Prenos iskustva sa studijske posete

"Jačanje preduzetništva i

razvoj MSP“,

Brisel, 15. - 19. jun 2009. g.

21.04.23Vera Veljanovski

European Commission

Program „Ljudi za ljude“ „People to People Programme“ (P2P)

Program Novi dijalog civilnog društva - Ljudi za ljude - P2P je pokrenula Evropska komisija 2008. g. u

Namenjen je zemljama kandidatima/potencijalnim kandidatima

Program se odnosi na grupne posete

Programom upravlja Generalni direktorat za proširenje (DG Enlargement) u okviru TAIEKS instrumenta

http://taiex.ec.europa.eu/P2P-Programme

21.04.23

European Commission

Cilj programa „Ljudi za ljude“ - P2P

Jačanje uloga organizacija civilnog društva za učešće u demokratiji, podsticanje aktivnog civilnog društva na regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou

Program nudi predstavnicima civilnog društva iz ciljanih zemalja mogućnost posete institucijama EU, nevladinim organizacijama, nacionalnim i međunarodnim organizacijama u cilju upoznavanja sa politikama EU, programima, inicijativama,

omogućava razmenu znanja i iskustava i dobrih praksi sa ljudima iz regiona, evropskim institucijama i drugim evropskim ili nacionalnim organizacijama, podsticanje mreža i izgradnju partnerstava

European Commission

Osnovne institucije EUOrgani EU Evropska komisija (European Commission) Evropski parlament (European Parlament) Savet Evropske Unije (Council of the EU)

Savetodavna tela EU Evropski Ekonomski i Socijalni Komitet Komitet regiona

European Commission

Evropska komisija Evropska komisija (EK) je najvažnija izvršna institucija EU i glavni

predlagač pravnih akata

EK pokreće inicijative, priprema odluke za Savet EU i nakon usvajanja ih sprovodi, nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji članica EU

glavni pokretač evropskih integracija

bezbeđuje ostvarivanje interesa EU

EK predstavlja EU prema trećim državama

Sedište Evropske komisije je u Briselu

http://ec.europa.eu/21.04.23

European Commission

Evropska komisija

Komisiju čini po jedan predstavnik svake članice EU, 27 članova -komesara koji se biraju na period od 5 godina

Predsednika Komisije imenuju vlade država članica nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom

Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i

vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja

21.04.23

European Commission

Evropski parlament Evropski parlament (EP) je najviše zakonodavno telo unutar EU

EP predstavlja građane EU koji se biraju demokratskim izborima, svakih 5 g. od 1979. g.

Prema rezultatima izbora 2004. g. EP čini 785 poslanika koje biraju direktno građani zemalja članica EU (nedavno su održani izbori u 2009. g.)

Izbori za EP održavaju se u svakoj državi članici posebno, nezavisno (ponekad istovremeno) od nacionalnih ili lokalnih izbora

Broj poslanika svake zemlje se utvrđuje prema veličini, BDP i ekonomskoj snazi

Poslanici predstavljaju građane Unije, i svoje političke partije, i nisu grupisani po nacionalnoj, već po političkoj/stranačkoj pripadnosti

European Commission

Podela poslanika na stranačke blokove

Evropska narodna stranka - Evropski demokrati (EPP-ED)

Poslanička grupa Partije evropskih socijalista (PES)

Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE)

Evropski zeleni-Evropska slobodna alijansa (Greens-EFA)

Evropska ujedinjena levica- Nordijska slobodna levica (GUE-NGL)

Nezavisnost i demokratija (IND/DEM) Identitet, tradicija, suverenitet (ITS)

21.04.23

European Commission

Evropski parlament Od 1970. g. EP zajedno sa Savetom Evropske unije ima kontrolu nad budžetom EU i

usvaja budžet

Parlament vrši demokratski nadzor nad EK, uključujući i pravo veta nad postavljenjem Predsednika i celokupnog sastava Komisije i pravo izglasavanja nepoverenja Komisiji

Osnovna uloga Parlamenta je politička kontrola nad svim drugim institucijama EU

Sedište Parlamenta je u Strazburu (Francuska) gde se održavaju redovne mesečne plenarne, glasačke, četvorodnevne sednice, propisano protokolom u Amsterdamskom ugovoru (pripremne zakonodavne radnje, sednice odbora, i dodatne plenarne sednice se održavaju u Briselu)

