2

Vesnik MD

list za pitawalica sa mi{i}nom

distrofijom i srodnimneuromi{i}nim oboqewima

Izdava~ i osniva~:Savez distrofi~ara Srbije

Za izdava~a:Radovan Pavlovi}

Izdava~ki savet:Borka Raji{i},Dragana Kraq,Lela Sakovi},

Dobrila Na{pali},Dragana Zogovi}-[apowi},

Sla|ana Radenkovi},Srboqub Jovanovi}

Glavni i odgovorni urednik:Ivanka Jovanovi}

Pomo}nik urednika:Dr Zdravko [or|an

Redakcija:Mira Vuka{inovi},Jelena Milo{evi},Gordana Stojanovi},

Dr Damjan Tati}

Saradnici:Julijana ^atalinacTijana Petrovi}Irena Pavlovi}

Marija Radovanovi}

Dizajn i tehni~ko ure|ewe:Ivanka Jovanovi}

Dizajn korice:Dragana Mi{ovi}

Adresa redakcije:Savez distrofi~ara SrbijeUl. Dimitrija Tucovi}a 23

11 000 BeogradTel/faks: 011/2455-184

@iro-ra~un:355-1035740-12

E-mail:savezmd@bvcom.net

[tampa:[tamparija"Svetlost"

Ul. Gvozdena Paunovi}a 208, ^a~akTel/faks: 032/ 350-090

Tira`:1.500 primeraka

Na osnovu re{ewaMinistarstva za informisawe

Republike Srbije, 13.10.1995. godine,list pod nazivom Vesnik MD upisan

je u Registar sredstava javnoginformisawa pod rednim brojem 2036

Поштовани читаоци,,

Да је снага коју човек поседује ствар духа,, а нетелеснога,, великом броју људи одувек је билопознато,, а на то су нас изнова подсетили наши“параолимпијци” на које смо сви,, након огромногуспеха на Олимпијским играма,, веома поносни..Србију је у Лондону представљало 1133 спортиста,, а сапет медаља наша селекција је завршила на 3399.. месту,,као најбоља у региону.. Златни су били ЖељкоДимитријевић и Тања Драгић,, док је сребро отишло уруке Драженка Митровића,, Бориславе Перић--Ранковић и Златка Кеслера.. Од свег срца им честитаму име целе Редакције и желимо им још много,, многомедаља у будућности и пуно спортске среће!!

Надам се да ће овај успех бити подстицајан и засве друге,, без обзира на то колико ко имао спортскогдуха или спортских афинитета,, јер готовосвакодневно суочени са многим ограничењима,,препрекама,, немогућностима и слично,, особе саинвалидитетом врло лако могу да изгубе веру у себе иу сопствене могућности..

Иако се у овом броју нисмо бавили њиховимуспехом,, бар на овај начин им одајемо признање,, анаше читаоце даље препуштамо другим инфор-мацијама које се налазе у овом издању најновијегВесника..

Иванка Јовановић

[[ttaammppaawwee oovvoogg bbrroojjaa

ffiinnaannssiijjsskkii jjee oommoogguu}}iilloo

MMiinniissttaarrssttvvoo kkuullttuurree..

Jesen 2012. 3

44 IIZZ RRAADDAA SSAAVVEEZZAA:: SSeemmiinnaarr oo ppiissaawwuu pprroojjeekkaattaa zzaa ddoonnaattoorree iizz EEUU

66 IIZZ RRAADDAA SSAAVVEEZZAA:: GGrrzzaa -- OOlliimmppiijjsskkeeiiggrree ddiissttrrooffii~~aarraa SSrrbbiijjee

99 DDEE[[AAVVAAWWAA:: SSaassttaannaakk pprreeddssttaavvnniikkaa OOOOSSII ii llookkaallnniihh vvllaassttii uu PPrreeddeejjaannuu

1100 DDEE[[AAVVAAWWAA:: KKoonnffeerreenncciijjaa -- ssoocciijjaallnnii sseerrvviissii zzaa jjeeddnnaakkee mmoogguu}}nnoossttii

1133 DDEE[[AAVVAAWWAA:: PPoossttaavvqqeenn lliifftt zzaa OOSSIInnaa SSttuuddeennttsskkoojj ppoolliikklliinniiccii uu BBeeooggrraadduu

1144 MMEE]]UUNNAARROODDNNEE AAKKTTIIVVNNOOSSTTII:: SSkkuupp{{ttiinnaa EEDDFF--aa uu KKooppeennhhaaggeennuu

1166 IISSTTRRAA@@IIVVAAWWAA:: DDoobbrroovvooqqnnee pprriivvaattnneeppeennzziijjee

1188 IIZZ RRAADDAA OORRGGAANNIIZZAACCIIJJAA:: KKrraaqqeevvoo,, SSoommbboorr,, NNii{{,, PPaarraa}}iinn,, ZZaajjee~~aarr,, PPaann~~eevvoo,,SSmmeeddeerreevvoo,, LLeesskkoovvaacc

S A D R @ A J

IZ RADA SAVEZA

Jesen 2012.4

Савез дистрофичара Ср-бије је у јуну ове године почеореализацију пројекта ”Европ-ски пут је наш пут”, који је одо-брен и финансиран од странеМинистарства рада и социјал-не политике Републике Србије.Трајање пројекта је било 4 ме-сеца, у оквиру којих је плани-рано одржавање два семинарана тему: Обука представ-ника/ца организација особа садистрофијом у писању пред-лога пројекта према смерни-цама за конкурсе ЕУ.

Обука корисника ималаје за циљ јачање капацитетаорганизација дистрофичаракоје заступају права и инте-

ресе особа са дистрофијом уСрбији, кроз едукацију која ћесе односити на теме о пред-приступним фондовима ЕУ и описању предлога пројекта пре-ма правилима ЕУ.

Корисници пројекта субиле чланице Савеза дистро-фичара Србије, односно њихо-ви активисти и лидери.

У Бањи Ковиљачи од 20.до 22. јула 2012. годинеодржан је први семинар натему: “Писање пројеката посмерницама ЕУ”.

Едукације су реализо-вале Снежана Стојановић иТатјана Лазор Обрадовић, тре-нерице Тима три.

На семинару су учество-вали представници удружењаиз Београда и Западне Србије.

Програм рада је обухва-тио:• Увод у ЕИДХР програм иизворе финансирања из ЕУ.Рад на смерницама

• Најчешће административнегрешке; упознавање саапликационим пакетом

• Концепт пројекта;релевантност пројекта

• Дрво проблема

”Европски пут је наш пут”

IZ RADA SAVEZA

Jesen 2012. 5

• Циљеви пројекта (општи испецифични), са резултатимапројекта

• Комплетан апликациониформулар; активности пројекта

• Матрица логичког оквира

• Буџет пројекта

Други семинар је одржанод 14. до 16. септембра 2012. уВрњачкој Бањи, на коме суучествовали представници чла-ница Савеза дистрофичара Ср-бије из Војводине, Источне,Централне и Јужне Србије.

