200 (10,87%). Prevalencija kod pasalutalica sa teritorije Podgorice je bila izuzetno visoka, 9,37% na uzorku od 96 ispi-tanih seruma (Radoji~i} i sar., 2002). Na teritoriji op{tine Poàrevac ispitan je 151pas. Pozitivan rezultat brzim aglutinacionim testom dalo je 16,55% ispitanih uzo-raka, a sporim aglutinacionim testom 11,25% (@ivojinovi} i sar., 2006).

Najva`niji klini~ki znak kod kuja je abortus naizgled zdravih jedinki, uperiodu posle 45-55. dana gestacije. Mogu}a je rana embrionalna smrt i re-sorpcija plodova ili abortus 10-20 dana nakon parenja (Carmichael, 1990). Nakonpoba~aja dolazi do pojave viskoznog, serohemoragi~nog braon do sivozelenog

396

Vet. glasnik 67 (5-6) 395 - 404 (2013) Stevi} Nata{a i sar.: Bruceloza pasa na teritorijiRepublike Srbije u periodu od 2004. do 2011. godine

vaginalnog iscetka, koji moè trajati 1-6 nedelja. Sa aspekta {irenja infekcije,zna~ajan je podatak da se u ovakvom sadràju nalazi veliki broj bakterija, {tomoè biti opasno po vlasnika ili druge pse (Hollett, 2006).

Kod mu`jaka naj~e{}i klini~ki simptomi su epididimitis i prostatitis. Uakutnim fazama, epididimis je uve}an i bolan, usled ~ega psi liù skrotum, {to do-vodi do nastanka skrotalnog edema i dermatitisa. Tako|e, moè nastati orhitis i ul-cerativni skrotalni dermatitis (Schoeb i Morton, 1978). Hroni~na infekcija kona~novodi do uni- ili bilateralne atrofije testisa, uz odbijanje parenja i/ili gubitka libidazbog prisutnog bola (Greene i Carmichael, 2006).

Uz opisane simptome, kod obolelih pasa se moè ispoljiti i povi{enatelesna temperatura, koja nije uobi~ajen simptom, zbog specifi~ne antigenestrukture B. canis (Serikawa i sar., 1978; Myer, 1969). Tako|e, moè do}i douve}anja retrofaringealnih i ingvinalnih limfnih ~vorova ili generalizovane limfade-nopatije (Carmichael i Kenney, 1968). U nekim slu~ajevima se moè otkriti endof-talmitis i rekurentni uveitis, usled prisustva nataloènih imunih kompleksa u oku(Gwin i sar., 1980), kao i hroni~ni meningitis i negnojni encefalitis (Carmichael iKenney, 1970).

Dijagnostikovanje infekcija izazvanih bakterijom B. canis veoma jeproblemati~no iz nekoliko razloga - naj~e{}e su to nepotpuni epizootiolo{ki po-daci, nespecifi~na klini~ka slika, intermitentna bakterijemija slabog intenziteta,upotreba antibiotika pre postavljanja dijagnoze, {to oteàva ili spre~ava izolacijuuzro~nika. Dijagnoza moè da se postavi izolacijom uzro~nika iz krvi ili unu-tra{njih organa. Mada su za to potrebni posebni uslovi, visok stepen obu~enosti,kao i vreme, ovakav na~in dijagnostikovanja se preporu~uje uvek kada je tomogu}e (Radoji~i} i sar., 2005). Me|utim, u praksi se naj~e{}e koriste serolo{kitestovi kojima se otkriva prisustvo specifi~nih antitela protiv B. canis.

Brzo postavljanje dijagnoze je naro~ito va`no da bi se izolovali za-raèni psi i prevenirala infekcija drugih prijem~ivih ìvotinja. Brzi aglutinacioni testna plo~ici (RSAT), 2-merkaptoetanol (2ME) aglutinacioni test u epruveti (TAT) iELISA su testovi koji se obi~no koriste u dijagnostici bruceloze (Hini} i sar., 2008).

U proceni statusa inficiranosti, svi serolo{ki testovi mogu da budunepouzdani tokom prve ~etiri nedelje posle inficiranja, a neki dve do tri nedelje po-sle po~etka bakterijemije. Nakon toga, u serumu se odràva visok titar antitela nabakterijski LPS i proteinske antigene B. canis. Posle prestanka bakterijemije, titriantitela opadaju tokom ~etiri do {est meseci, a zatim postaju negativni ili sumnjiviu razli~itim testovima. @ivotinje koje su bile pod antibiotskim tretmanom tako|emogu da u duèm vremenskom periodu imaju niske titre antitela (1:25 i 1:50).

Preporu~ena dijagnosti~ka procedura obuhvata upotrebu brzog aglu-tinacionog testa sa homotipskim antigenom. Rezultati se dobijaju za dva minuta,a test ima vrednost kao trija`ni. Serumi sa pozitivnom reakcijom dalje se ispitujusporim aglutinacionim testom sa 2-merkaptoetanolom. Reakcija se izvodi na tem-peraturi od 37oC i o~itava posle 24 i 48 ~asova. Reakcija se procenjuje na osnovustepena razbistravanja te~nosti u epruveti. U zavisnosti od visine titra, procenjuje

397


se status inficiranosti. Titar od 1/50 se uzima kao sumnjiv i obavezno je testiranjeparnih seruma. Tako|e i titar 1/100 se uzima kao sumnjiv. Titar 1/200 znak je ak-tivne infekcije i kod takvih `ivotinja bi trebalo da se poku{a izolacija bakterija izdostupnog materijala. Na osnovu analize rezultata preporu~eni protokol bi poredova dva testa, trebalo da obuhvati i upotrebu AGID testa sa citoplazmatskim pro-teinima, zbog visoke specifi~nosti i usagla{enosti sa rezultatima imunoenzimskihtestova (Radoji~i}, 2000; Hollet, 2006).

Za potrebe serolo{kih ispitivanja krv je uzorkovana u sterilne vakutaj-nere iz vena cephalica antebrachii. Nakon centrifugovanja serum je odvajan, razli-van u odgovaraju}e epruvete i zamrzavan na -20oC do dalje obrade. Serumi su is-pitani metodom spore serumske aglutinacije i testirani u razre|enjima od 1/50,1/100 i 1/200 kao {to je preporu~eno (Alton i sar., 1988). Antigen za sporu agluti-naciju pravljen je od referentnog soja B. canis RM 6/66 po opisanoj proceduri (Al-ton i sar., 1988). Ukratko, posle uzgajanja B. canis na triptoznom agaru u Roux-ovim bocama, kolonije su spirane formalin-fiziolo{kim rastvorom. Suspenzija je fil-trovana kroz nekoliko slojeva sterilne gaze da bi se otklonili delovi agara, a zatimje bakterijska suspenzija inaktivisana zagrevanjem na temperaturi od 70oC tokomjednog ~asa. Posle hla|enja suspenzija je centrifugovana na 1000xg 30 minuta,supernatant je odbacivan, a istalo`ene bakterije resuspendovane u formalin-fosfatnom slanom puferu. Nakon pode{avanja vrednosti pakovane }elijske zapre-mine, antigen je ~uvan na temperaturi od +4oC do upotrebe.

Spora serumska aglutinacija je ra|ena u epruvetama na temperaturiod +37oC. Razre|enja seruma su pravljena u 3,5% rastvoru NaCl uz dodatakformalin-fiziolo{kog rastvora i 2-merkaptoetanola, koji je kao disulfid-redukuju}iagens imao ulogu u razaranju antitela IgM klase. Svaki uzorak krvnog seruma jetestiran u tri razre|enja. Reakcija je izvo|ena na temperaturi od 37oC i o~itavanadvokratno, posle 24 i 48 ~asova. Kao pozitivno ozna~avano je svako razre|enjeseruma u kome je nastalo potpuno razbistravanje te~nosti u epruveti. Slede}i pre-poruke u literaturi za ovaj tip testova (Alton i sar., 1988), titri 1/50 i 1/100 suozna~avani kao sumnjivi, dok je razre|enje 1/200 ozna~avano kao znak aktivneinfekcije (Alton i sar., 1988).

U tabeli 1. prikazani su rezultati ispitivanja krvnih seruma pasa pozna-tih vlasnika sa teritorije Republike Srbije sporim aglutinacionim testom, u perioduod 2004. do 2011. godine. Najve}i broj seruma je poticao od pasa sa teritorijegrada Beograda. Kao {to se u tabeli 1. vidi, 2004. godine, od ukupno 24 ispitanaseruma titar od 1/50 ustanovljen je u jednom uzorku ili 4,17%, a titar od 1/200 kod

398




6 uzoraka, odnosno 25%. U 2005. godini, od 27 ispitanih pasa, titar 1/50, 1/100 i1/200 imao je isti broj pasa, tj. po jedan, odnosno 3,70%. Tokom 2006. godine ispi-tana su 22 uzorka, od kojih je isti broj pasa imao i titar 1/100 i 1/200, tj. po dva psa(9,09%). U 2007. godini, od ispitanih 15 seruma, ustanovljen je titar od 1/50 kodjednog psa (6,67%), a titar 1/100, kao i 1/200 kod istog broja uzoraka, tj. kod dva ili13,33%. Naredne godine, 2008. ispitano je 18 uzoraka, od kojih je titar od 1/50 us-tanovljen kod tri psa (16,67%), a titar 1/200 kod ~etiri psa (22,22%). U 2009. godiniispitana su 23 seruma, a isti broj uzoraka imao je titar 1/50 i 1/200, po jedan uzorak(4,35%). U 2010. godini ispitana su 23 seruma. Titar od 1/50 ustanovljen je kodjednog psa (4,35%), dok je sigurno pozitivnih (titar 1/200) bilo jedanaest pasa ili47,83%. Tokom 2011. godine, od 41 ispitanog uzorka, kod ~etiri uzorka krvnih se-ruma ili 9,76% ustanovljen je titar od 1/50, kod sedam uzoraka ili 17,07% otkrivenje titar od 1/100, a kod dva uzorka ili 4,88% titar od 1/200. Grafi~ki prikaz rezultataistra`ivanja, po godinama, prikazan je na grafikonu 1.

Tabela 1. Rezultati dobijeni testiranjem krvnih seruma pasa poznatih vlasnika, na prisustvoantitela protiv B.canis metodom spore serumske aglutinacije sa 2-merkapto-etanolom, u periodu od 2004-2011. godine

Table 1. Results obtained by testing blood serums of owners dogs for the presence of antibodies against B. canis,by the method of slow serum aglutination with 2-mercaptoethanol in the period from 2004 to 2011.

Godina /Year

Broj pozitivnihuzoraka u titru /

Number of sera in titer1:50 (%)





Ukupan brojispitanih uzoraka /

Total numberof tested sera

2004. 1 (4,17) 0 (0,00) 6 (25,00) 24

2005. 1 (3,70) 1 (3,70) 1 (3,70) 27

2006. 0 (0,00) 2 (9,09) 2 (9,09) 22

2007. 1 (6,67) 2 (13,33) 2 (13,33) 15

2008. 3 (16,67) 0 (0,00) 4 (22,22) 18

2009. 1 (4,35) 0 (0,00) 1 (4,35) 23

2010. 1 (4,35) 0 (0,00) 11 (47,83) 23

2011. 4 (9,76) 7 (17,07) 2 (4,88) 41

Ukupno /Total

12 12 29 193

U toku osmogodi{njeg ispitivanja pasa poznatih vlasnika sa teritorijeRepublike Srbije, na prisustvo antitela protiv B. canis ispitana su ukupno 193krvna seruma pasa. Sigurno pozitivnih seruma, koji su imali titar 1/200, bilo je uk-upno 29. To iznosi 15,03%, {to predstavlja izuzetno visok procenat inficiranih pasapoznatih vlasnika na teritoriji Republike Srbije. Pri interpretaciji rezultata trebalo biuzeti u obzir da je ve}ina seruma poticala od pasa koji su ispoljili klini~ke simp-tome na osnovu kojih se mo`e posumnjati na brucelozu pasa.

399


Tokom 2011. godine vr{eno je ispitivanje krvnih seruma pasa lutalicasa teritorije grada Beograda. Rezultati su prikazani u tabeli 2. Ispitano je ukupno120 uzoraka krvnih seruma pasa lutalica. Titar 1/50 imalo je 6 pasa ili 5%, titar1/100 imalo je 6 pasa ili 5%, dok su sigurno pozitivni serumi, koji su imali titar1/200 ustanovljeni kod 8 pasa ili 6,67%. Iz prikazanih rezultata mo`e se zaklju~itida je prevalencija antitela protiv B. canis kod pasa lutalica tako|e vrlo visoka.

Tabela 2. Rezultati ispitivanja krvnih seruma pasa lutalica sa teritorije grada Beograda, naprisustvo antitela protiv B.canis metodom spore serumske aglutinacije sa 2-merkaptoetanolom, u toku 2011. godine

Table 2. Results of investigations of stray dogs serums at the teritory of Belgrade for presence of antibodiesagainst B. canis by method of slow serum aglutination with 2-mercaptoethanol in 2011.

Titar /Titer

Broj ispitanih seruma /Number of tested sera

Procenat, % /Percent, %

1:50 6 5,00

1:100 6 5,00

1:200 8 6,67

Negativno / Negative 100 83,33

Ukupno / Total 120 100

S obzirom da IgM unakrsno reaguje sa drugim bakterijama ~e{}enego IgG, uzorak se tretira sa 2-merkaptoetanolom (2ME) zato {to on razara disul-fidne veze u IgM pentamerima (Keid i sar., 2009). Na utvr|ivanje seroprevalencijeu velikoj meri uti~e i na~in testiranja, kao i interpretacija rezultata. Naime, B. canis

400


Grafikon 1. Grafi~ki prikaz rezultata osmogodi{njeg ispitivanja seruma pasa poznatihvlasnika na prisustvo antitela protiv B. canis u periodu 2004-2011. godine

Graph 1. Graphic presentation of eight years investigation results of owners dogs serums for presence of an-tibodies against B.canis during the period 2004-2011.

deli antigene determinante ne samo sa svim R formama drugih vrsta brucela, ve} isa nekoliko drugih vrsta bakterija. Ovaj fenomen vezan za antigensku strukturuomogu}ava pojavljivanje unakrsne reaktivnosti i dobijanje la`no pozitivnih rezul-tata. Ova pojava je posebno prisutna kod metoda kod kojih se detektuju antitelana R spolja{nje antigene determinante, na primer, aglutinacionih ili imunodifuzi-onih testova (Radoji~i}, 2005).

Brucella canis pokazuje neke jedinstvene karakteristike (izrazita mu-koidnost i antigeno izmenjen lipopolisaharidni omota~ - RLPS) u odnosu na ostale~lanove roda Brucella. Zbog antigene strukture koja je druga~ija u odnosu natakozvane S klasi~ne brucele (uz B. canis samo je B. ovis primarno patogena u Rformi), serolo{ka dijagnostika je vezana za upotrebu homotipskog antigena.Klasi~nim testovima za detekciju antitela specifi~nih za ostale vrste brucela nijemogu}e ustanoviti antitela protiv B. canis.

Titri 1/50 i 1/100 se ozna~avaju kao sumnjivi i u slu~aju ovakvog rezul-tata potrebno je testirati parne serume. U slu~aju da parni serum ima vi{i titar odprvobitnog, smatra se da je u pitanju aktivna infekcija. Ukoliko je titar antitela par-nog seruma isti ili niì od prvobitno dobijenog, smatra se da je u pitanju rezidualnititar ili da je do{lo do unakrsne reakcije sa vrstama bakterija koje pokazuju anti-genu sli~nost sa vrstom B. canis. To zna~i da se ovom metodom sa sigurno{}umoè utvrditi infekcija samo kada je titar antitela 1/200 ili ve}i, odnosno odsustvoinfekcije, kada se uop{te ne na|u antitela u serumu.

U ovom istraìvanju u periodu od osam godina testirana su samo 193psa koji poti~u od poznatih vlasnika, a za godinu dana ~ak 120 pasa lutalica. Pro-cenat pasa poznatih vlasnika koji su imali visok titar antitela protiv B. canis iznosi15,03%, a pasa lutalica 6,67%. Upore|ivanjem rezultata zapaà se da je procenatinficiranih pasa znatno ve}i kod pasa poznatih vlasnika nego kod pasa lutalica.Zbog ~injenice da se psi poznatih vlasnika drè u boljim zoohigijenskim uslovimaod pasa lutalica, da je kontrolisano njihovo kretanje i parenje, o~ekuje se da psipoznatih vlasnika imaju znatno manju prevalenciju antitela protiv B. canis. Ovakovisoka prevalencija antitela protiv B. canis (15,03%) kod pasa poznatih vlasnikaposledica je odabira uzorka i nije realna. U obzir treba uzeti to {to u RepubliciSrbiji ne postoji rutinska kontrola testiranja pasa na infekciju vrstom B. canis. Natestiranje se uglavnom {alju serumi pasa koji su ispoljili klini~ke simptome kojiprate brucelozu pasa. Samim tim je verovatno}a dobijanja pozitivnih rezultata kodtakvog uzorka ve}a nego kod testiranja seruma nasumi~no odabranih pasa. Kodpasa lutalica ispitanih u periodu od samo jedne godine zabeleèna je prevalencijaod 6,67%. Testirani uzorak obuhvata nasumi~no odabrane pse lutalice, nepozna-tog zdravstvenog stanja. Iz rezultata dobijenih ispitivanjem pasa lutalica moèmovideti da je prevalencija antitela protiv B. canis kod pasa lutalica na teritoriji gradaBeograda vrlo visoka.

401


Na osnovu dobijenih rezultata utvr|ena je visoka prevalencija antitelaprotiv B. canis, kako kod pasa poznatih vlasnika, tako i kod pasa lutalica sa terito-rije Republike Srbije. Smatra se da psi lutalice predstavljaju zna~ajan izvor {irenjainfekcije. Iz tog razloga, ovariohisterektomija i kastracija pasa lutalica pred-stavljaju jedan od osnovnih metoda spre~avanja {irenja zaraze me|u psima. Uslu~aju potvrde prisustva oboljenja kod pasa poznatih vlasnika, pored primeneadekvatne terapije, radi spre~avanja {irenja infekcije, kako na druge pse, tako i nasamog vlasnika, potrebno je uraditi i kastraciju ili ovariohisterektomiju `ivotinje.Zbog ~injenice da je bruceloza pasa zoonoza, dijagnostika ovog oboljenja, poredepizootiolo{kog ima i epidemiolo{ki zna~aj. U cilju eradikacije bruceloze pasa,potrebno je aktivno u~e{}e veterinara, {to podrazumeva obavezna testiranja pasai primenu odgovaraju}ih mera za eradikaciju oboljenja kod pasa inficiranih sa B.canis, ali i edukacija samih vlasnika pasa od strane veterinara.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Deo istra`ivanja koji se odnosi na ispitivanje seroprevalencije kod pasa lutalica u 2011. godini finan-siran je sredstvima projekta TR31088, Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja RepublikeSrbije /Part of investigation regarding investigation of seroprevalence in stray dogs in 2011. has been funded by ProjectTR31088 by Ministry of Education, Science and Technologicl Development of the Republic of Serbia

1. Alton GG, Jones LM, Angus RD, Verger JM. Tehniques for the brucellosis laboratory,INRA 1988; 169-74.

2. Boeri E, Escobar GI, Ayala SM, Sosa-Estani S, Lucero NE. Canine brucellosis in dogs inthe city of Buenos Aires. Medicina (Buenos Aires) 2008; 68: 291-7.

3. Bosu WT, Prescott JF. A serological survey of dogs for Brucella canis in southwesternOntario. Can Vet J, 1980; 21: 198-200.

4. Brennan SJ, Ngeleka M, Philibert HM, Forbes LB and Allen AL. Canine brucellosis in aSaskatchewan kennel. Can Vet J, 2008; 49: 703-8.

5. Carmichael LE In: Nielsen, K. Duncan JR., Eds. Animal brucellosis. CRC: Boca Raton1990; 335-50.

6. Carmichael LE, Joubert JC. Transmission of Brucella canis by contact exposure. Cor-nell Vet 1988; 78: 63-73.

7. Carmichael LE, Kenney RM. Canine brucellosis: the clinical disease, pathogenesis andimmune response. J Am Vet Med Assoc 1970; 156: 1726-34.

8. Carmichael LE, Kenney RM: Canine abortion caused by Brucella canis. J Am Vet MedAssoc, 1968; 152: 605-16.

9. Carmichael LE. Abortion in 200 Beagles (News Report). JAVMA, 1966; 149: 1126.10. George LW, Duncan JR, Carmichael LE, Semen examination in dogs with canine

brucellosis. Am J Vet Res, 1979; 40: 1589-95.

402




11. Greene CE, Carmichael LE. Canine brucellosis. In: Greene, CE (Ed.), Infectious dis-eases of the dog and cat. (3rd Edn.), Philadelphia, W. B. Saunders Co., 2006;369-81.

12. Gwin RM, Kolwalski JJ, Wyman M, Winston S. Ocular lesions associated with Brucellacanis infection in dog. J Am Anim Hosp Assoc 1980; 16:607-10.

13. Higgins R, Hoquet F, Bourque R and Gosselin Y. A serological survey for Brucella canisin dogs in the province of Quebec. Can Vet J 1979; 20: 315-7.

14. Hini} V, Brodard I, Thomann A, Cvetni} Z, Makaya PV, Frey J, Abril C. Novel identifica-tion and differentiation of Brucella melitensis, B. abortus, B. suis, B. ovis, B.canis and B. neotomae suitable for both conventional and real-time PCR sys-tems. J Microbiol Methods 2008; 75: 375-8.

15. Hollett R. Bruce. Canine brucellosis: Outbreaks and compliance. Theriogenology 66,2006; 575-87.

16. Kerwin SC, Lewis DD, Hribernik TN, Partington B, Hosgood G, Eilts BE. Discosponylitisassociated with Brucella canis infection in dogs: 14 cases (1980-1991). J AmVet Med Assoc 1992; 201: 1253-7.

17. Kikuchi YK, Sakuma YS, Sato K, Nobunaga T, Isayama Y, Machishima Y, Ishida N. A sur-vey of Brucella canis infection in dogs sheltered in Tohoku University Schoolof Medicine. Jikken Dobutsu 1979; 28: 279-86.

18. Lovejoy GS, Carver HD, Moseley IK, Hicks M. Serosurvey of dogs for Brucella canis in-fection in Memphis, Tennessee. Am J Public Health 1976; 66: 175-6.

19. Lucero NE, Ayala SM, Escobar GI, Jacob NR. Brucella isolated in humans and animalsin Latin America from 1968 to 2006. Epidemiol Infect 2008; 136: 496-503.