Sedište Sekretarijata EP koji upošljava najveći deo osoblja je u Luksemburgu

http://www.europarl.europa.eu/ 21.04.23

European Commission

Savet Evropske unije organ EU koji ima zakonodavnu i izvršnu nadležnost (raniji naziv: Savet ministara)

Čine ga 27 ministra država članica koji imaju mandat da preuzimaju obaveze u ime svojih država (po jedan ministar iz svake države-članice, u zavisnosti od oblasti na dnevnom redu zasedanja Saveta, tako da je sastav promenjiv)

Postoji 9 formacija Saveta ministara

Funkciju predsedavajućeg Saveta naizmenično vrše države članice, koji se rotiraju na svakih 6 meseci (I-VI 2009. g. predsedava Češka R., a od VII-XII 2009. g. Švedska)

Sastanci Saveta održavaju se redovno jednom mesečno, a po potrebi organizuju se i vanredna zasedanja, kao i nezvanični sastanci na kojima se ne donose odluke. Odluke se donose jednoglasno ili kvalifikovanom većinom (glas države je određen u odnosu na broj stanovnika)

http://www.consilium.europa.eu/

European Commission

Proces proširenja EU Proširenje Evropske unije - proces prijema u članstvo novih država 1957. g. – Zemlje osnivači: Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg,

Norveška

1973. g. – Danska, Irska, Velika Britanija

1981. g. - Grčka

1986. g. – Španija, Portugalija

1995. g. - Austrija, Finska, Švedska

2004. g. – Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija, Slovačka

2007. g. – Bugarska, Rumunija

Danas EU: 27 država članica sa populacijom od oko 500.000.000 ljudi

European Commission

Komitet regiona Evropske unije

savetodavno telo i najmlađa institucija EU, osnovana Ugovorom iz Mastrihta 1992. g.

Usklađivanje procesa odlučivanja u EU sa interesima evropskih regiona, građana EU

Sedište u Briselu. Sastoji od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti država članica EU i ima 344 članova koji se sastaju na plenarnim sesijama u Briselu 5 puta godišnje Pojedine zemlje imaju kvotu od 5 do 24 člana, u zavisnosti od veličine

Članovi Komiteta se biraju od strane svojih nacionalnih Vlada i postavljeni su od strane Saveta Evropske unije na period od 4 g., i mogu biti ponovo izabrani

Predsednik Komiteta regiona se bira na period od 2 g. iz redova članova KR

Evropska komisija i Savet ministara konsultuji Komitet regiona o temama od neposredne važnosti za lokalne i regionalne vlasti koja se tiču ekonomske i socijalne kohezije, iz oblasti regionalne politike, životne sredine, kulture, obrazovanja, transporta, transevropske saobraćajne mreže

European Commission

Komisije Komiteta Regiona Komisija za teritorijalnu kohezijsku (COTER) Komisija za ekonomsku i socijalnu politiku (ECOS) Komisija za održivi razvoj (DEVE) Komisija za kulturu, obrazovanje i istraživanje (EDUC) Komisija za ustavne poslove, evropsko upravljanje i

područje slobode, bezbednosti i pravde (CONST) Komisija spoljnih poslova (RELEX) Komitet-Odbor za administrativne i finansijske poslove

(CAFA)

Političke grupe KR: Evropska narodna stranka (EPP) Partija evropskih socijalista (PES) Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE) Unija za Evropu nacija–Evropska alijansa (UEN–EA)

(Committeee of the Regions)

http://www.cor.europa.eu/

European Commission

Evropski Ekonomski i Socijalni Komitet (EESK)

osnovan je Rimskim Ugovorom 1957. g. kao savetodavno telo koje predstavlja interese različitih interesnih grupa koje zajedno čine organizovano civilno društvo EU, 3 grupe: (1) grupa poslodavaca, (2) grupa radnika i (3) grupa predstavlja širok spektar interesa i interesnih grupa

EESK predstavlja poglede ovih interesnih grupa i brani njihove interese oko politika sa Evropskom Komisijom, Savetom i Evropskim parlamentom

most između EU i njenih građana, promoviše demokratski orijentisano društvo u EU

integralni deo u procesu odlučivanja EU i mora biti konsultovan pre donošenja odluka koje se tiču ekonomske i socijalne politike.