Савез дистрофичара Ср-бије у сарадњи са Националноморганизацијом особа са инва-лидитетом обезбедио је и дис-трибуираће приручник на темуписања пројекта по смерницамаЕУ свим учасницима семинара.

Радован Павловић

IZ RADA SAVEZA

Jesen 2012.6

Олимпијске игре дистро-фичара Србије одржане су од 9.до 12. августа на Грзи, код Па-раћина. У играма је, поредгостујуће екипе из Бања Луке,учешће узело 15 екипа из 15 уд-ружења дистрофичара Србије.Такмичари су имали прилику дасе такмиче у пет различитихдисциплина, од којих је свакаприлагођена особама оболелимод мишићне дистрофије и срод-них неуромишићних обољења,као што су: бацање плочица,

стрељаштво-гађање из вазду-шне пушке са наслона, пикадо,трке електромоторним колици-ма – полигон вожња и такми-чење у висећој кугли.

Такмичење у стрељаштвупод називом КУП “Зорановамета” у част преминулог ЗоранаСтојановића се, на захтев до-садашњих учесника, пријатељаи уз велико задовољство орга-низатора и домаћина, одржавапочев од ове године.

Тако је десет најбољепласираних стрелаца из екип-ног такмичења пуцало у Зора-нову част, за освајање “Зо-ранове мете”, јер Зоран је биоједан од зачетника Олимпијскихигара дистрофичара Србије.Осим тога, био је директор овеманифестације, али и један однајбољих спортиста, нарочитоистакнутих резултата у стреља-штву.

На свечаном отварањуОлимпијских игара на Грзи,

Грза

Олимпијске игредистрофичара Србије

22001122

IZ RADA SAVEZA

Jesen 2012. 7

учесницима и свим присутнимгостима су добродошлицу по-желели Марија Радовановић,председница Удружења у Па-раћину, Драгана Јоксимовићиспред Савеза дистрофичараСрбије, као и Марија Зекић,члан општинског већа општинеПараћин. Игре је званично про-гласио отвореним господинИсмаил Мачев, учесник светскогатлетског првенства 1991. иједан од учесника чувене белештафете 4 x 400, чији рекорд иданас стоји необорен. Част даолимпијску бакљу донесе наотварање имао је најмлађиучесник игара – Димитрије Ан-ђелковић из Ниша. Такође, тра-диционално и као и сваке годи-не, присутни су имали приликуда током отварања уживају узигре КУД–а “Петрус” из Забреге.

Што се забавног програмау вечерњим сатима тиче, сви суимали прилику да уживају ипроведу незаборавно веселовече уз вокалног солисту Ђо-лета Ђокића, који се није ште-део, увесељавајући велико дру-штво. Такође, одржано је и већтрадиционално караока вече на

којем је, у доста јакој конку-ренцији победу поново однео,другу годину за редом, господинРадомир Ђуричић из Бања Луке.

Трећег дана слободнопоподне су учесници искори-стили на најразличитије начи-не. Најмање њих је одмарало,неки су остали у олимпијскомселу да се друже и размењујуутиске са пријатељима издругих градова али су зато некито време провели роштиљајућина најлепшем месту Грзе – наврелу. Неки су обишли иуживали у миру манастираЛешје, неки шетали по чаро-бним пределима Грзе, док суони који су се ужелели урбаногритма града, ипак обишли покоју башту параћинских ка-фића.

Последњег дана су по-дељене медаље и пехари занајуспешније, спуштене заставеи затворене игре са жељом дасе и догодине поново сретнемона истом месту.

Целокупно такмичење јеодржано у изванредној атмос-фери, уз изврсну организацију инеизмеран допринос чланова

организационог ти-ма: Марије Радовано-вић, Јовице Миленковићаи Радослава Јовановића.

Посебне речи хвале иду ина рачун волонтера удружења уПараћину, а испред свих супредњачили Владица Вељковићи Владица Миленковић, за којесе мора рећи да су свој деопосла одрадили, ни мање нивише, него као професионалци.

Судије такмичења су већосму годину за редом из стре-љачког и атлетског клуба Борац– Параћин. Судили су и бринулио безбедности учесника са пунознања и разумевања за потребеи могућности особа са дистро-фијом.

О здрављу такмичара сватри дана је бринула медицинскаекипа из Параћина, тако да сумноги од учесника свакогатренутка могли да провере својпритисак, као и да се обрателекару за здравствени савет иевентуалну помоћ.

IZ RADA SAVEZA

Jesen 2012.8

Екипни пласман::11.. Бања Лука22.. Краљево33.. Смедерево

Најбољи спортистиолимпијаде::11.. Милосав Карајовић,,Крагујевац22.. Живота Радојковић ,,Краљево33.. Срђан Миленковић,,Параћин

КУП „Зоранова мета“Победник КУП--а „ Зорановамета“ је ВладицаМиленковић,, Параћин

Остварен пласман подисциплинама

Плочице::11.. Милосав Карајовић,,Крагујевац22.. Срђан Миленковић,,Параћин33.. Радомир Ђуричић,, БањаЛука

Победничка екипа уплочицама:: Смедерево

Стрељаштво::11.. Весна Никић,, Зајечар22.. Срђан Миленковић,,Параћин33.. Славица Тодоровић,,Смедерево

Победничка екипа устрељаштву:: Смедерево

Пикадо::11.. Ненад Чурлић,, Краљево22.. Милосав Карајовић,,Крагујевац33.. Миливоје Ђорђевић,,Грачаница

Победничка екипа упикаду:: Краљево

Трка електромоторнихколица::11.. Милијана Митрић,, Бања Лука22.. Синиша Радојевић,, Бољиживот – Смедерево

33.. Милосав Карајовић,,Крагујевац

Победничка екипа у трциелектромоторнихколица:: Бања Лука

Висећа кугла::11.. Живота Радојковић,,Краљево22.. Радомир Ђурићић,, БањаЛука33.. Предраг Чурлић,, Краљево

Победничка екипа увисећој кугли:: Краљево

Резултати пратилаца у тридисциплине::11.. Миро Ђурић,, Бања Лука22.. Владица Вељковић,,Параћин33.. Драган Милошевић,,Смедерево

Остварени резултати на VIII Олимпијским играма Савезадистрофичара Србије

DE[AVAWA

Jesen 2012. 9

Заштитник грађана орга-низовао је у Предејану састанакса представницима градских иопштинских власти и удруже-њима грађана у Јабланичком иПчињском округу посвећен уна-пређењу физичке и комуни-кационе приступачности особаса инвалидитетом. Поред заме-ника заштитника грађана дрГорана Башића и начелникаЈабланичког округа, ВладанаМаринковића о потребама гра-ђана са инвалидитетом и оба-везама органа јавне власти дајавни простор уреде тако да јеједнако доступан свима гово-рили су др Дамјан Татић, пред-ставник Србије у Комитету УНза праћење Конвенције о пра-вима особа са инвалидитетом,Иванка Јовановић, стручна са-радница Савеза и извршна ди-ректорка НООИС и стручњациза приступачност.