20. Myer ME. Brucella organisms isolated from dogs: comparsion of characteristics ofmembers of the genus Brucella. Am J Vet Res 1969; 39:1751.

21. Radoji~i} S, ]ilerd`i} M, Dimi} B, Kir}anski J. Ispitivanje prevalencije antitela na B.canis kod pasa lutalica na teritoriji grada Beograda. Vet glasnik 2006; 60(1-2):43-9.

22. Radoji~i} S. Bruceloza – epizootiolo{ki i dijagnosti~ki izazov. Vet glasnik 2005; 59(1-2):79-87.

23. Radoji~i} S. Imunodijagnosti~ki testovi u otkrivanju infekcija pasa izazvanih sa B. canis injihov zna~aj u proceni epizootiolo{ke situacije. Doktorska disertacija, Beo-grad, 2000.

24. Radoji~i} S, Lako B, Val~i} M. Bruceloza pasa stanje i mogu}nost pra}enja trenutneepizootiolo{ke slike. I jugoslovenski epizootiolo{ki dani, @abljak, 10-13 okto-bra, Zbornik radova, 1999; 120-2.

25. Schoeb T, Morton R. Scrotal and testical changes in canine brucellosis: a case report. JAm Vet Med Assoc 1978; 172: 598-600.

26. Serikawa T, Muraguchi T, Nakao N, Irie Y. Significance of urine culture for detecting in-fection with Brucella canis in dogs. Jpn J Vet Sci 1978; 40: 353.

27. Shang DQ. Investigation of B. canis infection in China. Zhonghua Liu Xing Bing Xue ZaZhi 1989; 10: 24-9.

28. Taner O, Mehmet A, Baris SO, Yasar T, Alper C. Seroprevalence of Brucella canis infec-tion of dogs in two provinces in Turkey. Turk J Vet Anim Sci 2005; 29: 779-83.

29. @ivojinovi} S, Radoji~i} S, @ivojinovi} M, Kir}anski J. Ispitivanje rasprostranjenostibruceloze pasa izazvane bakterijom Brucella canis na teritoriji op{tine Po`are-vac. Vet glasnik 2006; 60(5-6): 337-44.

403


BRUCELLA CANIS AT THE TERRITORY OF SERBIA IN THE PERIOD FROM 2004.

TO 2011.

Stevi} Nata{a, Bogunovi} Danica, Radoji~i} Sonja, Val~i} M.

This study includes examination od dogs from the territory of Serbia duringthe period from 2004. To 2011. Most of the dogs were from the territory of Belgrade. The to-tal of 193 blood serum samples of proprietary dogs and 120 blood serum samples of straydogs were tested for the presence of antibodies against Brucella canis. For diagnosticsthere was used the method of slow serum agglutination in test tubes with 2-mercaptoethanol. During eight years’ period of investigation, out of 193 tested serumstaken from proprietary dogs, 29 serum samples, or 15.03%, had undoubtedly positive titreof 1/200. During 2011. Out of 120 tested blood samples taken from stray dogs from Bel-grade territory, positive titre of 1/200 had 8 samples, or 6.67%. The results of this investiga-tion point out to a very high seroprevalence of antibodies against B.canis in dogs popula-tion from the teritiry of the Republic of Serbia.

Key words: Brucella canis, dogs, agglutination, Republic of Serbia

BRUCELEZZ SOBAK NA TERRITORII RESPUBLIKI SERBII V PERIOD S2004 DO 2011 GODA

Stevi~ Nata{a, Bogunovi~ Danica, Radoy~i~ SonÔ, Val~i~ M.

V Ìtoy statÝe pokazanì rezulÝatì testirovaniÔ sobak na territoriiRespubliki Serbii v period s 2004 do 2011 goda. BolÝ{instvo testirovannìh so-bak ìli so territorii Belgrada. Na antitela k Brucella Canis ispìtali 196 obraz-cov sìvorotki krovi sobak imeÓçih hozÔina i 120 obrazcov sìvorotki brodÔ~ihsobak. DlÔ diagnostiki ispolÝzovali metod medlennoy agglÓtinacii so 2-mer-kaptoÌtanolom. V te~enie vosÝmiletnego issledovaniÔ sobak, iz 193 imeÓçihhozÔina s polo`itelÝnìm titrom 1/200 bìlo 29 iz nih t.e. 15,03%. V te~enie 2011goda ispìtali 120 obrazcov sìvorotki, s polo`itelÝnìm titrom 1/200 bìlo 8 iznih t.e. 6,67%. RezulÝtatì issledovaniÔ pokazìvaÓt vìsokuÓ seroprevalenciÓantitela Brucella Canis u sobak na territorii Respubliki Serbii.

KlÓ~evìe slova: Brucella Canis, sobaki, agglÓtinaciÔ, Respublika SerbiÔ

404


ENGLISH

RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306405K UDK 619:616.99.3:636.2

PARAZITSKE INFEKCIJE GOVEDA SEVERNOBA^KOGOKRUGA*

PARASITIC INFECTIONS IN CATTLE IN NORTH-BA^KA DISTRICT

Ko~i{ J., Ili} Tamara, [amanc H., Dimitrijevi} Sanda**

Zbog indirektnih i direktnih {teta parazitske infekcije goveda pred-stavljaju opasnost za ìvotinje i potrebno ih je kontinuirano suzbijati, ada bi se taj proces uspe{no sproveo neophodno je imati na raspola-ganju realne podatke o njihovoj zastupljenosti. Istraìvanje je sprove-deno na podru~ju Severnoba~kog okruga, tokom 2009. i 2010. godine,kod 224 gove~eta, uzgajana na farmama razli~itog higijenskog statusai u razli~itim uslovima drànja. U radu su prikazani rezultati koji se od-nose na prevalenciju helmintoza i {uge kod razli~itih starosnih katego-rija goveda. Pozitivan parazitolo{ki nalaz je ustanovljen kod 43,30% pre-gledanih ìvotinja. Dijagnostikovane su cestode iz roda Moniezia, Di-crocoelium dendriticum, èluda~no-crevne strongilide i {ugarci rodaPsoroptes. Tokom obe godine istraìvanja ustanovljena je najve}aprevalencija infekcije èluda~no-crevnim strongilidama (19,78% i29,32%). Na osnovu dobijenih rezultata bi}e omogu}ena efikasnija pri-mena modernih antihelmintika, sprovo|enje mera u cilju spre~avanjarazvoja i preìvljavanja preparazitskih stadijuma u spolja{njoj sredini ispre~avanje infekcije ìvotinja, a sve sa ciljem da se obezbediekonomi~nija govedarska proizvodnja u ispitivanom podru~ju.

Klju~ne re~i: goveda, helmintoze, {uga, Severnoba~ki okrug

Govedarstvo predstavlja vaàn segment sto~arstva, a na kvalitetrazli~itih vidova proizvodnje uti~u brojni ograni~avaju}i faktori, me|u kojima su ioboljenja parazitske etiologije. Pored proizvodnje mleka, koja dominira na svet-skom trì{tu i tradicionalno je jedan od najprofitabilnijih sektora poljoprivrede, odzna~aja je i proizvodnja june}eg mesa. Parazitske infekcije u supklini~koj formi-

405


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 14. 11. 2012. godine** Ko~i{ J., Veterinarska stanica “Veterinar”, Subotica; dr sc. vet. med. Ili} Tamara, dr sc. vet.

med. [amanc Horea, profesor, dr sc. vet. med. Dimitrijevi} Sanda, profesor, Fakultet veteri-narske medicine, Univerzitet u Beogradu

prouzrokuju smanjenje konverzije hrane, slabiji prirast i pad proizvodnih sposob-nosti, koji se ogleda u smanjenju produkcije mleka i nièm stepenu plodnosti(Sanchez i Dohoo, 2002; Charlier i sar., 2005).

U zemljama zapadne Evrope najzna~ajniji i najzastupljeniji helminti-goveda sutrematoda Fasciola hepatica i gastrointestinalne nematode Ostertagiaostertagi i Cooperia oncophora (Borgsteede i sar., 2000; Charlier i sar., 2010). Re-lativno visoka prevalencija infekcije vrstom F. hepatica od preko 50%, zabeleènaje u stadima muznih krava u Velikoj Britaniji i Austriji (Matt i sar, 2007; McCann isar., 2010), 43% u Nema~koj (Fiedor i sar., 2007), a najnià jeu [vedskoj, gdeiznosi 7,1% (Heglund i sar., 2010). Najve}a prevalencija infekcije stada gastroin-testinalnim nematodama otkrivena je u Belgiji (Charlier i sar., 2010).

Infekcija plu}nom nematodom Dictyocaulusvivi parus je od velikogzna~aja u toplijim zonama severozapadne Evrope, ali je mali broj dostupnih poda-taka o tome kako ona uti~e na proizvodne rezultate (Vercruysee i Claerebout,2001).

Ispitivanjem parazitskih infekcija goveda na epizootiolo{kom pod-ru~ju Srbije u poslednjih 20 godina ustanovljeno je da su najzastupljenije helmin-toze parazitski gastroenteritis, sa prevalencijom od 72,05% i paramfistomoza saprevalencijom od 66,20%. Utvr|ene su i ne{to niè prevalencije infekcije tremato-dama D. dendriticum (20,00%) i F. hepatica (15,45%). Prevalencija infekcijegoveda vrstama iz roda Moniezia iznosila je 7,50%, a uzro~nici plu}ne strongi-lidoze i trihurioze nisu dijagnostikovani (Ili} i sar., 2011). U jesenjim mesecima kodpreìvara u Srbijisu dijagnostikovane me{ane infekcije vrstama F. hepatica,Paramphistomum spp. i Moniezia spp. (Dimitrijevi} i sar., 2003; Popovi} i sar.,2003; Dimitrijevi} i Ili}, 2004; Ili} i Dimitrijevi}, 2005; Ili} i sar., 2011). \or|i} (2012)je istraìvao parazitske infekcije teladi na podru~ju Semberije i ustanovio je rali~iteprevalencije infekcije kokcidijama (43,5%) i nematodama – Toxocara vitulorum(34,5%), Strongyloides papillosus (31,0%) i Trichuris discolor (1,0%).

Prevalencija {uge u Evropi varira. U Velikoj Britaniji je ustanovljeno 1-10% inficiranih jedinki u zapatima muznih krava i prevalencija 1-50% u zapatimatovnih junadi (Bates, 1998). Kod goveda u Nema~koj {uga je dijagnostikovana na28,8% farmi u letnjem periodu, odnosno na 46,3% farmi u zimskom periodu. Us-tanovljene su razli~ite prevalencije infekcije {ugarcima iz rodova: Sarcoptes(2,6%), Psoroptes (0,5%) i Chorioptes (23,4%) (Colebrook i Wall, 2004). Na epi-zootiolo{kom podru~ju Srbije u poslednje dve decenije kod goveda su regis-trovane infekcije {ugarcima iz roda Psoroptes sa prevalencijom od 51,05% (Ili} isar., 2011). Pojava {uge uti~e i na dobrobit ìvotinja, jer ìvotinje u laktaciji nemogu da budu adekvatno tretirane zbog dugog perioda karence efikasnih sred-stava, koja bi morala biti primenjena.Netretirana {uga dovodi do o{te}enja koè imr{avljenja ìvotinja, a obolele jedinke su u lo{oj kondiciji(Rehbein i sar., 2005;Jones i sar., 2008).

Zbog indirektnih i direktnih {teta parazitoze predstavljaju opasnost poìvotinje i potrebno ih je kontinuirano suzbijati, a da bi se taj proces uspe{no

406

Vet. glasnik 67 (5-6) 405 - 416 (2013) Ko~i{ J. i sar.: Parazitske infekcije govedaSevernoba~kog okruga

sproveo neophodno je imati na raspolaganju realne podatke o njihovoj zastuplje-nosti.

Cilj istraìvanja je bio da se na epizootiolo{kom podru~ju Severno-ba~kog okruga ustanovi prisustvo endo i ektoparazita kod goveda razli~itih sta-rosnih kategorija i u razli~itim uslovima drànja, kao i da se na osnovu dobijenihepizootiolo{kih podataka osmisli predlog odgovaraju}ih mera za suzbijanje aktu-elnih parazitoza goveda na ovom podru~ju.

Istraìvanje je sprovedeno u toku 2009. i 2010. godine na farmamagoveda i u doma}instvima privatnih vlasnika sa podru~ja tri op{tine Severno-ba~kog okruga (Subotica, Mali I|o{ i Ba~ka Topola).

@ivotinje. Ispitivanje je sprovedeno na ukupno 224 ìvotinje, raz-vrstane u tri starosne kategorije: 71 teladi (starosti do 6 meseci), 48 junadi (starostiod 6 meseci do 1 godine) i 105 krava. Prema na~inu drànja ìvotinje obuhva}eneovim istraìvanjem su podeljene u slede}e grupe: goveda koja su dràna kon-stantno na vezu u {talama, goveda koja su bila delimi~no na vezu, a delom na is-pustima (korlatima) i goveda koja su ve}i deo dana boravila na pa{i. Ispitivanagoveda su bila poreklom sa farmi razli~itog higijenskog statusa i razli~itih uslovadrànja.

Uzorkovani materijal. Pregled uzorkovanog materijala je obuhvatioanalizu fecesa, koji je uzorkovan direktno iz rektuma i pakovan je u polivinilskekese, ozna~ene odgovaraju}im brojem. Za svaku ìvotinju je vo|ena evidencija,koja podrazumeva prikupljanje slede}ih podataka: adresa i vlasnik farme, veteri-narski identifikacioni broj, identifikacioni broj grla, pol, starost, rasa i boja, uslovidrànja, na~in ishrane, eventualno prime}eni simptomi koji bi ukazivali na pore-me}aj funkcije digestivnog trakta, da li je sprovedena dehelmintizacija i drugo.Nijedno grlo, od ukupnog broja ispitivanih, prethodno nije bilo tretirano antipara-ziticima.

S obzirom na sezonsku dinamiku pojavljivanja pojedinih parazitskihinfekcija velikih preìvara, materijal ispitivanih ìvotinja je uzorkovan nekoliko putau toku svake godine istraìvanja. Skarifikati koè sumnjivih jedinki su uzorkovani uzimskim mesecima, po{to je ovo period godine koji klimatski najvi{e pogodujerazvoju {ugaraca (niske temperature i vlaga), a i ìvotinje tada uglavnom borave ustaji i najpodlo`nije su infekciji ovim ektoparazitima.

Metode istraìvanja. Uzorci fecesa ìvotinja su obra|eni kvalitativnimi kvantitativnim metodama koprolo{ke dijagnostike. Od kvalitativnih metoda pri-menjene su metode sa koncentracijom parazitskih elemenata (metod flotacije sazasi}enim vodenim rastvorom NaCl i metod sedimentacije), kao i metod bez kon-centracije parazitskih elemenata (metod po Vajdi).Od kvantitativnih metoda pri-

407



menjena je metoda po MekMasteru.Uzorci skarifikata koè obra|eni su meto-dama dermatolo{ke dijagnostike (metod “kla~“ preparata imetod kuvanja).

Dobijeni rezultati istraìvanja statisti~ki su obra|eni i grafi~ki prikazani.

U sprovedenom istraìvanju pozitivan parazitolo{ki nalaz je ustanov-ljen kod 43,30% (224/97) pregledanih ìvotinja, i to sa uzro~nicima parazitskoggastroenteritisa (Slika 1), cestodama iz roda Moniezia (Slika 2), Dicrocoelium den-driticum (Slika 3) i {ugarcima iz roda Psoroptes (Slika 4).

Rezultati ispitivanja za 2009. godinu pokazuju da je od ukupnog brojaispitanih jedinki kod 75,00% teladi, 70,00% junadi i 62,86% krava ustanovljenoprisustvo helminata. Ustanovljena je najve}a prevalencija infekcije èluda~no-

408


Rezultati / Results

Slika 1. Jaje strongilidnog tipa (original) /Picture 1. Egg of strongilide type (original)

Slika 2. Jaje Moniezia spp. (original) /Picture 2. Moniezia spp. Egg (original)

Slika 3. Jaje D. dendriticum (original) /Picture 3. D. dendriticum egg (original)

Slika 4. [ugarac iz roda Psoroptes (original)Picture 4. Genus Psoroptes mite (original)

crevnim strongilidama: kod teladi 11,11% (36/4), kod junadi 25,00% (20/5) i kodkrava 25,71% (35/9). Analizirano po vrstama parazita, vidi se da je u toku 2009. go-dine ustanovljena najve}a prevalencija infekcije uzro~nicima parazitskog gastro-enteritisa (19,78%), dok je prevalencija infekcije vrstama iz roda Moniezia i trema-todom D. dendriticum bila najnià i iznosila je 3,30% (Grafikon 1).

U toku 2010. godine od ukupnog broja ispitanih ìvotinja paraziti su di-jagnostikovani kod 62,86% teladi, 71,43% junadi i 92,86% krava. Ustanovljena jenajve}a prevalencija infekcije èluda~no-crevnim strongilidama: kod teladi28,57% (35/10), kod junadi 28,57% (28/8) i kod krava 30,00% (70/21). Od ektopa-razita kod krava su dijagnostikovani samo {ugarci iz roda Psoroptes, sa prevalen-cijom infekcije od 28,57% (70/20). Analizirano po vrstama parazita, u toku 2010.godine ustanovljena je najve}a prevalencija infekcije uzro~nicima parazitskoggastroenteritisa (29,32%) i {ugarcima (15,04%), dok je najnià bila prevalencija in-fekcije vrstama iz roda Moniezia i iznosila je 7,52% (Grafikon 2).

409


Grafikon 1. Prevalencija helmintoza kod goveda sa podru~ja Severnoba~kog okruga u2009. godini /

Graph 1. Helminthoses prevalence in cattle in Severno-ba~ka region in 2009.

Broj pozitivnih uzoraka po vrstama parazita u odnosu na kategoriju govedatokom 2009. godine /Number of positive samples by parasite kinds in regard to cattle categories in 2009.

beef / cattle / cows

Gastrointestina

lstrong

ilide

s

Rezultati ovog istraìvanja predstavljaju samo segment i prilog supoznavanju problematike vezane za naj~e{}e parazitske infekcije velikih preì-vara, na podru~ju Severnoba~kog okruga.Teritorija ovog okruga ima veliki epi-zootiolo{ki zna~aj, s obzirom na to da se grani~i sa nekoliko veoma va`nih ok-ruga, kao {to su: Zapadnoba~ki, Ju`noba~ki i Severnobanatski i susednom zem-ljom, Ma|arskom. Neposredna blizina granice sa Ma|arskom (op{tina Suboticaje grani~na op{tina) ~ini ovaj region epizootiolo{ki jo{ zna~ajnijim. Velika fluktua-cija ljudi i robe stvara dodatne mogu}nosti {irenja i nove puteve preno{enja para-zitskih infekcija goveda. Novi epizootiolo{ki podaci olak{avaju izbor efikasnih pre-ventivnih mera, ~ime se smanjuje {tetan uticaj parazitizma pojedinih vrsta nauobi~ajene proizvodne rezultate ìvotinja.

U obavljenom istraìvanju najve}i broj pozitivnih uzoraka fecesapo-reklom je sa podru~ja Malih Pijaca, gde postoji privatna farma sa 30 grla (20muznih krava, a ostalo su junice i mu{ka telad). Obja{njenje za dobijene rezultate

410


Grafikon 2. Prevalencija helmintoza i {uge kod goveda sa podru~ja Severnoba~kog okrugau 2010. godini /

Graph 2. Helminthoses and mite prevalence in cattle in Severno-ba~ka region in 2010.

Broj pozitivnih uzoraka po vrstama parazita u odnosu na kategoriju govedatokom 2010. godine /Number of positive samples by parasite kinds in regard to cattle categories in 2010.

beef / cattle / cows

Gastrointestina

lstrong

ilide

s


nalazi se u specifi~nom na~inu drànja i specifi~nim odlikama terena. Krave napomenutoj farmi se drè na pa{i duì period godine, a zimi su stalno zatvorene ina vezu. U ostalim slu~ajevima, goveda su tokom cele godine na vezu, u {tali. Utoplijem periodu godine, nakon jutarnje ili ve~ernje muè, bivaju pu{tene u manjiogra|en prostor – korlat (Ko~i{, 2012).

Od trematoda kod ispitivanih kategorija velikih preìvara utvr|ena jesamo vrsta D. dendriticum, i to 2009. godine samo kod krava, sa prevalencijom od8,57%, a 2010. godine kod junadi (10,71%) i krava (14,28%). Cestode iz roda Mo-niezia dijagnostikovane su u niskom procentu kod 8,34% teladi tokom 2009. go-dine i kod 1,43% krava u toku 2010. godine. Poznato je da je monijezioza obol-jenje koje se ~e{}e javlja i od ve}eg je zna~aja kod malih, nego kod velikihpreìvara. Rezultati istraìvanja su dobijeni kod teladi, koja poti~u sa farme „Kele-bija“ AD i mogu se objasniti time {to je na ovoj farmi do 2006. godine boravilojedno stado ovaca od 30 grla, rase virtenberg. Ovo stado se slobodno kretalo i na-pasalo po krugu farme, uklju~uju}i i deo, gde su nakon toga postavljene ku}ice samalim ogra|enim ispustom, u kojima se sada vr{i odgoj teladi do zalu~enja uletnjem periodu (Ko~i{, 2012).

Rezultati istraìvanja ukazuju na ~injenicu da je prevalencija infekcijekrava {ugarcima, na podru~ju Severnoba~kog okruga i do 3 puta ve}a, nego unekim zemljama Evrope. Uprkos sve boljim uslovima drànja goveda, kao i pri-meni veoma efikasnih akaricida u le~enju i profilaksi {uge, ovo oboljenje je i daljeprisutno u Srbiji, naro~ito na farmama sa velikim brojem goveda. Zato posebnupa`nju treba obratiti na le~enje i kontrolu ovog oboljenja, koje ima veliki ekonom-ski zna~aj kod mle~nih krava. Preporu~uje se tretiranje ìvotinja eprinomektinom,koji poseduje {iroku granicu sigurnosti i sasvim pouzdano moè da se upotrebikod goveda, bez obzira na starost i fiziolo{ki status. S obzirom na to da ne postojikarenca ovog leka za mleko, mleko tretiranih goveda moè da se upotrebljava zaishranu ljudi, bez obzira na vreme primene eprinomektina kod ìvotinja (Cramer isar., 2000; Dupuy, 2008; Lumaret i sar., 2009).