(European Economic and Social Committee) http://eesc.europa.eu/

21.04.23

European Commission

Glavne uloge EESK

Savetuje Evropski Savet, Komisiju i Evropski parlament na njihov zahtev ili na sopstvenu inicijativu

Podstiče civilno društvo na veće učešće u političkom odlučivanju u EU.

Podržava ulogu civilnog društva u zemljama koje nisu članice EU

EESK ima trenutno ima 344 članova iz 27 zemalja. Članovi EESK su delegirani od strane vlada zemalja članica EU i od njih se očekuje da u svom radu budu politički nezavisni

Mandat članova traje 4 g. sa mogućnošću ponovnog izbora. Predsednik 2008.-2010. je g. Mario Sepi (grupa 2 – radnici)

U radu EESK značajnu ulogu imaju potkomiteti koji se osnivaju po potrebi, kao i studijske grupe

European Commission

Sekcije EESK Poljoprivreda, ruralni razvoj i prirodna sredina Ekonomska i monetarna unija i ekonomska i socijalna kohezija Zapošljavanje, socijalna pitanje i državljanstvo Spoljni poslovi Jedinstveno tržište, proizvodnja i potrošnja Transport, energetika, infrastruktura, informatičko društvo

European Commission

Eurochambers

Eurochambers Mreža: 45 Nacionalnih privrednih organizacija, 1.706 Privrednih komora, 19.860.565 preduzeća 120.000.000 radnika

Prioritet-Misija: Zastupanje servisa i unapređenje Evropskih Privrednih komora

Ciljevi Jačanje dobrog glasa i položaja Evropskih Privrednih komora kao

značajnih, uvaženih i vrednosnih institucija Razvoj učešća Privrednih komora u projekte značajne za preduzeća i

preduzetništvo Rad u vidu mreže pružanjem usluga članovima; Razvoj mreža usluga za

preduzetnike i jačanje mreže

21.04.23

European Commission

Projekti Projekat “Partneri za promociju

investicija Partners 2.“ namenjen zemljama zapadnog Balkana: Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija

Primer dobre prakse: Eurochambers projekat Partners 2 "Mreža centara za razvoj i upravljanje projektima“

2. deo projekta: Istraživanje „Investment index 2009“, u saradnji sa OECD. Izveštaj će biti publikovan u saradnji PK i predstavnika lokalnih preduzeća (PKS: izrada u toku)

Projekat CASE „Chamber toward Acquies support and business ethics“ namenjen zemljama: Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Turska, Makdonija

European Commission

Konferencija na viskom novou“Evropska povelja za mala preduzeća na

zapadnom Balkanu” 17. i 18 jun 2009. g.

Konferenciju je otvorio g-din John Farnell, Direktor, GD za preduzetništvo

g-din Günter Verheugen, Potpredsednik Evropske komisije je predstavio Ulogu politike za mala i srednja preduzeća u Evropskoj privredi

Učesnici koferencije: predstavnici nacionalne javne vlasti, preduzetnici i njihove poslovne organizacije, i organizacije zainteresovane za razvoj zapadnog Balkana

European Commission

Konferencija

Na konferenciji su predstavljeni: aktuelni događaji u poslovnom okruženju u regionu zapadnog Balkana,

nove politike MSP i politike na nivou EU rezultati procene procesa na sprovođenju Povelje na zapadnom Balkanu

“Izveštaj o napretku u implementaciji Evropske povelje za mala preduzeća na zapadnom Balkanu” (Povelja) pripremili su:

Evropska komisija Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Evropska Trening Fundacija Evropska banka za obnovu i razvoj Nacionalni koordinatori

European Commission

OKRUGLI STO – DISKUSIJA

Crne Gore

Hrvatske

Kosova (UNSCR 1244)

BiH, Makedonije (BJRM)

Albanije

Srbije

Ministri, odnosno pomoćnici ministara predstavili su iskustva privreda zapadnog Balkana o sprovođenju Evropske povelje za mala preduzeća s pogledom na budućnost i dostignuća i važnost Povelje:

European Commission

„Zakon o malim preduzećima“ The Small Business Act

SBA predstavlja nastavak postignuća Komisije i država članica u domenu politike i stvara novi okvir politike koji integriše postojeće instrumente politike za preduzeća i nadovezuje se posebno na Evropsku povelju za mala preduzeća i modernu MSP politiku

Primena na nivou EU

Evropski savet je 2008. g. podržao inicijativu za jačanjem održivog rasta i konkurentnosti MSP pod nazivom „Zakon o malim preduzećima“

(„The Small Business Act“ – SBA)

European Commission

Izveštaj 2009: konačni rezultati

Indeks politike razvoja za mala i srednja preduzeća 2009. g , Paket od 10 principa

1. Obrazovanje i obuka za preduzetništvo2. Jeftinije i brže osnivanje preduzeća (start-up)3. Bolje zakonodavstvo i propisi4. Dostupnost veština5. Unapređenje „on line“ pristupa6. Više koristi od jedinstvenog tržišta7. Oporezivanje i finansijska podrška8. Jačanje tehnoloških kapaciteta MSP9. Uspešni model elektr. poslovanja i prvoklasna podrška malim preduzećima10. Efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća

Napredak u sprovođenju Evropske povelje za mala preduzeća na zapadnom Balkanu

European Commission

Globalni zaključci Dobar napredak od 2007.g u sprovođenju politika za podršku MSP

Većina partnera je uspostavila ključne institucije odgovorne za politiku MSP

Postavljeni su mehanizmi među-ministarske koordinacije

Izgrađeno je političko okruženje za sve dimenzije sprovođenja Povelje

Sprovođenje Povelje je još uvek u ranoj fazi u nekim privredama

Neujednačen napredak kroz 10 dimenzija Povelje

Dobar napredak za područja politika koja direktno utiču na operativno okruženje MSP (npr. registracija firmi, pristup finansijama)

Umereniji napredak u predstavljanju ciljanih politika za specifične vrste MSP (npr. start up, inovativna MSP). Čak i u slučajevima gde su takve politike formulisane, iznos raspoloživih resursa je veoma nizak, u poređenju sa članicama EU država

European Commission

Opšti zaključci – napredak na partnerskom nivou

Rezultati 2009. g. potvrdili da je Hrvatska najnaprednija zemlja Srbija je pokazala značajno poboljšanje kroz širok opseg dimenzija kretanjem

ka sprovođenju politika u područjima kao što su start-up ili pružanje poslovnih usluga

Makedonija BJRM i Crna Gora su napravile dobar napredak u razvoju ljudskog kapitala, a u manjem obimu u pružanju poslovnih usluga podrške

Albanski učinak politike je vredan zapažanja i poboljšan u svih 10 dimenzija, posebno u registrovanju preduzeća

Kosovo (UNSCR 1244-99) je napredovalo na institucionalnom nivou, uspostavljanjem Razvojnih Agencija za MSP. Ali priprema usluga MSP je još uvek uveliko zavisna od podrške donatora

Bosna i Hercegovina je ostvarila dobar napredak u dimenzijama pristupa finansijama, ali obuhvatna MSP politika je još uvek visoko decentralizovana

21.04.23

European Commission

Projekat „Centar za preduzetničku obuku Jugoistočne Evrope“ (SEECEL)

Ministarstvo privrede, rada i preduzetništva R. Hrvatske u saradnji sa Hrvatskom Privrednom komorom organizovalo je 17. juna 2009 g. u predstavništvu Hrvatske Privredne komore u Briselu predstaljanje novoosnovanog „Jugoistočnog Centra za preduzetničku obuku“ (SEECEL), jednog od glavnog instrumenta institucionalnog razvoja koji potiče iz EU Povelje za mala preduzeća, kao zajednički napor svih predstavnika zemalja uključenih u projekat

Podržan od strane svih Privrednih komora predpristupnih zemalja

Finansijska sredstva: Evropska komisija (IPA) i Hrvatska vlada

Vrednost projekta: 2 miliona EUR za period 2009.-2011. g.

Početak projekta: Zagreb, 19. januar 2009 g.

PKS je uključena u projekat21.04.23

European Commission

Hvala na pažnji !

Privredna komora Srbije

Vera Veljanovski, samostalni savetnik

tel: +381 11 3300 923vera.veljanovski@pks.rs