Циљ састанка је био далокалне самоуправе, које су За-штитника грађана претходноизвестиле о проблемима због

којих нису обезбедиле да јавнеустанове и простори буду при-ступачни свима, унапреде својазнања и ресурсе у вези са уна-пређењем положаја грађана саинвалидитетом.

Састанку су се одазвалабројна удружења грађана ипредседници општина Медвеђаи Лебане, представници градаЛесковца и општине ВладичинХан. На жалост, доносиоци од-лука у преосталих девет град-ских и општинских управа нисусхватили значај овог састанказа остваривање и унапређење

положаја грађана са инвали-дитетом и нису се одазвалипозиву Заштитника грађана.

Подсећамо да је премаУставу и Закону о локалнојсамоуправи обавеза јединицалокалне самоуправа да се ста-рају о остваривању и заштитиљудских права, а да КонвенцијаУН о заштити особа са инва-лидитетом, којој је државаприступила, обавезује органејавне власти да поступају унајбољем интересу грађана саинвалидитетом.

У наредном периоду За-штитник грађана ће с пажњомпратити поступања локалнихсамоуправа у овом делу Србијеу вези са остваривањем и за-штитом људских права при-падника ове рањиве друштвенегрупе.

Предејане

Састанак са представницимаградских и општинских власти

и удружењима особа саинвалидитетом

- Доносиоци одлука у локалним самоуправама у Јабланичкоми Пчињском округу нису искористиле прилику да унапреде

ресурсе у вези са остваривањем људских права особа саинвалидитетом.

DE[AVAWA

Jesen 2012.10

Србија је међу првим зем-љама у региону у којој се по-чело са праксом “персоналнихасистената”, који помажу осо-бама са инвалидитетом, кажепомћник министра рада и соци-јалне политике Владимир Пе-шић.

- Влада Србије обраћапосебну пажњу на потребеособа са инвалидитетом. Несамо да смо се трудили дапреузмемо неке добре стан-дарде од развијених зема-ља, већ је Влада Србијепотписала и Међународнуконвенцију о правима особаса инвалидитетом. У оквирузакона о социјалној заш-тити, који је усвојен прошлегодине, први пут се дефи-нишу социјални сервиси ко-ји треба да помогну рањи-вим групама - рекао јепомћник министра рада и соци-јалне политике Владимир Пе-

шић на Првој међународнојконференцији “Социјални сер-виси за једнаке могућности”,која је одржана у Београду, уорганизацији Центра за ори-

јентацију друштва и Републич-ког удружења за помоћ особамаса аутизмом.

- Нама је жеља да чу-јемо и туђа искуства како

Дводневна међународна конференција у Београду

Социјални сервисиза једнакемогућности

DE[AVAWA

Jesen 2012. 11

бисмо унапредили стан-дарде везане за особе саинвалидитетом, а све уциљу унапређивања квали-тета њихових живота -закључио је Пешић.

Социјални сервиси подра-зумевају персоналне асистенте,подршку у кући и становање узподршку, превоз, стручно об-разовање, саветовање, подр-шку запошљавању и раду,рехабилатиционе сервисе, сер-висе подршке за слободновреме, дневне центре ипредшколске сервисе као издравствену бригу.

На конференцији ухотелу ‘Москва” у Београду је

посебно указано на члан 19.Међународне конвенције оправима особа са инвалиди-тетом, који им гарантује“самосталан живот и укључењеу заједницу”, као и спречавањеизолације и изпоштавања издруштва.

“Члан 19. Међународнеконвенције о правима особа саинвалидитетом прогресивно сеспроводи у Србији, што јестепомак”, рекао је члан КомитетаУН за права особа са инва-лидитетом Дамјан Татић идодао да социјални сервисикоји су доступни целом друштвуморају бити доступни особамаса инвалидитетом.

Татић језакључио да “једнавеличина не пашесвима” и да се морају наћимодели који ће водити ра-чуна о потребама индивидуа.

Према најави организа-тора, циљ дводневне конфе-ренције био је утврђивањеначина побољшања услуга осо-бама са инвалидитетом иначина на који би се остварилабоља друштвена инклузија.

- Конференције су при-лике за стварање пријатељ-ства, али и за формирање мре-же која ће помоћи да уна-предимо знања како да по-могнемо особама са инвали-дитетом - рекла је председницаудружења “Аутизам Србија”Весна Петровић.

(МОНДО)

IN MEMORIAM

Jesen 2012.12

IN MEMORIAM

Петар Дурковић1111..0077..11995500--2266..0088..22001122..

Последњи поздрав Петру!!

Кад се човек роди,, цео свет се радује,, а само он плаче.. Треба да живи такода кад умре цео свет плаче,, а само он се радује.. Речи су Патријарха Павла

које одзвањају у свести свих нас који смо га познавали,, волели ипоштовали,, а након изненадне и тужне вести да је отишао наш

дугогодишњи пријатељ и члан Удуржења дистрофичара Београда,, ПетарДурковић.. Петар је био,, како је и сам волео да каже,, један ид најстаријихмеђу нама,, један од оснивача овог Удружења,, један од пионира у многим

подухватима које је,, заједно са својим братом Николом и осталимпријатељима и саборцима из покрета,, предузимао ради доборобити свих..

Петар је био човек доброг срца,, ведрог духа,, оштрог језика,, праведнихмисли и добрих дела.. Баш таквог ћемо га заувек памтити и сећати га се,, са

дозом сете што је отишао,, али и са надом да је пронашао мир и вечниспокој!!

Хвала ти за све дане и године које смо провели са тобом!!

Савез дистрофичара Србије,,Удуржење дистрофичара Београда,,његови пријатељи из организације

DE[AVAWA

Jesen 2012. 13

Постављен лифт заособе са

инвалидитетом

На Студентској поликлиници у Београду почео је са радом новистепенишни лифт са хидрауличном платформом, који ће

омогућити особама са тешкоћама у кретању да самосталнопосете лекара.

Студенти са инвалидите-том неће морати као до сада дасе пењу степеништем, већприступним лифтом који јепостављен испред дворишногулаза, а платформе за ин-валидска колица олакшаће про-лаз до лифта зграде. Плат-форма је постављена на иници-јативу Завода за здравственузаштиту студената, као и Цен-тра за студенте са инвали-дитетом универзитета у Бео-граду, а изградњу је финан-сирала општина Врачар.

- Задовољство ми јешто смо овим лифтом по-могли студентима са инва-лидитетом из целе Србијекоји долазе овде да се лече,

јер ће они од сада на лак иједноставан начин моћи даприступе поликлиници -

рекао је председник општинеВрачар Бранимир Кузмановић.

Он је подсетио да општинанастоји да обезбеди равно-правне услове живота свимсуграђанима и да је особама саинвалидитетом већ омогућенлакши приступ великом броју

јавних институција на тојопштини.

Љупка Михајловска, ко-ординатор Центра, изразила језадовољство што је иници-јатива за постављање оваквоглифта остварена, јер ће топомоћи да се млади са инва-лидитетом који се лече на по-ликлиници не осећају дискри-минисано.