Uzro~nici parazitskog gastroenteritisa dijagnostikovani su u toku2009. godine kod 19,78% ispitanih goveda, dok je prevalencija infekcije u toku2010. godine iznosila 29,32%. Prate}i epizootiolo{ku situaciju u Srbiji tokom pre-thodnih godina, izvesni autori su dokazali sli~nu prevalenciju infekcije gastrointes-tinalnim nematodama, koja je u razli~itim regionima dràve iznosila: 38,21%(Brani~evski okrug), 34,11% (Ni{avski okrug), 78,57% (Zlatiborski okrug) i 27,65%(Ju`nobanatski okrug) (Dimitrijevi} i sar., 2003; Dimitrijevi} i Ili}, 2004; Ili} iDimitrijevi}, 2005).

Na osnovu klimatskih uslova (temperatura, padavine i vla`nost), rezul-tata obavljenih koprolo{kih pregleda i podataka iz klanica za region, neophodnoje da se napravi program suzbijanja oboljenja. U obzir dolaze razli~itimodelidehel-mintizacije,kao {to su „Glasgow“ i „Weybridge“ model (Rommel i Schnieder,1989), adaptirani prema epizootiolo{koj slici podru~ja Severnoba~kog okruga.„Glasgow“ model podrazumeva dehelmintizaciju dva puta u 3. sedmici i 8. sed-

411


mici posle izgona na pa{njak (avermektini/milbemicini), ili ako su upotrebljenidrugi preparati, druga dehelmintizacija moè da se sprovede u 6. sedmici posleizgona na pa{njak. „Weybridge“ model podrazumeva dehelmintizaciju po~etkomili sredinom jula i preme{tanje ìvotinja za 1 do 2 dana na bezbedan, ~ist pa{njak(Dimitrijevi} i Ili}, 2011).

Od drugih tipova suzbijanja u obzir dolazi kasnosezonska dehelminti-zacija (Almeria i sar., 2009), vakcinacija atenuisanim (ozra~enim) infektivnim lar-vama izvesnih vrsta èluda~no-crevnih strongilida i metode biolo{ke kontrole (Dei Sanyal, 2009; Bukhari i Sanyal, 2011).Primenom metoda biolo{ke kontrole u pre-ventivi smanjuje se broj infektivnih larvi na pa{njaku tokom pa{ne sezone, ne nas-taje klini~ko, ni supklini~ko oboljenje, a istovremeno je prisutan dovoljan broj in-fektivnih larvi koji je neophodan da stimuli{e razvoj prirodnog imuniteta kod ìvoti-nja (De i Sanyal, 2009).

U programima suzbijanja treba naizmeni~no primenjivati lekove izrazli~itih hemijskih grupa, naj~e{}e u vidu rotacije tokom godine, odnosno jednoggeneracijskog ciklusa parazita. Kao dominantan problem u farmakoterapiji para-zitskih infekcija farmskih ìvotinja, tokom vremena je po~ela da se javlja rezisten-cija na postoje}e lekove (prvenstveno kod nematoda goveda, ovaca i svinja). Zatoje od zna~aja pojava nove klase lekova (aminoacetonitrili), koji imaju druga~iji me-hanizam delovanja i potencijal da re{e problem rezistencije (Kaminsky i sar.,2008). Prvi lek iz ove grupe, koji se pojavio kao kandidat za registraciju u veterinar-skoj medicini je monepantel, veoma efikasan kod nematoda rezistentnih na ben-zimidazole i levamizol (Kaminsky i sar., 2008; Hosking i Leathwick, 2009; Jones isar., 2010).

U Srbiji ima oko 938.000 grla goveda, a njihov broj se u proteklih 10godina smanjio za 19%, {to je najve}i pad u odnosu na ostale vrste doma}ih ìvo-tinja. U periodu nakon II Svetskog rata do sredine 70-ih godina broj goveda sestalno pove}avao, a zatim po~inje kontinuirano da se smanjuje, {to je u 2008.godini rezultiralo smanjenjem ukupne populacije goveda za 53,30%. Proizvodnjagoveda u Srbiji se najve}im delom obavlja na oko 200.000 porodi~nih poljo-privrednih gazdinstava, a preostali deo se izvodi na manjem broju neporodi~nihpoljoprivrednih gazdinstava. Ovo ukazuje na usitnjenost govedarske proizvodnjeu Srbiji, s obzirom na to da u proseku porodi~na poljoprivredna gazdinstva gaje 5grla goveda svih kategorija (Republi~ki zavod za statistiku Srbije). Prema rezul-tatima Popisa iz 2002. godine, u poslednjih 10 godina izdvaja se grupa komercijal-nih porodi~nih gazdinstava, koja raspolaù sa vi{e od 20 grla priplodnih goveda ibrojnija su u Vojvodini, nego u centralnoj Srbiji.

Od ukupnog broja goveda u Srbiji, u tovu je svega 15 do 20 hiljadajunadi, a na{e govedarstvo se suo~ava sa brojnim problemima, kao {to su: nedo-statak genetskog materijala za gajenje, usitnjena i skupa proizvodnja, zavisnostod uvoza u pogledu nabavke potrebne opreme, kao i indirektne {tete prouzroko-vane infekcijama parazitske i druge etiologije.

412


Ako se uzme u obzir podatak da je u 2008. godini Evropska Unija bilaodgovorna za 28,50% svetske proizvodnje mleka i 13,30% svetske proizvodnje -june}eg mesa, razumljivo je koliko su va`ni novi epizootiolo{ki podaci, koji pred-stavljaju smernicu u izboru odgovaraju}ih mera suzbijanja aktuelnih parazitozagoveda i koji obezbe|uju adekvatan pristup le~enju obolelih ìvotinja. Ovakavpristup je veoma vaàn, s obzirom na to da je govedarstvo u Srbiji ekonomski naj-zna~ajnija grana sto~arstva, a parazitske infekcije mogu {tetno da uti~una zdrav-lje i proizvodne rezultate tovnih i reproduktivnih grla goveda svih uzrasta, po-sebno mle~nih grla.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENTS:Rad je realizovan u okviru Projekta „Pra}enje zdravstvenog stanja divlja~i i uvo|enje novih bioteh-nolo{kih postupaka u detekciji zaraznih i zoonoznih agenasa – analiza rizika za zdravlje ljudi, doma}ihi divljih ìvotinja i kontaminaciju ìvotne sredine“ (broj TR31084) i Projekta „Primena EIIP/ISM bioinfor-mati~ke platforme u otkrivanju novih terapeutskih targeta i potencijalnih terapeutskih molekula“ (broj173001), koje je finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. /The work was realised within the Project „Health monitoring of game and implementing of new biotechnologicalprocedures in detection of infectious and zoonotic agents analysis of risk to humans, farm animals and gamehealth, and to environmental contamination“ (number TR31084), as well as the Project „Implementation ofEIIP/ISM bioinformatic platform in detection of new therapeutic targets and potential therapeutic molecules“(number 173001), financed by The Ministry for Education, Science and Technological Development of the Repub-lic of Serbia.

1. Almeria S, Adelantado C, Charlier J, Claerebout E, Bach A. Ostertagiaostertagi antibod-ies in milk samples: relationships with herd management and milk productionparameters in two Mediterranean production systems of Spain. ResVet Sci2009; 87: 416-20.

2. Bates P. Bovine mange in Great Britain.Cattle Practice 1998; 6 (1): 53-7.3. Borgsteede FH, Tibben J, Cornelissen JB, Agneessens J, Gaasenbeek CP. Nematode

parasites of adult dairy cattle in the Netherlands. Vet Parasitol 2000; 89: 287-96.

4. Bukhari S, Sanyal KP. Epidemiological intelligence for grazing management in strategiccontrol of parasitic gastroenteritis in small ruminants in India - a review. Vet-World 2011; 4 (2): 92-6.

5. Charlier J, Claerebout E, Duchateau L, Vercruysse J. A survey to determine relation-ships between bulk tank milk antibodies against Ostertagia ostertagi and milkproduction parameters.VetParasitol 2005; 129:67-75.

6. Charlier J, Demeler J, Hoglund J, Himmelstjerna SG, Dorny P, Vercruysse J. Osterta-giaostertagi in first-season grazing cattle in Belgium, Germany and Sweden:general levelsof infection and related management practices. Vet Parasitol2010; 171: 91-8.

7. Colebrook E, Wall R. Ectoparasites of livestock in Europe and the Mediterranean re-gion. Vet Parasitol 2004; 120: 251-74.

8. Cramer LG, Pitt SR, Rehbein S, Gogolewski RS, Kunkle NB, Langholff KW, Bond GK,Maciel EA. Persistent efficacy of topical eprinomectin against nematode para-sites in cattle. Parasitol Res 2000; 86(11): 944-6.

413



9. De S, Sanyal KP.Biological control of helminth parasites by predatory fungi. Vet Scan2009; 4(1): Article 31.

10. Dimitrijevi} S, Radivojevi}-Kati} S, Ili} T. Monijezioza ovaca. Zbornik referata i kratkihsadràja 5.simpozijuma Epizootiolo{ki dani. Subotica, 2003: 131-35.

11. Dimitrijevi} S, Ili} T. Klini~ka parazitologija. Fakultet veterinarske medicine Univerzitetau Beogradu, Izdanje autora i Interprint d.o.o. Beograd, Beograd, 2011, 1-337.

12. Dimitrijevi} S, Ili} T. Zna~aj koprolo{ke analize u dijagnostikovanju va`nijih helmintozadoma}ih ìvotinja. Veterinarski glasnik 2004; 58(3-4): 369-75.

13. Dupuy J. Plasma and milk kinetik of eprinomectin and moxidectinin lacting water buffa-loes. Vet Parasitol 2008; 157: 284-90.

14. \or|i} Z. Parazitske infekcije digestivnog trakta teladi na podru~ju Semberije. Specijal-isti~ki rad, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, 2012; 1-42.

15. Fiedor C, Schunak B, Schnieder T, Von Samson-Himmelstjerna G. A bulk milk epidemi-ological study of Fasciolahepatica infection in dairy cattle in Northern Ger-many. Proceedings of the 21st International Conference of the WAAVP Ghent.Belgium, 2007: 426.

16. Heglund J, Dahlstrom F, Engstrom A, Hessle A, Jakubek EB, Schnieder T, Strube C,Sollenberg S. Antibodies to major pasture borne helminth infections in bulk-tank milk samples from organic and nearby conventional dairy herds in south-central Sweden. Vet Parasitol 2010; 171: 293-9.

17. Hosking BC, Leathwick DM. Clinical efficacy and the use of monepantel. A new anthel-mintic for sheep in New Zealand. Proceedings of the Society of Sheep andBeef Cattle Veterinarians of the New Zealand Veterinary Association.AnnualSeminar, 2009: 107-12.

18. Ili} T, Dimitrijevi} S. Helmintoze digestivnog trakta doma}ih ìvotinja u nekim delovimaSrbije. Veterinarski glasnik 2005; 59(3-4): 419-25.

19. Ili} T, Lepojev O, Aleksi} N, Dimitrijevi} S. Parasitic infections in large and small rumi-nants in Serbia in the last two decades. Proceedings of the 19th InternationalCongress of Mediterranean federation of health and production of ruminants.Belgrade, Serbia, 2011: 308-15.

20. Jones DM, Hunter PR, Dobson PD, Reymond N, Strehlau AS, Kubacki P, TranchardESN, Walters EM. European field study of the efficacy and safety of the novelanthelmintic monepantel in sheep. Vet Rec 2010; 167: 610-3.

21. JonesJ, JenkinsT, Webb L, Davies A, Bates P. Psoropticmangeincattleinsouth Wales.Vet Rec 2008; 162(14): 460.

22. Kaminsky R, Gauvry N, Schorderet SW, Skripsky T, Bouvier J, Wenger A, Schroeder F,Desaules Y, Hotz R, Goebel T, Hoskong BC, Pautrat F, Wieland-Berghausen S,Ducray P.Identification of the amino-acetonitrile derivative monepantel (AAD1566) as a new anthelmintic drug development candidate. Parasitol Res 2008;103(4): 931-9.

23. Ko~i{ J. Prilog poznavanju parazitskih infekcija goveda na podru~ju Severno-ba~kogokruga. Specijalisti~ki rad, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beo-gradu, 2012; 1-64.

24. Lumaret JP, Errouissi F, Galtier P, Alvineire M. Pour-on formulation of eprinomectin forcattle: fecal elimination profile and effects on the development of the dung-inhabiting Diptera Neomyia cornicina (L.) (Muscidae). Envir Tox Chem 2009;24(4): 797-801.

414


25. Matt M, Schopf K, Mader C. Fasciolahepatica monitoring in Tyrol: a serological survey.Wie Tierarztl Monatsschr 2007; 94: 210-3.

26. McCann CM, Baylis M, Williams DJ. Seroprevalence and spatial distribution of Fasciola-hepatica-infected dairy herds in England and Wales. Vet Rec 2010; 166: 612-7.

27. Popovi} B, Ili} T, Dimitrijevi} S. Epizootiologija parazitskih oboljenja na podru~juJablani~kog okruga. Zbornik kratkih sadr`aja 9. godi{njeg savetovanja veteri-nara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) - sa me|unarodnim u~e{}em.Tesli}, 2003: 48.

28. Rehbein S, Winter R, Visser M, Maciel AE, Marley SE. Chorioptic mange in dairy cattle:treatment with eprinomectin pour-on. Parasitol Res 2005; 98 (1): 21-5.

29. Rommel M, Schnieder T. New anthelmintics and new treatment systems for the controlof parasitic diseases of cattle in pastures. Angew Parasitol 1989; 30(2): 101-9.

30. Sanchez J, Dohoo I. A bulk tank milk survey of Ostertagiaostertagi antibodies in dairyherds in Prince Edward Island and their relationship with herd managementfactors and milk yield. Can Vet J 2002; 43: 454-9.

31. Vercruysse J, Claerebout E. Treatment vs non-treatment of helminth infections in cattle:defining the threshold. Vet Parasitol 2001; 98: 195-214.

PARASITIC INFECTIONS IN CATTLE IN NORTH-BA^KA DISTRICT

Ko~i{ J., Ili} Tamara, [amanc H., Dimitrijevi} Sanda

Because of indirect and direct damages, parasitic infections of cattle pose athreat to animals, so it is necessary to suppress them continuously. In order to carry out theaction successfully, it is of crucial importance to deal with current data on their presence.The investigation was carried out in the region of North Ba~ka District during 2009. and2010., in 224 heads of cattle grown at farms of various hygienic status and housing condi-tions. In this study, there are presented the results relating to helminthosis and mangeprevalence in different age categories of cattle. Positive parasitological findings were deter-mined in 43.30% of tested animals. There were diagnosed cestodes of Moniezia and Dicro-coelium dendriticum strain, gastro intestinal strongilides as well as mites of Psoroptesstrain. During two years’ investigation, there was found out the greatest prevalence of infec-tions caused by gastro intestinal strongilides (19.78% and 29.32%). On the basis of the ob-tained results, it will be possible to use modern antihelmintics more effectively, as well as toimplement measures in order to prevent both growth and survival of preparasitic stadiumsin the environment and animal infection. The ultimate goal is to help providing more eco-nomical cattle production in the investigated region.

Key words: cattle, helminthosis, mange, North-Ba~ka District

415


ENGLISH

PARAZITARNÀE INFEKCII U KRUPNOGO ROGATOGO SKOTASEVERNOBA^KOGO RAYONA

Ko~i{ J., Ili~ Tamara, [amanc H., Dimitrievi~ Sanda

Iz-za prÔmogo i kosvennogo vreda, parazitarnìe infekciy krupnogorogatogo skota predstavlÔÓt soboy opasnostÝ dlÔ ìvotnìh, i ih neobhodimo pos-toÔnno podavlÔtÝ. ^tobì Ìto sdelatÝ, neobhodimo imetÝ nastoÔçie dannìe o ihrasprostranennosti. Issledovanie provedeno v Severnoba~kom rayone v te~enii2009 i 2010 goda na 224 rogatogo skota, vìraçennogo na fermah, imeÓçih raz-li~nìy status gigienì i ìvuçih v razli~nìh usloviÔh. V statÝe predstavlenì re-zulÝtatì, svÔzannìe s rasprostranennostÝÓ gelÝmintozov i ~esotki v raznìhvozrastnìh grupp krupnogo rogatogo skota. PoloìtelÝnìe rezulÝtatì parazi-tologi~eskih issledovanii bìli ustanovlenì v 43,3% obsledovannìh ìvotnìh.Diagnostirovan cestod roda Moniezia, Dicrocoelium dendriticum, èludo~no-ki{e~nìe strongiloidì i kleçi roda Psoroptes. V te~enie issledovaniÔ zame~enarasprostranennostÝ infekciy èludo~no-ki{e~nìmi strongiloidami (19,78% i29,32%). Na onovanii polu~ennìh rezulÝtatov budem vozmo`no bolee ÌffektivnoispolÝzovatÝ sovremennìe antigelÝmintiki, osuçestvitÝ merì po predotvraçe-niÓ razvitiÔ i vììvaniÔ preparaziti~eskih stadiy v okruàÓçey srede i pre-dotvratitÝ zabolevanie ìvotnìh, vse s celÝÓ obespe~eniÔ Ìkonomi~nogo proiz-vodstva krupnogo rogatogo skota v issleduemoy oblasti.

KlÓ~evìe slova: krupnìy rogatìy skot, ~esotka, Severnoba~ki rayon

416


RUSSKIY

DOI: 10.2298/VETGL1306417T UDK 619:639.3

TENDENCIJA RAZVOJA RIBARSTVA I POTRO[NJA RIBEU SRBIJI*

TENDENCY IN FISHING DEVELOPMENT AND FISH CONSUMPTION

IN SERBIA

Te{i} M., Balti} @. M., Teodorovi} V., Mirilovi} M., Nedi} D.,Markovi} T., Markovi} Radmila, Aleksi} Agelidis Aleksandra**

Proizvodnja i ulov ribe u Srbiji raste iz godine u godinu, dok je usvetu dostigao svoj maksimum po~etkom ovog veka. Srbija ima povolj-ne prirodne i privredne uslove za dalji razvoj doma}eg ribarstva. Od uk-upne proizvodnje odnosno godi{njeg ulova ribe u Srbiji najve}i deo seorganizovano otkupi, manji deo se izveze, a ostalo ide u promet putemmaloprodaje na pijacama. Poznato je da potro{nja namirnica za ishra-nu ljudi, pa time i ribe, zavisi od nivoa proizvodnje, maloprodajne cene,kupovne mo}i potro{a~a i navika potro{a~a. Stoga, prilikom analizira-nja tendencije kretanja proizvodnje i potro{nje ribe u Srbiji, veoma jezna~ajno ispitati uticaj proizvodnje, cena i kupovne mo}i potro{a~a napotro{nju ribe u na{oj zemlji. Za ispitivanje postavljenog cilja kori{}enisu odgovaraju}i kvantitativni podaci koje vodi Statisti~ki zavod Srbije.Na osnovu izvornih podataka utvr|eni su odre|eni parametri koji su po-sluìli kao varijable za izra~unavanje korelaciono-regresione i margi-nalne analize za utvr|ivanje elasticiteta tra`nje i potro{nje ribe postanovniku u Srbiji. Proizvodnja i ulov ribe u Srbiji beleì tendenciju ra-sta tokom posmatranog perioda sa godi{njom stopom rasta od 17,4%.Pored toga {to ima godi{nju stopu rasta od 4,8%, potro{nje ribe postanovniku u na{oj zemlji je dosta mala (X=4,89kg) i posledica jenavike potro{a~a da vi{e tro{e meso doma}ih ìvotinja. U na{im is-traìvanjima utvrdili smo da potro{nja ribe u Srbiji u najve}oj meri zavisiod proizvodnje ribe po stanovniku (rxy=0,6364), kao i od bruto (rxy=

417


* Rad primljen za {tampu 27. 11. 2012. godine** Dr sc. vet. med. Milan Te{i}, redovni profesor; dr sc. vet. med. Milan @. Balti}, redovni profe-

sor; dr sc. vet. med. Vlado Teodorovi}, redovni profesor; dr sc. vet. med. Milorad Mirilovi},docent; dr sc. vet. med. Drago Nedi}, vanredni profesor; dr sc. med. vet. Radmila Markovi},docent; Aleksandra Aleksi} Agelidis, DVM, asistent saradnik Fakultet veterinarske medicine,Univerzitet u Beogradu; dr sc. Todor Markovi}, docent, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad

0,6045) i neto zarada (rxy=0,5969), a ujedno je utvr|eno da elasti~nostpotro{nje najve}i rast ima u odnosu na proizvodnju ribe po stanovniku.