- Ово је велики помаккада се ради о здравственојзаштити студената са ин-валидитетом, јер ће им садасве службе на поликлиницибити лако доступне. На пре-гледе ће долазити сами инеће бринути о томе да лиће им неко помоћи, јер сте-пениште може да буде не-премостива препрека заљу-де који се отежанокрећу - рекла је Михајловска иобја-снила да се тако особе саинвалидитетом осећају равно-правно са остатком друштва.

Директорка Завода дрДубравка Миљуш казала је да јеидеја за изградњу прилазаприлагођеног студентима саинвалидитетом стара 1 5

година, и да је велики успехшто ја она и остварена.

Комплетна вест на :

www.danas.rs

Jesen 2012.14

ME\UNARODNE AKTIVNOSTI

У главном граду Дан-ске, у Копенхагену, крајеммаја 2012. године одржанаје 15. Скупштина ЕДФ-а,највеће европске кровнеорганизације особа са ин-валидитетом, а представ-ница Србије била је ИванкаЈовановић. У присуству ог-ромног броја делегата, каои гостију из ИДА-е (Inter-national Disability Alliance),арапске организације особаса инвалидитетом (АИДП) иМеђународне уније особаса инвалидитетом из пост-совјетских земаља, пред-седник ЕДФ-а, Јанис Варда-кастанис означио је овајпериод као „најкритичнији“после другог светског ратаи нагласио неопходност дабудемо јаки, уједињени иодговорнији него икада.

Председавајућа ИДА-е, коју од 1. јула наслеђујеЈ. Вардакастанис, говорилаје о овој светској мрежи учијем се саставу налази иЕДФ, а која се залаже заунапређење нивоа људскихправа особа са инвалиди-тетом, посебно пред орга-нима и телима УН-а. DianeRichler је подвукла да је на-кон усвајања Конвенције

УН њихов фокус пре свегана њеној примени, као и насмањењу сиромаштва и ис-кључености међу попула-цијом особа са инвали-дитетом, а у оквиру Миле-нијумских развојних циље-ва. Обилазећи бројне зем-ље широм света, закључилаје да је упркос кризи Кон-венција УН направила по-зитиван утицај од усвајањадо данас.

Било је занимљивопредстављање искустава изарапских земаља, о чему јеговорио Nawaf Kabbara, пр-едседавајући АОДП-а. На-кон тзв. „арапског пролећа“ситуација се у многим зем-љама поправила на боље.Тако је нпр. питање инва-лидности постала и тема завреме сада већ завршенепредседничке кампање уЕгипту, у Јордану је усвојенЗакон о особама са инва-лидитетом, а слични законидонети су и у Јордану, Ту-нису и Алжиру. ЕДФ и Ара-пска организација особа саинвалидитетом (АИДП) ус-војили су заједнички прог-рам под називом – Једна-кост, а у плану је и даљеповезовање између АОДП-а

Данска, Копенхаген

Са СкупштинеЕвропског

инвалидскогфорума –

највећа кризаза особе са

инвалидитетомпосле другогсветског рата

DDeelleeggaacciijjee iizz SSrrbbiijjee,, HHrrvvaattsskkee ii SSlloovveenniijjeeIIsspprreedd bbuudduu}}ee nnaajjpprriissttuuppaa~~nniijjee zzggrraaddee nnaa ssvveettuu

Jesen 2012. 15

и других европских организа-ција. Оно што је у његовом из-лагању посебно привукло паж-њу и изазвало контраверзе јес-те то да ће почети да раде настварању неке врсте тзв. Арап-ске Конвенције, која би требалода укључи све специфичностиарапских земаља.

Васил Назаренко из Ме-ђународне уније особа са инва-лидитетом из пост-совјетскихземаља представио је ову ор-ганизацију која је основана2007. године у Украјини где јеодржана 1. конференција изземаља бившег СССР-а, где је иседиште организације. Главнимотив за њено формиање јебила промоција и имплемен-тација Конвенције УН. Следећегодине, 2008. одржана је 2.конференција у Казахстану иусвојена Резолуција о особамаса ограниченим способностима(то је званични назив ?!).

То је и допринело да ве-лики број земаља из ове Регијепотпише или ратификује Кон-венцију, иако им у тој областипредстоји још много посла,посебно у смислу њене пунепримене.

Била је ово прилика да сепредставе и бројне органи-зације из земље – домаћина -Данске, која је доста одмакла уинтеграцији особа са инва-

лидитетом, као и особа са пси-хијатријским поремећајима.

Најзначајнирезултати упрошлој години

У радном делу Скуп-штине, представљајући изве-штај о раду за 2011. годину,међу најзначајнијим резулта-тима истакнуте су две кампање– о слободи кретања и о при-ступачности, као и рад у СаветуЕвропе и Европском парла-менту, тј. у европским инсти-туцијама. У том домену, трикључне обвласти рада одно-силе су се на активности уобласти ЕУ политика, затим настварање алата за укључивањеЕУ политика у праксу и из-градњу капацитета.

Велики успех током прет-ходне године постигнут је и уобласти деинституционализа-ције, а посебно је важно што суто успели да убаце и у струк-турне фондове, тј. да се деин-ституционализација финанси-ра из тих фондова. ЕДФ јеиначе формирао радну групу

која прати ст-руктурне фондове,како би се њиховасредства праведније рас-поређивала – за услуге у за-једници, за питања младих итд.

Генерално, највеће успе-хе ЕДФ је постигао на поли-тичком нивоу захваљујући ус-пешном лобирању.

Мноштво активности би-ло је усмерено и на истражи-вања права жена са инвали-дитетом, затим на положај мла-дих са инвалидитетом, а радилису и на спречавању насилнихстерилизација.

Након уобичајених темаза Скупштину, на крају за-седања Јанис Вардакастанис сејош једном осврнуо на актуелнуекономску и политичку кризу уцелом свету, која, према њего-вим речима, постаје истовре-мено и криза људских права.Стога је Скупштини предложиоусвајање нове Резолуције опуту изласка из кризе. ПредлогРезолуције је разматран насамом заседању, али је догово-рено да ће коначан текст битиусвојен тек на следећем засе-дању Управног одбора, када сео документу изјасне све орга-низације – чланице, тј. када сезаврши јавна расправа. Наконтога, Резолуција ће бити про-слеђена невладином сектору,као и Владама из земљаЕвропске уније, ЕУ институ-цијама, синдикатима, послодав-цима...

И.Ј.

ME\UNARODNE AKTIVNOSTI

Након заседања, учеснициСкупштине имали су при-лику да обиђу најпристу-пачнију зграду на светукоја ће бити отворена 3.децембра ове године, а у

којој ће бити смештене свеорганизације особа са

инвалидитетом из Данске. У овој згради ће употпуности бити

примењена сва начелауниверзалног дизајна.

Шеф одељења за праваособа са инвалидитетомпри Европској комисији,

Јохан Тен Геузендам,говорио је о Европскојстратегији за особе са

инвалидитетом за перод2010-2020. као средставуза примену Конвенције,као и о томе који су до

сада постигнути резултати(Стратегија је иначе

усвојена 15. новембра2010.), шта још треба да

се уради и који су утицајикоје је постигла на

националним нивоима.

Jesen 2012.16

ISTRA@IVAWA

О приходима у старо-сти лакше је да мислимо доксмо млађи – кад нас годинестигну, теже ће нам бити дасе снађемо. Ко је запослен,може да рачуна на какву-такву пензију. Али, какоствари стоје, и пензије ћебити све мање. Државнипензијски систем функцио-нише тако што сви који суданас запослени уплаћујуодређени износ (у завис-ности од висине плате) уПИО фонд, а из ПИО фондаисплаћују се пензије садаш-њим пензионерима. Да битај систем стабилно функ-ционисао, показују истражи-вања, потребно је да будемакар три пута више за-послених него што је пен-зионера. Запослених је, ме-ђутим, код нас готово истокао и пензионера, а какоствари стоје изгледа да ће ихбити и мање. Овоме узрокније само слаба привредакоја је довела до великенезапослености, него и то

што се последњих деценијарађа све мање деце, па јетако све мање младих којиби радили, а све више старихкоји треба да примају пен-зију.

Један од начина дасеби обезбедимо додатнеприходе у старости јесте даодвајамо одређене износе удобровољне пензијске фон-дове: они ће тај новац ула-гати и увећавати, а затимнам – кад за то дође време –вратити увећан, или намисплаћивати приватну, дода-тну пензију кроз једнакемесечне рате. Такву пензијуможемо примати доживотно,или одређени број година – узависности од тога како самиодлучимо.

Приватну пензију мо-же да уплаћује свако – запо-слени и незапослени, домаћии странци. Такође, уместоВас може да уплаћује и некодруги за Ваш рачун, и тотако што ћете се Ви водитикао власник рачуна и једног

дана примати допунску пен-зију. Ако сте запослени, мо-жете уплаћивати сами засебе, или за Вас може дауплаћује послодавац. Многипослодавци су расположенида уплаћују добровољнеприватне пензије за својезапослене, јер на уплате доодређеног износа по Законуне морају да плаћају порезеи доприносе, а њихови за-послени биће задовољнијијер знају да послодавац бри-не о њима.

Када почнете са уп-латама, постајете члан некогдобровољног пензијског фо-нда и добијате свој личнирачун где се бележе, односноприкупљају све Вашеуплате. У свако доба дана иноћи имаћете приступ ин-формацијама о стању насвом рачуну. Потписивањемуговора о чланству, не до-бијате обавезу да сваког ме-сеца уплаћујете исти износ –напротив: ако се догоди даједног месеца немате новца,

Добровољне приватне пензије

За старост са мањебриге

- Многи послодавци су расположени да уплаћују добровољне приватнепензије за своје запослене, јер на уплате до одређеног износа по Закону не

морају да плаћају порезе и доприносе, а њихови запослени биће задовољнијијер знају да послодавац брине о њима.

Jesen 2012. 17

ISTRA@IVAWA

нећете ни уплатити. Акоједном уплатите две хиљадединара, а следећи пут хи-љаду или три – такође сенеће променити ништа осимстања на Вашем рачуну којеће бити увећано за износкоји сте уплатили. У фондпрактично можете уплаћи-вати месечно, периодично,или чак једнократно: постојеони који већу количину нов-ца повере друштву за управ-љање добровољним пен-зијским фондом, оно тајновац инвестира и увећава, азатим им исплаћује пензијукад за то дође време.

Код нас тренутно пос-тоји шест компанија са ко-јима можете склопити уго-вор о добровољној приватнојпензији: Делта Ђенерали,Рајфајзен Футуре, Дунав.ДДОР Гарант, Триглав иСосијете Женерал. Они по-јединачно утврђују минима-лну суму коју можете упла-тити одједном, и која се кре-ће од 500 до хиљаду динара.Треба да рачунате на то да сена све уплате плаћају тро-шкови од 2,7 одсто уплаће-ног износа.

Приватну пензију мо-жете да почнете да приматеса 58 година живота. Од Васзависи да ли ћете цео износда узмете одједном, или ћетедоговорити месечну исплату

на одређени број година, илидоживотно. На интернетсајту сваког пензијског фон-да имате калкулатор где семоже израчунати оквирнависина будуће пензије. Тако,на пример, ако имате 30година и одлучите да уп-лаћујете у Рајфајзен Футурепо хиљаду динара месечнодо своје 58. године, а желитеда примате пензију 15година - висина Ваше пен-зије ће бити око дванаест ипо хиљада динара месечно.

Када уплаћујете одре-ђени износ, Ви заправо ку-пујете инвестиционе једини-це фонда, чија вредностуглавном расте: новац којиуплаћујете у фонд улаже се иуглавном увећава, па такоможе да се догоди да стеуплатом од 1.300 динара ку-пили једну инвестиционујединицу која ће убрзо вре-дети 1.400 динара. Њенавредност зависи од тога ко-лико се успешно Ваш новацулаже, а то можете да про-верите у дневним новинамагде се ови подаци објављујуза све фондове. Да бистепроверили да ли Вам члан-ство у одређеном фонду до-носи довољно користи, нај-лакше је да се распитате ко-лики је принос који он ос-тварује на годишњем нивоу.Ако закључите да је принос

у неком другом фонду већи,или да вредност инвести-ционе јединице расте брже,можете слободно да про-мените фонд чији ћете чланбити – и то без плаћања„пенала“.

Систем функционишетако што се новац уплаћујеу добровољни пензијскифонд, и он је власништвосвих чланова тог фонда.Њиме управља друштво зауправљање добровољнимпензиским фондом, којеникако не сме да потрошиновац из фонда, већ само дага улаже и то тамо где ћеостварити највећу зараду. Усистем чак нису укључене„обичне“ банке већ тако-зване „кастоди“ банке којесу специјализоване за чу-вање новца и трансакцијеовакве врсте. Све ово јенаправљено да би новацбудућих приватних пензи-онера био што безбеднији, ида не би могао да се пресипаиз једне институције удругу. Читав посао контро-лише Народна банка Ср-бије: ако примети да некодруштво за управљање неради како би било најбољеза чланове фонда, може даму одузме дозволу за рад ида читав фонд, односно савно-вац у њему повери науправљање другом, поузда-нијем и стабилнијем друш-тву за управљање.

Лела Саковић

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012.18

На недавној седници Уп-равног одбора, председник Уд-ружења дистрофичара Краљево– Рашки округ Јован Пејовићпредао је дужност др НиколиКрпићу.

-- Одлазим после 3377 го-дина рада у Удружењу.. Од-ласком не могу тек тако дазаборавим рад и дружењеса људима.. Далеке 11997755..група ентузијаста основалаје ово Удружење,, радилисмо и борили се за опстанаки изборили,, знам све про-блеме и начине како сеотклањају.. Новом председ-нику др Николи Крпићу усваком погледу бићу оданисарадник,, а боља економскаситуација у земљи допри-неће да се невоље сведу назанемарујући ниво.. Удру-

жење остављам у сигурнимрукама,, а посебну захвал-ност дугујем дугогодиш-њем сараднику,, секретаруУдружења Стевану Тодоро-вићу – рекао је одлазећи пред-седник Пејовић.