Klju~ne re~i: ribarstvo, proizvodnja, potro{nja, elasti~nost potro{nje,Srbija

Zahvaljuju}i nutritivnoj vrednosti, riba i proizvodi od ribe su va`ni zapravilnu ishranu i za{titu zdravlja svih kategorija ljudi. Tu se pre svega misli na po-voljan odnos proteina, masti, ugljenih hidrata, mineralnih materija i vitamina, kao izna~ajan sadràj nezasi}enih masnih kiselina, posebno n-3 polinezasi}ene mas-ne kiseline (Connor, 2000; Sidhu, 2003). Tako|e, proteini iz ribljeg mesa imajulak{u svarljivost i bolju iskori{}enost u odnosu na proteine drugih vrsta mesa, po-godniji aminokiselinski sastav odnosno zastupljenost esencijalnih aminokiselina(metionin, lizin, triptofan, alginin, histidin). Riblja mast se razlikuje od masti drugihìvotinja po odnosu zasi}enih i nezasi}enih masnih kiselina, tako {to ima ve}eu~e{}e mono i poli nezasi}enih masnih kiselina (Balti} i Tadi}, 2001). Od neza-si}enih masnih kiselina, koje se smatraju esencijalnim kiselinama, zna~ajne su ve-like koli~ine oleinske, linolne, linoleinske i arahidonske kiseline (Kris-Etherton isar., 2002). Tokom evolutivnog razvoja ~ovek je lak{e i jednostavnije dolazio dohrane bave}i se ribolovom, nego {to je bio slu~aj sa lovom raznih vrsta divljih ìvo-tinja, koji je bio opasniji i zahtevao je ve}e iskustvo, ve{tinu i lukavstvo (Balti} i Teo-dorovi}, 1997). Proizvodnja i ulov ribe u na{oj zemlji raste iz godine u godinu sagodi{njom stopom rasta od 17,4%, a u svetu je dostigla svoj maksimum po~et-kom ovog veka. Ulov ribe tokom dvadesetog veka vi{estruko se pove}ao i krajemveka iznosio je 101,4 miliona tona. Prose~ni ulov ribe u prvoj deceniji 21. veka bioje 94 miliona tona, a proizvodnja ribe u akvakulturi porasla je na blizu 50 milionatona, {to zna~i da je zastupljenost ribe iz akvakulture na trì{tu iznosila vi{e odjedne tre}ine. Smatra se da }e se za 30-40 godina proizvodnja ribe u akvakulturiizjedna~iti sa ulovom ribe iz otvorenih mora (Balti} i sar., 2009). U cilju dalje za{titenaj~e{}e lovljenih vrsta riba, smatra se da pove}ana proizvodnja i potro{nja ribe usvetu moè se zadovoljiti proizvodnjom ribe u akvakulturi. Na{a zemlja ima povol-jne prirodne i privredne uslove za dalji razvoj doma}eg ribarstva. Od ukupne pro-izvodnje odnosno godi{njeg ulova ribe u Srbiji najve}i deo se organizovanootkupi, manji deo se izveze, a ostalo ide u promet maloprodaje na pijacama. Upromet se stavljaju slede}e vrste slatkovodnih riba: {aran, pastrmka, tolstolobiksivi i beli, beli amur, som, smu| i srebrni kara{. Asortiman ponude ribe na trì{tu jedosta skroman, tako da se u prometu nalazi vi{e od 50% ribe u sveèm stanju,dok se manje od jedne ~etvrtine nalazi kao zamrznuta riba i pribli`no ista koli~inase nalazi u razli~itom stepenu tehnolo{ke prerade, bilo kao konzerva od ribe ilikao dimljena riba. Potro{nja ribe u Srbiji je nezadovoljavaju}a, jer se vi{e tro{imeso doma}ih ìvotinja, {to je pre svega posledica navike potro{a~a nego drugih

418

Vet. glasnik 67 (5-6) 417 - 427 (2013) Te{i} M. i sar.: Tendencija razvoja ribarstva ipotro{nja ribe u Srbiji

Uvod / Introduction

~inioca (Leki}-Arandelovi} i sar., 2008; Balti} i sar., 2009). Pored navike potro{a~a,zna~ajan uticaj na pove}anje potro{nje namirnica po stanovniku ima nivo proiz-vodnje, cena proizvoda i kupovna mo} potro{a~a (Filipovi} i Kosti}, 2005). Na{aistraìvanja ukazuju da elasti~nost tra`nje u najve}oj meri zavisi od proizvodnjeribe po stanovniku, bruto i neto zarada po zaposlenom.

Za obradu prikupljenih podataka kori{}eni su kvantitativni podaci izStatisti~kog godi{njaka koje vodi Republi~ki zavod za statistiku od 2004. do 2011.godine. Za analizu i obradu podataka kori{}ena je slede}a grupa podataka: proiz-vodnja {aranske ribe, proizvodnja pastrmske ribe, ulov ribe od strane profesiona-laca, ulov ribe od amatera, ukupna proizvodnja ribe, ukupan izvoz ribe naturalno ivrednosno, ukupan uvoz ribe naturalno i vrednosno, broj stanovnika, bruto i netozarade po zaposlenom u Srbiji. Za dalju obradu i analizu osnovnih podatakaizra~unati su slede}i pokazatelji: ukupna proizvodnja ribe po stanovniku, po-tro{nja ribe po stanovniku, cena sveè ribe i ukupno sa plodovima mora i konz-erve. Ukupna potro{nja ribe po stanovniku u Srbiji izra~unata je kao zbir proiz-vodnje {aranskih i pastrmskih vrsta riba sa ukupnim ulovom i ukupnim uvozomribe, koji je umanjen za godi{nji izvoz ribe i dobijena razlika je podeljena sa brojemstanovnika u teku}oj godini. Proizvodnja ribe po stanovniku izra~unata je iz od-nosa ukupne proizvodnje i broja stanovnika teku}e godine. Maloprodajne cenesveè ribe i ukupno sa plodovima mora i ribom u konzervi utvr|ene su iz odnosanaturalnog i vrednosnog uvoza.

Statisti~ka obrada podataka izvr{ena je primenom metoda deskrip-tivne statistike, korelaciono-regresione analize i marginalne analize. Tendencijakretanja analiziranih pokazatelja prikazana je polinomom drugog stepena. Ocenazna~ajnosti korelacionih i regresionih koeficijenata utvr|ena je primenom t-testa.Statisti~ka analiza izvr{ena je u MS Excel-u i Graph Pad Prism 6 statisti~kompaketu.

Prose~na ukupna proizvodnja i ulov ribe u Srbiji u periodu 2004-2011.godine iznosila je 9.417±1.123,0 tona sa godi{njom stopom rasta od 17,4%. Uukupnoj proizvodnji ribe u na{oj zemlji znatno ve}e u~e{}e ima proizvodnja(65,39%) od ulova ribe (34,61%), dok najve}e u~e{}e u ukupnoj proizvodnji ribeima proizvodnja {aranske ribe sa 58,07% i ulov profesionalnih ribara u teku}im istaja}im vodama sa 19,80% (tab.1). Od ukupne proizvodnje ribe prose~an izvoziznosi 713,20±96,51 tona ili 7,57%. Me|utim, uvoz ribe je znatno ve}i od izvoza iiznosi 27.286±1.433,0 tona, {to predstavlja negativan trgovinski bilans od26.572,80 tona.

419




Tabela 1. Osnovni pokazatelji proizvodnje i potro{nje ribe u Srbiji od 2004. do 2011. godineTable 1. Basic indicators of production and consumption of fish in Serbia from 2004 to 2011.

Obele`je /Characteristic

n X±Sx SD CV Xmin Xmax

1. Proizv. {aranske ribe, t /Production of carp fish

8 5.468±642,70 1.818 33,25 2.110 7.322

2. Proizv. pastrmske ribe,t /Production of trout fish

8 689,60±72,25 204,4 29,63 377,0 929,0

3. Ulov profesionalaca, t /Professionals catch

8 1.865±94,92 268,5 14,39 1.447 2.260

4. Ulov amatera, t /Amateurs catch

8 1.394±407,40 1.152 82,65 936 3.124

5. Ukupna proizvodnja, t /Total production

8 9.417±1.123,0 3.175 33,72 4.222 13.013

6. Izvoz ribe, t /Export of fish

8 713,20±96,51 273,0 38,28 171,8 987,2

7. Uvoz ribe, t /Import of fish

8 27.286±1.433,0 4.053 14,85 20.659 34.158

8. Ukupna potro{nja, t /Total consumption

8 35.989±1.813,0 5.128 14,25 29.125 46.387

9. Potro{./per cap., kg (x1) /Consumption per capita kg (x1) 8 4,89±0,2601 0,7356 15,04 3,95 6,39

10. Proiz./per cap., kg (x2) /Production per capita kg (x2)

8 1,28±0,1558 0,4407 34,40 0,57 1,79

11.Cena kg, $ / Price kg, $– sve`e ribe (x3) / fresh fish (x3)– ukupno (x4) / total (x4)

8 2,05±0,12952,42±0,1627

0,36620,4601

17,8719,03

1,451,67

2,492,96

12.Zarada/zaposl., din./ Salaries– bruto (x5) / gross (x5)– neto (x6) / net x6)

8 38.343±4.008,027.217±3.022,0

11.3368.547

29,5731,40

20.57614.121

52.73337.976

Tendencija kretanja ukupne proizvodnje ribe, proizvodnja {aranskih ipastrmskih vrsta riba ima pove}anje u periodu od osam godina (Graf. 1). Sve trijedna~ine pokazuju tendenciju rasta sa opadaju}om stopom koju najbolje prika-zuje polinom drugog stepena slede}eg oblika: kod ukupne proizvodnje�=-94,91x2+2.131,70x+2.243,70, proizvodnje {aranskih riba �=-134,21x2+1.892,10x+375,32 i kod proizvodnje pastrmskih riba �=-12,91x2+187,00x+177,20 respektivno.Visok koeficijent korelacije kod sve tri jedna~ine potvr|ujezna~ajnu zavisnost izra~unatih polinoma i stvarne tendencije kretanja proizvodnjeribe u posmatranom vremenu.

Prema istra`ivanjima Markovi}a i sar., 2009, pod ribnjacima u Srbiji na-lazi se izme|u 13.500 i 14.000 ha. Najve}i deo povr{ine pod ribnjacima nalazi se uVojvodini (97%), a od ukupne povr{ine u~e{}e {aranskih ribnjaka je 99,99%, apastrmskih svega 0,1%. Ukupna proizvodnja riba na godi{njem nivou kre}e se od

420


9.000 do 15.000 tona, u pastrmskim ribnjacima se proizvodilo od 1.500 do 2.000tona, od ~ega oko 75% konzumne pastrmke, a u {aranskim 7.500 do 13.000 tonaod ~ega je oko 70% konzumne riba. Me|utim, Markovi} i Poleksi}, 2011. navodeda se ukupna proizvodnja u pastrmskim ribnjacima poslednjih 10 godina kre}e uproseku od 10 do 20 kg po m3 bazena. Iako se primenjuje intenzivan sistem ga-jenja kalifomijske pastrmke, niska proizvodnost riba po m3 vode posledica je sla-bog kori{}enja tehni~kog kapaciteta ribnjaka (sa 5 do 50 %) usled nedostatkaobrtnih sredstava. Istovremeno, postoje ribnjaci koji imaju proizvodnju i preko 50kg/m3 vode, a to su oni kod kojih se koristi savremena oprema za oboga}ivanjevode kiseonikom i maksimalno koriste tehni~ki kapacitet ribljaka. Balti} i sar.,(2009a) u svojim istra`ivanjima navode da proizvodnja pastrmke iznosi oko 15%od ukupne proizvodnje riba i odvija se u brdsko-planinskim delovima zemlje,ju`no od Save i Dunava. Procenjuje se da je povr{ina pod pastrmskim ribnjacimaoko 14 ha, ili 0,1% od ukupne povr{ine ribnjaka.

Prose~an izvoz ribe iz Srbije u periodu 2004. do 2011. godine iznosioje 713,20±96,51 tona, i kretao se od 171,8 tona u 2004. do 987,2 u 2009. godini(Tab.1). Varijabilnost izvoza po godinama je dosta visoka na {ta ukazuje stan-dardna devijacija (SD=273t) i koeficijent varijacije (CV=38,28%). Me|utim, pro-se~no u~e{}e izvoza riba od ukupne proizvodnje u Srbiji iznosilo je 7,57%,najmanje u~e{}e izvoza zabele`eno je 2004. godine (4,05%), a najve}e 2006. go-dine (9,31%). Po{to doma}a proizvodnja i ulov riba ne zadovoljavaju potrebedoma}e tra`nje, uvoz ribe u Srbiju u posmatranom periodu iznosio je 27.286±1.433,0 tona prose~no po godini ili oko tri puta vi{e od prose~ne proizvodnje(290%). Varijabilnost uvoza riba po posmatranim godinama dosta je ujedna~ena

421


Grafikon 1. Tendencija kretanja ukupne proizvodnje, proizvodnje {aranskih i pastrmskihvrsta riba u periodu od 2004. do 2011. godine

Graph 1. Tendencies in total production, production of carp and trout fish during the period from 2004 to 2011.

(CV=14,85%), najve}i uvoz riba zabeleèn je u 2011. godini (34.157,9 t), anajmanji u 2007. godini (20.659,1 t). Radisavljevi} i sar. (2008) konstatuju dra-sti~no pove}anje uvoza ribe u Srbiju, i pored toga {to imamo blag porast proiz-vodnje i pove}anje potro{nje ribe u poslednjih nekoliko godina. Tako|e, i Mar-kovi} i sar. (2009) navode da je tokom 2006. godine uvezeno 28.738 tona ribe iproizvoda od riba.

Ukupna potro{nja ribe u Srbiji od 2004. do 2011. godine beleìprose~no godi{nje pove}ana po stopi od 4,8%, i u proseku je iznosila 35.989±1.813,0 tona (tab. 1). Varijabilnost ukupne potro{nje ribe je dosta mala (CV=14,25%), najve}a potro{nja ribe zabeleèna je u 2011. (46.387,3 t), a najmanja u2007. godini (29.124,8 t). Veliku demografsku ekspanziju u svetu prati i sve ve}epotrebe u hrani za ishranu stanovni{tva, a istovremeno se zahteva da obrok trebada zadovolji kvalitativne potrebe, pored energetskog i proteinski deo – kako pro-teine biljnog tako i ìvotinjskog porekla. Doskora, potrebe animalnih proteina bilesu pokrivene mesom doma}ih ìvotinja, a po{to se sto~arska proizvodnja u mno-gim zemljama sveta nalazi na vrhu svojih mogu}nosti, izlaz se traì u ribarstvukoje treba da obezbedi dovoljne koli~ine jevtinog i kvalitetnog ribljeg mesa.

Prose~na potro{nja ribe po stanovniku u Srbiji u posmatranom peri-odu iznosila je 4,89±0,2601 kg i kre}e se u intervalu od 3,95 kg 2007. do 6,39 kg2011. godine. Godi{nje variranje potro{nje ribe u odnosu na prosek perioda izno-silo je 0,74 kg ili 15,04% (tab. 1). U svojim istraìvanjima, Balti} i Tadi} (2001) na-vode da se potro{nja ribe u svetu, kao i u na{oj zemlji, pove}ala u poslednjoj de-ceniji pro{log veka kada je savremena medicina utvrdila prednosti i zna~aj nutri-tivne vrednosti ribljeg mesa za ishranu ljudi. Tako ovi istraìva~i tvrde da jeprose~na potro{nja ribe po stanovniku u Srbiji 2001. godine iznosila 6,39 kg, u EUse kre}e na nivou 24 kg, a u svetu 16 kg. Dok, ]irkovi} i sar. (2002) navode da po-tro{nja ribe po stanovniku u Srbiji prema proceni obima proizvodnje i uvoza iznosioko 4,5-5,0 kg. Tako|e, autori navode da smo prvi po potro{nji ribe u jednomdanu, odnosno riba se u na{oj zemlji konzumira najvi{e u danima tradicionalnihpraznika i danima posta, tako da 39,55% stanovni{tva ribu konzumira samo uvreme posta.

Ispituju}i zavisnost potro{nje ribe po stanovniku od nivoa proizvodnjepo stanovniku, cene ribe i kupovne mo}i potro{a~a preko bruto i neto zarada pozaposlenom u Srbiji utvr|ena je odre|ena zavisnost izme|u pojedinih varijabli(tab. 2). Pozitivna i zna~ajna zavisnost potro{nje ribe po stanovniku u Srbijiutvr|ena je u odnosu na proizvodnju (rxy=0,6364), bruto (rxy=0,6045) i neto za-rade (rxy=0,5969). Potro{nja ìvotnih namirnica za ishranu stanovni{tva u jednojzemlji zavisi od nivoa proizvodnje, cene namirnica, navike potro{a~a i kupovnemo}i stanovni{tva (Filipovi} i Kosti}, 2005). Potro{nja ribe u pojedinim dràvamaje razli~ita, zavisi od tradicije konzumiranja mesa ribe, klime, socijalne strukture iekonomske mo}i stanovni{tva, kao i od organizacije i raznovrsnosti ponude natrì{tu (Leki}-Arandelovi} i sar., 2008). Me|utim, Balti} i sar., 2009) navode dapostoje mnogobrojni razlozi za malu potro{nju ribljeg mesa u na{oj zemlji me|u

422


kojima navode slede}e: nedostatak navike stanovni{tva na potro{nju ribe, visokemaloprodajne cene ribe, nerazvijena trgova~ka mreà, nekontinuirano snabde-vanje trì{ta, nedovoljan asortiman ponude raznih vrsta riba i prera|evina od ribakoje su pripremljene za direktno konzumiranje ili za brzu kulinarsku obradu.

Tabela 2. Korelaciona matrica zavisnosti izme|u ispitivanih varijabli /Table 2. Correlation matrix od dependendence between the examined variables

VarijablaVariables

X6 X5 X4 X3 X2 X1

1. Potro{nja per/capita (x1) /Consumption per capita (x1)

0,5969* 0,6045* 0,3869 0,3106 0,6364* –

2. Proizvodnjaper/capita (x2) /Production per capita (x2)

0,9821 0,9829 0,8950 0,8006 –

3. Cena sveè ribe $/kg (x3) /Price of fresh fish $/kg (x3)

0,9269 0,9267 0,9897 –

4. Cena ukupno $/kg (x4) /Total price $/kg (x4)

0,9507 0,9499 –

5. Bruto zarada, din. (x5) /Gross earnings (x5)

0,9995 –

6. Neto zarada, din. (x6) /Net earnings (x6)

–

* rxy,0<0,05

Polaze}i od ~injenice da postoji zna~ajna korelacija potro{nje ribe postanovniku u odnosu na proizvodnju i kupovnu mo} potro{a~a (p<0,05), u daljemdelu smo ispitivali uticaj proizvodnje ribe po stanovniku (x2), bruto zarada po za-poslenom (x5) i neto zarada po zaposlenom (x6) na potro{nju ribe u Srbiji (y). Zaispitivani period od osam godina, dobijene su kvadratne jedna~ine sa opadaju}e-rastu}im tokom kod sva tri faktora sli~nog oblika:

Ý = 6.576 - 4.617x2 + 2.336x22

Ý = 8.636 - 0,0002779x5 + 0,000000044x52

Ý = 8.401 - 0,00037x6 + 0,000000082x62.

Primenom marginalne analize utvr|en je razli~it intenzitet uticaja napotro{nju ribe po stanovniku. No, i pored razli~itog uticaja ovih faktora, elasti~nostpotro{nje ribe je vrlo visoka na {ta ukazuju koeficijenti elasti~nosti (tab. 3). Naime,elasti~nost potro{nje ribe pod uticajem proizvodnje ima negativan i pozitivanpredznak, a pod uticajem bruto i neto zarada samo pozitivan predznak. Otudapove}anje proizvodnje ribe pozitivno uti~e na rast potro{nje tek kada dostignenivo preko 1 kg, za razliku do tog nivoa gde ima negativan uticaj odnosno po-tro{nja ribe je neelasti~na. Me|utim, pove}anje potro{nje ribe ima visoku ela-sti~nost tokom celog perioda u odnosu na rast kupovne mo}i potro{a~a. Ovi re-

423


zultati pokazuju da pove}anje potro{nje ribe u Srbiji u velikoj meri zavisi od proiz-vodnje i kupovne mo}i potro{a~a.

Tabela 3. Elasti~nost potro{nje riba u Srbiji u odnosu na proizvodnju i kupovnu mo}potro{a~a u periodi od 2004. do 2011. godine

Table 3. Elasticity of fish consumption in Serbia considering purchasing power of consumers in the period from2004 to 2011.

Potro{nja postanovniku, kg /Consumption per

capita, kg

Proizvodnja postanovniku, kg /

Production per capita, kg

Bruto plate pozaposlenom, din. /

Gross salaries per capita, din

Neto plate pozaposlenom, din. /

Net salaries per capita, din

y x2 Ex2 x5 Ex5 x6 Ex6

4,504,544,813,954,505,185,266,39

0,570,851,031,241,451,541,781,79

-233,6686-126,500946,7606

328,3131652,6895793,1206

1143,33931156,7785

2057625565318013878245690441474745052733

6,604311,494119,223128,081133,745532,518235,136436,0583

1412117479217452778532757317333414237976

5,729410,004016,852126,212533,406732,280034,920036,6700

Uzimaju}i u obzir uticaj navedenih faktora na potro{nju ribe u Srbiji,kao i tradicionalnu osobenost stanovni{tva da koristi ribu tokom verskih praznika,ipak se mora konstatovati da asortiman ponude ribe, ribljeg mesa i proizvoda odmesa nije adekvatan potencionalnoj tra`nji. Najve}i deo izlovljene ribe u prometse stavlja kao sveà (pole|ena) riba (90%), zatim kao smrznuta riba, kao konzervaod ribe i kao dimljena i su{ena riba (Balti} i sar., 2009a). Me|utim, asortiman proiz-voda od ribe na trì{tu zapadnih zemalja je mnogo raznovrsniji i prilago|en jestandardu, na~inu ìvota i ishrane potro{a~a. U ponudi je ìva, ohla|ena, ohla|e-na o~i{}ena, zamrznuta o~i{}ena, dimljena, su{ena, isko{tena i panirana riba.Proizvodi su porcionisani i upakovani u odgovaraju}u ambalaù, {to omogu}avabrzu pripremu. Stoga, pored navedenih faktora, na pove}anje potro{nje ribe una{oj zemlji potrebno je posebnu pa`nju obratiti na asortiman ponude, naro~itoupakovane ribe. Prema mi{ljenju stru~njaka to je jedan od na~ina da se riba, kaonamirnica, {to vi{e pribliì potro{a~u, tako da u novije vreme na{i proizvo|a~i sveve}u pa`nju posve}uju pakovanju ribe i produènju roka njene odrìvosti.

Na osnovu izvr{enih ispitivanja moè se zaklju~iti slede}e:1.Ukupna proizvodnja i ulov ribe u Srbiji u toku posmatranog osmo-

godi{njeg perioda prose~no iznosi 9.417±1.123,0 tona sa godi{njom stopom ra-sta od 17,4%. U ukupnoj proizvodnji riba ve}e u~e{}e ima proizvodnja (65,39%)od ulova riba (34,61%), dok u ukupnoj proizvodnji najve}e u~e{}e ima proiz-vodnja {aranskih riba sa 58,07%.

424



2.Tendencija kretanja proizvodnje riba beleì rast sa opadaju}e-ra-stu}om stopom, kako ukupno tako i kod proizvodnje {aranskih i pastrmskih vrstariba, {to najbolje prikazuje jedna~ina polinoma drugog stepena. Visok koeficijentkorelacije sve tri jedna~ine potvr|uje zna~ajnu zavisnost izra~unatih polinoma uodnosu na stvarne tendencije.

3. Prose~an izvoz riba iznosio je 713,20±96,51t i karakteri{e ga visokavarijabilnost po godinama, a uvoz ribe u Srbiju u posmatranom periodu iznosio je27.286±1.433,0 t ili za oko tri puta vi{e od prose~ne proizvodnje, tako da je za-beleèn negativan trgovinski bilans od 26.572,80t.

4. Prose~na potro{nja ribe po stanovniku u Srbiji u posmatranom peri-odu iznosila je 4,89±0,2601 kg. Pozitivna i zna~ajna zavisnost potro{nje ribeutvr|ena je u odnosu na proizvodnju (rxy=0,6364), bruto (rxy=0,6045) i neto za-rade (rxy=0,5969).

5. Marginalna analiza pokazuje razli~it intenzitet uticaja proizvodnje ikupovne mo}i potro{a~a na potro{nju ribe po stanovniku. Proizvodnja ribe postanovniku pozitivno uti~e na potro{nju tek kada dostigne nivo preko 1 kg, dokpotro{nje ribe ima visoku elasti~nost tokom celog perioda u odnosu na rast ku-povne mo}i potro{a~a.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Ovaj rad je finansiran sredstvima projekta broj TR 31011 Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kograzvoja Republike Srbije. /The work has been funded by Project TR 31011 by Ministry of Education, Science and TechnologicalDevelopment of the Republic of Serbia.

1. Balti} @M, Teodorovi} V. Higijena mesa riba, rakova i {koljki. Veterinarski fakultet, 1997,Beograd.

2. Balti} @M, Tadi} R. Proizvodnja i potro{nja mesa ribe u svetu i kod nas. Tehnologijamesa 2001; 42(5-6): 345-7.

3. Balti} @M, Kilibarda N, Dimitrijevi} M. înioci od zna~aja za odrìvost ribe i odabranihproizvoda od ribe u prometu. Tehnologija mesa 2009; 50(1-2): 166-76.

4. Balti} @M, Kilibarda N, Dimitrijevi} M, Karabasil N. Meso ribe – zna~aj i potro{nja. IV.me|unarodna konferencija “Ribarstvo”. Poljoprivreni fakultet, 2009a, Zemun,280-7.

5. Connor EW. Importance of n-3 Fatty Acids in Health and Disease. American Journal ofClinikal Nutrition, 2000, 71, 171s-5s.

6. ]irkovi} M, Jovanovi} B, Maletin S. Ribarstvo – biologija, tehnologija, ekologija,ekonomija. Poljoprivredni fakultet, 2002, Novi Sad.

7. Filipovi} V, Kosti} M. Marketing menad`ment – teorija i praksa. Univerzitet u Beogradu,FON, 2005, Beograd.

8. Kris-Etherton PM, Harris WS, Lawrence J. Fish consumption, Fish Oil, Omega-3 FattyAcids and Cardiovascular Disease. J Appel and for the Nutrition Committee,Circulation 2002; 106, 2747-57.

425



9. Leki}-Arandelovi} I, Kilibarda N, Dimitrijevi} M, Karabasil N. Potro{nja ribe u svetu, Ev-ropskoj Uniji i Srbiji. Zbornik radova i kratkih sadr`aja 20. savetovanja veteri-nara Srbije 2008, Zlatibor, 94-7.

10. Markovi} Z, Poleksi} V, @ivi} I, Stankovi} M, ]uk D, Duli} Z, Ra{kovi} B, ]iri} M,Bo{kovi} D, Vukojevi} D. Stanje ribarstva u Srbiji. IV. me|unarodna konferen-cija „Ribarstvo“. Poljoprivreni fakultet, 2009; Zemun, 30-8.

11. Markovi} Z, Poleksi} V. Akvakultura i ribarstvo u Srbiji. Nau~ni institut za veterinarstvoSrbije, 2011, Beograd.

12. Radisavljevi} K, Te{i} M, Mirilovi} M, Teodorovi} V, Balti} @M. Me|unarodni promet ribei plodova voda na po~etku 21. veka. Zbornik radova i kratkih sadr`aja 20.savetovanja veterinara Srbije, 2008; Zlatibor, 100-2.

13. Sidhu KS. Health benefit and potential risk related to consumption of fish or fish oill.Regulatory Toxycology and Pfarmacology 2003; 38(3): 336-44.

TENDENCY IN FISHING DEVELOPMENT AND FISH CONSUMPTION IN SERBIA

Te{i} M., Balti} @. M., Teodorovi} V., Mirilovi} M., Nedi} D., Markovi} T.,

Markovi} Radmila, Aleksi} Agelidis Aleksandra

Production and catch of fish in Serbia increases from year to year, while in theworld it reached its peak at the beginning of this century. Serbia has all the favorable naturaland economic conditions for further development of fishing. Out of total production, that is,annual fish catch in Serbia, the greatest part is sold by organized purchase, lower part is ex-ported, and the reminder goes to the market through retail. It is well known that food con-sumption, therefore fish consumption, depends on several factors such as the productionlevel, retail price, consumers purchasing power and thair eating habits. Therefore, whenanalyzing the tendency of production and consumption of fish in Serbia, it is important toinvestigate the influence of production, price and purchasing power of consumers on it. Inorder to investigate the set objective, there were used corresponding quantitative data ob-tained by Statistical Office of the Republic of Serbia. On the basis of the original data, therewere determined certain parameters, which were used as variables for calculation ofcorrelational-regressive and maginal analysis for determining the elasticity of demand andconsummation of fish per capita in Serbia. Production and catch of fish in Serbia tended toincrease during the observed period, with annual growth rate of 17.4%. Beside the fact thatannual growth rate is 4.8%, fish consumption per capita in Serbia is still quite small(X=4.89kg), what is a consequence of population habit to consume predominantly meat.In our study we have found out that fish consumption in Serbia mostly depend on fish pro-duction per capita (rxy=0.6364), as well as on groos (rxy=0.6045) and net (rxy=0.5969) earn-ings. Also, it is determined that consumption elasticity has the highest growth in regard tofish production per capita.

Key words: fishing, production, consumption, consumption elasticity, Serbia

426


ENGLISH

TENDENCIÂ RAZVITIÂ RÀBNOGO HOZÂYSTVA I POTREBLENIÂ RÀBÀV SERBII

Te{i~ M., Balti~ @. M. Teodorovi~ V., Mirilovi~ M. Nedi~ D., Markovi~ T.,Markovi~ R., Aleksi~ Agelidis Aleksandra

Proizvodstvo i dobì~a rìbì v strane rastut iz goda v god, a svoegopika dostigli v na~ale Ìtogo stoletiÔ. Na{a strana obladaet prirodnìmi i Ìk-onomi~eksimi usloviÔmi dlÔ dalÝney{ego razvitiÔ mestnogo rìbolovstva. Otobçego obÍema proizvodstva t.e. ot godovogo vìlova rìbì v Serbii, bolÝ{instvoorganizovano prodaetsÔ, nebolÝ{uÓ ~astÝ ÌksportiruÓt, a ostalÝnoe prodaetsÔ~erez rozni~nìe rìnki. Izvestno, ~to potreblenie produktov dlÔ pitaniÔ, v tom~isle i rìbì, zavisit ot urovnÔ proizvodstva, rozni~nìh cen, pokupatelÝnoy spo-sobnosti i privì~ki. PoÌtomu, pri analize tendencii proizvodstva i potrebleniÔrìbì v Serbii o~enÝ va`no izu~itÝ vliÔnie proizvodstva, cen i pokupatelÝnoysposobnosti na potreblenie rìbì v Serbii. ^tobì Ìto sdelatÝ, mì ispolÝzovalisootvetstvuÓçie koli~estvennìe dannìe, polu~ennìe ot Statisti~eskogo uprav-leniÔ Serbii. Na osnovanii ishodnìh dannìh ustanavlivaÓtsÔ opredelennìeparametrì upotreblÔÓçiesÔ v ka~estve peremennìh dlÔ korrelÔcionno-regressionnogo i marginalÝnogo analiza. BlagodarÔ polu~ennìm dannìm opre-delÔetsÔ Ìlasti~nostÝ sprosa i potrebleniÔ rìbì na du{u naseleniÔ v Serbii.Proizvodstvo i dobì~a rìbì v Serbii rastut v te~enie issledovannogo perioda,eègodnìy temp rosta - 17,4%. NesmotrÔ na to, ~to eègodnìy temì rosta na du{unaseleniÔ sostavlÔet 4,8%, potreblenie rìbì v Serbii eçe nizkoe (H=4,89 kg) iono ÔvlÔetsÔ posledstviem privì~ki potrebitelÔ pokupatÝ mÔso doma{nih ìv-otnìh. Na{e issledovanie pokazalo, ~to potreblenie rìbì v Serbii zavisit otproizvodstva rìbì na du{u naseleniÔ (rhu=0,6364) i ot valovoy i ~istoy pribìli, aÌlasti~nostÝ potrebleniÔ imeet samìy bolÝ{oy rost po otno{eniÓ k proizvod-stvu rìbì na du{u naseleniÔ.

KlÓ~evìe slova: rìbolovstvo, proizvodstvo, potreblenie, Ìlasti~nostÝpotrebleniÔ, SerbiÔ

427


RUSSKIY

428

DOI: 10.2298/VETGL1306429L UDK 619:639.2.087.8

PROBIOTICI U ISHRANI [ARANSKIH RIBA*

PROBIOTICS IN CARP FISH NUTRITION

Ljubojevi} Dragana, ]irkovi} M., Mi{~evi} Mirjana**

Nekontrolisana primena antibiotika u akvakulturi izazvala je po-javu i {irenje rezistencije kod patogena, {to je dovelo do potrebe da seprona|u nove tehnologije koje bi {titile vodene organizme od pato-genih mikroorganizama. Probiotici imaju za cilj da smanje upotrebuantibiotika i imaju va`nu ulogu, ne samo u preveniranju bolesti u akva-kulturi, ve} i u pove}anju efikasnosti iskori{}avanja hrane i unapre|e-nju proizvodnih parametara. [aranske vrste riba su ekonomski naj-zna~ajnije u Republici Srbiji, pa su u ovom radu sumirani rezultatidosada{njih istra`ivanja o upotrebi probiotika kod ovih vrsta riba. Uka-zano je na mnogobrojne nuspojave prilikom kori{}enja antibiotika uakvakulturi. Opisani su dosada{nji rezultati istra`ivanja o mehanizmudejstva probiotika, kao i o specifi~nostima njihove upotrebe u akvakul-turi. Pored toga, sumirani su rezultati koji ukazuju na pozitivan uticaj pro-biotika u ishrani ciprinida na proizvodne performance, hematolo{keparametre, tok eksperimentalne infekcije, aktivnost digestivnih enzima.Posebna pa`nja je posve}ena kriterijumima za pravilan izbor probiotikau proizvodnji ciprinida.

Klju~ne re~i: antibiotici, probiotici, {aranske ribe, proizvodni parametri

Funkcionalni dodaci, u koje spadaju i probiotici, imaju va`nu ulogu upreventivi bolesti u akvakulturi i imaju za cilj da smanje kori{}enje antibiotika (Ver-schuere i sar., 2000). Uloga mikroorganizama u ribarskoj proizvodnji je zna~ajna,po{to je kvalitet vode i pojava bolesti pod direktnim uticajem mikrobiolo{ke aktiv-nosti. U ribarskoj proizvodnji kao probiotici se naj~e{}e primenjuju slede}i mikro-organizmi : Lactobacillus sp., Bacillus sp., Bifidobacterium sp., Vibrio sp., Saccha-romyces sp., Enterococcus sp. (Kumar i sar., 2006). Probiotici se sve vi{e upo-trebljavaju kao dodaci u ishrani riba, ne samo u cilju preveniranja bolesti, ve} i za

429


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 26. 10. 2012. godine** Dragana Ljubojevi}, DVM, M. ]irkovi}, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivreni fakultet, Novi

Sad, R. Srbija; Mirjana Mi{~evi}, Privredna komora Srbije, Beograd, R. Srbija

pove}anje efikasnosti iskori{}avanja hrane i unapre|enja proizvodnih parame-tara (]irkovi} i sar., 2008).

[aranske vrste predstavljaju ekonomski veoma va`nu riblju vrstu uRepublici Srbiji, Ma|arskoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Izraelu, ê{koj i mnogim drugimzemljama (]irkovi} i sar., 2012a). Linjak (Tinca tinca) je vrsta koja se gaji u neko-liko evropskih zemalja, uglavnom poluintenzivno u polikulturi sa drugim ciprinid-nim vrstama. Kineski kompleks {arana (beli tolstolobik, sivi tolstolobik i beli amur)je uveden kako u otvorene vode, tako i u ribnjake u Republici Srbiji 1960ih ipove}ao je ukupnu ihtioprodukciju i doveo do boljeg iskori{}avanja hranedostupne u vidu planktona (Lenhardt i sar., 2011). Zbog ~injenice da su ciprinidnevrste riba ekonomski najva`nije u na{oj zemlji u ovom radu su sumirani rezultatidosada{njih istraìvanja o upotrebi probiotika kod ovih vrsta.

Primena antibiotika u akvakulturi / Antibiotics use in aquaculture

Pove}anje gustine nasa|enosti u ribarskoj proizvodnji dovodi do~e{}eg izbijanja bakterijskih bolesti, koje zahtevaju upotrebu antibakterijskih sup-stanci. Veliki problemi nastaju kada se antibiotici primenjuju rutinski, ~ak i u situa-cijama kada zdravstveni problemi kod ìvotinja nisu prisutni (Cabello, 2006).[irenje rezistencije zbog izloènosti antibioticima je opisano, kako u humanoj,tako i u veterinarskoj medicini. Tako|e je utvr|eno i da patogeni riba mogu razvitirezistenciju kao rezultat izloènosti antibioticima. Primeri uklju~uju Aeromonassalmonicida, Aeromonas hydrophila, Edwardsiella tarda, Yersinia ruckeri, Photo-bacterium damselae i Vibrio anguillarum (Tamminen i sar., 2011). Samo neke raz-vijene dràve vr{e monitoring upotrebe antibiotika u proizvodnji riba, te su podacio koli~ini antibiotika koji se upotrebljavaju u akvakulturi oskudni, pa nije lakoutvrditi trenutni nivo upotrebe antibakterijskih supstanci u akavakulturi u svetu.Burridge i sar. (2010) su utvrdili da se koli~ina antibiotika i drugih supstanci koje seupotrebljavaju u akvakulturi zna~ajno razlikuju me|u zemljama, pa je upotrebaantibiotika u opsegu od 1 g po toni proizvodnje u Norve{koj do 700 g po toni pro-izvodnje u Vijetnamu. Poslednjih godina upotreba antibiotika je zabranjena u pro-filakti~ke svrhe, kao i u svrhe promotera rasta u nekim zemljama zbog ozbiljnih{tetnih delovanja na ìvotnu sredinu i kancerogenih efekata kod mnogih teleosta(Gatesoupe, 2007). Kori{}enje antibiotika u akvakulturi izaziva i druge {tetne po-jave, kao {to su akumuliranje rezidua antibiotika u tkivima, nefrotoksi~nost kodriba (Hentschel i sar., 2005), imunosupresija i imunomodulacija (Nayak i sar.,2007). Naj~e{}i na~in davanja antibiotika ribama je putem me{anja istih sa hra-nom. Ribe, me|utim, ne metaboli{u antibiotike efikasno, i oni prolaze kroz njih uvelikoj meri neiskori{}eni i izlu~uju se fecesom u vodu, tako je utvr|eno da se 70do 80% antibiotika datih ribama kroz medikametoznu kompletnu hranu oslobodiu vodenu sredinu putem urinarne i fekalne ekskrecije i/ili kao neiskori{}ena medi-kametozna hrana (Burridge i sar., 2010), stoga nije te{ko zamisliti koliko {tetno an-tibiotici mogu uticati na ìvotnu sredinu. Pored toga, ako se antibiotici koriste u

430

Vet. glasnik 67 (5-6) 429 - 439 (2013) Ljubojevi} Dragana i sar.: Probiotici u ishrani{aranskih riba

supterapijskim dozama zbog ekonomskih razloga, mogu}nost rezistencije pato-gena na dejstvo antibiotika raste (Suzer i sar., 2008) i takvi patogeni su ~estoodgovorni za dalje {irenje bolesti, pogotovo u stresnim uslovima tokom gajenja.

Porast svesti o potrebi da se antibiotici koriste sa mnogo vi{e pa`njedovodi do nastanka mnogo stroìjih regulativa o upotrebi antibiotika u sektoruakvakulture, a naro~ito o prisustvu rezidua antibiotika u proizvodima iz akvakul-ture. U razvijenim dràvama (~lanice Evropske Unije, zemlje Severne Amerike, Ja-pan), regulative o upotrebi antibiotika su veoma striktne i samo nekoliko antibio-tika je odobreno za upotrebu u akvakulturi, i to u terapijske svrhe (Smith, 2008).Kada su u pitanju ribnjaci na teritoriji Republike Srbije, oni podleù nacionalnomprogramu za kontrolu rezidua koji je godi{nji slu`beni program sistemskogpara}enja (monitoring) na teritoriji Republike Srbije, a poznata su i ispitivanja kojasu sproveli \or|evi} i sar. (2009), gde nije ustanovljeno prisustvo rezidua antibio-tika u mesu {arana iz ribnjaka. Me|utim, veliki procenat svetske proizvodnje seodigrava u zemljama koje nemaju ili imaju nedovoljno efikasnih regulativa.

Trenutno se razvijaju i testiraju mere koje bi {titile vodene organizmeod patogenih agensa bez upotrebe antibiotika. ]irkovi} i sar. (2012b) ukazuju naneophodnost pravilne pripreme objekata za gajenje ciprinida kao jednog odnajbitnijih faktora u prevenciji potencijalnih infekcija i kao preduslova za najopti-malnije delovanje probiotika u ishrani. Me|utim, bilo bi nerealno o~ekivati da }epreventivne mere spre~iti svaku infekciju i da do bolesti ne}e dolaziti. Stoga supotrebne nove tehnologije u prevenciji bolesti koje patogene bakterije izazivaju,koje zajedno sa racionalnom upotrebom probiotika doprinose odrìvom razvojuakvakulture.

Definicija probiotika / Definition of probiotics

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije probiotici su ìvimikroorganizmi koji, kada se unesu u adekvatnoj koli~ini doprinose zdravljudoma}ina. Zbog va`nog uticaja vodenog ekosistema na zdravlje vodenih organi-zama, probiotici se uglavnom defini{u kao „ìvi mikrobni dodaci koji imaju povol-jne efekte na doma}ina putem modifikacije mikrobiolo{kih zajednica, kako onihkoje su vezane za doma}ina, tako i onih koji su iz neposrednog okruènja. Boljuiskoristljivost hrane osiguravaju na taj na~in ili pove}avaju njenu nutritivnu vred-nost, a pored toga pove}avaju otpornost doma}ina na bolesti i unapre|uju kvali-tet ambijentalnih uslova“ (Verschuere i sar., 2000).

Po~etak upotrebe probiotika u akvakulturi /The beginning of probiotics use in aquaculture

Prva zabeleèna upotreba probiotika u akvakulturi dogodila se rela-tivno nedavno (Kozasa, 1986) i od tada je njihovo kori{}enje u stalnom porastu.Spore Bacillus toyoi, izolovane iz zemlji{ta, redukovale su mortalitet japanske

431


jegulje koja je bila inficirana Edwardsiella sp., a isti dodatak pove}ao je prirast koddrugih vrsta riba (Kozasa, 1986). Prvi probiotici koji su ispitivani kod riba bili sukomercijalni preparati namenjeni toplokrvnim ìvotinjama. Iako su neki efektizapaèni tokom upotrebe ovih preparata, preìvaljavanje ovih bakterija je biloneizvesno u vodenoj sredini (Gatesoupe, 1999). Kasnija istraìvanja su favorizo-vala izolaciju i karakterizaciju autohtonih mikroorganizama. Kod mladunaca riba,autohtoni mikroorganizmi mogu biti izolovani iz digestivnog trakta nakon disek-cije, izdvajanjem iz èluca i regiona creva.

Mehanizmi delovanja probiotika / Mechanisms of probiotics action

Primena enzima, probiotika i prebiotika dovode do pove}anja otpor-nosti organizma {aranskih riba i ja~anja njihovog imunolo{kog sistema (]irkovi} isar., 1997). Neki od mogu}ih mehanizama delovanja probiotika, kojiomogu}avaju za{titu od patogena, pove}anje rezistentnosti na bolesti, modifika-ciju imunolo{kog odgovora, uklju~uju}i i proizvodnju inhibitornih jedinjenja. Kom-petitivni su za osnovne hranjive materije, hemijska jedinjenja ili dostupnu energijui adheziona mesta, i, unapre|enje kvaliteta vode, interakciju sa fitoplanktonom, iz-vor makro i mikronutrienata, doprinose poja~anoj aktivnosti enzima varenja (Ver-schuere i sar., 2000; Balcázar i sar., 2006). Ovi razli~iti mehanizmi delovanja pro-biotika mogu smanjivati pojavu rezistentnih sojeva pri tretmanu sa antibioticima,{to je dobro poznati rizik.

Specifi~nost upotrebe probiotika u akvakulturi /

Specificity of probiotics use in aquaculture

Tokom embrionalnog razvoja sisari su za{ti}eni amnionom, dok sularve ve}ine riba slobodne u spoljnoj sredini u ranim ontogenetskim stadijumima.Pored toga, larve su veoma podlo`ne poreme}ajima povezanim sa gastrointes-tinalnim mikrobima, po{to po~inju da se hrane iako im digestivni trakt nije u pot-punosti razvijen, kao ni imuni sistem (Timmermans, 1987). Stoga je tretman probi-oticima posebno poèljan tokom larvalnih stadijuma.

Oportunisti~ki mikroorganizmi kod sisara su u prili~no konstantnojsredini u gastrointestinalnom traktu, dok je mikroflora akvati~nih organizamastalno u interakciji sa okolinom, {to ima veoma veliki uticaj, kako na zdravlje riba,tako i na optere}enje ìvotne sredine bakterijama koje su uobi~ajeno prisutne udigestivnom traktu riba (Romero i Navarrete, 2006). Osim toga, ove ìvotinje supolikilotermne i mikrobiolo{ka flora moè varirati i sa temperaturnim promenama.Mnogi istraìva~i su vr{ili ispitivanje veza crevne mikroflore sa akvati~nom sredi-nom i/ili hranom. Cahill (1990) je sumiraju}i rezultate istraìvanja na ribama do{aodo dokaza da bakterije prisutne u vodenoj sredini uti~u na sastav crevne mikro-flore i obrnuto. Sve navedene ~injenice ukazuju na to da je zdravstveni statusvodenih organizama pod jakim uticajem okoline, a tako|e zna~i i da probiotici

432


mogu biti aktivni u ìvotnoj sredini kao i u doma}inu. Posledica specifi~nostiakvati~nih mikrobiota je da probiotici koji su efikasni u akvakulturi mogu bitirazli~iti od onih koji se koriste kod sisara.