Нови председник Удру-жења дистрофичара Краљево –Рашки округ др Никола Крпићистакао је да је у Удружењу од1984.године и захвалио се Јо-вану Пејовићу на ‘’дугого-дишњем плодном раду у коме јеуказивао на проблеме, решаваоих у ходу и давао смернице’‘.

- Трудићу се у свакомслучају да одржим и побољ-шам ниво сарадње са свимакоји су привржени Удру-жењу.. Утабаним стазама да-леко лакше решаваћемо светекуће проблеме и радиће-

мо по зацртаном плану ра-да.. Овом приликом захва-љујем се Јовану Пејовићу,,који ми је предао Удуржењекао хомогену средину,, којућу са сарадницима сачуватии подићи на још виши ниво– обећао је Крпић.

Председник Удружењадистрофичара Краљево, др Ни-кола Крпић, на такмичењу уриболову дистрофичара из целеСрбије, уручио је ЈовануПејовићу вредан поклон – лап-топ рачунар, а дипломе сауписаним ‘’Велико хвала’‘ да-ривао је пријатељима такми-чења Драгану Беочанину, вла-снику ресторана ‘’Сунце’‘ иБошку Славковићу, генералномдиректору Фабрике вагона.

KKrraaqqeevvooPPii{{ee:: SStteevvaann TTooddoorroovvii}}

Нови човек на челу Удружења дистрофичара Краљево – Рашки округ

Др Крпић на кормилу КраљевачкогУдружења

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012. 19

У организацији Удру-жења дистрофичара Краљево –Рашки округ на рибњаку у Жичиодржано је позивно такмичењеу спортском риболову у дисци-плини улов рибе удицом на пло-вак, слободна техника пе-цања.

На стартним местима так-мичарске стазе рибњака у Жи-чи, двадесет четворо такмичараиз Београда, Параћина, Крагу-јевца, Краљева, Смедерева,Шапца, Чачка и Новог Пазара,надметали су се у улову рибе уекипној и појединачној конку-ренцији.

На тропској врућини ло-вила се доминантна риба урибњаку - бабушка, а улови субили добри. Након трочасовногнадметања, мерењем улова су-мирани су резултати у екипној ипојединачној конкуренцији.

Традиционално, у ресто-рану ‘’Сунце’‘ власника ДраганаБеочанина, пријатеља и спон-зора такмичења, на свечаномручку проглашени су победнициседмог позивног такмичења.

Екипа ‘’Београд’‘ (ДушанТројановић и Срђан Чикара) саседам секторских пласмана иукупним уловом рибе од 3.420грама нашла се на трећемместу, друга је екипа ‘’Параћин’‘(Владица и Јовица Миленковић)са пет секторских пласмана иукупним уловом рибе од 4.390грама, а екипа ‘’Краљево 1 ’‘(Ненад и Предраг Чурлић)шампиони су седмог традицио-налног такмичења у спортскомриболову са два секторска плас-мана и укупним уловом рибе од9.600 грама.

Четврта је била екипа‘’Краљево 3’‘, пета ‘’Краљево 2’‘,а следиле су екипе ‘’Смедерево1’‘, ‘’Шабац’‘, ‘’Чачак 2’‘, ‘’Крагу-јевац’‘, ‘’Комбинована екипа’‘,

KKrraaqqeevvooPPii{{ee:: SStteevvaann TTooddoorroovvii}}

Седмо традиционално такмичење лица оболелих одмишићне дистрофије

‘’ЖИЧА 22001122‘’

NNaajjbbooqqii ppoojjeeddiinnaacc ii mmaajjssttoorr ssttaazzee -- NNeennaadd ^̂uurrllii}}

PPoobbeeddnniiccii

Jesen 2012.20

‘’Чачак 1’‘ и ‘’Смедерево 2’‘.У појединачној конкурен-

цији треће место припало јеДејану Макрагићу (‘’Краљево3’‘) за улов рибе од 2.510 грама,други је Предраг Чурлић(‘’Краљево 1 ’‘) са уловом од3.680 грама, а ласкаву титулу‘’Мајстор стазе’‘, медаљу ипехар за улов рибе од 5.920грама освојио је Ненад Чурлић(‘’Краљево 1’‘).

Након уручења медаља ипехара за освојена местапобедницима, секретар Удру-жења дистрофичара Краљево –Рашки округ, Стеван Тодоровић,захвалио се такмичарима научешћу:

-- Ваше учешће на сед-мом такмичењу у улову ри-бе доказ је ваше спрем-ности да се укључите удруштвене и спортске то-кове и да такмичење добијеепитет традиције,, да траје,,као јединствена спортскаманифестација.. Хвала вамшто сте дошли у оволикомброју,, Ваш долазак даје намснагу да и у овим кризнимвременима пребродимо све

недаће,, а да такмичење ус-ловно прогласимо и забе-лежимо као победу свихучесника и такмичара,, иорганизатора и дародаваца..Нашим пријатељима Дра-гану Беочанину,, власникуресторана ‘’Сунце‘’ и БошкуСлавковићу,, генералномдиректору Фабрике вагона,,велико хвала на несебичнојпомоћи коју ћемо умети дапоштујемо и ценимо – рекаоје Тодоровић.

Такмичар екипе ‘’Чачак1 ’‘, Председник Савеза дис-трофичара Србије, Радован Па-вловић, похвалио је органи-зацију такмичења:

-- Удружење дистро-фичара Краљево – Рашкиокруг има дугу традицијурада и пословања,, све ма-нифестације које органи-зују на високом су нивоу..Као и увек,, утисци су од-лични,, у принципу задово-љавају посебне критери-јуме који захтевају такми-чари.. По тропској врућинитакмичење је приведено ус-пешно крају захваљујући

одличној организацији.. До-лазак 1122 екипа из централнеСрбије доказ је ангажо-ваности целокупног руко-водства.. Као и сваке године,,носимо позитивне утиске илепе успомене из Краљева –каже Павловић.

Уз богат мени дружење јеуз причу настављено до каснихпоподневних сати. Победницису са одушевљењем показивалидобијена одличја, а фотоа-парати и мобилни телефони за-бележили су те тренутке каоверодостојни доказ и потврдуда је медаља на грудима ипехар у рукама дело њиховогзнања и умећа у риболовномнадметању.

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012. 21

IZ RADA ORGANIZACIJA

Удружење дистрофи-чара средњег и северно-банатског округа у Кикиндибило је у суботу, 23. јуна2012. организатор, сада већтрадиционалних спортскихсусрета особа са дистро-фијом, под слоганом: ‘’Ки-кинда 2012’‘.