Uticaj probiotika u ishrani ciprinida na proizvodne performanse /

The influence of probiotics in ciprinides nutrition on production results

U istraìvanju koje su sproveli Jovanovi} i sar. (2011) utvr|eno je de-lovanje i efikasnost probiotika koji predstavlja me{avinu saprofitskih bakterija i en-zima na proizvodnju mladunaca jednomese~nog {arana, pri ~emu je ustanovljenpovoljan u~inak probiotika na pojedina~nu masu jedinki, procenat preìvljavanja ikonverziju. Upotrebom probiotika postignuti su i zna~ajni ekonomski efekti. Re-zultati upotrebe probiotika u klasi~nim {aranskim ribnjacima mogu do}i do iz-raàja samo u objektima u kojima je izvr{ena adekvatna priprema da bi ambijen-talni uslovi bili uravnoteèni tokom celog vegetativnog ciklusa. Kori{}enje probio-tika u proizvodnji jednogodi{njih mladunaca {arana je imala zna~ajan pozitivanuticaj na zavr{nu prose~nu masu, procenat preìvljavanja i konverziju Mi{~evi} isar. (2011). Mi{~evi} i sar. (2012) vr{ili su istraìvanje u cilju ispitivanja efekata i efi-kasnosti probiotika na proizvodne performanse jednogodi{njih {arana i linjaka,gajenih u polikulturi. U kompletnu krmnu sme{u je dodato 3% probiotika koji jesadrào kulture bekterija: Bacillus suptilis, Lactobacillus bifidus, Lactobacillusacidophilus, Ruminococcus albus i enzime. Rezultati navedenog istraìvanjapotvrdili su korisnost upotrebe probiotika u hrani za mladunce linjaka i {aranapo{to je upotreba probiotika vidno redukovala gubitke, pove}ala rast i smanjilakonverziju po jedinici mase. U eksperimentu Kumar i sar. (2006), zapaèn je boljiprirast, kao i ve}i procenat preìvljavanja kod velikog indijskog {arana (Labeo ro-hita) koji je hranjen sme{om koja je sadràla B. subtilis u pore|enju sa kontrolnomgrupom, bez dodatka probiotika. Wang (2011) je ustanovio pove}anje proizvod-nih performansi kod mladunaca belog amura (Ctenopharyngodon idella) koji suhranjeni hranom sa dodatkom Bacillus coagulans, Rhodopseudomonas palustrisi Lactobacillus acidophilus u koncentraciji 106 CFU g-1. Sve tri sme{e oboga}eneprobioticima dovele su do ve}e prose~ne zavr{ne mase, dnevnog prirasta i rela-tivnog koeficijenta prirasta nego kontrolna hrana, pri ~emu nisu zapaène zna~aj-ne statisti~ke razlike me|u tretmanima. Wang i Xu (2006) su tako|e utvrdilipozitivno delovanje probiotika na proizvodne performance u ispitivanju na {ar-anu. Bogut i sar. (1998) su ispitivali efekat suplementacije na {arana, hranjenoghranom sa razli~itim dodacima, uklju~uju}i antibiotike, kvasac (Saccharomycescerevisiae) i bakterije (Streptococcus faecium) i primetili su bolji odgovor na rastprilikom dodavanja probiotika u hrani, ali su tako|e zapazili da je rast brì sa do-datkom bakterija nego sa dodatkom kvasca. Nayak i sar., (2007) su izveli ogled osuplementaciji sa probiotskim bakterijama, Bacillus subtilis, i ustanovili njihovepovoljne uticaje na procenat preìvaljavanja riba. Istraìvanje Ramakrishnan i sar.

433


(2008) pokazalo je da ubacivanje probiotika u hranu za {arana dovodi dopove}anja porasta.

Uticaj probiotika u ishrani ciprinida na hematolo{ke parametre /

The influence of probiotics in ciprinides nutrition on hematological parameters

Kumar i sar. (2006) su u ogledu izvedenom sa razli~itim koncentraci-jama probiotika u ishrani velikog indijskog {arana pratili hematolo{ke i serumskeparametre. Pove}anje nivoa ukupnih proteina u serumu i nivoa globulina je vero-vatno povezano sa ja~im imunolo{kim odgovorom kod riba. Opadanje odnosa al-bumin/globulin je indikacija boljeg imuniteta kod ìvotinja, {to je posedica po-ve}anja nivoa globulina u pore|enju sa albuminom. Zna~ajan porast ukupnogbroja eritrocita i nivoa hemoglobina u grupama koje su hranjene sa dodatkom B.subtilis predstavljaju indikaciju pobolj{anja zdravstvenog statusa riba. Ukupanbroj leukocita pove}avao se kod riba hranjenih hranom koja je sadràla B. subtilisu pore|enju sa ribama koje su hranjene hranom bez B. subtilis, {to tako|e uka-zuje na imunostimulativne efekte B. subtilis. Smanjenja aktivnosti alkalne fosfa-taze u eksperimentalnim grupama u pore|enju sa kontrolnom moè biti posledicaefekta B. subtilis na imunolo{ki sistem i posledi~ne za{tite vitalnih organa kodriba. Ukupan broj leukocita kod velikog indijskog {arana u istraìvanju Nayak i sar.(2007) je bio najmanji u kontrolnoj grupi, dok je njihov broj bio zna~ajno ve}i ugrupama koje su dobijale B. subtilis. Me|u parametrima seruma, sadràj ukupnihserum proteina bio je zna~ajno vi{i u grupi koja je tretirana sa B. subtilis, dok je bionajniì u kontrolnoj grupi. Prose~an sadràj globulina u serumu bio je najvi{i ugrupi koja je dobijala B. subtilis.

Eksperimentalana infekcija ciprinida hranjenih sme{ama sa dodatkom pro-

biotika / Experimental infection of ciprinides fed by mixtures with addition of probiotics

Kumar i sar. (2006) su intraperitonealno uneli viruletni soj Aeromonashydrophila. Nakon dve nedelje od po~etka ishrane sa probioticima velikog in-dijskog {arana, ustanovljeno smanjenje broja crvenih krvnih }elija. Najmanjesmanjenje crvenih krvnih zrnaca bilo je u grupi koja je hranjena najvi{om koncen-tracijom probiotika, a najve}e u kontrolnoj grupi. Ovo ukazuje da su negativniefekti infekcije sa A. hydrophila bili najmanje izraèni u eksperimentalnim gru-pama. Dakle, bilo je o~igledno da je rast A. hydrophila do odre|enog obima bio in-hibiran kod riba ~ija je hrana sadràla B. subtilis. Visok nivo ustanovljenih bakterijau gastrointestinalnom traktu kod velikog indijskog {arana tretiranog sa B. subtilisje doveo do supresije infekcije sa A. hydrophila, {to je rezultiralo u ve}em pro-centu preìvljavanja. Tokom esperimentalne infekcije zlatnih ribica Carassius au-ratus sa A. hydrophila, dokazano je povoljno dejstvo probiotika na tok infekcije(Brenden i Huizinga, 1986). Dodavanje kvasca u hranu pove}avalo je procenatpreìvljavanja {arana inficiranog sa A. hydrophila (Selvaraj i sar., 2005). Zna~ajan

434


porast procenta preìvljavanja, ukupnih proteina u serumu, globulina i poja~anjeimunolo{kog odgovora na infekciju sa E. tarda potvrdili su u~e{}e B. subtilis u ak-tiviranju imunog sistema nakon ubacivanja u hranu (Nayak i sar., 2007).

Uticaj probiotika u ishrani ciprinida na aktivnost digestivnih enzima /

The influence of probiotics in ciprinides nutrition on digestive enzymes activity

U istraìvanju koje je sproveo Wang (2011) najvi{a aktivnost proteaza,celulaza i amilaza u crevima zapaèna je kod belog amura koji je hranjen sa do-datkom Bacillus coagulans. Me|utim, me|u grupama u ~ijoj su hrani bili Rho-dopseudomonas palustris i Lactobacillus acidophilus nije bilo razlike u aktiv-nostima proteaze i celulaze u pore|enju sa kontrolom. Sli~ne rezultate su dobili iAhilan i sar. (2004) kod zlatne ribice, kao i Wang i Xu (2006) kod {arana. Bolji rezul-tati kada su u pitanju digestivni enzimi, uklju~uju}i proteazu, amilazu i celulazu,koji su dobijeni sa suplementacijom ukazuju na to da dodatak probiotika po-bolj{ava svarljivost hrane, {to moè tako|e biti obja{njenje za brì rast koji jeprime}en prilikom ishrane suplementacijom. Crevna mikroflora kod riba ima uti-caja na zdravlje doma}ina i uspostavljanje normalne crevne flore moè se sma-trati komplementarnim sa aktivno{}u digestivnih enzima (Ringø i Gatesoupe,1998).

Pravilan izbor probiotika / Proper selection of probiotics

Esencijalno je da se utvrdi najbolji na~in dodavanja i optimalne dozeprobiotika, a posebno najefikasniji na~in da se probiotici odrè ìvi u kompletnimkrmnim sme{ama. Spore Bacillus spp. se posebno lako inkororiraju u suvu hranui to je dodatna prednost ovog obe}avaju}eg probiotskog preparata (Moriarty,1998). Laktobacili su tako|e dobri kandidati, a dalja istraìvanja su neophodna ida bi se utvrdio zna~aj kvasaca kao probiotika. Bakterije koje su normalno domi-nantne kod zdravih ìvotinja mogu biti izvori probiotika, ali problem predstavljaprisustvo mnogih potencijalnih patogena me|u kojima su Vibrionaceae i Pseudo-monads. Ve}ina podataka iz literature o probioticima sadrì opise ogleda u kojimaje vr{ena aplikacija pojedina~nih sojeva bakterija. Me|utim, uslovi u kojima segaje akvati~ni organizmi se stalno menjaju i imaju jak uticaj na zdravlje doma}ina.Dokazano je da probiotici koji sadrè nekoliko bakterijskih vrsta mogu biti mnogoefikasniji u kontroli bakterijskih patogena (Chapman i sar., 2011). Ovo je baziranona pretpostavci da bi bilo te{ko da pojedina~na bakterijska vrsta bude sposobnada ostane dominatna u stalno promenjivoj sredini. Me|utim, razli~iti sojevi moguinterreagovati u razli~itim uslovima i odràti svoju dominaciju u dinami~nimpromenama (Verschuere i sar., 2000).

Zaklju~na razmatranja / Concluding remarks

Probiotici zna~ajno pove}avaju performanse rasta, aktivnost digestiv-nih enzima, smanjuju konverziju i pobolj{avaju hematolo{ke parametre. Nadalje,

435


razli~ite forme probiotika dovode do razlika u performansama. Me{avina vi{eformi dovodi do najboljih rezultata. Rezultati istraìvanja na klasi~nim {aranskimribnjacima u Republici Srbiji potvr|uju korisnost upotrebe probiotika u hrani za{aranske vrste, po{to je o~igledno da je kori{}enje probiotika redukovalo gubitke,pove}alo rast i smanjilo konzumaciju po jedinici mase. Kori{}enje probiotikasmanjuje tro{kove ribarske proizvodnje. Primena probiotika u hrani za ribe u akva-kulturi obe}ava, ali su potrebna dalja istraìvanja kako bi se prona{li odgovori namnoga pitanja, a jedno od njih na koje nije prona|en odgovor je sudbima probio-tika u gastrointestinalnom traktu riba i u ìvotnoj sredini.

NAPOMENA / ACKNOWLEGEMENT:Ovaj rad je nastao kao deo istraìvanja na projektu “Uticaj kvaliteta komponenata u ishrani ciprinida nakvalitet mesa, gubitke i ekonomi~nost proizvodnje”, koji je finansiran od strane Ministarsva prosvete inauke, Republike Srbije, TP 31011. /This work is a part of the investigation on the project “The Influence of the quality of components in nutrition ofciprinides on meat quality, economic loss and cost of production” funded by The Ministry of Education andScience of the Republic of Serbia, TP 31011.

1. Ahilan B, Shine G, Santhanam, R. Influence of probiotics on the growth and gut micro-bial load of juvenile goldfish (Carassius auratus). Asian Fish Sci 2004; 17: 271-8.

2. Balcázar JL, de Blas I, Ruiz-Zarzuela I, Cunningham D, Vendrell D, Múzquiz JL. The roleof probiotics in aquaculture. Vet Microbiol 2006; 114: 173-86.

3. Bogut I, Milakovic Z, Bukvic Z, Brkic S, Zimmer R. Influence of probiotic (Streptococcusfaecium M74) on growth and content of intestinal microflora in carp (Cyprinuscarpio). Czech J Anim Sci 1998; 439: 231-5.

4. Brenden RA, Huizinga H.W. Pathophysiology of experimental Aeromonas hydrophila in-fections in gold-fish, Carassius auratus (L). J Fish Dis 1986; 9: 163-7.

5. Burridge L, Weis JS, Cabello F, Pizarro J, and Bostick K. Chemical use in salmon aquac-ulture: A review of current practices and possible environmental effects. Aq-uaculture 2010; 306(1-4): 7-23.

6. Cabello FC. Heavy use of prophylactic antibiotics in aquaculture: a growing problem forhuman and animal health and for the environment. Environ Microbiol 2006; 8:1137-44.

7. Cahill M. Bacterial flora of fishes: A review. Microbial Ecology 1990; 19(1): 21-41.8. Chapman CMC, Gibson GR, Rowland I. Health benefits of probiotics: are mixtures more

effective than single strains? Eur J Nutr 2011; 50(1): 1-17.9. ]irkovi} M., ]irkovi} D, Jovanovi} B. Proizvodnja, patologija i terapija {aranskih riba.

Zbornik radova 10-og Savetovanja veterinara Srbije sa me|unarodnimu~e{}em. Zlatibor, Srbija, 16-20 Septembar, 1997: 281-92.

10. ]irkovi} M, Radosavac A, Milo{evi} N, ]irkovi} D, Toholj B., Juraki} @. Probiotici uishrani {aranskih mladunaca. Akro-knowledge Journal 2008; 9(2): 5-10.

11. ]irkovi} M, Ljubojevi} D, Ðor|evi} V, Novakov N, Petronijevi} R. Chemical compositionof body including fatty acids of four cyprinids fish species cultured at the sameconditions. Archiva Zootechnica 2012a; 15(2): 37-50.

436



12. ]irkovi} M, Ljubojevi} D, \or|evi} V, Novakov N, Petronijevi} R, Matekalo-Sverak V,Trbovi} D. The Breed Effect on Productivity and Meat Nutrient Compsition ofFish. Kafkas Univ Vet Fak Derg 2012b; 18(5): 775-80.

13. ]irkovi} M, Trbovi} D, Ljubojevi} D. Meat quality of fish farmed in polyculture in carpponds in Republic of Serbia. Meat technology 2011; 52(1): 106-21.

14. Defoirdt T, Sorgeloos P, Bossier P. Alternatives to antibiotics for the control of bacterialdisease in aquaculture. Curr Opin Microbiol 2011; 14:251-8.

15. \or|evi} V, Balti} M, ]irkovi} M, Kilibarda N, Glamo~lija N, Stefanovi} S, Mi{~evi} M.Quantitative and qualitative determination of enrofloxacin residues in fish tis-sues. Acta Vet Belgrade 2009; 59(5-6): 579-89.

16. Gatesoupe FJ. The use of probiotics in aquaculture. Aquaculture 1999;180: 147-65.17. Gatesoupe FJ. Live yeasts in the gut: natural occurrence, dietary introduction, and their

effects on fish health and development. Aquaculture 2007; 267: 20-30.18. Hentschel DM, Park KM, Cilenti L, Zervos AS, Drummond I. Acute renal failure in ze-

brafish: a novel system to study a complex disease. Am J Physiol RenalPhysiol 2005; 288: 923-9.

19. Jovanovi} R, Mi{~evi} M, ]irkovi} M, Milo{evi} N, Ljubojevi} D. Effect of probiotic to theproduction of one month old carp. Zbornik radova 7-og Me|unarodnog go-spodarsko- znanstvenog skupa o ribarstvu; Hrvatsko ribarstvo na pragu EU,Riba kao funkcionalna hrana. Vukovar, Hrvatska, 7-9 April 2011: 7-11.

20. Kozasa M. Toyocerin (Bacillus toyoi) as growth promoter for animal feeding. Microbio-lial Alimentary Nutrition 1986; 4: 121-35.

21. Kumar R, Mukherjee SC, Prasad KP, Pal AK. Evaluation of Bacillus subtilis as a probioticto Indian major carp Labeo rohita (Ham.) Aquac Res 2006; 37: 1215-21.

22. Lenhardt M, Markovi} G, Hegedi{ A, Maletin S, ]irkovi} M, Markovi} Z. Non-native andtranslocated fish species in Serbia and their impact on the native ichthyo-fauna. Rev Fish Biol Fisheries 2011; 21(3): 407-21.

23. Mi{~evi} M, ]irkovi} M, Jovanovi} R, Ljubojevi} D, Ma{i} Z, Novakov N, Markovi} M. Ef-fect of probiotics to the production of one-year old carp. Proceedings of 22ndInternational Symposium Food safety production Trebinje, Bosnia and Herce-govina, 19-25 Jun 2011: 50-2.

24. Mi{~evi} M, ]irkovi} M, Jovanovi} R, Ljubojevi} D, Novakov N, Ma{i} Z, Markovi} M. Ef-fect of probiotics to the production of one-year old tench and common carp.Archiva Zootechnica 2012; 15(2): 29-36.

25. Moriarty DJW. Control of luminous Vibrio species in penaeid aquaculture ponds. Aq-uaculture 1998; 164: 351-8.

26. Nayak SK, Swain P, Mukherjee SC. Effect of dietary supplementation of probiotic and vi-tamin C on the immune response of Indian major carp, Labeo rohita (Ham.).Fish Shellfish Immunol 2007; 23: 892-6.

27. Ramakrishnan CM, Haniffa MA, Manohar M, Dhanaraj M, Arockiaraj AJ, SeetharamanS. Effects of probiotics and spirulina on survival and growth of juvenile com-mon carp (Cyprinus carpio). Isr J Aquac Bamidgeh 2008; 60: 128-33.

28. Ringø E, Gatesoupe FJ. Lactic acid bacteria in fish: a review. Aquaculture 1998; 160:177-203.

29. Romero J, Navarrete P. 16S rDNA-based analysis of dominant bacterial populations as-sociated with early life stages of coho salmon (Oncorhynchus kisutch). Micro-bial ecology 2006; 51(4):422-30.

437


30. Selvaraj V, Sampath K, Sekar V. Administration of yeast glucan enhances survival andsome non-specific and specific immune parameters in carp (Cyprinus carpio)infected with Aeromonas hydrophila. Fish and Shellfish Immun 2005; 19: 293-306.

31. Smith P. Antimicrobial resistance in aquaculture. Rev Sci Tech Off Int Epiz 2008; 27: 243-64.

32. Suzer C, Çoban D, Kamaci HO, Saka Þ, Firat K, Otgucuoðlu Ö, Küçüksari H. Lactobacil-lus spp. bacteria as probiotics in gilthead sea bream (Sparus aurata, L.) larvae:Effects on growth performance and digestive enzyme activities. Aquaculture2008; 280: 140-5.

33. Tamminen M, Karkman A, Corander J. Tetracycline resistance genes persist at aquacul-ture farms in the absence of selection pressure. Environ. Sci. Technol 2011;45(2): 386-91.

34. Timmermans LPM. Early development and differentiation in fish. Sarsia 1987; 72: 331-9.

35. Verschuere L, Rombaut G, Sorgeloos P, Verstraete W. Probiotic bacteria as biologicalcontrol agents in aquaculture. Microbiol Mol Biol R 2000; 64: 655-71.

36. Wang Y, Xu Z. Effect of probiotics for common carp (Cyprinus carpio) based on growthperformance and digestive enzyme activities. Anim Feed Sci Technol 2006;127: 283-92.

37. Wang J. Use of probiotics Bacillus coagulans, Rhodopseudomonas palustris and Lac-tobacillus acidophilus as growth promoters in grass carp (Ctenopharyngodonidella). Aquacult Nutr 2011; 17(2): e372-8.

PROBIOTICS IN CARP FISH NUTRITION

Ljubojevi} Dragana, ]irkovi} M., Mi{~evi} Mirjana

Uncontrolled use of antibiotics in aquaculture caused the appearance andspreading of pathogens resistance to antibiotics, what consequently drove up to the nece-sity of finding new technologies for protecting aquatic organisms from pathogens. Probiot-ics are aimed to reduce antibiotics application, and furthermore they have an importantrole not only in disease prevention but also in efficiency of food utilization and improvementof production parameters. Carp fish species are economically most significant in Republicof Serbia, therefore this work summarizes the results of previous studies of antibiotics ap-plication in this kind in particular. There is also pointed out to numerous harmful side ef-fects of antibiotics use in aquaculture, and described the previous results of investigationson mechanism of probiotics effects and specificity of their use in this field as well. Besidethis, there are summarized the results that show positive influence of probiotics in cyp-rinides nutrition on production performance, haematological parameters, course of experi-mental infection, activity of digestive enzymes. Special attention is paid to criteria forproper selection of probiotics in cyprinides production.

Key words: antibiotics, probiotics, carp fish, production parameters

438


ENGLISH

PROBIOTIKI V PITANII KARPOVÀH RÀB

LÓboevi~ Dragana, ^irkovi~ M. Mi{~evi~ MirÝÔna

BeskotnrolÝnoe primenenie antibiotikov v akvakulÝture vìzvalopoÔvlenie i rasprostranenie rezistentnoti patogenov k antibiotikam. Õto pri-velo k neobhodimosti oiska novìh tehnologiy, ~tobì zaçititÝ vodnìe organizmìot patogennìh mikroorganizmov. Primenenie probiotikov pozvolaet zna~itelÝnosokrtitÝ ispolÝzovnie antibiotikov i imeet va`nuÓ rolÝ, ne tolÝko v profilak-tike zabolevaniy v akvakulÝture, no i v povì{enii Ìffektivnosti ispolÝzova-niÔ produktov pitaniÔ i v ulu~{enii proizvodstvennìh parametrov. Karpovìerìbì samìe zna~itelÝnìe v Respublike Serbii, po}tomu mì v Ìtoy statÝe sbralirezulÝtatì predìduçih issledovaniy po primeniniÓ probiotikov dlÔ le~eniÔÌtih rìb. NeblagopriÔtnìh posledstviÔh primeneniÔ antibiotikov v akva-kulÝture mnogo. V Ìty statÝe opisanì rezulÝtatì issledovaniy mehanizmadeystviÔ probiotikov i specifika ih ispolÝzovaniÔ v akvakulÝture. Krome togo,mì sobrali rezulÝtatì, ukazìvaÓçie na polo`itelÝnoe deystvie probiotikov vpitanii karpov na proizvodstvennìe parametrì, gematologi~eskie parametrì,te~enie ÌksperimentalÝnoy infekcii, aktivnostÝ piçevaritelÝnìh fermentov.Osoboe vnimanie udelÔetsÔ kriteriÔm praviÝnogo vìbora probiotikov v pitaniikarpov.

KlÓ~evìe slova: antibiotiki, probiotiki, karpovìe rìbì, proizvodstvennìeparametrì

439


RUSSKIY

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINEU BEOGRADU 2012-2013. GODINE

Filipovi} Z. NIkola

Ro|en 04. 04. 1985. u ValjevuDiplomirao 17. 07. 2013.Stalno mesto boravka Strmna Gorab.b. 14205 Leli}

Stepanovi} B. Miroslav

Ro|en 11. 03. 1986. u [apcuDiplomirao 11. 07. 2013.Stalno mesto boravka [abacVojvode Janka Stoji}evi} 16

Kirbus B. Goran

Ro|en 17. 04. 1986. u BeograduDiplomirao 15. 07. 2013.Stalno mesto boravka Pan~evo[trosmajerova 6/22

Vasili} M. Sla|an

Ro|en 26. 10. 1985. u BijeljiniRepublika Srpska, BiHDiplomirao 15. 07. 2013.Stalno mesto boravka UgljevikMale{evci, R Srpska, BiH

Petrovi} D. Marko

Ro|en 03. 04. 1983. u BeograduDiplomirao 12. 07. 2013.Stalno mesto boravka ZemunPere Kolsori}a 27/5

Sretenovi} M. Marko

Ro|en 10. 07. 1986. u KragujevcuDiplomirao 12. 07. 2013.Stalno mesto boravka KragujevacLuja Adami~a 19/n

Ra{kovi} Lj. Milan

Ro|en 13. 02. 1984. u Po`arevcuDiplomirao 11. 07. 2013.Stalno mesto boravka SrednjevoSelo Desnar 8, Svetozara Markovi}a 1

Gli{i} A. Marija

Ro|ena 26. 02. 1986. u Smed. PalanciDiplomirala 11. 07. 2013.Stalno mesto boravka Smed. PalankaGlibovac

Ma{anovi} Z. Milica

Ro|ena 06. 06. 1985. u BeograduDiplomirala 10. 07. 2013.Stalno mesto boravka BeogradMilorada Umljenovi}a 29/1

Had`i} @. Ivana

Ro|ena 15. 05. 1986. u BeograduDiplomirala 03. 07. 2013.Stalno mesto boravka Stara PazovaHvjezdoslavova 26

441

DIPLOMIRANI STUDENTI – DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE– GRADUATE STUDENTS – DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE

Luki} S. Milan

Ro|en 19. 04. 1986. u Pan~evuDiplomirao 10. 07. 2013.Stalno mesto boravka Samo{M Pupina 71

Mi{i} D. Tamara

Ro|ena 19. 10. 1986. u Po`arevcuDiplomirala 10. 07. 2013.Stalno mesto boravka Veliko Gradi{tePrvomajska 21

Gagi} @. Zvezdan

Ro|en 08. 11. 1988. u Kru{evcuDiplomirao 09. 07. 2013.Stalno mesto boravka Novi Bra~unPlo~nik, Kralja Petra 1A

Panti} M. Milan

Ro|en 18. 11. 1985. u KragujevcuDiplomirao 05. 07. 2013.Stalno mesto boravka Kragujevac[aba~ka 11

Novakovi} S. Anica

Ro|ena 11. 07. 1977. u BeograduDiplomirala 01. 07. 2013.Stalno mesto boravka N. BeogradDu{ana Vukasovi}a 66/63

Bogdanovi} B. Boban

Ro|en 06. 12. 1986. u Pet. na MlaviDiplomirao 01. 07. 2013.Stalno mesto boravka BeogradTri{e Kaclerovi}a 20/13

Stani{i} D. Mirko

Ro|en 25. 12. 1986. u Sarajevu, BiHDiplomirao 04. 07. 2013.Stalno mesto boravka BeogradKumodra{ka 121

@ivkovi} R. Miroslav

Ro|en 12. 11. 1985. u KragujevcuDiplomirao 03. 07. 2013.Stalno mesto boravka KragujevacMe{trovi}eva 6

Milanovi} T. Marko

Ro|en 29. 12. 1984. u BeograduDiplomirao 02. 07. 2013.Stalno mesto boravka Beograd, Bor~aKosovopoljska 34

Todorovi} N. Mladen

Ro|en 03. 02. 1988. u Kru{evcuDiplomirao 28. 06. 2013.Stalno mesto boravka Kru{evacHilandarska F11/24

Balti} M. Branislav

Ro|en 10. 01. 1978. u BeograduDiplomirao 20. 05. 2013.Stalno mesto boravka ZemunPionirska 23

Jovi~i} M. Neboj{a

Ro|en 08. 07. 1988. u Bijeljini,R. Srpska, BiHDiplomirao 24. 06. 2013.Stalno mesto boravka BijeljinaBra}e Jugovi}a 2

@akula B. Jovan

Ro|en 21. 09. 1985. u SomboruDiplomirao 27. 06. 2013.Stalno mesto boravka RastinaVojvode Putnika 26

Arsenovi} D. Tatjana

Ro|ena 10. 04. 1984. u [apcuDiplomirala 10. 06. 2013.Stalno mesto boravka [abacPop Lukina 58

442

Vet. glasnik 67 (5-6) 441 - 445 (2013) Diplomirani studenti

Spasi} J. Marko

Ro|en 18. 10 1985. u â~kuDiplomirao 17. 06. 2013.Stalno mesto boravka BeogradTetovska 44/2

Savi} I. Boìdar

Ro|en 17. 02. 1983. u SmederevuDiplomirao 17. 06. 2013.Stalno mesto boravka Lugav~ina16. oktobar 175

Ravi} T. Branko

Ro|en 20. 03. 1986. u â~kuDiplomirao 12. 06. 2013.Stalno mesto boravka Vu~kovica

Radoi~i} D. Bojan

Ro|en 31. 08. 1984. u Bajinoj Ba{tiDiplomirao 11. 06. 2013.Stalno mesto boravka Bajina Ba{ta

Ne{i} S. Nenad

Ro|en 01. 07. 1985. u Vrhovinama, UbDiplomirao 10. 06. 2013.Stalno mesto boravka Vrhovinac, Ub

Jevti} M. Jelena

Ro|ena 14. 10. 1986. u [apcuDiplomirala 10. 06. 2013.Stalno mesto boravka BadovinciKara|or|eva 145

Sre}kovi} M. Vlajko

Ro|en 21. 05. 1986. u ValjevuDiplomirao 04. 06. 2013.Stalno mesto boravka Divci[u{roka, Divci

Mini} S. Milan

Ro|en 13. 09. 1979. u AleksincuDiplomirao 20. 05. 2013.Stalno mesto boravka AleksinacDu{ana Trivunca 19/3

Oègovi} R. Magdalena

Ro|ena 31. 12. 1984. u BeograduDiplomirala 28. 05. 2013.Stalno mesto boravka BeogradStjepana Supanca 3

Vukomanovi} I. Igor

Ro|en 07. 03. 1985. u Tuzli, BiHDiplomirao 03. 06. 2013.Stalno mesto boravka Bogati}, DubljeSime Nenadovi}a 11

Boji} B. Davor

Ro|en 06. 12. 1984. u Tuzli, BiHDiplomirao 30. 05. 2013.Stalno mesto boravka UgljevikTrg Draè Mihajlovi}a 3

Vranje{ R. Borjana

Ro|ena 18. 03. 1985. u ZemunuDiplomirala 28. 05. 2013.Stalno mesto boravka BeogradBlaà Popivode 19

Lazendi} S. Vlada

Ro|en 19. 08. 1965. u ZemunuDiplomirao 22. 05. 2013.Stalno mesto boravka N. BeogradAleksina~kih rudara 9

Jankovi} \. Uro{

Ro|en 03. 07. 1985. u Pan~evuDiplomirao 23. 05. 2013.Stalno mesto boravka AlibunarBratstva i jedinstva 3

Zahari} A. Ljubi{a

Ro|en 17. 04. 1986. u Bijeljini,R. Srpska, BiHDiplomirao 26. 04. 2013.Stalno mesto boravka Ugljevik, BiHObrije` bbUgljevi~ka Obrije`, BiH

443


Petrovi} @. Milo{

Ro|en 03. 04. 1987. u â~kuDiplomirao 09. 05. 2013.Stalno mesto boravka â~akBresnica, b.b.

Marjanovi} S. \or|e

Ro|en 27. 04. 1988. u ValjevuDiplomirao 10. 05. 2013.Stalno mesto boravka ValjevoOgla|enovac b.b.

]iri} @. Marko

Ro|en 11. 08. 1986. u [apcuDiplomirao 08. 05. 2013.Stalno mesto boravka MajurKajmak~alanska 18

Popovi} @. Katarina

Ro|ena 28. 01. 1978. u ValjevuDiplomirala 26. 04. 2013.Stalno mesto boravka Ose~inaSelo Pluàc

Mijajlovi} Lj. Marko

Ro|en 23. 08. 1985. u SokobanjiDiplomirao 26. 04. 2013.Stalno mesto boravka SokobanjaSelo Vrmdà

Brankovi} Z. Andrija

Ro|en 01. 11. 1977. u BeograduDiplomirao 25. 04. 2013.Stalno mesto boravka BeogradMajke Jevrosime 3

Stoiljkovi} M. Bogdan

Ro|en 12. 10. 1984. u Smed. PalanciDiplomirao 22. 04. 2013.Stalno mesto boravka Smed. PalankaOlge Milo{evi} 3

Raji} D. Vladan

Ro|en 05. 09. 1979. u BeograduDiplomirao 23. 04. 2013.Stalno mesto boravka BeogradBorivoja Stevanovi}a 10B

Andri} S. Branimir

Ro|en 03. 12. 1985. u BijeljiniR. Srpska, BiHDiplomirao 02. 04. 2013.Stalno mesto boravka BijeljinaPu~ile b.b.

Ivanovi} B. Milo{

Ro|en 27. 11. 1985. u LozniciDiplomirao 22. 03. 2013.Stalno mesto boravka LoznicaVojislava Ili}a 20

\urica T. Du{an

Ro|en 10. 02. 1980. u ParkacuR. HrvatskaDiplomirao 13. 03. 2013.Stalno mesto boravka PoègaHilandarska 13/3

Milanov S. Sr|an

Ro|en 25. 08. 1983. u BeograduDiplomirao 06. 03. 2013.Stalno mesto boravka BeogradBra}e Jerkovi} 77/16

Milojevi} M. Todor

Ro|en 07. 05. 1981. u UìcuDiplomirao 06. 03. 2013.Stalno mesto boravka Bela RekaLjubi{

Stankovi} J. Goran

Ro|en 26. 09. 1978. u VranjuDiplomirao 06. 03. 2013.Stalno mesto boravka VranjeAleksandra Mladenovi}a 15

444


Dragomirov M. Miomira

Ro|en 16. 01. 1986.u Pan~evuDiplomirao 18. 02. 2013.Stalno mesto boravka Pan~evoCara Du{ana 63

Petrovi} M. Dragoslav

Ro|en 24. 02. 1981. u ProkupljuDiplomirao 14. 02. 2013.Stalno mesto boravka LeskovacLep{e Stamenkovi} 147

Brki} B. Marko

Ro|en 20. 01. 1983. u BeograduDiplomirao 14. 02. 2013.Stalno mesto boravka N. BeogradOtona @upan~i}a 51

Andri} @. Dejan

Ro|en 12. 07. 1983. u U`icuDiplomirao 12. 02. 2013.Stalno mesto boravka Bajina Ba{taRadni~ka 16

Gordi} S. Bo{ko

Ro|en 07. 01. 1985. u Novoj Varo{iDiplomirao 12. 02. 2013.Stalno mesto boravka Nova Varo{Kokin Brod

Vuka{inovi} M. Du{an

Ro|en 02. 08. 1984. u ZvornikuR. Srpska, BiHDiplomirao 11. 02. 2013.Stalno mesto boravka [abacNikole ]upi}a 4

Petrovi} M. Nenad

Ro|en 29. 05. 1981. u NegotinuDiplomirao 07. 02. 2013.Stalno mesto boravka Negotin12. septembar, lamela A2

Jovanovi} B. Nemanja

Ro|en 10. 11. 1981. u Ni{uDiplomirao 09. 11. 2012.Stalno mesto boravka BeogradBojana Stupice 31

Doki} R. Ivan

Ro|en 22. 08. 1980. u BeograduDiplomirao 21. 11. 2011.Stalno mesto boravka BeogradBranka Krsmanovi}a 11A

445


^ASOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

VETERINARSKI

GLASNIK

GOD. LXVII BEOGRAD, 2013. BROJ 1 – 6

SADR@AJ ZA 2013. GODINU

PO AUTORIMA

�Aleksi} Jelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Aleksi} Nevenka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Aleksi} Agelidis Aleksandra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417Aleksi}-Kova~evi} Sanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Andri} N. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Andri} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Api} Jelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

�Balti} Tatjana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Balti} @. M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Balti} @. M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417Bobo{ S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Bogunovi} Danica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395Borovi} Branka, Spiri} Danka, Velebit B., \or|evi} Vesna, Laki}evi}

Brankica, Balti} Tatjana, Spiri} Aurelija: Ispitivanje osetljivostimodifikovane mikrobiolo{ke metode STAR protokol za detek-ciju beta-laktamskih antibiotika u sirovom kravljem mleku . . 163

Borozan Sun~ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Borozan Sun~ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Bo`i} Tatjana, Stevanovi} Jelka , Borozan Sun~ica, Jovi} S.,

Dimitrijevi} B., Ignjatovi} I.: Uticaj oksidativnog stresana razvoj bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

75

Bugarski D., Petrovi} T., Bobo{ S., Milanov Dubravka, Orli} D.,Radinovi} M., Lazi} S.: Uporedno ispitivanje imunolo{kogodgovora teladi u razli~itim intervalima izme|u primarne isekundarne imunizacije inaktivisanom vakcinom protivgove|eg herpes virusa-1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

43

�]irkovi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429]upi} @. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

�Damjan Radoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Damme K. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Dimitrijevi} B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

449

Dimitrijevi} B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Dimitrijevi} Mirjana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Dimitrijevi} Sanda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Dimitrijevi} Sanda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405Dimitrijevi} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369Dimitrijevi} V., Trailovi} Ruzica, Petrujki} B., Savi} Mila, Simeunovi} P.,

Stevanovi} Jevrosima, Stanimirovi} Z.: Molekularno geneti~kipristup individualnoj identifikaciji srnda}a u slu~aju krivolovau Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279

Dokmanovi} Marija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Dokmanovi} Marija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215Dokmanovi} Marija, Te{i} M., Teodorovi} V., Karabasil N., Markovi}

Radmila, Todorovi} Milica, \uri} Jelena: Ispitivanje mesnatostitrupova svinja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

Drlja~i} A. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

�\or|evi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329\or|evi} Vesna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163\or|evi} Vesna, Savi} M., Vasilev S., \or|evi} M.: Prinos larvi i

uticaj ljudskog faktora u pouzdanosti pregleda mesa meto-dom ve{ta~ke digestije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329

\ur|evi} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29\uri} Jelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227\uri} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15\uri} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

�D`mura G. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

�Fi{ter Svetlana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Francuski Jelena, Andri} N., Ili} V., Jovanovi} M., Lazarevi}-Macanovi}

Mirjana, Krsti} V., Kova~evi}-Filipovi} Milica: Retrospektivnaanaliza klini~kopatolo{kog nalaza kod opstrukcije donjihmokra}nih puteva ma~aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

�Glamo~lija Nata{a, Drlja~i} A., Mirilovi} M., Markovi} Radmila, Ivanovi} Je-lena, Lon~ina Jasna, Balti} @. M.: Analiza obima proizvodnje `iv-inskog mesa u Srbiji od 1984. do 2009. godine . . . . . . . 269

Grdovi} Svetlana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Grdovi} Svetlana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Gruji} Milanovi} Jelica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Gvozdenov Maja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

�Ignjatovi} I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

450

Ili} Tamara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405Ili} Tamara, Petrovi} T., Dimitrijevi} Sanda: Zna~aj populacija divljih

ptica i njihova parazitofauna . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

Ili} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Ivanov M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Ivanovi} Jelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

�Jak{i} Sandra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317Janevski A. 349Jezdimirovi} Milanka, Aleksi} Nevenka, Milovanovi} Mirjana,

Stojanovi} Dragica, Jezdimirovi} N., \ur|evi} D., Kurelju{i}Jasna: Uticaj eugenola na hematolo{ke parametre kodpacova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Jezdimirovi} N. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Jovanovi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Jovanovi} S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Jovanovi} S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369Jovi} S., Stevanovi} Jelka, Borozan Sun~ica, Dimitrijevi} B.,

Fi{ter Svetlana, Aleksi} Jelena: Korisni i {tetniefektiazot-monoksida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

Jovi} S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Jovi~in M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317Jovovi} \ur|ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Juri{i} A. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

�Karabasil N. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Karanovi} Danijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Kasagi} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337Kati} Vera, Raji} Savi} Nata{a: Nalaz koagulaza negativnih stafilokoka

u zapatu sa pove}anim brojem somatskih }elija u mleku injihova osetljivost na antimikrobna sredstva . . . . . . . . . 175

Kirovski Danijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Kirovski Danijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337Kirovski Danijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349Ko~i{ J., Ili} Tamara, [amanc H., Dimitrijevi} Sanda: Parazitske

infekcije goveda Severnoba~kog okruga . . . . . . . . . . . 405Kova~evi}-Filipovi} Milica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Krnjaja Vesna, Novakovi} @., Stojanovi} Ljiljana, Ostoji}-Andri} Du{ica,

Stani{i} N., Nik{i} D., Mandi} Violeta: Kontaminacija hrane zagoveda plesnima i mikotoksinima . . . . . . . . . . . . . . . 129

Krsti} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Kukolj B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337Kukri} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349Kurelju{i} Jasna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

451

�Laki}evi} Brankica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Lako B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Lako B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Lazarevi}-Macanovi} Mirjana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Lazi} S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Lon~ina Jasna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Luka~ D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Luka~ D., Vidovi} V., [trbac Ljuba, Puno{ Desanka, Vi{nji} V., Stupar

M., Dokmanovi} Marija: Fenotipska i genetska analizasvojstava kvaliteta polutki svinja . . . . . . . . . . . . . . . . 215

�Ljubojevi} Dragana, ]irkovi} M., Mi{~evi} Mirjana: Probiotici u ishrani{aranskih riba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

�Maga{ V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Maksimovi} Zori} Jelena, Mili}evi} Vesna, Veljovi} Lj., Petrovi} T.,

Val~i} M., Plav{i} B., Vranje{ N.: Besnilo – epizootiolo{kasituacija na teritoriji Srbije i zemalja u okru`enju od 2006.do 2012. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377

Maleti} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Mandi} Violeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Mari} J. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349Marinkovi} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Marinkovi} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Markovi} Radmila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Markovi} Radmila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Markovi} Radmila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417Markovi} T. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417Mihailovi}-Stanojevi} Nevena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Mihaljev M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317Mihaljev M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Milanov Dubravka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Milanovi} D. S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Mili}evi} Vesna, Veljovi} Lj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377Miloradovi} Z., Gvozdenov Maja, Jovovi} \ur|ica, Mihailovi}-Stano-

jevi} Nevena, Ivanov M., Vaji} Una Jovana, Karanovi}Danijela, Milanovi} D. S., Gruji} Milanovi} Jelica: Uticajekstrakta lista masline (Olea europea L.) na hemodinamskistatus i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa uro|enomhipertenzijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

Milovanovi} Mirjana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Mirilovi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Mirilovi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417

452

Mirilovi} M., Teodorovi} V., Savkovi} N., Te{i} M., Dimitrijevi} Mirjana,Popovi} Z., [pegar V.: Distribucija i tendencija kretanja trihine-loze kod divljih svinja (Sus scrofa) na podru~ju R Srbije . . . 187

Mi{~evi} Mirjana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429Mitevski D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Mitrovi} Branislava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Mitrovi} M. Branislava, Vitorovi} Gordana, Andri} V., Stojanovi}

Mirjana, Vitorovi} D., Grdovi} Svetlana, Vi}entijevi} M.:Prirodni radionuklidi u mineralnim |ubrivima i obradivomzemlji{tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359

�Nedi} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417Nedi} Svetlana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Ne{i} Ksenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349Ni}in S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Nik{i} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Novakovi} @. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

�Obrenovi} Sonja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Obrenovi} Sonja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Orli} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Ostoji}-Andri} Du{ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

�Panteli} Gordana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Pavlovi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Pavlovi} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Petrovi} Aleksandra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Petrovi} Jelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Petrovi} T. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Petrovi} T. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Petrovi} T. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377Petrujki} B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Plav{i} B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377Popovi} Z. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Potkonjak A., Juri{i} A., Petrovi} Aleksandra, Ni}in S., Rajkovi}

Dragana, Lako B., Obrenovi} Sonja: Entomolo{ki i ekolo{kiindeks rizika za pojavu lajmske bolesti na podru~ju Vojvodine,Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3

Potkonjak A., Savi} Sara, Vra~ar V., Rnjak D., Tikvicki M., Obrenovi}Sonja, Lako B.: Prevalencija antitela klase G na antigeneuzro~nika lajmske bolesti kod pasa u Vojvodini, Srbija . . . . 55

Potkonjak Dubravka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Prodanovi} R. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

453

Prodanovi} R., Kirovski Danijela, Vujanac I., Ne{i} Ksenija, Janevski A.,Mari} J., Kukri} V.: Stereotipno pona{anje na farmamavisokomle~nih krava – „igra jezika" . . . . . . . . . . . . . . 349

Puno{ Desanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Puno{ Desanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

�Radinovi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Radoji~i} Sonja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395Raji} Savi} Nata{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175Rajkovi} Dragana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Ristic M., Damme K.: Significance of pH-value for Meat Quality of

Broilers – Influence of Breed Lines . . . . . . . . . . . . . . 67Rnjak D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

�Savi} Mila, Vu~kovi} S., Jovanovi} S.: Prilog sagledavanju potencijalaprirodnih resursa Sjeni~ko - pe{terske visoravni za organizovanjeorganske ov~arske proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Savi} Mila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Savi} Mila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369Savi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329Savi} Sara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Savi} Sara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Savkovi} N. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Simeunovi} P. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Sladojevi} @., Kasagi} D., Kukolj B., Kirovski Danijela: Uticaj razli~itih

uslova dr`anja, pariteta i broja prasadi u leglu na gubitaktelesne mase krma~a u toku laktacije . . . . . . . . . . . . . 337

So~o I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Spasojevi} Kosi} Ljubica, Savi} Sara: Zdravstvena za{tita lova~kih

pasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Spiri} Aurelija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Spiri} Danka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Stanimirovi} Z. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Stani{i} N. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Stevanovi} Jelka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Stevanovi} Jelka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Stevanovi} Jevrosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Stevi} Nata{a, Bogunovi} Danica, Radoji~i} Sonja, Val~i} M.:

Bruceloza pasa na teritoriji Republike Srbije u periodu od2004. do 2011. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

Stojanov I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Stojanov I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317Stojanovi} Dragica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Stojanovi} Dragica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

454

Stojanovi} Ljiljana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Stojanovi} Mirjana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Stojanovi} Mirjana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Stupar M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Stupar M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

�[amanc H. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405[pegar V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187[trbac Ljuba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201[trbac Ljuba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

�Teodorovi} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Teodorovi} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Teodorovi} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417Te{i} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Te{i} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Te{i} M., Balti} @. M., Teodorovi} V., Mirilovi} M., Nedi} D., Markovi} T.,

Markovi} Radmila, Aleksi} Agelidis Aleksandra: Tendencijarazvoja ribarstva i potro{nja ribe u Srbiji . . . . . . . . . . . 417

Tikvicki M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Todorovi} Milica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Trailovi} Ruzica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Trailovi} Ruìca, Savi} Mila, Dimitrijevi} V., Jovanovi} S.: Varijabilnost

albumina u krvnom serumu kao odraz mogu}eg evolutivnoguticaja diluvijalnih konja na populaciju doma}eg brdskogkonja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369

�Vaji} Una Jovana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Vakanjac Slobodanka, Pavlovi} V., Maga{ V., Pavlovi} M., \uri} M.,

Maleti} M., Nedi} Svetlana, So~o I.: Ispitivanje efikasnostiintramamarno aplikovanih antibiotika i glukokortikosteroidau le~enju supklini~kih i klini~kih mastitisa kod krava . . . . . 15

Val~i} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377Val~i} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395Vasilev S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329Velebit B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Velhner Maja, Potkonjak Dubravka, Stojanovi} Dragica, Mitevski D.,

Stojanov I., Petrovi} Jelena: Rezistencija salmonela na anti-bakterijske lekove i mere kontrole u ìvinarskoj proizvodnji. .