Уз присуство такмича-ра из свих организација дис-трофичара из целе Војво-дине, на сусретима су узелиучешће и чланови Удружењадистрофичара Западнобач-

ког округа. Њима су припалетри сребрне и једна бронзанамедаља и два пехара. Другоекипно место и пехар у шахуосвојили су Драган Мили-ћевић и Жељко Мартиновић.Бранкица Петковић освојилаје друго место и сребрну ме-даљу у бацању плочица.Друго место и сребрну ме-даљу у вожњи електро-мо-торним колицима-прециз-ност у управљању за муш-карце, освојио је МирославПетковић, док је треће место

и бронзану медаљу у вожњиелектромоторним колицима -прецизност у управљану зажене, освојила Јулијана Ча-талинац.

После такмичења и проглашења победника, уп-риличен је ручак за так-мичаре и њихове пратиоце.

SSoommbboorrPPii{{ee:: JJuulliijjaannaa ^̂aattaalliinnaacc

Успех чланова Удружења дистрофичара Западнобачког округа

‘’Кикинда 2012’‘

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012.22

NNii{{

Удружење дистрофича-ра Ниша помаже својим чла-новима да развију и обогатесвоје животе. Такође, један одвеома важних циљева Удруже-ња је неговање, развијање иодржавање присних и прија-тељских веза међу члановима.Зато се постарало да својимчлановима дани не буду наликједни другима. Наиме, органи-зован је једнодневни излет уСокобању, познато лечилиштеу Србији.

Учесницима овог излетаостаће дуго у сећању петак 20.јул 2012. Био је то радостандан за све њих. Многобројне

фотографије и утисци омогу-ћиће да сећање на излет од-бране од заборава.

Већини излетника глав-но одредиште је био ново-отворени „Аква-парк“, који јеархитектонски приступачан икорисницима колица. Уживалосе у чарима пливања, упозна-вању са новим особама и дру-жењу.

Писац ових редова, ина-че корисник инвалидских коли-ца, одлучио се за вишесатниобилазак Сокобање. Најпре,прелепи парк, сокобањска жи-ла куцавица који ме је при-грлио својом хладовином.

Затим, кућу у којој јеборавио Стеван Сремац, летњупозорницу, рехабилитационицентар, изложбени салон инеке хотеле .

Шетајући Сокобањомувидео сам да ју је могућенесметано обићи колицима.

За групу од 50 излетникаизлет је завршен у вечерњимсатима.

Пеко Ристић

ДАН ЗА АЛБУМ СЕЋАЊА

„Живот не служи за то да бисмо га трпели или живели, већ да бисмо га развили“

Лиа Луфт („Добици и губици“)

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012. 23

NNii{{

Удружење дистрофичара Ниша органи-зовало је 1. августа за своје чланове једнодневниизлет у Рибарску бању.

Иако је на тренутке деловало да ће намкиша покварити излет, ипак нас је заобишла идозволила да максимално уживамо у сасвим при-ступачној, прелепој, добро уређеној и органи-зованој бањи.

Већина чланова је први пут посетилабању, укључујући и потписника ових редова.

Неко се шетао, неко купао, а сви смоподједнако одушевљени природом и свим онимшто Рибарска бања нуди и сигуран сам да ћемонаставити да је посећујемо, јер је идеална опцијаза терапије, одмор, или бег од града.

Александар Војиновић

Рибарска бања -- за душу и тело

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012.24

NNii{{

Чланови Удружења дис-трофичара из Ниша искори-стили су пролећне месеце забројне акивности. Једна одњих, подржана од Минис-

тарства рада и социјалнеполитике, психолошка ради-оница „Ја се не разликујем оддругих“ одржана је у природиблизу Нишаве.

Циљ радионице је откла-њање последица социјалне ис-кључености и спречавање ње-ног настајања. Психолог мрСпоменка Савић подучавала јеове младе људе, али и њиховеродитеље како да се носе сасвакодневним проблемима ине дозволе да их многобројнепрепреке, како физичке тако ипсихолошке, одведу у изоло-ваност.

Излазак у природу допр-инео је опуштању и прелепомдружењу. Чланови су отишликућама задовољни, подстак-нути да размишљају пози-тивније и са „напуњенимбатеријама“ како наш ФилипФилиповић има обичај дакаже.

Биљана Ђорђевић

Ја се не разликујем од других

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012. 25

PPaarraa}}iinnPPii{{ee:: MMaarriijjaa RRaaddoovvaannoovvii}}

Компанија Холцим Срби-ја је, као друштвено одговорнакомпанија, кроз конкурс - Пар-тнерство за будућност -финансирала пројекат под на-зивом „Летње сцене особа саинвалидитетом“. Удружење ди-строфичара из Параћина јепартнер на овом пројекту, докје носилац друштво ЦДППараћин. У оквиру овог про-јекта изведено је уређењезаједничког дворишта овихдвеју организација и сада, на

месту некадашње запуштенезелене површине, уместо травеналази се беспрекорна летњапозорница.

Осим што је овај просторсада далеко уреднији и естет-ски бољи, он такође има изначајну функцију. Чланови ћеову позорницу користити уразне сврхе и прилике, токомманифестација, забавних иликултурних вечери и сл. У ме-ђувремену имају прилику дауживају у лепој средини која

доприноси добром расположе-њу и атмосфери.

Поред чланова поменутадва удружења, пројекат пред-виђа да се летња сцена уступана коришћење и свим другимудружењима која окупљајуособе са инвалидитетом сатериторије Параћина.

Колики је значај и улогахуманости сви смо у прилици дауочимо тек када се нешто неко-ме догоди, што му захваљујућитоме, видно побољша квалитетживота.

Један од људи који поз-нају хуманост и живе са њом услози јесте и господин Алек-

сандар Аца Савић из Параћина.Он је упутио позив Удружењудистрофичара овог града, сажељом да поклони елек-трични кревет и тоалетнустолицу. Без обзира на фи-нансијску добит коју би могаода оствари, његова жеља да ихпоклони је обрадовала људе уУдружењу, али најшири осмехипак даровао је СлађаниСтевановић из Доњег Штипља.

Слађана, која болује одмишићне дистрофије, живи уруралној сеоској средини инајвише од свог времена про-води у кревету, до тог дана укревету старом преко 30

година. Мало је рећи да сенеизмерно обрадовала овомпоклону. Осим што сада имаприлику да борави на далекоудобнијем душеку, олакшана јојје промена положаја из лежећегу полуседећи став, као и про-мена висине положаја ногу јерсве то постиже притиском надугме управљача свог кревета.

Уручивање оваквих дона-ција, али пре свега познавањеоваквих људи, као што је Алек-сандар Савић је огромна при-вилегија и есенција наде у бољесутра.

Летња сцена

Донација

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012.26

Дугогодишњасарадња Удружењадистрофичара За-јечара и Црвеногкрста из Зајечара иовог пута је уро-дила плодом. Обез-беђена је прва тра-нша помоћи у хрании хигијени за најуг-роженије чланове.Овог пута обухва-ћена су лица којаимају недовољнапримања и која непримају помоћ Цен-тра за социјалнирад, а налазе се утешкој материјал-ној ситуаци-ји.