87

Vi}entijevi} M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Vitorovi} Gordana, Mitrovi} Branislava, Panteli} Gordana, Vitorovi} D.,

Stojanovi} Mirjana, Grdovi} Svetlana: Radioaktivnost mlekau Srbiji od êrnobilja 1986. do Fuku{ime 2011. godine . . .

237

Vidovi} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

455

Vidovi} V., Luka~ D., [trbac Ljuba, Puno{ Desanka, Vi{nji} V., StuparM., Dokmanovi} Marija: Uticaj kriterijuma selekcije u svinjar-stvu i kvalitet svinjskih polutki . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Vi{nji} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Vi{nji} V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215Vitorovi} D. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Vitorovi} Gordana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Vra~ar V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Vranje{ N. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377Vu~i}evi} Ivana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Vu~kovi} S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Vujanac I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349Vujanac I., Prodanovi} R., D`mura G., \uri} M., Marinkovi} D., Kirovski

Danijela: Prikaz slu~aja insuficijencije desnog srca kod kraveprouzrokovanog traumatskim perikarditisom . . . . . . . . . 287

@ivkov-Balo{ Milica, Jak{i} Sandra, Mihaljev M., ]upi} @., Stojanov I.,Api} Jelena, Jovi~in M.: Mikroelementi i te{ki metali u mlekukrava sa razli~itih lokaliteta Srbije 317

RAZNO

�DIPLOMIRANI STUDENTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

�UPUTSTVO AUTORIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147, 297, 461

�INDEKS AUTORA I KLJU^NIH RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

�SPISAK RECENZENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459

�IN MEMORIAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

456

INDEKS KLJU^NIH RE^I

�aglutinacija, 395anketiranje lovaca, 259anti BHV-1 vakcine, 43antibiotici, 163, 429antimikrobna sredstva, 175antitela, 43ateroskleroza, 75azot monoksid, 245azotemija, 117

�besnilo, 377biljni resursi, 97biohemijski sastav krvi, 349Borrelia burgdorferi, 3, 55breed lines, 67broiler, 67broj prasadi, 337brojler, 269Brucella canis, 395

�deoksinivalenol, 129detekcija larvi, 329disekcija, 201, 215distribucija, 187divlja svinja, 187divlje ptice, 105DNK forenzika, 279doma}i brdski konj, 369

�eksperimentalna hipertenzija, 303ekstrakt lista masline, 303ektoparaziti, 105elasti~nost potro{nje, 417endoparaziti, 105epizootiolo{ka situacija, 377epizootiologija, 105eritrociti, 29eugenol, 29

�farma, 227

�gamaspektrometrija, 359goveda, 405

�helmintoze, 405hematotoksi~nost, 29hipertenzija, 75hipomagnezijemija, 349hrana za `ivotinje, 317hrana za goveda, 129

�improvizacije, 329individualna identifikacija, 279infekcija, 3infektivne bolesti, 259ishrana, 259

�KKT – kontrolna kriti~na ta~ka, 329koagulaza negativne stafilokoke,

175krava, 287, 349krivolov, 279krma~e, 337krpelji, 3kvalitet polutke, 201

�lajmska bolest, 3, 55laktacija, 337leukociti, 29lipidi, 245lipidna peroksidacija, 303lisica, 377lova~ki psi, 259

�ma~ka, 117mastitis, 15, 175mastocitom, 153meat quality, 67mesnatost, 227mikrobiolo{ke metode, 163mikroelementi, 317mikrosateliti, 279

457

mineralna |ubriva, 359mleko, 163, 175, 237, 317mo`dani udar, 75morfologija, 153

�na~in dr`anja, 337nitrozacioni stres, 245

�oksidativni stres, 75opstrukcija uretre, 117oralna vakcinacija lisica, 377organska proizvodnja, 97otkup, 227ov~arstvo, 97

�pacov, 29paritet, 337pas, 153pH-value, 67polimorfizam albumina, 369potro{nja, 269, 417prirodni radionuklidi, 359probiotici, 429proizvodni parametri, 429proizvodnja, 269, 417proteini, 245psi, 395, 55

�radioaktivnost, 237Republika Srbija, 395reumatoidni artritis, 75revakcinacija, 43rezidue, 163rezistencija, 87ribarstvo, 417rizik, 3ruralni razvoj, 97

�salmonela, 87selekcija, 201

seroprevalencija, 55SEUROP, 227Severnoba~ki okrug, 405smanjena produkcija azot

monoksida, 303somatske }elije, 175sr~ana insuficijencija, 75Srbija, 237, 269, 417srnda}, 279Staphylococcus aureus, 15STAR protokol, 163stereotipno pona{anje, 349Streptococcus agalactiae, 15svinja, 215, 201svinjski trup, 227

�{aranske ribe, 429{e}erna bolest, 75{uga, 405

�te{ki metali, 317terapija, 15, 87toksigene gljive (plesni), 129traumatski perikarditis, 287trend, 187Trichinella, 329trihineloza, 187u~estalost, 153udeo tkiva u delovima trupa, 215ukupni aflatoksini, 129vakcinacija, 87varijabilnost, 369ve{ta~ka digestija, 329Vojvodina, 55zearalenon, 129zemlji{te, 359

�`ivinarstvo, 87

458

RECENZENTI ÂSOPISA „VETERINARSKI GLASNIK“

ZA RADOVE OBJAVLJENE U 2013. GODINI

1. Ruìca A{anin, redovni profesor, Katedra za mikrobiologiju FVM, Beograd

2. Horea [amanc, redovni profesor, Katedra za bolesti papkara FVM, Beograd

3. Vera Kati}, redovni profesor, Katedra za higijenu namirnica FVM, Beograd

4. Dragi{a Trailovi}, redovni profesor, Katedra za bolesti mesojeda FVM,Beograd

5. Sonja Radoji~i}, redovni profesor, Katedra za zarazne bolesti FVM, Beograd

6. Milan Balti}, redovni profesor, Katedra za za higijenu namirnica FVM, Beo-grad

7. Zoran Kuli{i}, redovni profesor, Katedra za parazitologiju FVM, Beograd

8. Silva Dobri}, redovni profesor, Medicinski fakultet VMA, Beograd

9. Sneàna Tomanovi}, vanredni profesor, Institut za medicinska istraìvanja,Beograd

10. Nenad \or|evi}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun

11. Radmila Resanovi}, redovni profesor, Katedra za bolesti mesojeda FVM,Beograd

12. Miodrag Lazarevi}, redovni profesor, Katedra za fiziologiju FVM, Beograd

13. Milovan Jovi~in, nau~ni saradnik, Institut za veterinarstvo, Novi Sad

14. Milica Ninkovi}, redovni profesor, Medicinski fakultet VMA, Beograd

15. Pero Eri}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

16. Du{an Mi{i}, docent, Katedra za mikrobiologiju FVM, Beograd

17. Milanka Jezdimirovi}, redovni profesor, Katedra za farmakologiju itoksikologiju FVM, Beograd

18. Milijan Jovanovi}, redovni profesor, Katedra za patolo{ku morfologiju FVM,Beograd

19. Oliver Stojkovi}, docent, Institut za sudsku medicinu, Medicinski fakultet,Beograd

20. Katarina Vu~i}evi}, docent, Farmaceutski fakultet, Beograd

459

21. Milan Te{i}, redovni profesor, Katedra za ekonomiku i statistiku FVM,Beograd

22. Vesna \or|evi}, nau~ni saradnik, Institut za higijenu i tehnologiju mesa,Beograd

23. Dragana Dekanski, nau~ni saradnik, Institut za biomedicinska istra`ivanja„Galenika“ Beograd

24. Vladan \ermanovi}, docent, Katedra za zootehniku, Poljoprivredni fakultet,Zemun

25. Miroslav ]irkovi}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Departman zaveterinarsku medicinu, Novi Sad

26. Dragana Popovi}, redovni profesor, Katedra za biofiziku FVM, Beograd

27. Dragan Kataranovski, redovni profesor, Biolo{ki institut „Sini{a Stankovi}“,Beograd

28. Petar Bulat, nau~ni saradnik, Institut za medicinu rada, Beograd

29. Velibor Andri}, istra`iva~ saradnik, Institut za nuklearne nauke „Vin~a“,Beograd

460

Vet. glasnik 67 (5-6) 459 - 460 (2013) Recenzenti ~asopisa „Veterinarski glasnik“za radove objavljene u 2013. godini

VETERINARSKI GLASNIK je ~asopis Fakulteta veterinarske medi-cine Univerziteta u Beogradu, koji se izdaje u saradnji sa suizdava~em Veterinar-skom komorom Srbije. âsopis objavljuje originalne i pregledne radove, izve{tajesa kongresa i stru~nih sastanaka, prikaze knjiga, radove iz istorije veterinarskemedicine, dopise za rubriku Se}anje, kao i komentare i pisma Uredni{tvu u vezi saobjavljenim radovima.

Sve prispele rukopise Ure|iva~ki odbor, odnosno glavni i odgovorniurednik {alje recenzentima radi stru~ne procene. Ukoliko recenzenti predloè iz-mene i dopune, tada se kopija recenziranog rukopisa dostavlja autoru (autorima)s molbom da traène izmene unesu u tekst ili pak u protivnom da argumentovanoizraze svoje neslaganje sa datim primedbama recenzenta. Kona~nu odluku oprihvatanju rada za {tampu donosi glavni i odgovorni urednik zajedno sa Ure|i-va~kim odborom.

âsopis se {tampa na srpskom jeziku, a kratak sadràj se prevodi naengleski i ruski. Radovi stranih autora, van srpskog, hrvatskog i bo{nja~kog go-vornog podru~ja se {tampaju na engleskom jeziku sa kratkim sadràjem nasrpskom i ruskom jeziku.

Molimo saradnike da svoje radove za Veterinarski glasnik pi{u jasno,koncizno, racionalno, gramati~ki ispravno i u skladu sa slede}im uputstvima.

OP[TA UPUTSTVA

Tekst rada se kuca u programu za obradu teksta Word, latinicom, fon-tom Times New Roman, duplim proredom i veli~inom slova 12 ta~aka (12 pt).Levu i desnu marginu podesiti na 20 mm, a gornju i donju na 30 mm, veli~inustranice na A4, sa levim poravnanjem i uvla~enjem svakog pasusa za 10 mm. Uko-liko se u tekstu koriste specijalni znaci (simboli), koristiti font Symbol. Rukopisrada dostaviti od{tampan jednostrano na belom papiru formata A4 u dva pri-merka, zajedno sa elektronskom verzijom. Stranice numerisati redom u okvirudonje margine (sa desne strane) po~ev od naslovne strane. Podaci o kori{}enojliteraturi u tekstu ozna~avaju se u zagradi prezimenom autora, iza kojeg se stavljazarez i godina. Ukoliko ima vi{e od dva autora, tada se u zagradi pi{e samoprezime prvog autora uz dodatak "i sar.," pa godina (npr. Petrovi} i sar., 1987).

NASLOVNA STRANA

Na posebnoj prvoj stranici treba napisati slede}e:– Naziv ~lanka, odnosno rada, treba pisati velikim slovima bez pod-

vla~enja i bez skra}enica.– Imena autora pisati ispod naslova punim imenom i prezimenom sa

titulom i zvanjem, bez podvla~enja i veznika, ve} razdvojena samo zarezom.Iznad prezimena se zvezdicom (jednom ili vi{e) ozna~ava ustanova u kojoj radiautor (autori). Zvezdice se stavljaju u superskriptum na kraju svakog prezimena.

461

UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMANJE RUKOPISA

– Ta~an naziv ustanove (i mesta u kojima se nalazi) u kojima autorirade, treba navoditi onim redosledom koji odgovara redosledu autora u radu.

– Na dnu stranice treba navesti ime i prezime (adresu, broj telefona,faksa ili e-mail) jednog od autora, radi korespondencije

KRATAK SADR@AJ

Na posebnoj stranici uz rad treba priloìti i pro{ireni kratak sadràjrada, obima jedne stranice A4 formata. Pored naslova i imena autora, krataksadràj treba da sadrì uvod, materijal i metode, rezultate, diskusiju i zaklju~ak.Tako|e, ispod kratkog sadràja treba navesti klju~ne re~i (optimalno tri do {est).

PISANJE TEKSTA

Svi podnaslovi se pi{u malim slovima i boldovano. U radu koristitikratke i jasne re~enice. Sve strane re~i za koje postoji odgovaraju}e ime u na{emjeziku treba zameniti tim nazivom tj. da prevod bude u duhu srpskog jezika. Za na-zive lekova koristiti isklju~ivo njihova internacionalna neza{ti}ena imena (ili kakoto jo{ neko naziva generi~ka imena) i pisati ih onako kako se izgovaraju (ne na la-tinskom ili engleskom jeziku). Ukoliko se pak èli ipak ista}i ime nekog preparata,onda se njegovo ime (zajedno sa imenom proizvo|a~a) stavlja u zagradu iza na-ziva aktivne supstancije. Ure|aji ili aparati se tako|e ozna~avaju njihovim trgo-va~kim nazivima, s tim {to se i ovde u zagradi mora navesti ime i mesto pro-izvo|a~a. Odre|ene supstancije ili hemikalije, koje se ozna~avaju slovima i broj-kama, moraju se precizno ozna~iti stavljanjem broja iznad (superskriptum) ili is-pod slova (subskriptum) (npr. IL-6, H2O, B12, CD8). U radu se mogu koristitiodre|ene skra}enice, ali samo kada je to neophodno (npr. kod duga~kih imenahemijskih jedinjenja) ili kada se takve skra}enice ve} nalaze u literaturi, odnosnokao takve su ve} prepoznatljive (npr. DNK). Za svaku skra}enicu, koja se prvi putjavlja u tekstu treba navesti i pun naziv. Skra}enice nikako ne koristiti u naslovu, au kratkom sadràju ih tako|e treba izbegavati. Decimalne brojeve pisati sa zare-zom. Obim rukopisa bez priloga, ne treba da bude ve}i od 8 stranica kucanog tek-sta, izbegavati veliki broj priloga.

Tabele se ozna~avaju arapskim brojevima (iznad tabela) po redosledunavo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Ro-man i veli~inu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvla~enja. Ukoliko se utabeli koriste skra}enice, iste treba objasniti u legendi ispod tabele. Svaku tabelutreba od{tampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostavitipo jednu.

Grafikoni se tako|e ozna~avaju arapskim brojevima (ispod grafikona)po redosledu navo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti fontTimes New Roman i veli~inu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bezuvla~enja. Ukoliko se koriste skra}enice, iste treba objasniti u legendi ispodgrafikona. Svaki grafikon treba od{tampati na posebnom listu papira i za svakiprimerak rukopisa dostaviti po jedan.

462

Sheme (crteì) se ozna~avaju arapskim brojevima (ispod shema) poredosledu navo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font TimesNew Roman i veli~inu slova 10 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvla~enja. Uko-liko se koriste skra}enice, iste treba objasniti u legendi ispod sheme. Svakushemu treba od{tampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisadostaviti po jednu.

Fotografije se ozna~avaju arapskim brojevima (ispod fotografije) poredosledu navo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Primaju se is-klju~ivo originalne fotografije (crno-bele ili u boji). Na pole|ini svake fotografijetreba napisati redni broj i strelicom ozna~iti gornji deo slike. Zbog kvalitetnije re-produkcije preporu~ljivo je slike dostavljati u elektronskom obliku (nastavak: jpg,tif ili sl., ne "uvla~iti" ih u "Word" format). U prilogu papirne forme teksta rada trebaod{tampati fotografiju sa odgovaraju}om legendom i oznakom rednog broja.

POGLAVLJA RADA

Poglavlja rada su: Uvod, Materijal i metode rada, Rezultati, Disku-

sija (ili Rezultati i diskusija zajedno), Zaklju~ak i Literatura.

U uvodu treba ukazati na najva`nije, odnosno najnovije ~injenice i po-glede, vezane za temu rada, sa kratkim obrazloènjem cilja sopstvenih ispitivanja.

Materijal i metode rada – U ovom poglavlju treba opisati uslove podkojima su ogledi izvedeni, materijal i ìvotinje na kojima su izvedeni, kao i metodekoje su kori{}ene u ogledu.

Rezultati – Rezultate prikazati pregledno uz pomo} tabela ili grafiko-na. Svuda treba da stoji redni broj i tekst, koji opisuje {ta odre|ena slika, tabela,grafikon ili shema prikazuje. Redni broj sa tekstom se stavlja iznad tabela, a kodsvih ostalih prezentacija ispod. Autor mora ta~no da nazna~i mesto u tekstu gdeèli da bude prikazan odre|eni prilog.

Diskusija – U ovom poglavlju autor analizira dobijene rezultate i isteupore|uje sa rezultatima i mi{ljenjima drugih autora, te poku{ava ista}i njihov teo-rijski i prakti~ni zna~aj.

Literatura – Autor treba da navede literaturne podatke, odnosno ra-dove, koje je koristio u toku izrade svog rada. Poèljno je da kori{}ena literaturabude {to novija, ako je mogu}e da ne bude starija od 5 godina. Reference trebapisati jednu ispod druge, numerisati ih arapskim brojevima i abecednim redomprema prvom slovu prezimena prvog autora. Ukoliko tekst reference ne moè dastane u jedan red, tada se red koji sledi uvla~i ispod prethodnog, jednim pritiskomna tabulator. Broj referenci nije u principu ograni~en ali se preporu~uje da ne budeve}i od 30. Izbegavati kori{}enje abstrakta kao reference. Reference ~lanaka, kojisu prihva}eni za {tampu treba ozna~iti kao "u {tampi" i priloìti dokaz o prihvatanjurada. Reference se citiraju prema "Vankuverskim pravilima", koja su zasnovana naformatima koja koriste National Library of Medicine i Index Medicus. Naslove~asopisa tako|e treba skra}ivati prema na~inu koji koristi Index Medicus (nestavljati ta~ke posle skra}enice). Stranice se citiraju tako {to se navode po~etna

463

stranica, a krajnja bez cifara koje se ponavljaju (npr. 134-138 se navode kao 134-8).

Primeri:1. ^lanak u ~asopisu:

Petrovi} M, Raki} L. Uticaj selena na razvoj pili}a. @ivinarstvo 2005; 2(7): 234-9.Kneèvi} B. Kvantitativni parametri radova u medicini. Perod Biolog 1990; 92(2):

241-3.

2. Knjige i druge monografije:

Borojevi} S. Metodologija eksperimentalnog nau~nog rada. 2. izd. Novi Sad:Radni~ki univerzitet "Radivoje îrpanov", 1978.

Colson JH, Armour WJ. Sports injuries and their treatment. 2nd rev. ed. London: SPaul, 1986.

Mihajlov AI, êrnyj AI, Giljarevskij PS. Nau~nie komunikacii i informatika. Moskva:Izdateljstvo "Nauka", 1976.

Plumb DC. Veterinary Drug Handbook. 4th edition. Iowa/Ames: Iowa State Univer-sity Press, 2002.

3. Poglavlja u knjizi:

Panteli} D. Nau~ni metod. U: Panteli} D, Vesley-Tanaskovi} I, Radoti} M, Savi} B,Kuzmanovi} M, Vojvodi} V, i dr. Metodologija nau~noistraìva~kograda u medicinsko-biolo{kim naukama. Beograd: Vojnoizdava~ki za-vod, 1977: 7-37.

Weinstein L, Swartz MN. Pathologic properties of invading microorganims. In:Sodeman WA Jr, Sodeman WA, editors. Pathologic physiology:mechanisms of disease. Philadelphia: Saunders, 1974: 457-72 .

4. Rad ili abstrakt u Zborniku radova:

]upi} V, Trailovi} D, Dobri} S, Velev R. Zna~aj racionalne primene lekova u veteri-narskoj medicini. Proceeding of Workshop Clinica Veterinaria Ohrid,Macedonia, 3-7. September 2005: 207-9.

]upi} V, Trailovi} D. Neracionalna primena lekova u veterinarskoj medicini – rizikpo zdravlje ljudi. Zbornik kratkih sadràja radova 16. savetovanja ve-terinara Srbije sa me|unarodnim u~e{}em. Zlatibor, Srbija, 8-10 Sep-tembar, 2004: 223-34.

NAPOMENA

Rad koji ne ispunjava sve gore navedene uslove ne}e biti poslat na re-cenziju i bi}e vra}en autorima da ga dopune i isprave.

ADRESA ÂSOPISA

Veterinarska komora Srbije – Veterinarski glasnik11000 Beograd, Bulevar oslobo|enja 18,

tel/faks 011/ 2684-597, 2687-475; e-mail: vetksªeunet.rs

464

veterinarski glasnik · na hemodinamski status i nivo lipidne peroksidacije kod pacova sa uro\enom...

Documents