Шестог авгу-ста у просторијамаУдружења почелаје расподела за 18наших најугроженијих члановаиз Зајечара и околних села, каошто су: Чокоњар, Велики Из-вор, Леновац, Ласово, Гамзи-град и Звездан. Расподелапакета је вршена и на терену

за оне чланове који нису били умогућности да подигну помоћ упросторијама Удружења.

На задовољство свих ко-ји су примили помоћ, из Цр-веног Крста Зајечар добили

смо обавештење да ћедруга транша помоћибити достављена по-ловином септембра.

Наши члановису веома задовољнина конкретној помо-ћи коју су добили инадају се да ће доћивреме када им овакваврста помоћи нећебити потребна, као ида ће доћи време кадособе са инвалиди-тетом више неће битимеђу најсиромашни-јим групама у нашемдруштву.

ZZaajjee~~aarrPPii{{ee:: SSnnee`̀aannaa SSttoojjaannoovvii}}

Зајечар,, сарадња Удуржења и Црвног крста

Обезбеђена помоћ занајугроженије чланове

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012. 27

PPaann~~eevvooPPii{{ee:: SSllaa||aannaa RRaaddeennkkoovvii}}

Удружење дистрофичараиз Панчева можда је већ пос-тало препознатљивио по томеда, када је организовање из-лета у питању, “пентрање” повисинима омиљрни спорт. Такоје било и ове године.

Око тридесет чланова,заједно са пратиоцима, упутилосе 17. августа ка Смедеревскојтврђави. Прелазећи мост прекоДунава, показивао је колико је

та река дугачка, а гошћа изБеча је кроз осмех рекла: ”Овомреком можемо доћи и до мојеземље”. И ко зна, можда нашеУдружење и до дворца Шен-брун стигне.

На самом уласку доче-кали су нас водичи и испричалинам историју тврђаве коју јеподигао деспот Ђурађ Бран-ковић. Она је једина у српскојсредњовековној архитектури,

равничарског утврђења. У јед-ном делу саграђена је кула задеспота и његову породицу. Уто време на кули су били правипрозори од стакла. Оно што јеостало из тога периода нашеисторије, чланови су могли даобиђу и увере се сами колико јелеп поглед са куле ка реци Ду-наву и самом граду Смедереву.

Након обиласка, остатакдана провели смо у природи, аони који нису били уморни,прошетали су центром градакоји се налази веома близутврђаве.

Овакав вид дружења при-ја свим члановима, а дан у комесмо заједно, остаје запамћендуго, дуго....

Излет до Смедеревске тврђаве

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012.28

SSmmeeddeerreevvooPPii{{ee:: DDoobbrriillaa NNaa{{ppaallii}}

У склопу низа едука-тивних и креативних актив-ности намењених нашим чла-новима, Удружење је покре-нуло радионицу «Од старогнаправити ново».

У том смислу од стариходевних предмета као што суфармерке, хаљине, кошуље ислично својим талентом иумећем радионичар, иначе те-кстилни техничар, Живанка

Бранковић, едукује наше чл-анове у изради разних пред-мета (торбе, ранчеви, ук-расни и одевни предмети).

На тај начин стариодевни и други предметидобијају нову употребнувредност .

Радионице се одржа-вају у клубу Удружења дис-трофичара где се едукује

десетак чланова.

Едукативно- креативна радионица

Од старог направити ново

Омогућавајући својимчлановима да реализују разнесклоности и умећа,, Удружење

је организовало једну одрадионица за израду икебанаод сувог и свежег цвећа..

На челу са радионичар-ком Славицом Тодоровић,, на-ши чланови су се досетили даизрађују разноврсне икебанекоје својом лепотом пленесвачију пажњу..

Већи број икебана као идруги предмети са радионицабиће изложени на престојећојманифестацији «СмедеревскаЈесен« која траје од 33.. до 99..

септембра 22001122.. год..

Креирање и израдаикебана

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012. 29

Традиционално, и овегодине, испред платоа хотелаБеоград Удружење дистрофи-чара Лесковац је добило бес-платни штанд, на коме суизложене слике настале наликовним радионицама које овоУдружење организује за својечланове, чији су аутори самичланови Удружења, који су иовог пута показали на делу својталенат за ову врсту уметности.

На изложби је постав-љено преко 50 слика које сурађене техником уље на плат-

ну, са мотивима мртве природеи различитих пејзажа. Циљизложбе је, пре свега, да сешира јавност упозна са кре-ативним могућностима особа саинвалидитетом.

Посетиоци, којих је билоиз читаве Србије, као и су-седних земаља, могли су поприступачним ценама да купеслике, чија ће сретства битинамењена за даљи наставакшколе сликања. Након завр-шетка роштиљијаде, која јебила веома посећена, експо-

нати ће бити стално постав-љени у просторијама Удру-жења, где ће грађани и даљемоћи да виде и купе сликечланова Удружења. На крају,изражавамо захвалност Турис-тичкој организацији Града Лес-ковца на сарадњи.

LLeesskkoovvaaccPPii{{ee::DDrraaggaannaa PPaattrroovvii}}

Штанд на роштиљијади

IZ RADA ORGANIZACIJA

Jesen 2012.30

Изложба уметничких иручно рађених предмета за-натлија, вајара и сликара изНиша, али и још неколикоградова са југа Србије, отво-рена је у четвртак, 30. августа у

Дому Војске Србије. Посетио-цима изложбе се представиловише занатлија са преко 500експоната рађених најразли-читијим техникама, златовезом,сликањем на стаклу, радом у

глини и гипсу. Међу изложенимпредметима крију се и сувенириграда Ниша, а можда и предметкоји ће се наћи на листисувенира поводом обележава-ња 1700 година од потписива-

Ниш

У сусрет прослави 1700година од потписивања

Миланског едикта

Jesen 2012. 31

ња Миланског едикта. Један одаутора чији су се радови нашлина изложби је и Ракић Алек-сандар, члан Удружења дис-трофичара Ниш. Александар јеученик друге године Уметничкешколе у Нишу. Током летапохађао је и курс златовеза.Његови радови привукли супажњу бројних посетилаца из-ложбе.

Међу главним мотивимана радовима су Константин ицарица Јелена, печат градаНиша и Христов монограм, аони су израђени у иконопису,

златовезу и разним техникама.Организатор изложбе на-

глашава да је основна идејаизложбе да прикаже стареуметничке занате, богату ис-торију града и сачува је одзаборава.

Да су на правом путу даостваре своје идеје показује иброј посетилаца изложбе закоје је, у једном тренутку, холДома Војске Србије постаопретесан. Интересовање Ниш-лија за изложбу превазишло јесва очекивања већ првог дана,а слично је било и сутрадан

када је изложба затворена.Посетиоце је интересовао на-чин израде појединих пред-мета, разговарали су са ауто-рима о томе како су учили старезанате, колико предмети које суизрадили привлаче пажњукупаца, али и да ли од старихзаната може да се живи.

Биљана Ђорђевић

IZ RADA ORGANIZACIJA